RS53788B1 - Jedinjenje za inhibiciju mitotičke progresije - Google Patents

Abstract

Jedinjenje formule (1):ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, naznačeno time, što su:Ra se bira iz grupe koju čine C1-3alifatični, C1-3 fluoroalifatični, -R1, -T-R1, -R2 i -T-R2;T je C1-3alkilenski lanac, opciono supstituisan sa fluorom;R1 je 5- ili 6-člani aril, heteroaril ili heterociklil prsten, opciono supstituisan sa jedan ili dva supstituenta, koji se nezavisno biraju iz grupe koju čiine halo, C1-3alifatični i C1-3 fluoroalifatični;R2 se bira iz grupe koju čine halo, -C=C-R3, -CH=CH-R3, -N(R4)2, i-OR5;R3 je vodonik, C1-3alifatični, C1-3 fluoroalifatični, ili -CH2OCH3, ili neka aril, heteroaril ili heterociklil grupa;R4, svaki nezavisno, predstavlja vodonik ili neka alifatična, aril, heteroaril ili heterociklil grupa; ili dva R4 na istom atomu azota, uzeti zajedno sa angažovanim atomom azota, formiraju neki 5- do 6-člani heteroaril, ili 4- do 8-člani heterociklil prsten, koji, pored atoma azota, ima 0-2 heteroatoma u prstenu, koji se biraju između N, O i S;R5 je vodonik, C1-3 alifatični, C1-3 fluoroalifatični, ili neka aril, heteroaril ili heterociklil grupa; aRb se bira iz grupe koju čiinefluoro, hloro, -CH3, -CF3, -OH, -OCH3, -OCF3, -OCH2CH3 i -OCH2CF3;za upotrebu u tretiranju nekog proliferativnig poremećaja.Prijava sadrži još 15 patentnih zahteva.

Description

OBLAST PRONALASKA

Ovaj pronalazak se odnosi na jedinjenja i postupke za tretman kancera. Određenije, ovaj pronalazak daje jedinjenje koje inhibira enzime Aurora kinaze, zatim farmaceutske kompozicije koje sadrže to jedinjenje i postupke za upotrebu tog jedinjenja u tretmanu kancera.

OSNOVA PRONALASKA

Prema procenama American Cancer Societv, smatra se da je 2004. godine kod 1.4 miliona Amerikanaca dijagonstifikovan kancer, a da ih je oko 580,000 umrlo od ove bolesti. Mada je napredak medicine poboljšao udeo preživelih, ipak postoji kontinualna potreba za novim i efikasnijim tretmanom.

Kancer karakteriše nekontrolisana reprodukcija ćelija. Mitoza je stanje u ćelijskom ciklusu tokom koga niz kompleksnih dešavanja obezbeđuje pogodnosti za razdvajanje hromozoma u dvema novonastalim ćelijama. Nekoliko današnjih terapija kancera, uključujući taksane i vinka alkaloide, deluju tako što inhibiraju mitotički mehanizam. Mitotička progresija većinom se reguliše proteolizom i dešavanjima prilikom fosforilovanja, koji su posredovani mitotičkim kinazama. Članovi familije Aurora kinaze (npr., Aurora A, Aurora B, Aurora C) regulišu mitotičku progresiju preko modulacije razdvajanja centrozoma, spindl dinamika, graničnog skupa spindla, povezivanja hromozoma i citokineze (Dutertre et al.,Oncogene,21:6175(2002); Berdnik of al.,Cum, Biol.,12:640(2002)). Pojačano izlučivanje i/ili amplifikacija Aurora kinaza su povezani sa onkogenezom nekoliko vrsta tumora, uključujući tumore debelog creva i dojke (VVarner et al.,Mol. Cancer Ther.,2:589(2003); Bischoff et al.,EMBO,77:3062 (1998); Sen et al.,Cancer Res.,94:1320(2002)). Pored toga, inhibicija Aurora kinaze u ćelijama tumora dovodi do mitotičkog zastoja i apoptoze, što ukazuje da ove kinaze treba da predstavljaju značajan cilj u terapiji kancera (Ditchfield,J. Cell Biol.,161:267(2003); Hanington et al.,Nature Med.,1(2004)). Uzimajući da mitoza ima centralnu ulogu u progresiji virtualno svih maligniteta, očekuje se da inhibitori Aurora kinaza treba da imaju primenu u širokom opsegu humanih tumora. Prema tome, postoji potreba za novim inhibitorima Aurora kinaze.

OPIS PRONALASKA

Claiborne etal,International Patent Publication WO 05/111039, opisuju jedinjenja pirimidobenzazepina sa inhibitornom aktivnošću prema Aurora kinazi. Ovi pronalazači su sada otkrili jedinjenja pirimidobenzazepina koja pokazuju neočekivano visoku moć prema Aurora A kinazi. Jedinjenja koja se štite korisna su u inhibiciji aktivnosti Aurora A kinazein vitro \ in vivo,a naročito su korisna u tretiranju raznih ćelijskih proliferativnih bolesti.

Prema tome, u jednom aspektu, ovaj pronalazak daje jedinjenje za upotrebu u tretiranju nekog proliferativnog poremećaja, jedinjenje koje predstavlja formula (1):

ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so, gde su:

R<a>se bira iz grupe koju čine C-|.3 alifatični, C1-3fluoroalifatični, -R<1>, -T-R<1>, -R<2>, i -T-R<2>;

T je lanac €1.3alkilena, opciono supstituisan sa fluoro;

R<1>je 5- ili 6-člani prsten arila, heteroarila ili heterociklila, opciono supstituisan sa jednim ili dva supstituenta, koji se nezavisno biraju iz grupe koju čiine halo, C1.3alifatični, i C1-3fluoroalifatični;

R<2>se bira iz grupe koju čine halo, -C=C-R<3>, -CH=CH-R<3>, -N(R<4>)2, i -OR<5>;

R<3>is vodonik, d.3 alifatični, C1-3 fluoroalifatični, ili -CH2OCH3aril, heteroaril,

ili heterociklil grupa;

R<4>svaki nezavisno, predstavlja vodonik ili neka alifatična, aril, heteroaril, ili heterociklil grupa; ili dva R<4>na istom atomu azota, uzeti zajedno sa atomom azota, formiraju neki 5- to 6-člani heteroaril ili 4- do 8—člani heterociklil prsten, koji ima, pored atoma azota još i 0-2 heteroatoma, koji se biraju između N, O, i S;

R<5>je vodonik, alifatična C7.3, fluoroalifatična C7.3aril, heteroaril ili heterociklil grupa; i

R<b>se bira iz grupe koju čine fluoro, hloro, -CH3, -CF3, -OH, -OCH3, -OCF3,

-OCH2CH3>i -OCH2CF3.

U nekim realizacijama, R<1>je fenil, furil, pirolidinil ili tienil prsten, opciono supstituisan sa jednim ili dva supstituenta, koji se nazvisno biraju iz grupe koju čiine halo, C-i-3 alifatični, i C-|.3 fluoroalifatični.

U nekim realizacijama, R3 je vodonik, C1-3 alifatični, C1-3fluoroalifatični, ili

-CH2-OCH3.

U nekim realizacijama, R<5>is vodonik, C1.3 alifatični, ili Ci_3fluoroalifatični.

U izvesnim realizacijama, Ra je halo, C-|.3 alifatični, C-|.3fluoroalifatični, -OH,

-OCC^alifatični), -O^^fluoroalifatični), -C=C-R<3>, -CH=CH-R<3>ili neki opciono

supstituisani pirolidinil, tienil, furil ili fenil prsten, gde R<3>predstavlja vodonik, C1.3alifatični, C1.3 fluoroalifatični ili -CH2-OCH3. U nekim naročitim realizacijama, R<a>se bira iz grupe koju čiine hloro, fluoro, C1.3alifatični, C-|.3 fluoroalifatični, -OCH3, -OCF3, -C=CH, -C=CH3, -C=C-CH2OCH3,-CH=CH2, -CH=CHCH3, N-metilpirolidinil, tienil, metiltienil, furil, metilfuril, fenil, fluorofenil i tolil.

U Tabeli 1 prikazani su specifični primeri jedinjenja formule (1).

U jednoj realizaciji jedinjenje formule (1) predstavlja 4-{[9-hloro-7-(2-fluoro-6-metoksifenil)-5H-pirimido[5,4-d][2]benzazepin-2-il]amino}-2-metoksibenzoeva kiselina ili neka njena farmaceutski prihvatljiva so. U posebnoj realizaciji, jedinjenje formule (1) predstavlja natrijum 4-{[9-hloro-7-(2-fluoro-6-metoksifenil)-5H-pirimido[5,4-d][2]benzazepin-2-il]amino}-2-metoksibenzoat.

Ukoliko se drugačije ne naglasi, podrazumeva se da ovde prikazane strukture obuhvataju jedinjenja koja se razlikuju samo po prisustvu jednog ili više izotopno obogaćenih atoma. Na primer, jedinjenja koja imaju ovakvu strukturu, sa izuzetkom daje atom vodonika zamenjen deuterijumom ili tricijumom, ili je atiom ugljenika zamenjen sa ugljenikom obogaćenim sa 13C- ili<14>C-, obuhvaćena su obimom ovog pronalaska.

Termin "alifatičan" ili "alifatična grupa", kako se ovde koristi, označava neki supstituisani ili nesupstituisani ravan lanac, račvast ili cikličan C-1-12ugljovodonik, koji je potpuno zasićen, ili koji sadrži jednu ili više nezasićenosti, ali koji nije aromatičan. Na primer, pogodne alifatične grupe, supstituisane ili nesupstituisane, su linearne, račvaste ili ciklične alkil, alkenil, alkinil grupe i njihovi hibridi, kao što su (cikloalkil)alkil, (cikloalkenil)alkil ili (cikloalkiI)alkeniI.

Termin "cikloalifatičan", upotrebljen samostalno ili kao deo nekog većeg ostatka, odnosi se na zasićen ili delimično zasićen ciklični alifatični prstenasti sistem, koji ima od 3 do oko 14 članova, pri čemu je ovaj alifatični prstenasti sistem opciono supstituisan. U nekim realizacijama, ovaj cikloalifatični ostatak je neki monociklični ugljovodonik, koji ima 3-8 ili 3-6 atoma ugljenika u prstenu. Primeri, ali bez ograničavanja, su ciklopropil, ciklobutil, ciklopentil, đklopentenil, cikloheksil, cikloheksenil, cikloheptil, cikloheptenil, ciklooktil, ciklooktenil i ciklooktadienil. U nekim realizacijama, ovaj cikloalifatični ostatak je premošćeni ili fuzionisani biciklični ugljovodonik, koji ima 6-12, 6-10 ili 6-8 atoma ugljenika u prstenu, pri čemu bilo koji pojedinačni prsten u ovom bicikličnom prstenastom sistemu ima 3-8 članova.

U nekim realizacijama, dva susedna supstituenta na ovom cikloalifatičnom prstenu, uzeta zajedno sa angažovanim atomima u prstenu, formiraju neki opciono supstituisan fuzionisani 5-do 6-člani aromatični ili 3- do 8-člani ne-aromatični prsten, koji ima 0-3 heteroatoma u prstenu, koji se biraju iz grupe koju čiine O, N, i S. Dakle, termin "cikloalifatičan" obuhvata alifatične prstene koji su fuzionisani sa jednim ili više aril, heteroaril ili heterociklil prstenova. Primeri, ali bez ograničavanja, su indanil, 5,6,7,8-tetrahidrohinoksalinil, dekahidronaftil, ili tetrahidronaftil, pri čemu se radikal ili mesto spajanja nalaze na alifatičnom prstenu. Ovaj termin, "cikloalifatičan" može se koristiti naizmenično sa terminima "karbocikl", "karbociklil", "karbociklo" ili "karbocikličan".

Termini "aril" i "ar-", upotrebljeni samostalno, ili kao deo nekog većeg ostatka, kao npr., "aralkil", "aralkoksi" ili "arilooksialkil", odnose se na neki CedoCuaromatični ugljovodonik, koji sadrži jedan do tri prstena, od kojih svaki može biti opciono supstituisan. Poželjno je da ova aril grupa bude neka C6-10aril grupa. Aril grupe su, ali bez ograničavanja, fenil, naftenil i antracenil. U nekim realizacijama, dva susedna supstituenta na aril prstenu, uzeta zajedno sa angažovanim atomima prstena, formiraju jedan opciono supstituisan fuzionisani 5- do 6-člani aromatični, ili 4 do 8-člani ne-aromatični prsten, koji ima 0-3 heteroatoma u prstenu, koji se biraju iz grupe koju čiine O, N, i S. Dakle, termin "aril", kako se ovde koristi, obuhvata grupe u kojima je aromatični prsten fuzionisan sa jednim ili više heteroaril, cikloalifatičnih ili heterociklil prstenova, pri čemu je radikal ili mesto spajanja na aromatičnom prstenu. Primeri, ali bez ograničavanja, ovakvih fuzionisanih prstenastih sistema su indolil, izoindolil, benzotienil, benzofuranil, dibenzofuranil, indazolil, benzimidazolil, benztiazolil, hinolil, izohinolil, cinohinolil, ftalazinil, hinazolinil, hinoksalinil, karbazolil, akridinil, fenazinil, fenotiazinil, fenoksazinil, tetrahidrohinolinil, tetrahidroizohinolinil, fluorenil, indanil, fenantridinil, tetrahidronaftil, indolinil, fenoksazinil, benzodioksanil i benzodioksolil. Aril grupa može biti mono-, bi-, tri-, ili policiklična, poželjno mono-, bi- ili triciklična, poželjnije mono- ili biciklična. Ovaj termin "aril" može se koristiti naizmenično sa terminima "aril grupa", "aril ostatak" i "aril prsten".

"Aralkil" ili "arilalkil" grupa sadrži neku aril grupu kovalnento spojenu sa nekom alkil grupom, a svaka od njih nazavisno može biti opciono supstituisana. Poželjno je da ovu aralkil grupu predstavlja C6-ioaril(Ci-6)alkil, C6-ioaril(C-i-4)alkil ili C6-ioaril(Ci-3)alkil, ujključujući, ali bez ograničavanja, benzil, fenetil i naftilmetil.

Termini "heteroaril" i "heteroar-", upotrebljeni samostalno ili kao deo nekog većeg ostatka, npr., hetetoaralkil ili "heteroaralkoksi", odnose se na grupe koje imaju 5 do 14 atoma u prstena, poželjno 5, 6, 9 ili 10 atoma u prstenu; koje imaju 6, 10 ili 14nelektrona, koji čine ciklični sistem; a pored atoma ugljenika, imaju i jedan do četiri heteroatoma. Termin "heteroatom" odnosi se na azot, kiseonik ili sumpor, i obuhvata bio koji oksidsani oblik azota ili sumpora, i bilo koji kvatemizovani oblik baznog azota. Heteroaril grupe su, ali bez ograničavanja, tienil, furanil, pirolil, imidazolil, pirazolil, triazolil, tetrazolil, oksazolil, izoksazolil, oksadiazolil, tiazolil, izotiazolil, tiadiazolil, piridil, piridazinil, pirimidinil, pirazinil, indolizinil, purinil, nafthiridinil i pteridinil. U nekim realizacijama, dva susedna supstituenta na heteroarilu, uzeti zajedno sa angažovanim atomima, formiraju opciono supstituisani, fuzionisani, 5- do 6-člani aromatični, ili 4- do 8-člani ne-aromatični prsten, koji ima 0-3 heteroatoma u prstenu, koji se biraju iz grupe koju čiine O, N i S. Dakle, termini "heteroaril" i "heteroar-", kako se ovde koriste, obuhvataju takođe i grupe u kojima je hetreoaromatični prsten fuzionisan sa jednim ili više aril, cikloalifatičnih ili heterocikličnih prstenova, pri čemu je radikal, ili mesto spajanja na tom heteroaromatičnom prstenu. Primeri, ali bez ograničavanja, su indolil, izoindolil, benzotienil, benzofuranil, dibenzofuranil, indazolil, benzimidazolil, benztiazolil, hinolil, izohinolil, cinolinil, ftalazinll, hinazolinil, hinoksalinil, 4H-hinolizinil, karbazolil, akridinil, fenazinil, fenotiazinil, fenoksazinil, tetrahidrohinolinil, tetrahidroizohinolinil i pirido[2,3-b]-1,4-oksazin-3(4H)-on. Heteroaril grupa može biti mono-, bi-, tri- ili policiklična, poželjno mono-, bi- ili triciklična, poželjnije mono- ili biciklična. Termin "heteroaril" može se naizmenično koristiti sa terminima "heteroaril prsten", "heteroaril grupa" ili "heteroaromatičan", a bilo koji od ovih termina obuhvata prstenove koji mogu biti opciono supstituisani. Termin "heteroaralkil" se odnosi na neku alkil grupu supstituisanu na heteroarilu, pri čemu ovi alkil i heteroaril delovi nezavisno mogu biti opciono supstituisani.

Kako se ovde koriste, termini "heterocikl", "heterociklil", "heterociklični radikal" i "heterociklični prsten" koriste se naizmenično, a odnose se na stabilan 3- do 7-člani monociklični, ili na fuzionisani 7- do 10-člani ili premošćeni 6- do 10-člani biciklični heterociklični ostatak, koji ili zasićen ili delimično nezasićen, a koji ima pored atoma ugljenika još i jedan ili više, poželjno jedan do četiri, heteroatoma, kao što je definisano gore. Kada se u pozivanju koristi neki atom iz prstena heterocikla, termin "azot" obuhvata i neki supstituisani azot. Kao primer, u heterocikličnom prstenu koji ima 1-3 heteroatoma, koji se biraju između kiseonika, sumpora ili azota, ovaj azot može biti N (kao u 3,4-dihidro-2H-pirolilu), NH (kao u pirolidinilu) ili kao<+>NR (kao u N-supstituisanom pirolidinilu). Heterociklični prsten može biti spojen uz njegovu pripadajuću grupu preko bilo kog heteroatoma ili atoma ugljenika, ali tako da daje stabilnu strukturu, a pri tome bilo koji od atoma u prstenu može biti opciono supstituisan. Primeri ovakvih zasićenih ili delimično zasićenih heterocikličnih radikala su, ali bez ograničavanja, tetrahidrofuranil, tetrahidrotienil, pirolidinil, pirolidonil, piperidinil, pirolinil, tetrahidrohinolinil, tetrahidroizohinolinil, dekahidrohinolinil, oksazolidinil, piperazinil, dioksanil, dioksolanil, diazepinil, oksazepinil, tiazepinil, morfolinil i huinuklidinil.

U nekim realizacijama, dva susedna supstituenta na heterocikličnom prstenu, uzeta zajedno sa angažovanim atomima prstena, daju opciono supstituisani fuzionisani 5- do 6-člani aromatični, ili 3- do 8-člani ne-aromatični prsten, koji ima 0-3 heteroatoma, koji se biraju iz grupe koju čine O, N i S. Dakle, termini "heterocikl", "heterociklil", "heterociklični prsten", "heterociklična grupa", "heterociklični ostatak" i "heterociklični radikal", koji se ovde koriste naizmenično, obuhvataju i grupe u kojima je heterociklični prsten fuzionisan sa jednim ili više aril, heteroaril ili cikloalifatičnih prstenova, kao što su indolinil, 3H-indolil, hromanil, fenantridinil ili tetrahidrohinolinil, pri čemu je radikal ili mesto spajanja na heterocikličnom prstenu. Heterociklil grupa može biti mono-, bi-, tri- ili poli-ciklična, poželjno mono-, bi- ili tri-ciklična, poželjnije mono- ili bi-ciklična. Termin "heterociklilalkil" se odnosi na neku alkil grupu supstituisanu sa nekim heterociklilom, pri čemu ovaj alkil i heterociklil deo može biti nezavisno i opciono supstituisan.

Kako se ovde koristi, termin "delimično nezasićen" odnosi se na neki prsten koji ima najmanje jednu dvogubu ili trogubu vezu između atoma u prstenu. Ovim terminom "delimično nezasićen" namera je da se obuhvate prstenovi koji imaju više nezasićenih mesta, ali ne i da se obuhvate aril ili heteroaril ostatci, kako su ovde definisani.

Termini "haloalifatičan", "haloalkil", "haloalkenil" i "haloalkoksi" odnose se na neku alifatičnu, alkil, alkenil ili alkoksi grupu, već prema tome, a koja je supstituisana sa jednim ili više atoma halogena. Kako se ovde koriste, termine "halogen" ili "halo" označavaju F, Cl, Br ili I. Termin "fluoroalifatičan" odnosi se na neki haloalifatik u kome halogen predstavlja fluoro.

Termin "alkilen" odnosi se na neku bivalentnu alkil grupu. "Alkilenski lanac" je neka polimetilenska grupa, tj. -(Ofejn-; gde je n pozitivan broj, poželjno od 1 do 6, od 1 do 4, od 1 do 3, od 1 do 2 ili od 2 do 3. Supstituisani alkilenski lanac je neka polimetilenska grupa u kojoj je jedan ili više metilenskih vodonika zamenjen nekim supstituentom. Pogodni substituenti su oni koji su opisani u nastavku kao supstituenti za alifatičnu grupu. Alkilenski lanac može takođe biti supstituisan u jednom ili više položaja sa nekom alifatičnom grupom ili nekom supstituisanom alifatičnom grupom.

Termin "supstituisan", kako se ovde koristi, označava da je vodonični radikal u naznačenom ostatku zamenjen sa radikalom naznačenog supstituenta, pod uslovom da ta supstitucija dovodi do stabilnog ili hemijski izvodivog jedinjenja. Fraza "jedan ili više supstituenata", kako se ovde koristi, odnosi se na broj supstituenata koji je jednak od jedan, pa do maksimalnog broja broja supstituenata, prema broju raspoloživih mesta za vezivanje, pod uslovom da gornji uslovi udovoljavaju uslove stabilnosti i hemijske izvodivosti. Ukoliko se drugačije ne naznači, jedna opciono supstituisana grupa može biti supstituent u svakom položaju mogućem za supstituciju sa tom grupom, a supstituenti mogu biti isti ili različiti.

Aril grupa (uključujući aril ostatak u aralkil, aralkoksi, ariloksialkill i slično) ili heteroaril grupa (uključujući heteroaril ostatak u heteroaralkil i heteroaralkoksi i slično) može sadržati jedan ili više supstituenata. Primeri pogodnih supstituenata na nezasićenom atomu ugljenika neke aril ili heteroaril grupe su -halo, -N02, -CN, -R<*>, -C(R<*>)=C(R<*>)2,

-C=C-R<*>,-OR<*>, -SR°, -S(0)R°, -S02R°, -SO3R0, -S02N(R+)2, -N(R<+>)2; -NR+C(0)R\ -NR<+>C(0)N(R<+>)2, -NR<+>C02R°, -0-C02R<*>, -OC(0)N(R<+>)2, -0-C(0)R<*>, -C02R<*>, -C(0)-C(0)R<*>, -C(0)R<*>, -C(0)N(R<+>)2, -C(0)N(R<+>)C(=NR<+>}-N(R<+>)2, -N(R<+>)C(=NR<+>)N(R<+>)-C(0)R<*>, -C(=NR>N(R<+>)2l-C(=NR<+>)-OR<*>, -N(R>N(R<+>)2, -N(R<+>)C(=NR<+>)-N(R<+>)2, -NR<+>S02R°, -NR<+>S02N(R<+>)2, -P(0)(R<*>)2, -P(0)(OR<*>)2, -0-P(0)OR<*>i -P(0)(NR<+>)-N(R<+>)2; ili dva susedna substituenta, uzeti zajedno sa njihovim angažovanim atomima, formiraju neki 5- 6-člani nezasićen ili delimično nezasićen prsten, koji ima 0-3 atoma u prstenu, koji se biraju iz grupe koju čine N, O i S. Aril (uključujući aril ostatak u aralkil, aralkoksi, ariloksialkil i slično) ili heteroaril (uključujući heteroaril ostatak u heteroaralkil i heteroaralkoksi i slično) grupa može sadržati jedan ili više supstituenata. Primeri pogodnih supstituenata na nezasićenom atomu ugljenika neke aril ili heteroaril grupe su -halo, -N02, -CN, -R<*>, -C(R<*>)=C(R<*>)2, -C=C-R<*>, -OR<*>, -SR°, -S(0)R°, -S02R°, -SO3R<0>, -S02N(R<+>)2-N(R+)2 -NR+C(0)R*, -NR<+>C(0)N(R<+>)2, -NR<+>C02R<o>, -0-C02R<*>, -OC(0)N(R<+>)2, -0-C(0)R<*>, -C02R<*>, -C(0)-C(0)R<*>, -C(0)R<*>, -C(0)N(R<+>)2, -C(0)N(R<+>)C(=NR>N(R<*>)2, -N(R<+>)C(=NR<+>)N(R<+>)-C(0)R<*>, -C(=NR<+>)-N(R<+>)2, -C(=NR<+>)OR<*>, -N(R<+>)-N(R<+>)2, N(R<+>)C(=NR<+>)N(R<+>)2, -NR<+>S02R°, -NR<+>S02N(R<+>)2, -P(0)(R<*>)2, -P(0)(OR<*>)2, -0-P(0)OR<*>i -P(0)(NR<+>)-N(R<+>)2; ili dva susedna supstituenta, uzeta zajedno sa njihovim angažovanim atomima, formiraju neki 5-6 člani nezasićen ili delimično nezasićen prsten, koji ima 0-3 atoma u prstenu koji se biraju iz grupe koju čiine N, O i S.

Svaki R\ nezavisno, predstavlja vodonik ili neka opciono supstituisana alifatična, aril, heteroaril ili heterociklil grupa, ili dva R<+>na istom atomu azota, uzeti zajedno sa atomom azota, formiraju neki 5- 8-člani aromatični ili ne-aromatični prsten, koji, pored atoma azota, ima još 0-2 heteroatoma u prstenu, koji se biraju između N, O i S. Svaki R<*>, nezavisno, predstavlja vodonik ili neku opciono supstituisanu alifatičnu, aril, heteroaril ili heterociklil grupu. Svaki R° je neka opciono supstituisana alifatična ili aril grupa.

Alifatična grupa ili neki ne-aromatični heterociklil prsten mogu biti supstituisani sa jednim ili više supstituenata. Primeri pogodnih supstituenata na zasićenom ugljeniku nekog prstena heteroatoma, biraju se iz grupe koju čiine O, N, i S. Dakle, termini "heterocikl", "heterociklil", "heterociklični prsten", alifatična grupa ili ne-aromatični heterociklični prsten predstavljaju, ali bez ograničavanja, oni koji su navedeni gore za nezasićeni ugljenik neke arili ili heteroaril grupe, i još sledeći: =0, =S, =C(R<*>)2, =N-N(R<*>)2, =NOR<*>, =N-NHC(0)R<*>, =N-NHC02R°, =N-NHS02R° ili =N-R<*>. gde je svaki R<*>i R° definisan gore.

Pogodni supstituenti na atomu azota u nekom ne-aromatičnom heterocikličnom prstenu su -R<*>. -N(R<*>)2, -C(0)R<*>. -C02R<*>, -C(0)-C(0)R<*->C(0)CH2C(0)R<*>, -S02R<*>, -S02N(R<*>)2, -C(=S)N(R<*>)2, -C(=NH)-N(R<*>)2i NR<*>S02R<*>; gde je svaki R* definisan gore.

Jedinjenja formule (1) su inhibitori Aurora kinaze. Ova jedinjenja se mogu testiratiin vitroiliin vivou pogledu njihove sposobnosti da vezuju i/ili inhibiraju Aurora kinazu. Testoviin vitroobuhvataju ispitivanja kojima se određuje sposobnost neke Aurora kinaze da fosforiluje neki proteinski ili peptidni substrat. Alternativni testoviin vitrokvantitativno određuju sposobost posmatranog jedinjenja da se vezuje za Aurora kinazu. Vezivanje inhibitora se može meriti radioaktivnim obeležavanjem inhibitora pre vezivanja, izolovanjem kompleksa inhibitor/Aurora kinaza i određivanjem količine vezanog radioaktivnog obeleživača. Alternativno, vezivanje inhibitora se može odrediti praćenjem paralelnog eksperimenta u kome se novi inhibitori inkubiraju sa Aurora kinazom vezanom za poznati radioligand. Posmatrana jedinjenja se takođe mogu testirati u pogledu njihove sposobnosti da utiču na ćelijske ili fiziološke funkcije posredovane aktivnošću Aurora kinaze. Testovi za svaku od ovih aktivnosti su opisani u Primerima i/ili su već poznati u stanju tehnike.

Jedinjenja formule (1) se mogu koristiti u postupku inhibiranja aktivnosti Aurora kinaze u nekoj ćeliji, koji se sastoji od dovođenja u kontakt neke ćelije, u kojoj se želi inhibirati Aurora kinaza, sa inhibitorom Aurora kinaze formule (1), ili njegovom farmaceutski prihvatljivom soli.

Poželjno je da se ovakvim postupkom izazove inhibicija proliferacije kontaktiranih ćelija. Fraza "inhibiranje proliferacije ćelije" koristi se za označavanje sposobnosti nekog inhibitora Aurora kinaze da inhibira broj ćelija ili rast ćelija u kontaktiranim ćelijama, u poređenju sa ćelijama koje nisu u kontaktu sa tim inhibitorom. Neki test proliferacije ćelija se može obaviti brojanjem ćelija, uz upotrebu brojača ćelija, ili pomoću nekog testa ćelijske vitalnosti, kao što su npr. testovi BrdU, MTT, XTT ili WST. Ukoliko ćelije rastu u nekoj čvrstoj sredini (npr. u čvrstom tumoru ili organu), takav test ćelijske proliferacije se može obaviti merenjem rasta, npr., pomoću nonijusa, i poređenjem veličine rasta kontaktiranih ćelija sa ne-kontaktiranim ćelijama.

Poželjno je da se uspori rast kontaktiranih ćelija uz pomoć inhibitora za najmanje oko 50%, u poređenju sa rastom ne-kontaktiranih ćelija. U raznim realizacijama, ćelijska proliferacija kontaktiranih ćelija se inhibira bar za najmanje oko 75%, bar za 90% ili bar za 95%, u poređenju sa ne-kontaktiranim ćelijama. U nekim realizacijama, fraza "inhibiranje ćelijske proliferacije" obuhvata i smanjenje broja kontaktiranih ćelija, u poređenju sa ne-kontaktiraim ćelijama. Dakle, neki inhibitor Aurora kinaze koji inhibira ćelijsku proliferaciju, može u kontaktiranim ćelijama da izazove usporavanje rasta, zaustavljanje rasta, da izazove programiranu smrt ćelija (tj. apoptozu) ili da izazove nekrotičnu smrt ćelija.

Ovi pronalazači su otkrili da jedinjenja formule (1), koje karakteriše metoksi supstituent uortopoložaju prema supstituentu karboksilne kiseline u Prstenu C, i supstituent R<b>u Prstenu B, koji nije vodonik, pokazuju iznenađujuće moćnu potenciju u testovima na ćelijama, u poređenju sa strukturno sličnim jedinjenjima.

Na primer, u Tabeli 2 prikazano je poređenje jedinjenja (1), sa jedinjenjima I, II i III, koja su opisana u dokumentu Claiborneetal., International Patent Publication WO 05/111039. Jedinjenja (1) i l-lll su testirana u tri ćelijska testa: (1) test autofosforilovanja pT288 Aurora A kinaze; (2) test ćelijske proliferacije BrdU na ćelijama HCT116; i (3) test ćelijske proliferacije BrdU na ćelijama SW480. Protokoli za ove testove su poznati u stanju tehnike i opisani su u Primeru 6. Jedinjenja I i II su pokazala vrlo sličnu potenciju u sva tri testa, što ukazuje da dodatak metoksi supstituenta uortopoložaju prema supstituentu karboksilne kiseline u Prstenu C, ima mali ili nikakav efekat na ćelijsku potenciju. Suprotno tome, jedinjenje III pokazuje značajno povećanu potenciju u sva tri testa, u poređenju sa jedinjenjem II, što ukazuje da dodatni supstituent u Prstenu B poboljšava potenciju. U svetlu ovih podataka, činjenica da je jedinjenje (1) potentnije nego jedinjenja I i II, nije bila očekivana. Međutim, iznenađuje da jedinjenje (1) takođe pokazuje izuzetno, 2- do 4-struko poboljšanje potencije u poređenju sa jedinjenjem III. Kao što ovi podaci pokazuju, kombinacija metoksi substituenta uorthopoložaju prema supstituentu karboksilne kiseline i supstituenta R<b>u Prstenu B, daje neočekivano poboljšanje potencije.

Jedinjenje (1) takođe je potentnije nego jedinjenje III\ n vivo,kao što je pokazano na miševima na modelu ksenografta karcinoma humanog debelog creva HCT116 (videti Primer 7). Poboljšana potencija jedinjenja formule (1)in vivočekuje se da dovede do poboljšanja terapeutskog indeksa u pogledu sporednih efekata mimo cilja.

Jedinjenje formule (1), ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, može se dati u obliku farmaceutske kompozicije, koja sadrži farmaceutski prihvatljiv nosač.

Ukoliko se u ovim kompozicijama koristi farmaceutski prihvatljiva so ovog jedinjenja, poželjno je da se ta so izvodi iz neke neorganske ili organske kiseline ili baze. Za pregled pogodnih soli, videti npr., Serge et al,J. Pharm. Sci.66:1-19 (1977) i Remington;The Science i Practice of Pharmacy,20th Ed., ed. A. Gennaro, Lippincott VVilliams & VVilkins, 2000.

Primeri, ali bez ograničavanja, pogodnih adicionih soli su kao što sledi: acetat, adipat, alginat, aspartat, benzoat, benzensulfonat, bisulfat, butirat, citrat, kamforat, kamforsulfonat, ciklopentanpropionat, diglukonat, dodecilsulfat, etansulfonat, fumarat, lukoheptanoat, glicerofosfat, hemisulfat, heptanoat, heksanoat, hidrohlorid, hidrobromid, hidrojodid, 2-hidroksietansulfonat, laktat, maleat, metansuifonat, 2-naftalinesulfonat, nikotinat, oksalat, pamoat, pektinat, persulfat, 3-fenil-propionat, pikrat, pivalat, propionat, sukcinat, tartrat, tiocijanat, tozilati undekanoat.

Pogodne bazne adicione soli su, ali bez ograničavanja, amonijumove soli, soli alkalnih metala, kao što su soli natrijuma i kalijuma, soli zemnoalkalnih metala, kao što su soli kalcijuma i magnezijuma, soli sa organskim bazama, kao što su dicikloheksilamin, N-metil-D-glukamin, t-butilamin, etilendiamin, etanolamin i holin, i soli sa aminokiselinama, kao što su arginin, lizin i tako dalje. U jednoj realizaciji, jedinjenje formule (1) može se formulisati kao odgovarajuća natrijumova so.

Takođe, bazne grupe koje sadrže azot mogu se kvaternizovati sa agensima, kao što su niži alkilhalidi, kao što su metil, etil, propil i butil, hloridi, bromidi i jodidi; dialkil sulfati, kao što su dimetil, dietil, dibutil i diamil sulfat, halidi dugog lanca, kao što su decil, lauril, miristil i stearil hloridi, bromidi i jodidi, aralkil halidi, kao što su benzil i fenetil bromidi i drugi. Na taj način se dobijaju proizvodi rastvorni u ulju i dispezibilni.

Termin "farmaceutski prihvatljiv nosač" ovde se koristi da označi neki materijal koji je kompatibilan sa subjektom-primaocem, poželjno nekim sisarom, poželjnije sa nekim humanim bićem, a pogodan je za unošenje sa aktivnim agensom na ciljano mesto, bez ograničavanja aktivnosti tog agensa. Toksičnost ili štetni efekti, ukoliko ih ima, a povezani su sa nosačem, poželjno je da budu usaglašeni sa razumnim odnosom rizik-benfit u namenjenoj upotrebi tog aktivnog agensa.

Termini "nosač", "adjuvant" ili "tečni nosač" ovde se naizmenično koriste, a obuhvataju bilo koji ili sve rastvarače, diluente i druge tečne nosače, pomoćna sredstva za dispergovanje i suspendovanje, površinski aktivne agense, azotonične agense, agense za zgušnjavanje i emulgovanje, prezervative, čvrsta veziva, lubrikante i slično, ali da su podešeni sa određenim željenim oblikom za doziranje. U knjizi Remington:The Science i Practice of Pharmacy,20th Ed., ed. A. Gennaro, Lippincott VVilliams & VVilkins, 2000, opisani su razni nosači koji se koriste u formulisanju farmaceutski prihvatljivih kompozicija, kao i poznate tehnike za njihovo dobijanje. Izuzev ako je neki konvencionalni medijum nosača inkompatibilan sa jedinjenjem iz ovog pronalaska, kao što bi bilo stvaranje nekog neželjenog biološkog efekta ili neka druga interakcija na štetan način sa bilo kojom drugom komponentom ili komponentama posmatrane farmaceutske kompozicije, podrazumeva se da je njegova upotreba unutar obima ovog pronalaska. Neki primeri materijala koji mogu da posluže kao farmaceutski prihvatljivi nosači su, ali bez ograničavanja, jonoizmenjivači, aluminijum-oksid, aluminijum-stearat, lecitin, serumski proteini, kao što je albumin humanog seruma, supstance za puferovanje, kao što su dinatrijum-hidrogenfosfat, kalijum-hidrogenfosfat, natrijum-karbonat, natrijum-bikarbonat, kalijum-karbonat, kalijum-bikarbonat, magnezijum-hidroksid i aluminijum-hidroksid, glicin, sorbinska kiselina, ili kalijum-sorbat, delimične smeše glicerida zasićenih biljnih masnih kiselina, voda, apirogena voda, soli elektrolita, kao što su protamin-sulfat, dinatrijum-hidrogenfosfat, kalijum-hidrogenfosfat, natrijum-hlorid, soli cinka, koloidni silicijum-dioksid, magnezijum-trisilikat, polivinilpirolidon, poliakrilati, voskovi, polietilen-polioksipropilen-blok polimeri, drvena vuna, šećeri, kao što su laktoza, glukoza i saharoza, pa škrobovi, kao što su kukuruzni i krompirov škrob, celuloza i njeni derivati, kao što su natrijum-karboksimetil celuloza, etilceluloza i celuloza acetat, sprašeni tragakant; slad, želatin, talk, pa ekscipijenti, kao što su kakaobuter i voskovi za supozitorije, pa ulja, kao što su kikirikijevo ulje, ulje pamučnih semenki, suncokretovo ulje, susamovo ulje, maslinovo ulje, kukurizno ulje i sojino ulje, glikoli, kao što su propilenglikol i polietilenglikol, estri, kao što su etiloleat i etillaurat, agar, alginska kiselina, izotonični slani rastvori, Ringer-ov rastvor, alkoholi, kao što su etanol, izopropil alkohol, heksadecil alkohol i glicerin, citodekstrini, lubrikanti, kao što su natrijum-laurilsulfat i magnezijum-stearat, petroleumski ugljovodonici, kao što su mineralna ulja i vazelin. Agensi za bojenje, agensi za opuštanje, agensi za oblaganje, zaslađivači, agensi za aromatozovanje i agensi za miris, prezervativi i antioksidanti, takođe mogu biti prisutni u posmatranoj kompoziciji, u skladu sa procenom onog ko pravi formulaciju.

Farmaceutske kompozicije se mogu proizvoditi postupcima koji su dobro poznati u stanju tehnike, kao što su, između ostalih postupci konvencionalne granulacije, mešanja, rastvaranja, kapsuliranja ili emulgovanja. Kompozicije se mogu praviti u raznim oblicima, uključujući granule, precipitate, ili zrnca, prahove, uključujući one koji se suše smrzavanjem, rotacionim putem ili raspršavanjem, amorfne prahove, tablete, kapsule, sirupe, supozitorije, injekcije, emulzije, eliksire, suspenzije ili rastvore. Opciono, formulacije mogu da sadrže rastvarače, diluente i druge tečne nosače, pomoćna sredstva za dispegovanje ili suspendovanje, površinski aktivne agense, modifikatore pH, izotonične agense, agense za zgušnajavnje i emulgovanje, stabilizatore i prezervative, čvrsta veziva, lubrikante i slično, kako je već potrebno za posmatrani željeni oblik za doziranje.

Ove kompozicije se mogu formulisati za farmaceutsko ordiniranje nekom sisaru, poželjno nekom humanom biću. Te farmaceutske kompozicije se mogu ordinirati oralno, parenteralno, inhalacionim sprejom, površinski, rektalno, nazalno, bukalno, vaginalno ili putem implantiranog rezervoara. Termin "parenteralno", kako se ovde koristi, uključuje subkutan ili potkožno, intravenozno, intramuskularno, intra-artikularno, infra-sinovijalno, intrasternalno, intratekalno, intrahepatičko, intralezialno i intrakranijalno injketiranje, ili infuzione tehnike. Poželjno je da se ove kompozicije ordiniraju oralno, intravenozno ili subkutano. Ove formulacije se mogu dizajnirati da budu kratkog dejstva, za brzo oslobađanje ili za dugo delovanje. Pored toga, jedinjenja se mogu ordinirati nekim lokalnim, radije nego sistemskim načinom, kao što je ordiniranje (npr., injekcijom) na mesto gde je tumor.

Tečni oblici za doziranje, za oralno ordiniranje, su, ali bez ograničavanja, farmaceutski prihvatljive emulzije, mikroemulzije, rastvori, suspenzije, sirupi i eliksiri. Pored aktivnog jedinjenja, ovi tečni oblici za doziranje mogu sadržati inertne diluente, koji se obično koriste u stanju tehnike, kao što su, na primer, voda ili drugi rastvarači, agensi za solubilizaciju i emulgatori, kao što su etilalkohol, izopropilalkohol, etilkarbonat, etilacetat, benzilalkohol, benzilbenzoat, propilenglikol, 1,3-butilenglikol, ciklodekstrini, dimetilformamid, ulja (naročito, ulje pamučnih semenki, ulje kikirikija, kukuruza, kvasaca, maslina, kastor i susamovo ulje), glicerin, tetrahidrofurfuril alkohol, polietilenglikoli i estri masnih kiselina sorbitana i njihove smeše. Pored inertnih diluenata, ove oralne kompozicije mogu takođe da sadrže adjuvante, kao što su agensi za kvašenje, agensi za emulgovanje i suspendovanje, zatim zaslađivače, agense za aromatizovanje i agense za miris.

Injektibiini preparati, na primer sterilni injektibilni rastvori ili suspenzije u ulju, se mogu formulisati kao što je već poznato u stanju tehnike, korišćenjem pogodnih agnasa za dispergovanje i suspendovanje. Sterilni injektibilni preparati mogu takođe biti sterilni injektibilni rastvor, suspenzija ili emulzija, u nekom ne-toksičnom parenteralno prihvatljivom diluentu ili rastvaraču, na primer, kao što je rastvor u 1,3-butandiolu. Među prihvatljivim tečnim nosačima i rastvaračima koji se mogu upotrebiti, su voda, Ringer-ov rastvor, U.S.P. i izotonični rastvor natrijum-hlorida. Pored toga, kao rastvarač ili medijum za suspendovanje, pogodno je da se koriste sterilna fiksna ulja. Za ovu svrhu može se upotrebiti bilo koja smesa fiksnih ulja, uključujući sintetske mono- ili digliceride. Pored toga, za dobijanje injektibilnih prepearata koriste se masne kiseline, kao što je oleinska kiselina. Ove injektibilne formulacije se mogu sterilizovati, na primer, filtriranjem kroz filter koji zadržava bakterije, ili ugrađivanjem agenasa za sterilizaciju u obliku sterilnih čvrstih kompozicija, koje se mogu pred samu upotrebu rastvoriti ili dispergovati u sterilnoj vodi ili drugom sterilnom injektibilnom medijumu. Kompozicije formulisane za parenteralno ordiniranje mogu se injektirati kao bolus injekcije, ili vremenski programiranim ubrizgavanjem, ili se mogu ordinirati kao kontinualna infuzija.

U cilju produžavanja efekta nekog od jedinjenja iz ovog pronalaska, često je poželjno da se uspori absorpcija tog jedinjenja iz subkutane ili intramuskulame injekcije. To se može ostvariti upotrebom neke tečne suspenzije kristalnog ili amorfnog materijala slabo rastvornog u vodi. Brzina absorpcije tog jedinjenja tada zavisi od brzine rastvaranja, koja opet, može da zavisi od veličine kristala i kristalnog oblika. Alternativno, odložena absorpcija oblika jedinjenja koje se parenterano ordinira obavlja se rastvaranjem ili suspendovanjem tog jedinjenja u nekom uljanom tečnom nosaču. Oblici injektovanog depoa prave se formiranjem mikrokapsuliranih matrica tog jedinjenja u biodegradabilnim polimerima, kao što je polilaktid-poliglikolid. Zavisno od odnosa jedinjenja prema polimeru i prirode posmatranog polimera koji je upotrebljen, brzina oslobađanja jedinjenja se može kontrolisati. Primeri drugih biodegradabilnih polimera su poli(ortoestri) i poli(anhidridi). Depo injektibilnih formulacija se dobija takođe ubacivanjem posmatranog jedinjenja u lipozome ili mikroemulzije, koji su kompatibilni sa tkivima tela.

Kompozicije za rektalno ili vaginalno ordiniranje, poželjno je da su u obliku supozitorija, koje se mogu dobiti mešanjem jedinjenja iz ovog pronalaska sa pogodnim ne-iritirajućim ekscipijentima ili nosačima, kao što su kakaobuter, polietilenglikol ili vosak za supozitorije, koji su čvrsti na temperaturi okoline, a tečni na telesnoj temperaturi, pa se zato rastope u rektalnoj ili vaginalnoj šupljini, pri čemu se oslobađa posmatrano akivno jedinjenje.

Čvrsti oblici za doziranje koji se oralno ordiniraju su kapsule, tablete, pilule, prahovi i granule. U ovakvim čvrstim oblicima za doziranje posmatrano aktivno jedinjenje se meša sa najmanje jednim inertnim, farmaceutski prihvatljivim ekscipijentom ili nosačem, kao što je natrijum-citrat ili dikalcijum-fosfat i/ili sa: a) puniocem ili ekstenderom, kao što su škrobovi, laktoza, saharoza, glukoza, manitol silicijumova kiselina, b) vezivima, kao što su na primer, karboksimetil celuloza, alginati, želatin, polivinilpirolidon, saharoza i akacija, c) humektantima, kao što je glicerin, d) agensima za dezintegraciju, kao što su agar-agar, kalcijum-karbonat, krompirov i tapiokin škrob, alginiska kiselina, neki silikati i natrijum-karbonat, e) agensima za usporavanje rastvaranja, kao što je parafin, f) ubrzavačima absorpcije, kao što su kvatemema amonijumova jedinjenja, g) agensima za kvašenje, kao što su na primer, cetil alkohol i glicerin-monostearat, h) absorbentima, kao što su kaolin i bentonitska glina, i i) lubrikantima, kao što su talk, kalcijum-stearat, magnezijum-stearat, čvrsti polietilenglikoli, natrijum-laurilsulfat i njihove smeše. U slučaju kapsula, tableta i pilula, ovaj oblik za doziranje može takođe da sadrži agense za puferovanje, kao što su fosfati ili karbonati.

Slične vrste čvrstih kompozicija mogu se takođe koristiti i kao punioci mekih i tvrdih želatinskih kapsula, koristeći ekscipijente kao što su laktoza ili mlečni šećer, kao i polietilenglikoli visoke molarne mase i slično. Ovi čvrsti oblici za doziranje, u obliku tableta, dražeja, kapsula, pilula i granula, mogu se pripremati sa oblogama i prevlakama, kao što su enteričke prevlake i druge prevlake, koje su dobro poznate u stanju tehnike farmaceutskog formulisanja. Opciono, one mogu da sadrže agense protiv sjaja, a mogu takođe to biti kompozicije koje oslobađaju aktivni sstojak ili sastojke, preferencijalno u određenom delu intestinalnog trakta, opciono na odloženi način. Primeri kompozicija za oblaganje, koje se mogu koristiti, su polimerne supstance i voskovi. Čvrste kompozicije slične vrste mogu se takođe koristiti kao punioci u mekim i tvrdim želatinskim kapsulama, korišćenjem ekscipijenata kao što su laktoza ili mlečni šećer, kao i polietilenglikoli visoke

molarne mase, i slično.

Posmatrana aktivna jedinjenja mogu takođe biti u obliku mikrokapsula, sa jednmim ili više ekscipijenata, pomenutih gore. Čvrsti oblici za doziranje, kao što su tablete, dražeje, kapsule, pilule i granule, mogu se napraviti sa oblogama ili prevlakama, kao što su enteričke obloge, prevlake za kontrolisano oslobađanje i druge prevlake, koje su dobro poznate u stanju tehnike farmaceutskog formulisanja. U ovakvim čvrstim oblicima za doziranje aktivno jedinjenje se može pomešati sa najmanje jednim diluentom, kao što su saharoza, laktoza ili škrob. Ovakvi oblici za doziranje mogu takođe da sadrže, što je inače normalna praksa, i dodatne supstance, koje se razlikuju od diluenata, npr. lubrikante za tabletiranje i druga pomoćna sredstva za tabletiranje, kao što su magnezijum-stearat i mikrokristalna celuloza. U slučaju kapsula, tableta i pilula, ovi oblici za doziranje sadrže i agense za puferovanje. Oni mogu opciono da sadrže i agense protiv sjaja, a takođe to mogu biti kompozicije iz kojih se aktivni sastojci oslobađaju samo, ili poželjno u nekom delu intestinalnog trakta, opciono još i na odloženi način. Primere kompozicija za oblaganje, koje se mogu koristiti, čine polimerne supstance i voskovi.

Oblici za doziranje površinskim ili transdermalnim ordiniranjem nekog od jedinjenja iz ovog pronalaska, su masti, paste, kreme, losioni, gelovi, prahovi, rastvori, sprejevi, inhalanti ili flasteri. Posmatrana aktivna komponenta se pomeša pod sterilnim uslovima sa farmaceutski prihvatljivim nosačem i nekim potrebnim prezervativima ili puferima, već prema potrebi. Podrazumeva se takođe, da se oftalmološke formulacije, kapi za uši i kapi za oči, nalaze unutar obima ovog pronalaska. Pored toga, ovaj pronalazak podrazumeva i upotrebu transdermalnih flastera, koji imaju dodatnu pogodnost obezbeđivanja kontrolisanog oslobađanja posmatranog jedinjenja u telo. Ovakvi oblici za doziranje se mogu napraviti rastvaranjem ili dispergovanjem posmatranog jedinjenja u odgovarajućem medijumu. Mogu se takođe koristiti ubrzivači absorpcije da bi se povećao protok posmatranog jedinjenja kroz kožu. Ova brzina se može kontrolisati ili dodavanjem kontrolne membrane ili dispergovanjem posmatranog jedinjenja u nekoj polimemoj matrici ili gelu. Farmaceutske kompozicije jedinjenja formule (1), ili njegove farmaceutski prihvatljive soli, naročito su korisne u primenama koje se odnose na poremećaje posredovane Aurora kinazom. Kako se ovde koristi, termin "poremećaj posredovan Aurora kinazom" obuhvata bilo koji poremećaj, bolest ili stanje, koje je posredovano ili karakterisano nekim porastom ekspresije ili aktivnosti Aurora kinaze, ili koje zahteva određenu aktivnost Aurora kinaze. Termin "poremećaj pod uticajem Aurora kinaze" takođe obuhvata bilo koji poremećaj, bolest ili stanje u kome postoji korist od inhibiranja aktivnosti Aurora kinaze. Poremećaji pod uticajm Aurora kinaze su proliferativni poremećaji. Primeri, ali bez ograničavanja, proliferativnih poremećaja su hronični inflamatorni proliferativni poremećaji, npr., psorijaza i reumatoidni artritis, proliferativni okularni poremećaji, npr., dijabetska retinopatija; benigni proliferativni poremećaji, kao što su npr., hemangiomi; i kancer.

Poželjno je da se kompozicija formuliše za ordiniranje pacijentu kod koga postoji rizik nastanka ili ispoljavanja poremećaja pod uticajem Aurora kinaze. Termin "pacijent", kako se ovde koristi, označava animalno biće, poželjno nekog sisara, poželjnije neko humano biće. Poželjne farmaceutske kompozicije jedinjenja formule (1), ili njegove farmaceutski prihvatljive soli, su one koje su formulisane za oralno, intravenozno ili subkutano ordiniranje. Međutim, bilo koji od gornjih oblika za doziranje, koji sadrži terapeutski efikasnu količinu jedinjenja formule (1), ili njegove farmaceutski prihvatljive soli, nalazi se unutar granica rutinskog eksperimentisanja. Ova farmaceutska kompozicija može da sadrži još i druge terapeutske agense. Poželjno je da takav drugi terapeutski agens bude onaj koji se normalno ordinira pacijentima sa bolešću ili stanjem koje se tretira.

"Terapeutski efikasna količina", smatra se da predstavlja količinu koja je dovoljna da izazove uočljivo smanjenje aktivnosti Aurora kinaze ili ozbiljnosti poremećaja izazvanog Aurora kinazom. Količina inhibitora Aurora kinaze će zavisiti od efikasnosti tog inhibitora za datu vrstu ćelija i dužine potrebnog vremena za tretiranje tog poremećaja. Takođe, treba da se podrazumeva da će specifično doziranje i režim tretmana za svakog

određenog pacijenta zavisiti od brojnih faktora, uključujući aktivnost specifičnog jedinjenja koje se koristi u tretmanu, starosti, telesne mase, opšteg zdravstvenog stanja, pola i načina ishrane posmatranog pacijenta, zatim od vremena ordiniranja, brzine izlučivanja, kombinacije lekova, suda lekara koji prati lečenje i ozbiljnosti posmatrane biolesti koja se tretira. Količina dodatnog terapeutskog agensa, prisutnog u kompoziciji, tipično neće biti veća od količine koja bi se normalno ordinirala u kompoziciji koja bi sadržala samo taj terapeutski agens, kao jedini aktivni agens. Poželjno je da se količina dodatnog terapeutskog agensa kreće od oko 50% do oko 100% od količine koja bi normalno bila prisutna u kompoziciji koja bi sadržala samo taj agens, kao jedini terapeutski aktivni agens.

Kompozicije jedinjenja formule (1), ili njegove farmaceutski prihvatljive soli, mogu se formulisati u oblik jedinične doze, zbog lakšeg ordiniranja i uniformnosti doze. Izraz "jedinični oblik doze", kako se ovde koristi, odnosi se na fizički diskretnu jedinicu agensa, koja je odgovarajuća za pacijenta koji treba da se tretira. Međutim, podrazumeva se da će ukupnu dnevnu dozu jedinjenja formule (1), ili njegove farmaceutski prihvatljive soli i njihovih kompozicija, određivati ordinirajući lekar, u okvirima razumnog medicinskog rasuđivanja. Oblik jedinične doze za parenteralno ordiniranje može biti u ampulama ili kontejnerima sa više doza.

Jedinjenja formule (1), ili njegove farmaceutski prihvatljive soli, mogu se koristiti u postupku tretiranja nekog pacijenta, kod koga posotoji rizik nastanka ili ispoljavanja poremećaja posredovanog Aurora kinazom. Ovaj postupak se sastoji od koraka ordiniranja tom pacijentu nekog jedinjenja formule (1), ili njegove farmaceutski prihvatljive soli, ili njegove farmaceutske kompozicije. Ova jedinjenja i farmaceutske kompozicije se mogu koristiti za postizanje korisnog terapeutskog ili profilaktičkog efekta, na primer, kod nekog pacijenat sa nekim proliferativnim poremećajem, kao što je gore diskutovano. Ova jedinjenja i farmaceutske kompozicije su naročito korisni u tretmanu kancera.

Kako se ovde koristi, termin "kancer" se odnosi na ćelijski poremećaj koga karakteriše nekontrolisana i neregulisana ćelijska proliferacija, smanjena ćelijska diferencijacija, neodgovarajuća sposobnost invazije okolnoig tkiva i/ili sposobnost uspostavljanja novog rasta na ektopičkim mestima. Ovaj termin "kancer" obuhvata, ali bez ograničavanja na iste, čvrste tumore i tumore krvotoka. Ovaj termin "kancer" obuhvata bolesti kože, tkiva, organa, kostiju, ligamenata, krvi i krvnih sudova. Ovaj termin "kancer" obuhvata još primarne i metastazirane kancere.

Primeri, ali bez ograničavanja, čvrstih tumora koji se mogu tretirati postupcima iz ovog pronalaska, su kancer pankreasa; kancer bešike, kancer debelog creva, kancer dojke, uključujući metastazirani kancer dojke, kancer prostate, uključujući androgeno-zavisni i androgeno-nezavisni kancer prostate, kancer bubrega, uključujući npr., metastazirani karcinom ćelija bubrega; hepatocelularni kancer; kancer pluća, uključujući npr., kancer ne-malih ćelija pluća (NSCLC), bronhioloalveolarni karcinom (BAC) i adenokarcinom pluća; kancer jajnika, uključujući npr., progresivni epitelijalni ili primarni peritonealni kancer, cervikalni kancer, kancer želudca; kancer jednjaka, kancer glave i vrata, uključujući npr., karcinom skvamoznih ćelija glave i vrata; melanom; neuroendokrini kancer, uključujući metastazirane neuroendokrine tumore; tumori mozga, uključujući npr., gliom, anaplastični oligodendrogliom, multiformni glioblastom odraslih i anaplastični astrocitom odraslih; kancer kosti i sarkom mekog tkiva.

U nekim realizacijama, kancer predstavlja hematološki malignitet. Primeri, ali bez ograničavanja, hematoloških maligniteta su akutna mieloidna leukemija (AML); hronična mielogena leukemija (CML), uključujući ubrzanu CML i CML biast-fazu (CML-BP); akutna limfoblastna leukemija (ALL); hronična limfocitna leukemija (CLL); Hodgkin-ova bolest (HD); non-Hodgkin-ov limfom (NHL), uključujući folikularni limfom i limfom obloge ćelija; limfom B-ćelija; limfom T-ćelija; multipli mielom (MM); Waldenstrom-ova makroglobulinemia; mielodisplastični sindromi (MDS), uključujući refraktornu anemiju (RA), refraktornu anemiju sa prstenastim sporednim blastovima (BARS), (refraktorna anemija sa viškom blastova (RAEB), i RAEB u transformaciji

(RAEB-T); i mieloproliferativne sindrome.

U nekim realizacijama, jedinjenje ili kompozicija iz ovog pronalaska se koristi za tretiranje nekog kancera kod koga se aktivnost Aurora kinaze pojačava. U nekim realizacijama, jedinjenje ili kompozicija iz ovog pronalaska se koristi za tretiranje nekog pacijenta kod koga postoji rizik od razvoja ili ispoljavanja kancera, koji se bira iz grupe koju čiine kancer debelog creva, kancer jajnika, kancer dojke, kancer želudca, kancer prostate i kancer pankreasa. U nekim realizacijama, ovaj kancer se bira iz grupe koju čiine kancer dojke, kancer debelog creva i kancer pankreasa.

U nekim realizacijama, inhibitor Aurora kinaze iz ovog pronalaska se ordinira zajedno sa drugim terapeutskim agensom. Ovaj drugi terapeutski agens može takođe da inhibira Aurora kinazu ili može da funkcioniše nekim različitim mehanizmom. U nekim realizacijama, ovaj drugi terapeutski agens je onaj koji se normalno ordinira pacijentima sa bolešću ili stanjem koje se tretira. Inhibitor Aurora kinaze iz ovog pronalaska može se ordinirati sa drugim terapeutskim agensom u jedinstvenom obliku za doziranje, ili kao poseban oblik za doziranje. Kada se ordinira kao poseban oblik za doziranje, ovaj drugi terapeutski agens se može ordinirati pre, istovremeno ili nakon ordiniranja inhibiitora Aurora kinaze iz ovog pronalaska.

U nekim realizacijama, inhibitor Aurora kinaze iz ovog pronalaska se ordinira zajedno sa nekim terapeutskim agensom koji se bira iz grupe koju čine citotoksični agensi, radioterapija i imunoterapija. Primeri, ali bez ograničavanja, citotoksičnih agenasa pogodnih za upotrebu u kombinaciji sa inhibitorima Aurora kinaze iz ovog pronalaska su: antimetaboliti, uključujući npr., capecitibine, gemcitabine, 5-fluorouracil ili 5-fluorouracil leucovorin, fludarabine, cvtarabine, merkaptopurin, tioguanin, pentostatin i methotrexate; inhibitori topoizomeraze, uključujući npr., etoposide, teniposide, camptothecin, topotecan, irinotecan, doxorubicin i daunorubicin; vinka alkaloidi, uključujući npr., vincristine i tinblastin; taksani, uključujući npr., paclitaxel i docetaxel; agensi na bazi platine, uključujući npr., cisplatin, carboplatin i oksaliplatin; antibiotici, uključujući npr., actinomvcin D, bleomvcin, mitomycin C, adriamvcin, daunorubicin, idarubicin, doxorubicin i pegilovani lipozomalni doxorubicin; agensi za alkilovanje, kao što su melphalan, chlorambucil, busulfan, thiotepa, ifosfamide, carmustine, lomustine, semustine, streptozocin, decarbazine i ciklofosfamid; talidomid i srodni analozi, uključujući npr., CC-5013 i CC-4047; inhibitori protein tirozin kinaze, uključujući npr., imatinib mezilat i gefitinib; antitela, uključujući npr., trastuzumab, rituximab, cetuximab, i bevacizumab; mitoxantrone; deksametazon; prednisone; i temozolomide.

Da bi se ovaj pronalazak potpunije, shvatio izloženi su sledeći preparativni primeri i primeri testiranja. Ovi primeri ilustruju kako da se naprave i testiraju specifična jedinjenja, a nije im namera da na bilo koji način ograniče obim ovog pronalaska.

PRIMERI

Definicije

AcOH sirćetna kiselina

ATP adenozin trifosfat

BrdU 5-bromo-2'-deoksiuridin

BSA albumin goveđeg seruma

DCM dihlorometan

DMSO dimetilsulfoksid

DTT ditiotreitol

EDTA etilendiamintetrasirćetna kiselina

EtOH etanol

HPbCD hidroksipropil beta-ciklodekstrin

MeOH metanol

MTT metiltiazoltetrazolijum

WST (4-[3-(4-jodofenil)-2-(4-nitrofenil)-2H-5-tetrazolo]-1,3-benzen disulfonatna

natrijumova so)

PKA cAMP-zavisna protein kinaza

THF tetrahidrofuran

h sat

min minut

mlzmasa kroz naelektrisanje

MS maseni spektar

HRMS maseni spektar visoke rezolucije

Temperature topljenja su određivane kao temperature topljenja u kapilari, u aparatu MEL-TEMP II, i nisu korigovane. Spektri<1>H NMR su registrovani u spektrometru Bruker Avance 400. Maseni spektri su dobijeni u spektrometru VVaters ZQ 2000 (3.5 kV kapilara, 30 V konus). Elementarnu analizu je obavljala laboratorija Atlantic Microlab.

PRIMER 1.

Pobijanje 4-( f9- hloro- 7-( 2- fluoro- 5- metoksifenin- 5H- pirimidor5, 4- dir21benzazepin-2- inamino)- 2- metoksibenzoeva kiselina ( 1)

Jedinjenje 8-hloro-4-[(dimetilamino)metilen-1-(2-fluoro-6-metoksifenil)-3,4-dihidro-5H-2-benzazepin-5-on (iv) može se dobiti kao što je opisano u dokumentu Claibome et al., U.S.

Patent Publication 2005-256102. Jedinjenje 4-([amino(imino)metil]amino)-2-metoksibenzoeva kiselina»HCI (v) može se dobiti na sličan način onome koji su opisali Sugiki et al., u International Patent Publication WO 01/042199.

U balon okruglog dna, od 100 ml_, koji je opremljen magnetnom mešalicom i kondenzatorom za refluks, dodaju se metanol (50.0 ml_), (iv) (2.39 g, 6.42 mmol), (v) (1.77 g, 7.21 mmol) i kaiijum-karbonat*1.5[H20] (2.65 g, 16.0 mmol). Ova reakciona smeša se 16 h meša pod refluksom. Reakciona smeša se ohladi na sobnu temperaturu, razblaži vodom (450 ml_) i zakiseli do pH 1 sa 1 M HCI. Doda se dietiletar (200 ml_), pa se smeša 15 min meša. Nastali talog se sakupi filtriranjem, pa prečisti fleš hromatografijom na silikagelu (NH4OH:Me-OH.DCM, od 0.5:5:94.5 do 2:20:78), dajući amonijumovu so kao smeđu čvrstu supstancu. Ovaj talog se suspenduje u vodi (100 ml_), pa se uz brzo mešanje dodaje 1M HCI, sve dok pH ne dostigne 1. Ova smeša se meša približno 30 min, pa se zatim dodaju dietiletar (50 mL) i etilacetat (5 ml_), a dobijena smeša se zatim približno 1 h meša na sobnoj temperaturi. Proizvod se skupi na finoj friti levka, opere vodom (50 mL) i dietiletrom (50 mL), pa preko noći suši pod vakuumom na 40 °C, dajući 1.65 g (50% prinos) of 4-{[9-hloro-7-(2-fluoro-6-metoksifenil)-5H-pirimido[5,4-d][2]benzazepin-2-il]amino}2-metoksibenzoevu kiselinu (1).

<1>H NMR (DMSO-de) 8 12.08 (s, 1H),10.23 (s,1H), 8.72 (s, 1H), 8.29 (d, 1H), 7.95 (brs, 1H), 7.80 (dd, 1H), 7.70 (d, 1H), 7.4-7.35 (m, 2H), 7.21 (br s, 1H), 6.9 (br s, 2H), 4.9 (br s, 1 H), 3.9 (br s, 1 H), 3.85 (s, 3H), 3.3 (br s, 3H);

MS m/z519(M+H,100%).

Jedinjenja 2-18 su dobijena postupcima koji su analogni onima koji su opisani za jedinjenje (1), ili su dati u dokumetu Claibome et al., WO 05/111039.

PRIMER 2.

Pobijanje natrijum 4( f9- hloro- 7-( 2- fluoro- 6- metoksifenil)- 5H- pirimidof5, 4-

dlf21benzazepin- 2- illamino) 2- metoksibenzoata. polimorfni oblik 1

U mešanu suspenziju 4-{[9-hloro-7-(2-fluoro-6-metoksifenil)-5H-pirimido[5,4-d][2]benzazepin-2il]amino}-2-metoksibenzoeve kiseline (98.0 g, 190 mmol) u etanolu (2.0 L) doda se 1.044 M natrijum-hidroksid u vodi (199 mL). Ovako nastali homogeni rastvor meša se 1 h, a za to vreme se formira gust talog. Ovaj proizvod se sakupi filtriranjem, pa opere etanolom (0.5 L) i dietiletrom (1.0 L). Pobijena čvrsta supstanca se 4 dana suši pod vakuumom, na 60-70 °C, dajući 88.6 g (86.8%) natrijum 4-{[9-hloro-7-(2-flluoro-6-metoksifenil)-5H-pirimido[5,4-d][2]benzazepin-2-il]amino}-2-metoksibenzoat, kao svetlo-smeđu čvrstu supstancu, sa temp. topljenja 225° C (razlaganje).

<1>H NMR (PMSO-de) 8 9.86 (s, 1H), 8.60 (s, 1H), 8.29 (d,1H), 7.79 (dd,1H), 7.60 (br s,1H), 7.40 (dd,1H), 7.29 (d,1H), 7.25-7.15 (m, 2H), 6.9 (brs, 2H), 4.9 (br s, 1H), 3.8 (br s, 1H), 3.70 (s, 3H), 3.35 (br s, 3H);

MSm/ z519 (M<+->Na<+>H, 100%);

CHN Anal. izračun, za C27H19CIFN4NaO4'0.33 EtOH-1.3 H20: C, 57.33; H, 4.10; N, 9.67. Nađeno: C, 57.14; H, 3.99; N, 9.65.

PRIMER 3.

Pobijanje natrijum 4-{ r9- hloro- 7-( 2- fluoro- 6- metoksifenil)- 5H- pirimidor5, 4-

dir21benzazepin2- inamino} 2- metoksibenzoata, polimorfni oblik 2

Suspenduje se polimorfni oblik 1 natrijum 4-{[9-hloro-7-(2-fluoro-metoksifenil)-5H-pirimido[5,4-d](2]benzazepin-2-il]amino}2-metoksi-benzoata (100 mg) u vodi (0.2 mL) i etanolu (2 mL), pa se dobijena smeša 6 h meša, uz zagrevanje na 70 °C. Ova smeša se ohladi na sobnu temperaturu, a svetložuti talog se sakupi na friti levka, pa se 3 dana suši pod vakuumom, na 70 °C, dajući 70 mg kristanog polimorfnog oblika 2, sa temp. topljenja 265°C.

<1>H NMR (DMSO-d6) 8: 9.86 (s, 1H), 8.60 (s, 1H), 8.29 (d, 1H), 7.79 (dd, 1H), 7.60 (br s, 1H), 7.40 (dd, 1H), 7.29 (d, 1H), 7.25-7.15 (m, 2H), 6.9 (br s, 2H), 4.9 (br s,1 H), 3.8 (br s,1 H), 3.70 (s, 3H), 3.35 (br s, 3H).

MSm/ z519 (M<+->Na<+>H,100%).

PRIMER 4.

Ekspresija i prečišćavanje enzima protein kinaze

Ekspresija i prečišćavanje enzima Aurora A kinaze

Aurora A rekombinantnog miša, sa heksahistidinskim priveskom na amino-terminusu (His-Aurora A) se izlučuje korišćenjem standardnog vektora bakulovirusa i sistema za ekspresiju u ćeliji insekta (Bac-to-Bac<®>, Invitrogen).

Rastvorni, mišji rekombinantni Aurora A se prečisti od ćelija insekta korišćenjem Ni-NTA agaroze (Ouiagen), kao što opisuje proizvođač, a zatim se dalje prečisti kroz eksluzionu kolonu veličine S75 (Amersham Pharmacia Biotech).

Ekspresija i prečišćavanje enzima Aurora A kinaze

Aurora B rekombinantnog miša sa heksahistidinskim priveskom na amino-terminusu (His-Aurora B) se izlučuje korišćenjem standardnog vektora bakulovirusa i sistema za ekspresiju u ćeliji insekta (Bac-to-Bac<®>, Invitrogen).

Rastvorni, mišji rekombinantni Aurora B se prečisti od ćelija insekta korišćenjem Ni-NTA agaroze (Ouiagen), kao što opisuje proizvođač.

PRIMER 5.

Testovi enzima protein kinaze

Tesr Aurora A DELFIA<®>kinaze

Enzimatska reakcija mišjeg Aurora A, u ukupnom iznosu 25 uL, sadržala je 25 mM Tris-HCI (pH 8.5), 2.5 mM MgCI2, 0.05% Surfact-AMPS, 20,5 mM natrijum-fluorid, 5 mM DTT.1 mM ATP, 3 uM peptidni substrat (Biotin-B-Ala-QTRRKSTGGKAPR-NH2) i 0.5 nM rekombinantni mišji (soj Muridae) Aurora A enzim. Ova enzimska reakciona smeša, sa ili bez testiranog jedinjenja, inkubira se 10 min na sobnoj temperaturi, pre nego što se zaustavi sa 100 uLpufera za zaustavljanje (1% BSA, 0.05% Surfact-AMPS-20 i 100 mM EDTA). Ukupno 100 uL ove enzimske reakcione smeše se prebaci na ploču sa 96 bazenčića, obloženu sa Neutravidinom (Pierce), pa se inkubira 30 min na sobnoj temperaturi. Bazenčići ploče se isperu sa puferom za ispiranje (25 mM Tris, 150 mM natrijum-hlorid i 0.1 % Tween 20), pa se inkubiraju 1 h u 100 uL reakcione smeše antitela, koja sadrži 1% BSA, 0.05% Surfact-AMPS-20, anti-fosfo-PKA zečje poliklonalno antitelo (1:2000, New England Biolabs) i anti-zečji IgG obeležen europijumom (1:2000, Perkin Elmer). Bazenčići se isperu, pa se zatim vezani europijum oslobodi korišćenjem 100 uL rastvora za pojačavanje (Perkin Eimer). Kvantitativno određivanje europijuma je obavljeno korišćenjem aparata VVallac™ EnVision (Perkin Elmer).

Tesr Aurora B DELFIA<®>kinaze

Enzimatska reakcija mišjeg Aurora B, u ukupnom iznosu 25 uL, sadržala je 25 mM Tris-HCI (pH 8.5), 2.5 mM MgCI2, 0.025% Surfact-AMPS (Pierce), 1% glicerin, 1 mM DTT.1 mM ATP, 3 uM peptidni substrat (Biotin-(3-Ala-QTRRKSTGGKAPR-NH2) i 20 nM rekombinantni mišji (soj Muridae) Aurora B enzim. Ova enzimska reakciona smeša, sa ili bez testiranog jedinjenja, inkubira se 3 h na sobnoj temperaturi, pre nego što se zaustavi sa 100 uLpufera za zaustavljanje (1% BSA, 0.05% Surfact-AMPS-20 i 100 mM EDTA). Ukupno 100 uL ove enzimske reakcione smeše se prebaci na ploču sa 96 bazenčića, obloženu sa Neutravidinom (Pierce), pa se inkubira 30 min na sobnoj temperaturi. Bazenčići ploče se isperu sa puferom za ispiranje (25 mM Tris, 150 mM natrijum-hlorid i 0.1 % Tvveen 20), pa se inkubiraju 1 h u 100 uL reakcione smeše antitela, koja sadrži 1% BSA, 0.05% Surfact-AMPS-20, anti-fosfo-PKA zečje poiiklonalno antitelo (1:2000, New England Biolabs) i anti-zečji IgG obeležen europijumom (1:2000, Perkin Elmer). Bazenčići se isperu, pa se zatim vezani europijum oslobodi korišćenjem 100 uL rastvora za pojačavanje (Perkin Eimer). Kvantitativno određivanje europijuma je obavljeno korišćenjem aparata VVallac™ EnVision (Perkin Elmer).

PRIMER 6.

Ćelijski test

Tesr autofosforilovanja pT288 Aurora A kinaze

Ćelije humanog tumora (HCT-116, dobijene iz ATCC) gaje se na pločama sa 96 bazenčića, u medijumu McCoy 5A, sa dodatkom 10% telećeg seruma i 200 nM L-glutamina. Posle inkubacije, ovaj medijum za gajenje se zameni sa 75 uL svežeg medijuma, pa se ovim ćelijama doda 25 uL testiranog jedinjenja, uzastopnim dvostrukim razblaživanjima u dimetilsulfoksidu (DMSO), tako da se dostignu konačne koncentracije koje se kreću od 5 do 0.010 uM. Testirano jedinjenje u svakom razblaženju je dodavano ponavljanjem u 4 reda na ploči, a u svaki bazenčić u dve kolone netretiranih kontrolnih uzoraka, dodaje se DMSO (20 nM). Ove ćelije se 60 min tretiraju sa testiranim jedinjenjem ili sa DMSO, na 37°C, u vlažnoj komori za kultivisanje ćelija. Ćelije se zatim 10 min fiksiraju sa 4% paraformaldehidom u slanom fosfatnom puferu (PBS), učvršćuju 10 min sa 0.5% Triton X-100 u PBS, i dva puta operu u PBS.

Ćelije se oboje sa Fosfo-Aurora 2/AIK (T288) zečjim antitelom (1:60) i Anti-fosfo-Ser/Thr-Pro, MPM2 mišjim antitelom (1:750), a zatim sa Alexa 488-konjugovanim kozjim i anti-zečjim IgG (1:180) i Alexa 594-konjugovanim pilećim anti-mišjim IgG (1:180; Molecular Probes). Ove ćelije se zatim oboje sa Alexa 488-konjugovanim pilećim anti-kojzim IgG (1:180, Molecular Probes) i Hoechst (1:50,000). Ćelije se načine vidljivim korišćenjem sistema Discovery-1 High Content Imaging Svstem. Sakupe se podaci sa devet do šesnaest mesta po bazenčiću, sa uveličanjem 200*. Inhibicija Aurora A kinaze se određuje merenjem pT288 ( autofosforilovanje Aurora A kinaze) preko intenziteta

fluorescentne svetlosti unutar MPM2 imunopozitivnih ćelija (mitotičke), korišćenjem softvera Metamorph. Krive koncentracija-odgovor se dobijaju preko izračunavanja smanjenja intenziteta fluorescencije pT288 u tretiranim uzorcima testiranih jedinjenja, relativno prema kontrolnim uzorcima, koji su tretirani sa DMSO, a vrednosti inhibicije rasta (IC50) su određivane sa ovih krivih.

U ovom testu, sva jedinjenja 1-28, su pokazala IC50 vrednosti manje ili jednake 0.03 uM. U ovom testu, jedinjenja 1-8 su pokazala IC50vrednosti manje ili jednake 0.01 uM

BrdU test proliferacije ćelija

Proliferacija ćelija za svaki soj ćelija je merena korišćenjem testa proliferacije ćelija sa enzimom vezanim za imunosorbent (ELISA), sa 5-bromo-2'-deoksiuridinom (BrdU), u kolorimetrijskom kompletu, u skladu sa preporukama proizvođača. U testu se meri proliferacija ćelija preko kvantitativnog određivanja inkorporacije BrDU u replikovanu deoksiribo-nukleinsku kiselinu (DNA). Ukratko, svaki bazenčić se inkubira sa 10 uL reagensa za obeležavanje BrdU, u trajanju 2 h, na 37°C u vlažnoj komori za kultivisanje ćelija. Posle usisavanja medijuma za obeležavanje, ćelije se fiksiraju, pa denaturišu dodavanjem 200 uL etanola u svaki bazenčić, pa se 30 min inkubiraju na sobnoj temperaturi. Usisa se etanol, pa se ćelijama doda 100 uL antitela peroksidaza-konjugovani anti-BrdU (anti-BrdU-POD; 1:100 u puferu za razblaživanje antitela). Ove ćelije se zatim 90 min inkubiraju sa antitelom na sobnoj temperaturi. Ove ćelije se zatim 3* operu sa po 250 uL of pufera za ispiranje po bazenčiću, pa se u svaki bazenčić doda 100 uL tetrametil-benzidina. Ove ćelije se 15 do 30 min inkubiraju na sobnoj temperaturi, pre spektrofotometrijske analize.

Čitač ploča SpectraMax Plus 384 (Molecular Devices, Sunny Vale CA) je upotrebljen za merenje u svakom bazenčiću absorbancije, na 370 nm. Krive koncentracija-odgovor su dobijene izračunavanjem smanjenja optičke gustine u uzorcima tretiranim sa testiranim jedinjenjima, relativno prema kontrolnim uzorcima, tretiranim sa DMSO.

U ovom testu na ćelijama HCT116, sva jedinjenja 1-18 su pokazala vrednosti LD50manje ili jednake 0.1 uM. U ovom testu na ćelijama SVV480, jedinjenja 1-3, 5, 7-14, 17 i 18, sva su pokazala vrednosti LD50manje ili jednake 1.0 uM. Jedinjenja 4 i 6 nisu testirana.

PRIMER 7.

Testoviin vivo

Model efikasnosti tumora in vivo

Ćelije HCT-116 (1 * 10<6>) u medijumu McCoy 5A, aseptično su injektirane u subkutani prostor desne zadnje slabine golih ženki miševa soja CD-1 (starih 8 nedelja, Charles River), korišćenjem igle kalibra 23. Zapremine tumora su izračunavane korišćenjem standardnih procedura [0.5 * (dužina * širina<2>)]. Kada su tumori dostigli zapreminu od približno 200 mm<3>, miševi su oralno dozirani sa Jedinjenjem (1) ili jedinjenjem (iii), u različitim dozama, u tečnom nosaču 10% HPbCD + 1% NaHC03. Doze (0.1 mL) su ordinirane pomoću igle za oralno kljukanje, kalibra 22. Kontrolne životinje su primale samo tečni nosač. Životinje su dozirane jedanput na dan, tokom 21 dan, a u svakoj grupi bilo je po 10 životinja. Veličina tumora i telesna masa su mereni dva puta nedeljno. Jedinjenja (1) i (iii) dobro su podnošena pri svim dozama u ovom ispitivanju. Sa svakom dozom, jedinjenje (1) je izazivalo duže odlaganje u rastu tumora i veću inhibiciju rasta tumora, nego jedinjenje (iii).

[TGD = (vreme za koje tretirane životinje dostignu prosečnu zapreminu tumora od 1000 mm<3>) - (vreme za koje kontrolne životinje dostignu prosečnu zapreminu tumora od 1000 mm<3>)]

[TGI = (prosečna zapremina tumora kontrolnih životinja - prosečna zapremina tumora tretiranih životinja) * 100 / (prosečna zapremina tumora kontrolnih životinja)].

lako je prethodni pronalazak opisan detaljnije za potrebe bolje jasnoće i razumevanja, ove posebne realizacije treba posmatrati u ilustrativnom svetlu, a ne u ograničavajućem. Onaj ko je verziran u stanju tehnike shvata da se iz čitanja ovog opisa mogu načiniti razne promene u formi i detaljima, a bez odstupanja od pravog obima ovog pronalaska, koji će biti definisan u priloženim patentnim zahtevima, a ne u specifičnim realizacijama.

Claims (16)

1. Jedinjenje formule (1): ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, naznačeno time, što su: R<a>se bira iz grupe koju čine C1-3 alifatični, C-1-3 fluoroalifatični, -R<1>, -T-R<1>, -R<2>i -T-R<2>; T je C1-3alkilenski lanac, opciono supstituisan sa fluorom; R<1>je 5- ili 6-člani aril, heteroaril ili heterociklil prsten, opciono supstituisan sa jedan ili dva supstituenta, koji se nezavisno biraju iz grupe koju čiine halo, C1.3alifatični i C1-3fluoroalifatični; R<2>se bira iz grupe koju čiine halo, -C=C-R<3>, -CH=CH-R<3>, -N(R<4>)2, i -OR<5>; R<3>je vodonik, C-1-3 alifatični, C1-3fluoroalifatični, ili -CH2OCH3, ili neka aril, heteroaril ili heterociklil grupa; R<4>, svaki nezavisno, predstavlja vodonik ili neka alifatična, aril, heteroaril ili heterociklil grupa; ili dva R<4>na istom atomu azota, uzeti zajedno sa angažovanim atomom azota, formiraju neki 5- do 6-člani heteroaril, ili 4- do 8-člani heterociklil prsten, koji, pored atoma azota, ima 0-2 heteroatoma u prstenu, koji se biraju između N, O i S; R5 je vodonik, C1-3alifatični, C1-3fluoroalifatični, ili neka aril, heteroaril ili heterociklil grupa; a R<b>se bira iz grupe koju čiine fluoro, hloro, -CH3, -CF3, -OH, -OCH3, -OCF3, -OCH2CH3i-OCH2CF3; za upotrebu u tretiranju nekog proliferativnig poremećaja.

2. Jedinjenje za upotrebu prema Zahtevu 1, naznačeno time, što R<a>predstavlja halo, C1-3alifatični, C1-3 fluoroalifatični, -OH, -0(Ci_3alifatični), -0(Ci_3 fluoroalifatični), ili -C=CR<3>, -CH=CH-R<3>,R<3>predstavlja vodonik, C1-3alifatični, C1-3fluoroalifatičn, ili -CH2-OCH3; ili u kome R<a>predstavlja fenil, furil, pirolidinil ili tienil prsten, opciono supstituisan sa jedan ili dva supstituenta, koji se nezavisno biraju iz grupe koju čiine halo, €1-3alifatični, i Ci.3 fluoroalifatični.

3. Jedinjenje za upotrebu prema Zahtevu 2, naznačeno time, što se R<a>bira iz grupe koju čiine hloro, fluoro, C1-3alifatični, C1.3fluoroalifatični, -OCH3, -OCF3, -C=C-H, -C=C-CH3, -C=C-CH2OCH3, -CH=CH2, -CH=CHCH3, N-metilpirolidinil, tienil, metiltienil, furil, metilfuril, fenil, fluorofenil i tolil.

4. Jedinjenje za upotrebu prema Zahtevu 1, naznačeno time, što to jedinjenje predstavlja 4-{[9-hloro-7-(2-fluoro-6-metoksifenil)-5H-pirimido[5,4-d][2]benzazepin-2-il]amino}-2-metoksibenzoeva kiselina, ili neka njena farmaceutski prihvatljiva so.

5. Jedinjenje za upotrebu prema Zahtevu 1, naznačeno time, što to jedinjenje predstavlja natrijum 4-{[9-hloro-7-(2-fluoro-6-metoksifenil)-5H-pirimido[5,4-d][2]-benzazepin-2-il]amino}-2-metoksibenzoat.

6. Upotreba jedinjenja prema bilo kom od Zahteva 1 do 5, gde proliferativni poremećaj predstavlja neki hronični inflamatomi proliferativni poremećaj, neki proliferativni oftalmološki poremećaj ili neki benigni proliferativni poremećaj.

7. Upotreba jedinjenja prema bilo kom od Zahteva 1 do 5, gde proliferativni poremećaj predstavlja psoriaza, reumatoidni artritis, dijabetska retinopatija ili neki hemangiom.

8. Upotreba jedinjenja prema bilo kom od Zahteva 1 do 5, gde proliferativni poremećaj predstavlja kancer bešike; kancer bubrega; hepatocelularni kancer; kancer pluća; cervikalni kancer; kancer jednjaka; kancer glave i vrata; melanom; neuroendokrini kancer; tumor mozga; kancer kosti; ili sarkom mekog tkiva.

9. Upotreba jedinjenja prema Zahtevu 8, gde protiferativni poremećaj predstavlja kancer pluća.

10. Upotreba jedinjenja prema bilo kom od Zahteva 1 do 5, gde proliferativni poremećaj predstavlja progresivni epitelijalni ili primarni peritonealni kancer; metastazirani kancer dojke; ili androgeno-zavisni ili androgeno-nezavisni kancer prostate.

11. Upotreba jedinjenja prema Zahtevu 10, gde proliferativni poremećaj predstavlja progresivni epitelijalni ili primami peritonealni kancer.

12. Upotreba jedinjenja prema bilo kom od Zahteva 1 do 5, gde proliferativni poremećaj predstavlja metastazirani karcinom bubrežnih ćelija; kancer pluća ne-malih ćelija; bronhoalveolami karcinom; adenokarcinom pluća; karcinom skvamoznih ćelija glave i vrata; metastazirani neuroendokrini tumor; gliom; anaplastični oligodendrogliom; multiformni glioblastom odraslih; ili anaplastični astrocitom odraslih.

13. Upotreba jedinjenja definisanog prema bilo kom od Zahteva 1 do 5, u tretiranju nekog hematološkog maligniteta.

14. Upotreba jedinjenja prema Zahtevu 13, gde pomenuti hematološki malignitet predstavlja akutna mieloidna leukemija; hronična mielogena leukemija; akutna limfoblastna leukemija; hronična limfocitna leukemija; Hodgkin-ova bolest; non-Hodgkin-ov limfom; limfom B-ćelija; limfom T-ćelija; multipli mielom; Waidenstrom-ova makroglobulinemija; mielodisplastični sindromi ili neki mieloproliferativni sindrom.

15. Upotreba jedinjenja prema Zahtevu 14, gde pomenuti hematološki malignitet predstavlja limfom T-ćelija.

16. Upotreba jedinjenja prema Zahtevu 14, gde hroničnu mielogenu leukemiju predstavlja ubrzana CML ili blast-faza CML; non-Hodgkin-ov limfom predstavlja folikularni limfom ii limfom obloge ćelija; a mielodisplastični sindromi su refraktorna anemija, refraktorna anemija sa prstenastim ivičnim blastima, refraktorna anemija sa viškom blasta, ili RAEB u transformisanju.