RS50501B

RS50501B - POLIMERNI MEDIJUM SA FUNKCIONALNIM GRUPAMA ZA ODVAJANjE SUPSTANCI KOJE SE ANALIZIRAJU

Info

Publication number: RS50501B
Application number: YUP-142/03A
Authority: RS
Inventors: Nandkumar V. Deorkar; James Farina; Paul A. Bouis
Original assignee: Mallinckrodt Baker Inc
Priority date: 2000-08-29
Filing date: 2001-08-21
Publication date: 2010-03-02
Also published as: KR100825656B1; AU8515201A; MXPA03001677A; JP2004507594A; HUP0301684A3; BR0113541B1; ATE332320T1; KR20030041980A; EP1313781B1; CN1188440C; AU2001285152B2; NZ523914A; BR0113541A; HUP0301684A2; US20050032922A1; ES2266241T3; IL154174A0; CA2420683C; CZ2003462A3; DK1313781T3

Abstract

Polimerna zrna sa funkcionalnim, grupama, naznačena time, što su pripremljenaa) polimerizacijom poliviniliden monomera da bi se dobio samoumreženi homopolimer; i zatimb) polimerizacijom monomera sa funkcionalnom grupom da bi se kovalentno vezao za pomenuti homopolimer.Prijava sadrži još 46 patentnih zahteva.

Description

Pronalazak se odnosi na odvajanje raznovrsnih supstanci koje se analiziraju koje su polarne, nepolarne i jonske pomoću polimernih medijuma koji sadrže funkcionalne grupe. Ova prijava opisuje uvođenje funkcionalnih grupa u polimerne medijume i njihovu upotrebu. Izvršeno je uvođenje funkcionalnih grupa u polimerne čestice da bi se uticalo na željene osobine površine za svrhe odvajanja, kao što su tečna hromatografija i ekstrakcija na čvrstoj fazi.

Odvajanje supstanci koje se analiziraju hromatografijom i ekstrakcijom na čvrstoj fazi se izvodi dovođenjem u kontakt rastvora smeše koja se analizira sa čvrstim materijalima takođe poznatim kao faze za vezivanje/sorbenti. Adsorpcija/desorpcija (razdeljivanje) supstanci koje se analiziraju na fazi za vezivanje dovodi do odvajanja smeša. ( Practical HPLC Method Development L.R. Snvder, JJ: Kirkland, and J.L. Glajch, John Wiley and Sons, 1997; Solid Phase Extraction for Sample Preparation, M. Zief, and R. Kisel, J. T. Baker, Phillipsburg, NJ, 1988). U cilju pojašnjavanja stanja tehnike pronalaska ili obezbeđivanja dodatnih detalja u vezi sa praksom, ovde korišćene publikacije i drugi materijali uključeni ovde kao reference, radi lakšeg korišćenja su respektivno grupisani u dodatnu listu referenci. Nosači su modifikovani da bi se iskoristile osobine koje omogućavaju razdvajanje različitim mehanizmima, kao što su reverzna faza i jonska izmena. Poznato je da se pomoću čestica silicijum dioksida prave faze za reverzno vezivanje. Zbog nekoliko nedostataka silicijum dioksida, kao što je nestabilnost u kiselim i baznim uslovima, razmatrani su polimeri. Neke od teškoća u vezi sa umreženim kopolimernim smolama uključuju bubrenje u rastvaračima i smanjenu mehaniču snagu (F. Nevejam, and M. Verzele,J. Chromatography350:145 (1985)). Prema tome, često je neophodno da se koriste visoko umrežene, ali porozne čestice polimera u kojima adsorpciona mesta su dostupna supstancama koje se analiziraju. Neophodna selektivnost polimernih faza bez funkcionalnih grupa je postignuta različitim rastvaračima koji čine mobilnu fazu, dok faze za vezivanje silicijum dioksida su modifikovane kombinacijom polarnih i nepolarnih karakteristika koje obezbeđuju željenu selektivnost. Prema tome, polimerni materijali sa pogodnim funkcionalnim grupama i postupci njihovog korišćenja potrebno je da vode do željene selektivnosti i sposobnosti odvajanja.

U stanju tehnike dobro je poznata upotreba umreženih kopolimera monoviniliden i poliviniliden monomera za proizvodnju polimera sa funkcionalnim grupama. Na primer, konverzija sulfonacijom takvih polimera u jonoizmenjivačjke smole je opisana u US patentu br. 2,366,007. U pripremanju ovih uvođenja funkcionalnih grupa, osnova polimera reaguje i prema tome menja osobine tih zrnaca koja postaju hidrofilna, čineći ih osetljivim na sitnjenje ili lomljenje. Pored toga, teško su kontrolisana uvođenja funkcionalnih grupa preko glomaznih reakcija kao što je sulfonacija. Pretvaranje hidrofobnih do hidrofilnih hromatografskih medijuma je opisano u US patentu br. 5,030,352. Ovi hromatografski mediji su dobij eni primenom različitih tankih hidrofilnih prevlaka na površini hidrofobnih polimernih supstrata (na pr., polistiren-DVB). Postupak uključuje adsorpciju rastvorne supstance koja ima hidrofobna i hidrofilna područja na supstratu sa hidrofobno-hidrofobnim interakcijama dok hidrofilna područja se pružaju spolja u odnosu na površinu. Molekuli su zatim umreženi na mestu. Ovi materijali za prevlačenje mogu dalje biti derivatizovani da se dobiju različiti materijali korisniji u odvajanju. Takva prevlačenja su ograničena na tanak film na površini hidrofobnog nosača i prema tome imaju ograničen kapacitet. Takođe, hidrofobnost nosača je smanjena i ne mora biti dovoljna da apsorbuje hidrofobne supstance koje se analiziraju. Meitzner i Online u US patentu br. 4,297,220 opisuju mikroretikularne kopolimere nastale kopolimerizacijom monoetilenskih nezasićenih monomera i poliviniliden monomera u prisustvu izvesnih jedinjenja da bi se dobila specifična zapremina šupljina i površina prostora koja se koristi za adsorbovanje organskih materijala iz fluidne smeše koja sadrži organske materijale. Bouvier et al. u US patentu Br. 5,882,521 opisuju postupak za uklanjanje organske rastvorne supstance iz rastvora korišćenjem kopolimera hidrofilnih i hidrofobnih monomera koji se kvasi vodom i koji ima 12-30 molskih procenata hidrofilnih monomera.

Prikazani pronalazak se suštinski razlikuje od stanja tehnike i ne uključuje umrežene kopolimerizacije dva monoviniliden i poliviniliden monomera i uvođenje funkcionalnih grupa na osnovu polimera. Korišćen je novi pristup uvođenja funkcionalnih grupa na površinu pripremljenih krutih čestica korišćenjem različitih monomera sa funkcionalnim grupama da bi se dobila zrna sa funkcionalnim gurupama. Pored toga, opisan postupak značajno smanjuje broj reakcija i utrošak reaktanata i rastvarača koji su potrebni u poređenju sa drugim postupcima uvođenja funkcionalnih grupa na osnovu polimera. Na primer, da bi se napravio jak medij um za izmenu anjona sa kvaterarnim aminom kao funkcionalnom grupom, potrebna su tri reakciona stupnja (bromovanje ili hlorovanje za kojim sledi aminacija za kojom sledi kvaternizacija). Prema tome, uvođenje funkcionalnih grupa na tvrde čestice koje su homopolimeri poliviniliden monomera, fizičke osobine osnove polimera nisu narušene ali kritične osobine utiču na površini koja omogućava korisno hromatografsko odvajanje i odvajanje ekstrakcijom na čvrstoj fazi i uklanjenje nepogodnosti koje su uvezi sa kopolimerima. Korišćenjem opisanog dobijanja, visoko umrežene čvrste čestice pripremljene polimerizacijom poliviniliden monomera u koje mogu biti uvedene funkcionalne grupe bez menjanja fizičkih osobina čestica (kao što je mehanička jačina i osobina da nebubre). Pronalazak opisuje uticaj uvođenja funkcionalnih grupa na hidrofilne, katjonske i izmenjivačke osobine. Prema prikazanom pronalasku, uvođenje funkcionalnih grupa u pripremljene krute porozne i neporozne čestice visoko umreženih homopolimera poliviniliden jedinjenja korišćenjem ostataka vinil grupa na koje se monovinil jedinjenja kovalentno vezuju u toku polimerizacije. Prema tome, pripremljene čestice koje sadrže ostatke vinil grupa su suspendovane i derivatizovane u rastvoru monovinil jedinjenja koje ima željene osobine kao što je hidrofilnost ili su korisne kao izmenjivači anjona i katjona. Kao takav, prikazani pronalazak omogućava uvođenje veklikog broja funkcionalnih grupa polimerizacijom dugačkih lanaca željenog monovinil jedinjenja na površini krutih čestica koje imaju puno ostaka vinil grupa.

U saglasnosti sa prikazanim pronalaskom, kod polimera sa uvedenim funkcionalim grupama nađene su značajno različite i zanimljive osobine odvajanja. Ove osobine vode do tečene hromatografije i odvajanja ekstrakcijom na Čvrstoj fazi polarnih, nepolarnih i jonskih supstanci koje se analiziraju adsorpcijom i jonoizmenjivačkim mehanizmom.

Kratak opis slika nacrta

Slika 1 je grafik koji pokazuje zadržavanje acetaminofena na DVB bez funkcionalnih gupa kada je đejonizovana voda korišćena kao mobilna faza do 55 minuta, a zatim eluiranje sa metanolom promenom od dejonizovane vode do metanola u 55 minutu. Acetaminofen je ispran propuštanjem vode i nije eluiran pik sa metanolom, što pokazuje slabo/ ne pokazuje zadržavanje.

Slika 2 je grafik koji pokazuje zadržavanje acetaminofena na DVB sa uvedenim funkcionalnim grupama pomoću 0.5 mmol N-metil-N-vinilacetamida (Primer 3) kada je đejonizovana voda korišćena kao mobilna faza do 55 minuta, a zatim eluiranje sa metanolom menjanjem od jonizovane vode do metanola u 55 minutu. Nešto acetaminofena (približno 30%) je isprano u toku propuštanja vode u 35 minutu, a pik eluiran sa metanolom pokazuje poboljšano zadržavanje u poređenju sa DVB bez funkcionalnih grupa.

Slika 3 je grafik koji pokazuje zadržavanje acetaminofena na DVB sa uvedenim funkcionalim grupama pomoću 1.2 mmol N-metil-N-vinilacetamiđa (Primer 4), kada je đejonizovana voda korišćena kao mobilna faza do 55 minuta, a zatim eluiranje sa metanolom menjanjem od jonizovane vode do metanola u 55 minutu. Nešto acetaminofena (15%) isprano je kasnije tj. u 45 minutu u toku propuštanja vode i pik eluiran sa metanolom je prema tome pokazivao dalje poboljšanje zadržavanja.

Slika 4 je grafik koji pokazuje zadržavanje acetaminofena na DVB sa uvedenim funkcionalnim grupama pomoću 1.36 mmol N-metil-N-vinilacetamidam (Primer 6), kada je đejonizovana voda korišćena kao mobilna faza do 55 minuta, a zatim eluiranje sa metanolom menjanjem od jonizovane vode do metanola. Zanemarljiva količina acetaminofena je isprana u toku propuštanja vode i pik je eluiran sa metanolom, pa prema tome pokazuje dalje poboljšanje u zadržavanju i dobro dobijanje natrag eluiranjem sa metanolom.

Slika 5 je grafik koji pokazuje zadržavanje acetaminofena na DVB sa uvedenim funkcionalnim grupama pomoću 1.5 mmol N-metil-N-vinilacetamida (primer 5), gde je korišćena đejonizovana voda kao mobilna faza do 55 minuta, a zatim eluiranje sa metanolom menjanjem od dejonizovane vode do metanola u 55 minutu. Zanemarljiva količina acetaminofena je isprana u toku propuštanja vode i pik je eluiran sa metanolom, na taj način pokazujući dobro zagržavanje i dobijanje natrag eluiranjem sa metanolom.

Slika 6 je grafik koji pokazuje zadržavanje acetaminofena na DVB sa uvedenim funkcionalnim grupama pomoću 1.6 mmol aminostirena (Primer 1), kada je đejonizovana voda korišćena kao mobilna faza do 55 minuta, a zatim eluiranje sa metanolom menjanjem od dejonizovane vode do metanola u 55 minutu. Pik eluiran sa metanolom pokazuje istinski visoko zadržavanje u odnosu na DVB bez funkcionalnih grupa.

Slika 7 je grafik koji pokazuje hromatografsko odvajanje smeše organskih kiselina koja se sastoji od vinske kiseline, malonske kiseline i ćilibarne kiseline korišćenjem kolone pakovane sa DVB bez funkcionalnih grupa.

Slika 8 je grafik koji pokazuje hromatografsko odvajanje smeše organskih kiselina koja se sastoji od vinske kiseline, malonske kiseline i ćilibarne kiseline korišćenjem kolone pakovane sa DVB sa funkcionalnim grupama iz primera 5.

Slika 9 je grafik koji pokazuje odvajanje maleinske kiseline (cis-etilene dikarboksilne kiseline) i fumarne kiseline (trans 1,2-etilen dikarboksilne kiseline) korišćenjem kolone pakovane sa DVB sa funkcionalnim grupama iz primera 5.

Slika 10 je grafik koji pokazuje hromatografsko odvajanje maleinske kiseline (cis 1,2-etilen dikarboksilne kiseline) i fumarne kiseline (trans 1,2-etilen dikarbonske kiseline) korišćenjem kolone pakovane sa DVB bez funkcionalnih grupa.

Prikazani pronalazak obezbeđuje postupak za odvajanje različitih supstanci koje se analiziraju koje su polarne, nepolame ili jonske, korišćenjem polimernog medijuma sa funkcionalnim grupama. Još određenije, prikazani pronalazak se odnosi na uvođenje funkcionalnih grupa na pripremljene visoko umrežene polimerne čestice radi dobijanja željenih osobina kao što je hidrofilnost i sposobnost izmene anjona i katjona. Pored toga, prikazani pronalazak, odnosi se na tečnu hromatografiju i odvajanje ekstrakcijom na čvrstoj fazi raznovrsnih supstanci koje se analiziraju.

Pripremljene krute čestice na koje se uvode funkcionalne grupe uključuju porozna ili neporozna polimerna zrna pripremljena konvencionalnim postupcima kao što je polimerizacija u suspenziji. Visoko umrežena polimerna zrna pripremljena korišćenjem poliviniliden jedinjenja kao što su divinilbenzen i trivinilbenzen su poželjna zbog njihove jake mehaničke snage i karakteristika da ne bubre. Pored toga, polimerizacija divinilbenzena i njegovo samo umrežavanje vodi do dovoljno ostataka vinilnih (dvostukih) veza na površini koje se koriste za uvođenje funkcionalnih grupa pomoću monovinil jedinjenja. Kao takva, pripremljena polimerna zrna koja imaju veliki broj ostataka dvostrukih veza su poželjna jer mogu voditi do visokog stepena uvođenja funkcionalnih grupa. Pored toga, poželjne su mikroporozne čestice koje mogu obezbeđivati visoko uvođenje funkcionalnih grupa zbog velike površine i pristupa delovima sa funkcionalnim grupama.

Uvođenje funkcionalnih grupa postpolimerizacijom monoetilenskih nezasićenih jedinjenja (monovinil jedinjenja) sa ostatkom vinil grupa se odvija slobodnoradikalskom inicijacijom. Monomeri su izabrani iz klase jedinjenja koja ima aktivni deo koji je polaran ili katjonski izmenjivač ili anjonski izmenjivač. Posle polimerizacije, dugački lanci polimera sadrže takve aktivne delove vezane za površinu i dugi polimerni lanci su produženi spolja u odnosu na površinu zrna polimera. Ova konfiguracija ne menja fizičke ili hemijske osobine kao što su mehaničaka snaga, bubrenje i hidrofobnost/hidrofilnost polimerne osnove zrna. Na primer, kontrolisana postpolimerizacija (uvođenje funkcionalnih grupa) sa monomerima koji sadrže aktivne delove, džepove i aktivna mesta su stvorena u porama duž dugačkog lanca polimera zadržavanjem hidrofobnih džepova na polimernoj osnovi zrna. Nađano je da ove osobine mogu voditi do efikasnog odvajanja polarnih supstanci koje se analiziraju kao stoje opisano u primerima.

Izabrani su polimerizacioni uslovi, tako da je postignuta visoka polimerizacija mikroporoznih zrna dok je zadražana mikroporoznost koja omogućava difuziju supstanci koje se analizirajuu iz pora da bi se postiglo željeno odvajanje i dobijanje natrag supstanci koje se analiziraju.

Kao što je opisano u primerima, mikroporozna polimerna zrna mogu biti pripremljena korišćenjem konvencijalnih polimerizacionih suspenzija. Ostatak vinil grupe ili nezasićenje je određeno postupkom titracije sa živa acetatom (Das M.N.,Anal. Chem.,26:1086(1954)). Prema tome, mikroporozna poli(divinilbenzenova) zrna su pripremljena i korišćena da se dobiju polimerne čestice sa uvedenim funkcionalnim grupama. Mogu biti korišćena zrna polimera pripremljenog horaopolimerizacijom poliviniliden jedinjenja koja imaju dovoljno ostataka vinil grupa. Pogodna poliviniliden jedinjenja uključuju divinilbenzen, trivinilbenzen, divinilpiridin, diviniltoluen, đivinilnaftalen, etilenglikol, dimetilakrilat i N,N-metilen-diakrilamiđ. Polimerna zrna iz divinilbenzena su poželjna zbog njihove visoke mehaničke snage i ostataka vinil grupa. Polimerna zrna mogu imati prečnik u opsegu od 3 do oko 100 mm; poželjno od oko 5-50 mm; prečnike pora od oko 60 A do 1000 A, poželjno 100 A -300A (mereno porozimetrijom žive) i površina od oko 70-150 m<2>/g (mereno porozimetrijom žive) i površina od oko 150-800 m<2>/g (mereno adsorpcijom azota).

Jedan vid prikazanog pronalaska je materijal za odvajanje različitih supstanci koje se analiziraju. Materijal za odvajanje je pripremljen uvođenjem funkcionalnih grupa u polimerna zrna postpolimerizacijom monovinil jedinjenja sa ostatcima vinil grupa pomoću slobodno radikalske polimerizacije pod anaerobnim uslovima. Pogodni slobodnoradikalski katalizatori uključuju benzoil peroksid, terc-butilbenzoat, kaproil peroksid azodiizobutironitril i azodiizobutiramid.

U jednom izvođenju, materijal za odvajanje je proizveden sa uticajem polarnih osobina na polimerna zrna. Pogodna monovinil jedinjenja za funkcionalizaciju uključuju N-metil-N-vinilacetamid, aminostiren, metilakrilat, etilakrilat, hiđroksietilakrilat, hidroksimetilakrilat i N-vinilkaprolaktam. Poželjno monovinil jedinjenje je N-metil-N-vinilacetamid. U polimer mogu biti uvedene funkcionalne grupe da se postigne 0.5-3 mmol N-metil-N-vinilacetata po gramu polimera sa funkcionalnim grupama. Poželjno uvođenje mnkcionalnih grupa koje obezbeđuje dobro zadržavanje polarnih komponenti je 1.0 do 2.0 mmol N-metii-N-vinilacetamida po gramu polimera sa funkcionalnim grupama. Kao što je prikazano u primerima, povećanje uvođenja funkcionalnih grupa od 0.5 mmol do 1.5 mmol povećava zadržavanje i sposobnost odvajanja polarnih supstanci koje se analiziraju.

U drugom izvođenju, materijal za odvajanje je proizveden sa uticajem jonskih osobina na polimerna zrna tako da zrna mogu biti korišćena za odvajanje supstanci koje se anliziraju anjonskom i katjonskom izmenom. Pogodna monovinil jedinjenja pogodna za uvođenje funkcionalnih grupa uključuju N-(4-vinilnbenzil)-N,N-dirnetilamin, vinilbenziltrimetilamonijum hlorid, 4-vinilbenzoevu kiselinu, stiren sulfonsku kiselinu (takođe nazvanu N-vinilbenzen sulfonska kiselina) i metakrilnu kiselinu. Pored toga, postpolimerizovana polimerna zrna korišćenjem glicidilmetakrilata sa ostatcima vinil grupa mogu dalje reagovati sa etilendiaminom, dietilaminom, polietilememinom, hidroksipropilsulfonskom kiselinom, hidroksilbenzensulfonskom kiselinom ili hidroksibenzoevom kiselinom da bi se dobila jonska mesta sa funkcionalnim grupama na pospolimerizovanom polimeru i da bi se dobio polimer sa funkcionalnim grupama.

U drugom aspektu ovog pronalska polimeri sa funkcionalnim grupama su korišćeni za odvajanje supstanci koje se analiziraju tečnom hromatografljom i ekstrakcijom na čvrstoj fazi. Polimeri sa funkcionalnim grupama su korisni u brojnim slučajevima kao što je prikazano u primerima.

Na primer, dobijanje natrag polarnih organskih supstanci koje se analiziraju kao acetaminofena, niaciamida i rezorcinala je suštinski više na polimerima sa funkcionalnim grupama zbog prisutnosti polarnih grupa nego njihovo dobijanje natrag na DVB polimeru bez funkcionalnih grupa ili na oktadecil modiflkovanom silicijum dioksidu (Cig-vezani silicijum dioksid). Takođe pokazano je da polimer sa funkcionalnim grupama ima visoki adsorpcioni kapacitet. Kao što je pokazano u primerima, dobijanje natrag za DVB bez funkcionalnih grupa i Cuje niže za visoko koncentrovane rastvore acetaminofena (0.1 mg/ml) nego za manje koncentrovane rastvore (0.01 mg/ml), gde je dobijanje natrag na DVB bez funkcionalih grupa ostaje visoko (kvantitativno) na oba nivoa koncentracija. Takođe, otkriveno je da kada su polimeri sa uvedenim funkcionalnim grupama pakovani u kolonu za tečnu hromatografiju i korišćeni za odvajanje organskih kiselina kao i izomera (cis i trans) organskih kiselina, korišćenjem čiste vodene mobilne faze može doći do odvajanja.

Pored toga, nađeno je da kada se koristi polimer sa funkcionalnim grupama sa jonskim osobinama, supstance koje se anlaiziraju mogu biti odvojene kombinacijom mehanizama jonske izmene i reverzne faze. Kao takva, mogu se postići bolja odvajanja jonskih i hidrofobnih supstanci koje se analiziraju. Kao što je prikazano u primerima, kisele supstance koje se anlaiziraju kao što je sulindak koji poseduje karboksilnu kiselinsku grupu zadržava se na polimeru sa uvedenim jonskim funkcionalnim grupama kao i na drugom polimeru (nejonskom i bez uvedenim funkcionalih grupa) i C)g. Međutim, supstanca koja se anlaizira je isprana sa nejonskog materijala prvim ispiranjem metanolom, dok supstanca koja je analizirana nije isprana sa polimera sa uvedenim jonskim grupama sa prvim ispiranjem metanolom. Posle ispiranja sa kiselinom kao što je 1 M hlorovodnična kiselina, a zatim metanolom (zakišeljen), dobijanje natrag supstance koja se analizira je kvantitativno. Ovo obezbeđuje veoma efikasan postupak za odvajanje kiselih supstanci iz hidrofobnih supstanci koje se analiziraju.

Prikazani pronalazak je dalje opisan u primerima koji slede, koji su ponuđeni kao ilustracija i nemaju nameru da ograniče pronalazak na bilo koji način. Korišćene su standardne tehnike dobro poznate u stanju tehnike ili specifično dole opisane tehnike.

PRIMERI

Pripremanje poli( divinilbenzen) ( DVB) zrna

Zrna DVB polimera su dobij ena konvencionalnim postupkom polimerizacije u suspenziji pomoću 80% DVB, benzoil peroksida kao inicijatora i toluena kao sredstva za formiranje pora. Polimer sadrži 0.2 mek/g ostataka vinil grupa. Prečnik pora je bio 180 A i površina izmerena porozimetrijom žive je bila 95 m<2>/g. Elementarna analiza je pokazala da nema azota.

Primer 1

U čist suvi balon sa okruglim dnom od jednog litra dodato je: 350 g vode, 4 g polivinil alkohola i 4 g natrijum hlorida. Dodat je DVB polimer (15 g) u balon. U čašu od 15 ml dodato je: 4 g aminostirena, 0.3 g azodiizobutirilnitrila (AIBN) i 20 g toluena. Reakciona smeša je mešana da se rastvore reagensi. Dodata je smeša monomera u balon. Iz balona je uklonjen sav vazduh i uveden je azot da bi se stvorila inertna atmosfera. Balon je zagrevan u toku noći na 75°C. Proizvod je proceđen na dinelovoj tkanini, ispran 2X sa 200 ml dejonizovane vode i jednom sa 200 ml metanola. Proizvod je osušen u toku noći u vakum sušnici na 80°C. Elementarna analiza polimernog proizvoda pokazuje 2.4% azota. Ovaj polimerni proizvod je zatim tretiran sa acetil hloridom (10 g) u 100 ml tetrahidrofurana u prisustvu trietilamina (6 g) u toku 4 sata na sobnoj temperaturi. Elementarna analiza polimera pokazuje 2.3% azota što je ekvivalentno 1.6 mmol aminostirena po gramu krajnjeg proizvoda.

Primer 2

U čist suvi balon sa okruglim dnom od 250 ml dodato je 75 g etanola. Dodat je DVB polimer (15 g) u balon. U čašu od 25 ml dodato je: 5 g N-metil-N-vinilacetamida i 0.2 g AIBN i 10 ml etanola i sadržaj je mešan da se rastvore reagensi. Dodata je smeša monomera u balon. Iz balona je uklonjen sav vazduh i dodat je azot i sadržaj je mesan na 100 oum. Rotirajući balon je zagrevan u toku noći na 75°C. Proizvod je proceđen na dinelovoj tkanini, ispran 2X sa 200 ml dejonizovane vode i jednom sa 200 ml metanola. Proizvod je osušen preko noći u vakumu na 80°C. Elementarna analiza polimernog proizvoda (15 g) je pokazala 1.9% azota što je ekvivalentno 1.36 mmola N-metil-N-vinilacetamida po gramu krajnjeg proizvoda. Površina je merena porozimetrijom žive i bila je 126 m<2>/g i diametar pora je bio 173 A.

Primer 3

Čist trogrli balon sa okruglim dnom snabdeven je mehaničkom mešalicom, priključkom za uvođenje azota i refluksnim kondenzatorom. U balon je dodato: 200 g etanola i 40 g DVB polimera. Mešanje je počelo i podešeno je na 300 oum. U čašu od 50 ml dodato je 20 g N-metil-N-vinilacetamida i 0.6 g AIBN sa 20 ml etanola i mešano je do rastvaranja reagenasa. Dodata je smeša monomera u balon sa okruglim dnom. Smeša je mešana na 300 oum na 75°C u toku 16 sati. Smeša je proceđena na dinelovoj tkanini, isprana 2X sa 200 ml dejonizovane vode i jednom sa 200 ml metanola. U toku noći proizvod je osušen u vakum sušnici na 80°C. Elementarna analiza polimernog proizvoda (48 g) je pokazala 1.8% azota, što je ekvivalentno 1.2 mmol N-metil-N-vinilacetamida po gramu krajnjeg proizvoda.

Primer 4

Cist trogrli balon sa okruglim dnom snabdeven je mehaničkom mešalicom, priključkom za uvođenje azota i refluksnim kondenzatorom. U balon je dodato: 200 g etanola i 45 g DVB polimera. Mešanje je počelo i podešeno je na 300 oum. U čašu od 50 ml dodato je 20 g N-metil-N-vinilacetamida i 0.6 g AIBN sa 20 ml etanola i mešano je do rastvaranja reagenasa. Dodata je smeša monomera u balon sa okruglim dnom. Smeša je meŠana na 300 oum na 80°C u toku 16 sati. Smeša je proceđena na dinelovoj tkanini, isprana 2X sa 200 ml dejonizovane vode i jednom sa 200 ml metanola. U toku noći proizvod je osušen u vakum sušnici na 80°C. Elementarna analiza polimernog proizvoda (48 g) je pokazala 1.8% azota, što je ekvivalentno 1.2 mmol N-metil-N-vinilacetamida po gramu krajnjeg proizvoda.

Primer 5

Čist trogrli balon sa okruglim dnom snabedevan je mehaničkom mešalicom, priključkom za uvođenje azota i refluksnim kondenzatorom. U balon je dodato 800 g etanola i 200 g DVB polimera. Mešanje je počelo i podešeno je na 300 oum. U čašu od 250 ml dodato je 89 g N-metil-N-vinilacetamida i 2.68 g AIBN sa 100 ml etanola i mešano je do rastvaranja. Dodata je smeša monomera u balon sa okruglim dnom. Smeša je mešana na 300 oum na 80°C u toku 16 sati. Proizvod je proceđen na dinelovoj tkanini, ispran 2X sa 1 1 dejonizovane vode i jednom sa 1 1 metanola. Proizvod je osušen u toku noći u vakum sušnici na 80°C. Elementarna analiza polimernog proizvoda je pokazala 2.1% azota što je ekvivalentno 1.5 mmol N-metil-N-vinlacetamida po gramu krajnjeg proizvoda. Ovaj polimer je ekstrahovan u toku noći sa etil acetatom da bi se odredila stabilnost uvedenih funkcionalnih grupa. Nije primećena promena u elementarnoj analizi, što prema tome pokazujuje kovalentno vezivanje N-metil-N-vinilacetamida za DVB.

Primer 6

Čist trogrli balon sa okruglim dnom snabđevan je mehaničkom mešalicom, priključkom za uvođenje azota i refluksnim kondenzatorom. U balon je dodato 200 g etanola i 45 g polimera DVB. Mešanje je počelo i podešeno je na 300 oum. U čašu od 50 ml dodato je 20 g N-metil-N-vinilacetamida i 0.6 g AIBN sa 25 ml etanola i mešani su da se rastvore reagensi. Dodata je smeša monomera u balon sa okruglim dnom. Smeša je mešana na 300 oum na 80°C u toku 16 sati. Proizvod je proceđen ne dinelovoj tkanini, ispran 2X sa 1 1 dejonizovane vode ijednom sa 1 1 metanola. Proizvod je osušen u toku noći u vakum sušnici na 80°C. Elementarna analiza polimernog proizvoda

(48 g) pokazala je 1.9% azota što je ekvivalentno 1.36 mmol N-metil-N-vinlacetamida po gramu krajnjeg proizvoda.

Primer 7

Čist trogrli balon sa okruglim dnom snabedevan je mehaničkom mešalicom, priključkom za uvođenje azota u mehurovima i refluksnim kondenzatorom. U balon je dodato 150 g etanola i 30 g DVB polimera. Mešanje je počelo i podešeno je na 300 oum. U čašu od 50 ml dodato je 13 g glicidilmetakrilata i 0.4 g AIBN sa 20 ml etanola i mešano je do rastvaranja. U balon sa okruglim dnom dodata je smeša monomera. Smeša je mešana na 300 oum na 80°C u toku 16 sati. Proizvod je proceđen na dinelovoj tkanini, ispran 2X sa 200 ml dejonizovane vode i jednom sa 200 ml metanola. Proizvod je osušen u toku noći u vakum sušnici na 80°C. FT-IR polimernog proizvoda (32 g) je pokazao maksimum na 1250 cm"<1>, tipičan za epoksidni prsten.

Primer 8

Sledeće reakcije daju slabe medijume za izmenu anjona koji imaju primarne i sekundarne amine kao funkcionalne grupe. Čist trogrli balon sa okruglim dnom je snabdeven magnetnom mešalicom, priključkom za uvođenje azota i refluksnim kondenzatorom. U balon je dodato 15 g polimera iz Primera 7, 250 ml THF-a i 50 g etiiendiamina. Smeša je refluktovana u toku 8 sati u azotu. Proizvod je proceđen na dinelovoj tkanini, ispran 2X sa 200 ml dejonizovaneVode i jednom sa 200 ml metanola. Proizvod je osušen u toku noći u vakumu na 80°C. Elementarna analiza polimernog proizvoda (16 g) je pokazala 2.9% azota.

Primer 9

Sledeća reakcija proizvodi slabe jonoizmenjivačke medijume koji imaju tercijarni amin kao funkcionalnu grupu. Čist trogrli balon sa okruglim dnom je snabedevan mehaničkom mešalicom, priključkom za uvođenje azota refluksnim kondenzatorom. U balon je dodato 15 g proizvoda iz primera 7, 250 ml TUF-a i 50 g dietilamina. Smeša je mešana u toku 8 sati u azotu. Proizvod je proceđen na dinelovoj tkanini, ispran 2X sa 200 ml dejonizovane vode i jednom sa 200 ml metanola. Proizvod je osušen u toku noći u vakum sušnici na 80 °C. Elementarna analiza polimernog proizvoda je pokazala 0.8% azota. Kapacitet jonske izmene je bio 0.12 mek/g.

Primer 10

Sledeća reakcija proizvodi slab medijum za anjonsku izmenu koji ima tercijarni amin kao funkcionalnu grupu. Čist trogrli balon je snabdeven mehaničkom mešalicom, priključkom za uvođenje azota i refluksnim kondenzatorom. U balon dodato je 300 g etanola i 45 g DVB polimera. Mešanje je počelo i podešeno na 300 oum. U čašu od 50 ml dodato je 20 g N-(4-vinilbenzil)-N-N-dimetilamina i 0.6 g AIBN sa 25 ml etanola i ovo je mešano do rastvaranja reagensa. Dodata je smeša monomera u balon sa okruglim dnom. Smeša je mešana na 300 oum na 80°C u toku 16 sati. Proizvod je proceđen na dinelovoj tkanini, ispran 2X sa 200 ml dejonizovane vode i jednom sa 200 ml metanola. Proizvod je osušen u toku noći u vakum sušnici na 80 °C. Elementarna analiza polimernog proizvoda (47 g) pokazala je 0.84% azota. Prečnik pora je 125 A.

Primer 11

Sledeća reakcija daje jak medijum za anjonsku izmenu koji ima kvaterarni amin kao funkcionalnu grupu. Čist trogrli balon je snabdeven mehaničkom mešalicom, priključkom za uvođenje azota i refluksnim kondenzatorom. U balon je dodato 300 g etanola i 30 g DVB polimera. Mešanje je počelo i podešeno je na 300 oum. U čašu od 50 ml dodato je 15 g vinilbenziltrimetilamonijum hlorida i 0.6 g AIBN sa 20 ml etanola i ovo je mešano do rastvaranja. Dodata je smeša monomera u balon sa okruglim dnom. Smeša je mešana ma 300 oum na 80°C u toku 16 sati. Proizvod je proceđen na dinelovoj tkanini, ispran 2X sa 200 ml dejonizovane vode i jednom sa 200 ml metanola. Proizvod je osušen u toku noći u vakum sušnici na 80 °C. Elementarna analiza polimernog proizvoda (31 g) je pokazala 1.4% azota. Kapacitet anjonske izmene je 0.6 mek/g.

Primer 12

U čist suv balon sa okruglim dnom od 500 ml dodato je 300 g etanola i 30 g DVB polimera. U čašu od 50 ml dodato je 20 g stiren sulfonske kiseline u 0.6 g AIBN rastvorenog u 25ml etanola i sadržaj je mešan do rastvaranja reagensa. U balon sa okruglim dnom dodata je smeša monomera. Iz balona je uklonjen sav vazduh i smešten je u atmosferu azota i mešan je na 100 oum. Balon je zagrevan u toku noći na 80°C. Proizvod je proceđen na dinelovoj tkanini, ispran 2X sa 200 ml dejonizovane vode i jednom sa 200 ml metanola. Proizvod je osušen u toku noći u vakum sušnici na 80°C. Elementarna analiza polimernog proizvoda (34 g) pokazala je 3.5% sumpora. Kapacitet katjonske izmene je 0.6 mek/g.

Primer 13

U suv čist balon sa okruglim dnom od 500 ml dodato je 300 g etanola u 20 g DVB polimera. U čašu od 50 ml dodato je 20 g metakrilne kiseline i 0.6 g AIBN rastvorenog u 25 ml etanola i mešano do rastvaranja. U balon sa okruglim dnom dodata je smeša monomera. Iz balona je uklonjen sav vazduh i štavljenje u inertnu atmosferu azota i mešanje na 100 oum. Balon je zagrevan u toku noći na 80°C. Proizvod je proceđen na dinelovoj tkanini, ispran 2X sa 200 ml dejonizovane vode i jednom sa 200 ml metanola. Proizvod je osušen u toku noći u vakum sušnici na 80°C. Kapacitet katjonske izmene je bio 0.9 mek/g. FT-IR polimernog prizvoda je pokazivao kiselinski karbonil na 1750 cm'<1>.

Primer 14

Efikasnost zadržavanja polarnih vodorastvornih supstanci koje se analiziraju je određena korišćenjem male HPLC kolone (4.6 x 50 mm) pakovane sa približno 0.25-0.30 g DVB ili DVB polimera sa funkcionalnim grupama. Prvo je kolona isprana sa 5 ml metanola, a zatim sa 10 ml dejonizovane vode. Zatim 200 ml acetaminofen rastvora (1.0 mg/ml u vodi) je injektovano i hromatografija je nastavljena propuštanjem vode u toku 55 minuta. U 55 minutu mobilna faza je izmenjena u metanol. Efikasnost zadržavanja je određena iz površine maksimuma pre 55 minuta (kada je propuštana čista voda) i posle 55 minuta (kada je za eluiranje korišćen čisti metanol). Rezultati su prikazani na slikama 1-6. DVB sa funkcionalnim gupama (Primer 5) pokazuje visoko zadržavanje acetaminofena jer se acetaminofen ne spira u toku propuštanja vode nego se eluira posle 55 minuta sa metanolom. Kao što je pokazano na slici 1, sa DVB bez funkcionalnih grupa većina acetaminofena se ispere sa vodom i pokazuje slabo zadržavanje. Povećavanjem nivoa uvedenih funkcionalnih grupa pomoću N-metil-N-vinilacetamida (%N od 0.7-2.0) acetaminofen se zadržava i ponovo dobij a kvantitativno (Slike 1-5). Slično ponašanje zadržavanja je primećeno sa polimerima sa uvedenim funkcionalnim grupama pomoću aminostirena.

(Slika 6).

Primer 15

Ponovno dobijanje supstanci koje se analiziraju ekstrakcijom na čvrstoj fazi (SPE-solid phase extraction) sa polimerom sa funkcionalnim grupama je određeno korišćenjem SPE kolone (1 ml) pakovane sa 20 mg DVB ili DVB sa funkcionalnim grupama (iz primera 5) koji zadržava/adsorbuje supstance koje se analiziraju mehanizmom reverzne faze. Ove kolone se koriste za ekstrakciju i ponovno dobijanje različitih supstanci koje se anlaiziraju iz razblaženh rastvora. SPE kolone su smeštene na procesor sa pozitivnim pritiskom (uređaj prisiljava da tečnost prolazi kroz kolonu korišćenjem vazduha ili azota pod pritiskom). SPE kolona je uravnotežena propuštanjem 1 ml metanola, a zatim 1 ml dejonizovane vode. Zatim propušteno je 1 ml rastvora supstance koja se analizira (0.01-0.1 mg/ml) u fosfatnom puferu (20 mM, pH 5.0-8.0) kroz kolonu sa brzinom protoka od 2-3 ml/minuti. Posle ispiranja kolone sa 1 ml dejonizovane vode, supstanca koja se anlaizira se eluira sa kolone metanolom (500 mi). Koncentracija supstance koja se analizira u polaznom rastvoru koji se nanosi i u eluiranom rastvoru je određena visokoefiksanom tečnom hromatografijom i korišćena je da se izračuna dobijanje natrag supstance koja se analizira. Rezultati su skraćeno dati u Tabeli 1. Rezultati pokazuju da DVB sa funkcionalnim grupama pokazuje visoki stepen dobijanja natrag polarnih supstanci koje se analiziraju. Takođe, povećavanjem koncentracije acetaminofena od 0.01-0.1 mg/ml, nije primećen gubitak koji bi ukazivao na visoki kapacitet apsorpcije.

Primer 16

Efikasnost odvajanja organskih kiselina je procenjena HPLC-om (Visokoefiksanom tečnom hromatografijom) korišćenjem kolona (4.6 X 150 mmm) pakovanih DVB-om i DVB-om sa funkcionalnim grupama (Primer 5). Kolone su pakovane u suspenziji (3.8 g u 22 ml hloroform-izopropanola, 85:15 smeše) na 4500 psi. Kalijum fosfat, pH 3.0 pufer (20 mM) je korišćen kao mobilna faza. 60 ml smeše vinske kiseline, malonske kiseline i ćilibarne kiseline koja sadži 10 mg, 25mg i 375 mg respektivno je injektovano i hromatografski maksimumi su zabeleženi na 210 nm. Slično injektovanje pojedinačnih komponenti smeše je napravljeno da se odrede vremena zadržavanja svake komponente.

Kao što je prikazano na slici 7, vremena zadržavanja vinske kiseline, malonske kiseline i ćilibarne kiseline su 1.8, 2.6 i 10.2 minuta, respektivno. Rezultati pokazuju slabo odvajanje vinske kiseline i malonske kiseline sa DVB bez funkcionalnih grupa Uvođenje funkcionalnih grupa spomoću N-metil-N-vinilacetamida na površinu polimera rezultuje poboljšanim medijumom za odvajanje s obzirom da je efikasnost odvajanja na polimeru rezultovala znatno poboljšanim odvajanjem sve tri komponente (Slika 8). Takođe, vremena zadržavanja sve tri komponente zančajno su porasla Odvajanju može doprineti grananje dugačkog lanca N-metil-N-vinilacetamida koji sadrži polarni amidni deo koji se pruža dalje od polarne površine. Takođe je opisano da DVB sa funkcionalnim grupama (Primer 5) može odvajati cis-trans kiseline. Smeša cis oblika 1,2-etilendikarboksilne kiseline (maleinske kiseline) i trans oblika 1,2-dietilendikarboksilne kiseline (fumarne kiseline) je odvojena na DVB sa funkcionalnim grupama korišćenjem 20 mM kalijum fosfata, pH 3.0 pufera kao mobilne faze (Slika 9), dok su obe komponenete koeluirane sa DVB bez funkcionalnih grupa (Slika 10).

Primer 17

Dobijanje natrag supstanci koje se analiziraju ekstrakcijom na čvrstoj fazi (SPE) sa polimerom sa funkcionalnim grupama je određeno korišćenjem SPE kolone (1 ml) pakovane sa 20 mg DVB ili jakog jonoizmenjivača (quat) DVB sa funkcionalnim grupama (iz primera 11) koja zadržava supstancu koja se analizira jonskom interakcijom i takođe mehanizmom reverzne faze. Pokazano je da kisela supstanca koja se analizira može biti odvojena mešovitim interakcijama. SPE kolone su smeštene na procesor sa pozitivnim pritiskom. SPE kolone su uravnotežene propuštanjem 1 ml metanola, a zatim 0.1 M NaOH i 1 ml dejonizovane vode. Zatim I ml kiselog rastvora supstanci koje se analiziraju (0.05 mg/ml) u 0.01 M NaOH je propušteno kroz kolonu sa brzinom protoka od 2-3 ml /minuti. Prva kolona je isprana sa 1 ml metanola da bi se uklonile druge hidrofobne supstance dok su kisele supstance koje se analiziraju zadržane na koloni. Zatim je kolona isprana sa

1 M HC1 da bi pretvorila jonske supstance koje se anlaliziraju u kiseli oblik i rasporedila jonske interakcije gde je kisela supstanca koja se analizira zadržana mehanizmom reverzne faze. Na kraju, kisela supstanca koja se anlaizira je eluirana sa 1 ml zakišeljenog metanola (90:10, metanol :1M HC1). Koncentracije kisele supstanca koja se analizira u prvom ispiranju metanolom i krajnjem eluiranju metanolom su određene HPLC-om da bi se izračunalo dobijanje natrag (Tabela 2). Kao što je prikazano na Tabeli 2, DVB sa funkcionalnim grupama (Primer 11) koji ima mesta za izmenu anjona zadržava kisele supstance koje se anliziraju jonski kao i mehanizmom reverzne faze. Prema tome, supstanca koja se analizira nije isprana sa prvim ispiranjem metanolom nego je eluirana sa krajnjim zakišeljenim metanolom gde ne postoje jonske interakcije. Za DVB sa funkcionalnim grupama (Primer 5), DVB bez funkcionalnih grupa i Cw, supstanca koja se analizira je isprana sa prvim metanolom i nije pokazala sposobnost odvajanja kiselih i hidrofobnih supstanci koje se analiziraju. Slično, dobijanje natrag salicilne kiseline na DVB sa funkcionalnim grupama (Primer 5), DVB bez funkcionalnih grupa i C18 je veoma slab jer se salicilna kiselina ne zadržava na kolonama.

Dok je opisivan pronalazak u ovoj patentnoj prijavi, detalji poželjnih izvođenja pronalaska, razume se imaju nameru da ga ilustruju pre nego da ga ograniče, pa su razmatrane modifikacije koje će lako pasti na pamet ljudima iz štuke, u okviru duha ovog pronalaska i obima dodatih patentnih zahteva.

LISTA REFERENCI

Das MN (1954).Anal. Chem.26:1086.

Nevajem F. i Verzele M (1985).J. Ckromatograpgv350.T45.

Svnder LR, Kirkland JJ i Glajch JL (1997). Practical HLC Method Development John Wiley and Sons.

Zief M. and Kisel R (1988). Solid Phase Extraction for Sample Preparation, J.T. Baker, Phillipsburg, NJ.

US Patent 2,366,007

US Patent 4,297,220

US Patent 5,030,352

US Patent 5,882,521

Claims

1. Polimerna zrna sa funkcionalnim grupama, naznačena time, što su pripremljena a) polimerizacijom poliviniliden monomera da bi se dobio samoumreženi homopolimer; i zatim b) polimerizacijom monomera sa funkcionalnom grupom da bi se kovalentno vezao za pomenuti homopolimer.

2. Polimerna zrna sa funkcionalnim grupama prema zahtevu 1, naznačena time, što je pomenuti poliviniliden monomer izabran iz grupe koju čine divinilbenzen, trivinilbenzen, divinilpiridin, diviniltoluen, divinilnaftalen, etilenglikol đimetilakrilat i N,N-metilendiakrilamid.

3. Polimerna zrna sa funkcionalnim grupama prema zahtevu 2, naznačena time, što je pomenuti poliviniliden monomer divinilbenzen.

4. Polimerna zrna sa funkcionalnim grupama prema zahtevu 1, naznačena time, što je pomenuti homopolimer poli(divinilbenzen).

5. Polimerna zrna sa funkcionalnim grupama prema zahtevu 1, naznačena time, što je pomenuti monomer sa funkcionalnom grupom monovinil jedinjenje.

6. Polimerna zrna sa funkcionalnim grupama prema zahtevu 5, naznačena time, što pomenuto monovinil jedinjenje nosi polarni deo ili jonski deo.

7. Polimerna zrna sa funkcionalnim grupama prema zahtevu 1, naznačena time, što je pomenuti monomer sa funkcionalnom grupom izabran iz grupe koju čine N-metil-N-vinilacetamid, aminostiren, metilakrilat, etilakrilat, hidroksimetiletilakrilat, hidroksietilakrilat i N-vinilkaprolaktam.

8. Polimerna zrna sa funkcionalnim grupama prema zahtevu 7, naznačena ime, što je pomenuti monomer sa funkcionalnim grupama N-metil-N-vinilacetamid.

9. Polimerna zrna sa funkcionalnim grupama prema zahtevu 8, naznačena time, što pomenuta zrna sadrže 0.5-3.0 milimola N-metil-N-vinilacetamida po gramu polimernih zrna sa funkcionalnim grupama.

10. Polimerna zrna sa funkcionalnim grupama prema zahtevu 1, naznačena time, što je pomenuti monomer sa funkcionalnom grupom izabran iz grupe koju čine N-(4-vinilbenzil)-N,N-dimetilamin, vinilbenziltrimetilamonijum hlorid, 4-vinilbenzoeva kiselina, stiren sulfonska kiselina i metakrilna kiselina.

11. Polimerna zrna sa funkcionalnim grupama prema zahtevu 1, naznačena time, što je pomenuti monomer sa funkcionalnom grupom glicidilmetakrilat.

12. Polimerna zrna sa funkcionalnim grupama prema zahtevu 11, naznačena time, što dalje reaguju sa etilendiaminom, dietilaminom, polietileniminom, hidroksipropil sulfonskom kiselinom, hidroksibenzen sulfonskom kiselinom ili hidroksibenzoevom kiselinom.

13. Polimerna zrna sa funkcionalnim grupama prema zahtevu 11, naznačena time, što dalje reaguju sa etilendiaminom.

14. Postupak za pripremanje polimernih zrna sa funkcionalnim grupama, naznačen time, što pomenuti postupak obuhvata a) polimerizaciju poliviniliden monomera da se dobije homopolimer; i zatim b) polimerizaciju monomera sa funkcionalnom grupom da se kovalentno veže za pomenuti homopolimer.

15. Postupak prema zahtevu 14, naznačen time, posle stupnja (a) ostaju ostaci vinil grupa na pomenutom homopolimeru.

16. Postupak prema zahtevu 14, naznačen time, što pomenuti monomeri sa fimkcionalnim grupama grade polimer sa funkcionalnim grupama kovalentnim vezivanjem za pomenuti homopolimer preko ostataka vinil grupa.

17. Postupak prema zahtevu 14, naznačen time, što je pomenuti poliviliden monomer izabran iz grupe koju čine divinilbenzen, trivinilbenzen, đivinilpiriđin, diviniltoluen, divinilnaftalen, etilenglikol dimetilakrilat i N,N-metilendiakrilamid.

18. Postupak prema zahtevu 14, naznačen time, Što je poliviniliden monomer divinilbenzen.

19. Postupak prema zahtevu 14, naznačen time, stoje pomenuti monomer sa funkcionalnom grupom monovinil jedinjenje.

20. Postupak prema zahtevu 19, naznačen time, što pomenuto monovinil jedinjenje ima polarni deo ili jonski deo.

21. Postupak prema zahtevu 14, naznačen time, što je pomenuti monomer sa funkcionalnom grupom izabran iz grupe koju čine N-metil-N-vinilacetamid, aminostiren, metilakrilat, etilakrilat, hidroksietilakrilat, hidroksietilakrilat i N-vinilkaprolaktam.

22. Postupak prema zahtevu 14, naznačen time, što je pomenuti monomer sa funkcionalnom grupom N-metil-N-vinilacetamid.

23. Postupak prema zahtevu 22, naznačen time, što pomenuta zrna polimera sa funkcionalnim grupama sadrže 0.5-3.0 milimola N-metil-N-vinilacetamida po gramu polimernih zrna sa funkcionalnim grupama.

24. Postupak prema zahtevu 14, naznačen time, što je pomenuti monomer sa funkcionalnom grupom izabran iz grupe koju čine N-(4-vinilbenzil)-N,N-dimetilamin, vinilbenziltrimetilamonijum hlorid, 4-vinilbenzoeva kiselina, stiren sulfonska kiselina i metakrilna kiselina.

25. Postupak prema zahtevu 14, naznačen time, što je monomer sa funkcionalnom grupom glicidilmetakrilat.

26. Postupak prema zahtevu 25, naznačen time, što dalje obuhvata: c) reagovanje polimernih zrna sa funkcionalnim grupama dobijenih u stupnju (b) sa etilendiaminom, dietilaminom, polietilenirninom, hidroksipropil sulfonskom kiselinom, hidroksilbenzen sulfonskom kiselinom ili hidroksibenzoevom kiselinom.

27. Postupak prema zahtevu 25, naznačen time, što dalje obuhvata: c) reagovanje polimernih zrna sa funkcionalnim grupama dobijenih u stupnju (b) sa etilenediaminom.

28. Postupak prema zahtevu 14, naznačen time, što je stupanj (b) katalizovan sa slobodnim radikalima u anaerobnim uslovima.

29. Postupak prema zahtevu 28, naznačen time, što se koristi slobodno radikalski katalizator koji je iz grupe koju čine benzoil peroksid, terc-butilbenzoat, kaproil peroksid, azodiizobutironitril i azodiizobutiramid.

30. Postupak prema zahtevu 29, naznačen time, što je pomenuti slobodno radikalski katalizator azodiizobutironitril.

31 .Postupak odvajanja supstance iz rastvora koji čini pomenuta supstanca i prvi rastvarač, naznačen time, što pomenuti postupak se sastoji u dovođenju u kontakt pomenutog rastvora sa polimernim zrnima sa funkcionalnim grupama prema zahtevu 1 i gde pomenuta supstanca koja se analizira je adsorbovana na pomenuta polimerna zrna sa funkcionalnim grupama.

32. Postupak prema zahtevu 31, naznačen time, što posle dovođenja u kontakt pomenutih polimernih zrna sa funkcionalnim grupama sa pomenutim rastvorom, pomenuta polimerna zrna sa funkcionalnim gupama su isprana sa pomenutim prvim rastvaračem.

33. Postupak prema zahtevu 31, naznačen time, što je pomenuta supstanca koja se analizira oslobođena sa pomenutih polimernih zrna sa funkcionalnim grupama, ispiranjem pomenutih zrna sa funkcionalnim grupama sa drugim rastvaračem.

34. Postupak prema zahtevu 32, naznačen time, što je pomenuti prvi rastvaraČ voda.

35. Postupak prema zahtevu 33, naznačen time, što je pomenuti drugi rastvarač metanol.

36. Postupak prema zahtevu 31, naznačen time, što je pomenuta supstanca koja se analizira izabrana iz grupe koju čine acetaminofen, rezorcinal, pindolol, prokainamid, primidon, fenobarbital, niacinamid i bupivakain.

37. Postupak prema zahtevu 31, naznačen time, što pomenuta polimerna zrna sa funkcionalnim grupama sadrže N-metil-N-vinlacetamidne funkcionalne grupe.

38. Postupak odvajanja supstance koja se analizira u smeši, naznačen time, što se propušta pomenuta smeša kroz kolonu polimernih zrna sa funkcionalnim grupama prema zahtevu 1.

39. Postupak prema zahtevu 38, naznačen time, što je kao mobilna faza korišćen vodeni pufer.

40. Postupak prema zahtevu 38, naznačen time, što pomenuti postupak obuhvata visokoefikasnu tečnu hromatografiju.

41. Postupak prema zahtevu 38, naznačen time, što pomenute supstance koja se analiziraju su organske kiseline.

42. Postupak prema zahtevu 38, naznačen time, što pomenute supstance koje se analiziraju su međusobni izomeri.

43. Postupak prema zahtevu 38, naznačen time, što pomenuta polimerna zrna sa funkcionalnim grupama sadrže N-metil-N-vinilacetamid.

44. Postupak prema zahtevu 38, naznačen time, što pomenuta polimerna zrna sa funkcionalnim grupama čine jonoizmenjivač.

45. Postupak prema zahtevu 44, naznačen time, što pomenuta polimerna zrna sa funkcionalnim grupama sadrže vinilbenziltrimetilamonijum hlorid.

46. Postupak prema zahtevu 38, naznačen time, što pomenute supstance koje se analiziraju su odvojene ispiranjem pomenutih polimernih zrna sa funkcionalnim grupama sa serijom rastvarača.

47. Postupak prema zahtevu 46, naznačen time, što pomenuta serija rastvarača sadrži metanol, kiselinu i zakišeljeni metanol.