RS54741B1 - Električni sistem za proizvodnju aerosola koji ima kontrolisanu proizvodnju aerosola - Google Patents

Abstract

Postupak za kontrolisanje proizvodnje aerosola u uređaju (100) za proizvodnju aerosola, a uređaj sadrži:element (119) za proizvodnju aerosola;protočni kanal podešen da omogući prolazak protoka vazduha kroz element za proizvodnju aerosola; isenzor (111) protoka podešen da otkrije protok vazduha u protočnom kanalu, koji sadrži korake:utvrđivanje vrednosti prvog parametra povezanog sa promenom stope protoka; imenjanje snabdevanja energijom elementa za proizvodnju aerosola u zavisnosti od rezultata upoređivanja između vrednosti prvog parametra i granične vrednosti, karakterisan time što je prvi parametar dobijen iz kombinacije drugog parametra, koji je senzorom izmerena vrednost stope protoka i trećeg paramatra koji je povezan sa stopom protoka,i pri čemu je treći parametar temperatura, energija isporučena elementu za proizvodnju aerosola, maksimalna detektovana stopa protoka, ili brzina promene stope protoka, ili je dobijen iz kombinacije dve ili više temperatura, energija isporučenih elementu za proizvodnju aerosola, maksimalno detektovane stope protoka i brzina promene stope protoka.Prijava sadrži još 9 patentnih zahteva.

Description

Opis pronalaska

Predmetni pronalazak se odnosi na postupak kontrolisanja proizvodnje aerosola. Predmetni pronalazak se dalje odnosi na sistem za proizvodnju aerosola i još preciznije na električni sistem za proizvodnju aerosola. Predmetni pronalazak pogotovo nalazi primenu kao postupak kontrolisanja proizvodnje aerosola u sistemu za proizvodnju aerosola pomoću bar jednog električnog elementa električnog sistema za pušenje.

WO-A-2009/132793 otkriva električno zagrevani sistem za pušenje. Tečnost se čuva u skladišnom delu za čuvanje tečnosti i kapilarni fitilj ima prvi kraj, koji se proteže u skladišni deo za čuvanje tečnosti, da bi bio u kontaktu sa tečnošću koja se nalazi u njemu, i drugi kraj koji se proteže izvan skladišnog dela za čuvanje tečnosti. Grejni element zagreva drugi kraj kapilarnog fitilja. Grejni element je u obliku spiralno namotanog grejnog elementa u električnoj vezi sa izvorom napajanja i okružuje drugi kraj kapilarnog fitilja. Prilikom upotrebe korisnik može da aktivira grejni element uključivanjem napajanja. Korisnikovo povlačenje dima na muštikli dovodi do uvlačenja vazduha u električno zagrevani sistem za pušenje i njegovog prolaska preko kapilarnog fitilja i grejnog elementa i potom u korisnikova usta.

WO2011/033396 otkriva električno zagrevani sistem za pušenje u kojem se koristi senzor protoka da otkrije smer i stopu protoka vazduha kroz sistem. Sistem je konfigurisan da proizvodi dim kad smer protoka vazduha odgovara udisanju i dostigne unapred utvrđenu graničnu vrednost.

Cilj predmetnog pronalaska je da obezbedi poboljšani postupak za kontroiisanje električnog grejnog elementa takvog električno zagrevanog sistema za proizvodnju aerosola.

Jedan poseban problem sa uređajima za proizvodnju aerosola je kondenzovanje aerosola unutar uređaja. Aerosol može da kondenzuje u tečnost unutar komore za kondenzovanje aerosola i tečnost može da iscuri iz uređaja. Preciznije, u uređajima za proizvodnju aerosola za udisanje, tečnost iz komore za kondenzovanje aerosola može da curi kad se uređaj ne koristi ili, dok se uređaj koristi, da ulazi u korisnikova usta. Svaka tečnost koja uđe u korisnikova usta može da bude

neprijatna i potencijalno opasna.

Sledeći problem sa kondenzovanjem unutar uređaja za proizvodnju aerosoia je taj da kondenzat aerosola može da pređe na ili se prikupi na elementu za proizvodnju aerosola i utiče na njegov rad. U slučaju toplotnog isparavanja, ako se kondenzat aerosola uzastopno ponovo pretvara u paru, to može da dovede do hemijske razgradnje prvobitne formulacije tečnosti. To može da dovede do neprijatnog ukusa ili opasnih hemikalija.

Bilo bi poželjno da se minimalizuje kondenzovanje aerosola proizvedenog takvim uređajima za proizvodnju aerosola i unutar njih.

U skladu sa jednim aspektom pronalaska obezbeđen je postupak za kontroiisanje proizvodnje aerosola u uređaju za proizvodnju aerosola, a uređaj sadrži: element za proizvodnju aerosola;

protočni kanal podešen da omogući prolazak protoka vazduha kroz element za proizvodnju aerosola;

i senzor protoka podešen da otkrije protok vazduha u protočnom kanalu, koji sadrži korake:

utvrđivanje vrednosti prvog parametra povezanog sa promenom stope protoka; i

menjanje snabdevanja energijom elementa za proizvodnju aerosola, u zavisnosti od rezultata upoređivanja između vrednosti prvog parametra i granične vrednosti, pri čemu je prvi parametar dobijen iz kombinacije drugog parametra, koji je senzorom izmerena vrednost stope protoka, i trećeg paramatra koji je povezan sa stopom protoka,

i pri Čemu je treći parametar temperatura, energija isporučena elementu za proizvodnju aerosola, maksimalna detektovana stopa protoka, ili brzina promene stope protoka, ili je dobijen iz kombinacije dve ili više temperatura, energija isporučenih elementu za proizvodnju aerosola, maksimalno detektovane stope protoka i brzina promene stope protoka.

Poželjno je da uređaj bude podešen da omogući korisniku da udisanjem stvara protok vazduha. Poželjno je da korak utvrđivanja sadrži utvrđivanje vrednosti prvog parametra u toku perioda udisanja. Poželjno je da korak menjanja snabdevanja energijom sadrži smanjenje snabdevanja energijom na nulu.

Aerosol je suspenzija čvrstih čestica ili tečnih kapljica u gasu kao što je vazduh. Kontrolisanjem isporučene energije elementu za proizvodnju aerosola, može da se kontroliše stopa proizvodnje aerosola. Smanjenjem ili obustavljen}em energije elementu za proizvodnju aerosola pre završetka perioda proticanja vazduha, kao što je korisnikovo udisanje ili povlačenje dima, preostali deo protoka vazduha može da bude upotrebljen da ukloni ili očisti već proizvedeni aerosol i time smanji kondenzovanje unutar uređaja. Međutim, najpoželjnije vreme za zaustavljanje proizvodnje aerosola zavisi od stope i promene toka vazduha u toku definisanog perioda. Kod uređaja koji se pogoni udisanjem korisnika, različiti korisnici imaju različite režime udisanja, a i jedan korisnik može da ima različite režime udisanja u različito vreme. Tako daje poželjno imati postupak kontrole koji kompenzuje ili normalizuje ponašanje različitih korisnika. Zadata granična vrednost za kontroiisanje proizvodnje aerosola ne uklanja podjednako dobro proizvedeni aerosol kod kratkih oštrih udisanja i dugih laganih udisanja. Korisnik koji uzima duge lagane udisaje možda nikad ne dostigne graničnu vrednost odgovarajuću za kratko brzo udisanje.

Poželjno je da predmetni pronalazak obezbeđi postupak za kontroiisanje proizvodnje aerosola, i naročito smanjenje ili obustavljanje proizvodnje aerosola. na bazi otkrivene stope protoka još jedne mere nazvane prvi parametar koja ukazuje na razvoj karakteristika protoka vazduha. Međutim, to ne mora da bude samo otkrivena stopa protoka, već može da se bazira na različitim parametrima povlačenja dima.

Drugi parametar može da bude parametar koji nema jedinice stope protoka ali je i pored toga mera stope protoka. Na primer, senzor protoka može da radi utvrđivanjem otpora električnih vlakana u protoku vazduha i tako drugi parametar može da bude vrednost otpora radije nego stopa protoka izračunata iz vrednosti otpora. Drugim rečima, drugi parametar može radije da bude parametar koji ima konstantan odnos sa stopom protoka nego stvarna stopa protoka. Pronalazak ne zahteva da bude izračunata stvarna stopa protoka.

Ako je treći parametar temperatura ili maksimalna stopa protoka, onda je pogodno prvi parametar proporcionalan količniku između drugog i trećeg parametra.

Ako je treći parametar energija isporučena elementu za proizvodnju aerosola ili stopa promene stope protoka, prvi parametar je pogodno proporcionalan proizvodu drugog i trećeg parametra.

Alternativno, prvi parametar može jednostavno da bude proporcionalan stopi promene stope protoka.

Međutim, postoje mnoge mogućnosti za prvi parametar. Najpogodniji prvi parametar zavisi od dizajna uređaja za proizvodnju aerosola. Različiti dizajni mogu da imaju različite karakteristike protoka preko senzora protoka, i različite vrste uređaja za proizvodnju aerosola mogu da se različito ponašaju. Mada su poželjni primeri jednostavni proizvodi ili količnici dva otkrivena ili izvedena parametra, mogu da budu upotrebljene i složenije kombinacije.

Element za proizvodnju aerosola može da bude mehanički uređaj, kao što je vibracioni pretvarač sa otvorom ili piezoelektrični uređaj. Međutim, poželjno je da element za proizvodnju aerosola bude električni grejač koji sadrži bar jedan grejni element. Bar jedan električni grejni element može da bude organizovan da zagreva supstrat za formiranje aerosola da proizvede aerosol.

Ako je grejnom elementu obezbeđeno stalno napajanje, temperatura grejnog elementa je parametar koji ukazuje na protočne karakteristike unutar uređaja. To može da bude upotrebljeno kao treći parametar. Kod nižih temperatura postoji visoka stopa protoka s obzirom da protok vazduha obezbeđuje efekat hlađenja. Dakle, temperatura grejnog elementa će se povećati sa padom stope protoka na kraju korisnikovog udisanja. Otpor grejnog elementa može da zavisi od temperature grejnog elementa, tako da otpor grejnog elementa može da bude upotrebljen kao treći parametar.

Ako se temperatura kontroliše da bude konstantna, onda je enegija isporučena grejaču da bi održavao konstantnu temperaturu pokazatelj stope protoka i može da bude upotrebljena kao treći parametar. Što je veća stopa protoka, potrebno je više energije za održavanje date temperature. Konstantna vrednost temperature može da bude unaped utvrđena ili može da bude dinamički izračunata na bazi drugih izmerenih parametara, kao Stoje stopa protoka.

U skladu sa drugim aspektom pronalaska obezbeđen je električni uređaj za proizvodnju aerosola, a uređaj sadrži: bar jedan električni element za proizvodnju aerosola za dobijanje aerosola iz supstrata; izvor napajanja za snabdevanje energijom bar jednog elementa za proizvodnju aerosola; i električno kolo za kontroiisanje snabdevanja energijom sa napajanja bar jednog elementa za proizvodnju aerosola, električno kolo uključujujući senzor za otkrivanje protoka vazduha preko elementa za proizvodnju aerosola i pri čemu je električno kolo organizovano da:

utvrdi vrednost prvog parametra povezanu sa promenom stope protoka vazduha; i

smanji ili obustavi snabdevanje energijom elementa za proizvodnju aerosola u zavisnosti od rezultata upoređivanja vrednosti prvog parametra i granične vrednosti, pri Čemu je prvi parametar dobijen iz kombinacije drugog parametra koji je senzorom izmerena vrednost stope protoka i trećeg

paramatra koji je povezan sa stopom protoka,

i pri čemu je treći parametar temperatura, energija isporučena elementu za proizvodnju aerosola, maksimalna detektovana stopa protoka, ili brzina promene stope protoka, ili je dobijen iz kombinacije dve ili više temperatura, energija isporučenih elementu za proizvodnju aerosola, maksimalno detektovane stope protoka i brzina promene stope protoka.

Poželjno je da uređaj bude podešen da omogući korisniku da udisanjem stvara protok vazduha. Poželjno je da uređaj bude podešen da utvrdi vrednost prvog parametra u toku perioda udisanja.

Ako je treći parametar temperatura ili maksimalna stopa protoka, onda je poželjno da prvi parametar bude proporcionalan količniku između drugog i trećeg parametra.

Ako je treći parametar energija isporučena elementu za proizvodnju aerosola ili stopa promene stope protoka, prvi parametar je poželjno proporcionalan proizvodu drugog i trećeg parametra.

Alternativno, prvi parametar može jednostavno da bude proporcionalan stopi promene stope protoka.

Uređaj može da bude podešen da primi supstrat za formiranje aerosola. Element za proizvodnju aerosola može da bude mehanički uređaj, kao što je vibracioni pretvarač sa otvorom. Međutim, poželjno je da element za proizvodnju aerosola bude električni grejač koji sadrži bar jedan grejni element. Bar jedan električni grejni element može da bude organizovan da zagreva supstrat za formiranje aerosola da proizvede aerosol.

Ako je grejnom elementu obezbeđeno stalno napajanje, temperatura grejnog elementa je parametar koji ukazuje na protočne karakteristike unutar uređaja. Temperatura može potom da bude upotrebljena kao treći parametar. Kod nižih temperatura postoji visoka stopa protoka s obzirom da protok vazduha obezbeđuje efekat hlađenja. Dakle, temperatura grejnog elementa će se povećati sa padom stope protoka na kraju korisnikovog udisanja (ili drugog perioda protoka vazduha). Električni otpor grejnog elementa može da zavisi od temperature grejnog elementa, tako da električni otpor grejnog elementa može da bude upotrebljen kao treći parametar.

Ako se temperatura kontroliše da bude konstantna, onda je enegija, isporučena grejaču da bi održavao konstantnu temperaturu, pokazatelj stope protoka i može da bude upotrebljena kao treći parametar. Što je veća stopa protoka, potrebno je više energije za održavanje date temperature. Konstantna vrednost temperature može da bude unaped utvrđena ili može da bude dinamički izračunata na bazi drugih izmerenih parametara, kao što je stopa protoka.

Poželjno je da električno kolo bude organizovano da izvede korake postupka iz prethodnog aspekta pronalaska. Da bi izvelo korake postupka iz prethodnog aspekta pronalaska, električno kolo može da bude direktno povezano. Međutim poželjnije je da električno kolo može da se programira da izvede korake postupka iz prethodnog aspekta pronalaska.

Senzor može da bude bilo koji senzor koji može da otkrije protok vazduha. Senzor može da bude elektromehanički uređaj. Alternativno, senzor može da bude bilo koji od; mehanički uređaj, optički uređaj, optomehanički uređaj, senzor na bazi mikroelektomehaničkih sistema (MEMS) i akustički senzor. Senzor može da bude toplotno provodljivi senzor protoka, senzor pritiska, anemometer i trebalo bi da bude sposoban ne samo da otkrije protok vazduha nego i da ga izmeri. Dakle, senzor bi trebalo da bude sposoban da isporuči analogni električni signal ili digitalnu informaciju koja predstavlja amplitudu protoka vazduha.

Električni grejač može da sadrži jedan grejni element. Alternativno, električni grejač može da sadrži više od jednog grejnog elementa, na primer dva ili tri ili četiri ili pet ili šest ili više grejnih elemenata. Grejni element ili grejni elementi mogu da budu odgovarajuće tako raspoređeni da najdelotvornije zagrevaju supstrat za formiranje aerosola.

Poželjno je da bar jedan električni grejni element sadrži elektrootporni materijal. Odgovarajući elektrootporni materijali obuhvataju, ali nisu ograničeni na: poluprovodnike kao što su dopirane keramike, elektroprovodljive keramike (kao što je, na primer, molibden-disilicid). ugljenik, grafit, metale, legure metala i kompozitne materijale napravljene od keramičkih materijala i metalnih materijala. Takvi kompozitni materijali mogu da sadrže dopirane ili neđopirane keramike. Primeri odgovarajućih dopiranih keramika obuhvataju dopirane silicijum-karbide. Primeri odgovarajućih metala obuhvataju titan, cirkonijum, tantal i metale, koji pripadaju grupi platinskih metala. Primeri odgovarajućih legura metala obihvataju nerđajući čelik, konstantan, nikl-, kobalt-, hrom-, aluminijum-titan- cirkonijum-, hafnijum-, nobijum-, molibden-, tantal-, volfram-, kalaj-, galijum-, legure koje sadrže mangan i gvožđe, i super legure na bazi nikla, gvožđa, kobalta, nerđajućeg čelika, Timetal®, legure na bazi gvožđe-aluminijuma i legure na bazi gvožđe-mangan-aluminijuma. Timetal ® je registrovani žig firme Titanium Metals Corporation, 1999 Broadway Suite 4300, Denver, Kolorado. U kompozitnim materijalima, u zavisnosti od kinetike prenosa energije i potrebnih spoljašnjih fizičko-hemijskih svojstava, elektrootporni materijal može da bude ugrađen u izolacioni materijal, inkapsuliran ili obložen izolacionim materijalom ili obrnuto. Grejni element može da sadrži graviranu metalnu foliju izolovanu između dva sloja inertnog materijala. U tom slučaju inertni materijal može da se sastoji od Kaptona®, potpuno poliimidne ili liskunske folije. Kapton® je registrovani žig firme E.I. du Pont de Nemours and Companv, 1007 Market Street, Wilmington, Delavvare 19898, Sjedinjene Američke Države.

Alternativno, bar jedan električni grejni element može da sadrži infracrveni grejni element, izvor fotona ili indukcioni grejni element.

Bar jedan električni grejni element može da bude bilo kog odgovarajućeg oblika. Na primer, bar jedan električni grejni element može da bude u obliku grejne oštrice. Alternativno, bar jedan električni grejni element može da bude u obliku kućišta ili supstrata koji ima različite elektroprovodljive delove ili elektrootporne metalne cevi. Ako je supstrat za formiranje aerosola tečnost obezbeđena u posudi, posuda može da ima ugrađen grejni element za jednokratnu upotrebu. Alternativno, takođe mogu da budu pogodne jedna ili više grejnih igala ili štapića koji prolaze kroz središte supstrata za formiranje aerosola. Alternativno, bar jedan električni grejni element može da bude disk grejač ili kombinacija disk grejača sa grejnim iglama ili štapićima. Alternativno, bar jedan električni grejni element može da sadrži fleksibilan list materijala namešten da okružuje ili delimično okružuje supstrat za formiranje aerosola. Ostale alternative obuhvataju grejnu žicu ili užarenu nit, na primer Ni-Cr, platinastu, volfram ili legiranu žicu, ili grejnu pločicu. Po izboru, grejni element može da bude postavljen u ili na kruti noseći materijal.

Bar jedan električni grejni element može da sadrži pasivni izmenjivač toplote ili toplotni rezervoar koji sadrži materijal sposoban da apsorbuje i čuva toplotu i potom je tokom vremena oslobađa supstratu za formiranje aerosola. Pasivni izmenjivač toplote može da bude napravljen od bilo kog odgovarajućeg materijala, kao što je metalni ili keramički materijal. Poželjno je da materijal ima veliki toplotni kapacitet (razuman materijal za čuvanje toplote), ili je materijal sposoban da apsorbuje i potom putem reverzibilnog procesa otpušta toplotu, kao što je proces promene faze na visokoj temperaturi. Odgovarajući razumni materijali za čuvanje toplote obuhvataju silika gel, glinicu, ugljenik, stakleni mat, stakleno flakno, minerale, metal ili legure kao što je aluminijum, srebro ili olovo i celulozni materijal kao Što je papir. Drugi odgovarajući materijali koji oslobađaju toplotu putem reverzibilne fazne promene obihvataju parafin, natrijum acetat, naftalen, vosak, polietilen oksid, metal, metalne soli, smešu eutektičkih soli ili leguru.

Pasivni izmenjivač toplote ili toplotni rezervoar može da bude raspoređen tako da bude u direktnom kontaktu sa supstratom za formiranje aerosola i može da direktno prenosi uskladištenu toplotu na supstrat. Alternativno, toplota uskladištena u izmenjivaču toplote ili toplotnom rezervoaru može da bude prenesena na supstrat za formiranje aerosola pomoću provodnika toplote. kao što je metalna cev.

Najmanje jedan grejni element može da zagreva supstrat za formiranje aerosola putem kondukcije. Grejni element može da bude bar delimično u kontaktu sa supstratom ili sa nosačem na koji je supstrat nanet. Alternativno, toplota sa grejnog elementa može bude provedena na toplotno provodljiv element.

Alternativno, bar jedan grejni element može da prenosi toplotu na dolazeći okolni vazduh, koji je u toku upotrebe povučen kroz električno zagrevan uređaj za proizvodnju aerosola, koji zauzvrat strujanjem zagreva supstrat za formiranje aerosola. Okolni vazduh može da bude zagrejan pre prolaska kroz supstrat za formiranje aerosola. Alternativno, ako je supstrat za formiranje aerosola tečni supstrat, okolni vazduh može prvo da bude povučen kroz supstrat i potom zagrejan.

Supstrat za formiranje aerosola može da bude čvrst supstrat za formiranje aerosola. Supstrat za formiranje aerosola poželjno sadrži duvanski materijal koji sadrži isparljiva jedinjenja sa aromom duvana koja se oslobađaju iz supstrata nakon zagrevanja. Supstrat za formiranje aerosola može da sadrži neduvanski materijal. Supstrat za formiranje aerosola može da sadrži materijal koji sadrži duvan i materijal koji ne sadrži duvan. Poželjno je da supstrat za formiranje aerosola sadrži i stvarač aerosola. Primeri odgovarajućih stvarača aerosola su glicerin i propilen-glikol.

Alternativno, supstrat za formiranje aerosola može da bude tečni supstrat za formiranje aerosola. U jednoj realizaciji električno zagrevan uređaj za proizvodnju aerosola dalje sadrži deo za skladištenje tečnosti. Poželjno je da se tečni supstrat za formiranje aerosola čuva u delu za skladištenje tečnosti. U jednoj realizaciji električno zagrevan uređaj za proizvodnju aerosola dalje sadrži kapilarni fitilj u vezi sa đelom za skladištenje tečnosti. Takođe je moguće da kapilarni fitilj za držanje tečnosti bude obezbeđen bez dela za skladištenje tečnosti. U toj realizaciji kapilarni fitilj može da bude prethodno natopljen tećnošću.

Poželjno je da kapilarni fitilj bude orgnizovan da bude u kontaktu sa tečnošću u delu za skladištenje tečnosti. U tom slučaju, prilikom upotrebe, tečnost se kapilarnom akcijom u kapilarnom fitilju prenosi od dela za skladištenje tečnosti prema bar jednom električnom grejnom elementu. U jednoj realizaciji kapilarni fitilj ima prvi kraj i drugi kraj, prvi kraj se proteže u deo za skladištenje tečnosti radi kontakta sa tečnošću u njemu i bar jedan električni grejni element je organizovan da zagreva tečnost u drugom kraju. Kad je grejni element aktiviran, tečnost na drugom kraju kapilarnog fitilja se pomoću grejača pretvara u paru da bi se dobila superzasićena para. Superzasićena para se meša i nosi u protoku vazduha. Tokom protoka para se kondenzuje da bi se dobio aerosol koji se prenosi ka ustima korisnika. Grejni element u kombinaciji sa kapilarnim fitiljom može da obezbedi brz odziv, zato što takva organizacija može grejnom elementu da obezbedi veliku površinu tečnosti. Kontrola grejnog elementa u skladu sa pronalaskom može zbog toga da zavisi od organizacije strukture kapilarnog fitilja.

Tečni supstrat može da bude apsorbovan u porozni noseći materijal, koji može da bude napravljen od bilo kog odgovarajućeg apsorbujućeg čepa ili tela, na primer, penasti metalni ili plastični materijal, polipropilen, terilen, najlonska vlakna ili keramike. Tečni supstrat može da bude sadržan u poroznom materijalu nosača pre upotrebe električno zagrevanog uređaja za proizvodnju aerosola ili alternativno, tečni materijal supstrata može da bude oslobođen u porozni materijal nosača u toku ili neposredno pre upotrebe. Na primer, tečni supstrat može da bude obezbeđen u kapsuli. Poželjno je da se omotač kapsule topi usled zagrevanja i oslobađa tečni supstrat u porozni materijal nosača. Kapsula može po izboru da sadrži kombinaciju čvrstog i tečnog.

Ako je supstrat za formiranje aerosola tečni supstrat, tečnost ima specifična fizička svojstva. Ovo uključuje karakteristike, na primer, tačku ključanja, pritisak pare i površinski napon, koje je čine odgovarajućom za upotrebu u uređaju za proizvodnju aerosola. Kontrola bar jednog električnog grejnog elementa može da zavisi od fizičkih svojstava tečnog supstrata. Poželjno je da tečnost sadrži duvanski materijal koji sadrži isparljiva jedinjenja duvanske arome koja se posle zagrevanja oslobađaju iz tečnosti. Alternativno ili pored toga, tečnost može da sadrži neduvanski materijal. Tečnost može da obuhvati vodu, rastvarače, etanol, biljne ekstrakte i prirodne ili veštačke arome. Poželjno je da tečnost dalje sadrži stvarač aerosola. Primeri odgovarajućih stvarača aerosola su glicerin i propilen-glikol.

Prednost obezbeđivanja dela za skladištenje tečnosti je ta što može da se održava visok stepen higijene. Uporeba kapilarnog fitilja koji se proteže između tečnosti i električnog grejnog elementa, omogućava da struktura uređaja bude relativno jednostavna. Tečnost ima fizička svojstva, uključujući viskoznost i površinski napon, koja joj omogućavaju da kapilarnom akcijom bude transportovana kroz kapilarni fitilj. Poželjno je da deo za skladištenje tečnosti bude posuda. Deo za skladištenje tečnosti ne može da bude punjiv. Dakle, kad se tečnost u delu za skladištenje tečnosti potroši, deo za skladištenje tečnosti ili ceo uređaj za proizvodnju aerosol, se zamenjuje. Alternativno, deo za skladištenje tečnosti može da bude punjiv. U tom slučaju, uređaj za proizvodnju aerosola može da bude zamenjen posle izvesnog broja ponovnih punjenja dela za skladištenje tečnosti. Poželjno je da deo za skladištenje tečnosti bude organizovan da drži tečnost za unapred utvrđen broj dimova.

Kapilarni fitilj može da ima vlaknastu ili sunđerastu strukturu. Kapilarni fitilj poželjno sadrži snop kapilara. Na primer, kapilarni fitilj može da sadrži mnoštvo vlakana ili niti ili drugih cevčica sa finim šupljinama. Vlakna ili niti generalno mogu da budu poravnata u podužnom pravcu uređaja za proizvodnju aerosola. Alternativno, kapilarni fitilj može da sadrži materijal nalik sunđeru ili peni oblikovan kao štapić. Štapić može da se proteže duž podužnog pravca uređaja za proizvodnju aerosola. Struktura fitilja formira mnoštvo malih bušotina ili cevi, kroz koje tečnost može kapilarnom akcijom da bude transportovana do električnog grejnog elementa. Kapilarni fitilj može da sadrži bilo koji odgovarajući materijal ili kombinaciju materijala. Primeri odgovarajućih materijala su keramički ili materijali na bazi ugljenika u obliku vlakana ili sinterovanih prahova. Kapilarni fitilj može da ima bilo koju odgovarajuću kapilarnost i poroznost, tako da može da se koristi sa različitim fizičkim svojstvima tečnosti kao što je gustina, viskoznost, površinski napon i pritisak pare. Kapilarna svojstva fitilja, zajedno sa svojstvima tečnosti, osiguravaju da fitilj uvek bude vlažan u oblasti zagrevanja.

Supstrat za formiranje aerosola može alternativno da bude neka druga vrsta supstrata, na primer gasoviti supstrat, ili bilo koja kombinacija različitih tipova supstrata. Za vreme rada supstrat može potpuno da bude unutar električno zagrevanog uređaja za proizvodnju aerosola. U tom slučaju korisnik može da povuče dim sa muštikle električno zagrevanog uređaja za proizvodnju aerosola. Alternativno, za vreme rada supstrat može da bude delimično unutar električno zagrevanog uređaja za proizvodnju aerosola. U tom slučaju supstrat može da bude deo posebnog proizvoda i korisnik može da povuče dim direktno iz tog posebnog proizvoda.

Poželjno je da električno zagrevani uređaj za proizvodnju aerosola bude električno zagrevani uređaj za pušenje.

Električno zagrevani uređaj za proizvodnju aerosola može da sadrži komoru za dobijanje aerosola u kojoj se iz superzasićene pare dobija aerosol koji se potom prenosi u korisnikova usta. Otvor za dovod vazduha, otvor za odvod vazduha i komora su poželjno organizovani tako da definišu put protoka vazduha od otvora za dovod vazduha do otvora za odvod vazduha preko komore za dobijanje aerosola, kao i da prenesu aerosol do otvora za odvod vazduha i u korisnikova usta. Kondenzacija može da se formira na zidovima komore za dobijanje aerosola. Količina kondenzacije može da zavisi od količine isporučene energije, naročito prema završetku povlačenja dima.

Poželjno je da uređaj za proizvodnju aerosola sadrži kućište. Poželjno je da kućište bude izduženo. Struktura kućišta, uključujući raspoloživu površinu za formiranje kondenzacije, će uticati na svojstva aerosola i na to da li postoji curenje tečnosti iz uređaja. Kućište može da sadrži školjku i muštiklu. U tom slučaju sve komponente mogu da budu sadržane ili u školjci ili u muštikli. Kućište može da se sastoji od bilo kog odgovarajućeg materijala ili kombinacije materijala. Primeri odgovarajućih materijala obuhvataju metale, legure, plastične ili kompozitne materijale koji sadrže jedan ili više tih materijala ili termoplastike pogodne za prehrambenu ili farmaceutsku upotrebu, na primer polipropilen, polietaretarketon (PEEK) i polietilen. Poželjno je da materijal bude lak i da nije krt. Materijal kućišta može da utiče na količinu kondenzacije koja se formira na kućištu što zauzvrat utiče na curenje tečnosti iz uređaja.

Poželjno je da uređaj za proizvodnju aerosola bude prenosiv. Uređaj za proizvodnju aerosola može da bude uređaj za pušenje i može da ima veličinu uporedivu sa konvencionalnom cigarom ili cigaretom. Uređaj za pušenje može da ima ukupnu dužinu između približno 30 mm i približno 150 mm. Uređaj za pušenje može da ima spoljašnji prečnik između približno 5 mm i približno 30 mm.

Postupak i električno zagrevani uređaj za proizvodnju aerosola, u skladu sa predmetnim pronalaskom, obezbeđuju prednost da količina isporučene energije grejnom elementu može da bude prilagođena profilu protoka vazduha, na taj način, bez potrebe za bilo kakvim dodatnim radnjama korisnika ili uređaja, obezbeđujući korisniku poboljšan doživljaj i smanjujući količinu kondenzovanog aerosola unutar kućišta uređaja.

U skladu sa drugim aspektom pronalaska obezbeđeno je električno kolo za električni uređaj za proizvodnju aerosola, električno kolo je organizovano da izvede postupak iz drugih aspekata

pronalaska.

Poželjno je da električno kolo može da se programira da bi izvelo postupak iz drugih aspekata pronalaska. Alternativno, električno kolo može da bude direktno povezano da bi izvelo postupak iz drugih aspekata pronalaska.

U skladu sa drugim aspektom pronalaska obezbeđen je računarski program koji, kad radi na električnom kolu koje može da se programira za električni uređaj za proizvodnju aerosola, čini da električno kolo, koje može da se programira, izvede postupak iz drugih aspekata pronalaska.

U skladu sa još jednim aspektom pronalaska obezbeđen je računarem čitljiv medijum za skladištenje na kojem se čuva računarski program u skladu sa prethodnim aspektom pronalaska.

Karakteristike opisane u vezi sa jednim aspektom pronalaska mogu se takođe primeniti na drugi aspekt pronalaska.

Pronalazak će dalje biti opisan samo kroz primere, sa pozivanjem na prateće crteže, u kojima: Crtež 1 prikazuje jedan primer električno zagrevanog uređaja za proizvodnju aerosola;

Crtež 2 ilustruje postupak za kontroiisanje proizvodnje aerosola u skladu sa prvom realizacijom pronalaska;

Crtež 3 ilustruje postupak za kontroiisanje proizvodnje aerosola u skladu sa prvom realizacijom,za drugačiji profil povlačenja dima;

Crtež 4 ilustruje postupak za kontroiisanje proizvodnje aerosola u skladu sa drugom realizacijom pronalaska; i

Crtež 5 ilustruje postupak za kontroiisanje proizvodnje aerosola u skladu sa drugom realizacijom, za drugačiji profil povlačenja dima.

Crtež 1 prikazuje jedan primer električno zagrevanog uređaja za proizvodnju aerosola. Uređaj na crtežu 1 je uređaj za pušenje koji ima deo za skladištenje tečnosti. Uređaj 100 za pušenje na crtežu 1 sadrži kućište 101 koje ima kraj 103 sa muštiklom i kraj 105 tela. Na kraju tela je obezbeđen električni izvor napajanja u obliku baterije 107 i električno kolo 109 u obliku hardvera i uređaja 111 za otkrivanje povlačenja dima. Na kraju sa muštiklom je obezbeđen deo za skladištenje tečnosti u obliku uloška 113 koji sadrži tečnost 115, kapilarni fitilj 117 i grejač 119 koji sadrži bar jedan grejni element. Obratite pažnju daje grejač samo šematski prikazan na crtežu 1. Jedan kraj kapilarnog fitilja 117 se proteže u uložak 113 i drugi kraj kapilarnog fitilja 117 je okružen grejačem 119. Grejač je povezan sa električnim kolom preko veza 121. Kućište 101 takođe obuhvata otvor 123 za dovod vazduha, otvor 125 za odvod vazduha na kraju sa muštiklom i komoru 127 za dobijanje aerosola.

Način rada prilikom upotrebe je sledeći. Tečnost 115 kapilarnom akcijom prelazi ili se prenosi iz uloška 113 sa kraja fitilja 117 koji se proteže u uložak na drugi kraj fitilja 117 koji je okružen grejačem 119. Kad korisnik povlači na otvoru 125 za odvod vazduha uređaja, okolni vazduh se uvlači kroz otvor 123 za dovod vazduha. U sklopu prikazanom na crtežu 1 uređaj 111 za otkrivanje povlačenja dima otkriva povlačenje i uključuje grejač 119. Baterija 107 snabdeva energijom grejač 119 da bi zagrevao kraj fitilja 117 okružen grejačem. Tečnost na tom kraju fitilja 117 se pomoću grejača 119 pretvara u paru da bi se dobila superzasićena para. U isto vreme, tečnost pretvorena u paru se zamanjuje drugom tečnošću koja se kapilarnom akcijom kreće duž fitilja 117. (Ovo se ponekad naziva „pumpanje".) Dobijena prezasićena para se meša i prenosi u vazdušnom toku sa otvora 123 za dovod vazduha. U komori 127 za dobijanje aerosola para kondenzuje da bi se dobio aerosol koji može da se udiše i koji se prenosi prema otvoru 125 za odvod vazduha i u korisnikova usta.

Kapilarni fitilj može da bude napravljen od raznovrsnih poroznih ili kapilarnih materijala i poželjno je da ima unapred određenu kapilarnost. Primeri obuhvataju keramičke ili materijale na bazi ugljenika u obliku vlakana ili sinterovanih prahova. Fitilj i različitih poroznosti mogu da budu upotrebljeni kako bi se prilagodili različitim fizičkim svojstvima tečnosti kao što je gustina, viskoznost, površinski napon i pritisak pare. Fitilj mora da bude odgovarajući kako bi potrebna količina tečnosti mogla da bude isporučena grejnom elementu. Fitilj i grejni element moraju da budu odgovarajući kako bi potrebna količina aerosola mogla da bude prenesena do korisnika.

U realizaciji prikazanoj na crtežu 1, hardver 109 i uređaj 111 za otkrivanje povlačenja dima poželjno mogu da se programiraju. Hardver 109 i uređaj 111 za otkrivanje povlačenja dima može da bude upotrebljen da upravlja radom uređaja. To pomaže kontroiisanje veličine čestica u aerosolu.

Crtež 1 prikazuje jedan primer električno zagrevanog uređaja za proizvodnju aerosola koji može da bude upotrebljen sa predmetnim pronalaskom. Međutim, mnogi drugi primeri mogu da se koriste sa pronalaskom. Električno zagrevani uređaj za proizvodnju aerosola samo treba da obuhvata ili primi supstrat za formiranje aerosola koji može da bude zagrevan bar jednim grejnim elementom čije je napajanje pod kontrolom električnog kola. Na primer, uređaj ne mora da bude uređaj za pušenje. Na primer. supstrat za formiranje aerosola može da bude čvrst supstrat, radije nego tečni supstrat. Alternativno, supstrat za formiranje aerosola može da bude drugi oblik supstrata, kao što je gasni supstrat. Grejni element može da bude bilo kog odgovarajućeg oblika. Ukupan oblik i veličina kućišta bi mogli da budu promenjeni i kućište bi moglo da sadrži razdvojivu školjku i muštiklu. Naravno, moguće su druge varijacije.

Kao što je već pomenuto, poželjno je da električno kolo, koje sadrži hardver 109 i uređaj 111 za otkrivanje povlačenja dima, može da se programira da bi kontrolosalo snabdevanje energijom grejnog elementa. To zauzvrat utiče na profili temperature što će uticati na gustinu proizvedenog aerosola. Izraz „profil temperature" se odnosi na grafički prikaz temperature grejnog elementa (ili drugu sličnu meru, na primer, grejnim elementom proizvedena toplota) tokom vremena utrošenog za povlačenje dima. Alternativno, hardver 109 i uređaj 111 za otkrivanje povlačenja dima mogu da budu direktno povezani da bi kontrolisali snabdevanje energijom grejnog elementa. Sa druge strane to će uticati na profil temperature koji će uticati na gustinu proizvedenog aerosola.

U uređaju za proizvodnju aerosola tipa prikazanog na crtežu 1 javlja se problem ako se proizvodnja aerosola nastavi kad nema dovoljnog protoka vazduha kroz uređaj da ukloni proizvedeni aerosol. To dovodi do kondenzovanja aerosola na unutrašnjosti kućišta, koji potom može da iscuri iz uređaja u korisnikova usta ili na ruke. To takođe može da dovede do nakupljanja materijala koji može da pređe na grejni element i potom bude hemijski razgrađen na neželjena jedinjenja. Ako se, na primer, napajanje gasi na istoj graničnoj vrednosti na kojoj se i uključuje, proizvodnja aerosola će se nastaviti kad ima malo ili nimalo protoka vazduha kroz uređaj.

Crtež 2 ilustruje postupak za kontroiisanje napajanja grejača na crtežu 1 u skladu sa prvom realizacijom pronalaska. Kriva 200 je otkriveni protok vazduha kroz uređaj u toku perioda korisnikovog udisanja ili povlačenja dima. Kriva 210 je temperatura grajača u toku istog perioda. Energija se isporučuje grejaču kad se otkrije prvi protok vazduha kroz uređaj i neprekidno mu se isporučuje na istom nivou sve dok se ne isključi. Dakle, temperatura grajača u početku raste dok ne dostigne prilično stabilan nivo na kome je hlađenje protokom vazduha uravnoteženo sa zagrevanjem obezbeđenim snabdevanjem energijom. Prema završetku korisnikovog povlačenja dima, kako opada protok vazduha, temperatura grajača ponovo oštrije raste. To je zato što se smanjilo dejstvo hlađenja protokom vazduha. Temperatura grejača je zbog toga osetljiva na promenu u protoku vazduha u toku povlačenja dima.

Kriva 220 je grafički prikaz temperature grajača podeljene sa protokom vazduha. Ova kriva se koristi da obezbedi normalizovanu graničnu vrednost za isključivanje napajanja grejača i biće nazvana promenljiva zavšetka povlačenja dima. Kriva 220 se izračunava pomoću sledeće formule:

Gde je:

- EP promenljiva završetka povlačenja dima.

- T temperatura grejnog elementa.

- Q protok vazduha

- A kompenzacioni koeficijent.

Napajanje grejača se zaustavlja kad kriva 220 dostigne graničnu vrednost (ali samo kad prođe maksimalna stopa protoka). U ovoj realizaciji, u toku proizvodnje, granična vrednost je unapred zadata i sačuvana u električnom kolu. Međutim, moguće je imati graničnu vrednost koja je promenjena tokom vremena da bi bila najpogodnija za određeno ponašanje korisnika. Zaustavljanje napajanja je prikazano linijom 230, na 1,6 sekundi trajanja povlačenja dima. Posle zaustavljanja napajanja, temperatura grajača pada (isprekidana linija 215). Odgovarajuća kriva promenljive zavšetka povlačenja dima je dobijena za opadajuću temperaturu i prikazana isprekidanom linijom 225. Granična vrednost je odabrana tako da temperatura grejača dovoljno opada da znatno smanji proizvodnju aerosola do kraja povlačenja dima, ali ne toliko rano da bi to frustriralo korisnika uređaja.

Crtež 3 prikazuje drugi primer u skladu sa prvom realizacijom, sa složenijim profilom protoka u toku povlačenja dima. Kriva 300 prikazuje protok vazduha, kriva 310 prikazuje temperaturu grejača i kriva 320 prikazuje promenljivu zavšetka povlačenja dima EP, gde je:

Napajanje grejača se zaustavlja kad promenljiva završetka povlačenja dima dostigne unapred utvrđenu vrednost, u ovom slučaju na 1,7 sekundi trajanja povlačenja dima, prikazano linijom 330.

Reaktiviranje grajača za sledeća povlačenja dimova se bazira samo na graničnoj vrednosti protoka vazduha koja je nazvana prva granična vrednost aktiviranja. Kad se zaustavi napajanje, protok vazduha mora da padne ispod prve granične vrednosti aktiviranja da bi korisnik bio u mogućnosti da povuče sledeći dim i da bi uređaj mogao ponovo da bude aktiviran.

Temperatura grejnog elementa može da se izračuna iz električnog otpora koji se neprestano meri. Zbog toga promenljiva temperature može da se pri izračunavanju promenljive završetka povlačenja dima zameni vrednošću električnog otpora grejnog elementa time smanjujući broj računskih operacija električnog kola.

Ako je temperatura grajača u toku povlačenja dima regulisana tako da kad dostigne željenu temperaturu ona ostaje konstantna, temperatura grejača ne može da se koristi pri izračunavanju promenljive završetka povlačenja dima zbog činjenice da će ona ostati nepromenjena nezavisno od nivoa protoka vazduha. Zbog toga mora da bude upotrebljena druga promenljiva ulazna veličina. Energija, isporučena da bi se održavala konstantna temperatura, može da bude upotrebljena za izračunavanje promenljive završetka povlačenja dima. Kako padne protok vazduha. manje energije je potrebno za održavanje konstantne temperature.

Energija se isporučuje grejaču u obliku pulsirajućeg signala. Da bi regulisao temperaturu grejača napon napajanja se modulira. Modulacija napona napajanja može da se izvrši ili menjanjem širine pulseva napona napajanja ili menjanjem frekvencije pulseva.

Prosečna energija data grejnom elementu može da bude promenjena menjanjem frekvencije (ili modulacija frekvencije ,,PFM") modulacije napona napajanja u fiksnom radnom ciklusu radi održavanja konstantne temperature grejnog elementa. U tom slučaju promenljiva završetka povlačenja dima može da bude izračunata kao:

Gde je:

- Q protok vazduha

- Af varijacija frekvencije modulacije

- P kompenzacioni koeficijent

Drugi način za menjanje primenjene snage je PWM (modulacija širine impulsa), koji se sastoji od menjanja radnog ciklusa na konstantnoj frekvenciji. Radni ciklus je odnos vremena tokom koga je napajanje uključeno i vremena tokom koga je napajanje isključeno. Drugim rečima, odnos širine pulseva napona i vremena između pulseva napona. Nizak radni ciklus od 5% će obezbediti mnogo manje napajanja nego radni ciklus od 95%. U tom slučaju promenljiva završetka povlačenja dima može da bude izračunata kao:

Gde je:

- Q protok vazduha

- Ad varijacija radnog ciklusa

- B kompenzacioni koeficijent

Kombinacija varijacije frekvencije i radnog ciklusa takođe može da bude upotrebljena za izračunavanje promenljive završetka povlačenja dima.

Postoji nekoliko alternativih načina obezbedivanja „normalizovanog" parametra za upoređivanje sa graničnom vrednošću za zaustavljanje napajanja grejača ili bilo kog alternativnog elementa za proizvodnju aerosola. Jedna alternativa je upotreba stope promene protoka vazduha.

Crtež 4 prikazuje protok vazduha i stepen promene protoka vazduha za prvi profil povlačenja dima. Kriva 400 stopa protoka vazduha. Kriva 410 je izvod protoka vazduha po vremenu. Granična vrednost za zaustavljanje napajanja grejača može da bude postavljena na fiksiranoj stopi promene protoka vazduha, kao što je ilustrovano linijom 420. Stopa promene protoka vazduha normalizuje razliku između velikih i malih udisaja.

Crtež 5 prikazuje upotrebu stope promene ili protoka vazduha za složenije profile povlačenja dima. Kriva 500 je stopa protoka vazduha i kriva 510 je stopa promene protoka vazduha. Napajanje grejača se zaustavlja kad stopa promene protoka vazduha dostigne graničnu vrednost. Za povlačenje dima prikazano na crtežu 5 zaustavljanje grejanja će se dogoditi nekoliko puta u toku povlačenja dima, kao što je prikazano linijama 530 i 540. Prvo zaustavljanje napajanja se događa posle 0,6 s, drugo zaustavljanje napajanja će se javiti posle 1,2 s.

Da bi se izbeglo frustriranje korisnika uređaj treba da se reaktivira posle prvog zaustavljanja napajanja. Granična vrednost reaktiviranja može da bude na diskontinuitetu krive 550 izvoda ili kad stopa promene protoka vazduha pređe u plus. Kad protok padne ispod prve granične vrednosti aktiviranja, uređaj može da se resetuje da bi obezbedio ponovno napajanje kad protok vazduha

premaši prvu graničnu vrednost aktiviranja.

Stopa promene protoka vazduha može da se izračuna primenom sledeće formule.

Gde je Qnprotok vazduha izmeren u trenutku tn.

Drugi alternativni parametri završetka povlačenja dima obuhvataju Qma*/ Q, gde je Qmax maksimalni otkriveni protok u toku povlačenja dima, A/(Q.dQ/dt), AQmax/(Q.đQ/dt)ili AT/Q<2.>Za različite dizajne uređaja za proizvodnju aerosola i različite korisnike mogu da budu odgovarajući različiti parametri završetka povlačenja dima. Koji god parametar završetka povlačenja dima se koristi on bi trebalo da na neki način normalizuje različite vrste profila protoka otkrivene u korisnikovom udisanju. To znači korišćenje parametra povezanog sa promenom protoka vazduha u toku određenog perioda protoka i, kao što može da se vidi iz prethodnog primera, taj parametar može da se dobije od jednog, dva ili više otkrivenih parametara povezanih sa protokom vazduha. Granična vrednost treba da bude tako zadata da osigura da se poslednji deo korisnikovog uvlačenja koristi za uklanjanje proizvedenog aerosola iz uređaja.

Iako je pronalazak opisan sa osvrtom na električne uređaje za pušenje, svi proizvođači aerosola, isparivači ili inhalatori koji sc aktiviraju na zahtev, pate od istog problema, a to je da svi imaju deo proizvedenog aerosola zarobljen u potrošnom kućištu. Shodno tome predmetni pronalazak može da bude primenjen na sve proizvođače aerosola, isparivače ili inhalatore koji se aktiviraju na zahtev.

U slučaju medicinskih uređaja, ako doza leka isporučena pacijentu treba da bude procenjena i izbrojana, kontroiisanje proizvodnje aerosola u skladu sa predmetnim pronalaskom može da osigura da sav proizvedeni aerosol bude isporučen pacijentu. Zaustavljanjem proizvodnje aerosola pre završetka udisanja suštinski sav aerosol se isporučuje pacijentu tako da doziranje leka može mnogo preciznije da bude praćeno.

Mada je pronalazak opisan u vezi sa električno zagrevanim supstratima za formiranje aerosola, druge vrste stvarača aerosola mogu da bude upotrebljene sa predmetnim pronalaskom. Na primer, za proizvodnju aerosola može da se upotrebi vibracioni pretvarač sa otvorom. Sa takvim stvaračem aerosola, promenljiva temperature, upotrebljene sa grejačem da se izračuna promenljiva završetka povlačenja dima, može da bude zamenjena promenljivima pokretačkog pritiska, snage, frekvencije ili amplitude premeštanja.

Claims (10)

1. Postupak za kontroiisanje proizvodnje aerosola u uređaju (100) za proizvodnju aerosola, a uređaj sadrži: element (119) za proizvodnju aerosola; protočni kanal podešen da omogući prolazak protoka vazduha kroz element za proizvodnju aerosola; i senzor (111) protoka podešen da otkrije protok vazduha u protočnom kanalu, koji sadrži korake: utvrđivanje vrednosti prvog parametra povezanog sa promenom stope protoka; i menjanje snabdevanja energijom elementa za proizvodnju aerosola u zavisnosti od rezultata upoređivanja između vrednosti prvog parametra i granične vrednosti, karakterisan time što je prvi parametar dobijen iz kombinacije drugog parametra, koji je senzorom izmerena vrednost stope protoka i trećeg paramatra koji je povezan sa stopom protoka, i pri čemu je treći parametar temperatura, energija isporučena elementu za proizvodnju aerosola, maksimalna detektovana stopa protoka, ili brzina promene stope protoka, ili je dobijen iz kombinacije dve ili više temperatura, energija isporučenih elementu za proizvodnju aerosola, maksimalno detektovane stope protoka i brzina promene stope protoka.

2. Postupak, u skladu sa patentnim zahtevom 1, pri čemu je treći parametar temperatura ili maksimalna stopa protoka i koji sadrži korak dobijanja prvog parametra izračunavanjem količnika drugog i trećeg parametra.

3. Postupak, u skladu sa patentnim zahtevom 1, pri čemu je treći parametar energija isporučena elementu za proizvodnju aerosola ili stopa promene stope protoka, i koji dalje sadrži korak dobijanja prvog parametra izračunavanjem proizvoda drugog i trećeg parametra.

4. Postupak, u skladu sa bilo kojim prethodnim patentnim zahtevom, pri čemu je prvi parametar brzina promene stope protoka.

5. Postupak, u skladu sa bilo kojim prethodnim patentnim zahtevom, pri čemu je element za proizvodnju aerosola električno zagrevani grejni element (119) i prvi parametar je proporcionalan količniku temperature grejnog elementa i senzorom protoka utvrđene stope protoka.

6. Postupak, u skladu sa bilo kojim prethodnim patentnim zahtevom, koji dalje sadrži korak ponovnog snabdevanja energijom elementa za proizvodnju aerosola na bazi senzorom protoka otkrivene stope protoka.

7. Električni uređaj za proizvodnju aerosola, a uređaj sadrži: bar jedan električni element (119) za proizvodnju aerosola za dobijanje aerosola iz supstrata; napajanje (107) za snabdevanje energijom bar jednog elementa za proizvodnju aerosola; i električno kolo (109) za kontroiisanje snabdevanja energijom sa napajanja bar jednog elementa za proizvodnju aerosola, električno kolo obuhvata senzor (111) za otkrivanje prolaska protoka vazduha kroz element za proizvodnju aerosola i pri čemu je električno kolo organizovano da: utvrdi vrednost prvog parametra povezanu sa promenom stope protoka vazduha; i smanji ili obustavi snabdevanje energijom elementa za proizvodnju aerosola na nulu u zavisnosti od rezultata upoređivanja između vrednosti prvog parametra i granične vrednosti, karakterisano time što je prvi parametar dobijen iz kombinacije drugog parametra koji je senzorom izmerena vrednost stope protoka i trećeg paramatra koji je povezan sa stopom protoka, i pri čemu je treći parametar temperatura, energija isporučena elementu za proizvodnju aerosola, maksimalna detektovana stopa protoka, ili brzina promene stope protoka, ili je dobijen iz kombinacije dve ili više temperatura, energija isporučenih elementu za proizvodnju aerosola, maksimalno detektovane stope protoka i brzina promene stope protoka.

8. Električni uređaj za proizvodnju aerosola, u skladu sa patentnim zahtevom 7, pri čemu je element za proizvodnju aerosola električno zagrevani grejni element (119) i prvi parametar je proporcionalan količniku temperature grejnog elementa i senzorom protoka utvrđene stope protoka.

9. Računarski program koji, kad radi na električnom kolu, koje može da se programira, za električni uređaj za proizvodnju aerosola, čini da električno kolo, koje može da se programira, izvede postupak iz patentnog zahteva 1.

10. Medij um za skladištenje koji računar može da pročita na kojem je sačuvan računarski program u skladu sa patentnim zahtevom 9.