RS55118B1

RS55118B1 - Stabilizovana takrolimus kompozicija

Info

Publication number: RS55118B1
Application number: RS20160748A
Authority: RS
Inventors: Nikolaj Skak; Liselotte Hansen
Original assignee: Veloxis Pharmaceuticals As
Priority date: 2010-02-17
Filing date: 2011-02-17
Publication date: 2016-12-30
Also published as: US20190282504A1; LT2575769T; US20170119675A1; US20110201639A1; AR081520A1; WO2011100975A2; US20140038998A9; ES2591352T3; EA201390412A1; EP2575769B1; EP2575769A2; PL2575769T3; TW201143770A; SI2575769T1; PT2575769T; EA027869B1; HUE028847T2; US11419823B2; DK2575769T3; US9549918B2

Description

[0001J Predmetni pronalazak se odnosi na stabilizovane farmaceutske kompozicije koje sadrže takrolimus. Takrolimus kompozicije predmetnog pronalaska sadrže agens za stabilizaciju koristan za prevenciju ili smanjenje formiranja proizvoda ragradnje takrolimusa po čuvanju. Predmetni pronalazak se takođe odnosi na metodu pripremanja stabilne farmaceutske takrolimus kompozicije.

STANJE TEHNIKE PREDMETNOG PRONALASKA

[0002] Takrolimus je makrolidni lakton takođe poznat kao FK506, fugimicin ili tsukubaenolid, koji je farmaceutski aktivno jedinjenje, tj. supstanca leka. Nekoliko takrolimus formulacija se nalazi na tržištu, npr. pod registrovanim nazivima Prograf®, Advagraf® i Protopic®, i korišćene su kao imunosupresivni agensi za prevenciju odbacivanja alografta, tj. odbacivanje presađenih organa. Takrolimus formulacije mogu takođe biti primenjene topikalno kod brojnih stanja.

[0003] Takrolimus je proizveden od strane bakterijeStreptomyce$ tsukubaemisi naziv je akronim navodno izveden od "tsukuba makrolidni imunosupresant". Takrolimus pripada klasi makrolida izvedenih od L-pipekolinske kiseline proizvedenih od straneStreptomycesvrsta koje takođe sadrže na primer rapamicin (sirolimus), askomicin i meridamicin, koji mogu imati korisne farmakološke osobine.

[0004]U 2009, USP je izdao nacrt monografije za takrolimus monohidrat (Pharmacopeial Forum 35(2) [MarApr 2009], pp.310-314, USP Pharmacopeial Convention Inc.) korišćenjem sistematskog naziva za takrolimus ne na osnovu IlJPAC/oktakoza-struktura konvencije nego na osnovu konvencije prirodnih proizvoda, gde je osnovna struktura uzeta da bude trikosin (makrociklus sa tri Člana). Ovo je drugačije od nomenclature HJPAC-stila korišćene u američkom patentu br. 4,894,366 za takrolimus strukturu baziranu na 28-članom prstenu (oktakoza-) numerisanom u smeru kazaljke na satu od ugljeni ka u tetrahidropiranskom prstenu.

[0005]Takrolimus ispoljava svoje delovanje vezivanjem za imunofilin FK.BP12 da se dobije kompleks koji inhibira kalcineurin, kalcijum-zavisnu fosfatazu koja učestvuje u signatnoj transdukciji koja vodi do transkripcije limfokin gena.

[0006]Prisustvo proizvoda degradacije u farmaceutskoj formulaciji, uključujući farmaceutsku kompoziciju koja sadrži takrolimus kao aktivni farmaceutski sastojak, je visoko nepoželjan, pošto nameće povećan rizik za pacijente.

[0007]Pored toga, veoma striktne regulatorne restrikcije postoje u vezi sa nečistoćama koje su prisutne u farmaceutskoj formulaciji, i u novo pripremljenim farmaceutskim formulacijama, i u farmaceutskim formulacijama po čuvanju, tj. tokom njihovog roka trajanja. Prema tome. neophodno je pratiti i dokumentovati formiranje bilo kakvog mogućeg proizvoda degradacije koji proizilazi iz same farmaceutske formulacije, posebno bilo kojeg proizvoda degradacije koji proizilazi iz aktivnog sastojka, i ili kontrolisati količinu proizvoda degradacije prisutnog u formulaciji tokom roka trajanja, ili sprečiti ili smanjiti formiranje proizvoda degradacije tokom proizvodnje ili roka trajanja formulacije, u zavisnosti od prirode svakog proizvoda degradacije koji može biti prisutan ili u proizvodu farmaceutske formulacije.

[0008]Takrolimus je slabo rastvorna supstanca, koja kada se administrira u kristalnoj formi, verovatno ima veoma nisku biodostupnost usled relativno niske količine tečnosti dostupne za rastvaranje u gastrointestinalnom traktu, posebno u donjem delu creva uključujući kolon. Prema tome, nekoliko pokušaja je načinjeno da se pripremi čvrst rastvor, poželjno u formi čvrste disperzije kao što je takođe objavljeno ranije u razvoju takrol im usnih formulacija od strane Hone et al. Transplantation Proceedings, Vol XIX, No 5, Suppl 6 (October), 1987: pp 17-22, koji stavlja na uvid čvrste disperzije sa različitim formulacijama. "Establishment of new preparation method for čvrsta disperzija formulation of takrolimus" od VAMASHITA Kazunari et al, International Journal of Pharmaceutics 2003, vol. 267, no 1-2, pp. 79-91 stavlja na uvid metodu poboljšanog rastvarača da bi se sprečila primena dihlormetana.

[0009]Rastvarači su generalno nepoželjni u proizvodnji farmaceutskih jedinjenja, bliže praćenje je potrebno za potencijalne količine u tragovima, i u proizvodnja koja uključuje rastvarače je skupa. Tako, veoma je poželjno za mnoge farmaceutske kompanije da budu sposobne da pripreme čvrste disperzije bez primene rastvarača, tako da se može ući na tržište lekova sa odobrenim proizvodima koji imaju dovoljnu sposobnost apsorpcije uprkos niskoj rastvorljivosti aktivnog sastojka. Međutim, loša strana takvih čvrstih disperzija, posebno molekularnih disperzija, je pokretljivost i povećana izloženost molekula u formulaciji, koja povećava rizik od hemijske degradacije u poređenju sa konvencionalnim kristalnim formulacijama. Identifikacija i prevencija proizvoda degradacije računa se kao značajan deo troškova tokom razvoja novih farmaceutskih kompozicija ili formulacija, i, najzad, drugačije poboljšane formulacije možda neće uspeti da dođu na tržište, ako degradacija ne može biti kontrolisana u poželjnin nosačima molekularne disperzije aktivnog sastojka, tj. supstance leka.

[0010]WO2005/020993, WO2005/020994, VVO2008/0145143 i WO2010/005980 stavljaju na uvid javnosti farmaceutske kompozicije koje sadrže takrolimus sa poboljšanom biodostupnošću i smanjenim "peak-to-trough" nivoom leka (od maksimalne koncentracije leka do najmanje koncentracije biološkog leka određene neposredno pre davanja leka) kao što je upoređeno sa komercijalno dostupnim takrolimus proizvodima, posebno takrolimus kompozicijama koje sadrže čvrste disperzije takrolimusa u polietilen glikolu (PEG).

[0011] Za formulacije koje sadrže takrolimus, posebno formulacije koje sadrže sastojke koji mogu. kao početni materijali u procesu proizvodnje, da sadrže tragove metala ili jedinjenja metala, oksidanse i druge nepoželjne ali neizbežne zagađivače, postoji potreba za prevencijom formiranja proizvoda degradacije od takrolimusa ili, najmanje, da se održi prihvatljiva, niska koncentracija takvih proizvoda degradacije tokom roka trajanja formulacije, koja je tipično formulacija u jediničnoj doznoj formi kao stoje kapsula (meka ili tvrda), tableta, granule u kesici, ili tečnost za injekciju, ili kao topikalni proizvod.

KRATAK REZIME PREDMETNOG PRONALASKA

[0012] Predmetni pronalazak je usmeren na stabilizovane farmaceutske kompozicije. Prema jednom prikazu pronalaska, farmaceutska kompozicija sadrži takrolimus ili analog takrolimusa rastvorenom ili dispergovanom u nosaču i agensu za stabilizaciju. Agens za stabilizaciju može biti pH-regulišući farmaceutski ekscipijens. Poželjno, agens za stabilizaciju je sposoban da obezbedi pH ispod 7 u kompoziciji, kako je izmereno nakon ponovnog dispergovanja kompozicije u vodi, poželjnije pH u opsegu od 2.5 do 5 ili 2.5 do 4 iii 3 do 3.6 ili 3 do 3.5. Pogodni agensi za stabilizaciju uključuju ali nisu ograničeni na, neorganske kiseline, neorganske baze, neorganske soli, organske kiseline, organske baze, i njihove farmacutski prihvatljive soli. Agens za stabilizaciju može biti helirajući agens. Na primer, jedinjenje za stabilizaciju može biti organska kiselina odabrana od mono-, di-, oligo i polikarboksilnih kiselina, na primer ćilibarna kiselina. Hmunska kiselina, vinska kiselina, akrilna kiselina, benzoeva kiselina, jabučna kiselina, maleinska kiselina, oksalna kiselina, sorbinska kiselina i njihove smeše. U jednom poželjnom prikazu, agens za stabilizaciju je oksalna kiselina, vinska kiselina i/ili limunska kiselina. Jedan poželjni agens za stabilizaciju je vinska kiselina.

]0013] Kompozicija poželjno uključuje stabilišuću efikasnu količinu agensa za stabilizaciju (na primer, količina efikasna da spreči ili smanji stopu formiranja proizvoda degradacije takrolimusa).

[0014)U jednom prikazu, količina agensa za stabilizaciju kreće od oko 0.05% w/w do oko 5% w/w, na osnovu ukupne težine takrolimusa, nosača i agensa za stabilizaciju. Kompozicija može da sadrži najmanje 0.05% w/w, najmanje 0.1 % vvAv. ili najmanje 0.2% w/w i manje od 3% vv/vv, manje od 2% w/w, manje od 1% w/w, manje od 0.8% w/w, ili ne više od 0.6% w/w agensa za stabilizaciju.

[0015]Pogodni nosači uključuju hidrofilne, amfifilne polimere ili one koji se mešaju sa vodom. Poželjni nosač je smeša polietilen glikola i poloksamera.

[0016]Kompozicija može da sadrži manje od 0.5% \\Av 8-epitakrolimusa, glavnog proizvoda degradacije takrolimusa po Čuvanju. Takođe, kompozicija može biti suštinski oslobođena od (npr. sadrži manje od 1, 0.5, 0.2, 0.1 ili 0.05% w/w) organskog rastvarača ili ostataka organskog rastvarača.

[0017]Pronalazak se dalje odnosi na oralni dozni oblik uključujući, ali bez ograničenja na, tablete, kapsule i kesice, gde je formiranje proizvoda degradacije takrolimusa koji se ovde stavlja na uvid (8-epitakrolimus, dien, C4-epimer, Regioizomer A), posebno 8-epitakrolimus, smanjeno prisustvom agensa za stabilizaciju ili ekscipijensa kao što je organska kiselina. Poželjna organska kiselina je vinska kiselina.

[0018]Pomoću predmetnog pronalaska, moguće je sprečiti ili smanjiti formiranje mogućeg proizvoda degradacije u farmaceutskoj formulaciji, posebno bilo kog proizvoda degradacije takrolimusa, i time ili kontrolisati maksimalnu tolerišuću količinu proizvoda degradacije prisutnog u formulaciji tokom roka trajanja, ili sprečiti ili smanjiti formiranje proizvoda degradacije tokom proizvodnje ili roka trajanja formulacije, u zavisnosti od prirode proizvoda degradacije koji može biti prisutan ili u proizvodu farmaceutske formulacije.

DETALJAN OPIS PREDMETNOG PRONALASKA

[0019]Predmetni pronalazak je baziran na otkriću da je veoma značajan, tj. glavni proizvod degradacije takrolimusa dosad neobjavljen C8-epimer takrolimusa, takođe označen kao 8-epitakrolimus, koji ima formulu:

[0020]Struktura 8-epitakrolimusa je određena difrakcijom X-zraka na pojedinačnim kristalima korišćenjem grafit-rnonohromatskog Mo Ka zračenja (^=0.71073A) na KappaCCD difraktometru, i sakupljanjem podataka korišćenjem COLLECT i redukcijom podataka korišćenjem EvalCCD (Skvtte, D.M. et al.: Svnthesis and characterization of an epimer of takrolimus, an immunosuppresive drug in J. Nat. Prod., 2010 Apr 23; 73(4):776-9, koja je ovde uključena sa referencom).

[0021]Ovo 8S-epimer jedinjenje (izomer) je potpuno okarakterisano pomoću spektroskopskih tehnika: 8-epitakrolimus (3S, 4R, 5S, 8S, 9E, 12S, 14S, I5R. I6S, 18R, 19R, 26aS)-5,19-dihidroksi-14,16-dimetoksi-15,19-epoksi-5,6,8,11,12,13,14,15.16,17,18,19,24.25,26,26a-heksadekahidro-3-[(lE)-2-[(lR,3R,4R)-4-hidroksi-3-metoksicikloheksil]-l-metiletenil]-8-(2-propen-1 -il)-4,10,12,18-tetrametil-3H-pirido[2,1 -c][ 1,4]oksaazaciklotrikosin-1,7,20,2l(4H,23H)-tetron: Bezbojne prizme, tačka topljenja 179-182°C [CH3CN-H2O (60:40)];[ a] 25n-1.2 (c 0.725, CHCb); UV (CH3CN) h* (e) 202 nm (9500); CD (CH3CN) lmax ([8]) 231 (-18 300), 297 (+23 400); IR (KBr)Xnr^3580, 3431, 2934, 1753, 1724, 1704, 1633, 1452, 1193, 1170, 1091, 1050cnr'. ;[0022]Pronađeno je da se formiranje 8-epitakrolimusa odvija u relativno blagim uslovima, tipično u blago baznim uslovima. Međutim, primećeno je da formiranje takođe može da se odvija i u blago kiselim uslovima. Prema tome, ovaj 8S-epimer (izomer takrolimusa) može biti formiran tokom manipulacija taktrolimusa, npr. tokom njegove izolacije iz fermentacione čorbe, prečišćavanja, ili proizvodnje farmaceutskih formulacija, i moguće takođe in vivo kao metabolit takrolimusa. Pošto je takođe poznato da su čak veoma male strukturne modifikacije takrolimusa poznate da rezultuju značajnim alteracijama farmakoloških profila (kao u slučaju askomicina (SierraParedes et al., CNS Neurosci. Ther. 2008, vol. 14, p. 36-46), analoga takrolimusa gde je (8R)-propenil grupa zamenjena sa (8R)-etil grupom), procena biološke aktivnosti 8-epitakrolimusa je stoga od znatnog interesa. ;[0023J Ostali do sada neobjavljeni proizvodi degradacije takrolimusa su takođe identifikovani pomoću HPLC u smeši koja sadrži takrolimus: ; ;[0024]Kako je ovde korišćeno, termin "aktivni sastojak" ili "aktivni farmaceutski sastojak" podrazumeva bilo koju komponentu koja je namenjena da pruža farmakološku aktivnost ili drugi direktan efekat u dijagnozi, izlečenju, ublažavanju, lečenju, ili prevenciji bolesti, ili da utiče na strukturu ili bilo koju funkciju tela Čoveka ili drugih životinja. Termin obuhvata one komponente koje mogu podleći hemijskoj promeni u proizvodnji proizvoda leka i prisutne su u proizvodu leka u izmenjenoj formi namenjenoj da pruži određeno delovanje ili efekat. ;[0025] U ovom kontekstu, termini "stabilizirajuće jedinjenje'", "stabilizirajuća supstanca" i "agens za stabilizaciju" su korišćeni naizmenično. ;[0026] U ovom kontekstu, termin "hidrofilni" opisuje da nešto 'voli vodu', tj. hidroftlni molekul ili deo molekulaje taj koji je tipično električno polarizovan i sposoban da formira vodonične veze sa molekuliama vode, omogućavajući da se rastvori brže u vodi nego u ulju ili drugim''nepolarnim" rastvaračima. ;[0027] U ovom kontekstu, termin "amftfiliČni" opisuje molekul (kao surfaktant) koji ima polarnu grupu rastvornu u vodi prikačenu za ugljovodoniČni lanac koji nije rastvoran u vodi. Tako, jedan kraj molekulaje hidrofilan (polaran) i drugi je hidrofoban (nepolaran). ;[0028] U ovom kontekstu, termin "hidrofoban" označava jedinjenje koje teži da bude električno neutralno i nepolarno, i tako preferira druge neutralne i nepolarne ratsvarače ili molekularne sredine. ;[0029] Kako je ovde korišćeno, termin "nosač" uključuje, ali nije ograničen na. bilo koji rastvarač ili nosač (npr., tečni nosač) u farmaceutskom proizvodu koji nema farmakološku ulogu. Na primer, voda je nosač za ksilokain i propilen glikol je nosač za mnoge antibiotike. ;[0030] Kako je ovde korišćeno, termin "čvrsta disperzija" označava supstancu leka ili aktivni sastojak dispergovan ili rastvoren u inertnom, nosaču, transporteru, rastvaraČu ili matriksu u Čvrstom stanju. Supstanca leka ili aktivni sastojak mogu biti u obliku Čestica, često veoma fino usitnjenog materijala, ili pojedinačnih molekula. Prema tome, termin "čvrsta disperzija" uključuje ono što se nekad naziva čvrsti rastvor. ;[0031] Kako je ovde korišćeno, termin "analog" podrazumeva hemijsko jedinjenje koje je strukturno slično drugom. ;[0032] Termin "lek" podrazumeva jedinjenje koje je namenjeno za upotrebu u dijagnozi, izlečenju, ublažavanju, lečenju, ili prevenciji bolesti kod čoveka ili drugih životinja. ;[0033] U ovom kontekstu, termin "dozni oblik" podrazumeva oblik u kome se lek isporučuje pacijentu. To može biti parenteralno, topikalno, oralno (tečnost ili rastvoreni prah), supozitorijom, inhalacijom, transdermalno, itd. ;[0034] Kako je ovde korišćeno, termin "biodostupnost" označava stepen do kog lek ili druga supstanca postaje dostupna do ciljnog tkiva nakon administracije. ;[0035]Kako je ovde korišćeno, termin "bioekvivaientnost" označava naučnu osnovu po kojoj se lekovi sa generičkim i registrovanim nazivima porede jedni sa drugima. Na primer, lekovi su bioekvivalentni ako ulaze u cirkulaciju pri istoj stopi kada su dati u sličnim dozama pod sličnim uslovima. Parametri koji su često korišćeni u studijama bioekvivalentnosti su tma\. cmax, AUC0-bcskonačno. AUCo-i. Drugi relevantni parametri mogu biti Wso, VV75 i/ili MRT. Prema tome. najmanje jedan od ovih parametara može biti primenjen pri određivanju da li je bioekvivaientnost prisutna. Dalje, u ovom kontekstu, dve kompozicije se smatraju bioekvivalentnim ako je vrednost parametara koji je korišćen unutar 80-125% od onog za Prograf® (npr., Primena novog leka br. 050708 u Američkoj agenciji za hranu i lekove za Prograf) ili je sličan komercijalno dostupan proizvod koji sadrži takrolimus korišćen u testu. ;[0036]U jednom prikazu, farmaceutska kompozicija pronalska sadrži čvrstu disperziju takrolimusa u disperzionom medijumu koji sadrži nosač i stabilizirajuće jedinjenje (takođe označeno kao agens za stabilizaciju). ;[0037]Poželjno, pH u kompoziciji je ispod 7 (kako je izmereno pomoću ponovne disperzije kompozicije u vodi), poželjnije, pH je u rasponu od 2.5-5, poželjnije od 2.5 do 4.5, čak požel jnije od 2.5 do 4, čak poželjnije od 3 do 4, naročito od 3.0 do 3.6. pH može biti obezbeden pomoću stabilizirajućeg agensa i/ili podešen pomoću neorganske ili organske kiseline ili njihove smeše. ;[0038]Pogodna stabilizirajuća jedinjenja i agensi za stabilizaciju za primenu u kompoziciji pronalaska uključuju, ali nisu ograničeni na, neorganske kiseline, neorganske baze, neorganske soli, organske kiseline, organske baze i njihove farmaceutski prihvatljive soli. |0039]Organska kiselina je poželjno mono-, di-, oligo ili polikarboksilna kiselina. Neograničavajući primeri korisnih organskih kiselina su sirćetna kiselina, ćilibarna kiselina, limunska kiselina, vinska kiselina, akrilna kiselina, benzoeva kiselina, jabučna kiselina, maleinska kiselina, oksalna kiselina i sorbinska kiselina; i njihove smeše. Poželjne organske kiseline su odabrane iz grupe koja se sastoji od oksalne kiseline, visnke kiseline i limunske kiseline. ;[0040]Farmaceutski prihvatljiva so organske kiseline ili neorganske kiseline je poželjno so alkalnog metala ili so zemnoalkalnog metala. Poželjni primeri takvih soli su natrijum fosfat, natrijum dihidrogen fosfat, dinatrijum hidrogen fosfat, kalijum fosfat, kalijum dihidrogen fosfat, kalijum hidrogen fosfat, kalcijum fosfat, dikalcijum fosfat, natrijum sulfat, kalijum sulfat, kalcijum sulfat, natrijum karbonat, natrijum hidrogen karbonat, kalijum karbonat, kalijum hidrogen karbonat, kalcijum karbonat, magnezijum karbonat, natrijum acetat, kalijum acetat, natrijum sukcinat, kalijum sukcinat, kalcijum sukcinat.natrijum citrat, kalijum citrat. kalcijum citrat, natrijum tartarat, kalijum tartarat, kalcijum tartarat, cink glukonat, i cink sulfat. ;[0041]Pogodne neorganske soli uključuju, ali nisu ograničene na, natrijum hlorid, kalijum hlorid, kalcijum hlorid, i magnezijum hlorid. ;[0042]Kada kompozicija predmetnog pronalaska sadrži organsku kiselinu kao stabilizirajući agens, organska kiselina je tipično prisutna u koncentraciji manjoj od 5% w/w, ili manjoj od 3% w/w, ili manjoj od 2% w/vv, ili manjoj od l%w/w, ili manjoj od 0.8% vv/w, ili manjoj od 0.6% w/w, ili najmanje 0.05% w/w, ili najmanje 0.1% w/w, ili najmanje 0.2% w/w, na osnovu ukupne količine takrolimusa, nosača ili agensa za stabilizaciju. ;[0043]Pronađeno je daje formiranje glavnog proizvoda degradacije 8-epitakrolimus smanjeno u prisustvu kompozicije metal heiirajućeg agensa. Prema tome. agens za stabilizaciju korišćen u kompoziciji predmetnog pronalaska je poželjno metal helirajući agens, tj. sposoban da se veže za jon metala. Metal helirajući agens može biti organska kiselina, poželjno limunska kiselina, vinska kiselina, oksalna kiselina ili smeša bilo koje od ovih kiselina. Na primer, pokazano je da je korišćenjem 0.5 % w/\v limunske kiseline umesto 0.05 % w/\v poboljšalo stabilnost takrolimusa značajno. ;[0044]Takođe, kako je pokazano u primeru 3 ovde. nađeno je da će kompozicija prema predmetnom pronalasku koja koristi agens za stabilizaciju organsku kiselinu kao što je vinska kiselina u koncentraciji u opsegu od oko 0.05% w/w do 0.60% w/\v uravnotežiti formiranje glavnog proizvoda degradacije 8-epitakrolimusa sa formiranjem tri druga proizvoda degradacije, koji takođe mogu biti formirani po čuvanju u kompoziciji. Korišćenje vinske kiseline u opsegu koncentracija od 0.10% w/w do 0.50% w/w je čak poželjnije, kao što je opseg od 0.10 do 0.30% w/w, Ili od 0.10% to 0.20% vv/vv, kao što je oko 0.15% w/w, na osnovu ukupne težine takrolimusa, nosača i agensa za stabilizaciju. ;[0045] Prema tome, u drugom prikazu pronalaska, agens za stabilizaciju u takrolimus kompoziciji je vinska kiselina. Na primer, kompozicija može da uključi od oko 0.01% do oko 5% wAv vinske kiseline, na osnovu ukupne težine takrolimusa, nosača i agensa za stabilizaciju. Kompozicija može da uključi najmanje 0.01% vv/vv vinske kiseline, najmanje 0.05%\v/w vinske kiseline, najmanje 0.1 % w/w vinske kiseline, najmanje 0.15% w/w vinske kiseline, najmanje 0.2% w/w vinske kiseline, najmanje 0.4% w/w vinske kiseline, najmanje 0.5% vv/vv vinske kiseline, najmanje 0.6% w/w vinske kiseline, najviše 0.75% vv/vv vinske kiseline, najviše 0.8% vv/vv vinske kiseline, najviše 1% vv/vv vinske kiseline, najviše 2% vv/vv vinske kiseline, najviše 3% vv/vv vinske kiseline, ili najviše 5% vv/vv vinske kiseline. U poželjnom prikazu, takrolimus kompozicija sadrži 0.15% vv/vv vinske kiseline, na osnovu ukupne težine takrolimusa, nosača i agensa za stabilizaciju. ;[0046]Takođe, kao što je prikazano ovde u primerima, vinska kiselina i oksalna kiselina imaju poboljšane stabilizirajuće efekte u poređenju sa limunskom kiselinom, kada je prisutna u takrolimus kompoziciji pronalaska u količini od 0.5 % vv/vv. ;[0047]Stabilizirajuća jedinjenja koja sprečavaju degradaciju aktivne supstance kao i specifičnih ekscipijenasa koji su manje skloni da uzajamno deluju sa takrolimusom ili njegovim analogom ili njihovim proizvodima degradacije su poželjna. Međutim, prevencija degradacije je dalje zakomplikovana činjenicom da jedan ekscipijens dodat da bi se sprečila prva degradacija može dovesti do drugog proizvoda degradacije koji može zahtevati dodatak daljeg stabilizirajućeg ekscipijensa. Dodatno, prevencija degradacije ne prati uvek jednostavan linearni efekat, ali okviri optimalnog efekta mogu postojati. ;[0048]U još jednom prikazu predmetnog pronalaska, kompozicija sadrži 8-epitakrolimus u količini manjoj od 0.5% vv/vv, kao što je manje od 0.2% vv/vv, na osnovu ukupne težine kompozicije (takrolimus, nosač, stabilizirajući agens). ;[0049]Kako je pokazano u primerima, kompozicija predmetnog pronalaska je stabilna i sadrtži manje od 0.5% 8-epitakrolimusa nakon 12 nedelja kao i 10 meseci od čuvanja na 25°C pri relativnoj vlažnosti od 60%. [00501U još jednom prikazu farmaceutska kompozicija predmetnog pronalaska sadrži čvrstu disperziju takrolimusa u smeši nosača i stabilizirajućeg agensa, gde kompozicija sadrži (a) ne više od 0.5% više 8-epitakrolimusa nakon čuvanja na 40°C pri 75% relativne vlažnosti tokom 5 nedelja u poređenju sa farmaceutskom kompozicijom pre skladištenja, ili (b) ne više od 0.2% još 8-epitakrolimusa nakon skladištenja na 25°C pri relativnoj vlažnosti od 60% tokom 5 nedelja u poređenju sa farmaceutskom kompozicijom pre skladištenja, ili ne više od 0.5% još 8-epitakrolimusa na 25°C pri relativnoj vlažnosti od 60% tokom 1 godine u poređenju sa farmaceutskom kompozicijom pre skladištenja. ;[0051]Navedeno ograničenje za proizvod degradacije u vodiču Internacionalne konferencije o harmonizaciji (ICH) (ICH Topic 3 Q B (R2): Note for Guidance on Impurities in Nevv Drug Products, CPMP/ICH/2738/99, June 2006; www.ema.eu.int ) zavisi od količine leka koja treba dnevno da se primeni. Opseg dnevnih doza za takrolimus je generalno I mg do 20 mg. Preporučena dnevna doza komercijalno dostupnog takrolimus proizvoda Prograf®) za odrasle pacijente sa presađenim bubregom (u kombinaciji sa azotioprinom) je 0.2 mg/kg/day (Prograf® takrolimus kapsule; Astellas Pharma US Inc.; oznaka proizvoda. 09H01 l-PRG-VVPI, pregledano Avgust 2009). Pod pretpostavkom da odrasla osoba teži 70 kg. početna dnevna doza Prograf© bi trebala da bude 14 mg. Za maksimalnu dnevnu dozu u rasponu od 10 do 100 mg, ICH granica je 0.5% za pojedinačni proizvod degradacije. ;[0052]Količina takrolimusa u kompoziciji pronalaska može biti bilo koja količina korisna kao lek ili u pripremi čvrste dozne forme (npr.. farmaceutski efikasna količina). Tipično, kompozicija sadrži od oko 0.01% w/w do oko 10% wAv takrolimusa, na osnovu ukupne težine kompozicije, kao što je oko 0.1% w/w do oko 10% vv/vv takrolimusa, ili od oko 0.5% vv/vv do oko 5% takrolimusa, ili od oko 1 % vv/vv do oko 4% vv/vv takrolimusa. ;[0053]U još jednom prikazu pronalaska, nosač je hidrofilan. amfifilan ili nosač koji se mesa sa vodom, koji poželjno ima tačku topljenja (tačku zamrzavanja ili tačku stinjavanja) od najmanje 20°C, poželjnije najmanje 30<D>C, poželjnije najmanje 40°C, poželjnije najmanje 50°C. čak poželjnije najmanje 52°C, čak poželjnije pri najmanje 55°C, čak poželjnije najmanje 59QC, naročito najmanje 61 °C, naročito najmanje 65°C. Poželjno, nosač je polimer. ;[0054]Primeri korisnog hidrofilnih ili nosača koji se mešaju sa vodom su supstance odabrane iz grupe koja se sastoji od polietilen glikola. polietilen oksida, poloksamera, polietilen stearata, poliepsilon kaprolaktona, poliglikolizovanih glicerida kao što je Gelucire®. i njihovih smeša. Međutim, takođe određeni amfifilični nosači mogu biti korisni obuhvatajući one nosače koji su ovde stavljeni na uvid koji mogu biti amfifilični kao dodatak tome da se mešaju sa vodom. ;[0055]Poželjni nosač je polietilen glikol (PEG). posebno PEG koji ima prosečnu molekulsku masu od najmanje 1500, poželjno najmanje 3000, poželjnije najmanje 4000, naročito najmanje 6000. Na primer, PEG može imati prosečnu molekulsku masu u rasponu od 1500 do 35000, od 3000 do 35000, od 3000 do 20000, od 4000 do 20000. od 3000 do 10000, ili od 4000 do 10000. Polietilen glikol može povoljno biti pomešan sa jednim ili više drugih hidrofilnih nosača ili onih koji se mešaju sa vodom, na primer poloksamer, poželjno u proporciji (na osnovu težina/težina) između 1:3 i 10:1, poželjno između 1:1 i 5:1, poželjnije između i 3:2 4:1, naročito između 2:1 i 3:1, posebno oko 7:3. Specifičan primer korisne smeše je smeša PEG6000 i poloksamera 188 u odnosu 7:3. ;[0056]Za polietilen glikole (PEG), tačka topljenja (tačka zamrzavanja ili tačka stinjavanja) raste kako raste prosečna molekulska masa. Na primer, PEG 400 je u opsegu od 4-8°C, PEG 600 je u opsegu od 20-25°C, PEG 1500 je u opsegu od 44-48°C. PEG2000 je oko 52°C. PEG 4000 je oko 59°C, PEG 6000 je oko 65°C i PEG 8000 je oko 6I°C. ;[0057]Korisni poloksameri (takođe označeni polioksipropilen-polioksietilen blokirajući kopolimeri) su na primer poloksamer 188 (koji ima srednju molekulsku težinu od oko 8400 i tačku topljenja od oko 50-54°C), poloksamer 237, poloksamer 338 ili poioksamer 407 ili drugi blokirajući kopolimeri etilen okisa i propilen oksida kao sto je Pluronic® i/ili Tetronic® serija. Pogodni blokirajući kopolimeri Pluronic® serije uključuju polimere koji imaju molekulsku masu od oko 3,000 ili više kao Što je, npr. od oko 4,000 do oko 20,000 i/ili viskoznost (Brookfield) od oko 200 do oko 4,000 cps kao što je, npr. od oko 250 do oko 3,000 cps. Pogodni primeri uključuju Pluronic® F38, P65, P68LF, P75, F77, P84, P85, F87, F88, F98, PI03, P104, PI05, F108, P123, FI23, F127, 10R8, I7R8, 25R5, 25R8 itd. Pogodni blokirajući kopolimeri Tetronic® serije uključuju polimere koji imaju molekulsku masu od oko 8,000 ili više kao što je, npr., od oko 9,000 do oko 35,000 i/ili viskoznost (Brookfield) od oko 500 do oko 45,000 cps kao što je, npr., od oko 600 do oko 40,000. Viskoziteti dati iznad su određeni na 60°C za supstance koje su paste na sobnoj temperaturi i na 77 °C za supstance koje su čvrste na sobnoj temperaturi. ;[0058]Drugi hidrofilni nosači ili nosači koji se mešaju sa vodom mogu biti polivinilpirolidoni, polivinil-polivinilacetatni kopolimeri (PVP-PVA). polivinil alkohol (PVA), polimetakrilni polimeri (Eudragit RS; Eudragit RL, Eudragit NE, Eudragit E). derivati celuloze uključujući hidroksipropil metilcelulozu (HPMC), hidroksipropi! celulozu (HPC), metilcelulozu, natrijum karboksimetilcelulozu, hidroksietil celulozu, pektine, ciklodekstrine, galaktomanane, alginate, karagenane, ksantan gume i njihove smeše. ;[0059] "Poliglikolizovani gliceridi" označava smešu mono-, di- i triglicerida i polietlen glikol (PEG) mono- i diestara, poželjno sa molekulskom masom između 200 i 600, gde odgovarajući slobodni glicerol i slobodni PEG, či ja je HLB vrednost podešena dužinom PEG lanca, i čija tačka topljenja je podešena dužinom lanaca masnih kiselina, PEG-a i stepenom zasićenja masnih kiselina i stoga početnog ulja; primeri takvih smeša su Gelucire®. Gelucire® kompozicije su inertni polu-čvrsti voskasti materijali koji amfifilični po prirodi i dostupni sa varirajućim fizičkim karakteristikama. Oni su površinski aktivni u prirodi i disperguju se ili rastvaraju u vodenim medijumima formirajući micele, mikroskopske loptice ili vezikule. Oni se identifikuju pomoću njihove tačke topljenja/HLB vrednosti. Tačka topljenja je eksprimirana u stepenima Celzijusa i HLB (Hidfofllni-Lipofilni Balans) je numerička skala koja se proteže od 0 do približno 20. Niže HLB vrednosti označavaju više lipofilične i hidrofobične supstance, i više vrednosti označavaju više hidrofilične i lipofobične supstance. Afinitet jedinjenja ka vodi ili ka uljanim supstancama je određena i njegova HLB vrednost je dodeljena eksperimentalno. Jedan ili smeša različitih vrsta Gelucire® ekscipijensa može biti izabrana da se postignu željene karakteristike tačke topljenja i/ili HLB vrednost. Oni su smeše monoestara, diestara i/ili triestara glicerida masnih kiselina dugog lanca (C12 to C18), i PEG (mono i/ili di) estara masnih kiselina dugog lanca (C12 to C18) i mogu uključiti slobodni PEG. Gelucire® kompozicije su generalno opisane kao estri masnih kiselina glicerol i PEG estri ili kao poliglikolizovani gliceridi. Gelucire® kompozicije su okarakterisane pomoću širokog opsega tačaka topljenja od oko 33°C do oko 64°C i najčešće od oko 35°C do oko 55°C, i različitim HLB vrenostima od oko I do oko 14, najčešće od oko 7 do oko 14. Na primer. Gelucire® 50/13 označava tačku topljenja od približno 50°C i HLB vrednost od oko 13 na ovoj vrsti Gelucire®. ;[0060] Dodatni primeri supstanci koje su korisne kao nosači su: i) polietoksilirane masne kiseline kao što su, npr. mono- ili diestri masnih kiselina polietilen glikola ili njihovih smeša kao što su, npr. mono - ili diestri polietilen glikola sa laurinskom kiselinom, oleinskom kiselinom, stearinskom kiselinom, miristinskom miselinom, rinoleinskom kiselinom, i polietilen glikol može biti odabran od PEG 4, PEG 5, PEG 6, PEG 7. PEG 8, PEG 9. PEG 10, PEG 12, PEG 15, PEG 20, PEG 25, PEG 30, PEG 32, PEG 40, PEG 45, PEG 50, PEG 55, PEG 100, PEG 200, PEG 400, PEG 600, PEG 800, PEG 1000, PEG 2000, PEG 3000, PEG 4000, PEG 5000, PEG 6000, PEG 7000, PEG 8000, PEG 9000, PEG 1000, PEG 10,000. PEG 15.000. PEG 20,000, PEG 35.000. ii) polietilen glikol glicerol estri masnih kiselina, tj. estri kao što su iznad pomenuti ali u formi gliceril estara pojedinačnih masnih kiselina; iii) glicerol, propilen glikol, etilen glikol, PEG ili sorbitol estri sa npr. biljnim uijima kao npr. hidrogenizovano ricinusovo ulje, bademovo ulje, ulje iz palminog jezgra, ricinusovo ulje, ulje iz koštice kajsije, maslinovo ulje, ulje kikirikija, hidrogenizovano ulje iz paminog jezgra i slično iv) poliglicerizovane masne kiseline kao npr. poliglicerol stearat, poliglicerol oleat, poliglicerol ricinoleat, poliglicerol linoleat, v) propilen glikol estri masnih kiselina kao što su, npr. propilen glikol monolaurat, propilen glikol ricinoleat i slično, vi) mono- i digliceridi kao npr. gliceril monooleat, gliceril dioleat, gliceril mono- i/ili dioleat, glicerl kaprilat, gliceril kaprat itd.; ;vi i) sterol i derivati sterola; ;viii) polietilen glikol sorbitan estri masnih kiselina (PEG-sorbitan estri masnih kiselina) kao što su PEG estri sa raznim molekulskim masama naznačenim iznad, i različitom Tween ® serijom; ;ix) polietilen glikol alkil etri kao što su, npr. PEG oleil etar i PEG lauril etar; ;x) estri šećera kao npr. sukroza monopalmitat i sukroza monolaurat; ;xi) polietilen glikol alkil fenoli kao npr. Triton® X ili N serija; ;xii) poliksietilen-polioksipropilen blokirajući kopolimeri kao što je npr, Pluronic® serija, Svnperonic® serija, Emkalyx®, Lutrol®, Supronic® etc. Generički termin za ove polimere je "poloksameri" i relevantni primeri u ovom kontektu su Poloksamer 105. 108, 122, 123, 124, 181, 182, 183, 184, 185, 188, 212, 215, 217. 231, 234. 235. 237, 238, 282. 284, 288, 331, 333, 334, 335,338, 401,402, 403 i 407; ;xiii) sorbitan estri masnih kiselina kao Span® serija ili Ariacel® serija kao što su, npr. sorbinan monolaurat, sorbitan monopalmitat, sorbitan monooleat, sorbitan monostearat itd.; ;xiv) Estri nižih alkohola i masnih kiselina kao npr. oleat, izopropil miristat, izopropil pahnitat itd.; xv) jonski surfaktanti obuhvataju kaljonske, anjonske i cviter jonske surfaktante kao što su, npr. soli masnih kiselina, žučne soli, fosfolipidi, esteri fosforne kisline, karboksilati. sulfati i sulfonati itd. ;[0061]U daljem aspektu predmetni pronalazak se odnosi na metodu za pripremanje stabilne farmaceutske kompozicije koaj sadrži čvrstu disperziju takrolimusa u smeši nosača i agensa za stabilizaciju, gde je pH od 2.5 to 7 u kompoziciji, kako je izrnereno nakon ponovne disperzije u vodi, pri čemu metoda sadrži korak i) rastvaranja agensa za stabilizaciju u nosaču ii) dodavanje ili rastvaranje takrolimusa do smeše nosača, i iii) po izboru podešavanje pH kompozicije. ;[0062]WO 2005/020993 stavlja na uvid takrolimus formulacije koje mogu biti korisne u kombinaciji sa agensom (agensima) za stabilizaciju koji su ovde stavljeni na uvid javnosti da se dobije stabilizovana takrolimus kompozicija. Farmaceutske kompozicije i dozne forme koje mogu biti optimizovane daobezbede stabilnu kompoziciju prema pronalasku su takođe date u primerima 1-16 u okviru WO 2005/020993, koja je ovde uključena sa referencom. Ove formulacije date u primerima i kompozicije mogu biti dalje optimizovane dodavanjem ekscipijensa za stabilizaciju prema predmetnom pronalasku i kao Što je stavljeno ovde na uvid javnosti u cilju da se spreči formiranje proizvoda degradacije kako je opisano. ;[0063]Pronalazak se dalje odnosi na oralnu doznu formu takrolimusa gde je formiranje proizvoda degradacije 8-epitakrolimus smanjeno prisustvom stabilizirajućeg agensa. Stabilizirajući agens je poželjno organska kiselina. Poželjna organska kiselina je vinska kiselina. Oralna dozna forma je poželjno dozna forma kao što su tablete, kapsule, kesice ili druge dozne forme koje se konvencionalno primenjuju za administraciju pacijentu kod koga postoji takva potreba. ;[0064]Bilo koja kombinacija elemenata koji su opisani iznad u svim njihovim mogućim varijacijama je obuhvaćena pronalaskom ukoliko nije drugačije naznačeno ovde ili nije drugačije jasno protivrečeno u tekstu. ;Spisak prikaza:;[0065] 1. Farmaceutska kompozicija koja sadrži čvrstu disperziju takrolimusa u smeši nosača i agensa za stabilizaciju sposobnog da obezbedi pH ispod 7 u kompoziciji. ;2. Kompozicija prema prikazu 1 gde pH je u rasponu od 2.5-4.0. ;3. Kompozicija prema prikazu 1 gde pH je u rasponu od 3.0-3.5. ;4. Kompozicija prema prikazu I gde agens za stabilizaciju je odabran iz grupe koja se sastoji od neorganskih kiselina, neorganskih baza, neorganskih soli, organskih kiselina, organskih baza i njihovih farmaceutski prihvatljivih soli. ;5. Kompozicija prema prikazu 1 gde agens za stabilizaciju je helirajuće jedinjenje. ;6. Kompozicija prema prikazu 1 gde agens za stabilizaciju je organska kiselina odabrana od mono-, di-, oligo i polikarboksilnih kiselina. 7. Kompozicija prema prikazu 3 gde je organska kiselina je odabrana iz grupe koja se sastoji od ćilibarne kiseline, limunske kiseline, vinske kiseline, akrilne kiseline, benzoeve kiseline, jabučne kiseline, maleinske kiseline i sorbinske kiseline. 8. Kompozicija prema prikazu 7 gde je organska kiselina odabrana iz grupe koja se sastoji iz oksalne kiseline, vinske kiseline i limunske kiseline. 9. Kompozicija prema prikazu 8 gde je vinska kiselina prisutna u koncentraciji manjoj od 5% vv/vv, ili manjoj od 3% vv/vv, ili manjoj od 2% vv/vv, ili manjoj od 1% w/\v, ili manjoj od 0.8% w/w, ili manjoj od 0.6% vv/vv, ili najmanje 0.05% vv/vv, ili najmanje 0.1 % vv/vv. ili najmanje 0.2% vv/vv, na osnovu ukupne količine takrolimusa i nosača i agensa za stabilizaciju. 10. Kompozicija prema prikazu 1, gde nosač sadrži hidrofilni, amfifilni ili polimer koji se meša sa vodom. ;11. Kompozicija prema prikazu I gde je nosač smeša polietilen glikola i poloksamera. ;12. Oralna dozna forma koja sadrži farmaceutsku kompoziciju prema bilo kom od prethodnih prikaza. 13. Dozna forma prema prikazu 1, koja sadrži 8-epitakrolimus u količini manjoj od 0.5% vv/vv. 14. Dozna forma prema prikazu 1. koja sadrži anhidratni proizvod degradacije takrolimusa u količini manjoj od 0.5% vv/vv. 15. Metoda za smanjenje koncentracije proizvoda degradacije takrolimusa u farmaceutskoj kompoziciji koja sadrži takrolimus kao aktivni sastojak, gde je agens za stabilizaciju inkorporisan u kompoziciju. 16. Farmaceutska kompozicija koja sadrži disperziju takrolimusa u nosaču, gde nosač obuhvata vinsku kiselinu. 17. Farmaceutska kompozicija iz prikaza 16, gde kompozicija sadrži od oko 0.5 do oko 5% takrolimusa, na osnovu 100% ukupne težine kompozicije. 18. Farmaceutska kompozicija iz prikaza 16, gde kompozicija sadrži od oko 1 do oko 4% takrolimusa, na osnovu 100% ukupne težine kompozicije. 19. Farmaceutska kompozicija koja sadrži čvrstu disperziju takrolimusa u smeši nosača i agensa za stabilizaciju sposobnog da obezbedi pli ispod 7 u kompoziciji, gde farmaceutska kompozicija sadrži 8-epitakrolimus, i 8-epitakrolimus je prisutan u koncentraciji ispod 0.2% po težini. 20. Farmaceutska kompozicija iz prikaza 19, gde je čvrsta disperzija je suštinski oslobođena organskih rastvarača. 21. Farmaceutska kompozicija koja sadrži disperziju takrolimusa, gde kompozicija sadrži manje od 0.5% 8-epitakrolimus nakon 12 nedelja čuvanja na 25°C pri relativnoj vlažnosti od 60%. 22. Farmaceutska kompozicija koja sadrži disperziju takrolimusa, gde kompozicija sadrži manje od 0.5% 8-epitakrolimusa nakon 10 meseci čuvanja na 25°C pri relativnoj vlažnosti od 60%. 23. Farmaceutska kompozicija koja sadrži disperziju takrolimusa, gde kompozicija sadrži manje od 0.5% 8-epitakrolimusa nakon 3 nedelje čuvanja na 40°C pri relativnoj vlažnosti od 75%. 24. Farmaceutska kompozicija koja sadrži disperziju takrolimusa, gde kompozicija sadrži manje od 0.5% 8-epitakrolimusa nakon 19 nedelja čuvanja na 40°C pri relativnoj vlažnosti od 75%. 25. Farmaceutska kompozicija koja sadrži čvrstu disperziju takrolimusa u smeši nosača i agensa za stabilizaciju, gde kompozicija sadrži (a) ne više od 0.5% više 8-epitakrolimusa nakon čuvanja na 40 °C pri relativnoj vlažnosti od 75% tokom 5 nedelja u poređenju sa farmaceutskom kompozicijom pre čuvanja, ili (b) ne više od 0.2% više 8-epitakrolimus nakon čuvanja na 25°C pri relativnoj vlažnosti od 60% tokom 5 nedelja u poređenju sa farmaceutskom kompozicijom pre čuvanja 26. Stabilizovana farmaceutska kompozicija koja sadrži čvrstu disperziju takrolimusa, gde kompozicija sadrži (a) ne više od 0.5% 8-epitakrolimusa, (b) ne više od 0.5% Dien takrolimusa, (c) ne više od 0.5% C4-epimer dien takrolimusa, i/ili (d) ne više od 0.5% Regioizomer A takrolimusa, nakon čuvanja na 25°C pri relativnoj vlažnosti od 60% tokom 5 nedelja. 27. Stabilizovana farmaceutska kompozicija koja sadrži čvrstu disperziju takrolimusa, gde kompozicija sadrži (a) ne više od 0.5% 8-epitakrolimusa, (b) ne više od 0.5% Dien takrolimusa, (c) ne više od 0.5% C4-epimer dien takrolimusa, i/ili (d) ne više od 0.5% Regioizomer A takrolimusa, nakon čuvanja na 40°C pri relativnoj vlažnosti od 75% tokom 5 nedelja. 28. Farmaceutska kompozicija koja sadrži takrolimus i od oko 0.05 do oko 0.6% težine vinske kiseline. 29. Farmaceutska kompozicija koja sadrži takrolimus i vinsku kiselinu u odnosu težina od oko 19:0.5 do oko 20:6. ;Materijali i metode;Metode;[0066) ;Takrolimus (dobijen od Eurotrade) ;Laktoza monohidrat 200 mesh (od DMV) ;Polietilen glikol 6000, Pluracol® E6000 (od BASF) ;Poloksamer 188, Pluronic® F-68 (od BASF) ;Magnezij um stearat ;Kroskarmeloza-natrijum, Ac-Di-Sol® (od FMC) ;Mikro talk ;HPMC. tj. hipromeloza prodata od strane ShinEtsu pod registrovanim nazivom Metolose 90SH (tip 2910, 2208), Metolose 60SH (tip 2910) pri različitim stepenima polimerizacije (viskoznost 3-100,000 cP). ;Zrnasta smola, AG 501X8 20-50 Mesh Biotechnologv Građe ;[0067]Tablete, kapsule ili granule mogu biti obložene gastro-rezistentnim slojem sa različitim tipovima polimera kao što su hidroksipropilmetilceluloza acetat sukcinat (Aqoat), cellulose acetate ftalat CAP, hidroksipropil-metilceluloza ftalat HPMCP ili metakrilni kiseli kopolimeri kao što je Eudragit L30D, Eudragit 100/S, Eudragit 100/L. ;[0068]Prograf© tvrde želatinske kapsule, proizvedene od Fujisavva Ireland Ltd, su sačinjene od: ;Sastojci m<g>;Takrolimus, anhidr. 1.0 ;Želatin 6.9 ;Hipromeloza 1.0 ;Laktoza monohidrat 24.7 ;Magnezij um stearat 0.3 ;Šelak q.s. ;Sojin lecitin q.s. ;Crveni oksid gvožđa (El 72) q.s. ;Titanijum dioksid (E171) q.s. ;Dimetikon (E900) q.s. ;Metode ;In vitro testovi rastvaranja i merenje pH ;[0069]Sledeće metode za analizu su primenjene na kompozicije i dozne forme predmetnog pronalaska. ;Test I - rastvaranje: ;(0070| In vitro test rastvaranja prema USP Metodi A, sa odloženim otpuštanjem čestica (USP metoda lopatice; brzina rotiranja: 50 rpm; 37°C; nakon 2 sata u kiselom medijumu, medijum je zamenjen fosfatnim puferom pH 6.8.). ;Test 2 - rastvaranje: ;[0071J In vitro test rastvaranja u vodenom rastvoru medijuma za rastvaranje podešenom na pH 4.5 (900 ml vode sa 0.005% HPC (hidroksipropilceluloza) podešen do pH4.5; 37°C: USP metoda lopatice; brzina rotiranja: 50 rpm). ;Merenje pH: ;[0072] 300 mg takrolimus kompozicije pronalaska je rastvoreno u 5 mL vode. Konvencionalni pH-metar je korišćen za merenje pH u disperziji. ;[0073] Sledeći primeri služe kao svrha ilustrovanja pronalaska i bez namere da ograniče obim predmetnog pronalaska. ;PRIMER 1 ;Takrolimus kompozicije ;A. Takrolimus kompozicija A (tablete takrolimusa) (stavljeno na uvid javnosti u Primeru 2 u VVO2005/020993 i WO 2005/020994) ;[0074] ;[0075]Takrolimus je rastvoren u PEG 6000 na temperaturi iznad 80°C. Poloksamer 188 je dodat i rastvor je zagrejan do temperature iznad 80 °C. Korišćenjem jedinice za napajanje Phast FS1.7, rastvor je raspršen na 200 g laktozo monohidrata u koritu za tečnost Phast FBI00. Dobijeni granulat je propušten kroz sito Comill, br. 1397, 4500rpm, i izmešan sa kroskarmeloza natrijumom tokom 3 minuta u mikseru Turbula. ;[0076]Magnezijum stearate i talk su prosejani kroz sito br. 300 i izmešani u Turbula mikseru tokom 3 minuta. Granulat je izmešan sa magnezijum stearatom i talkom (1:9) tokom 0.5 minuta u Turbula mikseru. ;[0077|Dobijena smeša je kompresovana u tablete od 6 mm sa 2 mg aktivnog sastojka (100 mg ;tableta) sa jedinjenjem peharastog oblika. ;Srednje vreme dezintegracije: 7 minuta. Tvrdoća: 65 N ;B. Takrolimus kompozicija B (tablete sa produženim oslobađanjem takrolimusa): ;[0078] ;[0079]Takrolimus je rastvoren u PEG 6000 i poloksameru 188 pri temperaturi iznad 75°C. Korišćenjem jedinice za napajanje Phast FS1.7, rastvor je raspršen na 200 g laktozo monohidrata u koritu za tečnost Phast FBI 00. Dobijeni granulat je propušten kroz sito 710 mesh, i izmešan sa HPMC tokom 3 minuta u Turbula mikseru, praćeno mešanjem sa magnezijum stearatom tokom 0.5 minuta u Turbula mikseru. ;[0080]Rezultujuća smeša je kompresovana u tablete (157 mg tablete) sa jedinjenjem peharastog oblika, svaka tableta sa 2 mg aktivnog sastojka. Tvrdoća: 65 N. ;PRIMER 2 ;Stabilnost takrolimus kompozicije A iz Primera 1 ;[0081]Takrolimus kompozicija A iz primera I (tablete sa 2 mg takrolimusa) su čuvane na 30°C/65% RH (relativna vlažnost). Na određenim vremenskim tačkama (početak; I mesec; 2 meseca; 3 meseca; 6 meseci), kompozicija, u formi tableta od 2 mg, je podvrgnuta testu stabilnosti, tj. analizirana je kvantitativno pomoću konvencionalne HPLC metode za analizu takrolimusa i glavni proizvod degradacije C8-epimer (8-epitakrolimus). Rezultati prikazani u tabeli ispod pokazuju jako izraženu degradaciju takrolimusa tokom vremena i značajno prisustvo proizvoda degradacije C8-epimera izmerenog kao procenat ukupne površine pika (HPLC). ;PRIMER 3 ;Takrolimus kompozicije obulivataju agens za stabilizaciju (metalni helator) ;[0082]Takrolimus kompozicija B iz primera 1 je modifikovana dodavanjem agensa za stabilizaciju. ;[0083]Nosač kompozicije Bje smeša od PEG 6000 i poloksamera 188. ;[0084]Korisni agensi za stabilizaciju su identifikovani i procenjeni na osnovu analize njihove sposobnosti da se razdvoje i rastvore u istopljenom nosaču takrolimus kompozicije B iz primera 1, tj. 0.5 % vv/vv svake supstance (agensa), koja je izračunata na osnovu težine ukupnog sistema nosača, je izmešana sa PEG/Poloksamer na 80 °C, videti sledeću tabelu: ;[0085] Od testiranih agenasa za stabilizaciju, samo limunska kiselina, vinska kiselina i oksalna kiselina su se rastvorile u smeši nosača. Značajno, bez obzira na sposobnost da se rastvore u korišćenoj smeši nosača, ovi agensi za stabilizaciju (helatori) su svi kristalisali potpuno ili delimično kada su inkorporisani u kompoziciju B (dodata nosaču tokom proizvodnje kompozicije B prema primeru 1). ;[0086] U prvom eksperimentu, primena limunske kiseline kao agensa za stabilizaciju je istražena pomoću pripreme kompozicija dva uzorka (limunska # 1 i limunska #2) koje su pripremljene prema primeru I (kompozicija B) i rastvaranjem 0.05% vv/vv i 0.5% vv/vv limunske kiseline, redom, u otopljenom nosaču. Kompozicije uzoraka su čuvane na 40°C. 75% RH (relativna vlažnost), i uzorci su testirani na proizvod degradacije C8-epimer (8-epitakrolimus) korišćenjem standardne kvantitativne HPLC nakon 0, 5 i 16 nedelja, videti rezultate u tabeli ispod. ;[0087] Iz rezultata je evidentno daje formiranje proizvoda degradacije 8-epitakrolimus značajno više u kompoziciji koja sadrži malu količinu (0.05 % w/w) limunske kiseline. ;[0088]U drugom eksperimentu, primena limunske kiseline, vinske kiseline i oksalne kiseline, redom, kao agensa za stabilizaciju u kompoziciji B iz primera I je istražena. Tri kompozicije uzoraka (limunska #3, oksalna #4, vinska #5) su pripremljene prema primeru 1 (kompozicija B) i rastvaranjem 0.5% w/w agensa za stabilizaciju u otopljenom nosaču. Kompozicije uzoraka su čuvane na 25°C/60%RH kao i na 40°C/75%RH i uzorci su testirani na proizvod degradacije C8-epimer (8-epitakrolimus) korišćenjem kvantitativne HPLC nakon 0, 5 i 12 nedelja. videti rezultate u tabeli ispod. ;[0089]Za poređenje, tj. da bi se ispitalo da li je dejonizacija smeše nosača pre pripreme kompozicije B povećala stabilnost kompozicije, kompozicija uzorka (Dejonizovan #6) bez agensa za stabilizaciju ali korišćenjem dejonizovanog nosača je pripremljena prema primeru 1 (kompozicija B). U proizvodnji nosača, tragovi npr. metalnih jona će neminovno da se pojave u nosaču usled primene opreme i ekscipijenasa koji sadrže jone metala. ;[0090]Nosač je dejonizovan kao što sledi: 5 g smeše zrnaste smole je izmereno na svakih 100 g nosača. PEG 6000 i poloksamer 188 je otopljen na 70°C uz mešanje. Zatim je smola dodata nosaču i mešanje je nastavljeno tokom I sata. Da bi se odstranila smola, nosač je filtriran kroz sito veličine 710 mesh i dejonizovan je spreman za upotrebu. Kompozicija uzorka dejonizovan #6 je podvrgnuta istim testovima stabilnosti kao kompozicije uzoraka #3, #4 i #5. ;[0091]Ovi rezultati pokazuju daje, u svim formulacijama, degradacija jako izražena pri povišenim temperaturama/relativnoj vlažnosti. Takođe, degradacija u kompoziciji uzorka #6 koja se poredi bez agensa za stabilizaciju je značajno viša nego u kompozicijama uzoraka koje obuhvataju agens za stabilizaciju. ;[0092]U zaključku, pokazano je da primena 0.5% vv/vv limunske kiseline u takrolimus kompoziciji B iz primera poboljšava stabilnost takrolimusa značajno u poređenju sa primenom manje količine limunske kiseline (0.05% vv/vv). Neočekivano, stabilizirajući efekat je, međutim, dobijen pomoću agensa za stabilizaciju (oba su metalni helatori) vinske kiseline i oksalne kiseline, svaki u koncentraciji od 0.5 % vv/vv. ;[0093]Dalji eksperimenti izvedeni na isti način su neočekivano pokazali da je primena vinske kiseline u koncentraciji u opsegu od 0.10 do 0.60% vv/vv efikasno smanjila formiranje 8-epitakrolimusa tako da je degradacija bila više izražena kada su niže i više koncentracije bile korišćene, redom. Međutim, kvantitativno formiranje drugog proizvoda degradacije sa vremenom zadržavanja od 21.5 min je povećano sa povećanjem koncentracije vinske kiseline na linearan način i tako izgleda da vrednost praga odgovara procentu vinske kiseline od 0.10 % vv/vv do 0.20 % vv/vv. Dalji proizvod degradacije sa vremenom zadržavanja od 4.4. min je dodatno primećen, posebno pri niskim (0.01% vv/vv) i visokim koncentracijama vinske kiseline (0.60% vv/vv). ;PRIMER 4 ;[0094]Dodavanje agensa za stabilizaciju u process proizvodnje ;[0095]Dve kompozicije uzoraka #1 and #2 su pripremljene, pri čemu je razlika korak u postupku koji uključuje agens za stabilizaciju, tj. ili pre ili posle dodavanja takrolimusa nosaču: Kompozicija uzorka#l (dodavanje vinske kiselike i zatim takrolimusa): 14 g PEG 6000 i 6 g poloksamera 188 je otopljeno, izmešano, i preneto u petri Solju, ohlađeno i usitnjeno (smeša nosača). 4 g smeše nosača je izmešano sa 6 mg vinske kiseline, dobijena smeša je zagrejana na 75°C uz mešanje tokom 15 minuta. Zatim je 160 mg takrolimusa dodato i mešanje je nastavljeno tokom 2 sata na 75°C. Količina C8-epimera (8-epitakrolimus) u kompoziciji uzorka #1 je testirana korišćenjem standardne kvantitativne quantitative HPLC nadan proizvodnje (dan nula) do 0.04 % ukupne površine pika. ;[0096]Kompozicija uzorka #2 (dodavanje takrolimusa i zatim vinske kiseline) je pripremljena na isti način kao kompozicija #1 osim dodavanja vinske kiseline, koja je dodata nakon 160 mg takrolimusa (koraci dodavanja su obrnuti). 75°C. Količina C8-epimera (8-epitakroiimus) u kompoziciji uzorka # 1 je testirana korišćenjem standardne kvantitativne quantitative HPLC na dan proizvodnje (dan nula) do 1.33 % ukupne površine pika. ;[0097]U zaključku, pokazano je daje važno da se stabilizuje takrolimus kompozicija sa vinskom kiselinom (koja je helator kao i kiselina) takođe u koracima procesa proizvodnje. ;PRIMER 5 ;Agensi za stabilizaciju za primenu u takrolimus kompozicijama ;[0098|Svrha ovog eksperimenta je da se ispita primena organskih i neorganskih kiselina kao agenasa za stabilizaciju u kompozicijama takrolimusa rastvorenih u PEG 6000/poloksamer nosaču. ;[0099]Četiri kompozicije uzoraka (#1, #2, #3 and #4) su pripremljene topljenjem 14 g PEG 6000 i 6 g poloksamera 188 zajedno, mešanjem, prenošenjem sneše u petri solju, hlađenjem i usitnjavanjem. 4 g smeše nosača je izmešano sa količinom agensa za stabilizaciju prema tabeli ispod, pri čemu je smeša zagrejana i mešana na 75°C tokom 15 min. Zatim je 160 mg takrolimusa dodato uz mešanje, koje je nastavljeno tokom 2 sata na 75°C. Izmeren je pH kompozicije uzoraka. Kompozicije uzoraka su čuvane na 40°C/75%RH, i uzorci su zatim testirani na proizvod degradacije C8-epimer (8-epitakrolimus) korišćenjem standardne kvantitativne HPLC nakon 0 i 7 dana, videti rezultate u tabeli ispod. ;[0100]Rezultat jasno pokazuje superiornost vinske kiseline na pH 3.5 kao agensa za stabilizaciju u poređenju sa testiranim neorganskim kiselinama. Nasuprot neorganskim kiselinama, vinska kiselina ima helatorski efekat. Opaženo je da je helirajući agens za stabilizaciju poželjan u cilju prevencije ili smanjenja formiranja C8-epimer takrolimus proizvoda degradacije. Očigledno je iz podataka, da nije bilo stabilizirajućeg efekta u održavanju niskog pH kao takvog; agens za stabilizaciju, poželjno sa helirajućim efektom, je poželjan. ;PRIMER 6 ;Agens za stabilizaciju za primenu u takrolimus kompozicijama - korišćenje iste molarne koncentracije: ;[0101] Primena organskih kiselina sa helirajućim efektom kao agenasa za stabilizaciju u kompoziciji pronalaska je ispitana korišćenjem kiselina u istim molarnim koncentracijama: ;[0102]Četiri kompozicije uzoraka (#1 poređenje, #2 vinska. #3 limunska i #4 oksalna) su pripremljeni na isti način kao što je opisano u primeru 5. Kompozicije uzoraka su čuvane na 40°C/75%RH, i uzorci su ispitani na proizvod degradacije C8-epimer (8-epitakrolimus) korišćenjem standardne kvantitativne HPLC nakon 0, 10 i 30 dana, videti rezultate u tabeli ispod. ;[0103]Ovaj eksperiment pokazuje da su stabilizirajući efekti limunske kiseline (pH 3.2) i oksalne kiseline (pH 3.4) superiorni u odnosu na vinsku kiselinu (pH 3.5). Međutim, oksalna kiselina je konvencionalno manje korisna u farmaceutskim kompozicijama iz regulatornih razloga. ;PRIMER 7 ;Vinska kiselina kao agens za stabilivaciju u takrolimus kompozicijama - pH efekat ;[0104]Uticaj pH na stabilizirajući i helirajući efekat vinske kiseline u takrolimus kompoziciji pronalaska je ispitan pripremanjem sedam kompozicija uzoraka koje sadrže istu količinu vinske kiseline (helirajući efekat) ali su podešene na različit pH pomoću mravlje kiseline ili trometanola. ;[0105]Sedam kompozicija uzoraka (# I pH 3.6, #2 pH 2.2, #3 pH 4.9, #4 pH 5.8, #5 pH7.1, #6 pH 7.6 i #7 pH 8.0) su pripremljene na isti način kao što je opisano u Primeru 5. Svakoj kompoziciji uzorka osim #2 je dodata 150 inL rastvora koji sadrži 300 mg vinske kiseline u 10 ml 2-propanola i zaprem ina rastvora od 120.49 mg trometamola u 10 ml metanola kao što je nabrojeno u tabeli ispod. Uzorku #2 je dodato 6.012 mg vinske kiseline i 400 mL mravlje kiseline. Konpozicije uzorka su čuvane na 40°C/75%RH, i uzorci su ispitani na proizvod degradacije C8-epimer (8-epitakrolimus) korišćenjem standardne kvantitativne HPLC nakon OŠ 14 dana, videti rezultate u tabeli ispod. ;[0106]Kompozicije uzoraka #1 i #2 su uzorci koji su testirani na takrolimus korišćenjem standardne kvantitativne HPLC nakon 0, 11 i 30 dana, videti rezultate u tabeli ispod. ;[0107]Rezultati pokazuju daje pH od značaja: pri pH 2.2 u takrolimus kompoziciji, gde je neposredna degradacija takrolimusa, i nakon 30 dana skoro sav takrolimus je razgrađen. Pri pH 4.9 do 8.0 pokazano je da Čak i malo povećanje pH ima značajan efekat na stabilnost takrolimusa. ;PRIMER 8 ;Vinska kiselina kao agens za stabilizaciju u takrolimus kompoziciji - koncentracioni optimum ;[0108]Pet kompozicija uzoraka su pripremljene kao što je opisano u Primeru 3 korišćenjem takrolimus kompozicije B iz Primera 1 (2 mg takrolimus tabletne kompozicije) i sa dodatkom vinske kiseline kao agensa za stabilizaciju u količini koja je nabrojana u tabeli ispod (% w/w izračunata pomoću težine ukupne količine nosača). Kompozicije uzoraka su čuvane u HDPE bocama sa si lika gel desikantom na 25°C/60%RH do 10 meseci, i uzorci su ispitani na proizvod degradacije C8-epimer (8-epitakrolimus) korišćenjem standardne kvantitativne HPLC perioda vremena navedenog u tabeli ispod. ;[0109]Rezultati pokazuju stabilizirajući efekat vinske kiseline u opsegu koncentracija od 0.05 %w/w do 0.50 %w/w, koje obezbeđuju dugotrajniju stabilnost. Podaci ukazuju da, naročito, opseg koncentracija od 0.10 do 0.20 %w/w vinske kiseline ima najviši stabilizirajući efekat na takrolimus kompoziciju. ;PRIMER 9 ;[0110]Vinska kiselina kao agens za stabilizaciju koja koristi različite nosače ;[0111]U ovom eksperimentu, primena agensa za stabilizaciju (0.5 % w/w vinska kiselina, izračunata po težini ukupne kompozicije nosača) u kompoziciji od 5 % w/w takrolimusa u nosaču kao što je navedeno u tabeli ispod je ispitana. ;[0112] I 1različitih Sistema nosača su korišćeni, i za svaki sistem nosača je pripremljena kompozicija uzorka od 5 % w//vv takrolimusa dispergovanog ili ratsvorenog u sistemu nosača (referentna kompozicija) i kompozicija uzorka od 5 % w//w takrolimusa dispergovanog ili ratsvorenog u sistemu nosača uključujući 0.5 % vv/vv vinske kiseline kao agensa za stabilizaciju (kompozicija pronalaska). Svaka kompozicija uzorka je čuvana na 40°C/75%RH, i uzorci su ispitani na proizvod degradacije C8-epimer (8-epitakrolimus) korišćenjem standardne kvantitativne HPLS nakon 7 dana u vezi sa procentom ukupnog pika. Za svaki sistem nosača, rezultat u tabeli ispod je dat kao količina C8-epimera u referentnoj kompoziciji u odnosu na količinu C8-epitnera u kompoziciji pronalaska. ;[0113]Rezultati pokazuju sposobnost vinske kiseline da poveća stabilnost kompozicije takrolimusa koji je dispergovan ili rastvoren u Širokom spektru nosača i polimera nosača. ;[0114] Sve objave, patenti i patentne prijave ovde citirane su u prilogu uključene sa referencom. *

Claims

1. Farmaceutska kompozicija koja sadrži čvrstu disperziju takrolimusa u smeši nosača koja sadrži smešu polietilen glikola i poloksamera i agensa za stabilizaciju koji je sposoban da obezbedi pH u kompoziciji u opsegu od 3.0-3.6, gde je agens za stabilizaciju vinska kiselina.

2. Kompozicija prema patentnom zahtevu 1 koja sadrži od 0.5 do 5 % po težini takrolimusa, na osnovu ukupne težine kompozicije.

3. Kompozicija prema patentnom zahtevu 1 ili 2, gde kompozicija sadrži manje od 0.5% po težini 8-epitakrolimusa nakon 12 nedelja čuvanja na 25°C i 60% relativne vlažnosti.

4. Kompozicija prema patentnom zahtevu l ili 2, gde kompozicija sadrži manje od 0.5% po težini 8-epitakrolimusa nakon 10 meseci čuvanja na 25°C i 60% relativne vlažnosti.

5. Kompozicija prema patentnom zahtevu 1 ili 2. gde kompozicija sadrži manje od 0.5% po težini 8-epitakrolimusa nakon 3 nedelja čuvanja na 40°C i 75% relativne vlažnosti.

6. Kompozicija prema patentnom zahtevu 1 ili 2, gde kompozicija sadrži manje od 0.5% po težini 8-epitakrolimusa nakon 19 nedelja čuvanja na 40°C i 75% relativne vlažnosti.

7. Kompozicija prema patentnom zahtevu 1 ili 2 koja sadrži vinsku kiselinu u koncentraciji manjoj od 5% vv/vv, ili manjoj od 3% vv/vv, ili manjoj od 2% vv/vv, ili manjoj od 1% vv/vv, ili manjoj od 0.8% vv/vv.

8. Kompozicija prema patentnom zahtevu 1 ili 2 koja sadrži od 0.05 do 0.6% po težini vinske kiseline.

9. Kompozicija prema patentnom zahtevu 1 ili 2 sadrži od 0.1 do 0.3%, ili od 0.1 do 0.2%. po težini vinske kiseline.

10. Kompozicija prema patentnom zahtevu 1 ili 2 koja sadrži 0.15% po težini vinske kiseline.

11. Kompozicija prema patentnom zahtevu 1 ili 2 koja sadrži takrolimus i vinsku ksielinu u odnosu težina od 19:0.5 do 20:6.

12. Kompozicija prema patentnom zahtevu 1 ili 2, gde je smeša polietilen glikola i poloksamera u proporciji, po težina/težina osnovi, ili između 2:1 i 3:1.

13. Kompozicija prema bilo kom od prethodnih patentnih zahteva, gde su kompozicije esencijalno oslobođene organskog rastvarača.

14. Oralna dozna forma koja sadrži farmaceutsku kompoziciju prema bilo kom od patentnih zahteva 1-13.

15. Oralna dozna forma prema patentnom zahtevu 14 koja je tableta ili kapsula.