RS54655B2

RS54655B2 - Dozni režim za primenu cd19xcd3 bispecifičnog antitela

Info

Publication number: RS54655B2
Application number: RS20150738A
Authority: RS
Inventors: Dirk Nagorsen; Peter Kufer; Gerhard Zugmaier; Patrick Baeuerle
Original assignee: Amgen Res Munich Gmbh
Priority date: 2009-10-27
Filing date: 2010-10-27
Publication date: 2021-04-29
Also published as: BR112012009778A2; SG10201406533RA; CN102711822A; PT2493503E; ES2552655T3; KR20180031073A; AU2010311559B2; PL2493503T5; RS54655B1; SMT201500267B; IL219301A0; KR102406407B1; HK1172828A1; JP2013508439A; WO2011051307A1; US8840888B2; US20150071928A1; IL219301A; RU2548746C2; US20120328618A1

Description

Opis

[0001] Ovaj pronalazak se odnosi na CD19xCD3 bispecifično antitelo za upotrebu u postupku (doznom režimu) za tretiranje malignih CD19 pozitivnih limfocita ili za ublažavanje i/ili prevenciju štetnih efekata posredovanih primenom pomenutog bispecifičnog antitela na humanog pacijenta koji ima B : T odnos ćelija od oko 1:5 ili niži, koji sadrži (a) primenu prve doze pomenutog antitela u prvom vremenskom periodu, gde pomenuti prvi vremenski period je 7 dana; i zatim (b) primenu druge doze pomenutog antitela u drugom vremonskom periodu, gde pomenuta druga doza premašuje pomenutu prvu dozu, i gde pomenuti drugi vremenski period premašuje pomenuti prvi vremenski period. U nekim primerima izvođenja, treća doza pomenutog antitela primenjena je u trećem vremenskom periodu. CD19xCD3 bispecifično antitelo može se takođe koristiti za pripremu farmaceutske kompozicije koja se koristi u postupku ovog pronalaska.

[0002] Terapije kancera zasnovane na antitelu zahtevaju da je ciljni antigen čvrsto vezan za površinu ćelija kancera da bi bile aktivne. Vezujući se za površinsku ciljnu strukturu, antitelo može direktno dostaviti smrtonosni signal u ćeliju kancera ili indirektno preko, na primer, regrutovanja citotksične T ćelije, ukoliko je to bispecifično antitelo. U idealnom scenariju tretmana, ciljni antigen je bogato prisutan i dostupan na svakoj ćeliji kancera i odsutan je, zaštićen ili mnogo manje prisutan na normalnim ćelijama. Ova situacija obezbeđuje osnovu za terapeutski prozor u okviru koga definisana količina terapeutika zasnovanog na antitelu efektivno pogađa ćelije kancera, ali ne i normalne ćelije.

[0003] Iako su antitela efikasna sredstva za tretman mnogih bolesti, naročito kancera, njihova primena nije obavezno bez sporednih efekata. Štetni efekti mogu izazvati reverzibilnu ili ireverzibilnu promenu zdravstvenog stanja pacijenta. Kako štetni efekti mogu biti štetni i neželjeni, veoma ih je poželjno izbeći. Međutim, iako je poznato da medikament može izazvati štetne efekte, njegovo prepisivanje i primena ne može se izbeći ili je prihvaćena, jer medikament ima izuzetno koristan terapeutski efekat ili može čak spasiti život. U kliničkim studijama, generalna razlika se može načiniti između štetnih efekata (ŠE) i ozbiljnih štetnih efekata (OŠE). Specifično, štetni efekti se mogu klasifikovati u 5 stepeni u skladu sa Common Terminology Criteria forAdverse Events (CTCAE). Stepen 1 odnosi se na blage ŠE, Stepen 2 na umerene ŠE, Stepen 3 na teške ŠE, Stepen 4 na ŠE opasne po život ili onesposobljavajuće, dok Stepen 5 označava smrt povezanu sa ŠE.

[0004] Štetni efekat uočen u terapiji antitelom je pojava sporednih efekata povezanih sa infuzijom, kao što je sindrom oslobađanja citokina ("CRS"). Drugi štetni sporedni efekti opisani kao povezani sa CRS su umor, povraćanje, tahikardija, hipertenzija, bol u leđima, ali i takođe reakcije centralnog nervnog sistema (CNS reakcije), kao što su napadi, encefalopatija, cerebralni edem, aseptični meningitis i glavobolja.

[0005] Oslobađanje citokina i neurološke reakcije nisu uočene samo pri vezivanju monoklonskih antitela sa receptorom T ćelije, već takođe i pri vezivanju CD19xCD3 bispecifičnog jednolančanog antitela sa CD3 delom receptora T ćelije (nazvano Blinatumomab (MT103)).

[0006] Blinatumomab (MT103) je na limfom usmereno, rekombinantno bispecifično jednolančano CD19xCD3 antitelo koje se vezuje sa CD19 na površini skoro svih B ćelija i B tumorskih ćelija i istovremeno može aktivirati T ćeliju, čime se inicira T-ćelija da ubija ciljnu B ćeliju ili B tumorsku ćeliju. Blinatumomab se sastoji od četiri varijabilna domena imunoglobulina spojena u jedan polipeptidni lanac. Dva od varijabilnih domena formiraju vezujuće mesto za CD19, antigen ćelijske površine eksprimiran na većini B ćelija i B tumorskih ćelija. Druga dva varijabilna domena formiraju vezujuće mesto za CD3 kompleks na T ćelijama. Blinatumomab je dizajniran da usmerava telesne citotoksične, ili uništavajuće, T ćelije protiv tumorskih ćelija, i predstavlja novi terapeutski pristup terapiji kancera. Blinatumomab je trenutno u kliničkim studijama. Takođe, WO 2004/106381 opisuje farmaceutsku kompoziciju koja sadrži konstrukt bispecifičnog jednolančanog antitela koji sadrži vezujuće domene specifične za humani CD3 i humani CD19 kao i njihove upotrebe. Kao što je opisano na primer u WO 99/54440, štetni efekti su uočeni u prethodnoj studiji izvedenoj sa Blinatumomabom primenjenim u ponovljenim bolus infuzijama na pacijenta sa B-ćelijskom hroničnom limfocitnom leukemijom (B-CLL). Kao što je prikazano na Slikama 19 i 20 iz WO 99/54440, nađeno je oslobađanje TNF, IL-6 i IL-8 kao odgovor na svaku od dve primenjene 20-minutne-infuzije sa 3 mikrograma i 10 mikrograma pomenutog bispecifičnog jednolančanog antitela, respektivno, sa oslobađanjem citokina nakon svake primene. Maksimalno oslobađanje citokina uočeno je nakon primene 10 mikrograma bispecifičnog jednolančanog antitela. U pratećoj kliničkoj studiji, u kojoj su na pacijente sa B ćelijskim malignitetima primenjivane rastuće doze CD19xCD3 bispecifičnog jednolančanog antitela kao bolus infuzije, takođe su uočeni štetni efekti. Prema retrospektivnoj analizi, 7 od 22 pacijenata pokazalo je ranu neurološku reakciju, uključujući, na primer, konfuziju, ataksiju, poremećaj govora ili dezorijentaciju.

[0007] Da bi se pokušalo bolje upravljanje ovim neželjenim sporednim efektima, način primene CD19xCD3 bispecifičnog jednolančanog antitela promenjen je tako da se sa bolus infuzije prešlo na kontinuiranu intravensku primenu pomenutog antitela u dužem vremenskom periodu. Kao što je pokazano u Bargou et al. (Science 321 (2008):974-7), male doze kao 0.005 miligrama po kvadratnom metru na dan kontinuirano primenjene na pacijente sa ne-Hodgkin-ovim limfomom tokom četiri nedelje dovele su do eliminacije ciljnih ćelija limfoma u krvi. Delimične i potpune regresije tumora prvo su primećene na doznom nivou od 0.015 miligrama/m<2>/d, i svih sedam pacijenata tretiranih sa doznim nivoom od 0.06 miligrama/m<2>/d imali su regresiju tumora (Bargou et al., prethodno citirano). CD19xCD3 bispecifično jednolančano antitelo takođe je dovelo do izbacivanja tumorskih ćelija iz kostne srži i jetre. Međutim, iako je ova studija (koja je još u toku) ustanovila klinički dokaz koncepta za terapijski potencijal formata CD19xCD3 bispecifičnog jednolančanog antitela u tretmanu kancera poreklom od krvnih ćelija, pronađene su neurološke reakcije tokom pomenute kliničke studije. Shodno tome, kako je Blinatumomab veoma obećavajući medikament kandidat za tretman ne-Hodgkin-ovog limfoma (NHL), akutne limfocitne leukemije (ALL), hronične limfocitne leukemije (CLL) i/ili limfoma mantl ćelija, veoma je poželjno smanjiti ili čak kompletno izbeći neželjene sporedne efekte u tretmanu pacijenata kojima je to potrebno sa CD19xCD3 bispecifičnim jednolančanim antitelom.

[0008] Očigledno, teško je dizajnirati terapiju zasnovanu na CD19xCD3 antitelu koja ne izaziva CNS (neurološke) reakcije uključujući neurološke reakcije, ili, drugim rečima, poželjno je obezbediti medicinske terapije zasnovane na CD19xCD13 antitelu sa povećanom tolerantnošću pacijenta, tj., smanjenim ili čak bez neželjenih štetnih efekata kao što su CNS reakcije.

[0009] Iako su farmaceutska sredstva i postupci koji omogućavaju postupniju aktivaciju T ćelijskih populacija (videti WO 2007/068354) već pomogle da se izbegnu značajni štetni neželjeni efekti kod pacijenata tretiranih sa CD19xCD3 bispecifičnim jednolančanim antitelom, neurološke reakcije se nažalost ne mogu sprečiti ovim merama, naročito u slučajevima u kojima su primenjene doze antitela veće od 5 do 10 mikrograma po kvadratnom metru po danu (tj.

24č).

[0010] Stoga, tehnički problem u osnovi ovog pronalaska bio je da se obezbede dozni režimi i postupci da se prevaziđe prethodno navedeni problem.

[0011] Ovaj pronalazak odgovara na ovu potrebu i stoga obezbeđuje primere izvođenja koji se tiču CD19xCD3 bispecifičnog antitela za upotrebu u postupku za tretiranje malignih CD19 pozitivnih limfocita kod humanog pacijenta i/ili ublažavanje i/ili prevenciju štetnog efekta posredovanog primenom CD19xCD3 bispecifičnog antitela na humanog pacijenta, pri čemu pomenuti pacijent ima odnos B:T ćelija od oko 1:5 ili niži.

[0012] Ovi primeri izvođenja su karkaterizovani i opisani ovde i odražavaju se u patentnim zahtevima.

[0013] Mora se napomenuti kao što je ovde korišćeno da, oblici jednine uključuju pozivanje na množinu ukoliko kontekst jasno ne ukazuje drugačije. Stoga, na primer, pozivanje na "reagens" uključuje jedan ili više takvih različitih reagenasa i pozivanje na "postupak" uključuje pozivanje na ekvivalentne korake i postupke poznate stručnjacima koji se mogu modifikovati ili zameniti ovde opisanim postupcima.

[0014] Ukoliko nije drugačije naznačeno, termin "najmanje" ispred serije elemenata treba shvatiti tako da se odnosi na svaki element u seriji.

[0015] Kroz ovu specifikaciju i prateće patentne zahteve, ukoliko kontekst ne zahteva drugačije, reč "sadrži", i varijacije kao što je "koji sadrži", treba shvatiti da implicira uključivanje navedenog celog broja ili koraka ili grupe celih brojeva ili koraka, ali ne izostavljanje bilo kog drugog celog broja ili koraka ili grupe celih brojeva ili koraka.

[0016] U pogledu štetnih događaja, naročito CNS događaja uključujući neurološke reakcije uočene sa antitelima, takođe uključujući CD19xCD3 bispecifično antitelo, nalaz da se CD19xCD3 bispecifično jednolančano antitelo može primeniti tako da se toleriše od strane pacijenata, ukoliko je primenjeno u skladu sa doznim režimom koji je ovde obezbeđen, definitivno je izvanredan.

[0017] Specifično, pronalazači ovog pronalaska uočili su da se oni pacijenti, na koje je primenjeno CD19xCD3 bispecifično antitelo, susreli sa CNS događajima, ukoliko su imali odnos B : T ćelija od oko 1:5 ili niže. Shodno tome, ovaj pronalazak po prvi put ustanovljava nizak odnos B : T ćelija kao potencijalni faktor visokog rizika za pojavu štetnih efekata uključujući neurološke reakcije pri tretmanu malignih CD19 pozitivnih limfocita koji se javljaju u leukemijama i limfomima (videti Primere 2, 3 i 4). Naročito, pronalazači iz ove prijave uočili su da pacijenti sa ne-Hodgkin-ovim limfomom (NHL) i pacijenti sa akutnom limfocitnom leukemijom (ALL) sa niskim odnosom B : T ćelija u perifernoj krvi imaju povećan rizik za razvijanje rane neurološke reakcije. Ova neurološka reakcija se događa uglavnom tokom prvog dana (ili više dana) tretmana sa CD19xCD13 bispecifičnim antitelom. Naročito, većina neuroloških reakcija dogodila se nakon oko 12 do 120 časova nakon početka tretmana. Ove neurološke reakcije su bile prolazne, potpuno reverzibilne i povukle su se bez sekvela u okviru 3 do 72 časa nakon prestanka tretmana.

[0018] Pronalazači su imali ove neočekivane opservacije u različitim kliničkim studijama korišćenjem CD19xCD3 bispecifičnog antitela:

U pogledu "kratkoročnih" studija (bolus) sa infuzijom, 7 od 22 pacijenta imalo je ranu neurološku reakciju. 6 od ovih 7 pacijenata imalo je nizak odnos B : T ćelija, tj., odnos B : T ćelija od oko 1:5 ili niži, pre tretmana. Od preostalih 15 pacijenata bez neurološke reakcije, samo 1 pacijent je imao nizak odnos B : T ćelija.

[0019] U NHL kliničkoj studiji (videti Bargou et al., prethodno citirano), ukupno 39 pacijenata je tretirano do avgusta 2008. U ovom vremenu, nađeno je da su svi pacijenti sa neurološkom rekacijom koja je dovela do potpunog prekida tretmana sa CD19xCD3 bispecifičnim antitelom imali nizak odnos B : T ćelija (tj., odnos B : T ćelija ispod 1:5). Naročito, 5 neuroloških reakcija je uočeno kod 10 pacijenata sa niskim odnosom B : T ćelija (5/10), dok nijedan pacijent sa visokim odnosom B : T ćelija (tj., odnosom B : T ćelija većim od 1:5) nije imao neurološku reakciju koja bi dovela do potpunog prekida tretmana sa CD19xCD3 bispecifičnim antitelom (0/29).

[0020] Nakon toga, ustanovljena je specifična kohorta za pacijente sa niskim odnosom B:T ćelija, tj. povećanim rizikom za rane neurološke reakcije, da bi se prospektivno analizirala naznačena teorija i da se specifično pronađu koraci za olakšanje za pacijente sa povećanim rizikom.

[0021] Od ustanovljavanja ovih zasebnih kohorti za pacijente sa visokim rizikom, 8 NHL pacijenata je prospektivno lečeno (podaci iz jula 2009): 6 pacijenata sa niskim odnosom B : T ćelija, 2 pacijenta sa visokim odnosom B : T ćelija. Ponovo nijedan pacijent sa visokim odnosom B : T ćelija nije imao neurološku reakciju, dok je 3 od 6 pacijenata sa niskim odnosom B : T ćelija imao neurološku rekaciju, što je dovelo do prekida tretmana.

[0022] Sumarno, 69 NHL pacijenata, uključujući B-ćelijsku hroničnu limfocitnu leukemiju (CLL) i limfom mantl ćelija (MCL), tretirani su sa CD19xCD3 bispecifičnim antitelom, i sa bolus infuzijom i sa kontinuiranom infuzijom:

Neurološke reakcije su uočene kod 61% pacijenata sa niskim odnosom B : T ćelija. Nasuprot tome, samo 2% pacijenata sa visokim odnosom B : T ćelija je pokazao takve štetne događaje (videti sledeće primere).

[0023] U drugoj kliničkoj studiji faza II, 15 µg CD19xCD3 bispecifičnog jednolančanog antitela po kvadratnom metru površine tela pacijenta po danu primenjeno je na odrasle ALL pacijente kontinuiranom infuzijom najmanje četiri nedelje. Jedan od 11 ALL pacijenata iz grupe sa visokim rizikom koji je imao odnos B:T ćelija ispod 1:5 pokazao je neurološku reakciju, što je dovelo do prekida tretmana. Nasuprot tome, nijedan od 6 pacijenata iz grupe sa niskim rizikom koja ima odnos B:T ćelija veći od 1:5 nije pokazao neurološku reakciju.

[0024] Dodatno, u retrospektivnoj analizi 39 NHL pacijenata, bazalni odnos B ćelija i T ćelija (B:T) u perifernoj krvi na ili ispod 1:5 do 1:10 identifikovan je kao jedini prediktivni faktor za posledično pojavljivanje neuroloških ŠE. Prediktivna vrednost je zatim prospektivno potvrđena kod 8 dodatnih pacijenata (videti Primer 1).

[0025] Sumarno, ovi podaci ustanovljavaju niski odnos B : T ćelija, tj., odnos B : T ćelija od oko 1:5 ili niži kao potencijalni faktor visokog rizika za pojavu štetnih efekata uključujući neurološke reakcije u tretmanu malignih CD19 pozitivnih limfocita koji se javljaju kod leukemija i limfoma kao što su NHL, MCL, CLL i ALL kod pacijenata koji su tretirani sa CD19xCD3 bispecifičnim antitelom (videti Primere 1 i 4).

[0026] Stoga, cilj ovog pronalaska bio je da se obezbedi postupak koji omogućava identifikaciju pacijenata koji bi mogli biti u riziku od pojave štetnih efekata pri tretmanu sa CD19xCD3 bispecifičnim antitelom. Ovaj postupak će poboljšati redovnom uzimanja leka, jer identifikacija pacijenata koji su u riziku od pojave štetnih efekata omogućava podešavanje doznog režima CD19xCD3 bispecifičnog antitela. Ustvari, pronalazači ovog pronalaska su primenili svoje nalaze da odnos B : T ćelija od oko 1:5 ili niži može biti potencijalni rizik od pojave štetnih efekata u tretmanu sa CD19xCD3 bispecifičnim antitelom i stoga su razvili dozni režim koji je namenjen prevenciji i/ili ublažavanju ovih štetnih efekata.

[0027] Shodno tome, u prvom aspektu ovaj pronalazak obezbeđuje postupak za procenu (analizu) rizika potencijalnih štetnih efekata za humanog pacijenta posredovanih primenom CD19xCD3 bispecifičnog antitela na pomenutog pacijenta koji sadrži određivanje odnosa B ćelija i T ćelija pomenutog pacijenta u uzorku od pomenutog pacijenta, pri čemu je odnos od oko 1:5 ili niži indikativan za rizik od potencijalnih štetnih efekata za pomenutog pacijenta.

[0028] "Procena (analiziranje) rizika" označava da postupak prvog aspekta ovog pronalaska ima za cilj procenu ili analizu da li ili ne pacijent ima veću ili manju šansu ili verovatnoću (tj., povećani ili smanjeni rizik, respektivno) da se susretne sa štetnim efektima. Shodno tome, kao što je opšte poznato, rizik ne mora obavezno značiti da će se ili se neće pacijent susresti sa štetnim efektima. U ovom pronalasku, kada pacijent ima odnos B : T ćelija od oko 1:5 ili niži, pomenuti pacijent ima (ili je u) povećanom riziku od potencijalnih štetnih efekata, takođe uključujući pojavu štetnog efekta, dok pacijent koji ima odnos B : T ćelija veći od 1:5 nema (ili nije u) ili najmanje ima (je u) smanjenom riziku od potencijalnih štetnih efekata, takođe uključujući pojavu štetnog efekta. Shodno tome, odnos B : T ćelija od oko 1:5 ili niži je indikativan za rizik od štetnih efekata, dok odnos B : T ćelija veći od 1:5 nije indikativan za rizik od štetnih efekata.

[0029] Stoga, termin "indikativan za" kada se koristi u kontekstu postupka prvog aspekta ovog pronalaska označava da pacijent ima povećani rizik od potencijalnih štetnih efekata ako je odnos B : T ćelija oko 1:5 ili niži ili ima smanjeni rizik od potencijalnih štetnih efekata ako je odnos B : T ćelija veći od 1:5.

[0030] "Štetni efekat" je štetan i neželjen efekat koji je rezultat medikamenta u tretmanu pacijenta sa CD19xCD3 bispecifičnim antitelom. Štetni efekat takođe može biti označen terminom "sporedni efekat". Neki štetni efekti se pojavljuju samo po početku, povećavanju ili prekidu tretmana. Pronalazači su uočili da se štetni efekat viđen kod tretmana pacijenata sa CD19xCD3 bispecifičnim antitelom pojavio nakon oko 12 do 120 časova nakon početka tretmana i da je reverzibilan. Štetni efekat može izazvati medicinska komplikacije. Pronalazači su uočili neurološke rekacije kod pacijenata tretiranih sa CD19xCD3 bispecifičnim antitelom. Ova neurološka reakcija, ukoliko se ne može zaustaviti ili izbeći, vodi neusaglašenosti sa tretmanom CD19xCD3 bispecifičnim antitelom. Međutim, kao što je ovde pomenuto, pronalazači su našli da je odnos B :T ćelija indikator da li su ili nisu pacijenti u riziku od potencijalnih štetnih sporednih efekata. Specifično, odnos B : T ćelija oko ili niži od 1:5 indikator je da su pacijenti u riziku od potencijalnih sporednih efekata, dok odnos B : T ćelija veći od oko 1:5 je indikator da pacijenti nisu u ili bar imaju smanjeni rizik od potencijalnih sporednih efekata.

[0031] Kao što je prethodno pomenuto, postupak prvog aspekta ovog pronalaska je za procenu (analizu) rizika štetnih efekata i rizik uključuje procenu/analizu šanse ili verovatnoće. Shodno tome, termin "potencijalni" kada se koristi u kontekstu štetnih efekata označava da –iako pacijent može imati odnos B : T ćelija od oko 1:5 ili niži –pomenuti pacijent se ne mora obavezno susresti sa štetnim efektima.

[0032] Slično tome, iako pacijent može imati odnos B : T ćelija veći od oko 1:5 –pomenuti pacijent ne mora obavezno izbeći štetne efekte. Shodno tome, termin "potencijalni" implicira da postupak prvog aspekta ovog pronalaska obezbeđuje predviđanja da li će se ili ne pacijent susresti sa štetnim efektima, ali –što je samo po sebi jasno –ne može obezbediti 100% bezbedno predviđanje, jer, osim odnosa B : T ćelija, individualni faktori kao što su pol, starost, težina, uhranjenost, zdravstveno stanje, prethodna terapija itd. mogu imati uticaj na to da li će se ili neće pacijent susresti sa štetnim efektima.

[0033] U skladu sa ovim pronalaskom štetni efekat je poželjno karkaterisan neurološkom reakcijom (takođe nekad ovde označena kao "CNS reakcija" ili "CNS događaj", iz kog razloga ovi termini se mogu ravnopravno koristiti). Pomenuta neurološka reakcija je poželjno jedna ili više izabrana iz grupe koju čini: konfuzija, ataksija, dezorijentacija, disfazija, afazija, oštećenje govora, cerebelarni simptomi, tremor, apraksija, napad, grand mal konvulzija, paraliza i poremećaj ravnoteže.

[0034] Stepen štetnog efekta može biti, na primer, meren u skladu sa NCI Common Terminology Criteria for Adverse Events v3.0 (CTCAE) (Datum objavljivanja: 12 decembar 2003) u stepenima. Stepen se odnosi na težinu štetnih efekata. CTCAE v3.0 prikazuje stepene 1 do 5 sa jedinstvenim kliničkim opisima težine za svaki od štetnih efekata:

Stepen 1: blagi štetni efekti

Stepen 2: umereni štetni efekti

Stepen 3: teški štetni efekti

Stepen 4: po život opasni ili onesposobljavajući štetni efekti.

Stepen 5: smrt pacijenta.

[0035] "Pacijent" je humana individua koja će biti ili je tretirana sa CD19xCD3 bispecifičnim antitelom. U skladu sa ovim pronalaskom, za pacijenta se sumnja/pretpostavlja da sadrži ili već sadrži maligne CD19 pozitivne limfocite (naročito B ćelije). U poslednjem slučaju, pomenuti pacijent već je dijagnostifikovan da ima takve ćelije. Ovi maligni CD19 pozitivni limfociti (naročito B ćelije) prisutni su kod pacijenta kod kog se razvija i/ili pati od leukemije i/ili limfoma. U skladu sa ovim pronalaskom pacijentu je stoga potreban tretman malignih CD19 pozitivnih limfocita. Poželjno, pacijent koji će biti ili je tretiran sa CD19xCD3 bispecifičnim antitelom je (ili je bio) dijagnostifikovan u skladu sa postupkom prvog aspekta pronalaska kao što je ovde opisano.

[0036] "Posredovan sa" kad se koristi u kontekstu postupka prvog aspekta ovog pronalaska označava da su štetni efekti koje pacijent može ili ne mora susresti izazvani primenom CD19xCD3 bispecifičnog antitela. Drugačije rečeno, CD19xCD3 antitelo je uzročni agens koji može izazvati potencijalne štetne efekte kod pacijenta. Primena može biti u obliku bolus primene ili kontinuirane primene, pri čemu je poželjna kontinuirana primena.

[0037] U skladu sa ovim pronalaskom namera je da termin "uzorak" označava bilo koji biološki uzorak dobijen od humanog pacijenta koji sadrži polinukleotide ili polipeptide ili njihove delove. Biološki uzorci uključuju telesne tečnosti (kao što je krv, serum, plazma, urin, pljuvačka, sinovijalna tečnost i spinalna tečnost) i izvori tkiva pronađeni za maligne CD19 pozitivne limfocite. Postupci za dobijanje biopsije tkiva telesnih tečnosti od pacijenata su dobro poznati u tehnici. Generalno, biološki uzorak koji uključuje mononuklearne ćelije (PBMCs) periferne krvi, naročito B ćelije i T ćelije je poželjan kao izvor. Uzorak koji uključuje mononuklearne ćelije (PBMCs) periferne krvi, naročito B ćelije i T ćelije je poželjno uzet iz periferne krvi humanog pacijenta.

[0038] Drugi poželjni uzorci su celokupna krv, serum, plazma ili sinovijalna tečnost, pri čemu su najpoželjnije plazma ili serum. Međutim, uzorak iz periferne krvi humanog pacijenta je naročito poželjan.

[0039] "Odnos B : T ćelija" kao što je ovde korišćen odnosi se na odnos broja B ćelija i broja T ćelija. Poželjno je određen u uzorku uzetom od humanog pacijenta. Poželjno, uzorak je uzet iz periferne krvi humanog pacijenta. Broj B ili T ćelija, na primer, u uzorku periferne krvi može se odrediti bilo kojim načinom koji se obično primenjuje u tehnici, na primer, sa FACS analizom. Odnos B : T ćelija je poželjno oko 1:5 ili niži uključujući odnos B : T ćelija od oko 1:6, 1:7, 1:8, 1:9, 1:10, 1:11, 1:12,1:13, 1:14, 1:15, 1:20, 1:100, 1:200, 1:400, 1:500, 1:1000, 1:2000, 1:3000, 1:4000, 1:5000 ili čak niži, pri čemu su 1:91:10,1:50, 1:100, 1:500, 1:1000 poželjni, pri čemu je 1:9 naročito poželjan.

[0040] "Određivanje odnosa B : T ćelija" uključuje

(a) određivanje ukupnog broja B ćelija u uzorku od pacijenta, poželjno u uzorku periferne krvi pacijenta;

(b) određivanje ukupnog broja T ćelija u uzorku od pacijenta, poželjno u uzorku periferne krvi pacijenta;

(c) izračunavanje odnosa broja B ćelija iz koraka (a) i broja T ćelija iz koraka (b) da bi se dobio odnos B : T ćelija.

[0041] Treba napomenuti da se nizak odnos B:T ćelija takođe može videti kao visok T:B odnos; i obratno. Shodno tome, ovde obezbeđeni odnosi za nizak odnos B : T ćelija bi se tada morao preokrenuti.

[0042] Nasuprot tome, pacijenti koji pokazuju odnos B : T ćelija veći od oko 1:5 (poželjno 1:9), uključujući odnos B : T ćelija ili viši od oko 1:4, 1:3, 1:2, 1:1, 2:1, 3:1, 4:1, 5:1, 6:1, 7:1, 8:1, 9:1, 10:1 ili viši, imaju smanjeni rizik da pate od potencijalnih štetnih efekata nakon primene CD19xCD3 bispecifičnih antitela.

1

[0043] Shodno tome, ovaj pronalazak takođe predviđa postupak za procenu (analizu) rizika od potencijalnih štetnih efekata za humanog pacijenta posredovanih primenom CD19xCD3 bispecifičnog antitela na pomenutog pacijenta koji sadrži određivanje u uzorku od pomenutog pacijenta odnosa B ćelija i T ćelija pomenutog pacijenta, gde je odnos veći od oko 1:5 (poželjno 1:9) indikativan za smanjeni rizik od potencijalnih štetnih efekata za pomenutog pacijenta.

[0044] S obzirom da su uočili da pacijenti koji imaju odnos B : T ćelija od oko 1:5 ili niži imaju povećani rizik od potencijalnih štetnih efekata, pronalazači su razvili koncept koji omogućava tretman ovih pacijenata sa CD19xCD3 bispecifičnim antitelom. Imajući ovo u vidu, rasvetljeno je da T ćelije pacijenata sa takvim visokim rizikom moraju biti preadaptirane ili delimično aktivirane primenom male doze antitela nekoliko dana pre nego što se doza može povećati. Tako je nađeno da značajno smanjenje u datoj dozi u jedinici vremena potencijalno povećava tolerantnost na pomenuto antitelo kod pacijenata sa visokim rizikom. U suštini, pronalazači su pronašli da je "adaptiranje" pacijenta na CD19xCD3 bispecifično antitelo pre terapije sa CD19XCD3 bispecifičnim antitelom korisno za izbegavanje neželjenog štetnog efekta (naročito neželjenih neuroloških reakcija) (videti Primere 6 i 7).

[0045] Shodno tome, ovaj pronalazak se odnosi u drugom aspektu na CD19xCD3 bispecifično antitelo za upotrebu u postupku (doznom režimu) za primenu CD19xCD3 bispecifičnog antitela na humanog pacijenta koji ima odnos B : T ćelija od oko 1:5 ili niži koji sadrži:

(a) primenu prve doze pomenutog antitela u prvom vremenskom periodu; gde pomenuti prvi vremenski period je 7 dana, i zatim

(b) primenu druge doze pomenutog antitela u drugom vremenskom periodu;

pri čemu pomenuta druga doza premašuje pomenutu prvu dozu i gde pomenuti drugi vremenski period premašuje pomenuti prvi vremenski period.

[0046] Podrazumeva se da u kontestu ovog pronalaska, termin "postupak" uključuje "dozni režim" koji će se koristiti u postupku ovog pronalaska.

[0047] U kontekstu ovog pronalaska "primena CD19xCD3 bispecifičnog antitela" ili "primena CD19xCD3 bispecifičnog antitela" ili bilo koji njihov drugi gramatički oblik označava da CD19xCD3 antitelo u obliku farmaceutske kompozicije, izborno sadrži farmaceutski prihvatljiv nosač. Shodno tome, podrazumeva se da je farmaceutska kompozicija koja sadrži CD19xCD3 bispecifično antitelo primenjeno na humanog pacijenta.

[0048] Termin "primena" u svim njegovim gramatičkim oblicima označava primenu samog teraputskog agensa ili u kombinaciji sa drugim terapeutskim agensom.

[0049] Predviđeno je da je farmaceutska kompozicija ovog pronalaska upotrebljena u koterapijskim pristupima, tj. u ko-primeni sa drugim medikamentima ili lekovima, na primer, drugim medikamentima za tretiranje malignih CD19 pozitivnih limfocita kod pacijenta i/ili bilo kojim drugim terapeutskim agensom koji može biti koristan u kontekstu postupaka ovog pronalaska.

[0050] Na primer, ukoliko su postupci pronalaska izvedeni za tretman B-linijske akutne limfocitne leukemije ili agresivnog NHL, mogu biti pogodno kombinovani sa intratekalnom hemoterapijom da bi se eliminisale ciljne B ćelije iz CNS. Na primer, intratekalna hemoterapija se može izvesti pre primene CD19xCD3 bispecifičnog jednolančanog antitela prema ovde opisanim postupcima.

[0051] Primena farmaceutske kompozicije koja se ovde pominje poželjno je intravenska primena. Sledi da u postupcima ovog pronalaska način primene u koraku (a) i/ili način primene u koraku (b) je intravenski. Može biti primenjena kao bolus injekcija ili kontinuirano (kontinualno), pri čemu je kontinuirano poželjno.

[0052] Primena CD19xCD3 bispecifičnog antitela (na primer u obliku farmaeutske kompozicije) može biti bolus injekcija ili kontinuirano ili kako je takođe ovde nekada korišćeno kontinualno, sa kontinuiranim ili kontinualnim kao poželjnim. Kontinuirana primena odnosi se na primenu koja je u suštini bez prekida. "Suštinski bez prekida" uključuje kontinuiranu primenu obično bez neprekinutog protoka ili povećanja prostora.

[0053] U nekim primerima izvođenja, pomenuta prva doza nije terapeutski aktivna, tj. to je subterapijska doza. Bez striktnog vezivanja, u svrhu ovog pronalaska doza od 5 µg/m<2>/d ili manja smatra se subterapeutskom.

[0054] U poželjnom primeru izvođenja ovog pronalaska druga doza je terapeutski aktivna.

[0055] "Terapeutski efikasna količina" ili "terapeutski aktivna" označava dozu CD19xCD3 bispecifičnog antitela koja proizvodi terapeutske efekte zbog kojih je primenjena. Tačna doza zavisiće od svrhe tretmana, i biće je moguće proceniti od strane stručnjaka korišćenjem poznatih tehnika. Kao što je poznato u tehnici i prethodno opisano, podešavanja za godine starosti, telesnu težinu, opšte zdravlje, pol, ishrana, interakcija lekova i težina stanja može biti potrebno, i moći će da se proceni rutinskim eksperimentisanjem od strane stručnjaka. Terapeutski efekat respektivnih postupaka ili koraka postupka ovog pronalaska je dodatno detektabilan svim ustanovljenim postupcima i pristupima koji će ukazati na terapeutski efekat. Na primer, predviđeno je da se terapeutski efekat detektuje hirurškom resekcijom ili biopsijom pogođenog tkiva/organa koje je nakon toga analizirano imunohistohemijskim (IHC) ili komparativnim imunološkim tehnikama. Alternativno je takođe predviđeno da su tumor markeri u serumu pacijenta (ukoliko su prisutni) detektovani da bi se dijagnostifikovalo da li je terapeutski pristup već efikasan ili nije. Dodatno ili alternativno takođe je moguće proceniti opšti izgled odgovarajućeg pacijenta (fitnes, blagostanje, smanjenje oboljenja posredovnog preko tumora itd.) što će takođe pomoću iskusnom lekaru da proceni da li je terapeutski efekat već ostvaren. Stručnjak iz date oblasti tehnike je svestan brojnih drugih načina koji će mu obezbediti da zabeleži terapeutski efekat jedinjenja prema predstavjenom pronalasku.

[0056] U trećem aspektu, predstavljeni pronalazak se odnosi na CD19xCD3 bispecifično antitelo za upotrebu u postupku za lečenje malignih CD19 pozitivnih limfocita kod humanog pacijenta koji ima odnos B : T ćelija od oko 1:5 ili niži, pri čemu navedeni postupak sadrži:

(a) primenu prve doze CD19xCD3 bispecifičnog antitela tokom prvog vremenskog perioda, gde pomenuti prvi vremenski period je 7 dana; i zatim

(b) primenu druge doze pomenutog antitela u drugom vremenskom periodu;

[0057] Maligni CD19 pozitivni limfociti (naročito B ćelije) nalaze se u leukemiji i limfomu. Shodno tome, CD19 pozitivni limfociti su u poželjnom primeru izvođenja ćelije leukemije ili limfoma.

[0058] "Maligni" opisuje limfocite (naročito B ćelije) koji doprinose progresivnom pogoršanju bolesti, naročito limfoma ili leukemije i ovde opisanih bolesti. Termin je najpoznatiji kao opis kancera, ovde limfoma i leukemije i ovde opisanih bolesti. Maligni CD19 pozitini limfociti (naročito B ćelije) nisu samoograničavajući u njihovom rastu, sposobni su da izvrše invaziju susednih tkiva, i mogu biti sposobni da se šire u udaljena tkiva (metastaziranje). Maligni kada je ovde korišćeno je sinonim sa kanceroznim.

[0059] Međutim, kako "normalni" (ne-maligni) limfociti (naročito B ćelije) takođe eksprimiraju CD19, očekuje se da CD19xCD3 bispecifično antitelo takođe vezuje ove normalne limfocite (naročito B ćelije) i nakon regrutovanja citotoksičnih T ćelija (usled druge specfičnosti bispecifičnog CD19xCD13 antitela) smanjuje broj ovih normalnihB ćelija. Opet, očekuje se da je populacija ovih normalnih B ćelija rekonstituisana u odsusutvu CD19xCD3 bispecifičnog antitela. Uočeno je od strane Leandro i saradnika da nakon njihove deplecije sa anti-CD20 antitelom, B ćelije su rekonstituisane kod pacijenata sa reumatoidnim artritisom (Arthritis Rheum. 2006 Feb;54(2):613-20). Kako je CD20, slično CD19, eksprimiran na skoro svim B

1

ćelijama, može se očekivati da su B ćelije nakon deplecije sa bipecifičnim CD19xCD3 antitelom takođe rekonstituisane.

[0060] Limfom je poželjno indolentni ili agresivni B ćelijski ne-Hodgkin-ov limfom (B NHL), limfom mantl ćelija(MCL) ili hronična limfocitna leukemija (CLL). Unutar značenja pronalaska, termin "B ćelijski ne-Hodgkin-ovlimfom" ili "B ćelijski izveden-Hodgkin-ov limfom" sadrži i indolentni i agresivni B ćelijski ne-Hodgkin-ov limfom (BNHL). Termin "indolentni ili agresivni B ćelijski ne-Hodgkin-ov limfom (B NHL)" kao što je ovde korišćen predstavlja B ćelijski izvedenu tumorsku bolest. Indolentni B NHL su nisko maligni limfomi. Agresivni B-NHL su visoko maligni limfomi. B ćelijski ne-Hodgkin-ov limfom (B NHL) može biti pogodno folikulrni limfom, limfoplazmocitoidni limfom, limfom marginalne zone, limfom mantl ćelija, (MCL), difuzni veliki B ćelijski limfom (DLBCL), Burkitt-ov limfom, mali limfocitni limfom (SLL/CLL) i bilo koji podtip izveden iz B ćelija. Termin "B ćelijska leukemija" kao što je ovde korišćen može pogodno biti bilo koja B ćelijska leukemija (npr. hronična limfocitna leukemija ili akutna limfocitna leukemija). Za dodatne reference videti npr. http://www.cancer.org. Poželjno, indolentni ne-Hodgkin B ćelijski limfom može se tretirati sa bispecifičnim jednolančanim antitelom usmerenim protiv i humanog CD3 i humanog CD19 kao što je pokazano u sledećim primerima.

[0061] Leukemija je poželjno B-linijska akutna limfocitna leukemija (ALL).

[0062] U četvrtom aspektu, ovaj pronalazak opisuje CD19x CD3 bispecifično antitelo za upotrebu u postupku za ublažavanje i/ili prevenciju štetnih efekata posredovanih primenom CD19xCD3 bispecifičnog antitela na humanog paijenta koji ima odnos B : T ćelija od oko 1:5 ili niži, pri čemu pomenuti postupak sadrži:

(a) primenu prve doze pomenutog antitela u prvom vremenskom periodu, gde pomenuti prvi vremenski period je 7 dana, i zatim

(b) primenu druge doze pomenutog antitela u drugom vremenskom periodu;

pri čemu pomenuta druga doza premašuje pomenutu prvu dozu.

[0063] Štetni efekat je poželjno neurološka reakcija, poželjno jedna ili više izabranih iz grupe koju čini: konfuzija, ataksija, dezorijentacija, disfazija, afazija, poremećaj govora, cerebelarni simptomi, tremor, apraksija, napad, grand mal konvulzija, paraliza i poremećaj ravnoteže (videti takođe Primere 2 i 3).

[0064] Specifično, neurološke reakcije uočene tokom početne faze tretmana sa CD19xCD3 bispecifičnim antitelom uključuju na primer konfuziju i dezorijentaciju. "Konfuzija" kao što je ovde korišćena odnosi se na gubitak orijentacije koja je sposobnost korektnog postavljanja u svetu na osnovu vremena, mesta i ličnog identiteta, i često memorije koja je sposobnost da se korektno seti prethodnih događaja ili nauči novi materijal. Pacijenti obično imaju teškoće da se koncentrišu i mišljenje ne samo da je zamagljeno i nejasno već često značajno usporeno. Pacijenti sa neurološkim reakcijama često pate od gubitka memorije. Često, konfuzija vodi gubitku sposobnosti prepoznavanja ljudi i/ili mesta, ili vremena i datuma. Osećanja dezorijentacije uobičajena su kod konfuzije, i narušena je sposobnost donošenja odluka. Neurološke reakcije dalje sadrže nerazumljiv govor i/ili teškoću pronalaženja reči. Ovaj poremećaj može onemogućiti oba, izražavanje i razumevanje jezika kao i čitanje i pisanje. Osim urinarne inkontinencije, vertigo i vrtoglavica takođe mogu pratiti neurološke reakcije kod nekih pacijenata.

[0065] Pojava neuroloških reakcija u tretmanu limfocitnih ili leukemijskih maligniteta zavisnih od B ćelija sa CD19xCD3 bispecifičnim antitelom može dodatno biti pod uticajem sledećih faktora:

1. Prisustvo leka

[0066] CD19xCD3 bispecifično antitelo preusmerava T ćelijsku citotoksičnost na maligne CD19 pozitivne limfocite prosutne, na primer, u B ćelijskom limfomu ili ćelijama leukemije. U svetlu ovoga, može se racionalno pretpostaviti da je prisustvo CD19xCD3 bispecifičnog antitela u telu pacijenta ono što je odgovorno za štetni efekat. Dodatno, sporedni efekti su uočeni samo u delovima tela gde je CD19xCD3 bispecifično antitelo biološki aktivno. Shodno tome, pretpostavlja se da su neurološke reakcije nakon tretmana sa CD19xCD3 bispecifičnim antitelom zavisne od prisustva pomenutog antitela u cerebrospinalnoj tečnosti (CSF; likvor) pacijenta. Ovo može biti podržano činjenicom da su CD19xCD3 bispecifično antitelo kao i T ćelije nađeni samo u CSF od NHL pacijenata sa niskim odnosom B : T ćelija. Kao što je ovde objašnjeno, ova populacija pacijenata ima povećani rizik od razvijanja neuroloških reakcija nakon tretmana antitelom. Ovaj nalaz može sugerisati da je CD19xCD3 bispecifično antitelo sposobno da uđe u perivaskularni prostor koji deli krvne sudove i CNS (uključujući mozak), kod visoko rizičnih NHL i ALL pacijenata. Na tom mestu, CD19xCD3 bispecifčno antitelo može aktivirati T ćelije da bi se ciljale lokalne B ćelije (ili benigne ili maligne) što može voditi lokalnom oslobađanju citokina koje za uzvrat može izazvati neurološke rekacije.

2. Doza leka

1

[0067] Dodatno, izgleda da su neurološke reakcije zavisne od doze CD19xCD3 bispecifičnog antitela. Na primer, neurološke reakcije nisu uočene nakon kontinuirane primene 5 µg/m<2>površine tela CD19xCD3 bispecifičnog antitela, već sa 15 g/m<2>površine tela ili više CD19xCD3 bispecifičnog antitela u grupi pacijenata sa visokim rizikom. Iz ovog razloga, kao što je ovde pomenuto, doza manja od 5 µg/d/m<2>se smatra subterapeutskom. Efekat doze leka je očigledan iz podataka koji su prikazani u priključenim primerima. Ova opservacija može implicirati doznu zavisnost neuroloških reakcija kod pacijenata sa visokim rizikom sa niskim odnosom B:T ćelija.

3. Prisustvo ciljnih ćelija i efektorskih ćelija

[0068] Kao što je dato prethodno, pretpostavlja se da su neurološke reakcije nakon tretmana sa CD19xCD3 bispecifičnim antitelom zavisne od prisustva i) ciljnih ćelija, tj. B ćelija koje nose CD19-antigen i ii) efektorskih ćelija, tj. citotoksičnih T ćelija koje nose CD3 antigen, u PVS/CNS.

[0069] U pogledu toga, zanimljivo je postaviti hipotezu da deplecija npr. ciljnih B ćelija iz PVS/CNS treba da rezultuje u izbegavanju neuroloških reakcija. Ustvari, upravo je ovo uočeno u pomenutoj fazi II studije u kojoj su pacijenti sa B linijskom akutnom limfocitnom leukemijom (ALL) trenutno tretirani sa CD19xCD3 bispecifičnim antitelom:

Kod ALL, generalno postoji visoka incidenca leukemijskih lezija u CNS. Stoga, svaki od ALL pacijenata prijavljen u kliničku fazu studije pomenut ovde primio je standardne ALL terapijeu prošlosti, uključujući metotreksat i.v. i/ili intratekalnu hemoterapiju, da bi se sprečili relapsi centralnog nervnog sistema. Neki od njih su dodatno primili zračenje neuroaksis. ALL pacijenti su nakon toga primili konsolidacionu terapiju, tj. dobili su nekoliko četvoronedeljnih-ciklusa tretmana kontinuirane primene 15 µg/d/m<2>CD19xCD3 bispecifičnog antitela. Samo jedan od do tada prijavljenih 17 ALL pacijenata koji su tretirani sa CD19xCD3 bispecifičnim antitelom razvio je neurološke reakcije. Ovaj pacijent je bio jedan od 11 pacijenata koji su pripadali grupi sa visokim rizikom koja je imala odnos B : T ćelija niži od 1:5. Nijedan od šest pacijenata iz grupe sa niskim rizikom sa odnosom B : T ćelija većim od 1:5 nije pokazao neurološke reakcije. Stoga je pretpostavljeno da je pomenuti (pre-simptomatski) tretman centralnog nervnog sistema (CNS) smanjio rizik neurološke reakcije kod svih ALL pacijenata u

1

tome da su B limfocitne ciljne ćelije uklonjene iz PVS i CNS, uključujući mozak. Međutim, u odsustvu B ciljnih ćelija u ovim tkivima, nema potpune aktivacije citotksičnih T ćelija. Stoga, ređe neurološke reakcije mogu se uočiti kod pomenutih populacija pacijenata.

[0070] Shodno tome, odsustvo jednog od prethodno navedenih faktora, u pomenutom slučaju prisustvo ciljnih B ćelija u PVS/CNS, možda bi moglo pomoći da se spreče neurološke reakcije. Međutim, na primer, intratekalna terapija nije terapija izbora u NHL tretmanu. Na primer, nije efikasna kod terapije indolentnog NHL, i još nije poznato da li može biti izborni tretman za agresivni NHL. Dodatno, intratekalna hemoterapija je visoko toksična za ALL pacijente i stoga je povezana sa značajnim rizicima po zdravlje.

[0071] U svetlu prethodnog, deplecija bilo kog od prethodno naznačenih faktora bez gubljenja terapeutske efikasnosti nije trivijalni zadatak jer, na primer, nije lako moguće izbeći prisustvo B ćelija u PVS/CNS kod NHL. Dodatno, takođe je pronađeno da druge mere, uključujući preili ko-primenu visokih doza steroida nije moglo sprečiti neurološke reakcije kod pacijenata sa visokim rizikom.

[0072] Međutim, preko primene postupaka/doznih režima ovog pronalaska, moguće je ublažiti i/ili sprečiti štetne efekte za pacijente koji su u povećanom riziku od takvih štetnih efekata ukoliko imaju odnos B : T ćelija od oko 1:5 ili niži. Ovaj pronalazak predviđa obezbeđivanje doznih režima (postupaka) koji su čak nezavisni od prethodno pomenutih faktora koji mogu uticati na tretman sa CD19xCD3 bispecifičnim antitelom.

[0073] Stoga, ovaj pronalazak u poželjnom aspektu odnosi se na postupak za procenu (analizu) rizika od potencijalnih štetnih efekata za humanog pacijenta posredovanih primenom CD19xCD3 bispecifičnog antitela na pomenutog pacijenta koji sadrži određivanje odnosa B ćelija i T ćelija u uzorku od pomenutog pacijenta, gde je odnos od oko 1:5 ili niži indikativan za rizik od potencijalnih štetnih efekata za pomenutog pacijenta, gde je na pomenutog pacijenta

(a) primenjena prva doza pomenutog antitela u prvom vremenskom periodu, gde pomenuti prvi vremenski period je 7 dana; i zatim je

(b) primenjena druga doza pomenutog antitela u drugom vremenskom periodu; pri čemu pomenuta druga doza premašuje pomenutu prvu dozu i gde pomenuti drugi vremenski period premašuje pomenuti prvi vremenski period;

za

(i) tretiranje malignih CD19 pozitivnih limfocita; i/ili

1

(ii) za ublažavanje i/ili sprečavanje štetnog efekta posredovanog primenom CD19xCD3 bispecifičnog antitela.

[0074] Poželjno, u ovom poželjnom aspektu, na pacijenta je primenjena treća doza pomenutog antitela u trećem vremenskom periodu kao što je ovde opisano u nastavku. Shodno tome, primeri izvođenja i aspekti opisani ovde u kontekstu postupka od tri stadijuma (dozni režim) primenjivi su na ovaj poželjni aspekt.

[0075] U jednom aspektu postupaka ovog pronalaska pomenuti drugi vremenski period premašuje prvi vremenski period. Termin "premašuje" označava da drugi vremenski period je najmanje za jedan dan duži od prvog vremenskog perioda.

[0076] Svaki od postupaka (doznih režima) ovog pronalaska nože se ponoviti, na primer, jednom, dva, tri, četiri, pet, šest ili više puta i u svakom slučaju onoliko često dok postoji korisni efekat za pacijenta u odnosu na ublažavanje i/ili tretiranje malignih CD19 pozitivnih limfocita, na taj način lečeći limfom ili leukemiju. U zavisnosti od odnosa B : T ćelija pacijenta, u skladu sa uputstvima ovog pronalaska lekar može odlučiti da li pacijent treba da se "adaptira" na dalji tretman sa CD19xCD3 bispecifičnim antitelom pre primene doznih režima ovog pronalaska (tj., primene niske doze CD19xCD3 bispecifičnog antitela pre primene više doze da bi se pacijent "adaptirao").

[0077] Mora se shvatiti da su doza ili opseg dana koji je ovde dat ilustrovani inkrementima od jedan, dva, tri, četiri ili pet. Ovi opsezi, međutim, u slučaju inkrenmenata većih od jedan takođe uključuju manje inkremente, na primer one date kao primer sa inkrementima od jedan (10 do 30 uključuju na primer 10, 11, 12, 13, 13 itd. do 30), ili još manji inkrementi, na primer vrednosti posle decimalne tačke.

[0078] Kao što je ovde pomenuto, pronalazači su uočili da "adaptiranje" humanog pacijenta koji ima odnos B : T ćelija od oko 1:5 ili niži na tretman sa CD19xCD3 bispcifičnim antitelom tokom prvog vremenskog perioda omogućava tretman humanog pacijenta sa povećanom drugom dozom antitela u drugom vremenskom periodu, pri čemu štetni efekti (naročito neurološke reakcije) mogu biti bolje kontrolisane, tj., mogu se izbeći ili najmanje držati unutar prihvatljivog stepena u skladu sa CTCAE. Međutim, za postizanje ovog poboljšanja neophodno je "adaptirati" humanog pacijenta koji ima odnos B : T ćelija od oko 1:5 ili niži na CD19xCD3 bispecifično antitelo primenom prve doze antitela u prvom vremenskom periodu (gde je pomenuta prva doza niža od naredne (druge) doze). Primena može biti bolus injekcijom ili kontinuiranom primenom, pri čemu je poželjna kontinuirana primena.

1

[0079] Slično tome, trajanje drugog vremenskog perioda može varirati u pogledu, na primer, starosti, pola, telesne težine, itd., humanog pacijenta.

[0080] Shodno tome, u sledećem aspektu ovog pronalaska, predviđeno je da pomenuti drugi vremenski period je najmanje 18 dana, pri čemu čak još duži vremenski periodi od na primer 19, 20, 25, 30, 35, 40, 45, 49, 50, 55, 60, 65,60, 65, 70, 75, 80, 81, 82, 83, 84, 85, 86, 87, 88 ili 90 dana nisu isključeni. "Duže" time nije ograničeno na (jedan) ceo dan kao najmanju vremensku jedinicu, tj.1/2 dana, ili potpuni časovi su takođe mogući. Međutim, poželjno je da je najmanja vremenska jedinica jedan ceo dan. Shodno tome, pomenuti drugi vremenski period premašuje 18 dana. Poželjnije, predviđeno je da je pomenuti drugi vremenski period između 18 dana i 81 dan, pri čemu je 21 ili 49 dana naročito poželjno. Kao što je ovde korišćeno, vremenski interval koji je definisan kao "X do Y" izjednačava se sa vremenskim intervalom koji je definisan kao "između X i Y". Oba vremenska intervala specifično uključuju gornju granicu i takođe donju granicu. Ovo znači da na primer vremenski interval "18 do 81 dana" ili između "18 do 81 dana" uključuje vremenski period od 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10, 11, 12,13, 14, 15, 16, 17, 18, 19, 20, 21, 22, 23, 24, 25, 26, 27, 28, 29, 30, 32, 34, 36, 38, 40, 42, 44, 46, 48, 50, 52, 54, 56,58, 60, 61, 62, 63 i/ili 64 dana.

[0081] U još poželjnijem primeru izvođenja, pomenuti prvi vremenski period je 7 dana i pomenuti drugi vremenski period je 21 ili 49 dana.

[0082] U kliničkim studijama pomenutim ovde, uočeno je da doza od 15 µg/m<2>/d u tretmanu NHL izazvala skupljanje tumora kao što se moglo vizuelizovati kompjuterskom tomografijom. Takđe je uočeno da je doza od 15 µg/m<2>/d u tretmanu ALL rezultovala minimlnom rezidualnom bolešću i čak je mogla eliminisati MRD. Minimalna rezidualna bolest (MRD) je ime dato malom broju leukemijskih/limfom ćelija koje ostaju u pacijentu tokom tretmana ili nakon tretmana kada je pacijent u remisiji (bez simptoma ili znakova bolesti). Do pre jedne decenije nijedan od testova koji su korišćeni da procene/otkriju kancer, nije bio dovoljno senzitivan da otkrije MRD. Sada, međutim, veoma senzitivni molekularno biološki testovi su dostupni –na osnovu DNK, RNK ili proteina –i oni mogu meriti male nivoe ćelija kancera u uzorcima tkiva, ponekad toliko male kao 1 ćelija kancera u milion normalnih ćelija. U tretmanu kancera, naročito leukemije, MRD testiranje ima nekoliko važnih uloga: određivanje da li je tretman iskorenio kancer ili ostaju tragovi, poređenje različitih tretmana, praćenje remisionog statusa pacijenta i ponovno pojavljivanje leukemije ili kancera i izbor tretmana koji će na najbolji način zadovoljiti te potrebe (personalizacija tretmana).

1

[0083] Shodno tome, u sledećem aspektu postupaka/doznih režima ovog pronalaska, pomenuta doza je između 1 i 15 µg/m<2>/d, tj.1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10, 11, 12, 13, 14, 15 µg/ m<2>/d. Naročito poželjna je doza od 5 ili 15 µg/m<2>/d.

[0084] Kao što je ovde korišćeno, dozni interval koji je definisan kao "između X i Y" izjednačava se sa doznim intervalom definisanim kao "X do Y". Oba dozna intervala specifično uključuju gornju granicu i takođe donju granicu. Ovo znači da na primer dozni interval "između 1 i 15" ili "1 do 15" uključuje dozu od 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10, 11, 12, 13, 14,15 µg/m<2>/d.

[0085] "d" označava jedan dan. "m<2>" označava kvadratni metar površine tela pacijenta (BSA). "Normalna" prosečna BSA je generalno uzeta kao 1.73 m<2>za odraslu osobu, za novorođenče je oko 0.25 m<2>, za dvogodišnje dete je oko 0.5 m<2>, za devetogodišnje dete je oko 1.07 m<2>, za desetogodišnje dete je oko 1.14 m<2>, za 12-13 godina staro dete je oko 1.33 m<2>, za muškarce je oko 1.9 m<2>i za žene je oko 1.6 m<2>. Međutim, BSA se takođe može preciznije izračunati preko jedne od sledećih formula (svaka od ovih formula se može primeniti kada se izračunava BSA):

- Mosteller formula (Mosteller, N Engl J Med 1987 Oct 22; 317(17): 1098):

BSA (m<2>) = ([Visina(cm)xTežina(kg)]/3600)<1⁄2>

ili u inčima i funtama:

BSA (m<2>) = ([Visina(in)xTežina(lbs)]/3131)<1⁄2>

- DuBois formula (DuBois, Arch Int Med 1916 17:863-871):

BSA (m<2>) = 0.007184xVisina(cm)<0,725>xTežina(kg)<0.425>

- Haycock formula (Haycock, The Journal of Pediatrics 197893:1: 62-66):

BSA (m<2>) = 0.024265xVisina(cm)<0.3964>xTežina(kg)<0.5378>

- Gehan formula (Gehan, Cancer Chemother Rep 197054:225-35):

BSA (m<2>) = 0.0235xVisina(cm)<0.42246>xTežina(kg)<0.51456>

- Boyd formula (Boyd, University of Minnesota Press, 1935)

BSA (m<2>) = 0.0003207xVisina(cm)<0.3>xTežina(g)<(0.7285-(0.0188xlog10(g)>

[0086] Termin"µg" uključuje "µg preparata CD19xCD3 bispecifičnog antitela". Poželjno je da je ne više od 10% pomenutog preparata CD19xCD3 bispecifičnog antitela pogrešno spakovano. Sledi da u poželjnom primeru izvođenja, 90%, 91%, 92%, 93%, 94%, 95%, 96%, 97%, 98%, 99% ili čak 100% CD19xCD3 bispecifičnog antitela je korektno spakovano. Takođe je moguće da preparat antitela može izborno sadržati dodatne sastojke, na primer lioprotektant, surfaktant, punilac, vezujuće sredstvo i/ili agens za zgušnjavanje itd.. Količina takvih dodatnih sastojaka

2

nije, poželjno, uključena u termin "µg" kao što je korišćeno u kontekstu "doze" i/ili postupcima (doznim režimima) ovog pronalaska.

[0087] Doza od, naprimer, 1 µg/m<2>/d znači da je 1 µg CD19xCD3 bispecifičnog antitela primenjena podjednako ili kontinuirano tokom jednog dana po kvadratnom metru površine tela. "Kontinuirano tokom jednog dana" odnosi se na infuziju koja se odvija stalno bez prekida.

[0088] U sledećem aspektu postupaka/doznih režima ovg pronalaska, pomenuta druga doza je između 15 i 60 ili 15 i 90 µg/m<2>/d, tj.15, 20, 25, 30, 35, 40, 45, 50, 55 i 60 µg/m<2>/d ili 15, 20, 25, 30, 35, 40, 45, 50, 55,60, 70, 80 i 90 µg/m<2>/d. Naročito poželjna je doza od 60 ili 90 µg/m<2>/d. Pomenuta druga doza je stoga terapeutski aktivna.

[0089] U poželjnom primeru izvođenja, pomenuta prva doza je između 5 i 15 µg/m<2>/d i pomenuta druga doza je između 15 i 60 ili 15 i 90 µg/m<2>/d.

[0090] Kao što je ovde korišćeno, dozni interval koje je definisan kao "između X i Y" izjednačava se sa doznim intervalom koji je definisan kao "X do Y". Oba dozna intervala specifično uključuju gornju granicu i takođe donju granicu. Ovo znači da na primer dozni interval "između 15 i 60" ili "15 do 60" uključuje dozu od 15, 16, 17, 18, 19, 20, 21, 22, 23, 24, 25,26, 27, 28, 29, 30, 31, 32, 33, 34, 35, 36, 37, 38, 39, 40, 41, 42, 43, 44, 45, 46, 47, 48, 49, 50, 51, 52, 53, 54, 55, 56,57, 58, 59 i/ili 60 µg/m<2>/d.

[0091] Mora se shvatiti da su ovde dati opsezi ilustrovani sa inkrementima od pet. Ovi opsezi, međutim, takođe obuhvataju manje inkremente, na primer one date kao primer sa inkrementima od jedan (10 do 30 uključuje na primer 10, 11, 12, 13, 13 itd. do 30), ili još manje inkremente, na primer vrednosti iza decimalne tačke.

[0092] Poželjno, sledeće šeme primene nisu uključene u postupke za primenu CD19xCD3 bispecifičnog antitela, za tretiranje malignih CD19 pozitivnih limfocita, ili za ublažavanje i/ili sprečavanje štetnog efekta posredovanog primenom CD19xCD3 bispecifičnog antitela:

(i) 5 µg/m<2>bispecifičnog antitela u jednom danu praćeno sa primenom 15 µg/m<2>kao dnevne doze za preostali period (drugi i svaki dodatni sledeći dan); i/ili

(ii) 15 µg/m<2>bispecifičnog antitela u jednom danu praćeno sa primenom 45 µg/m<2>kao dnevne doze za preostali period (drugi i svaki dodatni sledeći dan); i/ili

(iii) 5 µg/m<2>bispecifičnog antitela u jednom danu praćeno sa primenom 15 µg/m<2>u jednom danu, praćeno sa primenom 45 µg/m<2>kao dnevne doze u preostalom periodu (treći i svaki dodatni sledeći dan); i/ili

(iv) manje od 10-80 µg/m<2>bispecifičnog antitela u jednom danu praćeno sa primenom doze od 10-80 µg/m<2>(drugi i svaki dodatni sledeći dan); i/ili

(v) manje od 10-80 µg/m<2>bispecifičnog antitela u jednom danu praćeno sa primenom doze manje od 10-80 µg/m<2>u jednom danu, praćeno sa primenom doze manje od 10-80 µg/m<2>(treći i svaki dodatni sledeći dan).

[0093] Kao što je ovde pomenuto, pacijenti koji imaju odnos B : T ćelija veći od 1:5, ne moraju se obavezno adaptirati na tretman sa CD19XCD3 bispecifičnim antitelom putem doznog režima ovog pronalaska. Ovi pacijenti koji imaju smanjeni rizik od potencijalnih štetnih efekata mogu se tretirati primenom CD19xCD3 bispecifičnog antitela u konstantnoj dozi od 5 µg do 75 µg po kvadratnom metru površine tela na dan najmanje četiri nedelje. Primena je poželjno kontinuirana primena.

[0094] U sledećem primeru izvođenja postupaka (doznih režima) ove prijave, pomenuti postupci dalje sadrže primenu nakon prve i druge doze u prvom i drugom vremenskom periodu, treće doze pomenutog antitela u trećem vremeskom periodu. Shodno tome, ovaj pronalazak obezbeđuje postupak iz tri stadijuma (dozna režima).

[0095] Primena pomenute doze je intravenska. Može biti primenjena u obliku bolus injekcije ili kontinuirano, pri čemu je poželjno kontinuirano.

[0096] U jednom aspektu postupaka ovog pronalaska pomenuti treći vremnski period premašuje prvi i drugi vremenski period. Termin "premašuje" znači da treći vremenski period je najmanje za jedan dan duži od prvog i drugog vremenskog perioda.

[0097] Slično trajanju prvog i drugog vremnskog perioda, trajanje trećeg perioda može varirati u odnosu na, na primer, starost, pol, telesnu težinu, itd. humanog pacijenta.

[0098] Kao što je ovde korišćeno, vremenski interval koji je definisan kao "X do Y" izjedačava se sa vremenskim intervalom koji je definisan kao "između X i Y". Oba vremenska intervala speifično uključuju gornju granicu i takođe i donju granicu. Ovo označava da na primer vremenski interval "3 do 10 dana" ili između "3 do 10 dana" uključuje vremenski period od jednog, dva, tri, četiri, pet, šest, sedam i/ili osam dana.

[0099] U aspektu doznog režima od tri stadijuma ovog pronalaska, predviđeno je da je pomenuti drugi vremenski period 8, 9, 10, 11, 12, 13 ili 14 dana. "Duži" time nije ograničeno na (jedan) ceo dan kao najmanju jedinicu vremena, tj.1/2 dana, ili celi časovi je takođe moguće. Međutim, poželjno je da je najmanja vremenska jedinica jedan ceo dan.

Shodno tome, pomenuti prvi vremenski period.

Kao što je ovde korišćeno, vremenski interval koji je definisan kao "X do Y" izjedačava se sa vremenskim intervalom koji je definisan kao "između X i Y". Oba vremenska intervala specifično uključuju gornju granicu i takođe i donju granicu. Ovo označava da na primer vremenski interval "3 do 10 dana" ili između "3 do 10 dana" uključuje vremenski period od jednog, dva, tri, četiri, pet, šest, sedam i/ili osam dana.

[0100] U aspektu doznog režima od tri stadijuma ovog pronalaska, predviđeno je da je pomenuti treći vremenski period najmanje 9, 10, 11, 12, 13, 14, 15, 16, 17, 18, 19, 20, 21, 22, 23, 24, 25, 26, 27, 28, 29, 30, 32, 34, 36, 38, 40, 42, 44, 46, 48, 50, 52, 54, 56, 58, 60, 61, 62, 63, 64, 65, 66, 67, 68, 69, 70 i/ili 71 dana. "Duže" time nije ograničeno na (jedan) ceo dan kao najmanju vremensku jedinicu, tj.1/2 dana, ili potpuni časovi su takođe mogući. Međutim, poželjno je da je najmanja vremenska jedinica jedan ceo dan.

Kao što je ovde korišćeno, vremenski interval koji je definisan kao "X do Y" izjednačava se sa vremenskim intervalom koji je definisan kao "između X i Y". Oba vremenska intervala specifično uključuju gornju granicu i takođe donju granicu. Ovo znači da na primer vremenski interval "18 do 78 dana" ili između "18 do 78 dana" uključuje vremenski period od , 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10, 11, 12,13, 14, 15, 16, 17, 18, 19, 20, 21, 22, 23, 24, 25, 26, 27, 28, 29, 30, 32, 34, 36, 38, 40, 42, 44, 46, 48, 50, 52, 54, 56, 58, 60 i/ili 61 dana.

[0101] U primeru izvođenja postupka od tri stadijuma/doznog režimaovog pronalaska, pomenuta treća doza premašuje pomenutu prvu i drugu dozu. Pomenuta druga i treća doza su poželjno terapeutski aktivne. Treba napomenuti da pomenuta druga doza premašuje pomenutu prvu dozu.

[0102] Shodno tome, u sledećem aspektu postupka od tri stadijuma/doznog režima ovog pronalaska, pomenuta prva doza je između 1 i 15 µg/m<2>/d, poželjno između 5 i 15 µg /m<2>/d, tj.

1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10, 11, 12, 13, 14,15 µg/m<2>/d. Naročito je poželjna doza od 5 ili 10 µg/m<2>/d.

[0103] U sledećem aspektu postupka od tri stadijuma/doznog režima ovog pronalaska, pomenuta druga doza je između 1 i 15 µg/m<2>/d, poželjno između 5 i 15 µg/m<2>/d, tj.1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10, 11, 12, 13, 14, 15µg/m<2>/d. Naročito je poželjna doza od 15 µg/m<2>/d.

[0104] Kao što je ovde korišćeno, dozni interval koji je definisan kao "X do Y" izjedančava se sa vremenskim intervalom koji je definisan kao "između X i Y". Oba dozna intervala specifično uključuju gornju granicu i takođe donju granicu. Ovo znači da na primer dozni interval "između 1 i 15" ili "1 do 15" uključuje dozu od 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10, 11, 12, 13, 14,15 µg/m<2>/d.

[0105] U sledećem aspektu postupka od tri stadijuma/dozna režima ovog pronalaska, pomenuta treća doza je između 15 i 60 µg/m<2>/d, poželjnije između 20 i 60 µg/m<2>/d, tj.15, 20, 25, 350, 35, 40, 45, 50, 55 i 60 µg/m<2>/d. Naročito poželjna je doza od 60 µg/m<2>/d. Alternativno, pomenuta treća doza je između 15 i 90 µg/m<2>/d, poželjnije između 60 i 90 µg/m<2>/d, tj., 15, 20, 25, 30, 35, 40, 45, 50, 55, 60, 70, 80 i 90 µg/m<2>/d.

2

[0106] U poželjnom primeru izvođenja postupka od tri stadijuma/doznog režima ovog pronalaska, pomenuta prva doza je između 1 i 15 µg/m<2>/d, pomenuta druga doza je između 1 i 15 µg/m<2>/d, i pomenuta treća doza je između 15 i 60 ili 15 i 90 µg/m<2>/d.

[0107] Naročito poželjno, pomenuta prva doza je 5 µg/m<2>/d, pomenuta druga doza je 15 µg/m<2>/d, i pomenuta treća doza je 60 µg/m<2>/d. Alternativno, pomenuta treća doza može biti 90 µg/m<2>/d.

[0108] Kao što je ovde korišćeno, dozni interval koji je definisan kao "između X i Y" izjednačava se sa doznim intervalom koji je definisan kao "X do Y". Oba dozna intervala specifično uključuju gornju granicu i takođe donju granicu. Ovo znači da na primer dozni interval "između 15 i 60" ili "15 do 60" uključuje dozu od 15, 16, 17, 18, 19, 20, 21, 22, 23, 24, 25,26, 27, 28, 29, 30, 31, 32, 33, 34, 35, 36, 37, 38, 39, 40, 41, 42, 43, 44, 45, 46, 47, 48, 49, 50, 51, 52, 53, 54, 55, 56,57, 58, 59 i/ili 60 µg/m<2>/d. Slično tome, ovo znači da na primer dozni interval "između 15 i 90" ili "15 do 90" uključuje dozu od 15, 16, 17, 18, 19, 20, 21, 22, 23, 24, 25, 26, 27, 28, 29, 30, 31, 32, 33, 34, 35, 36, 37, 38, 39, 40,41, 42, 43, 44, 45, 46, 47, 48, 49, 50, 51, 52, 53, 54, 55, 56, 57, 58, 59, 60, 61, 62, 63, 64, 65, 66, 67, 68, 69, 70, 71,72, 73, 74, 75, 76, 77, 78, 79, 80, 81, 82, 83, 84, 85, 86, 86, 87, 88, 89 ili 90 µg/m<2>/d.

[0109] U pogledu opservacija načinjenih od strane pronalazača ovog pronalaska da postupak od tri stadijuma (koraka)/dozni režim pomaže u izbegavanju štetnih efekata kao što su ovde opisani, ovaj pronalazak se odnosi na CD19xCD3 bispecifično antitelo za upotrebu u postupku tretiranja malignih CD19 pozitivnih limfocita kod humanog pacijenta, pri čemu pomenuti postupak sadrži (a) primenu prve doze pomenutog antitela u prvom vremenskom periodu, gde pomenuti prvi vremenski period je 7 dana; (b) primenu druge doze pomenutog antitela u drugom vremenskom periodu, gde pomenuti drugi vremenski period premašuje pomenuti prvi vremenski period; i zatim (c) primenu treće doze pomenutog antitela u trećem vremenskom periodu.

[0110] Takođe, ovaj pronalazak se odnosi na CD19xCD3 bispecifično antitelo za upotrebu u postupku za tretiranje malignih CD19 pozitivnih limfocita kod humanog pacijenta, pri čemu pomenuti postupak sadrži (a) primenu prve doze pomenutog antitela u prvom vremenskom periodu; (b) primenu druge doze pomenutog antitela u drugom vremenskom periodu, gde pomenuti drugi vremenski period premašuje pomenuti prvi vremenski period; i zatim (c) primenu treće doze pomenutog antitela u trećem vremenskom periodu.

[0111] Dodatno, ovaj pronalazak opisuje CD19xCD3 bispecifično antitelo za upotrebu u postupku ublažavanja i/ili prevencije štetnog efekta posredovanog primenom CD19xCD3 bispecifičnog antitela na humanog pacijenta, pri čemu pomenuti postupak sadrži (a) primenu prve doze pomenutog antitela u prvom vremenskom periodu, gde pomenuti prvi vremenski period je 7 dana; (b) primenu druge doze pomenutog antitela u drugom vremenskom periodu, gde pomenuti drugi vremenski period premašuje pomenuti prvi vremenski period; i zatim (c) primenu treće doze pomenutog antitela u trećem vremenskom periodu. Poželjno, prvi, drugi i treći vremenski period su ovde opisani na drugim mestima.

[0112] U pogledu doza, poželjno je da drugadoza premašuje prvu dozu i da treća doza premašuje drugu dozu kao što je ovde opisano na drugim mestima. Poželjnije, prva doza je 5 µg/m<2>/d, druga doza je 15 µg/m<2>/di treća doza je 60 µg/m<2>/d. Alternativno, treća doza takođe može biti 90 ili 120 µg/m<2>/d. Kao što je prethodno napomenuto, ovaj pronalazak se odnosi na CD19xCD3 bispecifična antitela za upotrebu u postupcima tretmana/doznog režima, pomenuta CD19xCD3 bispecifična antitela sadrže prvi vezujući domen koj je sposoban da se veže za epitop humanog CD3 epsilon lanca i drugi vezujući domen koji je sposoban da se vezuje za humani CD19. Primeri bispecifičnih molekula prema postupcima pronalaska opisani su detaljno u WO 99/54440 i WO2004/106381 i WO 2008/119565. Sva specifična CD19xCD3 bispecifična antitela opisana ovde, uključujući njihove varijante, fragmente, ekvivalente itd., naročito su poželjna CD19xCD3 bispecifična antitela ovog pronalaska.

[0113] Kao što je ovde korišćeno, "CD19xCD3 bispecifično antitelo" (uključujući CD19xCD3 bispecifično jednolančano antitelo) označavaju jedan polipeptidni lanac koji sadrži dva vezujuća domena. Takva jednolančana antitela su poželjna u kontekstu postupaka/doznih režima ovog pronalaska. Svaki vezujući domen sadrži najmanje jedan varijabilni region iz teškog lanca antiela ("VH ili H region"), gde se VH region prvog vezujućeg domena specifično vezuje za CD3 epsilon molekul, i VH region drugog vezujućeg domena se specifično vezuje za CD19. Dva vezujuća domena su izborno međusobno povezana kratkim polipeptidnim spejserom. Neograničavajući primer za polipeptidni spejser je Gly-Gly-Gly-Gly-Ser (G-G-G-G-S) i njegovi ponovci. Svaki vezujući domen može dodatno sadržati jedan varijabilni region iz lakog lanca antitela ("VL ili L region"), VH region i VL region unutar svakog od prvog i drugog vezujućeg domena su međusobno povezani sa polipeptidnim linkerom, na primer tipa koji je opisan i za koji je tražena zaštita u EP 623679 B1, ali u svakom slučaju dovoljno dugačak da omogući se VH region i VL region prvog vezujućeg domena i VH region i VL region drugog vezujućeg domena međusobno uparuju tako da su sposobni da se specifično vežu za respektivne prve i druge vezujuće domene. Takva CD19CD3 bispecifična jednolančana antitela su veoma detaljno opisana u WO 99/54440 i WO 2004/106381.

[0114] Termin "vezujući domen" karakteriše u vezi sa ovim pronalaskom polipeptidni domen koji se specifično vezuje/interaguje sa datom ciljnom strukturom/antigenom/epitopom. Stoga,

2

vezujući domen je "mesto-interakcije-sa antigenom". Termin "mesto-interakcije sa antigenom" definiše, u skladu sa ovim pronalaskom, polipeptidni motiv, koji je sposoban da specifično interaguje sa specifičnim antigenom ili specifičnom grupom antigena, npr. identičnim antigenom kod različitih vrsta. Takođe se podrazumeva da pomenuto vezivanje/interakcija definiše "specifično prepoznavanje". Termin "specifično prepoznaje" označava u skladu sa ovim pronalaskom da je molekul antitela sposoban da specifično interaguje sa i/ili vezuje najmanje dva, poželjno najmanje tri, poželjnije najmanje četiri aminokiselina antigena, npr. humani CD3 antigen kao što je ovde definisan. Primer takvog vezivanja može biti specifičnost "po principu ključa i brave". Stoga, specifični motivi u aminokiselinskoj sekvenci vezujućeg domena i antigen vezuju se međusobno kao rezultat njihove primarne, sekundarne ili tercijarne strukture, kao i rezultat sekundarnih modifikacija pomenute strukture. Specifična interakcija mesta-interakcije-sa antigenom sa njegovim specifičnim antigenom može rezultovati i u prostom vezivanju pomenutog mesta za antigen. Dodatno, specifična interakcija vezujućeg domena/mesta-interakcije-sa antigenom sa njegovim specifičnim antigenom može alternativno rezultovati u inicijaciji signala, npr. usled indukcije promene konformacije antigena, oligomerizacije antigena, itd. Poželjan primer vezujućeg domena u skladu sa ovim pronalaskom je antitelo. Vezujući domen može biti monoklonsko ili poliklonsko antitelo ili izveden iz monoklonskog ili poliklonskog antitela. Termin "antitelo" obuhvata derivate ili njegove funkcionalne fragmente koji i dalje zadržavaju specifičnost vezivanja. Tehnike za proizvodnju antitela su dobro poznate u tehnici i opisane npr. u Harlow and Lane "Antibodies, ALaboratory Manual", Cold Spring Harbor Laboratory Press, 1988 i Harlow and Lane "Using Antibodies: A LaboratoryManual" Cold Spring Harbor Laboratory Press, 1999. Termin "antitelo" takođe obuhvata imunoglobuline (Ig) različitih klasa (tj. IgA, lgG, IgM, IgD i IgE) i potklasa (kao što su IgG1, IgG2 itd.). Definicija termina "antitelo" takođe uključuje primere izvođenja kao što su himerna, jednolančana i humanizovana antitela, kao i fragmente antitela, kao što su, između ostalih, Fab fragmenti. Fragmenti ili derivati antitela dodatno sadrže F(ab’)2,Fv, scFv fragmenteili antitela sa jednim domenom, antitela sa jednim varijabilnim domenomili jedan varijabilni domen imunoglobulina koji sadrži samo jedan varijabilni domen, koji može biti VH ili VL, koji se specifično vezuje za antigen ili epitop nezavisno od drugih V regiona ili domena; videti, na primer, Harlow and Lane (1988) i (1999), citirani prethodno. Takav jedan varijabilni region imunoglobulina obuhvata ne samo izolovani polipeptid jednog varijabilnog domena antitela, već i veće polipeptide koji sadrže jedan ili više monomera polipeptidne sekvence jednog varijabilnog domena antitela.

2

[0115] Kao što je ovde korišćeno, CD3 epsilon označava molekul eksprimiran kao deo receptora T ćelije i ima značenje koje mu je tipično pripisivano u prethodnoj tehnici. Kod ljudi, on obuhvata u pojedinačnom ili nezavisno kombinovanom obliku sve poznate CD3 podjedinice, na primer CD3 epsilon, CD3 delta, CD3 gama, CD3 zeta, CD3 alfa i CD3 beta. Humani CD3 epsilon je naznačen u GenBank pod pristupnim brojem NM_000733.

[0116] Humani CD19 protein je naznačen u GenBank pod pristupnim brojem AAA69966.

[0117] Poželjno, bispecifično antitelo primenjeno u postupcima/doznim režimima ovog pronalaska ima aranžman domena VL(CD19)-VH(CD19)-VH(CD3)-VL(CD3).

[0118] Takođe je predviđeno, međutim, da se postupci pronalaska mogu izvesti sa CD19xCD3 bispecifičnim jednolančanim antitelima ili drugim aranžmanima domena, kao što su VH(CD19)-VL(CD19)-VH(CD3)-VL(CD3),

VL(CD19)-VH(CD19)-VL(CD3)-VH(CD3),

VH(CD19)-VL(CD19)-VL(CD3)-VH(CD3),

VL(CD3)-VH(CD3)-VH(CD19)-VL(CD19),

VH(CD3)-VL(CD3)-VH(CD19)-VL(CD19),

VL(CD3)-VH(CD3)-VL(CD19)-VH(CD19), ili

VH(CD3)-VL(CD3)-VL(CD19)-VH(CD19).

[0119] Poželjno CD19xCD3 bispecifično antitelo primenjeno u postupcima ovog pronalaska sadrži

(a) anti-CD3 CDR regione teškog lanca prikazane kao CD3 CDR-H1 u SEQ ID NO: 11 (RYTMH), poželjnije u SEQ ID NO: 11 (GYTFTRYTMH), CD3 CDR-H2 u SEQ ID NO: 12 (YINPSRGYTNYNQKFKD) i CD3 CDR-H3 u SEQ ID NO: 13 (YYDDHYCLDY); i/ili

(b) anti-CD3 CDR regione lakog lanca prikazane kao CD3 CDR-L1 u SEQ ID NO: 14 (RASSSVSYMN), CD3 CDR-L2 u SEQ ID NO: 15 (DTSKVAS) i CD3 CDR-L3 u SEQ ID NO: 16 (QQWSSNPLT); i/ili

(c) anti-CD19 CDR regione teškog lanca prikazane kao CD19 CDR-H1 u SEQ ID NO: 17 (SYWMN), poželjnije u SEQ ID NO: 17 (GYAFSSYWMN), CD19 CDR-H2 u SEQ ID NO: 18 (QIWPGDGDTNYNGKFKG) i CD19 CDRH3 u SEQ ID NO: 19 (RETTTVGRYYYAMDY); i/ili

2

(d) anti-CD19 CDR regione lakog lanca prikazane kao CD19 CDR-L1 u SEQ ID NO: 20 (KASQSVDYDGDSYLN), CD19CDR-L2 u SEQ ID NO: 21 (DASNLVS) i CD19 CDR-L3 u SEQ ID NO: 22 (QQSTEDPWT).

[0120] Poželjnije je da CD19xCD3 bispecifično antitelo koje se primenjuje u postupcima ovog pronalaska sadrži CD3 CDR regione teškog i lakog lanca. Još poželjnije, CD19xCD3 bispecifično antitelo koje se primenjuje u postupcima ovog pronalaska sadrži CD3 CDR regione teškog i lakog lanca kao i CD19 CDR regione teškog i lakog lanca.

[0121] CDR regioni koji su ovde navedeni u skladu su sa Kabat sistemom numerisanja. Kabat šema numerisanja je široko prihvaćeni standard za numerisanje ostataka u antitelu na konzistentan način (Kabat et al., Sequencesof Proteins of Immunological Interest, 1991).

[0122] Alternativno, poželjno je da CD19xCD3 bispecifično antitelo koje se primenjuje u postupcima ovog pronalaska sadrži

(a) CD19 varijabilni teški lanac prikazan u SEQ ID NO: 3 (nukleotidna sekvenca je prikazana u SEQ ID NO: 4); i/ili

(b) CD19 varijabilni laki lanac prikazan u SEQ ID NO: 5 (nukleotidna sekvenca je prikazana u SEQ ID NO: 6); i/ili

(c) CD3 varijabilni teški lanac prikazan u SEQ ID NO: 7 (nukleotidna sekvenca je prikazana u SEQ ID NO: 8); i/ili

(d) CD3 varijabilni laki lanac prikazan u SEQ ID NO: 9 (nukleotidna sekvenca je prikazana u SEQ ID NO: 10).

[0123] Poželjnije, CD19xCD3 bispecifično antitelo koje se primenjuje u postupcima ovog pronalaska sadrži CD19 varijabilni teški i laki lanac i/ili CD3 varijabilni teški i laki lanac. Još poželjnije, CD19xCD3 bispecifično antitelo koje se primenjuje u postupcima ovog pronalaska sadrži CD19 varijabilni teški i laki lanackao i CD3 varijabilni teški i laki lanac.

[0124] U sledećoj alternativi, takođe je poželjno da pomenuto bispecifično jednolančano antitelosadrži aminokiselinsku sekvencu izabranu iz grupe koja se sastoji od

(a) aminokiselinske sekvence prikazane u SEQ ID NO: 1;

(b) aminokiselinske sekvence kodirane sekvencom nukleinske kiseline kao što je prikazano u SEQ ID NO: 2;

(c) aminokiselinske sekvence kodirane sekvencom nukleinske kiseline koja ima najmanje 70%, 80%, 90%, 95% ili 99% identičnosti sa sekvencom nukleinske kiseline

2

iz (b), pri čemu je pomenuta aminokiselinska sekvenca sposobna da se specifično vezuje za CD3 i CD19; i

(d) aminokiselinske sekvence kodirane sekvencom nukleinske kiseline koja je degenerisana kao rezultat genetičkog koda nukleotidne sekvence iz (b), pri čemu je pomenuta aminokiselinska sekvenca sposobna da se specifično vezuje za CD3 i CD19.

[0125] Podrazumeva se da je identičnost sekvence određena duž cele aminokiselinske sekvence. Za poravnanja sekvence, na primer, mogu se koristiti programi Gap ili BestFit (Needleman and Wunsch J. Mol. Biol. 48(1970), 443-453; Smith and Waterman, Adv. Appl. Math 2 (1981), 482-489), koji su sadržani unutar GCG programskog paketa (Genetics Computer Group, 575 Science Drive, Madison, Wisconsin, USA 53711 (1991). To je rutinski postupak za stručnjake da odrede i identifikuju aminokiselinsku sekvencu koja ima npr.70%, 80%, 90%, 95%, 96%,97%, 98% ili 99% identičnosti sekvence sa aminokiselinskim sekvencama CD19xCD3 bispecifičnog antitela opisanog ovde (poželjno MT103). Na primer, prema Crick Wobble hipotezi, 5’ baza na anti-kodonu nije prostorno ograničena kao druge dve baze, i stoga može imati nestandardno sparivanje baza. Drugačije rečeno: treća pozicija u tripletu kodona može varirati tako da dva tripleta koji se razlikuju u ovoj trećoj poziciji mogu kodirati isti aminokiselinski ostatak. Pomenuta hipoteza je dobro poznata stručnjaku (videti npr.http://en.wikipedia.org/wiki/Wobble_Hypothesis;Crick, J Mol Biol 19 (1966): 548-55). To je dodatno rutinska procedura za stručnjake da odrede citotoksičnu aktivnost takve aminokiselinske sekvence koja ima npr. 70%, 80%, 90%, 95%, 96%, 97%, 98% ili 99% identičnosti sekvence sa nukleotidnom ili aminokiselinskim sekvencama CD19xCD3 bispecifičnog jednolančanog antitela opisanog ovde. Citotoksična aktivnost CD19xCD3 bispecifičnog jednolančanog antitela ili konstrukta antitela koje ima npr. 70%, 80%, 90%, 95%,96%, 97%, 98% ili 99% identičnosti sekvence sa aminokiselinskim sekvencama CD19xCD3 bispecifičnog jednolančanog antitela može se odrediti postupcima ilustrovanim npr. u WO 99/54440.

[0126] Naročito poželjno, pomenuto CD19xCD3 bispecifično jednolančano antitelo ima aminokiselinsku sekvencu prikazanu u SEQ ID NO: 1.

[0127] Takođe naročito poželjno je CD19xCD3 bispecifično antitelo MT103 opisano u WO 99/54440 kao i ona CD19xCD3 bispecifična antitela opisana u WO 2004/106381 i WO 2008/119565.

2

[0128] U sledećem aspektu, ovaj pronalazak se tiče upotrebe CD19xCD3 bispecifičnog antitela za pripremu farmaceutske kompozicije koje će se koristiti u postupku kao što je ovde definisano.

[0129] Farmaceutska kompozicija ovog pronalaska može izborno sadržati farmaceutski nosač. Primeri pogodnih farmaceutskih nosača su dobro poznati u tehnici i uključuju fosfatom puferovane slane rastvore, sterilne rastvore itd. Intravenski nosači uključuju sredstva za obnavljanje tečnosti i hranljivih materija, sredstva za obnavljanje elektrolita (kao što su oni zasnovani na Ringer-ovoj dekstrozi), i slično. Takođe mogu biti prisutni konzervansi i drugi aditivi kao što su, na primer, antimikrobna sredstva, anti-oksidanti, helatirajući agensi, i inertni gasovi i slično. Dodatno, farmaceutska kompozicija pronalaska može sadržati dodatne agense kao što su hemoterapeutski agensi kao što je ovde opisano na drugim mestima.

[0130] U sledećem aspektu, ovaj opis se odnosi na (farmaceutski) komplet ili farmaceutsko pakovanje koje sadrži prvu dozu i drugu dozu kao što je ovde definisano.

[0131] U sledećem primeru izvođenja, ovaj opis se odnosi na (farmaceutski) komplet ili farmaceutsko pakovanje koje sadrži prvu dozu i drugu dozu kao što je ovde definisano kao i treću dozu kao što je definisano u kontekstu doznog režima od tri stadijuma/postupka.

[0132] U sledećem aspektu, (farmaceutski) komplet ili farmaceutsko pakovanje sadrži sve tri doze kao što je definisano ovde u kontekstu doznog režima od tri stadijuma/postupka, tj., prvu, drugu i treću dozu.

[0133] Pomenuta prva, druga i treća doza su na taj način pakovane zajedno u jednom zapečaćenom farmaceutskom paketu ili kompletu. Podrazumeva se da "prva doza", "druga doza" i "treća doza" obuhvata u tompogledu respektivni broj pojedinačnih doza koje će se koristiti dati vremenski period (ili prvi ili drugi vremenski period). Ovo na primer znači da "prva doza" ili "druga doza" koja je sadržana u farmaceutskom paketu ili kompletu ovog pronalaska sadrži, na primer, 7 dnevnih doza koje su razdvojene. Broj spakovanih dnevnih doza na taj način odražava nameravani vremenski period (X dnevnih doza ukoliko je pomenuti vremenski period X dana, Y dnevnih doza ukoliko je vremenski period Y dana i tako dalje). U ovim primerima izvođenja, (farmaceutski) komplet ili farmaceutsko pakovanje sadrži dnevne doze u zasebnim spremnicima, u jednom pakovanju.

[0134] Alternativno, takođe je predviđeno da nameravana prva doza i/ili druga doza i/ili treća doza nije razdvojena u respektivni broj dnevnih doza ali je sadržana, ili u celini ili delimično, u pojedinačnom spremniku (na primer kesi za infuziju), koji sadrži neophodnu dozu ili za prvi i/iliza drugi vremenski period bilo kao deo (na primer 1 do 3 dana) ili u celini (tj. za prvi ili drugi vremenski period). Ovo znači da pojedinačni spremnik sadrži na primer 7 dnevnih doza za "prvu dozu" koja treba da se upotrebi tokom prvog vremenskog perioda itd. Podrazumeva se da (farmaceutski) komplet ili farmaceutsko pakovanje ovog opisa može takođe sadržati više ili manje dnevnih doza kao što je neophodno za respektivni vremenski period (ili zasebno ili ne). Alternativno, (farmaceutski) komplet ili farmaceutsko pakovanje pripremljeno je tako da sadrži neophodan broj dnevnih doza (ili zasebnih ili ne) za prvi i drugi vremenski period kao što je ovde definisano, tj. "prva doza", "druga doza" i "treća doza" u pojedinačnom pakovanju. Takvo pakovanje je u idealnom slučaju dovoljno za jedan kompletan tretman pacijenta (uključujući prvi i drugi vremenski period). Delovi kompleta i pakovanja mogu se pakovati pojedinačno u vijalicama ili u bocama ili kombinovano u spremnicima ili jedinicama iz više spremnika. Proizvodnja kompleta poželjno prati standardne procedure koje su poznate stručnjacima.

[0135] Dodatno, opis se odnosi na farmaceutsko pakovanje ili komplet kao što je ovde opisano i pisana uputstva za njegovu sekvencijalnu primenu u skladu sa postupcima ovog pronalaska. Pomenuto farmaceutsko pakovanje ili komplet može dalje sadržati oznaku ili biti odštampano označavajući da se sadržaj može koristiti za tretman malignih CD19 pozitivnih limfocita prisutnih kod limfoma ili leukemije kod humanog pacijenta; ili za ublažavanje ili prevenciju štetnog efekta posredovanog primenom CD19xCD3 bispecifičnog antitela na pacijenta.

[0136] Takođe je predviđeno da farmaceutsko pakovanje ili komplet ovog opisa, dalje sadrži sredstva za primenu prve i/ili druge doze i/ili treće doze na pacijenta i/ili pufere, vijalice, teflonske vreće ili kese za infuziju koje se normalno koriste za infuziju terapeutskih agenasa. "Sredstva" na taj način uključuju jedan ili više artikala izabranih iz grupe koju čini špric, potkožna igla, kanila, kateter, kesa za infuziju za intravensku primenu, intravenski nosači, vijalice, puferi, stabilizatori, pisana uputstva koji pomažu stručnjaku u pripremi respektivnih doza i infuzija pronalaska itd.

[0137] Takođe je predviđeno da farmaceutsko pakovanje ili komplet dalje sadrži hemoterapeutski agens.

[0138] U sledećem aspektu, ovaj opis obezbeđuje farmaceutsko pakovanje ili komplet, gde pomenuta prva i/ili pomenuta druga doza je raspoređena tako, da je pogodna za (pripremljena za) primenu doznog režima u skladu sa postupkom koji je ovde opisan.

Primeri

[0139] Sledeći primeri ilustruju pronalazak. Ove primere ne treba shvatiti kao ograničavajuće za obim pronalaska. Primeri su uključeni u svrhu ilustracije i ovaj pronalazak je ograničen samo patentnim zahtevima.

1

Primer 1

Identifikacija prediktivnog faktora za reverzibilne neurološke štetne efekte u podgrupi pacijenata sa ne-Hodgkin-ovim limfomom tretiranih sa CD19-specifičnim BiTE antitelom blinatumomab

[0140] Blinatumomab je konstrukt CD19/CD3-bispecifičnog antitela iz klase (BiTE®) bispecifičnih angažovanih T ćelija koji kao pojedinačni agens pokazuje visoku stopu i trajanje odgovora kod pacijenata sa ne-Hodgkin-ovim limfomom (NHL) u relapsu i B-prekursorskom akutnom limfocitnom leukemijom (ALL). Blinatumomab ima povoljan bezbednosni profil sa izuzetkom podgrupe pacijenata koji razvijaju neurološke štetne efekte (ŠE) tokom prvih dana tretmana, kao što je konfuzija, poremećaj govora ili cerebelarni simptomi. Do sada, svi relevantni neurološki ŠE (11 od 48 pacijenata) bili su prolazni, potpuno reverzibilni i povukli su se bez sekvela unutar 3 do 72 časa nakon prestanka infuzije. Ni u jednom slučaju, nije bilo patoloških nalaza sa kranijalnom magnetnom rezonancom. Uprkos prekidu tretmana, 4 pacijenta sa neurološkim ŠE postiglo je objektivnu remisiju limfoma. Analiza cerebrospinalane tečnosti (CSF) urađena u okviru nekoliko časova nakon prestanka infuzije pokazala je detektabilne nivoe blinatumomab kod većine pogođenih pacijenata, dok kod jednog pacijenta bez neuroloških simptoma blinatumomab nije bio detektabilan u CSF tokom infuzije. Dodatno, povećani nivoi albumina i T limfocita u CSF podržavaju remećenje krvno moždane barijere (BBB) kao mogući događaj u osnovi. Analiza uzoraka seruma pacijenta na angiopoetin-2 i S100β su u toku da bi se ispitalo da li su nivoi endotelnog stresa i markeri BBB integriteta, respektivno, u korelaciji sa neurološkim ŠE. U retrospektivnoj analizi 39 NHL pacijenata, bazalni odnos B ćelijai T ćelija (B:T) u perifernoj krvi na ili ispod 1:10 identifikovan je kao jedini prediktivni faktor za naknadnu pojavu neuroloških ŠE. Prediktivna vrednost bila je zatim prospektivno potvrđena kod 8 dodatnih pacijenata. Treba napomenuti da su ALL pacijenti– uprkos veoma niskom B:T odnosu retko pokazivali neurološke ŠE, što se može dovesti u vezu sa prethodnom intratekalnom hemoterapijom koja je depletirala ciljne ćelije u mozgu. Potencijalni mehanizmi za neuroprotektivni efekat perifernih B ćelija se istražuju. U zaključku, identifikovali smo jednostavnu meru da se prospektivno identifikuju pacijenti u riziku od razvijanja neuroloških ŠE nakon početka tretmana sa blinatumomab. Mere olakšavanja se trenutno testiraju kod ovih visoko rizičnih pacijenata da bi se izbegao prekid tretmana.

2

Primer 2

[0141] Sinopsis opservacija (1) kod pacijenata tretiranih sa CD19xCD3 bispecifičnim antitelom Sinopsis opservacija (1)

Zajedničke karkateristike ranih CNS događaja

[0142]

• Prvi simptomi javljaju se 12-48 č nakon početka MT103 infuzije: agitacija, poremećaj govora, ponekad tremor, ataksija

• Teži simptomi koji dovode do prekida infuzije pojavljuju se nakon 24-72 č: konfuzija, dezorijentacija, ataksija, afazija, napad

• Nakon prekida MT103 infuzije, kompletno razrešavanje CNS simptoma uočeno je unutar 1-3 dana; generalno bez sekvela

• Najviše CNS događaja spadaju u fazu rane aktivacije i redistribucije poliklonskih T ćelija

Karakteristike CNS događaja sa sporim početkom

[0143]

• Neobjektivni u odnosu na cerebelarne simptome

• Javljaju se u različitim vremenima tokom tretmana, često na početku tretmana sa povećanjem koraka

• Tremor, blagi poremećaj govora, blagi poremećaj pisanja; može trajati nekoliko dana

Drugi CNS događaji

[0144]

• Dodatni simptomi uočeni bez dokazane veze sa drugim CNS događajima: glavobolja, groznica, mučnina

Odnos doze MT103 i odgovora u CNS događajima

[0145]

• Veza doze i odgovora u CNS događajima je evidentna; prag je između nivoa doze od 5 i 15 µg/m<2>/d

Primer 3

[0146] Sinopsis opservacija (2) kod pacijenata tretiranih sa CD19xCD3 bispecifičnim antitelom Sinopsis opservacija (2)

CNS događaji izgledaju prediktabilni

[0147]

• Korelacija CNS događaja sa niskim odnosom B:T ćelija (ili niskim brojem B ćelija)

• B:T odnos od <1:10 identifikovan kao verovatni prag za razvoj CNS događaja

• Izgleda da nikakvi drugi biohemijski ili klinički parametri nisu u korelaciji sa CNS događajima

Kranijalni MRI pacijenata sa CNS događajima uglavnom bez patoloških nalaza CSF analiza sugeriše otvaranje BBB i neuroinflamatorni događaj

[0148]

• Detektabilni nivoi MT103 i povećani nivoi proteinai serum albumina kod većine pogođenih pacijenata sugerišu provremeno otkazivanje krvno-moždane barijere (BBB)

• MT103 nije nađen u CSF kod jednog pacijenta bez CNS događaja

• CSF analiza takođe pokazuje kod nekih pogođenih pacijenata povećan broj monocita i T limfocita indikativnih za neuroinflamatorni proces

• Da li CNS događaji odražavaju postepeno otvaranje BBB (agitacija >konfuzija >afazija, ataksija >konvulzije)?

Incidenca CNS događaja može biti u korelaciji sa bolešću i/iliopterećenjem tumorom [0149]

• Na 15 µg/m<2>/d, 3/8 NHL pacijenti (37%) i samo jedan od 1/11 ALL ’visoko rizičnih’ pacijenata (9%) razvio je CNS događaje

• B-ALL pacijenti rutinski primaju intratekalnu hemoterapiju (i i.v. visoku dozu metotreksata) koja verovatno smanjuje opterećenje CNS tumorskim ćelijama ("sakrivena meningeosis neoplastica")

Primer 4

[0150] Rezime CNS događaja kod pacijenata tretiranih sa CD19xCD3 bispecifičnim antitelom

Rezime klinički relevantnih CNS događaja kod NHL pacijenata

4

[0151]

Primer 5

[0152] Zavisnost CNS događaja od doze kod pacijenata tretiranih sa CD19xCD3 bispecifičnih anitela u kliničkim studijama

Zavisnost CNS događaja od doze u tekućoj NHL studiji

� Pacijenti sa 'visokim rizikom' definisani niskim odnosom B : T ćelija (<1:10) � Inicijalna doza razmatrana za klasifikaciju u dozne grupe

§>48 pacijenata je usled dodatnih tretmana i ponovnog počinjanja kod individualnih pacijenata (rezultuje u promeni u 'visoko rizične')

* Dostigli graničnu vrednost odnosa B : T nakon prvog ciklusa tretmana

+ Uključuje pacijente sa povećanjem doze u koracima

Primer 6

[0153] Pacijent sa povećanim rizikom od potencijalnih štetnih efekata koji je primio 15 µg/m<2>/d 7 dana i 60µg/m<2>/d 21 dan nije pokazivao nikakve štetne efekte (neurološke reakcije)

Pacijent 108-003

[0154]

• Žena, 66 g

• FL stepen 2, IVB (FD: 09/2006)

• Relevantna istorija bolesti: anemija, trombocitopenija, (prethodni tretman sa 2x Zevalin i infiltracija kostne srži sa FL) povišenje gGT i AP, zloupotreba benzodiazepina, status nakon 2. aureaus sepase sa spondilodiscitisom i abscesima

• Tretman pre limfoma:

- 6 x R-CHOP 14, 8 x R 09/2006 - 02/2007

- R mono 05/07

- 1. Zevalin 11/07

- 2. Zevalin 01/08

Pacijent 108-003

[0155]

• Prema inicijalnom odnosu B:T ćelija (1:10,5) visok rizik (kohorta 15/60)

• 5. januar 2009. početak tretmana (15 µg/m<2>/24č)

• Groznica, glavobolja 2 dana –lako regulisana sa oralnim paracetamolom i novalginom

• 12. januar povećanje doze na 60 µg/m<2>/24č

• Ponovo groznica, glavobolja –lako regulisana sa oralnim paracetamolom i novalginom

• Bez neuroloških događaja

• Dobra tolerancija na dozni "korak"

• Suspektno poboljšanje funkcije kostne srži

Primer 7

[0156] Pacijent sa povećanim rizikom od potencijalnih štetnih efekata koji je primio 5 µg/m<2>/d 7 dana i 60 µg/m<2>/d 21 dan pokazao je blage štetne efekte (neurološke reakcije)

• MCL, muškarac 42 g

• B:T 1:12

• Početak tretmana 19. januar 2009. sa 5 µg/m<2>/d

• Dan 1: groznica i drhtavica, glavobolja, bez dodatnih problema

• Korak: 26. januar: nakon 6č groznica, jaka glavobolja

• 27.01.09: umor, mučnina, povraćanje, endoskopija bez patoloških nalaza), apsolutna aritmija sa učestalošću do 170/min → povlačenje unutar jednog dana nakon zamene kalijuma i digitoksina.

• Kranijalni CT sken i CSF izvedeni, CT: bez patoloških nalaza

• CSF: blago povišeni protein 55 mg/dL, ćelije: 23 Zellen/micL, uglavno monociti i nešto aktiviranih limfocita

• 27.01.09 popodne: blagi tremor, apraksija, "usporeno mentalno stanje", uveče: blago oštećenje govora (cerebelarno?), sporo poboljšanje sledeća dva dana 29.01.09 usled trajanja blagih simptoma odluka da se da deksametazon

• Sporo poboljšanje simptoma, kompletno povlačenje 31.03.09

• Tokom daljeg toka tretmana: rekurentne teškoće pri sviranju gitare.

• Nakon 4 nedelje tretmana: -37%

• Nakon 8 nedelja tretmana: PR/CRu

Primer 8

[0157] Pacijent koji ima visok rizik od potencijalnih štetnih efekata koji je primio režim tretmana prema ovom pronalasku.

Pacijent 108-005

[0158]

• Muškarac, 71 g, FL IIIB

• Odnos B:T ćelija: 57:1363 (nizak, 1:23.9)

• Prva dijagnoza: 1997

• Višestruki prethodni tretman: 12x Rituximab (mono), 6x Rituximab-Bendamustin, 6x R-CHOP, autologni SCT

• Datum početka sa Blinatumomab: 17.8.2009

• Trajanje tretmana: 8 nedelja

• Dobra tolerancija (bez OŠE)

• Bez neurološkog štetnog događaja

• 8 nedelja CT sken: -65% = delimična remisija limfoma

Primer 9

[0159] Sledeći pacijent koji ima visok rizik od potencijalnih štetnih efekata koji je primio režim tretmana prema ovom pronalasku.

Pacijent 109-031

[0160]

• Muškarac, 60 g, folikularni limfom, IVAE

• Odnos B:T ćelija: 0:429 (nizak)

• Prva dijagnoza: 05/09

• Prethodni tretmani: Pre-faze W, vinkristin/dekortin, 6x R-CHOP

• Početak tretmana sa Blinatumomab: 30.11.09

• Trajanje tretmana: 8 nedelja

Dobra tolerancija (simptomi crvenila pri koracima –odgovara na steroide) Bez neurološkog štetnog događaja

Limfom -56% nakon 8 nedelja (delimična remisija limfoma)

4

1

2

Claims

Patentni zahtevi

1. CD19xCD3 bispecifično antitelo za upotrebu u postupku tretiranja malignih CD19 pozitivnih limfocita kod humanog pacijenta, pri čemu pomenuti pacijent ima odnos B:T ćelija od oko 1:5 ili niži, pri čemu pomenuti postupak sadrži:

(a) primenu prve doze CD19xCD3 bispecifičnog antitela u prvom vremenskom periodu, gde pomenuti prvi vremenski period je 7 dana; i zatim

(b) primenu druge doze CD19xCD3 bispecifičnog antitela u drugom vremenskom periodu; gde pomenuta druga doza premašuje prvu pomenutu dozu, i gde pomenuti drugi vremenski period premašuje pomenuti prvi vremenski period.

2. CD19xCD3 bispecifično antitelo za upotrebu prema patentnom zahtevu 1, naznačeno time što je način primene u koraku (a) i/ili način primene u koraku (b) intravenski.

3. CD19xCD3 bispecifično antitelo za upotrebu prema bilo kom od patentnih zahteva 1 ili 2, naznačeno time što pomenuti drugi vremenski period premašuje 18 dana, poželjno pomenuti drugi vremenski period je između 18 dana i 81 dana, poželjno je 21 ili 49 dana.

4. CD19xCD3 bispecifično antitelo za upotrebu prema bilo kom od patentnih zahteva 1 do 3, naznačeno time što je pomenuta prva doza između 1 i 15 µg/m<2>/d, poželjno je 5 ili 15 µg/m<2>/d.

5. CD19xCD3 bispecifično antitelo za upotrebu prema bilo kom od patentnih zahteva 1 do 4, naznačeno time što je pomenuta druga doza između 15 i 60 µg/m<2>/d, poželjno je 60 µg/m<2>/d.

6. CD19xCD3 bispecifično antitelo za upotrebu prema bilo kom od patentnih zahteva 1 ili 2, naznačeno time što dalje sadrži primenu nakon prve i druge doze u prvom i drugom vremenskom periodu treće doze pomenutog antitela u trećem vremenskom periodu.

7. CD19xCD3 bispecifično antitelo za upotrebu prema patentnom zahtevu 6, naznačeno time što pomenuti treći vremenski period premašuje pomenuti prvi i drugi vremenski period, pri čemu druga doza premašuje pomenutu prvu dozu.

8. CD19xCD3 bispecifično antitelo za upotrebu prema bilo kom od patentnih zahteva 6 ili 7, naznačeno time što pomenuta treća doza premašuje pomenutu prvu i drugu dozu.

9. CD19xCD3 bispecifično antitelo za upotrebu prema bilo kom od patentnih zahteva 6 do 8, naznačeno time što je pomenuta prva doza između 1 i 15 µg/m<2>/d, poželjno je 5 µg/m<2>/d.

10. CD19xCD3 bispecifično antitelo za upotrebu prema bilo kom od patentnih zahteva 6 do 9, naznačeno time što je pomenuta druga doza između 1 i 15 µg/m<2>/d, poželjno je 15 µg/m<2>/d.

11. CD19xCD3 bispecifično antitelo za upotrebu prema bilo kom od patentnih zahteva 6 do 10, naznačeno time što je pomenuta treća doza između 15 i 60 µg/m<2>/d, poželjno je 60 µg/m<2>/d.

12. CD19xCD3 bispecifično antitelo za upotrebu prema bilo kom od patentnih zahteva 6 do 11, naznačeno time što je način primene treće doze intravenski.

13. CD19xCD3 bispecifično antitelo za upotrebu prema bilo kom od patentnih zahteva 1 do 12, naznačeno time što je pomenuto antitelo bispecifično jednolančano antitelo, poželjno pomenuto antitelo je MT103.

14. CD19xCD3 bispecifično antitelo za upotrebu prema bilo kom od patentnih zahteva 1 do 13, naznačeno time što, pomenuti maligni CD19-pozitivni limfociti su ćelije limfoma ili leukemije, i limfom je poželjno indolentni ili agresivni B ćelijski ne-Hodgkin-ov limfom (B NHL), limfom mantl ćelija (MCL) ili hronična limfocitna leukemija (CLL), i leukemija je poželjno B-linijska akutna limfocitna leukemija (ALL).

15. CD19xCD3 bispecifično antitelo za upotrebu prema bilo kom od patentnih zahteva 1 do 14, naznačeno time što humani pacijent ima odnos B:T ćelija od oko 1:5 ili niži koji je identifikovan preko:

(a) određivanja odnosa B ćelija i T ćelija u uzorku od pomenutog pacijenta; i

(b) identifikovanja pacijenta da ima povećani rizik od potencijalnih štetnih efekata kada je odnos oko 1:5 ili niži.

Izdaje i štampa: Zavod za intelektualnu svojinu, Beograd, Kneginje Ljubice 5

4