RS20060052A

RS20060052A - Postupak za snimanje na dvoslojnom nosiocu zapisa i uređaj za snimanje na dvoslojnom nosiocu zapisa

Info

Publication number: RS20060052A
Application number: YUP-2006/0052A
Authority: RS
Inventors: Rompaey Bart Van; Maarten Kuijper; Josephus B.M. Segers
Original assignee: Koninklijke Philips Electronics N.V.,
Priority date: 2003-07-30
Filing date: 2004-07-26
Publication date: 2008-11-28
Also published as: US20060239132A1; CA2533665A1; AR047837A1; NO20060990L; EP1652188A1; KR20060065653A; CN1830035A; JP2007500410A; IL173385A0; TW200522031A; RU2006106224A; WO2005010887A1; MXPA06001105A; AU2004260262A1; BRPI0413041A

Abstract

Predmetni pronalazak se odnosi na postupak za smeštaj podataka na slojevitom memorijskom medijumu, na uređaj za izradu slojevitog memorijskog medijuma koji ima informacioni sadržaj, na slojeviti memorijski medijum, zatim na signal (19) za smeštaj podataka na slojeve u memorijskom medijumu, kao i na postupak i uređaj za proveru tačnosti informacionog sadržaja na takvom slojevitom memorijskom medijumu. Svaki sloj memorijskog medijuma sadrži bar delove skupa informacionog sadržaja i identifikacione podatke (26, 28), pri čemu identifikacioni podaci sadrže identifikator (26) sadržaja koji je zajednički za ceo skup informacionog sadržaja i karakterističan je za njega, tako da svaki sloj koji ima podatke koji pripadaju istom skupu informacionog sadržaja ima isti identifikator sadržaja. Na ovaj način se lako mogu detektovati pogrešne kombinacije skupova informacionih sadržaja.

Description

IDENTIFIKATORI SADRŽAJA ZA VIŠESLOJNE OPTIČKE MEMORIJSKE DISKOVE

Predmetni pronalazak se odnosi na oblast memorijskih medijuma, a preciznije na postupak za smeštaj podataka na slojevitom memorijskom medijumu, na uređaj za izradu slojevitog memorijskog medijuma koji ima informacioni sadržaj, na slojeviti memorijski medijum, zatim na signal za smeštaj informacionog sadržaja na slojevitom memorijskom medijumu, kao i na postupak i uređaj za proveru tačnosti podataka memorisanih na takvom slojevitom memorijskom medijumu.

Da bi se mogao povećati memorijski kapacitet, u oblasti memorijskih medijuma, kao što su optički diskovi, u poslednje vreme postoji tendencija da se za memorisanje informacija koristi nekoliko slojeva. Kod normalnih CD diskova postoji samo jedan sloj, ali se uvođenjem različitih drugih formata, kao što su DVD i SACD (Super Audio CD), pojavila mogućnost korišćenja dva sloja koji mogu sadržati optičku informaciju. Nedavno je razvijen još jedan standard koji se naziva BR (Blue - ray) disk, kod koga će u budućnosti biti moguće korišćenje još više slojeva.

Kada se proizvodi ovaj tip memorijskih medijuma postoji rizik da se informacioni sadržaj koji se nalazi najednom sloju kombinuje sa pogrešnim informacionim sadržajem koji se nalazi na drugom sloju. Na primer, ako dva sloja sadrže podatke koji se odnose na jedan film, postoji rizik od toga da sadržaj koji se odnosi na jedan film bude smešten najednom sloju, a da sadržaj koji se odnosi na neki drugi film greškom bude smešten na drugom sloju. Koliko je poznato, danas je jedini način da se otkrije takva greška ili neispravnost reprodukovanje snimljenog diska čime se otkrivaju ovi tipovi grešaka. Ovo zahteva puno vremena i zbog toga nije dobar način za testiranje memorijskih medijuma proizvedenih u velikoserijskom procesu proizvodnje.

Zbog toga postoji potreba da se omogući lakše detektovanje tačnosti informacionog sadržaja na različitim slojevima slojevitog memorijskog medijuma, tako da se greške mogu brže i lakše otkrivati.

U US 6,421,315 je opisan višeslojni optički disk koji ima nekoliko slojeva. Na različitim slojevima se nalaze identifikatori koji identifikuju slojeve i staze na ovim slojevima. Međutim, pošto nema informacija koje se odnose na informacioni sadržaj na različitim slojevima, ovaj dokument nije podesan za upotrebu za identifikaciju tačnosti, odn. ispravnosti prema napred navedenim principima.

Zbog toga je cilj predmetnog pronalaska da omogući lakšu detekciju tačnosti podataka, ti. informacionog sadržaja na različitim slojevima slojevitog memorijskog medijuma tako da se kombinacije slojeva sa pogrešnim informacionim sadržajem mogu brže i lakše prepoznati.

Prema prvom aspektu predmetnog pronalaska ovaj cilj je postignut postupkom za smeštaj podataka na slojevitom memorijskom medijumu koji sadrži korake: - pripremu najmanje jednog skupa informacionog sadržaja za memorisanje na najmanje jednom sloju memorijskog medijuma, - pripremu identifikacionih podataka koji odgovaraju skupu informacionog sadržaja za svaki sloj, čiji bar neki delovi treba da budu smešteni na sloju, pri čemu identifikacioni podaci sadrže identifikator sadržaja koji je zajednički za ceo skup informacionog sadržaja i karakterističan je za njega, i - memorisanje informacionog sadržaja zajedno sa odgovarajućim identifikacionim podacima u svakom sloju memorijskog medijuma, tako da svaki sloj koji ima informacioni sadržaj koji pripada istom skupu ima isti identifikator sadržaja.

Prema drugom aspektu predmetnog pronalaska, ovaj cilj je pored toga ostvaren i uređajem za izradu memorijskog medijuma koji ima informacioni sadržaj, a koji sadrži: - najmanje jednu prenosnu jedinicu za smeštaj podataka na slojeve koja je namenjena za smeštaj podataka na različite slojeve memorijskog medijuma, gde podaci za svaki sloj sadrže bar delove skupa informacionog sadržaja i identifikacione podatke, pri čemu identifikacioni podaci sadrže identifikator sadržaja koji je zajednički za ceo skup informacionog sadržaja i karakterističan je za njega, i - kombinacionu jedinicu namenjenu za kombinovanje slojeva u slojeviti memorijski medijum, tako da svaki sloj koji ima podatke koji pripadaju istom skupu informacionog sadržaja ima isti identifikator sadržaja.

Prema trećem aspektu predmetnog pronalaska ovaj cilj je takođe ostvaren i sa memorijskim medijumom koji sadrži najmanje dva različita sloja za podatke koji se smeštaju na slojeve, gde svaki sloj sadrži bar delove skupa informacionog sadržaja i identifikacione podatke, pri čemu identifikacioni podaci sadrže identifikator sadržaja koji je zajednički za ceo skup informacionog sadržaja i karakterističan je za njega, tako da svaki sloj koji ima podatke koji pripadaju istom skupu informacionog sadržaja ima isti identifikator sadržaja.

Prema četvrtom aspektu predmetnog pronalaska, ovaj cilj je ostvaren i sa signalom za smeštaj podataka na sloju slojevitog memorijskog medijuma koji sadrži bar delove skupa informacionog sadržaja i identifikacione podatke, pri čemu identifikacioni podaci sadrže identifikator sadržaja koji je zajednički za ceo skup informacionog sadržaja i karakterističan je za njega, tako da svaki sloj koji ima podatke koji pripadaju istom skupu informacionog sadržaja ima isti identifikator sadržaja.

Prema petom aspektu predmetnog pronalaska ovaj cilj je takođe ostvaren postupkom za proveru tačnosti informacionog sadržaja memorisanog na najmanje dva različita sloja memorijskog medijuma ili povezanog sa njima koji sadrži sledeće korake: - očitavanje identifikacionih podataka sa najmanje jednog sloja ili za njega, pri čemu identifikacioni podaci sadrže identifikator sadržaja koji je zajednički za ceo sadržaj jednog skupa informacionog sadržaja i karakterističan je za njega, gde su bar delovi skupa smešteni na sloju, tako da svaki sloj koji ima podatke koji pripadaju istom skupu informacionog sadržaja ima isti identifikator sadržaja,

- upoređivanje identifikatora sadržaja, i

- provera da li je sadržaj identifikatora na ispitivanim slojevima ili za njih odgovara ispravnoj kombinaciji ili ne.

Prema šestom aspektu predmetnog pronalaska ovaj cilj je pored toga ostvaren i uređajem za proveru tačnosti podataka na slojevitom memorijskom medijumu koji ima najmanje dva sloja ili za njega, gde je memorisan najmanje jedan skup informacionog sadržaja, a koji sadrži: - najmanje jednu jedinicu za očitavanje koja je prilagođena za očitavanje identifikacionih podataka sa najmanje jednog sloja ili za njega, koji sadrži identifikator sadržaja koji je zajednički za ceo sadržaj jednog skupa informacionog sadržaja i karakterističan je za njega, gde su bar delovi ovog skupa smešteni na sloju, tako da svaki sloj koji ima podatke koji pripadaju istom skupu informacionog sadržaja ima isti identifikator sadržaja, i

- jedinicu za ocenjivanje,

koja je prilagođena za upoređivanje identifikatora sadržaja, i

proveru da li identifikatori sadržaja na ispitivanim slojevima ili za njih odgovaraju ispravnoj kombinaciji ili ne.

Zahtevi 2 i 13 su usmereni na smeštaj identifikatora slojeva na svakom sloju. Ovim se omogućava ocenjivanje ispravnosti redosleda slojeva na slojevitom memorijskom medijumu na brz i direktan način.

Prema zahtevu 3 skup informacionog sadržaja može zauzimati najmanje dva sloja.

Zahtev 4 je usmeren na smeštaj identifikacionih podataka na specifičnu poziciju na slojevima radi lakšeg očitavanja identifikacionih podataka.

Zahtevi 5 i 6 su usmereni na smeštaj identifikacionih podataka na specifičnim poljima koja se koriste u različitim memorijskim formatima.

Zahtevi 7 i 8 su usmereni prema specifičnim formama identifikatora sadržaja i slojeva. Predmetnim pronalaskom se može izvršiti brža i jednostavnija detekcija pogrešnog sadržaja sloja. Stoga je opšta ideja koja stoji iza ovog pronalaska da se za svaki sloj slojevitog medijuma pripreme, odn. smeste identifikacioni podaci koji odgovaraju skupu informacionog sadržaja čiji bar neki delovi treba da budu smešteni na tom sloju, pri čemu identifikacioni podaci sadrže identifikator sadržaja koji je zajednički za ceo skup informacionog sadržaja i karakterističan je za njega. Zbog toga svaki sloj koji ima informacioni sadržaj koji pripada istom skupu ima isti identifikator sadržaja.

Izraz 'skup podataka' treba da obuhvati sve tipove različitih podataka koji se mogu memorisati, plasirati na tržište i prodavati kao jedan entitet. Takav skup može uključivati različite tipove informacionih sadržaja, kao što su video podaci, audio podaci, slike i tekst u bilo kojoj kombinaciji i u bilo kom broju primeraka. Osim toga na istom slojevitom memorijskom medijumu može biti smešteno više od jednog takvog skupa.

Ovaj i drugi aspekti pronalaska će biti objašnjeni na osnovu primera izvođenja koji su opisani u nastavku.

Predmetni pronalazak će takođe biti detaljnije objašnjen na osnovu sledećeg opisa poželjnih primera izvođenja pronalaska sa pozivom na priloženi nacrt na kome:

Fig. 1 šematski prikazuje uređaj za izradu master diska prema pronalasku,

Fig. 2 prikazuje format signala namenjenog za primenu na slojevitom disku prema jednom primeru izvođenja predmetnog pronalaska, Fig. 3 šematski prikazuje formiranje otiskivača za izradu jednog sloja za slojeviti memorijski medijum prema pronalasku, Fig. 4 šematski prikazuje uređaj za izradu slojevitog memorijskog medijuma prema jednom primeru izvođenja predmetnog pronalaska, Fig. 5 prikazuje algoritam postupka za izradu slojevitog memorijskog medijuma prema jednom primeru izvođenja predmetnog pronalaska, Fig. 6 šematski prikazuje uređaj za proveru tačnosti podataka prema jednom primeru izvođenja predmetnog pronalaska, i Fig. 7 prikazuje algoritam postupka za proveru tačnosti podataka prema jednom primeru izvođenja predmetnog pronalaska.

Pronalazak će sada biti opisan na primeru slojevitog memorijskog medijuma u obliku optičkog diska koji ima dva različita sloja. Međutim, podrazumeva se da taj medijum može imati više slojeva od navedenog. U jednom od standarda koji su trenutno u razvoju, takozvanom Blue - ray Disc standardu, postoji mogućnost da bude osam različitih slojeva. U ovom opisu pronalaska taj broj je ograničen na dva radi lakšeg objašnjenja inventivnog koncepta.

Polazeći od Fig. 1, koja šematski prikazuje uređaj za izradu dva master diska, vidi se da ovaj uređaj sadrži prvu upravljačku jedinicu 10, koja je povezana sa prvim i drugim laserom 12 i 16. Pod kontrolom upravljačke jedinice 10 svaki laser 12,16 emituje svetlost radi memorisanja podataka na odgovarajućem master disku 14 i 18. Prva upravljačka jedinica 10 sadrži skup informacionih sadržaja koji imaju zajedničko poreklo. Taj skup može biti film, muzički album ili možda kombinacija pomenutih ili neke druge kombinacije informacionih sadržaja, tj. on je namenjen da bude memorisan i pušten na tržište kao jedan entitet. Skup treba da bude memorisan na dva sloja finalizovanog slojevitog memorijskog medijuma. Podaci za svaki sloj su memorisani u prvoj upravljačkoj jedinici 10 u unapred definisanom formatu koji će biti opisan kasnije sa pozivom na Fig. 2. Alternativno tome, prva upravljačka jedinica 10 može određivati format u kome će informacioni sadržaj biti smešten na finalizovanom disku. Prva upravljačka jedinica 10 takođe sadrži upravljačke mehanizme za upravljanje laserima koji emituju svetlost u cilju memorisanja informacija na master diskovima 14,18. Prvi master disk 14 je namenjen za prvi sloj LO, dok je drugi master disk 18 namenjen za drugi sloj LI. Tehnologija za izradu master diskova je u opštem slučaju dobro poznata iz stanja tehnike i može varirati na mnogo načina. Međutim, zajedničko za sve ove varijacije je da se u masteru formiraju udubljenja koja odgovaraju memorisanoj informaciji.

Format 19 signala svakog sloja je prikazan na Fig. 2. Svaki sloj sadrži uvodnu oblast 20 iza koje sledi oblast 22 za podatke i završava se sa izvodnom oblasti 24. Oblast 22 za podatke sadrži delove skupa podataka koji treba da budu memorisani u finalizovanom sloju u skladu sa formatom koji se koristi za disk. Uvodne oblasti, oblasti za podatke i izvodne oblasti su dobro poznate iz stanja tehnike, na primer, iz SACD standarda. Međutim, uvodna oblast prema pronalasku sadrži još neke specijalne informacije za lakšu identifikaciju ispravnog rasporeda podataka na finalizovanom memorijskom medijumu. Iz ovog razloga uvodna oblast na unapred definisanoj specifičnoj poziciji sadrži identifikacione podatke 26,28 koji obuhvataju dva polja. Prvo polje 26 sadrži identifikator sadržaja koji je zajednički za ceo skup podataka i karakterističan je za njega i identifikator sloja 28 koji identifikuje koji položaj treba da ima sloj na finalizovanom memorijskom medijumu. Oni su ovde smešteni jedan iza drugog. Ovo je poželjno, ali oni isto tako mogu biti i razdvojeni ukoliko su njihove pozicije poznate.

Informacioni sadržaj koji treba da bude memorisan na tom sloju bilo odvojeno, bilo u kombinaciji, pri čemu, kao što je napred navedeno, taj sadržaj prvenstveno predstavlja medijski sadržaj, može biti film, muzički album koji sadrži više pesama, njihova kombinacija, ali eventualno i neki tekst, kao što su titlovi za film ili literatura, ili slike. Zbog toga se taj sadržaj grupiše u jedan skup koji treba da bude memorisan i prodavan kao jedan entitet. Iz ovog razloga se skupu informacionog sadržaja pridružuje broj koji može biti broj tog informacionog sadržaja ili kataloški broj filma, ISRC kod za CD ili ISBN broj za knjigu, koji je zajednički za ceo sadržaj skupa. Osim toga moguće je i da ovaj broj bude različit za različite verzije skupa medijskog od. informacionog sadržaja. Na primer, film može biti napravljen za različita tržišta, tako da su neke scene uključene za neke zemlje, a za druge nisu. Onda takođe postoji mogućnost da se za ove različite verzije istog filma pripreme različiti skupovi informacionih sadržaja, pri čemu svaki takav različiti skup ima i različiti broj. Isto važi i za različite muzičke albume, pri čemu se različiti miksovi više pesama mogu smestiti u različitim skupovima informacionog sadržaja, a svakom od njih se dodeljuje različiti broj sadržaja.

U napred opisanom primeru izvođenja, identifikacioni podaci se smeštaju u uvodnoj oblasti. Kod BD, na primer, polja su prvenstveno smeštena u PIC - području (Permanent Information and Control) koje je smešteno u uvodnoj oblasti, a koje područje inače sadrži informaciju o kapacitetu sloja, maksimalnoj brzini prenosa podataka itd. Međutim, ovi identifikacioni podaci ne moraju biti smešteni u uvodnoj oblasti. Na primer, oni mogu biti smešteni bilo gde na sloju, uz uslov da je njihova pozicija unapred određena, tako da se informacija može lako i direktno očitati.

Zbog toga sa izrađuju master diskovi sa različitim delovima skupa podataka, tako da njihova uvodna oblast sadrži isti identifikator sadržaja, ali različite identifikatore slojeva. Zbog toga prvi master disk ima identifikator sadržaja za specifičan sadržaj koji je onda praćen sa identifikatorom sloja koji ukazuje na sloj LO, dok drugi master disk ima isti identifikator sadržaja, ali drugačiji identifikator sloja koji ukazuje na sloj LI.

Zatim se od svakog master diska pravi otiskivač odn. matrica, pri čemu je na Fig. 3 prikazan otiskivač 30 koji je napravljen drugim masterom 18. Otiskivač 30 se formira prema strukturi mastera tako što se sam otiskivač prilagođava udubljenjima u masteru, koja, na primer, mogu biti napravljena elektroplatiranjem, ti- elektrolitičkim prevlačenjem.

Kao što je prikazano na Fig. 4, zatim se u prenosnoj jedinici namenjenoj za smeštaj podataka na slojeve ili jedinici 34 i 36 za utiskivanje svaki izrađeni otiskivač 30 i 32 za svaki od slojeva L0 i LI upotrebljava za utiskivanje odgovarajućih osnova ili slojeva 38 i 40 koji treba da se koriste u finalizovanom memorijskom medijumu 44. Slojevi 38 i 40 se onda dopremaju do jedinice 42 za kombinovanje ili lepljenje, koja kombinuje ili međusobno lepi slojeve 38 i 40 da bi se formirao finalizovani slojeviti memorijski medijum 44. Ovo se obično vrši upotrebom lepka. U toku prelaska od koraka utiskivanja na korak lepljenja postoji opasnost da se u jedinicu 42 za lepljenje dopremi pogrešan sloj ili osnova. Treba imati u vidu daje ovde proces izrade opisan pojednostavljeno. On može sadržati još nekoliko koraka proizvodnje, a normalno ih i sadrži, ali pošto je sama proizvodnja standardnog memorijskog medijuma dobro poznata iz stanja tehnike, zbog toga nema potrebe da ovde bude detaljnije opisana. Iz stanja tehnike su takođe dobro poznati alternativni načini proizvodnje slojevitog memorijskog medijuma.

Postupak za izradu memorijskog medijuma prema pronalasku zbog toga se može sumirati kao što sledi sa pozivom na Fig. 5, koja prikazuje algoritam postupka za smeštaj podataka na slojevitom memorijskom medijumu prema prvenstvenom primeru izvođenja predmetnog pronalaska. Prvo se priprema skup informacionog sadržaja za memorisanje u svim slojevima, korak 46. Onda se priprema strukturisani signal za informacioni sadržaj za svaki sloj sa uvodnom oblasti koja sadrži identifikator sadržaja koji je zajednički za ceo sadržaj i karakterističan je na njega i identifikator sloja, i sa izvodnom oblasti, korak 48. Onda se skup informacionog sadržaja memoriše na masterima, gde se različiti delovi informacionog sadržaja memorišu na različitim masterima, u oblasti za podatke između uvodne oblasti i izvodne oblasti, korak 50. Svaki master koji ima informacioni sadržaj koji pripada istom skupu zbog toga ima isti identifikator sadržaja. Posle toga se na osnovu mastera izrađuju otiskivači za svaki sloj, korak 52. Onda se otiskivači koriste za utiskivanje različitih slojeva, korak 54, posle čega se različiti slojevi kombinuju radi proizvodnje finalnog slojevitog optičkog memorijskog medijuma, korak 56.

U napred navedenom opisu je opisan primer jednog skupa podataka koji zauzima ceo slojeviti memorijski medijum. Kada se izvodi postupak prema pronalasku, lako je identifikovati da li su svi slojevi medijuma ispravni, tj. oni koji pripadaju ispravnom skupu informacionog sadržaja, i takođe da li su slojevi smešteni po ispravnom redosledu. Osim toga, ovo se može izvesti i bez potrebe za reprodukcijom skupa podataka direktnim očitavanjem identifikatora na poznatim pozicijama. Međutim, treba imati u vidu da pronalazak nije ograničen samo na slučaj kada je isti skup podataka smešten na svim slojevima. Jedan skup može zauzimati manje prostora, kao, na primer, samo dva sloja u osmoslojnom medijumu ili čak samo jedan sloj. Stoga je takođe moguće smestiti različite skupove na svim tim različitim slojevima. Međutim, svaki sloj ne mora sadržati informacione sadržaje iz više od jednog skupa. Međutim, zahvaljujući pronalasku lako se proverava ispravnost kombinacije skupova podataka i slojeva. Naravno da je to poželjno kada se proizvode velike serije memorijskih medijuma i kada se mora proveriti ispravnost svake serije da bi se izbegla isporuka neispravnih proizvoda.

Kao što je napred navedeno, provera ispravnosti proizvedenih memorijskih medijuma se vrši lako i brzo. U nastavku će biti opisani postupak i uređaj za proveru proizvedenog memorijskog medijuma prema predmetnom pronalasku sa pozivom na Fig. 6 i 7, koje šematski prikazuju uređaj za proveru tačnosti podataka i algoritam postupka za proveru tačnosti podataka prema jednom primeru izvođenja pronalaska.

Uređaj sadrži drugu upravljačku jedinicu 58, koja je povezana sa trećim i četvrtim laserom 60 i 62 za osvetljavanje različitih slojeva 38 i 40 memorijskog medijuma 44. Reflektovanu svetlost sa prvog sloja 38 prima prvi optički prijemnik 64, a svetlost sa drugog sloja 40 prima drugi optički prijemnik 66. Prijemnici su dalje povezani sa drugom upravljačkom jedinicom 58 radi obrade podataka. Tada treći laser 60 i prvi optički prijemnik 64 formiraju drugu jedinicu za očitavanje. Druga upravljačka jedinica 58 ovde predstavlja jedinicu za ocenjivanje. Optički prijemnici tada primaju samo identifikacione podatke slojeva ispitivanog diska, pošto je pozicija za ovu informaciju inače poznata. Sada će biti opisano funkcionisanje ovog uređaja sa pozivom na Fig. 7. Druga upravljačka jedinica 58 postavlja brojač slojeva n na nulu, korak 68, i posle toga omogućava da treći laser 60 emituje svetlost za očitavanje identifikacionih podataka na prvom sloju 38, što vrši prvi optički prijemnik 64, pa rezultat onda prenosi drugoj upravljačkoj jedinici 58, korak 70. Druga upravljačka jedinica 58 onda upoređuje primljeni indikator sadržaja sa memorisanim identifikatorom sadržaja, korak 72. Ako identifikator sadržaja nije tačan, korak 74, druga upravljačka jedinica 58 ukazuje na grešku. Međutim, ako je indikator sadržaja tačan, korak 74, onda druga upravljačka jedinica 58 ide na upoređivanje identifikatora sloja, korak 76. Ako identifikator sloja nije tačan, ti. ako ne odgovara prethodno memorisanom identifikatoru, onda ona ukazuje na grešku, korak 80. Međutim, ako je ovaj identifikator tačan, onda upravljačka jedinica nastavlja sa proverom brojača slojeva, korak 82. Ako je ispitivani sloj bio poslednji sloj u strukturi, onda ona ukazuje na to da na memorijskom medijumu nema grešaka, tj. daje ispravan, korak 84.

Međutim, ukoliko ispitivani sloj nije poslednji sloj, brojač slojeva se povećava za jedan, korak 88, i očitavaju se identifikacioni podaci na sledećem sloju, korak 70, što se u ovom slučaju vrši očitavanjem identifikacionih podataka primenom četvrtog lasera 62 i drugog optičkog prijemnika 66.

Na ovaj način se lako i brzo proverava ispravnost finalizovanog optičkog memorijskog medijuma samo očitavanjem identifikacione informacije na poznatoj poziciji svakog sloja, bez potrebe za reprodukcijom aktuelnog sadržaja radi ocenjivanja njegove ispravnosti.

Postoji nekoliko varijacija koje se mogu izvršiti kod postupka koji je gore opisan. Tako je, na primer, moguće da se koristi samo jedna jedinica za očitavanje podataka, koja je prilagođena za očitavanje svih slojeva. U slučaju daje jedan skup informacionog sadržaja smešten na svim slojevima, upravljačka jedinica ne mora da ima informaciju o tome koji slojevi treba da imaju kakav sadržaj i na kom sloju. Ako su svi identifikatori sadržaja isti i ako su identifikatori slojeva smešteni po redu, tada je dovoljno ići po redu kroz slojeve diska i proveravati ispravnost kombinacije.

Sledeća moguća varijacija je da ispravnost ne mora da se proverava kod finalizovanog proizvoda. Naime, isto tako je moguće da se umesto toga provere otiskivači ili slojevi pre lepljenja. U ovom slučaju u jednom trenutku se može vršiti provera samo najednom otiskivaču ili osnovi.

Kao što je napred navedeno, pronalazak može imati brojne varijacije, zbog čega je ograničen samo sa priloženim zahtevima.

Claims

1. Postupak za smeštaj podataka na slojevitom memorijskom medijumu koji sadrži sledeće korake: - priprema najmanje jednog skupa informacionog sadržaja za memorisanje na najmanje jednom sloju (38, 40) memorijskog medijuma (44), (korak 46), - priprema identifikacionih podataka (26,28) koji odgovaraju skupu informacionog sadržaja za svaki sloj, čiji bar neki delovi treba da budu smešteni na sloju, pri čemu identifikacioni podaci sadrže identifikator (26) sadržaja koji je zajednički za ceo skup informacionog sadržaja i karakterističan je za njega, (korak 48), i - memorisanje informacionog sadržaja zajedno sa odgovarajućim identifikacionim podacima na svakom sloju (38,40) memorijskog medijuma (44), tako da svaki sloj koji ima informacioni sadržaj koji pripada istom skupu ima isti identifikator sadržaja.

2. Postupak prema zahtevu 1, pri čemu identifikacioni podaci takođe sadrže identifikator (28) sloja i korak memorisanja sadrži memorisanje informacionog sadržaja zajedno sa odgovarajućim identifikacionim podacima koji takođe identifikuju aktuelni sloj u svakom sloju memorijskog medijuma.

3. Postupak prema zahtevu 1, pri čemu se jedan skup podataka smešta na najmanje dva sloja.

4. Postupak prema zahtevu 1, pri čemu se identifikacioni podaci smeštaju na specifičnoj poziciji na svakom sloju.

5. Postupak prema zahtevu 4, pri čemu se identifikacioni podaci memorišu u uvodnoj oblasti (20) svakog sloja.

6. Postupak prema zahtevu 4, pri čemu se identifikacioni podaci memorišu u PIC - području svakog sloja.

7. Postupak prema zahtevu 1, pri čemu je identifikator koji je zajednički za ceo sadržaj i karakterističan je za njega broj tog sadržaja ili kataloški broj.

8. Postupak prema zahtevu 2, pri čemu identifikator svakog sloja sadrži šifru koja je jedinstvena za pomenuti sloj.

9. Uređaj za izradu slojevitog memorijskog medijuma koji ima informacioni sadržaj, a koji sadrži: - najmanje jednu prenosnu jedinicu (34,36) za smeštaj podataka na slojeve koja je namenjena za smeštaj podataka na različite slojeve memorijskog medijuma, gde podaci za svaki sloj sadrže bar delove skupa informacionog sadržaja i identifikacione podatke (26,28), pri čemu identifikacioni podaci sadrže identifikator (26) sadržaja koji je zajednički za ceo skup informacionog sadržaja i karakterističan je za njega, i - kombinacionu jedinicu (42) namenjenu za kombinovanje slojeva u slojeviti memorijski medijum (44), tako da svaki sloj koji ima podatke koji pripadaju istom skupu informacionog sadržaja ima isti identifikator sadržaja.

10. Memorijski medijum (44) koji sadrži najmanje dva različita sloja (38,40) za podatke koji se smeštaju na slojeve, gde svaki sloj sadrži bar delove skupa informacionog sadržaja i identifikacione podatke (26, 28), pri čemu identifikacioni podaci sadrže identifikator (26) sadržaja koji je zajednički za ceo skup informacionog sadržaja i karakterističan je za njega, tako da svaki sloj koji ima podatke koji pripadaju istom skupu informacionog sadržaja ima isti identifikator sadržaja.

11. Signal (19) za smeštaj podataka na sloju (38,40) slojevitog memorijskog medijuma (44) koji sadrži bar delove skupa informacionog sadržaja i identifikacione podatke (26,28), pri čemu identifikacioni podaci sadrže identifikator (26) sadržaja koji je zajednički za ceo skup informacionog sadržaja i karakterističan je za njega, tako da svaki sloj koji ima podatke koji pripadaju istom skupu informacionog sadržaja ima isti identifikator sadržaja.

12. Postupak za proveru tačnosti informacionog sadržaja memorisanog na najmanje dva različita sloja memorijskog medijuma ili povezanog sa njima koji sadrži sledeće korake: - očitavanje identifikacionih podataka (26,28) sa najmanje jednog sloja (38,40) ili za njega, pri čemu identifikacioni podaci sadrže identifikator (26) sadržaja koji je zajednički za ceo sadržaj jednog skupa informacionog sadržaja i karakterističan je za njega, gde su bar delovi skupa smešteni na sloju, tako da svaki sloj koji ima podatke koji pripadaju istom skupu informacionog sadržaja ima isti identifikator sadržaja, (korak 70), - upoređivanje identifikatora sadržaja, (korak 72), i - provera da li je sadržaj identifikatora na ispitivanim slojevima ili za njih odgovara ispravnoj kombinaciji (korak 84) ili ne (korak 80).

13. Postupak prema zahtevu 12, pri čemu korak očitavanja identifikacionih podataka sadrži očitavanje identifikacionih podataka sa najmanje dva sloja ili za njih.

14. Postupak prema zahtevu 12, pri čemu identifikacioni podaci takođe sadrže identifikator (28) sloja i dalje sadrži korake upoređivanja identifikatora slojeva, (korak 76), i provere da li identifikatori slojeva na ispitivanim slojevima ili za njih odgovaraju ispravnoj kombinaciji (korak 84) ili ne (korak 80).

15. Uređaj za proveru tačnosti podataka na slojevitom memorijskom medijumu (44) koji ima najmanje dva sloja (38,40) ili za njega, gde je memorisan najmanje jedan skup informacionog sadržaja, a koji sadrži: - najmanje jednu jedinicu (60,62, 64,66) za očitavanje koja je prilagođena za očitavanje identifikacionih podataka (26,28) sa najmanje jednog sloja ili za njega, koji sadrži identifikator (26) sadržaja koji je zajednički za ceo sadržaj jednog skupa informacionog sadržaja i karakterističan je za njega, gde su bar delovi ovog skupa smešteni na sloju, tako da svaki sloj koji ima podatke koji pripadaju istom skupu informacionog sadržaja ima isti identifikator sadržaja, i - jedinicu (58) za ocenjivanje, koja je prilagođena za upoređivanje identifikatora sadržaja, i proveru da li identifikatori sadržaja u ispitivanim slojevima ili za njih odgovaraju ispravnoj kombinaciji ili ne.