RS55328B1 - Sistem za proizvodnju aerosola koji sadrži feritni mrežasti susceptor - Google Patents

Description

Otkriće se odnosi na sisteme za proizvodnju aerosola koji rade zagrevanjem supstrata koji daje aerosol. Pronalazak se, preciznije, odnosi na sisteme za proizvodnju aerosola koji sadrže deo koji sadrži napajanje i zamenjivi deo-uložak koji sadrži supstrat koji daje aerosol koji može da se konzumira.

Jedan tip sistema za proizvodnju aerosola je elektronska cigareta. Elektronske cigarete po pravilu koriste tečni supstrat koji daje aerosol koji se pretvara u paru da bi obrazovao aerosol. Elektronska cigareta po pravilu sadrži napajanje, deo za čuvanje tečnosti u kojem se drži zaliha tečnog supstrata koji daje aerosol i raspršivač.

Prilikom upotrebe tečni supstrat koji daje aerosol se iscrpljuje i mora da bude dopunjen. Najzastupljeniji način dosipanja tečnog supstrata koji daje aerosol je uložak tipa kartomizera. Kartomizer sadrži i zalihu tečnog supstrata i rasprši vač, obično u obliku električnog otpornog grejača namotanog oko kapilarnog materijala potopljenog u supstrat koji daje aerosol. Zamenjivanje kartomizera, kao jedinstvene jedinice, ima pogodnost da je ugodna za korisnika i da se izbegava potreba da korisnik mora da čisti ili na neki drugi način održava raspršivač.

Međutim, bilo bi poželjno da može da se obezbedi sistem za dopunjavanje supstrata koji daje aerosol čija proizvodnja manje košta i koji je robustniji od danas dostupnih kartomizera i koji bi korisniku i dalje ostao jednostavan i zgodan za upotrebu. Pored toga bilo bi poželjno da se obezbedi sistem koji uklanja potrebu za lemljenim spojevima i koji omogućava zaptiven uređaj koji je lako očistiti.

WO 95/27411 otkriva električno zagrevani sistem za pušenje koji sadrži indukcioni grejni izvor za zagrevanje proizvoda za pušenje koji sadrži sredstvo duvanske arome.

U prvom aspektu je obezbeđen uložak za upotrebu u sistemu za proizvodnju aerosola, sistem za proizvodnju aerosola koji sadrži uređaj za proizvodnju aerosola, uložak konfigurisan da bude korišćen sa uređejem. pri čemu uređaj sadrži kućište uređaja; kalem induktora postavljen na ili unutar kućišta; i napajanje povezano sa indukcionim kalemom i kontigurisano da indukcionom kalemu obezbedi oscilatornu struju visoke učestanosti; uložak koji sadrži kućište uloška koje sadrži supstrat koji daje aerosol i mrežasti susceptorski element postavljen da zagreva supstrat koji daje aerosol, pri čemu je supstrat koji daje aerosol tečan na sobnoj temperaturi i može da obrazuje slobodnu površinu tečnosti (meniskus) u međuprostorima (okcima) mrežastog susceptorskog elementa.

Prilikom rada, oscilatorna struja visoke učestanosti se pušta kroz ravni spiralni kalem induktora da bi se proizvelo naizmenično magnetno polje koje indukuje napon u susceptorskom elementu. Indukovani napon izaziva protok struje u susceptorskom elementu i ova struja izaziva Džulovo zagrevanje susceptora koje za uzvrat zagreva supstrat koji daje aerosol. Zato što je susceptorski element feromagnetan. histerezisni gubici u susceptorskom elementu takođe proizvode značajnu količinu toplote. Supstrat koji daje aerosol pretvoren u paru može da prođe kroz susceptorski element i potom se ohladi da bi obrazovao korisniku isporučen aerosol.

Ovakva organizacija koja koristi indukciono zagrevanje ima prednost u tome da nije potrebno da električni kontakti budu obrazovani između uloška i uređaja. I grejni element, u ovom slučaju susceptorski element, ne mora da bude električno spojen za bilo koju drugu komponentu, čime se gubi potreba za lemovima ili drugim spajajućim elementima. Pored toga, kalem je obezbeđen kao deo uređaja čineći mogućim konstruisanje uloška koji je jednostavan, robustan i nije skup. Ulošci su po pravilu proizvodi za jednokratnu upotrebu koji se proizvode u mnogo većem broju nego uređaji sa kojima rade. Shodno tome, smanjenje cene uložaka, čak i ako zahtevaju skuplji uređaj, može đa dovede do značajnih ušteda i za proizvođače i za korisnike.

Kao što se ovde koristi, oscilatorna struja visoke učestanosti znači oscilatorna struja koja ima učestanost između 500kHz i 30MHz. Oscilatorna struja visoke učestanosti moža da ima učestanost između 1 i 30MHz, poželjno između 1 i 10 MHz i još poželjnije između 5 i 7 MHz.

Kao što se ovde koristi, „susceptorski element" označava provodni element koji se zagreva kad je izložen promenljivom magnetnom polju. Ovo može da bude rezultat vrtložnih struja indukovanih u susceptorskom elementu i/ili histerezisnih gubitaka. Povoljno je da susceptorski element bude feritni element. Materijal i geometrija za susceptorski element mogu da budu odabrani da obezbede željeni električni otpor i proizvodnju toplote.

Budući da je supstrat koji daje aerosol tečan na sobnoj temperaturi i da obrazuje meniskus u okcima mrežastog susceptorskog elementa, obezbeđuje se efikasno zagrevanje supstrata koji daje aerosol.

Mrežasti susceptorski element može da bude feritni mrežasti susceptorski element. Alternativno, mrežasti susceptorski element može da bude ferozni mrežasti susceptorski element.

Ovde korišćen izraz .,mreža" obuhvata rešetke i nizove vlakana koji imaju prostor između sebe i može đa uključi tkane i netkane materijale.

Mreža može da sadrži mnoštvo feritnih ili feroznih vlakana. Vlakna mogu da definišu okca između vlakana i okca mogu da imaju širinu između 10 um i 100 um. Poželjno je da vlakna povećavaju kapilarnu aktivnost u okcima tako da se, prilikom upotrebe, tečnost koja treba da bude pretvorena u paru, povlači u okca, povećavajući kontaktnu površinu između susceptorskog elementa i tećnosti.

Vlakna mogu da obrazuju mrežu veličine između 160 i 600 prema Mesh US standardu (+/-10%) (to jest između 160 i 600 vlakana po inču (+/- 10%)). Širina okaca je poželjno između 75 urn i 25 um Procenat otvorene površine mreže, koji je odnos između površine okaca i ukupne površine mreže, je poželjno između 25 i 56%. Mreža može da bude napravljena upotrebom različitih tipova strukture tkanja ili rešetke. Alternativno, vlakna se sastoje od niza vlakana međusobno paralelno raspoređenih.

Mreža takođe može da bude okarakterisana svojom sposobnošću da zadržava tečnost, kao što je dobro poznato u tehnici.

Vlakna mogu da imaju prečnik između 8 um i 100 um, poželjno između 8<p>m i 50 ura, i još poželjnije između 8 um i 39Lim.

Površina mrežastog susceptora može da bude mala, poželjno manja od ili jednaka 25 mm<2>, time mu omogućavajući da bude ugrađen u ručni sistem. Mreža može. na primer. đa bude pravougaona i da ima dimenzije 5 mm sa 2 mm.

Prednost je da susceptorski element ima relativnu propustljivost između 1 i 40000. Kad je poželjno da se glavni deo zagrevanja oslanja na vrtložne struje, može da bude upotrebljen materijal sa nižom propustljivošću. a kad su poželjni histerezisni učinci onda može da bude upotrebljen materijal sa višom propustljivošću. Poželjno je da materijal ima relativnu propustljivost između 500 i 40000. Ovo obezbeđuje efikasno zagrevanje.

Materijal susceptorskog elementa može da bude odabran zbog svoje Kirijeve temperature. Iznad svoje Kirijeve temperature materijal više nije feromagnetan i zagrevanje usled histerezisnih gubitaka se više ne događa. U slučaju kad je susceptorski element napravljen od jednog materijala. Kirijeva temperatura može da odgovara maksimalnoj temperaturi koju susceptorski element treba da ima (to jest Kirijeva temperatura je identična maksimalnoj temperaturi na koju susceptorski element treba da bude zagrejan ili odstupa od ove maksimalne temperature za oko 1-3%). Ovo smanjuje mogućnost brzog pregrevanja.

Ako je susceptorski element napravljen od vise od jednog materijala, materijali susceptorskog elementa mogu da budu optimizovani uzimanjem u obzir sledećih aspekata. Na primer, materijali mogu da budu odabrani tako da prvi materijal susceptorskog elementa može da ima Kirijevu temperaturu koja je iznad maksimalne temperature na koju susceptorski element treba da bude zagrejan. Ovaj prvi materijal susceptorskog elementa može da bude optimizovan, na primer, uzimanjem u obzir, s jedne strane, maksimalne proizvodnje toplote i prenosa na supstrat koji daje aerosol da bi se obezbedilo efikasno zagrevanje susceptora. Međutim, susceptorski element može dodatno da sadrži drugi materijal koji ima Kirijevu temperaturu koja odgovara maksimalnoj temperaturi na koju susceptor treba da bude zagrejan i kad susceptorski element dostigne ovu Kirijevu temperatur magnetna svojstva susceptorskog elementa kao celine se menjaju. Ova promena može da bude otkrivena i prosleđena u mikrokontroler. koji potom prekida proizvodnju naizmenične električne energije dok temperatura ponovo ne padne ispod Kirijeve temperature nakon čega proizvodnja naizmenične električne energije može da bude nastavljena.

Susceptorski element može da bude u obliku lista koji se proteže preko otvora u kućištu uloška. Susceptorski element može da se proteže oko oboda kućišta uloška. Mrežasti susceptorski element može da bude zavaren za kućište uloška.

Uložak može da ima jednostavan dizajn. Uložak ima kućište unutar kojeg se drži supstrat koji daje aerosol. Kućište uloška je poželjno čvrsto kućište koje sadrži materijal koji je nepropustljiv za tečnost. Kao što se ovde koristi...čvrsto kućište" označava samonoseće kućište. Supstrat koji daje aerosol je supstrat sposoban da oslobađa isparljiva jedinjenja koja mogu da stvaraju aerosol. Ta isparljiva jedinjenja mogu da budu oslobođena zagrevanjem supstrata koji daje aerosol. Supstrat koji daje aerosol može da bude čvrst ili tečan ili da sadrži i čvrste i tečne komponente.

Supstrat koji daje aerosol može da sadrži materijal na biljnoj bazi. Supstrat koji daje aerosol može da sadrži duvan. Supstrat koji daje aerosol može da sadrži duvanski materijal koji sadrži isparljiva jedinjenja sa aromom duvana koja se oslobađaju iz supstrata koji daje aerosol nakon zagrevanja. Supstrat koji daje aerosol može. alternativno, da sadrži neduvanski materijal. Supstrat koji daje aerosol može da sadrži homogenizovani materijal na biljnoj bazi. Supstrat koji daje aerosol može da sadrži homogenizovani duvanski materijal. Supstrat koji daje aerosol može da sadrži bar jedan stvarač aerosola. Stvarač aerosola je bilo koje odgovarajuće poznato jedinjenje ili smeša jedinjenja, koje prilikom upotrebe, olakšava dobijanje gustog i stabilnog aerosola i koje je suštinski otporno na toplotnu razgradnju na radnoj temperaturi sistema. Odgovarajući stvarači aerosola su poznati u tehnici i uključuju, ali nisu ograničeni na: polihidrične alkohole, kao što su trietilen glikol. 1,3-butandiol i glicerin; estre polihidričnih alkohola, kao što su glicerol mono-, di-ili triacetat; i alifatične estre mono-, di- ili polikarboksilnih kiselina, kao što su dimetil dodekandioat i dimetil tetradekandioat. Poželjni stvarači aerosola su polihidrični alkoholi ili njihove smeše, kao što su trietilen glikol, 1,3-butandiol i. kao najpoželjniji, glicerin. Supstrat koji daje aerosol može da sadrži druge aditive i sastojke, kao što su arome.

Supstrat koji daje aerosol može da bude adsorbovan, obložen, impregniran ili na neki drugi način nanet na nosač ili podlogu. U jednom primeru supstrat koji daje aerosol je tečni supstrat koji se drži u kapilarnom materijalu. Kapilarni materijal može da ima vlaknastu ili sunđerastu strukturu. Kapilarni materijal poželjno sadrži snop kapilara. Na primer. kapilarni materijal može da sadrži mnoštvo vlakana ili niti ili drugih cevčica sa finom šupljinom. Vlakna ili niti mogu generalno da budu poravnata da prenose tečnost u grejač. Alternativno, kapilarni materijal može da sadrži materijal nalik sunđeru ili peni. Struktura kapilarnog materijala formira mnoštvo malih bušotina ili cevi, kroz koje tečnost može. kapilarnom akcijom, da bude transportovana. Kapilarni materijal može da sadrži bilo koji odgovarajući materijal ili kombinaciju materijala. Primeri odgovarajućih materijala su sunđerasti ili penasti materijal, keramički ili materijali na bazi ugljenika u obliku vlakana ili sinterovanih prahova, penasti metalni ili plastični materijali, vlaknasti materijal, na primer napravljen od upredenih ili istisnutih vlakana, kao što su vlakna od acetilovane celuloze, poliester ili spojena poliolefin, polietilen, terilen ili polipropilen vlakna, najlonska vlakna ili keramika. Kapilarni materijal može da ima bilo koju odgovarajuću kapilarnost i poroznost, tako da može da se koristi sa tečnostima različitih fizičkih svojstava. Tečnost ima fizička svojstava, uključujući ali se ne ograničavajući na. viskoznost, površinski napon, gustinu, toplotnu provodljivost, tačku ključanja i pritisak pare, koja joj omogućavaju da bude transportovana, kapilarnom akcijom, kroz kapilarni materijal. Kapilarni materijal može da bude konfigurisan da prenosi supstrat koji daje aerosol do susceptorskog elementa. Kapilarni materijal može da se proteže u okca u susceptorskom elementu.

Susceptorski element može da bude na zidu kućišta uloška, koji je konfigurisan bude postavljen neposredno uz kalem induktora, kad je kućište uloška spregnuto sa kućištem uređaja. Prilikom upotrebe je povoljno da susceptorski element bude blizu kalema induktora da bi se maksimalizovao napon indukovan u susceptorskom elementu.

U drugom aspektu obezbeđen je sistem za proizvodnju aerosola koji sadrži uređaj za proizvodnju aerosola i uložak, uložak konfigurisan da bude korišćen sa uređajem, pri čemu uređaj sadrži kućište uređaja: kalem induktora postavljen na ili unutar kućišta; i napajanje povezano sa indukcionim kalemom i konftgurisano da indukcionom kalemu obezbedi oscilatornu struju visoke učestanosti; uložak koji sadrži kućište uloška koje sadrži supstrat koji daje aerosol i mrežasti susceptorski element postavljen da zagreva supstrat koji daje aerosol, pri čemu je supstrat koji daje aerosol tečan na sobnoj temperaturi i može da obrazuje meniskus u okcima mrežastog susceptorskog elementa.

Mrežasti susceptorski element može da bude feritni mrežasti susceptorski element. Alternativno, mrežasti susceptorski element može da bude ferozni mrežasti susceptorski element.

Kućište uređaja može da sadrži šupljinu, koja ima unutrašnju površinu, za primanje bar dela uloška. Kalem induktora može da bude postavljen na ili neposredno uz površinu šupljine, najbližu napajanju. Kalem induktora može da bude oblikovan da odgovara unutrašnjoj površini šupljine.

Alternativno, kalem induktora može da bude unutar šupljine kad je uložak primljen u šupljinu. U nekim realizacijama, kalem induktora je unutar unutrašnjeg prolaza uloška kad je uložak spregnut sa uređajem.

Kućište uređaja može da sadrži glavno telo i usni deo odnosno usnik. Šupljina može da bude u glavnom telu i usnik može da ima odvod vazduha, kroz koji sistemom proizvedeni aerosol, može đa bude povučen u korisnikova usta. Kalem induktora može da bude u usniku ili u glavnom telu.

Alternativno usnik može da bude obezbeđen kao deo uloška. Ovde korišćen izraz „usnik" označava deo uređaja ili uloška koji korisnik stavlja u svoja usta, da bi direktno udahnuo aerosol proizveden u sistemu za proizvodnju aerosola. Aerosol se kroz usnik prenosi u korisnikova usta

Sistem može da sadrži vazdušni put koji se proteže od dovoda vazduha do odvoda vazduha pri čemu vazdušni put prolazi kroz kalem induktora. Kompaktnost sistema može da bude ostvarena omogućavanjem vazdušnom toku da kroz sistem prođe kroz kalem.

Prilikom upotrebe kalem induktora može đa bude postavljen neposredno uz susceptor. Prolaz za vazduh može da bude obezbeđen između kalema induktora i susceptorskog elementa kad je uložak primljen u ili spregnut sa kućištem uređaja. Para supstrata koji daje aerosol može da uđe u vazduh koji protiče kroz prolaz za vazduh i potom se ohladi da bi obrazovala aerosol.

Uređaj može da sadrži jedan kalem induktora ili mnoštvo kalema induktora. Kalem induktora ili kalemovi mogu da budu spiralni kalemovi ili ravni spiralni kalemovi. Kalem induktora može da bude namotan oko feritnog jezgra. Kao što se ovde koristi, „ravan spiralni kalem" označava kalem koji je generalno ravanski kalem, pri čemu je osa namotaja kalema normalna na površinu u kojoj kalem leži. Međutim, izraz „ravan spiralni kalem" se ovde koristi da pokrije ravanske kaiemove kao i ravne spiralne kalemove koji su oblikovani da se uklope u zakrivljenu površinu. Upotreba spiralnog kalema omogućava da dizajn kompaktnog uređaja bude jednostavan i robustan i jeftin za proizvodnju. Kalem može da se drži unutar kućišta uređaja i ne mora da bude izložen proizvedenom aerosolu, tako da mogu da spreče naslage na kalemu ili moguća korozija. Upotreba ravnog spiralnog kalema takođe omogućava jednostavan i jeftin dizajn uloška sa jednostavnom vezom između uređaja i uloška.

Ravni spiralni induktor može da ima bilo koji željeni oblik unutar ravni kalema. Na primer, ravni spiralni kalem može da ima kružni oblik ili može da ima generalno duguljast oblik.

Kalem induktora može da ima oblik koji odgovara obliku susceptorskog elementa. Kalem induktora može da bude postavljen na ili neposredno uz površinu šupljine najbližu napajanju. Ovo smanjuje količinu i složenost električnih veza unutar uređaja. Sistem može da sadrži mnoštvo indukcionih kalemova i može da sadrži mnoštvo susceptorskih elemenata.

Kalem induktora može da ima prečnik između 5mm i lOmm.

Sistem može dalje da sadrži električno kolo povezano na kalem induktora i na električni izvor napajanja. Električno kolo može da sadrži mikroprocesor koji može da bude mikroprocesor koji može da se programira, mikrokontroler ili integrisani čip specifične namene (ASIC) ili drugo električno kolo sposobno da obezbedi kontrolu. Električno kolo može dalje da sadrži elektronske komponente. Električno kolo može da bude konfigurisano da reguliše snabdevanje strujom ravnog spiralnog kalema. Struja posle uključivanja sistema može indukcionom kalemu da bude isporučivana neprestano ili može da bude periodično isporučivana kao što je na „dim po dim" bazi. Električno kolo može povoljno da sadrži DC/AC pretvarač koji može da sadrži pojačavač klase D ili klase E.

Sistem povoljno sadrži napajanje, po pravilu bateri ju kao što je litijum jon fosfatna baterija, unutar kućišta glavnog tela. Kao alternativa, napajanje može da bude u obliku drugog uređaja za čuvanje naelektrisanja, kao sto je kondenzator. Napajanje može da zahteva ponovno punjenje i može da ima kapacitet koji omogućava čuvanje dovoljno energije za jedan ili više doživljaja pušenja. Na primer, napajanje može da ima kapacitet dovoljan da omogući neprekidnu proizvodnju aerosola u periodu od oko šest minuta koji odgovara tipičnom vremenu potrebnom za pušenje konvencionalne cigarete ili višestrukom šestominutnom periodu. U drugom primeru, napajanje može da ima kapacitet dovoljan da omogući unapred određen broj povlačenja dima ili diskretnih uključivanja kalema induktora.

Sistem može da bude električni sistem za pušenje. Sistem može da bude ručni sistem za proizvodnju aerosola. Sistem za proizvodnju aerosola može da ima veličinu uporedivu sa konvencionalnom cigarom ili cigaretom. Sistem za pušenje može da ima ukupnu dužinu između približno 30 mm i približno 150 mm. Sistem za pušenje može da ima spoljašnji prečnik između približno 5 mm i približno 30 mm.

Karakteristike opisane u vezi sa jednim aspektom mogu da se primene na druge aspekte otkrića. Naročito, povoljne ili opcione karakteristike, opisane u vezi sa prvim aspektom oktrića, mogu da se primene i na drugi aspekt pronalaska.

Realizacije sistema u skladu sa otkrićem će sada biti detaljno opisane, samo kroz primere, sa pozivanjem na priložene crteže, na kojima: Crtež 1 je šematski prikaz prve realizacije sistema za proizvodnju aerosola, koji koristi ravan spiralni kalem induktora:

Crtež 2 prikazuje uložak sa crteža 1:

Crtež 3 prikazuje kalem induktora sa crteža 1;

Crtež 4 prikazuje alternativni susceptorski element za uložak sa crteža 2;

Crtež 5 je šematski prikaz druge realizacije koji koristi ravnanski kalem induktora;

Crtež 6 je šematski prikaz treće realizacije;

Crtež 7 je šematski prikaz četvrte realizacije koja koristi ravne spiralne kalemove induktora;

Crtež 8 prikazuje uložak sa crteža 7;

Crtež 9 prikazuje kalem induktora sa crteža 7:

Crtež 10 je šematski prikaz pete realizacije;

Crtež 11 prikazuje uložak sa crteža 10;

Crtež 12 prikazuje kalem sa crteža 10;

Crtež 13 je šematski prikaz šeste realizacije;

Crtež 14 je šematski prikaz sedme realizacije;

Crtež 15A je prvi primer pogonskog kola za proizvodnju signala visoke učestalosti za kalem induktora; i

Crtež 15B je drugi primer pogonskog kola za proizvodnju signala visoke učestalosti za kalem induktora.

Realizacije prikazane na crtežima se sve oslanjaju na indukciono zagrevanje. Indukciono zagrevanje radi tako što se električno provodljivi proizvod, koji treba da bude zagrejan, postavlja u vremenski promenljivo magnetno polje. Vrtložne struje se indukuju u provodljivom proizvodu. Ako je provodljivi proizvod električno izolovan, vrtložne struje se rasipaju prema Džulovom zagrevanju provodljivog proizvoda. U sistemu za proizvodnju aerosola, koji radi zagrevanjem supstrata koji daje aerosol, supstrat koji daje aerosol po pravilu nije sam po sebi dovoljno elektroprovodljiv da bi bio indukciono zagrevan na ovaj način. Dakle u realizacijama prikazanim na crtežima suseptorski element se koristi kao proizvod koji se zagreva i supstrat koji daje aerosol se potom zagreva susceptorskim elementom putem toplotnog provođenja, strujanja i/ili zračenja. Zato što se koristi feromagnetni element, toplota se takođe proizvodi histerezisnim gubicima usled promene magnetnih domena unutar susceptorskog elementa.

Sve opisane realizacije koriste kalem induktora da bi proizvele promenljivo magnetno polje. Kalem induktora je dizajniran tako da ne podleže značajnijem Džulovom zagrevanju. Nasuprot, susceptorski element je dizajniran da postoji značajno Džulovo zagevanje susceptora.

Crtež 1 je šematski prikaz sistema za proizvodnju aerosola u skladu sa prvom realizacijom. Sistem sadrži uređaj 100 i uložak 200. Uređaj sadrži glavno kućište 101 koje sadrži litijum jon fbsfatnu bateriju 102 i kontrolnu elektroniku 104. Glavno kućište 101 takođe đefiniše šupljinu 112 u koju se prima uložak 200. Uređaj takođe obuhvata usnik 120 koji obuhvata odvod 124. Usnik je u ovom primeru povezan sa glavnim kućištem 101 pomoću šarke, mada bilo koji tip veze može da bude upotrebljen, kao što je povezivanje pomoću kopče ili zavrtanjem. Vazdušni dovodi 122 su definisani između usnika 120 i glavnog tela 101. kad je usnik u zatvorenom položaju, kao što je prikazano na crtežu 1.

Unutar usnika je spiralni kalem 110 induktora. Kalem 110 napravljen je udarnim isecanjem ili sečenjem spiralnog kalema iz bakarne ploče. Kalem 110 je jasnije prikazan na crtežu 3. Kalem 110 je postavljen između dovoda 122 vazduha i odvoda 124 vazduha tako da vazduh povučen kroz dovode 122 prema odvodu 124 prolazi kroz kalem.

Uložak 200 sadrži kućište 204 uloška koje sadrži kapilarni materijal i napunjeno je supstratom koji daje aerosol. Kućište 204 uloška nepropustljivo za fluide ali ima jedan otvoreni kraj pokriven propustljivim susceptorskim elementom 210. Uložak 200 je jasnije prikazan na crtežu 2. Susceptorski element u ovoj realizaciji sadrži feritnu mrežu koja sadrži feritni čelik. Supstrat koji daje aerosol može da obrazuje meniskus u okcima mreže.

Kad je uložak 200 spregnut sa uređajem i primljen u šupljinu 112. susceptorski element 210 se nalazi neposredno uz ravni spiralni kalem 110. Uložak 200 može da obuhvati sredstva za zaključavanje, da bi se osiguralo da ne može da bude naopačke umetnut u uređaj.

Prilikom upotrebe korisnik povlači na usniku 120 da bi povukao vazduh kroz dovode 122 vazduha u usnik 120 i napolje kroz odvod 124 vazduha u svoja usta. Uređaj obuhvata senzor 106 povlačenja dima u obliku mikrofona kao deo kontrolne elektronike 104. Kađ korisnik povuče dim na usniku mali protok vazduha se povlači kroz dovod 121 senzora, prolazi mikrofon 106 i ulazi u usnik 120. Kad se detektuje povlačenje dima kontrolna elektronika kalemu 110 obezbeđuje oscilatornu struju visoke učestanosti. Ovo proizvodi oscilatorno magnetno polje kao što je isprekidanim linijama prikazano na crtežu 1. LED 108 se takođe uključuje da bi pokazao daje uređej uključen. Oscilatorno magnetno polje prolazi kroz susceptorski element, indukujući vrtložne struje u susceptorskom elementu. Kao rezultat Džulovog zagrevanja i histerezisnih gubitaka susceptorski element se zagreva dostižući temperaturu dovoljnu da pretvori u paru supstrat koji daje aerosol najbliži susceptorskom elementu. Supstrat koji daje aerosol pretvoren u paru ulazi u vazduh koji protiče od dovoda vazduha prema odvodu vazduha, i hladi se da bi unutar usnika, pre nego što uđe u korisnikova usta, obrazovao aerosol. Posle otkrivanja povlačenja dima kontrolna elektronika u unapred zadatom trajanju, na primer pet sekundi, snabdeva kalem oscilatornom strujom i potom isključuje struju dok se ne detektuje novo povlačenje dima.

Može da se vidi da uložak ima jednostavan i robustan dizajn koji može da bude napravljen sa malo troškova u poređenju sa kartomizerima dostupnim na tržištu. U ovoj realizaciji, uložak ima kružan cilindričan oblik i susceptorski element premoštava kružni otvoreni kraj kućišta uloška. Međutim moguće su i druge konfiguracije. Crtež 4 je izgled kraja alternativnog dizajna uloška u kojem je susceptorski element traka od čelične mreže 220 koja se proteže preko pravougaonog otvora u kućištu 204 uloška.

Crtež 5 prikazuje drugu realizaciju. Samo čeoni kraj sistema je prikazan na crtežu 5 s obzirom da mogu da budu upotrebljeni ista baterija i kontrolna elektronika, uključujući mehanizam za otkrivanje povlačenja dima, kao što su prikazani na crtežu 1. Na crtežu 5 ravni kalem 136 je postavljen u glavnom telu 101 uređaja na kraju šupljine koji je naspraman usniku 120, ali sistem suštinski radi na isti način. Odstojnici 134 osiguravaju postojanje prostora za protok vazduha između kalema 136 i susceptorskog elementa 210. Para supstrata koji daje aerosol ulazi u vazdušni tok koji prelazi susceptor od dovoda 132 prema odvodu 124. u realizaciji prikazanoj na crtežu 5, nešto vazduha može da teče od dovoda 132 prema odvodu 124 bez prelaska susceptorskog elementa. Ovaj direktni protok vazduha se meša sa parom u usniku ubrzavajući hlađenje i osiguravajući optimalnu veličinu kapljica u aerosolu.

U realizaciji prikazanoj na crtežu 5 uložak je iste veličine i oblika kao uložak sa crteža 1 i ima isto kućište i susceptorski element. Međutim, kapilarni materijal unutar uloška sa crteža 5 se razlikuje od onog sa crteža 1. Postoje dva izdvojena kapilarna materijala 202, 206 u ulošku sa crteža 5. Prilikom upotrebe je obezbeđen disk prvog kapilarnog materijala 206 za kontakt sa susceptorskim elementom 210. Veće telo drugog kapilarnog materijala 202 je obezbeđeno na kraju prvog kapilarnog materijala 206 naspramnom susceptorskom elementu. 1 prvi kapilarni materijal i drugi kapilarni materijal zadržavaju tečni supstrat koji daje aerosol. Prvi kapilarni materijal 206, koji je u kontaktu sa susceptorskim elementom, ima višu temperaturu toplotne razgradnje (bar 160 °C ili više kao što je približno 250 "C ) nego drugi kapilarni materijal 202. Prvi kapilarni materijal 206 delotvorno radi kao odstojnik koji razdvaja susceptorski element grejača, koji prilikom upotrebe postaje veoma vruć od drugog kapilarnog materijala 202, tako da drugi kapilarni materijal nije izložen temperaturama iznad svoje temperature toplotnog razlaganja. Toplotni gradijent preko prvog kapilarnog materijala je takav da je drugi kapilarni materijal izložen temperaturama ispod njegove temperature toplotnog razlaganja. Drugi kapilarni materijal 202 može da bude izabran tako da ima bolja fitiljska svojstva u odnosu na prvi kapilarni materijal 206, može da zadrži više tečnosti po jedinici zapremine nego prvi kapilarni materijal i može da bude manje skup nego prvi kapilarni materijal. U ovom primeru prvi kapilarni materijal je toplotne otporan, kao što su staklena vlakna ili element koji sadrži staklena vlakna i drugi kapilarni materijal je polimer kao što je polietilen velike gustine (HDPE) ili polietilen tetraftalat (PET).

Crtež 6 prikazuje treću realizaciju. Samo čeoni kraj sistema je prikazan na crtežu 6 s obzirom da mogu da budu upotrebljeni ista baterija i kontrolna elektronika, uključujući mehanizam za otkrivanje povlačenja dima, kao što su prikazani na crtežu I. Treća realizacija je slična drugoj realizaciji izuzev stoje upotrebljen spiralni kalem koji okružuje uložak. Na crtežu 6 spiralni kalem 138 je postavljen u glavnom telu 101 uređaja na kraju šupljine naspramnom usniku 120, oko susceptora kada je uložak u položaju za korišćenje. Sistem radi na suštinski isti način kao i u drugoj realizaciji. Odstojnici 134 osiguravaju postojanje prostora za protok vazduha između uređaja i susceptorskog elementa 210. Para supstrata koji daje aerosol ulazi u vazdušni tok koji prelazi susceptor od dovoda 137 prema odvodu 124 kroz kanal 135 za protok vazduha. Kao u realizaciji prikazanoj na crtežu 5, nešto vazduha može da teče od dovoda 137 prema odvodu 124 bez prelaska susceptorskog elementa.

U realizaciji prikazanoj na crtežu 6 uložak je iste veličine i oblika kao uložak sa crteža 1 i ima isto kućište i susceptorski element. Međutim, kao u drugoj realizaciji prikazanoj na crtežu 5, uložak je umetnut tako da je susceptor u bazi šupljine uređaja najbližoj bateriji.

Crtež 7 prikazuje četvrtu realizaciju. Samo čeoni kraj sistema je prikazan na crtežu 7 s obzirom da mogu da budu upotrebljeni ista baterija i kontrolna elektronika, uključujući mehanizam za otkrivanje povlačenja dima, kao što su prikazani na crtežu 1. Na crtežu 7 uložak 240 je kvadar i napravljen je od dve trake 242 susceptorskog elementa na naspramnim stranama uloška. Uložak je prikazan sam na crtežu 8. Uređaj sadrži dva ravna spiralna kalema 142 postavljena na naspramnim stranama šupljine, tako da su trake 242 susceptorskog elementa neposredno uz kalemove 142 kad je uložak primljen u šupljinu. Kalemovi 142 su pravougaoni da odgovaraju obliku traka susceptora, kao što je prikazano na crtežu 9. Prolazi za protok vazduha su obezbeđeni između kalemova 142 i susceptrorskih traka 242 tako da kad korisnik povlači dimove na usniku 120 vazduh od dovoda 144 teče pored susceptorskih traka prema odvodu 124.

Kao u realizaciji sa crteža 1, uložak sadrži kapilarni materijal i tečni supstrat koji daje aerosol. Kapilarni materijal je organizovan da prenosi tečni supstrat do traka 242 susceptorskog elementa.

Crtež 10 je šematski prikaz pete realizacije. Samo čeoni kraj sistema je prikazan na crtežu 10 s obzirom da mogu da budu upotrebljeni ista baterija i kontrolna elektronika, uključujući mehanizam za otkrivanje povlačenja dima, kao što su prikazani na crtežu 1.

Na crtežu 10 uložak 250 je cilindričan i napravljen .sa susceptorskim elementom 252 u obliku trake koja se proteže oko središnjeg dela uloška. Susceptorski element u obliku trake pokriva otvor na čvrstom otvoru kućišta. Uložak je prikazan sam na crtežu 11. Uređaj sadrži spiralni kalem 152 postavljen oko šupljine tako da je susceptorski element 252 unutar kalema 152 kad je uložak primljen u šupljinu. Kalem 152 je prikazan sam na crtežu 12. Prolazi za protok vazduha su obezbeđeni između kalema 152 i susceptora 252 tako da. kad korisnik povlači dimove na usniku 120, vazduh teče od dovoda 154, i prolazi susceptorske trake prema odvodu 124.

Prilikom upotrebe, korisnik povlači dimove na usniku 120 da bi vazduh povučen kroz dovode 154 prošao susceptorski element 262 ušao u usnik 120 i izašao napolje iz odvoda 124 u korisnikova usta. Kad je otkriveno povlačenje dima kontrolna elektronika obezbeđuje kalemu 152 oscilatornu struju visoke učestanosti. Ovo proizvodi oscilatorno magnetno polje. Oscilatorno magnetno polje prolazi kroz susceptorski element indukujući vrtložne struje u susceptorskom elementu. Kao rezultat Džulovog zagrevanja i histerezisnih gubitaka susceptorski element se zagreva dostižući temperaturu dovoljnu da pretvori u paru supstrat koji daje aerosol blizu susceptorskog elementa. Supstrat koji daje aerosol pretvoren u paru ulazi vazduh koji protiče od dovoda vazduha prema odvodu vazduha, hladi se da bi unutar prolaza i usnika pre nego što uđe u korisnikova usta obrazovao aerosol.

Crtež 13 prikazuje šestu realizaciju. Samo čeoni kraj sistema je prikazan na crtežu 13 s obzirom da mogu da budu upotrebljeni ista baterija i kontrolna elektronika, uključujući mehanizam za otkrivanje povlačenja dima, kao što su prikazani na crtežu 1. Uređaj sa crteža 13 ima sličnu konstrukciju kao uređaj sa crteža 7, sa ravnim spiralnim kalemom postavljenim u bočnom ziđu kućišta koje okružuje šupljinu u koju je uložak primljen. Ali uložak ima drugačiju konstrukciju. Uložak 260 sa crteža 13 ima šupalj cilindričan oblik sličan obliku uloška prikazanog na crtežu 10. Uložak sadrži kapilarni materijal i napunjen je tečnim supstratom koji daje aerosol. Unutrašnja površina uloška 260. to jest površina koja okružuje unutrašnji prolaz 166, sadrži susceptorski element propustljiv za fluid, u ovom primeru feritnu mrežu. Feritna mreža može da pokriva celu unutrašnju površinu uloška ili samo deo unutrašnje površine uloška.

Prilikom upotrebe korisnik povlači dimove na usniku 120 da povuče vazduh kroz dovode 164 vazduha, kroz središnji prolaz uloška, prelazeći susceptorski element 262. u usnik 120 i napolje iz odvoda 124 vazduha u svoja usta. Kad se otkrije povlačenje dima kontrolna elektronika kalemovima 162 obezbeđuje oscilatornu struju visoke učestanosti. Ovo proizvodi oscilatorno magnetno polje. Oscilatorno magnetno polje prolazi kroz susceptorski element indukujući vrtložne struje u susceptorskom elementu. Kao rezultat Džulovog zagrevanja i histerezisnih gubitaka susceptorski element se zagreva dostižući temperaturu dovoljnu da pretvori u paru supstrat koji daje aerosol blizu susceptorskog elementa. Supstrat koji daje aerosol pretvoren u paru ulazi vazduh koji protiče od dovoda vazduha prema odvodu vazduha. hladi se da bi unutar prolaza i usnika pre nego što uđe u korisnikova usta obrazovao aerosol.

Crtež 14 prikazuje sedmu realizaciju. Samo čeoni kraj sistema je prikazan na crtežu 14 s obzirom da mogu da budu upotrebljeni ista baterija i kontrolna elektronika, uključujući mehanizam za otkrivanje povlačenja dima, kao što su prikazani na crtežu 1. Uložak 270 prikazan na crtežu 14 je identičan onome prikazanom na crtežu 13. Međutim uređaj sa crteža 14 ima drugačiju konfiguraciju koja obuhvata kalem 172 induktora na nosećoj oštrici 176 koja se proteže u središnji prolaz uloška da bi proizvela oscilatorno magnetno polje blizu susceptorskog elementa 272.

Svim opisanim realizacijama može da se upravlja suštinski istim elektronskim kolom 104. Crtež 15A prikazuje prvi primer kola upotrebljenog da kalemu induktora, upotrebom pojačivača snage klase E, obezbedi oscilatornu struju visoke učestanosti. Kao što može da se vidi na crtežu 15A kolo sadrži pojačivač snage klase E koji sadrži tranzislorski prekidač 1100 koji sadrži tranzistor sa efektom polja (FET) 1110, na primer metaloksidni poluprovodnik-tranzistor sa efektom polja (MOSFET). napojno kolo tranzistorskog prekidača označeno strelicom 1120 za snabdevanje FET-a 1110 prekidnim signalom (napon kapija-izvor), i LC mrežu 1130 koja sadrži šant kondenzator Cl i rednu vezu kondenzatora C2 i kalema induktora L2. Jednosmerni izvor napajanja koji sadrži bateriju 101, obuhvata prigušnicu LI i daje jednosmerni napon napajanja. Takođe je na crtežu 16A prikazan omski otpor R koji predstavlja ukupno omsko opterećenje 1140. koje je zbir omskog otpora RKaicminduktora L2 i omskog otpora Ropteretcnje susceptorskog elementa.

Usleđ vrlo malog broja komponenti zapremina elektronike napajanja može da bude izuzetno mala. Ova izuzetno mala zapremina elektronike napajanja je moguća zato što se induktor L2 LC mreže 1130 direktno koristi kao induktor za induktivno spajanje sa susceptorskim elementom, i ova mala zapremina omogućava zadržavanje malih sveukupnih dimenzija celog indukcionog grejnog uređaja.

Iako je opšti princip rada pojačivača snage klase E poznat i detaljno opisan u već pomenutom članku ,,Class-E RF Povver Ampliflers". autor Nathan O. Sokal, objavljenom u dvomesečnom časopisu QEX, izdanje januar/februar 2001, strane 9-20, American Radio Relay League (ARRL), Nevvinglon, CT, U.S.A., neki osnovni principi će sad biti objašnjeni.

Pretpostavimo da napojno kolo 1120 tranzistorskog prekidača snabdeva FET 1110 prekidnim naponom (napon kapija-izvor FET-a) koji ima pravougaoni profil. Sve dok FET 132] provodi (uključeno stanje), on suštinski obrazuje kratak spoj (mali otpor) i sva struja teče kroz prigušnicu LI i FET 1110. Kad FET 1110 ne provodi (isključeno stanje), sva struja teče u LC mrežu s obzirom da FET 1110 suštinski predstavlja otvoreno kolo (visok otpor). Prebacivanje tranzistora između ta dva stanja pretvara isporučeni jednosmerni napon i jednosmernu struju u naizmenični napon i naizmeničnu struju.

Za efikasno zagrevanje susceptora treba što je moguće veću količinu isporučene jednosmerne snage preneti u obliku naizmenične snage na induktor L2 i potom na susceptorski element koji je induktivno spojen sa induktorom L2. Snaga rasuta u susceptorskom elementu (gubici usled vrtložne struje, histerezisni gubici) proizvodi toplotu u susceptorskom elementu, kao što je prethodno detaljnije opisano. Ili drugačije rečeno, rasipanje snage u FET-ul 110 mora da se minimizira dok se rasipanje snage u susceptorskom elementu maksimalno povećava.

Rasipanje snage u FET-u 1110 u toku jednog perioda naizmeničnog napona/struje je određeni integral uprosečenog, za dati period, proizvoda napona i struje tranzistora u svakom trenutku tokom datog perioda naizmeničnog napona/struje. S obzirom da FET 1110 treba da izdrži visok napon u toku dela datog perioda i provede jaku struju u toku dela datog perioda, treba da bude izbegnuto istovremeno postojanje visokog napona i jake struje s obzirom da bi to dovelo do značajnog rasipanja snage u FET-u 1110. U uključenom stanju FET-a 1110. napon tranzistora je približno nula kad jaka struja teče kroz FET. U isključenom stanju FET-a 1110, napon tranzistora je visok, ali struja kroz FET 1110 je približno nula.

Prelazno stanje takođe neizbežno traje neki delić datog perioda. Ipak, proizvod visokog napona i jake struje koji predstavlja veliki gubitak snage u FET-u 1110 može da bude izbegnut sleđećim dodatnim merama. Prvo, rast napona tranzistora se odlaže dok se struja kroz tranzistor ne smanji na nulu. Drugo, napon tranzistora se vraća na nulu pre nego što struja kroz tranzistor počne da raste. Ovo se postiže mrežom za lokalnu kontrolu opterećenja 1130 koja sadrži šant kondenzator Cl i rednu vezu kondenzatora C2 i induktora L2, ova mreža za lokalnu kontrolu opterećenja je mreža između FET 1110 i opterećenja 1140. Treće, napon tranzistora u vremenu uključenosti je praktično nula (za bipolarni tranzistor ,,BJT" on je pomereni (ofset) napon zasićenja V0). Uključivanje tranzistora ne prazni napunjen šant kondenzator Cl. na taj način izbegavajući rasipanje energije prikupljene u šant kondenzatoru. Četvrto, nagib napona tranzistora je nula u vremenu uključenosti. Potom, struja ubrizgana mrežom za lokalnu kontrolu opterećenja pri uključivanju tranzistora glatko raste od nule kontroli san im umerenim tempom, što dovodi do malog rasipanja snage dok provodljivost tranzistora raste od nule u toku prelaska u uključeno stanje. Kao rezultat, napon i struja tranzistora nikad nisu istovremeno veliki. Prelazni napon i struja su međusobno vremenski razdvojeni. Vrednosti za LI, Cl i C2 mogu da budu odabrane da maksimalizuju efikasno rasipanje snage u susceptorskom elementu.

Iako je pojaeivač snage klase E poželjan za većinu sistema u skladu sa otkrićem, moguće je takođe koristiti druge arhitekture kola. Crtež 15B prikazuje drugi primer kola upotrebljenog da upotrebom pojačivača snage klase D kalemu obezbedi oscilatornu struju visoke učestanosti. Kolo sa crteža 15B sadrži bateriju 101 povezanu na dva tranzistora 1210, 1212. Dva prekidača 1220. 1222 su obezbeđena za uključivanje i isključivanje tranzistora 1210, 1212. Prekidači se visoko učestano kontrolišu na način koji osigurava da jedan od dva tranzistora 1210, 1212 bude isključen u trenutku kad je drugi od dva tranzistora uključen. Kalem induktora je opet označen sa L2 i objedinjeni omski otpor kalema i susceptorskog elementa je označen sa R. Vrednosti Cl i C2 mogu da budu odabrane tako da maksimalizuju rasipanje snage u susceptorskom elementu.

Susceptorski element može da bude napravljen od materijala ili kombinacije materijala koji imaju Kirijevu temperaturu blisku željenoj temperaturi na koju bi susceptorski element trebalo da bude zagrejan. Kad temperatura susceptorskog elementa pređe Kirijevu temperaturu materijal menja svoja feromagnetna svojstva u paramagnetna svojstva. Shodno tome se rasipanje energije u susceptorskom elementu značajno smanjuje s obzirom da su histerezisni gubici materijala koji ima paramagnetna svojstva mnogo niži od onih kod materijala koji ima feromagnetna svojstva. Smanjeno rasipanje snage u susceptorskom elementu može da bude detektovano i, na primer. proizvodnja naizmenične struje pomoću DC/AC pretvarača može da bude prekinuta dok se susceptorski element ponovo ne ohladi ispod Kirijeve temperature i povrati svoja feromagnetna svojstva. Proizvodnja naizmenične struje pomoću DC/AC pretvarača može potom ponovo da bude nastavljena.

Prosečan stručnjak u tehnici sada može da zamisli druge konstrukcije uložaka koje uključuju susceptorski element u skladu sa predmetnim otkrićem. Na primer. uložak može da obuhvati usnik i može da ima bilo koji željeni oblik. Pored toga, raspored kalema i susceptorskog elementa u skladu sa predmetnim otkrićem može da bude upotrebljen u sistemima drugog tipa u odnosu one već opisane, kao što su ovlaživači, osveživači vazduha i drugi sistemi za proizvodnju aerosola.

Primeri prethodno opisanih realizacija ilustruju ali ne ograničavaju. U pogledu prethodno razmotrenih primera realizacija, druge realizacije u skladu sa prethodnim primerima realizacija će sad biti očigledne prosečnom stručnjaku u tehnici.

Claims (15)

1. Uložak (200) za upotrebu u sistemu za proizvodnju aerosola, sistem za proizvodnju aerosola koji sadrži uređaj (100) za proizvodnju aerosola, uložak konfigurisan da bude korišćen sa uređajem, pri čemu uređaj sadrži kućište (101) uređaja; kalem induktora (110) postavljen na ili unutar kućišta; i napajanje (102) povezano na kalem induktora i kontlgurisano da kalemu induktora obezbedi oscilatornu struju visoke učestanosti; uložak (200) koji sadrži kućište uloška (204) koje sadrži supstrat koji daje aerosol i mrežasti susceptorski element (210) postavljen da zagreva supstrat koji daje aerosol, naznačen time što je supstrat koji daje aerosol tečan na sobnoj tempetaturui i može da obrazuje meniskus u okcima mrežastog susceptorskog elementa (210).

2. Uložak u skladu sa patentnim zahtevom 1. naznačen time sto je mrežasti susceptorski element (210) feritni ili ferozni susceptorski element.

3. Uložak u skladu sa patentnim zahtevom 1 ili 2, naznačen time što mrežasti susceptorski element (210) ima mrežu veličine između 160 i 600 prema Mesh US standardu.

4. Uložak u skladu sa bilo kojim prethodnim patentnim zahtevom, naznačen time što mrežasti susceptorski element (210) sadrži mnoštvo vlakana, a svako vlakno ima prečnik između 8 um i 100 u,m. poželjno između 8\ imi 50 um. i još poželjnije između 8 pm i 39Lim.

5. Uložak u skladu sa bilo kojim prethodnim patentnim zahtevom. naznačen time što mrežasti susceptorski element (210) ima relativnu propustljivost između 500 i 40000.

6. Uložak u skladu sa bilo kojim prethodnim patentnim zahtevom, naznačen time što se mrežasti susceptorski element (210) proteže preko otvora u kućištu uloška (204).

7. Uložak u skladu sa bilo kojim prethodnim patentnim zahtevom, naznačen time što je mrežasti susceptorski element (210) zavaren na kućište uloška (204).

8. Uložak u skladu sa bilo kojim prethodnim patentnim zahtevom koji dalje sadrži kapilarni materijal (202, 206) unutar kućište uloška, kapilarni materijal koji drži supstrat koji daje aerosol.

9. Uložak u skladu sa patentnim zahtevom 8, naznačen time što se kapilarni materijal (206) proteže u okca mrežastog susceptorskog elementa.

10. Sistem za proizvodnju aerosola koji sadrži uređaj (100) za proizvodnju aerosola i uložak (200) u skladu sa patentnim zahtevom 1. a uložak je konfigurisan da bude korišćen sa uređajem, naznačen time što uređaj sadrži kućište uređaja (101); kalem induktora (110) postavljen na ili unutar kućišta; i napajanje (102) povezano na kalem induktora i konfigurisano da obezbedi kalemu induktora oscilatornu struju visoke učestanosti.

11. Sistem za proizvodnju aerosola u skladu sa patentnim zahtevom 10. naznačen time što je kalem (110) induktora ravni spiralni kalem induktora.

12. Sistem za proizvodnju aerosola u skladu sa patentnim zahtevom 11. naznačen time što kalem (110) ima prečnik manji od iOmm.

13. Sistem za proizvodnju aerosola u skladu sa bilo kojim od patentnih zahteva 10 do 12, naznačen time što je prilikom upotrebe kalem (110) induktora postavljen neposredno uz susceptorski element.

14. Sistem za proizvodnju aerosola u skladu sa bilo kojim od patentnih zahteva 10 do 13, naznačen time što prilikom upotrebe postoji kanal za protok vazduha između kalema induktora i susceptorskog elementa.

15. Sistem za proizvodnju aerosola u skladu sa bilo kojim od patentnih zahteva 10 do 14, naznačen time što je on ručni sistem za pušenje.