RS54941B1 - Proces za dobijanje oksikodon hidrohlorida sa manje od 25ppm 14-hidroksikodeinona - Google Patents

Description

OBLAST PRONALASKA

Ovaj pronalazak se odnosi na proces za smanjivanje količine 14-hidroksikodeinona pri dobijanju oksikodon hidrohlorida.

STANJE TEHNIKE

Oksikodon predstavlja polusintetski opijatni analgetik koji pokazuje efekat agonista u CNS i drugim tkivima, na specifičnim receptorima opijata podložnim zasićenju. U humanom biću, oksikodon može izazvati bilo koji od brojnih efekata, uključujući analgeziju.

Firma Purdue Pharma L.P, pod trgovačkim imenom OxyContin<®>, danas prodaje oksikodon sa uzdržanim oslobađanjem, u oblicima doze koji sadrže 10, 20, 40 i 80 mg oksikodon hidrohlorida.

U U.S. Patentima No. 5,266,331; 5,508,042; 5,549,912 i 5,656,295 opisane su formulacije za uzdržano oslobađanje oksikodona. WO 2004/016618 opisuje polimorfe oksikodon hidrohlorida i njihovo dobijanje.

Tebain, jedno jedinjenje izvedeno iz opijuma, mada samo po sebi nema medicinsku upotrebu, korisno je kao polazni materijal u shemama sinteze za proizvodnju oksikodona. U drugim shemama, kao polazni materijal za proizvodnju oksikodona može se koristiti kodein. U tim shemama 14-hidroksikodeinon predstavlja intermedijarni prekursor do oksikodona.

Postupci proizvodnje tebaina ili 14-hidroksi supstituisanih derivata opijuma opisani su, npr. u U.S. Patentu No. 3,894,026 i u U.S. Patentu No. 4,045,440.

Oksidacija kodeina u kodeinon, početni korak u sintezi derivata opijuma, objavljena je u EP 0889045, U.S. Patent No. 6,008,355 i uJ. Am. Chem.Soc.,1051, 73, 4001 (Findlav).

Reakcija kodeinona u 14-hidroksikodeinon opisana je u U.S. Patentu No. 6,008,355 i uTetrahedron55,1999 (Coop i Rice).

Metilovanje kodeinona u tebain objavljeno je uHeterocycles,1988, 49, 43-7 (Rice) i u EP 0889045.

U U.S. Patentu No. 6,177,567 opisano je hidrogenovanje 14-hidroksikodeinona u oksikodon, redukcijom sa difenilsilanom i Pd(Ph3P)/ZnCI2ili sa natrijum-hipofosfitom, zajedno sa nekim katalizatorom Pd/C, u vodenom rastvoru sirćetne kiseline.

Krassnig et al. u članku "Optimization of the Svnthesis of Oxycodone and 5-Methyloxycodone", u časopisuArch. Pharm.(1996), 329(6), (325-326) opisuju hidrogenovanje rastvora 14-hidroksikodeinona u glacijalnoj sirćetnoj kiselini sa katalizatorom Pd/C, na 206,84 kPa, pod opisanim uslovima.

Tokom oksidacije tebaina kojom se dobija 14-hidroksikodeinon, stvara se nekoliko previše oksidisanih proizvoda, uključujući 8,14-dihidroksi-7,8-dihidrokodeinon. Pri proizvodnji oksikodona, slobodna baza iz 14-hidroksikodeinona koju čini 8,14-dihidroksi-7,8-dihidrokodeinon, provlači se kroz ceo proces. Tokom konverzije slobodne baze oksikodona u oksikodon oksikodon hidrohlorid, ova nečistoća podleže kiseloj katalitičkoj dehidrataciji, pa se konvertuje u 14-hidroksikodeinon. Dakle, 14-hidroksikodeinon je prisutan u konačnom sastavu oksikodon hidrohlorida. Oksikodon hidrohlorid API (activni farmaceutski sastojak, od engleski Active Pharmaceutical ingredient) je dostupan kod brojnih proizvođača, kao što su Johnson Matthev i Mallinkrodt. Današnji komercijalno dostupan oksikodon hidrohlorid API i oksikodon hidrohlorid, koji se dobijaju po poznatim procedurama, imaju sadržaj 14-hidroksikodeinona veći od 100 ppm.

Postoji trajna potreba u stanju tehnike da se dobije kompozicija oksikodon hidrohlorida koja sadrži smanjene količine 14-hidroksikodeinona, u poređenju sa poznatim kompozicijama u stanju tehnike.

IZLAGANJE SUŠTINE PRONALASKA

Prikazni pronalazak se odnosi na proces dobijanja kompozicije oksikodon hidrohlorida sa sadržajem 14-hidroskikodeinona manjim od 25 ppm određenim HPLC postupkom iz primera 6, koji obuhvata hidrogenovanje kompozicije oksikodon hidrohlorida sa sadržajme 14-hidroksikodeinona od bar 100 ppm određenim HPLC postupkom iz primera 6 u pogodnom rastvaraču da bi se dobila kompozicija oksikodon hidrohlorida sa sadržajem 14-hidroksikodeinona manjim od 25 ppm. Rastvarač je izabran iz grupe koju čine voda, alkohol, etar, amid, N-metilpirolidon, karboksilna kiselina i odgovarajuća smeša bilo koja dva ili više gore pomenutih rastvarača. Postupak dalje obuhvata izolovanje iz rastvarača kompozicije oksikodon hidrohlorida sa sadržajem 14-hidroksikodeinona manjim od 25 ppm, gde korak izolovanja obuhvata kristalizaciju kompozicije oksikodon hidrohlorida sa sadržajem 14-hidroksikodeinona manjim od 25 ppm i filtriranje iskristalisane kompozicije iz rastvarača.

U nekim realizacijama, ovaj pronalazak se odnosi na pomenuti proces dobijanja kompozicije oksikodon hidrohlorida koja ima sadržaj 14-hidroksikodeinona manji od 25 ppm, koji obuhvata podvrgavanje kompozicije oksikodon hidrohlorida, koja ima sadržaj 14-hidroksikodeinona veći od 100 ppm, hidrogenovanju do tog stepena da se sadržaj 14-hidroksikodeinona u toj kompoziciji smanjuje na količinu manju od 25 ppm, manju od 15 ppm, manju od 10 ppm, ili manju od 5 ppm.

U nekim realizacijama koje se ovde opisuju, kompozicija oksikodona, koja ima sadržaj 14-hidroksikodeinona manji od 25 ppm, može se zatim hidrogenovati da bi se dalje snizila količina 14-hidroksikodeinona, npr., sa 15 ppm na 10 ppm ili manje.

U jednoj realizaciji, gde polazni materijal predstavlja kompozicija oksikodon hidrohlorida koja sadrži 14-hidroksikodeinon u količini od 100 ppm ili više, konačna kompozicija oksikodon hidrohlorida ima sadržaj 14-hidroksikodeinona manji od 25 ppm, manji od 15 ppm, manji od 10 ppm ili manji od 5 ppm.

U nekim realizacijama ovog pronalaska, proces dobijanja kompozicije oksikodon hidrohlorida, koja ima sadržaj 14-hidroksikodeinona manji od 25 ppm, sastoji se od hidrogenovanja polaznog materijala pod refluksom.

U nekim realizacijama, proces dobijanja kompozicije oksikodon hidrohlorida, koja ima sadržaj 14-hidroksikodeinona manji od 25 ppm, koji se sastoji od hidrogenovanja u pogodnom rastvaraču, pod refluksom, polazne kompozicije oksikodon hidrohlorida koja ima sadržaj 14-hidroksikodeinona veći od 100 ppm, tokom vremena koje je dovoljno dugo da se stvori kompozicija oksikodona koja ima sadržaj 14-hidroksikodeinona manji od 25 ppm, manji od 15 ppm, manji od 10 ppm ili manji od 5 ppm; i izolovanja kristalizacijom i uklanjanjem iz rastvarača (npr., filtriranjem) kompozicije oksikodon hidrohlorida, koja ima sadržaj 14-hidroksikodeinona manji od 25 ppm.

Kompozicija oksikodon hidrohlorida pripremljena prema prikazanom pronalasku ima kao donju granicu 0.25 ppm, 0.5 ppm, 1 ppm, 2 ppm ili 5 ppm 14-hidroksikodeinona.

Termin "ppm", kako se ovde koristi, označava "delove na milion". Kada se koristi za 14-hidroksikodeinon, "ppm" označava delove na milion 14-hidroksikodeinona u posmatranom uzorku.

Termin 8,14-dihidroksi-7,8-dihidrokodeinon obuhvata ili 8a,14-dihidroksi-7,8-dihidrokodeinon; ili 8p,14-dihidroksi-7,8-dihidrokodeinon, ili može obuhvatati smešu oba ova jedinjenja.

Preparat oksikodon hidrohlorida može biti, npr., neki farmaceutski aktivan sastojak (API) oksikodona, kao što je oksikodon hidrohlorid U.S.P., nekombinovan ili kombinovan sa jednim ili više drugih sastojaka. Na primer, ovaj preparat oksikodona može biti neki farmaceutski oblik za doziranje, ili neki intermedijarni preparat za neki konačni oblik za doziranje, koji se može testirati na prisustvo 14-hidroksikodeinona i/ili kodeinona, npr., u svrhe utvrđivanja kvaliteta. Poželjno je da preparat oksikodon hidrohlorida predstavlja oksikodon hidrohlorid API, i da sadrži najmanje 95% oksikodon hidrohlorida, najmanje 98% oksikodon hidrohlorida, najmanje 99% oksikodon hidrohlorida ili najmanje 99.9% oksikodon hidrohlorida.

Postupak za detekciju prisustva 14-hidroksikodeinona u nekom preparatu oksikodona može se obaviti u skladu sa opšte prihvaćenom metodologijom U.S. Provisional Application Serial No. 60/557,502, pod naslovom "Methods For Detecting 14-Hidroksikodeinon", podnetom 30. marta 2004. (prijava prvenstva za VVO 2005/098414), i u skladu sa U.S. Provisional Application, pod naslovom "Methods For Detecting 14-Hidroksikodeinon", podnetom 31. januara 2005 (obe prioritetne prijave VVO 2005/098414).

KRATAK OPIS SLIKA

Slika 1 predstavlja shemtaski reakciju tebaina sa oksikodon hidrohloridom, uključujući oksidaciju tebaina u 14-hidroksikodeinon i nečistoću 8,14-dihidroksi-7,8-dihidrokodeinon.

Slika 2 shematski predstavlja dehidrataciju 8,14-dihidroksi-7,8-dihidrokodeinona u 14-hidroksikodeinon.

Slika 3 opisuje razdvajanje u sistemu pogodno testiranog rastvora iz Primera 4.

Slika 4 opisuje hromatogram HPLC za radni standardni rastvor sa 100 ppm 140HC iz Primera 4.

Slika 5 opisuje tipični hromatogram HPLC uzorka rastvora oksikodona API iz Primera 4.

DETALJNI OPIS PRONALASKA

Prikazani pronalazak se odnosi na proces za dobijanje kompozicije oksikodon hidrohlorida koja ima manje od 25 ppm 14-hidroksikodeinona što je određeno HPLC postupkom iz primera 6, koji obuhvata hidrogenizovanje kompozicije oksikodon hidrohlorida koja ima bar 100 ppm 14-hidroksikodeinona što je određeno HPLC postupkom iz primera 6 u pogodnom rastvaraču da bi se dobila kompozicija oksikodon hidrohlorida koja ima manje od 25 ppm 14-hidroksikodeinona. Proces dalje obuhvata izolovanje kompozicije oksikodon hidrohlorida koja ima manje od 25 ppm 14-hidroksikodeinona iz rastvarača, gde korak izolovanja obuhvata kristalizaciju kompozicije oksikodon hidrohlorida koja ima manje od 25 ppm 14-hidroksikodeinona i filtriranje iskristalisane kompozicije iz rastvarača. Rastvarač je izabran iz grupe koju čine voda, alkohol, etar, amid, N-metilpirolidon, karboksilna kiselina i odgovarajuća smeša bilo koja dva ili više gore pomenuta rastvarača.

U jednom izvođenju, rastvarač je izabran iz grupe koju čine voda, alkohol, etar, N-metilpirolidon i odgovarajuća smeša bilo koja dva gore pomenuta rastvarača.

U još jednom izvođenju, rastvarač je izabran iz grupe koju čine voda, izopropanol, metanol, etanol, tetrahidrofuran, dioksan, N-metilpirolidon i odgovarajuće smeše bilo koja dva ili više gore pomenuta rasvarača.

U još jednom izvođenju, rastvarač je izabran iz grupe koju čine voda, izopropanol, metanol, etanol i odgovarajuća smeša bilo koja dva gore pomenuta rastvarača.

U određenom izvođenju, rastvarač je kombinacija izopropanola i vode.

U izvesnim izvođenjima, bardeo 14-hidoskikodeinona potiče iz 8a,14-dihidroksi-7,8-dihidroksikodeinona.

PROCES DOBIJANJA OKSIKODON HIDROHLORIDA KOJI IMA SADRŽAJ

14-HIDROKSIKODENIONA MANJI OD 25 ppm

Ovaj pronalazak se odnosi na proces pripremanja kompozicije oksikodon hidrohlorida koja ima sadržaj 14-hidroksikodeinona manji od 25 ppm kako je definisano u patentim zahtevima. U nekim realizacijama, proces se sastoji od reagovanja ove kompozicije oksikodon hidrohlorida sa nekom katalitički aktivnom količinom nekog jedinjenja prelaznog metala i nekim gasom koji sadrži vodonik, na nekoj temperaturi i tokom nekog perioda vremena koji je dovoljan da se smanji sadržaj 14-hidroksikodeinona do nivoa, kada će dobijena kompozicija oksikodon hidrohlorida sadržati 14-hidroksikodeinon u količini manjoj od 25 ppm, manjoj od 15 ppm; manjoj od 10 ppm, ili manjoj od 5 ppm.

Proces iz ovog pronalaska može takođe da dovede do smanjenja drugih alfa-, beta-nezasićenih ketona u kompozicijama oksikodona, pored 14-hidroksikodeinona, kao stoje npr., kodeinon.

U skladu sa nekim realizacijama ovog pronalaska, neka kompozicija oksikodon hidrohlorida (npr., oksikodon hidrohlorid API) i neki rastvarač se uvode u reaktor za odigravanje reakcije. Ova kompozicija se zatim pod odgovarajućim uslovima hidrogenuje tokom dovoljno dugog perioda; katalizator se ukloni iz rastvarača; a kompozicija oksikodon hidrohlorida, koja ima sadržaj 14-hidroksikodeinona manji od 25 ppm, se izoluje i odvoji, kristalizacijom i filtriranjem.

Hidrogenovanje 14-hidroksikodeinona u procesu iz ovog pronalaska se može obaviti upotrebom, npr., katalitičkog hidrogenovanja pod pritiskom, ili katalitičkim transfer-hidrogenovanjem u odgovarajućoj kiselini, npr., u sirćetnoj kiselini. Posebna reakcija hidrogenovanja koristi gasoviti vodonik, ili NaHP02, zajedno sa nekim katalizatorom paladijum-ugljenik. U nekim realizacijama, donor vodonika koji se koristi pri hidrogenovanju 14-hidroksikodeinona, može da se bira između vodonika, primarnih i sekundarnih alkohola, primarnih i sekundarnih amina, karboksilnih kiselina i njihovih estara i soli amina, ugljovodonika koji se lako dehidrogenuju (npr., niži alkilsupstituisani aromatični ugljovodonici, kao što su etilbenzen, dietilbenzen, izopropilbenzen, diizopropilbenzen, o-etiltoluen, m-etiltoluen, p-etiltoluen, o-izopropiltoluen, m-izopropiltoluen, p-izopropiltoluen, etilnaftalin, propilnaftalin, izopropilnaftalin I dietilnaftalin; parafina, kao što su etan, propan, n-butan, izobutan, n-pentan, izopentan, n-heksan, n-heptan, n-oktan, n-nonan, n-dekan i njihovi izomeri račvastog lanca; cikloparafina, kao što su ciklobutan, ciklopentan, cikloheksan, metilciklopentan, metilcikloheksan i etilciklopentan; olefina, kao što su etilen, propilen, 1-buten, 2-buten, 1-penten, 2-penten, 1-heksen, 2-heksen, 3-heksen, i njihovi derivati račvastog lanca), agenasa za čisto redukovanje (npr., organokalajni-hidridi na polimernom nosaču), i njihovih bilo kojih pogodnih kombinacija. U nekim realizacijama, ovo hidrogenovanje se može obaviti kao što je opisano u U.S. Provisional Application No. 60/477,968, podnetoj 12. juna 2003, pod naslovom "Hvdrogenation of Opioids VVithout Hvdrogen Gas Feed".

U nekim realizacijama, ovo hidrogenovanje se obavlja na pritisku od 5 PSIG (34.47 kPa) do 200 PSIG (1378.95 kPa), ili od 40 PSIG (275.79 kPa) do 60 PSIG (413.69 kPa). U nekim realizacijama, ovo hidrogenovanje se obavlja na temperaturi od 20°C do 100°C, ili od 40°C do 85°C.

U nekim realizacijama, ovo hidrogenovanje se obavlja na pH ispod 5, ispod 3 ili ispod 1, npr., oko 0.5.

U nekim realizacijama ovog pronalaska, ovaj 14-hidroksikodeinon se konvertuje u oksikodon hidrogenovanjem, koristeći difenilsilan i Pd(Ph3P)/ZnCl2i natrijum-hipofosfit, zajedno sa nekim Pd/C katalizatorom, u vodenom organskom rastvoru; ili katalitičkim transfer-hidrogenovanjem sa Pd/C.

Ukupno trajanje reakcije hidrogenovanja treba da je dovoljno da se smanji sadržaj 14-hidroksikodeinona na nivo koji je manji od 25 ppm, manji od 15 ppm, manji od 10 ppm ili manji od 5 ppm. Stvarno vreme reakcije može varirati, zavisno od temperature i efikasnosti sistema za hidrogenovanje. Zavisno od uslova hidrogenovanja (npr., temperature i pritiska), ukupno vreme reakcije za postizanje željenog smanjenja 14-hidroksikodeinona može biti, npr., od 10 min do 36 h. Hidrogenovanje 14-hidroksikodeinona se može obaviti u prisustvu nekog plemenitog metala, kao katalizatora. U nekim realizacijama, pogodni katalizatori se mogu birati između Ranev kobalta, Ranev nikla, paladijuma na ugljeniku, platine na ugljeniku, paladijuma na aluminijum-oksidu, platina-oksida, rutenijuma na aluminijum-oksidu, rodijuma na aluminijum-oksidu, ili rodijuma na ugljeniku. Poseban katalizator za ovu redukciju je 5% paladijum na ugljeniku. Količina katalizaora paladijuma na ugljeniku može biti od 0.05% mas% do 50% mas%, ili od 0.5% mas% do 5%, zavisno od tretirane kompozicije.

Reakcija se izvodi u nekom rastvaraču, kao što su voda; alkohol (kao što su, npr., izopropanol, metanol ili etanol); tetrahidrofuran; etar (kao što je dioksan); amid (kao što je, npr., dimetilformamid, dietilformamid, dimetilacetamid, ili drugi N-alkil supstituisani amidi nižih masnih kiselina); N-metilpirolidon; karboksilna kiselina (kao što su mravlja, sirćetna, propionska kiselina ili neka druga alkanoinska kiselina) ili neka odgovarajuća smeša bilo koja dva ili više gore pomenutih rastvarača. Jedna posebna kombinacija rastvarača je izopropanol/voda.

U nekim realizacijama, ovaj rastvarač se tipično pre hidrogenovanja meša sa kompozicijom oksikodon hidrohlorida koja sadrži 14-hidroksikodeinon.

U izvesnim realizacijama, bar deo 14-hidroksikodenima potiče iz 8a, 14-dihidroksi-7,8-dihidrokodenona. Tokom reakcija formiranja soli, koje su poznate u stanju tehnike, ova komponenta 8,14-dihidroksi-7,8-dihidrokodeinon se konvertuje u 14-hidroksikodeinon, preko dehidratacije katalizovane kiselinom. Tako raste sadržaj 14-hidroksikodeinona u konačnom proizvodu. Na osnovu ovog pronalaska ovo se može sniziti uz obezbeđivanje redukcionih uslova, dovoljnih da se 14-hidroksikodeinon lako konvertuje u oksikodon. Treba da se obezbede takvi redukcioni uslovi, koji su dovoljni da se 14-hidroksikodeinon konvertuje u oksikodon, npr., preko nekog katalizatora sa nekim donorom vodonika.

U nekim realizacijama, se može podesiti pH rastvora (npr., sa pH manje od 1) na pH od 1.5 do 2.5, poželjno na 1.8, sa nekim pogodnim baznim agensom, npr., natrijum-hidroksidom. Ovim se dalje, tokom kristalizacije, na minimum svodi formiranje 14-hidroksikodeinona iz 8,14-dihidroksi-7,8-dihidrokodeinona. Podešavanje pH se obavlja posle koraka hidrogenovanja, a pre uklanjanja katalizatora i izolovanja kompozicije oksikodon hidrohlorida, koja ima sadržaj 14-hidroksikodeinona manji od 25 ppm.

U nekim realizacijama može biti potrebno da se proces iz ovog pronalaska, ili jedan ili više relavenatnih koraka iz procesa ovog pronalaska, obavi više od jedanput, kako bi se snizila količina 14-hidroksikodeinona na željeni sadržaj, npr., manji od 10 ppm ili manji od 5 ppm.

FARMACEUTSKI DOZNI OBLICI SA OKSIKODON HIDROHLORIDOM

(nisu deo pronalaska)

Oksikodon hidrohlorid, koji ima sadržaj 14-hidroksikodeinona manji od 25 ppm, može se ugrađivati u farmaceutske oblike za doziranje, npr., mešanjem oksikodon hidrohlorida, koji ima sadržaj 14-hidroksikodeinona manji od 25 ppm, sa konvencionalnim ekscipijentima, tj., sa farmaceutski prihvatljivim organskim i neorganskim nosačima. Za oralne formulacije, oblici doze mogu da obezbede uzdržano oslobađanje aktivnog sastojka. Pogodni farmaceutski prihvatljivi nosači su alkoholi, gumiarabika, biljna ulja, benzil alkoholi, polietilenglikoli, želatin, ugljeni hidrati, kao što su laktoza, amiloza ili škrob, magnezijum- stearat, talk, silicijumova kiselina, viskozni parafin, mirisno ulje, monogliceridi i digleciridi masnih kiselina, pentaeritritol estri masnih kiselina, hidroksimettlceiuloza, polivinilpirolidon. Ovi farmaceutski preparati se mogu sterilisati, a ukolko se želi pomešati sa pomoćnim agensima, kao što su, npr., lubrikanti, dezintegranti, prezervativi, stabilizatori, agensi za kvašenje, emulgatori, soli za uicanje na osmotski pritisak, puferi, boje, arome i/ili aromatične supstance. Kompozicije koje su namenjene za oralnu upotrebu mogu se dobiti u skladu sa bilo kojim postupkom poznatim u stanju tehnike, pa te kompozicije mogu sadržati jedan ili više agenasa koji se biraju iz grupe koju čine inertni, netoksični farmaceutski prihvatljivi ekscipijenti, koji su pogodni za proizvodnju tableta. Ti ekscipijenti su, na primer, neki inertni diluent, kao što je laktoza; agensi za granulaciju i dezintergaciju, kao što je kukuruzni škrob; agensi za vezivanje, kao što je škrob; i agensi za podmazivanje, kao što je magnezijum-stearat. Tablete mogu biti neobložene ili se mogu obložiti poznatim tehnikama zbog lepog izgleda ili da se odloži oslobađanje aktivnih sastojaka. Formulacije za oralnu upotrebu mogu takođe da se daju kao tvrde želatinske kapsule, u kojima je aktivni sastojak pomešan sa nekim inertnim razblaživačem. Oralni oblici doze mogu biti u obliku tableta (sa uzdržanim oslobađanjem i/ili neposrednim oslobađanjem), troheje, pastile, prahovi ili granule, tvrde ili meke kapsule, mikročestice (npr., mikrokapsule, mikrosfere), bukalne tablete, supozitorije, rastvori, suspenzije.

Farmaceutski oblici za doziranje mogu biti za primenu za tretiranje bola. Ovo se može postići ordiniranjem nekom humanom pacijentu oblika za doziranje koji se ovde opisuju.

Ukoliko je oblik za doziranje oralni, taj oblik za doziranje sadrži 10 mg do 320 mg oksikodon hidrohlorida, koji ima sadržaj 14-hidroksikodeinona manji od 25 ppm. Naročito su poželjne doze za doziranje dva puta na dan, sa 5 mg, 10 mg, 15 mg, 20 mg, 30 mg, 40 mg, 50 mg, 60 mg, 80 mg, 100 mg ili 160 mg. Naročito poželjne doze za doziranje jedanput na dan sadrže 10 mg, 20 mg, 30 mg, 40 mg, 60 mg, 80 mg, 100 mg, 120 mg, 160 mg, ili 320 mg. Oksikodon hidrohlorid, koji ima sadržaj 14-hidroksikodeinona manji od 25 ppm, može takođe da se formuliše sa pogodnim farmaceutski prihvatljivim ekscipijentima, da se omogući uzdržano oslobađanje oksikodon hidrohlorida, koji ima sadržaj 14-hidroksikodeinona manji od 25 ppm. Takve formulacije se mogu dobiti u skladu sa U.S. Patentima No. 5,266,331; 5,508,042; 5,549,912 i 5,656,295.

Oksikodon hidrohlorid, koji ima sadržaj 14-hidroksikodeinona manji od 25 ppm, može da se formuliše kao oralna formulacija sa uzdržanim oslobađanjem u bilo kojoj pogodnoj tableti, obloženoj tableti ili višezrnastoj formulaciji, što je poznato verziranima u stanju tehnike. Oblik za doziranje sa uzdržanim oslobađanjem može sadržati materijal za uzdržano oslobađanje ugrađen u neku matricu, zajedno sa oksikodonom ili njegovom solju.

Oblik za doziranje sa uzdržanim oslobađanjem može opciono sadržati čestice sa sadržajem oksikodona, koji ima sadržaj 14-hidroksikodeinona manji od 25 ppm. U izvesnim farmaceutskim doznim oblicima, ove čestice mogu imati prečnik od 0.1 mm do 2.5 mm, poželjno od 0.5 mm do 2 mm. Poželjno je da su ove čestice obložene filmom, sa nekim materijalom koji u nekom vodenom medijumu dozvoljava oslobađanje aktivne supstance uzdržanom brzinom. Ovaj film obloge se bira tako da se postignu, u kombinaciji sa drugim navednim svojstvima, željena svojstva oslobađanja. Formulacije obloge za uzdržano oslobađanje, poželjno je da treba da budu u stanju da stvore jak, kontinualan film, koji je gladak i lepog izgleda, u stanju da nosi pigmente i druge aditive za oblaganje, da je netoksičan, inertan i da podnosi pigmente i druge aditive za oblaganje, koji su netoksični, inertni i bez uzajamnog slepljivanja.

Obložene perlice

U izvesnim farmaceutskim oblicima za doziranje, za oblaganje inertnih farmaceutskih perlica, kao što su perlice veličine nu pariel 18/20, može se koristiti neki hidrofobni materijal, tako da se zatim mnoštvo dobijenih čvrstih perlica sa uzdržanim oslobađanjem može staviti u neku želatinsku kapsulu, u količini koja je dovoljna za obezbeđivanje efikasnog uzdržanog oslobađanja, nakon gutanja i uspostavljanja kontakta sa okolnim fluidom, npr., želudačnim fluidom ili medijumima za rastvaranje.

Formulacije za perlice sa uzdržanim oslobađanjem, polako oslobađaju aktivni sastojak, npr., kada se progutaju i izlože želudačnim fluidima, a zatim intestinalnim fluidima. Profil uzdržanog oslobađanja ovih formulacija se može menjati, na primer, variranjem količine obloge od hidrofobnog materijala, menjanjem načina na koji se dodaje plastifikator tom hidrofobnom materijalu, variranjem količine plastifikatora u odnosu na hidrofobni materijal, ubacivanjem dodatnih sastojaka ili ekscipijenata, pramenom postupka proizvodnje. Profil rastvaranja krajnjeg proizvoda takođe se može modifikovati, na primer, povećavanjem ili smanjivanjem debljine obloge za usporavanje.

Sferoide ili perlice obložene sa agensom ili agensima prema ovom opisu, dobijaju se, npr., rastvaranjem ovih agenasa u vodi, a zatim raspršavanjem tog rastvora po substratu, na primer, po perlicama veličine nu pareil 18/20, korišćenjem Wuster-ovog dodatka. Opciono, dodatni sastojci takođe se dodaju pre oblaganja perlica, sa ciljem da se pomogne vezivanju aktivnog sastojka za perlice, i/ili za bojenje rastvora. Na primer, neki proizvod koji sadrži hidroksipropilmetilcelulozu, sa ili bez koloranta (npr., Opadrv<®>, koji je komercijalno dostupan iz firme Colorcon, Inc.), može se dodati u rastvor, pa se taj rastvor meša (npr., 1 h) pre nego Što se isti nanosi po perlicama. Dobijeni obloženi substrat, u ovom slučaju to su perlice, može se zatim opciono prevući sa nekim barijernim agensom, da se razdvoje aktivni sastojci od hidrofobne obloge za uzdržano oslobađanje. Primer jednog pogodnog barijernog agensa je onaj koji sadrži hidroksipropilmetilcelulozu. Međutim, može se upotrebiti bilo koji graditelj filma, koji je poznat u stanju tehnike. Poželjno je da ovaj barijerni agens ne utiče na brzinu rastvaranja konačnog proizvoda.

Ove perlice se zatim presvlače sa nekom disperzijom hidrofobnog materijala u vodi. Poželjno je da ta disperzija hidrofobnog materijala u vodi sadrži još i efikasnu količinu plastiifikatora, npr. trietilcitrata. Mogu se koristiti i prethodno formulisane disperzije etilceluloze u vodi, kao što su Aquacoat<®>ili Sureleas<®.>Ukoliko se koristi Surelease<®>, nije potrebno da se posebno dodaje plastifikator. Alternativno, mogu se koristiti i prethodno formulisane disperzije akrilnih polimera u vodi, kao što je Eudragit<®>.

Poželjno je da rastvori za oblaganje sadrže, pored materijala koji stvara film, plastifikatora i sistema rastvarača (tj., vode), i neki kolorant, koji treba da obezbedi lep izgled i razlikovanje proizvoda. Umesto toga, boja se može dodati u rastvor terapeutski aktivnog agensa, ili pored toga, u disperziju hidrofobnog materijala u vodi. Na primer, boja se može dodati u Aquacoat<®>koristeći disperzione boje na bazi alkohola ili propilenglikola, mlevene boje na bazi aluminijuma i dodatke za neprozirnost, kao što je titanijum-dioksid, dodavanjem boje uz snažno mešanje u rastvor polimera rastvornog u vodi, a zatim korišćenjem plastifikovanog Aquacoat-a<®>uz blago mešanje. Alternativno, može se koristiti bilo koji pogodan postupak za bojenje opisanih formulacija. Pogodni sastojci za obezbeđivanje boje ovakvoj formulaciji, ako se koristi disperzija akrilnog polimera u vodi, su titanijum-dioksid i pigmenti, kao što su pigmenti oksida gvožđa. Međutim, dodavanje pigmenta može da umanji efekat obloge.

Plastrfikovani hidrofobni materijal se može nanositi po substratu koji sadrži jedan ili više agenasa pomoću raspršavanja, koristeći bilo koju pogodnu opremu za raspršavanje koja je poznata u stanju tehnike. U jednom poželjnom postupku koristi se Wurster-ov sistem fluidizacione kolone, gde vazdušni mlaz, koji se injektira odozdo, fluidizuje materijal jezgra i izaziva efekat sušenja, kada se akrilni polimer raspršuje po njemu. Treba da se nanese dovoljna količina tog hidrofobnog materijala, da bi se dobilo unapred određeno suzdržano oslobađanje jednog ili više agenasa, kada se obloženi substrat izloži vodenim rastvorima, npr. želudačnom fluidu. Posle oblaganja sa hidrofobnim materijalom, po perlicama se može opciono naneti i sledeća prevlaka nekog materijala koji stvara film, kao što je Opadrv<®.>Ukoliko se uopšte primenjuje, ova prevlaka, to je sa ciljem da se u suštini smanji aglomerizacija ovih perlica.

Na oslobađanje jednog ili više agenasa formulacije za uzdržano oslobađanje može se dalje uticati, tj., podešavati na željenu brzinu oslobađanja, dodavanjem jednog ili više agenasa za modifikovanje oslobađanja, ili obezbeđivanjem jednog ili više propusnih kanala kroz oblogu. Odnos hidrofobnog materijala prema materijalu rastvornom u vodi određuje, pored ostalih faktora, zahtevanu brzinu oslobađanja i karakteristike rastvorijivosti odabranih materijala.

Agensi za modifikovanje oslobađanja, koji deluju kao stvaraoci pora, mogu biti organski ili neorganski, a to su materijali koji se mogu rastvarati, ekstrahovati ili ispirati iz obloge u upotrebljenoj sredini. Ovi stvaraoci pora mogu sadržati jedan ili više hidrofilnih materijala, kao što je hidroksipropilmetilceluloza.

Obloge za uzdržano oslobađanje mogu takođe da sadrže agense za promociju erozije, kao što su škrob i gume.

Obloge za uzdržano oslobađanje mogu takođe da sadrže materijale koji se koriste za pravljenje mikroporoznog sloja u sredini koja se koristi, kao što su polikarbonati, koje čine linearni poliestri ugljene kiseline, u kojima se karbonatne grupe ponavljaju u polimernom lancu.

Ovakav agens za modifikovanje oslobađanja može takođe da sadrži neki semi-permeabilan polimer.

U izvesnim farmaceutskim doznim oblicicma, Poželjno je da se ovaj agens za modifikovanje oslobađanja se bira između hidroksipropilmetilceluloze, laktoze, stearata metala, i smeša bilo kog od prethodnih.

Obloge za uzdržano oslobađanje mogu takođe sadržati sredstva za izlazak, koje čini najmanje jedan propusni kanal ili rupicu. Ovaj propusni kanal se može formirati postupcima kao što su oni koji su opisani u U.S. Patentima No. 3,845,770; 3,916,8989; 4,063,064 i 4,088,864.

Formulacije matrice

U drugim farmaceutskim oblicima za doziranje, formulacija za uzdržano oslobađanje može se postići takođe i preko matrice, koja opciono ima neku oblogu za uzdržano oslobađanje, koja je ovde opisana. Pogodni materijali za uključivanje u matricu za uzdržano oslobađanje zavise od postupka koji se koristi za formiranje te matrice.

Na primer, jedna matrica, pored oksikodon hidrohlorida, koji ima sadržaj 14-hidroksikodeinona manji od 25 ppm, može sadržati: Hidrofilne i/ili hidrofobne materijale, kao što su gume, etri celuloze, akrilne smole, materijali izvedeni iz proteina; to ne znači da je ova lista isključiva, što znači da se može koristiti bilo koji farmaceutski prihvatljiv hidrofoban ili hidrofilan materijal, koji je u stanju da pruži uzdržano oslobađanje jednog ili više agenasa, a koji se topi (ili omekšava do potrebne mere tako da se može ekstrudirati).

Jestive ugljovodonike dugog lanca (C8-C50, a naročito C-12-C40), supstituisane ili nesupstituisane, kao što su masne kiseline, masni alkoholi, gliceril estri masnih kiselina, mineralna i biljna ulja i voskovi i stearil alkohol; i polialkilenglikole.

Od ovih polimera poželjni su akrilni polimeri, naročito Eudragit<®>RSPO - etri celuloze, naročito hidroksialkilceluloze i karboksialkilceluloze. Oralni oblik za doziranje može sadržati između 1% i 80% (masenih) najmanje jednog hidrofilnog ili hidrofobnog materijala.

Ukoliko hidrofobni materijal predstavlja neki ugljovodonik, poželjno je da ovaj ugljovodonik ima temperaturu topljenja između 25° i 90°C. Od ugljovodonika dugog lanca poželjni su masni (alifatični) alkoholi. Oralni oblik za doziranje može da sadrži i do 60% (masenih) najmanje jednog jestivog ugljovodonika dugog lanca.

Poželjno je da ovakav oralni oblik za doziranje sadrži do 60% (masenih) najmanje jednog polialkilenglikola.

Poželjno je da se hidrofobni materijal bira iz grupe koju čine alkilceluloze, polimeri i kopolimeri akrilne i metakrilne kiseline, šelak, zein, hidrogenovano kastor ulje, hidrogenovano biljno ulje, ili njihove smeše. Poželjno je da ovaj hidrofobni materijal predstavlja neki farmaceutski prihvatljiv akrilni polimer, uključujući kopolimere akrilne kiseline i metakrilne kiseline, metilmetakrilat, kopolimere metilmekrilata, etoksietil metakrilate, cijanoetil metakrilat, kopolimer aminoalkil metakrilata, poli(akrilna kiselina), poli(metakrilna kiselina), kopolimer alkilamin metakrilne kiseline, poli(metilmetakrilat), poli(metakrilna kiselina)(anhidrid), polimetakrilat, poliakrilamid, poli(metakrilna kiselina anhidrid) i kopolimeri glicidil metakrilata. U ostalim farmaceutskim oblicima za doziranje, ovaj hidrofobni materijal se bira između materijala kao što su hidroksialkilceluloze, kao što je hidroksipropilmetilceluloza, i smeše prethodnih.

Poželjni hidrofobni materijali su nerastvorni u vodi, sa više ili manje izraženim hidrofilnim i/ili hidrofobnim trendovima. Poželjno je da korisni hidrofobni materijali imaju temperaturu topljenja od 25-30° do 200°C, poželjno od 45°C do 90°C. Specifično, hidrofobni materijal može sadržati prirodne ili sintetske voskove, masne alkohole (kao što su lauril, miristil, stearil, cetil ili poželjno cetostearil alkohol), masne kiseline, uključujući estre masnih kiselina, gliceride masnih kiselina (mono-, di-, i trigliceride), hidrogenovane masnoće, ugljovodonike, normalne voskove, neko stearinsko pomoćno sredstvo, stearil alkohol i hidrofobne i hidrofilne materijale koji imaju ugljovodonične skelete. Pogodni voskovi su, na primer, pčelinji vosak, gliko-vosak, kastor-vosak i karnauba-vosak. Za potrebe ovog opisa, neka supstanca nalik vosku se definiše kao bilo koji materijal koji je normalno čvrst na sobnoj temperaturi, a ima temperaturu topljenja od 25° do 100°C.

Pogodni hidrofobni materijali koji se mogu upotrebiti su jestivi, supstituisani ili nesupstituisani ugljovodonici, dugog lanca (Ca-Cso, naročito C12-C40), kao što su masne kiseline, masni alkoholi, glicerilestri masnih kiselina, mineralna i biljna ulja, i prirodni i sintetski voskovi. Poželjni su ugljovodonici koji imaju temperaturu topljenja između 25°C i 90°C. Od ugljovodoničnih materijala dugog lanca, poželjni su masni (alifatični alkoholi). Oralni oblik za doziranje može sadržati do 60% (masenih) najmanje jednog, jestivog ugljovodonika dugog lanca.

Poželjno je da je u formulacije matrice uključena neka kombinacija dva ili više hidrofobnih materijala. Ukoliko se uključuje dodatni hidrofobni materijal, poželjno je da se bira između prirodnih i sintetskih voskova, masnih kiselina, masnih alkohola i smeša istih. Primeri su pčelinji vosak, karnauba-vosak, stearinska kiselina i stearil alkohol.

Jedna posebno pogodna matrica sadrži najmanje jednu u vodi rastvornu hidroksialkil celulozu, najmanje jedan C12-C36, poželjno C14-C22, alifatični alkohol i, opciono, najmanje jedan polialkilenglikol. Poželjno je da je ova najmanje jedna hidroksialkil celuloza neka hidroksi (Ci-Cs) alkilceluloza, kao što je hidroksipropilceluloza, hidroksipropilmetilceluloza, a naročito, hidroksietilceluloza. Količina ove najmanje jedne hidroksialkil celuloze u ovom oralnom obliku za doziranje biće određena, između ostalog, preciziranjem zahtevane brzine oslobađanja oksikodon hidrohlorida. Ovaj najmanje jedan alifatični alkohol može, na primer, da bude lauril alkohol, miristil alkohol ili stearil alkohol. Međutim, u posebnim oralnim oblicima za doziranje, ovaj najmanje jedan alifatični alkohol predstavlja cetil alkohol ili cetostearil alkohol. Količina ovog najmanje jednog alifatičnog alkohola u ovom oralnom obliku za doziranje biće određena, kao i gore, preciziranjem potrebne brzine oslobađanja oksikodona. Ona će takođe da zavisi i od toga da li je najmanje jedan polialkilenglikol prisutan ili odsutan u tom oralnom obliku za doziranje. U odsustvu najmanje jednog polialkilenglikola, poželjno je da oralni oblik za doziranje sadrži između 20% i 50%

(masenih) najmanje jednog alifatičnog alkohola. Kada je prisutan najmanje jedan polialkilenglikol u oralnom obliku za doziranje, tada je poželjno da kombinovana masa najmanje jednog alifatičnog alkohola i najmanje jednog polialkilenglikola čini između 20% i 50% (masenih) od ukupne doze.

U bar jednom aspektu, odnos (mas%) najmanje jedne hidroksialkilceluloze prema najmanje jednom alifatičnom alkohol/polialkilenglikolu je između 1:2 i 1:4, pri Čemu je naročito poželjan odnos između 1:3 i 1:4.

Najmanje jedan polialkilenglikol može biti, na primer, polipropilenglikol, ili što je poželjno, polietilenglikol. Broj prosečne molekulske težine najmanje jednog polialkilenglikola, poželjno je da bude između 1,000 i 15,000, naročito između 1,500 i 12,000.

Sledeća pogodna matrica za uzdržano oslobađanje treba da sadrži neku alkilcelulozu (naročito etilcelulozu), neki C12do C36alifatični alkohol i, opciono, neki polialkilenglikol.

U još jednom poželjnom farmaceutskom obliku za doziranje, ova matrica sadrži neku farmaceutski prihvatljivu kombinaciju najmanje dva hidrofobna materijala.

Pored gornjih sastojaka, matrica za uzdržano oslobađanje može takođe da sadrži pogodne količine i drugih materijala, npr. razblaživača, lubrikanata, veziva, pomoćnih sredstava za granulaciju, koloranata, aroma i glidanata, koji su konvencionalni u stanju tehnike u farmaciji.

Zrnaste matrice

Da bi se olakšalo dobijanje čvrstog oralnog oblika za doziranje sa uzdržanim oslobađanjem, može se koristiti bilo koji postupak za dobijanje formulacije matrice, koji je poznat verziranima u stanju tehnike. Na primer, izgrađivanje matrice se može ostvariti, na primer, (a) formiranjem granula koje sadrže najmanje jednu u vodi rastvornu hidroksialkilcelulozu, i oksikodon hidrohlorid, koji ima sadržaj 14-hidroksikodeinona manji od 25 ppm; (b) mešanjem hidroksialkilceluloze, koja sadrži granule sa najmanje jednim C12- C36alifatičnim alkoholom; i (c) opciono, komprimovanjem i oblikovanjem tih granula. Poželjno je da se ove granule formiraju vlažnom granulacijom granula hidroksialkilceluloze sa vodom.

U još nekim alternativnim farmaceutskim oblicima doze, neki agens za sferonizaciju, zajedno sa aktivnim sastojkom, može da se sferonizuje, formirajući sferoide. Poželjan agens za sferonizovanje je mikrokristalna celuloza. Pogodna mikrokristalna celuloza je, na primer, materijal koji se prodaje kao Avicel PH 101 (zaštitni znak, FMC Corporation). U tim farmaceutskim oblicima za doziranje, pored aktivnog sastojka i agensa za sferonizaciju, sferoide mogu da sadrže i neko vezivo. Pogodna veziva, kao što su u vodi rastvorni polimeri niske viskoznosti, dobro su poznata onima koji su verzirani u stanju tehnike u farmaciji. Međutim, poželjna je niža hidroksialkilceluloza, koja je rastvorna u vodi, kao što je hidroksipropilceluloza. Pored toga (ili alternativno) ove sferoide mogu sadržati i neki u vodi nerastvoran polimer, naročito neki akrilni polimer, neki akrilni kopolimer, kao što je neki kopolimer metakrilna kiselina-etilakrilat, ili etilcelulozu. U tim farmaceutskim oblicima za doziranje, obloga za uzdržano oslobađanje obično sadrži neki hidrofobn materijal, kao što su (a) neki vosak, bilo sam ili u smeši sa nekim masnim alkoholom; ili (b) šelak ili zein.

Matrica ekstrudirana iz rastopa

Matrice sa uzdržanim oslobađanjem se takođe mogu napraviti tehnikama granulacije iz rastopa ili ekstrudiranjem rastopa. Obično tehnike granulacije iz rastopa sadrže topljenje hidrofobnog materijala koji je normalno čvrst, npr. nekog voska, i ugrađivanje sprašenog leka u njega. Da bi se dobio oblik za doziranje sa uzdržanim oslobađanjem može biti potrebno da se u rastopljeni voštani hidrofobni materijal ugradi i dodatna hidrofobna supstanca, npr. etilceluloza, ili neki u vodi nerastvorni akrilni polimer. Primeri formulacija sa uzdržanim oslobađanjem, dobijeni tehnikama granulacije nalaze se u U.S. Patent No. 4,861,598.

Ovaj dodatni hidrofobni materijal može sadržati jednu ili više u vodi nerastvornu termoplastičnu supstancu, nalik vosku, moguće pomešanu sa jednom ili više vosku nalik termoplastičnih supstanci, koje su manje hidrofobne od pomenute, ili nerastvornije u vodi od vosku nalik supstance. Da bi se postiglo konstantno oslobađanje, pojedine vosku nalik supstance u ovoj formulaciji treba da su u suštini nerazgradive i nerastvorne u gastrointestinalnim fluidima u početnim fazama oslobađanja. Korisne u vodi nerastvorne, vosku nalik supstance mogu predstavljati one sa rastvorljivošću u vodi koja je niža od 1:5000 (mas%).

Pored ovih gornjih sastojaka, jedna matrica sa uzdržanim oslobađanjem može takođe sadržati pogodne količine i drugih materijala, npr., razblaživače, lubrikante, veziva, pomoćna sredstva za granulaciju, kolorante, arome i glidante, koji su konvencionalni u stanju tehnike u farmaciji. Količine ovih dodatnih materijala treba da su dovoljne da obezbede željeni efekat željenoj formulaciji.

Pored gornjih sastojaka, jedna matrica sa uzdržanim oslobađanjem, u koju je ugrađeno mnoštvo čestica dobijenih ekstrudiranjem iz rastopa, može takođe, ukoliko se želi, da sadrži pogodne količine i drugih materijala, npr. razblaživača, lubrikanata, veziva, pomoćnih sredstava za granulaciju, koloranata, aroma i glidanata, koji su konvencionalni u stanju tehnike u farmaciji, u količinama do oko 50 mas% čestica.

Specifični primeri farmaceutski prihvatljivih nosača i ekscipijenata, koji se mogu koristiti za formulaciju oralnih oblika za doziranje, opisani su u "Handbook of Pharmaceutical Excipients", American Pharmaceutical Association (1986).

Mnoštvo čestica ekstrudiranih iz rastopa

Dobijanje pogodne matrice ekstrudiranjem rastopa može, na primer, obuhvatiti korake mešanja oksikodon hidrohlorida, koji ima sadržaj 14-hidroksikodeinona manji od 25 ppm, zajedno sa najmanje jednim hidrofobnim materijalom i poželjno dodatnim hidrofobnim materijalom, tako da se dobije homogena smeša. Ova homogena smeša se zatim zagreva na temperaturu koja je dovoljno visoka da bar dovoljno omekša ovu smešu za ekstrudiranje. Ovako dobijena homogena smeša se zatim ekstrudira u oblik vlaknastih strukova. Poželjno je da se ovaj ekstrudat ohladi, pa seče u mnoštvo Čestica na bilo koji način koji je poznat u stanju tehnike. Ovi vlaknasti strukovi se hlade i seku u mnoštvo čestica. Ovo mnoštvo čestica se zatim raspodeljuje u jedinične doze. Poželjno je da ovaj ekstrudat ima prečnik od 0.1 do 5 mm i da obezbeđuje uzdržano oslobađanje terapeutski aktivnog agensa u vremenskom periodu od 8 do 24 h.

Jedan opcioni proces za pripremanje ekstruzije iz rastopa je direktno odmeravanje nekog hidrofobnog materijala, oksikodon hidrohlorida, koji ima sadržaj 14-hidroksikodeinona manji od 25 ppm, i nekog opcionog veziva u ekstruder, pa zagrevanje te homogene smeše; ekstrudiranjem ove homogene smeše formiraju se vlaknasi strukovi; hlađenje ovih strukova koji sadrže homogenu smešu; sečenje ovih strukova u čestice koje imaju veličinu od 0,1 mm do 1,2 mm; i raspodela pomenutih čestica u jedinične doze. U ovom aspektu postiže se relativno kontinualna procedura proizvodnje.

Prečnik otvora ekstrudera, ili izlaz, takođe se može podešavati da se varira debljina ekstrudiranih strukova. Pored toga, izlaz iz ekstrudera ne mora biti okrugao; on može biti duguljast ili pravougaon. Strukovi koji izlaze se mogu smanjivati na čestice, korišćenjem vruće žice kao sekača, tzv. giljotine.

Sistem mnoštva čestica ekstrudiranih iz rastopa može biti, na primer, u obliku granula, sferoida ili peleta, zavisno od izlaznog otvora ekstrudera. Za potrebe ovog opisa, termini "mnoštvo čestica ekstrudiranih iz rastopa" i "sistem mnoštva čestica ekstrudiranih iz rastopa" i "čestice ekstrudirane iz rastopa" se odnose na mnoštvo jedinki, poželjno unutar opsega slične veličine i/ili oblika, koje sadrže jedan ili više aktivnih agenasa i jedan ili više ekscipijenata, poželjno uključujući neki hidrofobni materijal, kao što je ovde opisano. U tom pogledu, ovo mnoštvo česica ekstrudiranih iz rastopa će biti unutar opsega od oko 0.1 do 12 mm dužine, a imaće prečnik od 0.1 do 5 mm. Pored toga, podrazumeva se da mnoštvo čestica ektrudiranih iz rastopa može biti bilo kog geometrijskog oblika, unutar ovog opsega veličina. Alternativno, ovaj ekstrudat se može jednostavnio šeći na željenu dužinu, pa deliti na jedinične doze terapeutski aktivnog agensa, bez potrebe za korakom sferonizacije.

U jednom poželjnom aspektu, dobijaju se oralni oblici doze koji unutar neke kapsule sadrže efikasnu količinu mnoštva čestica ekstrudiranih iz rastopa. Na primer, jedno mnoštvo čestica ekstrudiranih iz rastopa se može staviti u želatinsku kapsulu, u količini koja je dovoljna da obezbedi efikasnu dozu sa uzdržanim oslobađanjem, posle gutanja i dovođenja u kontakt sa želudačnim fluidom.

U sledećem poželjnom aspektu, pogodna količina mnoštva čestica ekstrudata se komprimuje u oralnu tabletu, korišćenjem konvencionalne opreme za tabletiranje, uz upotrebu standardne tehnike. Tehnike i kompozicije za pravljenje tableta (komprimovanih i livenih), kapsula (tvrdih i mekih, od želatina) i pilula, opisani su takođe u "Remington's Pharmaceutical Sciences", (Arthur Osol, editor), 1553-1593

(1980).

U još jednom aspektu, ekstrudat se može oblikovati u tablete, kao što je opisano u U.S. Patentu No. 4,957,681 (Klimesch, et. al.), i dodatno detaljnije opisano gore.

Opciono, sistemi mnoštva čestica sa uzdržanim oslobađanjem ekstrudiranim iz rastopa ili tablete mogu biti obloženi, ili želatinska kapsula može da sadrži mnoštvo čestica koje mogu biti obložene sa prevlakom, kao što su prevlake za uzdržano oslobađanje opisane gore. Poželjno je da te prevlake sadrže dovoljnu količinu hidrofobnog materijala, tako da priraštaj mase iznosi od 2 do 30 procenata, mada ova obloga može biti i veća, zavisno, između ostalog, od željene brzine oslobađanja.

Oblici jedinične doze, ekstrudirani iz rastopa, mogu još da sadrže kombinacije čestica ekstrudiranih iz rastopa, pre nego što se kapsuli raju. Pored toga, ovi oblici jedinične doze mogu takođe da sadrže neku količinu agensa za neposredno oslobađanje, za potsticanje oslobađanja. Ovaj agens za neposredno oslobađanje može biti ugrađen, npr., kao odvojene pelete unutar želatinske kapsule, ili može biti obložen po površini mnoštva čestica, posle dobijanja oblika za doziranje (npr., obloga za uzdržano oslobađanje ili na bazi matrice. Da bi se postigao željeni efekat, oblici jedinične doze mogu takođe da sadrže neku kombinaciju perlica sa uzdržanim oslobađanjem i matricu mnoštva čestica.

Formulacije za uzdržano oslobađanje, poželjno je da polako oslobađaju jedan ili više agenasa, npr., kada se progutaju i izlože dejstvu želudačnih fluida, a zatim intestinalnih fluida. Profil uzdržanog oslobađanja formulacija ekstrudiranih iz rastopa, može da se menja, na primer, variranjem količine usporivača, tj., hidrofobnog materijala, variranjem količine plastifikatora, relativno prema hidrofobnom materijalu, ubacivanjem dodatnih sastojaka ili ekscipijenata, promenom postupka proizvodnje.

U drugim aspektima, materijal ekstrudiran iz rastopa se dobija bez ubacivanja oksikodon hidrohlorida, koji ima sadržaj 14-hidroksikodeinona manji od 25 ppm, a koji se može dodati ekstrudatu posle toga. Takve formulacije će tipično imati agense umešane zajedno sa ekstrudiranim materijalom matrice, a zatim se ta smeša može

tabletirati, kako bi se dobila formulacija sa usporenim oslobađanjem.

Obloge

Oblici doze mogu opciono biti obloženi sa jednim ili više materijala pogodnih za regulisanje oslobađanja ili za zaštitu te formulacije. U jednom aspektu, daju se obloge koje dopuštaju ili pH-zavisno ili pH-nezavisno oslobađanje. Obloge koje su pH-zavisne služe za oslobađanje aktivnog agensa u željenom delu gastrointestinalnog (Gl) trakta, npr., u stomaku ili u tankom crevu, tako da se obezbeđuje profil absorpcije koji je u stanju da pacijentu pruži najmanje 8 h, a poželjno 12 h, pa do 24 h analgezije. Kada se želi pH-nezavisna obloga, ta obloga se dizajnira tako da se postigne optimalno oslobađanje bez obzira na promene pH u okolnom fluidu, npr., u Gl traktu. Takođe, moguće je formulisati kompozicije koje oslobađaju deo doze u jednom, željenom delu Gl trakta, npr., u stomaku, a ostatak doze oslobađaju u drugom delu Gl trakta, npr. u tankom crevu.

Formulacije koje koriste pH-zavisne obloge mogu takođe da ispoljavaju efekat ponovljenog delovanja, kada se nezaštićeni lek oblaže preko enteričke prevlake i oslobađa u stomaku, dok se ostatak, koji je zaštićen enteričkom prevlakom, oslobađa kasnije u gastrointestinalnom traktu. Obloge, koje su pH-zavisne i mogu se koristiti, sadrže šelak, celuloza acetat ftalat (CAP), polivinil acetat ftalat (PVAP), hidroksipropilmetilcelulozu ftalat, kopolimere estara metakrilne kiseline, zein.

U izvesnim poželjnim farmaceutskim oblicima doze, poželjno je da substrat (npr., perlica jezgra tablete, čestica matrice), koji sadrži oksikodon hidrohlorid, koji ima sadržaj 14-hidroksikodeinona manji od 25 ppm, bude obložen sa nekim hidrofobnim materijalom koji se bira između: (i) neke alkilceluloze; (ii) nekog akrilnog polimera; ili (iii) njihovih smeša. Ova obloga se može nanositi u obliku nekog organskog ili vodenog rastvora ili kao disperzija. Oblaganje se može obaviti tako da priraštaj mase bude od 2 do 25% od mase substrata, da bi se dobio željeni profil uzdržanog oslobađanja. Obloge koje se nanose iz disperzija u vodi opisane su detaljno, npr., u U.S. Patentima No. 5,273,760 i 5,286,493.

Ostali primeri formulacija i obloga za uzdržano oslobađanje, koje se mogu koristiti su one koje su opisane u U.S. Patentima No. 5,324,351; 5,356,467 i 5,472,712.

Polimeri alkilceluloze

Celulozni materijali i polimeri, uključujući alkilceluloze, predstavljaju hidrofobne materijale koji su veoma pogodni za oblaganje perlica. Jednostavno, primera radi, jedan od poželjnih polimera alkilceluloze je etilceluloza, mada je stručnjaku jasno da se i drugi polimeri celuloze i/ili alkilceluloze mogu isto tako koristiti, pojedinačno ili u bilo kojoj kombinaciji, bilo kao celina ili kao deo neke hidrofobne obloge.

Akrilni polimeri

U ostalim poželjnim farmaceutskim oblicima za doziranje, hidrofobni materijal od kog se sastoji obloga za uzdržano oslobađanje, predstavlja i neki farmaceutski prihvatljiv akrilni polimer, uključujući kopolimere akrilne kiseline i metakrilne kiseline, kopolimere metilmetakrilata, etoksietil metakrilate, cijanoetilmetakrilat, poli(akrilnu kiselinu), poli(metakrilnu kiselinu), kopolimer metakrilne kiseline i alkilamida, poli(metil metakrilat), polimetakrilat, kopolimer poli(metilmetakrilata), poliakrilamid, kopolimer aminoalkilmetakrilata, poli(anhidrid metakrilne kiseline) i kopolimere glicidil metakrilata.

U nekim poželjnim farmaceutskim oblicima za doziranje, ovaj akrilni polimer čini jedan ili više kopolimera amonio metakrilata. Kopolimeri amonio metakrilata su dobro poznati u stanju tehnike, a opisani su u NF XVII, kao potpuno polimerizovani kopolimeri estara akrilne i metakrilne kiseline sa niskim sadržajem kvaternernih amonijum grupa.

Da bi se dobio željeni profil rastvaranja, može biti neophodno da se ugrade dva ili više kopolimera amonio metakrilata, koji imaju različita fizička svojstva, kao Što su različiti molski udeli kvaternernih amonijum grupa u neutralnim (met)akrilnim estrima.

Neki polimeri tipa estara metakrilne kiseline su korisni za dobijanje pH-zavisnih obloga. Na primer, postoji familija kopolimera sintetizovanih iz dietilaminoetil metakrilata i drugih neutralnih metakrilnih estara, takođe poznatih kao kopolimeri metakrilne kiseline, ili polimerni metakrilati, koji su komercijalno dostupni kao Eudragit<®>iz firme Rohm Tech, Inc. Postoji nekoliko različitih vrsta Eudragit-a<®>. Na primer, Eudragit<®>E je primer jednog kopolimera metakrilne kiseline koji bubri i rastvara se u kiseloj sredini. Eudragit<®>L je jedan kopolimer metakrilne kiseline koji ne bubri na pH < 5.7, a rastvoran je pH > 6. Eudragit<®>S ne bubri oko pH < 6.5, a rastvoran je pH > 7. Eudragit<®>RL i Eudragit<®>RS bubre u vodi, a količina vode absorbovana u ovim polimerima zavisi od pH. Međutim, oblici za doziranje obloženi sa Eudragit-om<®>RL i RS su pH-nezavisni.

U izvesnim poželjnim farmaceutskim oblicima za doziranje, akrilne prevlake Čini smeša dva laka akrilne smole, komercijalno dostupna iz firme Rohm Pharma, pod trgovinskim nazivom Eudragit<®>RL30D i Eudragit<®>RS30D, respektivno. Eudragit<®>RL30D i Eudragit<®>RS30D su kopolimeri akrilnih i metakrilnih estara, sa niskim sadržajem kvaternernih amonijumovih grupa, a molski odnos amonijum grupa prema preostalim neutralnim (met)akrilnim estrima je 1:20 u Eudragit-u<®>RL30D, a 1:40 u Eudragit-u® RS30D. Srednja molekulska težina je 150,000. Šifra oznaka RL (visoka permeabilnost) i RS (niska permeabilnost) se odnosi na svojstvo permeabilnosti ovih agenasa. Smeše Eudragit-a<®>RL/RS su nerastvorne u vodi i digestivnim fluidima. Međutim, obloge formirane sa istima bubre i permeabilne su u vodenim rastvorima i digestivnim fluidima.

Disperzije Eudragit-a<®>RL7RS mogu se zajedno mešati u bilo kom odnosu, sa ciljem konačnog dobijanja formulacije sa uzdržanim oslobađanjem, koja ima željeni profil rastvaranja. Željene formulacije sa uzdržanim oslobađanjem se mogu dobiti, na primer, iz neke obloge sa zadrškom, koja se dobija od 100% Eudragit-a<®>RL, 50% Eudragit-a<®>RL i 50% Eudragit-a<®>RS i 10% Eudragit<®>RL: 90%Eudragit® RS. Naravno, onaj ko je verziran u stanju tehnike shvata da se takođe mogu koristiti i drugi akrilni polimeri, kao što je, na primer, Eudragit<®>L.

Piastifikatori

Ukoliko obloga sadrži neku disperziju hidrofobnog materijala u vodi, ubacivanje efikasne količine nekog plastifikatora u ovu disperziju hidrofobnog materijala u vodi dodatno će poboljšati fizička svojstva obloge za uzdržano oslobađanje. Na primer, zato što etilceluloza ima relativno visoku temperaturu prelaza u staklasto stanje i ne formira fleksibilne filmove pod normalnim uslovima oblaganja, poželjno je da se u oblogu od etilceluloze za uzdržano oslobađanje ugradi neki plastifikator, pre nego što se ista koristi kao materijal za oblaganje. Obično, količina plastifikatora sadržanog u rastvoru za oblaganje, zavisi od koncentracije agensa koji stvara film, npr., najčešće je 1 do 50 mas% od agensa koji stvara film. Međutim, koncentracija plastifikatora može ispravno da se odredi samo posle pažljivog eksperimentalnog ispitivanja posmatranog rastvora za oblaganje i postupka nanošenja.

Primeri pogodnih plastifikatora za etilcelulozu su piastifikatori nerastvorni u vodi, kao što su dibutilsebakat, dietilftalat, trietilcitrat, tributilcitrat i triacetin, mada je moguće da se koriste i drugi piastifikatori koji su nerastvorni u vodi (kao što su acetilovani monogliceridi, ftalatni estri, kastor ulje). Trietilcitrat je naročito poželjan plastifikator za disperzije etilceluloze u vodi.

Primeri pogodnih plastifikatora za akrilne polimere, obuhvataju estre limunske kiseline, kao što su trietilcitrat NF XVI, tributilcitrat, dibutilftalat i moguće 1,2-propilenglikol. Drugi piastifikatori, za koje je dokazano da su pogodni za poboljšanje elastičnosti filmova formiranih od akrilnih polimera, kao što su rastvori za lakiranje Eudragit-a<®>RL/RS, su polietilenglikoli, propilenglikol, dietilftalat, kastor ulje i triacetin. Trietilcitrat je naročito poželjan plastifikator za disperzije etilceluloze u vodi. Pronađeno je još da dodatak male količine talka smanjuje tendenciju disperzija u vodi da se lepe tokom izrade, i deluje kao agens za poliranje.

Osmotski oblik za doziranje sa uzdržanim oslobađanjem

Oblici za doziranje sa uzdržanim oslobađanjem mogu se takođe dobiti kao formulacije sa osmotskim doziranjem. Ovi osmotski oblici za doziranje poželjno je da sadrže dvoslojno jezgro, koje se sastoji od sloja leka (koji sadrži oksikodon hidrohlorid, koji ima sadržaj 14-hidroksikodeinona manji od 25 ppm) i neki sloj za oslobađanje ili istiskivanje, pri čemu je ovo dvoslojno jezgro okruženo nekim polupropustljivim zidom, a opciono ima u njemu smešten najmanje jedan propusni kanal.

Izraz "propusni kanal", kako se ovde koristi za svrhe ovog opisa, obuhvata neki prorez, otvor, rupu, poru, porozni element, kroz koji se oksikodon hidrohlorid, koji ima sadržaj 14-hidroksikodeinona manji od 25 ppm, može ispumpavati, difundovati ili migrirati kroz neko vlakno, kapilarnu cev, porozni ispust, porozni umetak, mikroporozni element ili poroznu kompoziciju. Ovaj propusni kanal može takođe da obuhvati i neko jedinjenje koje erodira zid ili se ispira iz zida u okolni fluid, stvarajući najmanje jedan propusni kanal. Reprezentativna jedinjenja za formiranje ovih otvora za ispuštanje u tom zidu Čine erodibilna poli(glikolna) kiselina, ili poli(mlečna) kiselina; neko želatinozno vlakno; neki poli(vinil alkohol) koji se uklanja sa vodom; jedinjenja koja se ispiraju, kao što su polisaharidi, kiseline, soli i okdisi, koji se uklanjaju sa fluidom uz stvaranje pora. Propusni kanal se može formirati ispiranjem nekog jedinjenja iz zida, kao što su sorbitol, saharoza, laktoza, maltoza ili fruktoza, formirajući dimenzionisanu poru kao propusni kanal sa uzdržanim oslobađanjem. Ovaj oblik za doziranje se može proizvesti sa jednim ili više propusnih kanala koji su prostorno razdvojeni, na jednoj ili više površina tog oblika za doziranje. Propusni kanal i oprema za stvaranje nekog propusnog kanala su opisani u U.S. Patentima No. 3,845,770; 3,916,899; 4,063,064 i 4,088,864. Propusni kanali sa uzdržanim oslobađanjem koji su dimenzionisani, oblikovani i prilagođeni u neku vrstu pore za oslobađanje, formiraju se isprianjem u vodi, tako da pružaju poru za oslobađanje nekom brzinom uzdržanog oslobađanja, opisani su u U.S. Patentima No. 4,200,098 i 4,285,987.

Sloj leka može takođe da sadrži najmanje jedan polimerni hidrogel. Ovaj polimerni hidrogel može imati prosečnu molekulsku težinu između 500 i 6,000,000. Primeri polimernih hidrogelova su polimer maltodekstrina sa formulom {C6H12O5VH2O, gde je n jednako 3 do 7,500, a polimer maltodekstrina ima brojčanu prosečnu molekulsku težinu 500 do 1,250,000; poli(alkilen oksid), koga predstavlja, npr., neki poli(etilen oksid) i neki poli(propilen oksid), ima prosečnu molekuslku težinu od 50,000 do 750,000, a specifičnije, predstavlja ili poli(etilen oksid) sa najmanje jednom prosečnom molekulskom težinom od 100,000, 200,000, 300,000 ili 400,000; neka alkalna karboksialkilceluloza, gde alkaliju predstavlja natrijum ili kalijum, a alkil je metil, etil, propil, ili butil, sa prosečnom molekulskom težinom od 10,000 do 175,000; i neki kopolimer etilen-akrilna kiselina, uključujući metakrilnu i etakrilnu kiselinu sa prosečnom brojčanom molekulskom težinom od 10,000 do 500,000.

U izvesnim farmaceutskim oblicima za doziranje, sloj za oslobađanje ili istiskivanje može da sadrži i neki osmopolimer. Primer osmopolimera je neki član koji se bira iz grupe koju čine neki polialkilen oksid i neka karboksialkilceluloza. Ovaj polialkilen oksid ima prosečnu molekulsku težinu 1,000,000 do 10,000,000. Polialkilen oksid može biti neki član koji se bira iz grupe koju čine polimetilen oksid, polietilen oksid, polipropilen oksid, polietilen oksid prosečne molekulske težine 1,000,000, polietilen oksid prosečne molekulske težine 5,000,000, polietilen oksid prosečne molekulske težine 7,000,000, umreženi polimetilen oksid može da ima prosečnu molekulsku težinu 1,000,000, a polipropilen oksid može da ima prosečnu molekulsku težinu 1,200,000. Tipični osmopolimer je karboksialkilceluloza, koja je samo jedan od članova u grupi koju čine alkali karboksialkilceluloza, natrijum- karboksimetilceluloza, kalijum-karboksimetilceluloza, natrijum-karboksietilceluloza, litijum-karboksimetilceluloza, karboksialkilhidroksi-alkilceluloza, karboksimetilhidroksietil celuloza, karboksietilhidroksietilceluloza i karboksimetilhidroksipropilceluloza. Ovi osmopolimeri, kada se upotrebljavaju kao sloj za izmeštanje, pokazuju gradijent osmotskog pritiska u semipermeabilnom zidu. Osmopolimeri upijaju fluid u oblik za doziranje, pa stoga bubre i šire se kao neki osmotski hidrogel (poznat takođe kao osmogel), i pri tome istiskuju oksikodon hidrohlorid, koji ima sadržaj 14-hidroksikodeinona manji od 25 ppm, iz tog osmotskog oblika za doziranje.

Ovaj sloj za istiskivanje može takođe da sadrži jedan ili više osmotski efikasnih jedinjenja, poznatih takođe kao osmagensi, i kao osmotski efikasne rastvorene supstance. Ona upijaju okolni fluid, na primer, iz gastrointestinalnog trakta, u oblik za doziranje i doprinose kinetici oslobađanja kroz ovaj sloj za izmeštanje. Primer osmotski aktivnih jedinjenja čini neki član koji se bira iz grupe koju čine osmotske soli i osmotski ugljeni hidrati. Primeri specifičnih osmagenasa su natrijum-hlorid, kalijum-hlorid, magnezijum-sulfat, litijum-fosfat, litijum-hlorid, natrijum-fosfat, kalijum-sulfat, natrijum- sulfat, kalijum-fosfat, glukoza, fruktoza i maltoza.

Ovaj sloj za istiskivanje može opciono sadržati hidroksipropilalkilcelulozu, koja poseduje prosečnu brojčanu molekulskuu težinu 9,000 do 450,000. Ova hidroksipropilalkil-celuloza predstavlja jednog od članova koji se biraju iz grupe koju čine hidroksipropilmetilceluloza, hidroksipropiletilceluloza, hidroksipropilizopropilceluloza, hidroksipropilbutilceluloza i hidroksipropilpentilceluloza.

Ovaj sloj za istiskivanje takođe može opciono sadržati neki netoksični kolorant ili boju. Primeri koloranata ili boja su, ali bez ograničavanja su oni koje je odobrio Food and Drug Administration Colorant (FD&C), kao što je FD&C No. 1 plava boja, FD&C No. 4 crvena boja, crveni oksid gvožđa, žuti oksid gvožđa, titanijum-dioksid, čađ i indigo.

Ovaj sloj za istiskivanje takođe može opciono sadržati neki antioksidant za inhaliranje oksidacije sastojaka. Neke primere antoksidanata predstavlja član koji se bira iz grupe koju čine askorbinska kiselina, askorbil palmitat, butilovani hidroksianizol, smeša 2 i 3 tercijarna-butil-4-hidroksianizola, butilovani hidroksitoluen, natrij u m-izoaskorbat, dihidrogvaretinska kiselina, kalijum-sorbat, natrijum-bisulfat, natrijum-metabisulfat, sorbinska kiselina, kalijum-askorbat, vitamin E, 4-hloro-2,6-ditercijarni butilfenol, alfatocofezol i propilgalat.

U izvesnim alternativnim farmaceutskim oblicima za doziranje, ovaj oblik za doziranje može sadržati neko homogeno jezgro koje sadrži oksikodon hidrohlorid, koji ima sadržaj 14-hidroksikodeinona manji od 25 ppm, neki farmaceutski prihvatljiv polimer (npr., polietilenoksid), opciono neki dezintegrant (npr., polivinilpirolidon), opciono neki poboljšavač absorpcije (npr., neka masna kiselina, neki surfaktant, neki agens za helatiranje, so žučne kiseline). Ovo homogeno jezgro je okruženo nekim semipermeabilnim zidom koji ima neki propusni kanal (gore definisan) za oslobađanje oksikodon hidrohlorida, koji ima sadržaj 14-hidroksikodeinona manji od 25 ppm.

U izvesnim farmaceutskim oblicima za doziranje, ovaj semipermeabilni zid može predstavljati neki član koji se bira iz grupe koju čine neki polimerni estar celuloze i neki polimerni estar-etar celuloze. Reprezentaivni polimer zida je neki član koji se bira iz grupe koju čine celuloza acilat, celuloza diacilat, celuloza triacilat, celuloza acetat, celuloza diacetat, celuloza triacetat, mono-, di- i triceluloza alkenilati i mono-, di- and triceluloza alkinilati. Ova poli(celuloza) koja se za ovo koristi ima brojčanu srednju molekulsku težinu od 20,000 do 7,500,000.

Dodatni semipermabilni polimeri obuhvataju acetaldehid dimetilceluloza acetat, celuloza acetat etilkarbamat, celuloza acetat metilkarbamat, celuloza diacetat, propilkarbamat, celuloza acetat dietilaminoacetat; semipermeabilni poliamid; semipermeabilni poliuretan; semipermeabilni sulfonovani polistiren; semipermeabilni umreženi polimer, nastao koprecipitacijom nekog polianjona i polikatjona, kao što je opisano u U.S. Patentima No. 3,173,876; 3,276,586; 3,541,005; 3,541,006 i 3,546,876; semipermeabilni polimeri koje su opisali Loeb i Sourirajan u U.S. Patent No. 3,133,132; semipermeabilni umreženi polistireni; semipermeabilni umreženi poli(natrijum-stirensulfonat); semipermeabilni umreženi poli(vinilbenziltrimetil-amonijum-hlorid); i semipermeabilni polimeri koji poseduju permabilnost fluida od 2.5x10"<8>do 2.5x10"<2>(cm2/h bar), iskazanu po baru razlike hidrostatičkog ili osmotskog pritiska kroz ovaj semipermeabilni zid. Ostali ovde korisni polimeri koji su poznati u stanju tehnike, dati su u U.S. Patentima No. 3,845,770; 3,916,899 i 4,160,020; i u "Handbook of Common Polvmers", Scott, J. R. i W. J. Roff, 1971, CRC Press, Cleveland, Ohio.

Poželjno je da je ovaj semipermeabilni zid netoksičan, inertan, i da zadržava njegov fizički ii hemijski integritet tokom trajanja upotrebe leka. U izvesnim farmaceutskim oblicima za doziranje, oblik za doziranje može sadržati i neko vezivo. Primer veziva je neki terapeutski prihvatljiv vinil polimer, koji ima srednju molakulsku težinu na bazi viskoznosti od 5,000 do 350,000, a predstavlja nekog člana koji se bira iz grupe koju čine poli-n-vinilamid, poli-n-viniiacetamid, poli(vinil pirolidon), poznat takođe kao poli-n-vinilpirolidon, poli-n-vinilaprolakton, poli-n-vinil-5-metii-2-pirolidon i kopolimeri poli-n-vinilpirolidona sa nekim članom koji se bira iz grupe koju čine vinil acetat, vinil alkohol, vinil hlorid, vinil fluorid, vinil butirat, vinil laureat i vinil stearat. Ostala veziva su, na primer, akacija, škrob, želatin i hidroksipropilalkilceluloza sa srednjom molekulskom težinom 9,200 do 250,000.

U izvesnim farmaceutskim oblicima za doziranje, oblik za doziranje može sadržati neki lubrikant, koji se može koristiti tokom proizvodnje tog oblika za doziranje, kako bi se sprečilo lepljenje za košuljicu kalupa ili za površinu klipa za presovanje. Primeri lubrikanata su magnezijum-stearat, natrijum-stearat, stearinska kiselina, kalcijum-stearat, magnezijum-oleat, oleinska kiselina, kalijum-oleat, kaprilna kiselina, natrijum- stearilfumarat i magnezijum-palmitat.

U izvesnim poželjnim farmaceutskim oblicima za doziranje, farmaceutski oblik za doziranje obuhvata jednu terapeutsku kompoziciju, koja sadrži neku količinu oksikodon hidrohlorida, koji ima sadržaj 14-hidroksikodeinona manji od 25 ppm, koja je ekvivalentana sa 10 do 40 mg oksikodon hidrohlorida, 25 do 500 mg of poli(alkilen oksida) koji ima prosečnu molekulsku težinu 150,000 do 500,000, 1 do 50 mg polivinilpirolidona, koji ima prosečnu molekulsku težinu 40,000, i 0 do 7.5 mg nekog lubrikanta.

Supozitorije

Formulacije sa uzdržaim oslobađanjem, mogu da se formulišu kao farmaceutska supozitorija za rektalno ordiniranje, koja sadrži osnovu za supozitorije i oksikodon hidrohlorid, koji ima sadržaj 14-hidroksikodeinona manji od 25 ppm. Dobijanje formulacija supozitorije sa uzdržanim oslobađanjem je opisano u npr., U.S. Patent No. 5,215,758.

Pre adsorpcije lek mora da bude u rastvoru. U slučaju supozitorija, rastvaranje mora da prethodi rastvaranju osnove supozitorije, ili topljenju ove osnove i naknadnom izdvajanju leka iz osnove supozitorije u rektalni fluid. Absorpcija leka u telo se može menjati pomoću osnove supozitorije. Dakle, posmatrana osnova supozitorije koja treba da se koristi zajedno sa posmatranim lekom, mora da se odabere uzimajući u obzir fizička svojstva tog leka. Na primer, lekovi koji su rastvorni u lipidima neće se lako izdvajati u rektalni fluid, ali lekovi koji su slabo rastvorni u lipidnoj osnovi lako će se izdvojiti u rektalni fluid.

Među raznim faktorima koji utiču na vreme rastvaranja (ili brzinu oslobađanja) leka su površina lekovite supstance koja se nudi za rastvaranje u rastvaraču medijuma, vrednost pH tog rastvora, rastvorljivost te supstance u specifičnom rastvaraču medijuma i pogonske sile stvaranja zasićene koncentracije rastvorenih materijala u tom rastvaraču medijuma. Obično, faktore koji utiču na absorpciju lekova iz supozitorija ordiniranih rektalno čine tečni nosač supozitorije, pH mesta absorpcije, pKa leka, stepen jonizacije i rastvorljivost lipida.

Izabrana osnova za supozitorije treba da bude kompatibilna sa aktivnim agensom. Pored toga, poželjno je da osniva za supzitorije bude netoksična i da ne iritira membrane sluzokože, da se topi ili rastvara u rektalnim fluidima i da je stabilna tokom skladištenja.

U izvesnim poželjnim farmaceutskim oblicima za doziranje, osnova za supozitorije sadrži neki vosak masne kiseline, koji se bira iz grupe koju čine mono-, di- i trigliceridi zasićenih, prirodnih masnih kiselina dužine lanca C12do Cig.

Pri dobijanju supozitorija mogu se koristiti i drugi ekscipijenti. Na primer, može se koristiti neki vosak za formiranje pogodnog oblika za ordiniranje rektalnim putem. Ovaj sistem se može takođe koristiti bez voska, ali uz dodatak razblaživača kojim se puni želatinska kapsula i za rektalno i za oralno ordiniranje.

Primeri pogodnih, komercijalno dostupnih mono-, di- i triglicerida su zasićene prirodne masne kiseline sa 12-18 atoma ugljenika u lancu, pod trgovačkim imenom Novata™ (vrste AB, ABB, BC, BD, BBC, E, BCF, C, D i 299), koje proizvodi firma Henkel, i VVitepsol™ (vrste H5, H12, H15, H175, H185, H19, H32, H35, H39, H42, W25, W31, VV35, W45, S55, S58, E75, E76 i E85), koje proizvodi firma Dvnamit Nobel.

Druge farmaceutski prihvatljive osnove za supozitorije mogu da u celini ili delimično supstituišu gore pomenute mono-, di- i trigliceride. Količinu osnove u supozitoriji određuje njena veličina (tj. stvarna masa) u obliku za doziranje, količina osnove (npr., alginat) i upotrebljeni lek. Obično, količina osnove supozitorije je od 20 mas% do 90 mas% od ukupne mase supozitorije. Poželjno je da količina osnove supozitorije u supozitoriji bude od 65 mas% do 80 mas% od ukupne mase supozitorije.

Oksikodon hidrohlorid, koji ima sadržaj 14-hidroksikodeinona manji od 25 ppm, može da se upotrebi kao zamena za oksikodon hidrohlorid u bilo kom postojećem komercijalnom proizvodu, kao što su npr., Tylox<®>, Roxilox<®>, Roxicef<®>, Percocet<®>, Oxycet<®>, Percodan<®>, Roksikodon<®>, OxyContin<®>i OxylR<®>. Te formulacije su navedene u publikacijama PDR 58th Edition (2004) i u FDA Orange Book.

Primeri koji slede ilustruju razne aspekte ovog pronalaska. Oni se ne daju da na bilo koji način ograniče patentne zahteve.

PRIMERI

PRIMER 1

U Primeru 1, 37.7 g oksikodona HCI (35.4 g suve baze, oko 500 ppm 14-hidroksikodeinona) se stavi u Parr-ov reaktor od 500 ml_, pa se kombinuje sa 0.55 g 5% Pd/C katalizatora, ovlaženog sa 50% vode (Johnson Matthey, vrsta 87L) i 182.2 g 61.9% smeše izopropanol/voda (mas%). Ova smeša se stavi pod inertnu atmosferu, pa se uz mućkanje zagreva na 45 - 50 °C. Posle rastvaranja celokupnog polaznog materijala, pritisak u sudu se snizi na atmosferski, pa uvede vodonik pod pritiskom (45 PSIG (310.26 kPa)) i tako drži 4 h. Po završetku ovog hidrogenovanja ispusti se vodonik, a rastvor se ostavi da se ohladi na sobnu temperaturu.

Sledećeg dana ova smeša se zagreje na 75°C da se iskristalisali talog rastvori, pa se filtrira uz pomoć sniženog pritiska kroz membranu PTFE od 0.2 pm u cilindrični balon od 1L sa oblogom (opremljen sa kondenzatorom, uvođenjem azota, mehaničkom mešalicom, termospregom tipa K i programiranim recirkulatorom za hlađenje). Parr-ov reaktor se opere dejonizovanom vodom (11.7 g), koja se kroz filter doda u balon od 1 L. U balon se doda izopropanol (334.7 g), a smeša se uz mešanje ponovo zagreje, na 75°C i tako drži sve dok se ne rastvori sav iskristali materijal. Ovaj rastvor se uz mešanje tokom 8 h hladi na 0°-tO°C (linearni skok), pa se 20 h drži na 0°-10°C. Iskristalisani materijal se sakupi filtriranjem pod sniženim pritiskom, pa opere sa 107 g hladne smeše 95:5 izopropanol/voda (mas%).

Da bi se uklonio izopropanol iz ovog proizvoda, materijal ovlažen rastvaračem se prenese na sahatno staklo za sušenje, pa prebaci u vakuum eksikator sa otvorenim sudom dejonizovane vode. Ovaj talog se preko noći na ovaj način drži pod vakuumom. Ovaj materijal se zatim suši pod vakuumom na 60°C.

Analiza osušenog materijala, korišćenjem postupka za niski sadržaj 14-hidroksikodeinona iz referentog Primera 4, u nastavku, za rezultat je dala 6 ppm 14-hidroksikodeinona.

Analiza ovog osušenog materijala, koristeći postupak iz Primera 6, u nastavku, za rezultat je dala < 5 ppm kodeinona i 8 ppm 14-hidroksikodeinona.

PRIMER 2

U Primeru 2, 35.0 g oksikodon HCI (33.3 g suve baze, oko 4000 ppm 14-hidroksikodeinona) se stavi u Parr-ov reaktor od 500 ml_, pa se kombinuje sa 0.49 g 5% katalizatora Pd/C, ovlaženog sa 50% vode (Johnson Matthev, vrsta 87L) i sa 159.9 g 62.3% smeše izopropanol/voda. Ova smeša se drži u inertnoj atmosferi, a zatim uz mućkanje zagreva na 45 - 50 °C. Posle rastvaranja polaznog materijala, pritisak u sudu se dovede na atmosferski, pa se uvede vodonik pod pritiskom (45 PSIG (310.26 kPa)). Posle 5.25 h mućkanja, ispusti se vodonik, a rastvor se ostavi da se ohladi na sobnu temperaturu. Sledećeg dana ova smeša se ponovo zagreje, a sa hidrogenovanjem se nastavi još 4.75 h.

Ova smeša se zagreje na 75°C, a zatim uz pomoć sniženog pritiska filtrira kroz membranu PTFE od 0.2 pm u cilindrični balon od 1L sa oblogom (opremljen sa glavom za destilaciju, uvođenjem azota, mehaničkom mešalicom, termospregom vrste K i programiranim recirkulatorom za hlađenje). Parr-ov reaktor se opere dejonizovanom vodom (11.7 g), koja se kroz filter doda u balon od 1L.

U balon se doda izopropanol (295.6 g), a smeša se zagreje do ključanja (oko 81°C). Da bi se uklonila voda i povećao prinos, iz balona se destiliše azeotrop izopropanol/voda sve dok se ne sakupi 305.7 g. Doda se svež izopropanol (305.6 g), a glava za destilaciju zameni sa kondenzatorom.

Ova smeša se tokom 8 h, uz mešanje, hladi od temperature ključanja na 0 -10°C (linearni skok), pa 20 h drži na 0° -10°C. Iskristalisani materijal se zatim filtriranjem, uz pomoć sniženog pritiska, opere sa 107 g hladne smeše 95:5 izopropanol/voda. Ovaj materijal se suši kao što je opisano u Primeru 1.

Analiza ovog osušenog materijala, koristeći postupak za niski sadržaj 14-hidroksikodeinona iz referentog Primera 4, u nastavku, za rezultat je dala <5 ppm 14-hidroksikodeinona.

Analiza ovog osušenog materijala, koristeći postupak iz Primera 6, u nastavku, za rezultat je dala < 5 ppm kodeinona i < 5 ppm 14-hidroksikodeinona.

PRIMER 3

U Primeru 3, 27.83 g slobodne baze oksikodona, ovlažene vodom (24.57 g suve baze, 0.0779 mol, oko 3000 ppm 14-hidroksikodeinona), 39.8 g dejonizovane vode, 81.9 g izopropanola, 0.49 g 5% katalizatora Pd/C, ovlaženog sa 50% vode (Johnson Matthev, vrsta 87L) i koncentrovane HCI (11.3 g, 0.117 mol,1.50 ekvivalent, računato na sadržaj od 37.7% HCI) se kombinuju u Parr-ovom reaktoru od 500 ml_.

Ova smeša se stavi pod inertnu atmosferu, pa uz mešanje zagreva na 75°C. Ispusti se pritisak iz reaktora, a u sistem uvede vodonik pod pritiskom (45 PSIG (310.26 kPa)). Pod ovim uslovima rastvor se drži 21.7 h. Analiza pomoću HPLC je pokazala da je tokom ovog vremena odnos površine ispod pika 8,14-dihidroksi-7,8-dihidrokodeinona prema oksikodonu smanjen od 0.29% na 0.04%.

ispusti se vodonik, a sistem se stavi pod inertnu atmosferu. Da bi se sprečila dalja dehidratacija zaostalog 8,14-dihidroksi-7,8-dihidrokodeinona, podesi se pH rastvora

sa 0.5 na 1.8, pomoću 20.7 g NaOH zasićenog u izopropanolu (takođe, bilo je prisutno i nešto čvrstog natrijum-hidroksida).

Ovaj rastvor se ponovo zagreje na 75°C, pa se uz pomoć pritiska, kroz membranu PTFE od 0.2 pm, filtrira, unutar SS držača toplog filtera od 47 mm, u cilindrični balon od 500 mL sa oblogom (kondenzator, uvod azota, mehanička mešalica, programirani recirkulator za hlađenje). Parr-ov reaktor se opere sa 8.6 g dejonizovane vode, koja se kroz filter doda u ovaj balon.

U ovaj rastvor u balonu se doda izopropanol (222.5 g), a nastala gusta suspenzija se zagreva na približno 75 °C dok se ponovo ne rastvori čvrst materijal. Posle dostizanja željene temperature, rastvor se tako drži 2 h (da se simulira tipično vreme trajanja procesa). Posle toga, u uzorku iskristalisalog taloga nije detektovan 14-hidroksikodeinon.

Cirkulator se podesi da tokom 8 h ohladi rastvor sa 80 °C na 0 °C. Približno 24 h posle početka programiranog hlađenja, talog se sakupi filtriranjem uz pomoć sniženog pritiska, pa tri puta ispere sa smešom 95:5 izopropanol/voda (ukupno 232.8 g). Ovaj materijal se suši kao što je opisano u Primeru 1.

Analiza ovog osušenog materijala, koristeći postupak za niski sadržaj 14-hidroksikodeinona iz referentnog Primera 4, u nastavku, za rezultat je dala 5 ppm 14-hidroksikodeinona.

Analiza ovog osušenog materijala, koristeći postupak iz Primera 6, u nastavku, za rezultat je dala < 5 ppm kodeinona i 10 ppm 14-hidroksikodeinona.

REFERENTI PRIMER 4

Analiza uzorka za određivanje sadržaja 14- hidroksikodeinona

Analizirani su proizvodi iz Primera 1-3 da se odredi sadržaji 4-hidroksikodeinona na nivou 100 delova na milion (ppm), pomoću postupka HPLC, koristeći kolonu VVaters Atlantis 5 pm dC 18,3 * 250 mm, koja se drži na 50°C, i izokratno eluiranje, pri pH 9.35, sa 17 mM amonijum-karbonatnim puferom i metanolom (60:40). Kvantitativno određivanje se ostvaruje merenjem površine ispod pika, koristeći detekciju sa UV na 220 nm, uz upotrebu eksternog standarda. Ovaj postupak koristi mobilnu fazu sa isparljivim komponentama, koje su kompatibilne sa analizom LC/MS.

Upotrebljeni su reagensi kao što sledi:

1. Amonijum-karbonat, čistoće analitičkog reagensa (Aldrich); 2. Voda, kvaliteta HPLC; 3. Metanol, kvaliteta HPLC; 4. Sirćetna kiselina, čistoće reagensa (J. T Baker, glacijalna sirćetna kiselina); 5. Amonijum-hidroksid, čistoće reagensa; 6. Fosforna kiselina, oko 85%, A.C.S. reagens;

7.14-Hidroksikodeinon, referentni materijal iz Albanv Molecular Research, Inc.

Korišćena je oprema kao što sledi:

A. Sistem HPLC

1. Sistem HPLC koji je u stanju da oslobađa 0.4 mL/min mobilne faze (VVaters Alliance); 2. UVA/idljivi detektor, podešen da prati eluent na 220 nm (VVaters 2487 UVA/is); 3. Automatsko uzimanje uzoraka, u stanju da injektira 6 pL; 4. Integrator ili pogodan sistem za registrovanje podataka (hromatografski sistem VVaters Millennium 32); 5. Kolona VVaters, Atlantis dC18, 3 * 250 mm, 5 pm; 6. Grejač kolone, koji je u stanju da održava konstantnu temperaturu od 50°C;

7. Onlajn uređaj za vakuum-degasiranje.

6.Oprema za pripremu mobilne faze

1. pH metar, poželjno sa automatskom kompenzacijom temperature (ATC); 2. Ultrazvučno kupatilo, Model 5200, Branson; 3. Membranski filteri od 0.45 pm za vodeni rastvarač, VVhatman ili Millipore, celuloza acetat ili najlon.

Rastvori

A. 17 mM amonijum-karbonat, pH 9.35

Odmeri se 1.6 ± 0.1 g amonijum-karbonata, pa stavi u pehar od 1 L. U ovaj pehar se doda 1000 mL vode, pa se meša sa magnetnom mešalicom sve dok se amonijum-karbonat ne rastvori. Sa amonijum-hidroksidom podesi se pH na 9.35 - 9.40.

B. Mobilna faza

Pomeša se 400 mL metanola, čistoće HPLC, sa 600 mL gore pripremljenog 17 mM amonijum-karbonata sa pH 9.35-9.40. Ova smeša se profiltrira kroz filtere sa membranom za rastvarač, pa se zatim u sistemu HPLC degasira korišćenjem onlajn vakuum-degasera.

C.0. 85% rastvor fosforne kiseline

Pipetira se 10.0 mL 85% H3P04u volumetrijski balon od 1 L, pa se razblaži vodom do naznačene zapremine i dobro izmeša.

D. Rastvori radnog referentnog standarda 14- hidroksikodeinona

Polazni standardni rastvor 14-hidroksikodeinona se dobija odmeravanjem 25 + 2 mg referentnog materijala, 14-hidroksikodeinona, i njegovim prebacivanjem u volumetrijski balon od 250 mL. U balon se doda približno 100 mL 0.85 % rastvora H3PO4, pa se sonikuje oko 2 min, ili dok se sve ne rastvori. Ovaj rastvor se razblažuje do naznačene zapremine sa rastvorom 0.85 % H3PO4i dobro izmeša. Ovo je polazni standardni rastvor 14-hidroksikodeinona.

Pripremi se radni standardni rastvor, sa 100 ppm 14-hidroksikodeinona, za osetljivost, pipetiranjem 5.0 mL polaznog standardnog rastvora 14-hidroksikodeinona u volumetrijski balon od 100 mL, pa se ovaj rastvor razblaži do naznačene zapremine sa vodom i dobro izmeša.

Pripremi se radni standardni rastvor, sa 10 ppm 14-hidroksikodeinona, za osetljivost, pipetiranjem 5.0 mL radnog standardnog rastvora sa 100 ppm 14-hidroksikodeinona u volumetrijski balon od 50 mL, pa ovaj ratvor razblaži do naznačena zapermine sa vodom i dobro izmeša.

Pripremi se polazni standardni rastvor hidrokodona odmeravanjem 25 ± 2 mg referentnog materijala hidrokodona, pa se ovaj materijal prebaci u volumetrijski balon od 250 mL. U ovaj balon se doda približno 100 mL 0.85 % rastvora H3P04, pa se sonikuje približno 2 min ili dok se ne rastvori. Ovaj rastvor se razblažuje do naznačene zapremine sa 0.85 % rastvorom H3PO4i dobro izmeša.

E. Radni standardni rastvor referentnog hidrokodona

Pripremi se polazni standardni rastvor hidrokodona odmeravanjem 25 ± 2 mg referentnog materijala hidrokodona, pa se ovaj sadržaj prebaci u volumetrijski balon od 250 mL. U ovaj balon se doda približno 100 mL 0.85 % rastvora H3PO4, pa se sonikuje približno 2 min ili dok se ne rastvori. Ovaj rastvor se razblažuje do naznačene zapremine sa 0.85 % rastvorom H3P04i dobro izmeša.

F. Uzorci rastvora

Pripremi se uzorak rastvora odmeravanjem oko 250 mg uzorka oksikodona API u scintilacionu fiolu. U ovu fiolu pipetira se 5.0 mL vode da uzorak može da se rastvori. Fiola se hermetički zatvori, pa sonikuje približno 5 min ili dok se uzorak potpuno ne rastvori. Sadržaj se zatim promućka i dobro izmeša.

G. Rastvor smeše testa za razdvajanje ( STR)

Rastvor koji sadrži dve komponente, 14-hidroksikodeinon i hidrokodon, priprema se iz odgovarajućih njihovih polaznih standardnih rastvora.

Smeša testa za razdvajanje (STR) se dobija odvojenim pipetiranjem 10.0 mL svakog od polaznih gornjih standardnih rastvora hidrokodona i 14-hidroksikodeinona, u isti volumetrijski balon od 100 mL, pa razblaživanjem do naznačene zapremine sa dovoljnom količinom vode, pa zatim dobro izmeša.

H. UsloviHPLC

Uslovi HPLC su kao što sledi:

Kolona: VVaters, Atlantis dC 18, 3 * 250 mm, 5 Pm

Temperatura kolone: 50°C

Talasna dužina detektora: 220 nm

Injektovana zapremina: 6 pL

Kvantitativno određivanje: površina ispod pika 14-hidroksikodeinona

Mobilna faza: (60:40) 17 mM amonijum-karbonat, pH 9.35 - 9.40 : metanol

Protok: 0.4 mL/min

Vreme trajanja testa: 70 min za uzorke, i 40 min za standardne i STR rastvore

/. Testiranje smeše testa za razdvajanje ( STR)

Pre obavljanja testa pogodnosti sistema, uzme se nova kolona, pa se preko noći (najmanje 12 h) uravnotežava pumpanjem mobilne faze kroz nju, sa protokom od 0.4 mL/min. Kada se ova nova kolona uravnoteži, injektira se 6 pL rastvora STR u ovaj uravnoteženi sistem, da se osigura da dva eluirana pika komponenata neće da interferiraju jedan sa drugim. Tipično razdvajanje rastvora za testiranje pogodnosti sistema, prikazano je na Slici 3.

J. Test pogodnosti sistema

Test pogodnosti sistema se obavlja tako što se injektira radni standardni rastor sa 100 ppm 14-hidroksikodeinona u ovaj sistem, pa obavljanjem testa pogodnosti sistema kao što je opisano u USP <621>, pravljenjem Šest različitih eksperimenata, sa injektiranjem 6 pL. Rezultati testa pogodnosti sistema udovoljavaju kriterijumima, koji su navedeni u Tabeli 1, u nastavku.

Pre početka eksperimenta injektira se 6 pL vode, da se osigura da nema interakcije između pikova koji se ko-eluiraju sa pikom 14-hidroksikodeinona. Zatim se sprovodi sledeća procedura.

Radni standardni rastvor sa 100 ppm 14-hidroksikodeinona injektira se šest puta u različitim eksperimentima, pa se proverava da li sistem pogodnosti udovoljava specifikacijama testa, navedenim za testove pod brojem 1, 2 i 3 u gornjoj Tabeli 1.

Rastvor STR se injektira i jedanput propusti kroz sistem HPLC da se potvrdi da ovaj sistem udovoljava specifikacijama testa pogodnosti, navedenim za Test broj 4 u gornjoj Tabeli 1.

Injektira se radni standardni rastvor sa 10 ppm 14-hidroksikodeinona i jedanput propusti kroz sistem HPLC da se potvrdi da je odnos signal/šum (S/N) u ovom sistemu veći ili jednak 10, kao što je navedeno u specifikaciji za Test broj 5 u gornjoj Tabeli 1.

Kada ovaj sistem prođe sve gornje testove, obavlja se sledeća procedura HPLC.

Odvojeno se injektiraju radni standardni rastvor sa 100 ppm 14-hidroksikodeinona i radni standardni rastvor sa 10 ppm 14-hidroksikodeinona. Ova ova radna standardna rastvora se koriste za kvantitativno određivanje uzoraka. Uslovi i parametri integracije su navedeni u Tabeli 2 u nastavku.

Tipični HPLC hromatogrami za radni standardni rastvor sa 100 ppm 14-hidroksikodeinona i za rastvor uzorka oksikodona API su pokazani na Slici 4 i Slici 5, respektivno. Retenciona vremena za 14-hidroksikodeinon i druge srodne supstance su prikazana u Tabeli 3 u nastavku.

Izračunavanja koja slede su obavljena korišćenjem gore dobijenih rezultata. Koristeći softver Millennium<®>, parametri su unošeni kao što sledi: U setu uzoraka, standardne koncentracije za oba radna standarda (sa 10 i 100 ppm) izračunavane su kao što sledi:

Štand. konc. sa 100 ppm = {[Wstand(korigov. za čistoću)] / 250}<*>0,05

Štand. konc. sa 10 ppm = {[Wstanđ(korigov. za čistoću)] / 250}<*>0,005

gde VVstand predstavlja masu standarda.

Takođe, unose se i sledeći podaci:

Masa uzorka = masa uzorka u mg

Razblaženje = 5 mL (razb laže nje uzorka)

Zahtev na etiketi = 0.0001 (za konverziju rezultata u ppm).

Količina 14-hidroksikodeinona (skraćeno OHC) u uzorku oksikodona, u ppm, može se odrediti automatski iz linearne kalibracione krive, korišćenjem dva standarda (sa 100 ppm i 10 ppm) i sledeće jednačine, koja se koristi za izračunavanja u nastavku.

gde su:

Asam= površina ispod pika 140HC

Vpresek= Y je presek na liniji linearne regresije koja koristi dva standarda NAGIB = Nagib linije linearne regresije koja koristi dva standarda

D =5.0 (faktor razblaženja uzorka)

Wsam = masa uzorka u mg

10<6>= faktor konverzije, za konvertovanje rezultata u ppm

PRIMER 5

U Parr-ovom reaktoru od 250 mL rastvori se 3.0 g soli oksikodon hidrohlorida, koja sadrži 154 ppm 14-hidroksikodeinona, u 20 mL vode, dajući bistar rastvor. Ovom rastvoru se dodaju 0.05 g 5% katalizatora Pd/C, ovlaženog sa 50% vode (Johnson Matthev, vrsta 87L) i 1 mL 88% mravlje kiseline. Ova smeša se stavi pod inertnu atmosferu, bez napajanja vod on i kom, pa se zatim zagreje na 45° C - 50° C. Posle 2 h mućkanja, uzme se uzorak da se proveri nestajanje 14-hidroksikodeinona. Ovaj uzorak je pokazao da nema 14-hidroksikodeinona, pomoću postupka HPLC, koji je opisan u gornjem referentnom Primeru 4.

Ovaj rastvor se zatim filtrira uz upotrebu sniženog pritiska kroz membranu PTFE od 0.2 pm da bi se uklonio katalizator. Uzme se alikvot od 2 mL iz rastvora filtrata zapremine oko 18 mL. Ovom rastvoru se doda 2.0 mL izopropil alkohola da bi se dobio bistar rastvor, a zatim 4.0 mL etilacetata. Ovaj rastvor se meša, ohladi i 20 h drži na 0-5 °C da bi se dobili kristali oksikodon hidrohlorida. Ovaj kristalni talog se izoluje filtriranjem uz pomoć sniženog pritiska. Ovaj vlažni talog se suši u vakuum sušnici, na 50°C, pod pritiskom od 13 mbar. Osušeni materijal je imao masu 0.12 g.

Analiza gornjeg referentnog Primera 4, korišćenjem postupka HPLC, je pokazala da je u kompoziciji soli oksikodon hidrohlorida prisutno oko 11 ppm 14-hidroksikodeinona. Sledećem alikvotu od 2 mL rastvora filtrata, dodato je 16-18 mL izopropil alkohola u koncentrovani rastvor oksikodon hidrohlorida, posle čega je sledila kristalizacija i sušenje. Ova procedura je dala so oksikodon hidrohlorida koja je sadržala oko 6.8 ppm 14-hidroksikodeinona.

PRIMER 6

Analiza uzorka za određivanje 14- hidroksikodeinona i kodeinona

Pomoću sledećeg alterativnog postupka analizirani su proizvodi iz Primera 1-3, da se odredi količina prisutnih kodeinona i 14-hidroksikodeinona. Ovaj postupak koristi kolonu VVaters Symmetry C18, koja se drži na 40°C, uz izokratno eluiranje, koristeći kao mobilnu fazu natrijum-fosfatni pufer, natrijum-dodecilsulfat (SDS), acetonttril (ACN) i metanol (MeOH).

Korišćeni su sledeći reagensi:

1. Voda, HPLC Čistoće, ili ekvivalentna; 2. Fosforna kiselina, 85%, HPLC čistoće reagensa, ili ekvivalentna; 3. Monobazni natrij u m-fosfat, monohidrat, enzimske čistoće, ili ekvivalent; 4. Natrijum-dodecilsulfat (99%+), ultračist, Fluka, ili ekvivalent; 5. Acetonitril, HPLC čistoće, ili ekvivalent; 6. Metanol, HPLC čistoće, ili ekvivalent; 7. Natrijum-hidroksid, ACS čistoće reagensa, ili ekvivalent; 8. Oksikodon HCI, sa niskim sadržajem ABUK, koristi se kao deo matrice pri standardnom dobijanju; 9. Kodeinon, referentni materijal, iz firme Rhodes Technologies, ili ekvivalent; 10. 14-Hidroksikodeinon, referentni materijal iz firme Albany Molecular Research, ili ekvivalent.

Korišćena je oprema kao što sledi:

A. Sistem HPLC

Za ovu analizu, korišćen je sistem HPLC, sa detektorom na dve talasne dužine, koji je u stanju da radi pod izokratnim uslovima, sa protokom od 0.7 mL na min i UV detekcijom na 220 nm, sa temperaturom kolone od 40°C.

B. Sistem za filtriranje mobilne faze

Za ovu analizu se koristi HPLC aparatura sa vakuum filtriranjem i najlonskom membranom kao filterom (0.45 pm).

Rastvori

i. 50 % rastvor natrijum-hidroksida (w/v)

Odmeri se 50 g peleta natrijum-hidroksida pa prebaci u volumetrijski balon od 100 mL. Zatim se doda 60 mL vode, pa se sadržaj podvrgne sonikovanju sve dok se pelete potpuno ne rastvore. Ovaj rastvor se razblaži vodom do naznačene zapremine i dobro izmeša. (Može se takođe koristiti komercijalno dostapan 50% w/v rastvor NaOH).

ii. Rastvor fosforne kiseline I (~8.5% H3P04)

Odmeri se 10 mL koncentrovane fosforne kiseline (85%) pa prebaci u volumetrijski balon od 100 mL, koji sadrži približno 50 mL vode. Dopuni se vodom do naznačene zapremine i zatim izmeša.

iii. Rastvor fosforne kiseline II (~0.85% H3P04)

Pipetira se 10 mL 85% fosforne kiseline u volumetrijski balon od 1000 mL, razblaži vodom do naznačene zapremine i dobro izmeša. Ovo je razblaživač za pripremanje uzoraka i standarda.

iv. Mobilna faza

Odmeri se 3.45 g ± 0.1 g monobaznog natrijum-fosfat monohidrata u balon od 1 L. Doda se 1000 mL vode, pa zatim meša magnetnom mešalicom sve dok se ne rastvori. Doda se 5.41 g ± 0.1 g natrijum-dodecilsulfata, pa se meša dok se sve ne rastvori. Ovaj rastvor se profiltrira kroz membranski filter od najlona od 0.45 pm, koristeći filtriranje uz pomoć vakuuma. Sa 50% rastvorom NaOH podesi se pH ovog rastvora na konačnu vrednost pH od 7.50 +0.05.

Zatim se 722.5 mL gornjeg rastvora pomeša sa 157.5 mL acetonitrila, pa se tom rastvoru doda 120 mL metanola i dobro izmeša. Sa - 8.5% rastvorom fosforne kiseline podesi se konačno pH na 7.80 + 0.01. Ova mobilna faza se sonikuje oko 5 min da se ukloni rastvoreni vazduh.

I. Pobijanje standardnog rastvora izračunavanjem na relativno suve uzorke

/'. Polazni rastvor kodeinona/ 14- hidroksikodeinona, I

Odmeri se 25 ± 1 mg referentnih materijala, i kodeinona i 14-hidroksikodeinona, pa prebaci u volumetrijski balon od 100 mL, pa rastvara i razlažuje sa - 0.85% rastvorom fosforne kiseline II.

//'. Polazni standardni rastvor sa 100 ppm, II

Pipetira se 1 mL polaznog rastvora I u volumetrijski balon od 50 mL, razblaži sa~0.85% rastvorom fosforne kiseline II do naznačene zapremine i zatim izmeša.

/'//'. Radni standardni rastvor sa 10 ppm, III

Odmeri se 500 i 5 mg oksikodona, sa niskim sadržajem ABUK materijala, u volumetrijski balon od 10 mL. Pipetira se 1 mL polaznog standardnog rastvora II, pa se razblaži sa - 0.85% rastvorom fosforne kiseline II do naznačene zapremine i izmeša.

iv. Deficitarni rastvor oksikodona

Odmeri se 500 ± 5mg oksikodona, sa niskim sadržajem ABUK materijala, u volumetrijski balon od 10 mL, pa se razblaži sa~0.85% rastvorom fosforne kiseline II do naznačene zapremine i izmeša. (Ovaj rastvor se koristi za izračunavanje zaostalog sadržaja i kodeinona i 14-hidroksikodeinona u ovom radnom standardu).

E. Smeša testa za razdvajanje ( STR)

Pipetira se 1.0 mL polaznog rastvora I kodeinona/14-hidroksikodeinona u volumetrijski balon od 50 mL. Koristeći mikropipetu doda se 100 pL deficitarnog rastvora oksikodona, pa razblaži do naznačene zapremine sa~0.85% rastvorom fosforne kiseline, II. Koncentracija kodeinona, 14-hidroksikodeinona i oksikodona približno je jednaka 100 ppm.

F. Priprema uzorka

i.Uzorak rastvora sa 50 mg/ mL oksikodon HCI

Za svaki od Primera 1, 2 i 3, u duplikatu se odmeri po 500 ± 5 mg oksikodona HCI, i prebaci u odvojene volumetrijske balone od 10 mL. Zatim se oksikodon HCI razblaži do naznačene zapremine sa~0.85% rastvorom fosforne kiseline II, pa izmeša da se uzorak rastvori. Dovoljna količina ovog uzorka se prebaci u fiolu HPLC za injektiranje.

G. Uslovi HPLC

Uslovi za HPLC podešeni su kao što sledi:

H. Pogodnost sistema

Injektira se (5 pL) slepog rastvora (-0.85% rastvor fosforne kiseline, II), zatim jedna injekcija STR, da se odredi da li u šlepom rastvoru postoje bilo kakvi pikovi koji interferiraju. Uzme se 6 injekcija radnog standardnog rastvora III. Zatim se testiraju injekcije za pogodnost sistema, da se proveri da li sistem zadovoljava kriterijume pogodnosti, prikazane u Tabeli 2.

Očekivana retenciona vremena su kao što sledi:

I. Procedura iniektirania

Kada se kolona uravnoteži, uzorak i standardni rastvori se injektiraju u skladu sa sledećim redosledom iz Tabele 3:

Pikovi za kodeinon i 14-hidroksikodeinon su identifikovani korišćenjem relativnih retencionih vremena, kao što je diskutovano gore.

Izračunavanje

Mereni su i registrovani pikovi kodeinona i 14-hidroksikodeinona kao odgovori. Sadržaj kodeinona i 14-hidroksikodeinona je izračunavan u ppm, koristeći sledeću jednačinu:

gde su:

ppm = delovi na milion kodeinona ili 14-hidroksikodeinona u oksikodonu HCI

Rs= odgovor kodeinona ili 14-hidroksikodeinona u rastvoru uzorka.

Rstd= odgovor kodeinona ili 14-hidroksikodeinona u standardnom rastvoru minus

odgovor deficitarnog standarda

Wstd= masa standarda, korigovana za čistoću, mg

Ws= masa uzorka, mg

10<6>= faktor konverzije u ppm

% kodeinon/14-hidroksikodeinon = ppm110<4>

Rezultati iz Primera 1, kada se koristi procedura iz Primera 6, dali su za rezultat < 5 ppm kodeinona i 8 ppm 14-hidroksikodeinona.

Rezultati iz Primera 2, kada se koristi procedura iz Primera 6, dali su za rezultat < 5 ppm kodeinona i <5 ppm 14-hidroksikodeinona.

Rezultati iz Primera 3, kada se koristi procedura iz Primera 6, dali su za rezultat < 5 ppm kodeinona i 10 ppm 14-hidroksikodeinona.

Claims (9)

1. Proces za dobijanje kompozicije oksikodon hidrohlorida sa sadržajem 14-hidroksikodeinona manjim od 25 ppm određenim HPLC postupkom iz primera 6, koji obuhvata hidrogenovanje kompozicije oksikodon hidrohlorida sa sadržajem 14-hidroksikodeinona od bar 100 ppm određenim HPLC postupkom iz primera 6 u pogodnom rastvaraču da bi se dobila kompozicija oksikodon hidrohlorida koja ima sadržaj 14-hidroksikodeinona manji od 25 ppm, gde je pogodni rastvarač izabran iz grupe koju čini voda, alkohol, etar, amid, N-metilpirolidon, karboksilna kiselina i odgovarajuća smeša bilo koja dva ili više gore pomenuta rastvarača, dalje obuhvata izolovanje iz rastvarača kompozicije oksikodon hidrohlorida koja ima sadržaj 14-hidroksikodeinona manji od 25 ppm, gde korak izolovanja obuhvata kristalizaciju kompozicije oksikodon hidrohlorida sa sadržajem 14-hidroksikodeinona manjim od 25 ppm i filtriranje iskristalisane kompozicije iz rastvarača.

2. Postupak prema zahtevu 1, gde je hidrogenovanje izvedeno pomoću katalizatora i donora vodonika.

3. Postupak prema zahtevu 2, gde je katalizator paladijum na ugljeniku.

4. Postupak prema zahtevu 3, gde je hidrogenovanje izvedeno pomoću gasa vodonika i katalizatora paladijuma na ugljeniku.

5. Postupak prema bilo kom od zahteva 1 do 4, gde je rastvarač izabran iz grupe koju čine voda, alkohol, etar, N-metilpirolidon i odgovarajuća smeša bilo koja dva ili više gore pomenuta rastvarača.

6. Postupak prema zahtevu 5, gde je rastvarač izabran iz grupe koju Čini voda, izopropanol, metanol, etanol, tetrahidrofuran, dioksan, N-metilpirolidon i odgovarajuća smeša bilo koja dva ili više gore pomenuta rastvarača.

7. Postupak prema zahtevu 6, gde je rastvarač izabran iz grupe koju čine voda, izopropanol, metanol, etanol i odgovarajuća smeša bilo koja dva gore pomenuta rastvarača.

8. Postupak prema zahtevu 5, gde je rastvarač kombinacija izopropanola i vode.

9. Postupak prema bilo kom od zahteva 1 do 8, gde bar jedan deo 14-hidroksikodeinona potiče od 8a, 14-dihidroksi-7,8-dihidrokodeinona.