RS20100468A2 - Naprava za kardio-cirkulatorno oživljavanje - Google Patents

Abstract

Prikazana je naprava za invazivno kardio-cirkulatorno oživljavanja. Šprica velikog volumena sa mehanizmom za elektro-motorni ciklični pogon (128) spojena je sa pristupnom kanilom velikog unutrašnjeg lumena (200) smeštenom u vrh leve komore žrtve zastoja srca i krvotoka. Motornim pokretanjem poluge (112) unazad omogućena je aspiracija velikog volumena oksigenisane krvi iz leve komore i leve pretkomore u veliku špricu (128). Pokretanjem poluge unapred ubrizgava se krv nazad u levu komoru kroz istu pristupnu kanilu. Levo ventricularni unidirekcionalni ulazni ventil (mitral valve) se zatvara za vreme ubrizgavanja krvi u levu komoru pod velikim pritiskom. Postoje količina krvi koja se ubrizgava veća od količine krvi koju pasivna (nekontrahujuća) leva komora moze da primi, visak ubrizgane krvi se kroz aortnu valvulu izbacuje u aortu. Ponavljanjem ovog manevra tako dugo koliko god je neophodno osigurava se prokrvljenost vitalnih organa za vreme zastoja spontane cirkulacije. Desno srce funckionise pri tome kao pasivni provodni put na bazi razlike pritisaka izmedju aorte i desne i leve pretkomore, potpomognuto dodatno dinamikom mehaničke artificielne ventilacije.

Description

Naprava za kardio-cirkulatorno oživljavanje

Ova prijava patenta je nastavak prijave patenta P-2010/0326 od istog pronalazača.

Oblast na koju se pronalazak odnosi

Pronalazak pripada široj oblasti urgentne i intensivne medicine i odnosi se na sistem za hitno uspostavljanje veštacke mehaničke circulacije pri kardiocirculatornom arestu. Po međunarodnoj klasifikaciji patenata (MKP- IPC) oznaka je A61M1/10 .

Tehnički problem

Pronalazak rešava problem hitne uspostave efikasnog prokrvljavanja (perfuzije) vitalnih struktura organizma za vreme zastoja srca i cirkulacije u svim uslovima (u medicinskim ustanovama kao i na terenu). Dosadašnje metode oživljavanja srca i cirkulacije ili nisu dovoljno efikasne kao sto je spoljna masaža srca, ili su komplexne i rezervisane za primenu u specijalizovanim medicinskim ustanovama.

Stanje tehnike

Akutno otkazivanje srčane funkcije i prestanak cirkulacije su najčešći uzroci nagle smrti. Hitne medicinske mere sastoje se od veštackog disanja i spoljne masaže srca.

Tretman kardiocirkulatornog zastoja nije se menjao vec 50 godina. Električna nestabilnost srca se danas jednostavno i efikasno tretira defibrilatorima, zastoj disanja se u potpunosti moze nadoknaditi mehaničkom ventilaciom posle ubacivanja tubusa u disajne puteve. Za održavanje cirkulacije i prokrvljenosti vitalnih struktura organizma (mozak i srčani misic) praktikuje se mehaničko pritiskivanje grudnog kosa. Mala stopa uspesnosti oživljavanja žrtava od srčanog i cirkulatornog zastoja posledica je ne-efikasnosti mehaničkog pritiskivanja na grudni kos da se održi i minimalana prokrvljenost vitalnih organa. Razlika pritisaka izmedju aorte i desne pretkomore kao najvažniji determinant postojanja efektivne cirkulacije je zanemarljiva tokom reanimacije mehaničkim pritiskivanjem grudnog kosa.

Postoje mnogobrojne verzije aparata za mehaničku kompresiju srca: US patent No.7,131.953 od Shermana (2006) opisuje aparat za oživljavanje sa automatskom kompresiom grudnog kosa sa pojasem koji je pričvršćen na podlogu na kojoj žrtva lezi; US patent No.5,399.148 od VVaide (1995) opisuje napravu za spoljnu masagu srca koja se sastoji od izvora za pritiskivanje ( kompresiju) i aktivnu dekompresiju prilagodjenu grudnom kosu žrtve. Takodje mnogobrojnie su verzije naprava za unutrašnju masažu srca: W.O.patent No. 94/03228 od Zadinija (1994) opisuje aparat koji se stavlja ispod grudne kosti hiruskim putem , aparat ima deo koji se naduvava i izduvava cime se srce ponavljano pritiska i opušta izmedju aparata napred i kičme pozadi; W.O patent No. 98/05289 od Fogarthv (1998) opisuje drugu varijantu naprave za naduvavanje i izduvavanje koja se placira kroz medjurebarni prostor izmedju grudne kosti i srca.

Ni jedan od ovih sistema nije suštinski doprineo većoj efikasnosti reanimacije.

U specijalizovanim bolničkim centrima sporadično se primenjuju sistemi za veštačku cirkulaciju koji se sastoje od pristupa rezervoaru krvi (šupljine srca) ispumpavanja te krvi ka mehaničkoj pumpi i ponovnog upumpavanja u arteriski sistem. US Pat. No. US5190528 opisuje sistem kanula (plastična medicinska cev) za pristup levoj pretkomori takozvanim transseptalnim putem: Pod Roentgen kontrolom uvodi se kanula iz desne preponske vene kroz atrialni septum do leve pretkomore odakle se krv bogata kiseonikom ispumpava i roler pompom vraća nazad u kanulu smeštenu preko preponske arterije u arteriski sistem. Instalacija ovog sistema zahteva visokospecijalizovan tim ,uslove katereske laboratorije a kanule uvedene preko preponskih krvnih sudova su velikog promera i mogu ugroziti cirkulaciju nogu. Takođe vreme da se instalira opisana procedura je dugo da bi se mogla primenjivati u akutnim stanjima koja se dešavaju izvan kateterizacione laboratorije. Sličan sistem je opisan i u US Pat.No. US4790825 od Bernard A. 1988. Pristup reservoaru krvi levog srca bez operacije opisan je nadalje u Japanskom patentu JP7275350 Hirobumi 1995 godine: Kanula se preko preponske arterije uvodi retrogradno kroz aortnu valvulu u levu komoru te se krv drenira i upumpava preko pumpe u sistemsku cirkulaciju. I ova metoda ima slične manjkavosti: zahteva dugo vremena za instaliranje i ugrožava cirkulaciju nogu. Figulla HR i Scholz iz Goettingena Nemacka opisuju u objavljenoj knjizi" Circulatorv Support Devices in Interventional Cardiologv" (S.Karger Medical and Scientific Publishers, 1994, ISBN 3-8055-5977-1) i u " Cardiology 1994;84:3".danas najčešće upotrebljavane sisteme za nehirušku mehaničku vestacku cirkulaciju: Intraaortalna balloon pumpa služi samo za pomaganje (support) slabog srca i nije upotrebljiva pri arrestu; Hemopump TM turbine pumpa koja se nalazi na vrhu catheter svstema koji se uvodi iz preponske arterije retrogradno kroz aortnu valvulu do leve komore odakle pumpa krv velikom brzinom nazad u aortu. Potrebno je hiruški otvoriti veliku preponsku ili čak slabinsku arteriju da se pumpa uvede u krvni sud a potom pod Roentgenskom kontrolom manevriše preko aortne valvule do leve komore. Pumpa je predviđena za potporu slabe leve komore, a sporadično je upotrebljavana i za totalnu zamenu zastoja srca u kom slučaju dostigne pumpni kapacitet do 2 Litre/minutu i pritisak u aorti srednji od 50 mmHg. Nedostatak ove pumpe je teško uvodjenje u arteriju, i mali kapacitet pumpanja kao i potreba da se arterija najčešćce hiruški otvori iako postoji verzija za percutano uvodjenje; cardiopulmonalni support sistem se sastoji od debljih kanula koje se od preponske vene uvode do desne pretkomore odakle se krv drenira ka konsoli sa membranskim oksigenatorom (koji zamenjuje pluća) i potom se pumpa nazad preko veće kanule u arterijski sistem kroz preponsku arteriju. Ovaj sistem je korišten čak i kao premoštenje vremena do transplantacije srca kod dece (Barclav L. LANCET 2003;362:1948-1949). Deca sa akutnim otkazivanjem srca su potpomognuta ovim sistemom preživela nekoliko dana dok je donor srca za transplantaciju nađen.

Prednost ovog sistema je veliki pumpni kapacitet i do 6 Litara/minut; nedostatak sistema je što circulacija zaobilazi levo srce koje se ovim sistemom ne dekomprimira t.j krv ostaje u plućima i levom srcu , takođe veliki promer kanula često ozleđuje preponske sudove i nerve, dodatno često je potrebna transfusija krvi a za instaliranje sistema potrebno je imati obučen personal i dovoljno vremena koje je u uslovima hitnosti kratko.Nadalje zbog visoke cene i komplexnosti upotreba ovog sistema je ograničena na visokospecijalizovane centre u ekonomski dobro stojećim sredinama. Svi opisani sistemi za mehaničku circulaciju percutanim putem predviđaju pristup preko vena i/ili arterija. U hitnim slučajevima međutim kod akutnog arresta teško je punktirati arteriju i/ili venu u odsustvu pulsa. Višemesečna asistencija circulacije se praktikuje takozvanim LVAD (left ventricularnim assist devices) sistemima koji se hiruški implantiraju u srce kao n.p.Jarvik 2000 koji se sastoji od drenazne kanule hiruški smestene u vrh leve komore i povratne aortne kanule plasirane u torakalnu aortu i pumpe koja je ugradjena u sistem kanula a koja se pokreće akumulator-bateriskom energiom (Frazier OH isaradnici. Circulation105(24):2855-2860, 2002) Srčana pumpa ispunjena krvlju je puno većih dimenzije od preponske arterije i/ili vene i može se lakše punktirati i pri zastoju. Percutana transtoracalna punkcija leve komore vršena je za dijagnostičke svrhe ( dijagnostička kateterizacija) kod pacijenata sa ugrađenom mehaničkom mitralnom i aortnnom veštačkom valvulom. Stopa ozbiljnih komplikacija bila je prihvatljiva ( VValters DL i saradnici Catheter Cardiovasc Interv 2003 Apr 58:539-44 : Transthoracic left ventricular puncture for the assessment of patients with aortic and mitral valve prostheses: the Massachusetts General Hospital experience, 1989-2000). Transapicalni pristup ka aorti korišćen je i u hirurgiji kod pacijenata sa akutnom dissectiom aortae da se postavi aortna kanula pri hiruškoj ekstrakorporalnoj circulaciji ( Terada Y. J i sradnici Thorac Cardiovasc Surg 2003 Mar 125:739-40.). Pristup unutrašnjosti srca toracoskopskim metodama opisan je u US patenu US2002100485 za takozvane minimal invasivne hiruške intervencije. Rigidna cev se plasira u šupljine srca a mesto ulaska kroz mvocard se osigura protiv krvarenja ili šavom oko cevi (purse string suture) ili balonom. Pristupna cev sluši za uvođenje minimal invazivnih instrumenata u unutrašnjost srca. US patent 6,406,422 BI od Landsberga (2002) opisuje svstem za potporu oslabljene srčane pumpe (assist device) koji koristi jednu kanilu i za izpumpavanje i za upumpavanje krvi iz oslabljene komore (single cannula ventricular assit apparatus). Ovaj svstem je namenjen za potporu slabe komore (obično leve komore) tako sto se kompjuterski odredjuje vreme i moment usisavanja krvi iz komore za vreme srčanog opustanja (diastole) kada se komora i normalno puni a upumpavanje krvi u istu komoru kroz istu kanilu se kompjuterski usaglasava sa komorskom svstolom - kontrakciom. Ovom metodom se praktično dodaje snaga komori za vreme kontrakcije. Volumen dodatne količine krvi koja se moze dodati oslabljenoj komori za vreme njene vlastite kontrakcije je mali i iznosi oko 30 ml. Ovaj svstem nije namenjen za tretman kardiocirkulatornog zastoja nego samo kao potpora oslabljenom srcu.

Iz navedenog očigledna je potreba za sistemom, metodom, napravom koji ce omogućiti efektivno prokrvljavanje vitalnih organa (mozga i srca) za vreme zastoja srca. Takva naprava treba da ima dodatne sledece osobenosti: da se moze instalirati- staviti u funkciju za kratko vreme (1-3 minute); da se moze primeniti na svakom mestu gde se žrtva nadje; da je manjeg gabarita tako da moze da bude na raspolaganju lekarima hitne pomoći i na terenu van medicinskih prostorija.

Izlaganje suštine pronalaska

Cilj pronalaska je da se napravi sistem brzog pristupa levom srcu odakle bi se krv obogaćena kiseonikom ispumpavala prema mehaničkoj pumpi a potom upumpavala nazad u organizam radi snabdevanja svih organa krvlju u stanju totalnog zastoja srca i cirkulacije. Suštinski concept pronalaska: Jedan pristup levoj komori najkraćim putem; koriscenje anatomije i fiziologije srca. Leva komora u stanju zastoja je zatvoreni pasivni mišićni prostor koji ima ulazni (odbojni) ventil ("check valve"- inflovv valvula mitralna) i izlazni ventil (outflovv valvula aortna). Pri zastoju (arestu) srca i cirkulacije pritisci u ćelom zatvorenom kardiovaskularnom sistemu se izjednačavaju; pritisak u levoj pretkomori je isti kao i u levoj komori a ovaj je siti kao i u aorti ili u desnoj pretkomori.

Koncept pronalaska je da se najkraćim putem ubaci komunikaciona cev (pristupna kanula) u levu komoru; kroz tu cev prvo se izvlači krv pod negativnim pritiskom iz leve komore- pri cemu se zbog gradijenta pritiska otvara ulazni ventil (mitralna valvula) a zatvara izlazni ventil (aortna valvula). Ovaj manevar rezultira u aspiraciji (ispumpavanju) krvi koja se nalazi u levoj pretkomori i u levoj komori. Izvučena krv se zatim kroz istu komunikacionu cev (pristupnu kanulu) ubacuje pod pritiskom nazad u levu komoru sto zbog novostvorenog gradijenta pritisaka zatvara ulaznu (mitralnu valvulu) i otvara izlaznu aortnu valvulu. Količina krvi koja se pod pritiskom ubacuje u levu komoru veća je od zapremine leve komore. Visak tako ubrizgane krvi izbacuje se kroz izlaznu valvulu u aortu t.j visak krvi pretstavlja udarni volume (stroke volume) svakog pojedinačnog akta ubrizgavanja krvi u levu komoru.

Navedeni ciljevi se ostvaruju pravljenjem naprave koja se sastoji od pristupne kanule velikog kalibra (large bore access cannula) koja se smesta u srčanu komoru, i pumpe sa većim volumen kapacitetom. Kanula je konstruisana tako da se moze uvesti u srčanu komoru takozvanom perkutanom (preko koze nehiruski) tehnikom preko žice

(Seldingerovom tehnikom) i dodatno je opremljena sa napravom za dihtovanje kanala kojim se uvodi u telo. Kanula je napravljena od medicinske plastike koja je obložena iznutra heparinom (protiv zgrusavanja) a njen zid moze biti ojačana sa žicanom armaturom (braided) da bi se osigurala stabilnost-nelomljivost (kinck resistant). Na krajnjem delu kanule (u daljnjem textu distalni deo) na spoljnji zid montirana su 2 balona. Jedan unutrašnji manji napravljen od takozvanog nerastegljivog - "noncompliant " materijala (kao stoje Poliurethane); ijedan veći spoljasnji balon napravljen od rastegljivog ("complient") materijala. Manji unutrašnji balon ima strogo odredjen diameter u naduvanom stanju koji treba da onemogući ispadanje cannule iz komore; Spoljnji veliki balon napravljen od rastegljivog materijala pokriva ceo ulazni put pristupne kanule počevši od mesta ulaska kroz kozu pa preko malog balona sve do unutrašnjosti komore. Funkcija velikog balona je da začepi ulazni kanal kroz grudni kos i kroz srčani misic i tako spreci krvarenje iz komore i ulaženje vazduha u komoru. Pumpa moze biti napravljena prevalentno ali ne isključivo u obliku velike šprice sa ugradjenim mehanizmom na elktromotorski pogon. Pristupna cev se povezuje sa pumpom plastičnim flexibilnim crevima odgovarajućeg unutrašnjeg promera a preko adaptera za brzo povezivanje (konektora). Preko grudnog kosa kroz kozu se plasira pristupna kanula u levu srčanu komoru i spoji se sa velikom špricom preko brzih konektora i creva te se oxigenisana krv usisava iz leve komore i iz leve pretkomore a potom se usisani volumen krvi pod većim pritiskom ubrizgava nazad u levu komoru kroz istu pristupnu kanulu.

System koristi postojanje 2 unidirekcionalne valvule (jednosmerni ventili; check valve=odbojni ventil) u levom srcu: jedne ulazne (inflow mitral valvula) u levu komoru i jedne izlazne (outflovv aortna valvula) iz leve komore. Ako se smanji pritisak u levoj komori zatvara se izlazna valvula a otvara se ulazna valvula sto omogućava izvlačenje aspiriaciju krvi iz celog levog srca (iz leve komore i iz leve pretkomore ).

Aspiracioni volume = volumen leve komore + volumen leve pretkomore.

Pri brzom ubrizgavanju većeg volumena krvi ili tecnosti u levu komoru pritisak u levoj komori se povećava sto zatvara ulaznu (mitralnu ) valvulu. Posto volumen ubrizgane krvi premašuje kapacitet zastale (arrested-nekucajuce srce)) leve komore visak krvi se izbacuje kroz izlaznu aortnu valvulu u aortu. Deo krvi koji se ovim putem ubrizga u aortu jednak je udarnom volumenu svakog pojedinačnog akta ubrizgavanja.

Udarni volumen pri ubrizgavanju = total volumen ubrizgavanja minus kapacitet leve komore. Pretpostavivsi da je volumen krvi u levoj pretkomori 80 ml, u levoj komori 100 ml-maximalni volumen usisavanja u pumpu (aspiracije) iznositi ce 180 ml;

Kada se naglo ubrizga 180 ml krvi nazad u levu komoru 100 ml ce da ostane u levoj komori a 80 ml ce biti ubačeno u aortu - udarni volume svakog ubrizgavanja iznosi računski 80 ml.

Kratak opis slika nacrta

Slika 1A prikazuje pumpnu napravu na motorni pogon sa špricom velikog

volumena.

Slika 1B prikazuje pumpnu napravu u fazi usisavanja (aspiracije).

Slika 1C prikazuje pumpnu napravu u fazi ubrizgavanja (injekcije).

Slika 2A prikazuje uzdužni presek pristupne kanule sa balononima (ne-naduvanim) i sa uvodnim dilatatorom sa žicom vodiljom

Slika 2B prikazuje pristupnu kanilu sa naduvanim balonima.

Slika 2C prikazuje pristupnu kanilu smestenu kroz uvodni "sheath" koji se moze rascepiti posle uvodjenja. (splittable sheath).

Slika 3 prikazuje uzdužni kosi presek kompletno montirane naprave.

Slika 4A prikazuje uzdužni presek naprave instalirane u poziciji aspiracije.

Slika 4b prikazuje uzdužni presek instalirane naprave u fazi injekcije.

Detaljan opis pronalaska

Slike 1 (A,B,C) prikazuju jednu moguću varijantu pumpne naprave 100 u skladu sa pronalaskom. Šprica velikog volumena (n.p. > 200 ml) 128 sa čepom 122 montirana je na postolje pricvrscivacem 124 i zatezacima 126 . Konstrukcija postolja sastoji se od baze 102, vertikalnog dela postolja 104,nakošenog dela postolja 106 i prednjeg dela 107 na koga se montira pricvrscivac šprice 124. Sterilna šprica sa čepom se moze ručno montirati i demontirati na postolje zatezacima šprice 126. Na prednjem delu šprica je preko spojnice 130 spojena sa sterilnim medicinskim crevom (tubing) 132 odgovarajućeg promera (n.p. 3/8"- incha-oko 9mm). Cep šprice 122 nastavlja se na klip 120 šprice kojim se cep pokreće napred nazad. Klip šprice 120 je dovoljne duzine koja omogućava njegovo kretanje izvan šprice kroz centralne kanale drzaca klipa 118 na nakoseniom delu postolja 106. Drzaci klipa 118 omogućavaju nesmetano kretanje klipa kroz njihove centralne kanale a pri tome održavaju smer kretanja klipa i onemogućavaju njegovu dislokaciju. Poluga 112 je montirana pomoću klina-stozera za obrtanje 110 na obrtajni deo-spojka naglavak 109 motora 108. Klin stožer za obrtanje 110 omogućava zglobno kružno kretanje poluge . Na kraju prema šprici poluga je pričvršćena za klip 120 pricvrscivacem 114. Mesto pričvršćivanja poluge za klip odredjuje excurzije- hod klipa napred nazad, ovo mesto pričvršćivanja se moze menjati. Pricvrscivac poluge za klip 114 moze se manuelno montirati i demontirati. Motor 108 instaliran je na zadnjem delu nakošenog dela postolja 106, a njegova spojka naglavak za obrtanje 109 spojen je zglobnim stožerom za obrtanje 110 sa polugom 112. Na gornjem delu nakošenog dela 106 montiran je regulator (134) brzine rada motora . Motor i regulator brzine se napajaju strujom iz akumulator- baterija 136 koje su smestene na bazu postolja 102 i pričvršćene zatezacem 138 koji se moze ručno montirati I demontirati.

Kada se okretanjem motorne spojke 109 poluga 112 povuče unazad povlaci se i klip šprice 120 sa čepom 122 unazad u poziciju usisavanja (aspiracije) kao na slici 1 B.

Kada se okretanjem motorne spojke 109 poluga 112 pogura unapred i klip 120 sa čepom 122 kreću se unapred t.j šprica 128 se prazni- faza izbacivanja (injekcije) - slika 1C.

Medicinsko plastično crevo odgovarajuće duzine i promera (n.p. 3/8 incha-9mm) 132 spojeno je sa špricom preko spojnice 130 ili je strukturno integrusano u prednji kraj šprice.

Na distalnom kraju plastičnog creva nalazi se conector 131 za brzo spajanje plastičnog creva sa pristupnom kanulom.preko 3-slavinskog konektora 208-slika 3.

Postolje za špricu kao i poluga i klip šprice mogu biti napravljeno od lakog metala ili stabilne plastike. Slike 2A i 2B prikazuju sistem pristupne kanule 200. Jedan deo duzine cevi pristupne kanile 202 napravljen je od medicinskog polimera armiranog sa tankom žicom cime se osigurava ne lomljivost (kinck resistance). Proximalni deo armiranog dela canule 204 ima zadebljali zid cevi za prolaz kanala za naduvavanje i izduvavanje balona. Deo plastičnog creva integrisan je na proximalni deo pristupne kanule; spojnica-konektor-3-slavinski (3 way stopcock) velikih promera 208 integrisan je na proximalni kraj creva 206. 3-slavinski konektor ima veliki unutrašnji lumen kako se ne bi smanjivao protočni kapacitet pristupne kanule i creva spojnice 205. Pristupna kanula ima distalni široki otvor 210 i najmanje jedan otvor sa strane 211 sto omogućava veliki protok prilikom aspiracije i injekcije. Unutrašnji manji balon 218 ugradjen je na distalni deo spoljnjeg zida cevi pristupne kanule. Ovaj balon se naduvava i izduvava špricom 224 kroz otvor 220 i kanal pristupni 222. Manji unutrašnji balon 218 moze biti napravljen od non-compliant medicinskih polimera n.p polyurethane. Veličina naduvanog balona je tolika da spreci ispadanje pristupne kanule iz komore prilikom jakog ubrizgavanja tecnosti (krvi) u komoru. Preko ovog unutrašnjeg manjeg balona 218 instaliran je spoljnji veći balon 212 prikačen distalno za spoljnji deo armirane cevi 202 pristupne kanule a proximalno za zadebljali deo zida pristupne kanule 204. Veliki balon je napravljen od rastegljivog (compliant) polymera. Ovaj balon se naduvava i zduvava kroz kanal 216 špricom 215 kroz otvor 214. Veliki balon pokriva celu duzinu intrakorporealnog puta pristupne kanule ( od koze kroz medjurebarni prostor, kroz srčani misic do unutrašnjosti leve komore) pružajući zaštitu od krvarenja iz srca i zaštitu od ulaska vazduha spolja ka unutrašnjosti srca.Dilatator uvodničar 230 sa zašiljenim distalnim krajem 232 i proximalnim krajem 234 ima centralni lumen sa proximalnim ulazom 235 i distalnim izlazom 233 kroz koji prolazi žica vodilja 240 oblika J slova 242. Sa izduvanim balonima i sa žicom vodiljom uvedenom do srčane komore kompletan sistem pristupne kanule moze biti placiran- uveden u srce bez hiruske pomoći perkutano (Seldingerovom ) tehnikom. Slika 2C prikazuje pristupnu kanulu 200 smestenu kroz posebnu uvodnu cev- sheath koji se moze posle uvodjenja rascepiri (splittable sheath) 250, koji ima distalni otvoren kraj 252 i proximalni 2- delni deo 254 i 255 za rascep i odstranjenje posle završenog uvodjenja kanule. Ovaj sheath moze biti koriscen za alternativno uvodjenje pristupne kanile u srce cime se donekle štite i structure pristupne kanule a i structure tkiva kroz koje se sistem uvodi.

Slika 3 pokazuje kompletiran sistem napravu za kardiocirkulatorno oživljavanje - pumpnu napravu 100 sa montiranom pristupnom kanilom 200 . Shodno jednoj varijanti pronalaska plastična creva povezivaci i spojnice imaju lumen veći od lumena pristupne kanule sa ciljem da se smanji otpor protoka krvi i/ili tecnosti prilikom injekcije i aspiracije.

Slika 4A Prikazuje sistem sa instaliranom kanilom u srce žrtve u fazi aspiracije (izvlavenja krvi iz levogsrca). Ulazni ventil u levu komoru (mitralna valvula) je otvorena dozvoljavajući drenažu krvi iz leve komore, leve pretkomore i cak i iz plućnih vena koje se bez prepreke ulivaju u levu pretkomoru. Izlazni ventil leve komore (aortna valvula) je za vreme aspiracije (manjeg pritiska u levoj komori) zatvorena. Veliki rastegljivi balon zapusava ceo put ulaska pristupne kanule, dok mali nerastegljivi balon unutar leve komore sprečava ispadanje kanule kroz pristuni put. Slika 4B prikazuje sistem instaliran u srce žrtve za vreme faze injekcije (ubrizgavanja krvi u srce nazad). Ulazni ventil u levu komoru (mitralna valvula ) je zatvorena zbog povećanog pritiska u levoj komori, izlazni ventil leve komore (aortna valvule) je otvorena zbog pritiska u levoj komori koji je veći od pritiska u aorti a visak krvi koji ne moze da stane u ne-kucajucu-pasivnu levu komoru izbacuje se u aortu. U slučajevima otezane aspiracije krvi iz leve komore, dodatna količina tecnosti (n.p. hladni fiziološki rastvor) moze se usisati u špricu preko infuzije koja se moze instalirati na otvor sa strane (side-arm) tro-krakog konektora 208 i ubrizgati kao dodatak "volumena"

tecnosti. Ovim dodatkom se moze povećati količina ubrizgavanja tecnosti u slucajevim

otezane aspiracije krvi. Takodje ovim sistemom se moze postići veoma brzo hladjenje ( hvpotermija) organizma koja je pri aktu oživljavanja veoma poželjno. Nadalje ovim putem se najbrže mogu injicirati svi potrebni lekovi u cirkulaciju uključujući i lekove protiv zgrusavanja krvi (n.p.heparin).

Kombinovana varijanta motorizovanog i ručnog pokretanja(ova varijanta nije na crtežima) klipa je takodje moguća .

U slučajevima gde bi se pokušaj oživljavanja circulacije na opisan način t.j. pristupom samo levom srcu produžio ili bio nedovoljno efikasan moguća je primena naprave sa dve šprice I dve pristupne kanile jedna za levu jedna za desnu komoru srca (ova varijanta nije prikazana crtežima.) Dve šprice su instalirane paralelno na postolje; pristupne kanile se placiraju u vrh desne i u vrh leve komore te se jednim jednim mehanizmom ispumpava i upumpava ista količina krvi iz desne komore i iz leve komore sto bi značilo da je volumen krvi koji se ubacuje u pluća jednak volumenu krvi koji se izbacuje iz leve komore.

Primena pronalaska

Opisana naprava moze biti korištena kao alternativa za oživljavanje pacijenata sa zastojem srca i cirkulacije u slučajevima kada uobocajene mere oživljavanja ne daju rezultat kao poslednji pokušaj da se žrtva ne ostavi da umre. Ima veliki broj žrtava sa zastojem srca koji su dovoljno zdravi da je šteta da ih se ostavi da umru posle neuspelog pokušaja oživljavanja samo externom masagom (pritiskanjem na grudni kos). Ako profesionalni spasioc iscrpi sve tradicionalne raspoložive mogućnosti da uspostavi spontanu cirkulaciju žrtve sa zastojem srca naprava opisana ovim pronalsakom moze da se primeni: Punkcija vrha leve komore (left ventricular apex) sa 17 gauge vascularnom iglom kroz peti medjurebarni prostor leve srednje-klavikularne linije. Za punkciju nije potrebna nikakva aparativna kontrola ; crvena boja kroz punkcionu iglu aspirisane krvi dokaz je da krv potiče iz leve komore t.j da je punktirana leva komora. Kroz punkcionu iglu ubrizga se sredstvo protiv zgrusavanja krvi (heparin).

Placiranje J- formne žice vodilje kroz iglu u levo srce; posle odstranjenja igle naprava pristupne kanule 200 (Fig.2A) sa introducerom-uvodnicarom 230 uvodi se preko koze-per Seldinger tehnikom preko žice u levu komoru; dilatator 230 se odstrani, troslavinski konektor (3-way stopcock) 208 se zatovori; prvo se naduva mali unutrašnji balon 218 injekciom tecnosti kroz kanal 222. Tada se naduva i spoljnji veći rastegljivi balon 214 kroz kanal 216 sto osigurava stabilizaciju kanule unutar puta pristupa (Fig. 4A). Pumpna naprava 100 sa špricom velikog volumena 128 se spoji sa pristupnom kanulom 200 pomoću 3- slavinskog konektora 208 (Fig.3), 3 -slavinski konektor se otvori i preko otvora sa strane (side-conectora) instalira se flaša infusion tecnosti (hladan fiziološki rastvor sa heparinom-protiv zgrusavanja). Preko ovog otvora sa strane moze se izbaciti eventualno prisutni vazduh u šprici. U veliku špricu aspirira se oko 100 ml fiziološkog rastvora iz infuzije te se 3-slavinski konektor otvori u smeru da se oslobodi pravac kretanja is šprice u kanilu i nazad te se poene sa aspiraciom krvi iz leve komore u veliku špricu (slika 4A) i nastavi sa ubrizgavanjem krvii tecnosti iz šprice u levu komoru (slika 4B). Ako nema dovoljno krvi u levom srcu tokom aspiracije dodatna količina tecnosti moze biti aspirisana iz " infusora" prikačenog sa strane (sidearm) na sistem . Posle eventualnog uspesnog uspostavljanja spontane kardiocirkulatorne funkcije, velika šprica moze biti odvojena a pristupna kanula moze biti ostavljena instalirana sa infusiom za dodavanje tecnosti ili lekova ili električnih pomagala (pecemaker sonda). Posle uspesnog završetka oživljavanja mesto pristupa srcu moze biti zbrinuto hiruški ili sa kateter baziranom tehnikom zasivanja ili implantaciom zapusivaca mvocardnog zida (oceluderom) bez hiruske intervencije. Alternativno, pristupna kanula moze biti instalirana upotrebom "splittable" sheatha 250 (Fig.2C).

Moguća je i primena pronalaska sa ciljem da se održi minimalna circulacija i prokrvljenost organa žrtve koja nema izgleda za preživljavanje. Ovo dolazi u obzir u uslovima savremene medicine gde se pokušava da se spasu organi žrtve za donorstvo u osoba koja imaju potpisan pristanak za donaciju organa u slučaju neizbezne smrti. Poznato je da osobito u ratnim uslovima ima puno žrtava ciji organi mogu da spasu živote drugih ljudi ali mogućnosti očuvanja organa takvih žrtava do mesta gde se explantacija moze uraditi su veoma ograničene cime se gubi vredan reservoar organa za donaciju. Ovaj pronalazak uveliko pojednostavljuje očuvanje organa takvih žrtava.

Primena ovog pronalaska je prvenstveno orijentisana humanoj medicine ali indikacije za primenu su takodje vazece i za veterinarsku medicine t.j primena pronalaska je ista za sve sisare.

Brojčane oznakeu crtežima (reference numerals)

100 pumpna naprava

102 baza postolja

104 vertikalni deo postolja 106 nakošeni deo postolja 107 prednji deo postolja

108 motor

109 spojka naglavak motora -za rotiranje 110 stožer za obrtanje poluge 112 poluga

114 pricvrscivac poluge za klip šprice 118 drzasci kroz cije kanale prolazi klip 120 klip šprice koji se nastavlja na cep šprice 122 cep šprice

124 peicvrscivac šprice za postolje 126 zatezivaci šprice za postolje 128 šprica

130 spojnica creva sa špricom 131 konektor za povezivanje creva šprice sa pristupnom kanilom 132 plastično crevo na šprici 134 regulator brzine rada motora 136 akumulator baterije

138 zatezivac akumulatora baterija za postolje 200 sistem pristupne kanile 202 armirani deo pristupne kanile

202 armirani deo pristupne kanile

204 armirani deo kanile sa zadebljalim zidom 206 deo creva integrisan u pristupnu kanilu 208 spojnica sa 3 otvora veikih promera 210 krajnji distalni otvor pristupne kanile 211 bočne rupe pristupne kanile

212 veliki (spoljni) rastegljivi balon.

214 ulaz za naduvavanje i izduvavanje velikog balona 215 šprica za naduvavanje i izduvavanje velikog balona 216 kanal za naduvavanje i izduvavanje velikog balona 218 manji nerastegljivi balon

220 ulaz za naduvavanje I izduvavanje malog balona 222 kanal za naduvavanje i izduvavanje malog balona 224 šprica za naduvavanje i izduvavanje malog balona 230 veliki prosirivac (dilatators) uvodničar 232 krajnji zašiljeni deo dilatatora

233 otvor za prolaz žice na krajnjem kraju dilatatora 234 proximaIni (početni) deo dilatatora 235 otvor za prolaz žice na početnom delu dilatatora 240 žica vodilja

242 krajnji "J oblikovani" deo žice vodilje 250 uvodničar (sheath) koji se moze rascepiti 252 krajnji deo uvodnika sheath koji se moze rascepiti 254 početni deo- krak uvodnivara sheatha koji se moze rascepiti 255 drugi krak početnog dela sheatha uvodničara koji se moze rascepiti

500 žrtva koja treba da bude reanimirana.

AV aortna valvula srca

LA leva pretkomora srca

LV leva komora srca

MV mitralna valvula srca

Claims (5)

1. Naprava za oživljavanje kardio-cirkulatornog zastoja naznačena time sto se sastoji od: a pumpne naprave na motorni pogon (100), b kanule velikog lumena za pristup srčanoj komori (200), c elemenata za povezivanje pumpne naprave (100) sa kanulom (200);

2. Naprava po zahtevu 1 naznačena time sto je pumpna naprava (100) opremljena mehanizmom za motorni pogon koji omogućava ponavljane brze aspiracije i brze injekcije velike količine tecnosti; naznačena time stoje pristupna kanula (200) opremljena elementima (212) za zapusavanje puta kojim prolazi kroz grudni kos i kroz srčani misic do unutrašnjosti srčane komore , pomenuta kanula (200) opremljena elementima za sopstvenu stabilizaciju (218) unutar srčane komore.

3. Naprava po zahtevu 2 naznačena time sto se pumpna naprava (100) sastoji od šprice velikog volumena (128) ciji je klip (120) funkcionalno povezan sa sistemom poluge (112), koja šprica velikog volumena na svom distalnom kraju sadrži duzinu creva (132) za spajanje sa pristupnom kanulom (200).

Naprava po zahtevu 3 naznačena time stoje pristupna canula (200) opremljena elementima (230,240,250) za nehirusko-perkutano -direktno kroz grudni kos - brzo uvodjenje - placiranje u komoru zastalog srca, koja pomenuta pristupna kanula (200) sadrži u svom proximalnom kraju integrisano crevo (206) koje crevo se proximalno završava sa tro-krakom spojnicom (208) za brzo spajanje sa pumpnom napravom (100) koja pomenuta trokraka spojnica sluzi za odstranjenje eventualno prisutnog vazduha u sistemu kao i za dovodjenje dodatne tecnosti preko infusora .

5. Naprava za oživljavanje kardio-cirkulatornog zastoja nazanacena time sto se sastoji od pumpne naprave (100) koja pumpna naprava se sastoji od šprice velikog volumena (128) sa ugradjenim mehanizmom na motorni pogon (108), koji motorni pogon je snabdeven energijom bateriskog akumulatora (136) koji mehanizam na motorni pogon uključuje sistem poluge (112), koja pomenuta poluga omogućava ponavljane pokrete klipa šprice (120), koji pokreti klipa šprice omogućavaju ponavljano usisavanje u špricu i ispumpavanje iz šprice većih količina tecnosti, ,koja pomenuta šprica (128) se moze ručno montirati i demontirati u imobilizaciono postolje (102,104,106,107), koja pomenuta šprica (128) sadrži duzinu creva (132) na svom distalnom kraju, koje crevo se moze spojiti preko spojnice (131) sa pristupnom kanulom (200) preko tro-krakog konektora (208), koja pomenuta kanula je opremljena elementima (230,240,250) za perkutano - nehirusko uvodjenje u srčanu komoru , koja kanula je snabdevena elementima (212, 218) za zapusavanje puta kojim prolazi kroz grudni kos i srčani misic do unutrašnjosti komore zastalog srca.( 1\/l