Deprecated: The each() function is deprecated. This message will be suppressed on further calls in /home/zhenxiangba/zhenxiangba.com/public_html/phproxy-improved-master/index.php on line 456
RS55343B1 - Sistem i postupak za obezbeđivanje servisa upravljanja pravima za mrežne servise - Google Patents
[go: Go Back, main page]

RS55343B1 - Sistem i postupak za obezbeđivanje servisa upravljanja pravima za mrežne servise - Google Patents

Sistem i postupak za obezbeđivanje servisa upravljanja pravima za mrežne servise

Info

Publication number
RS55343B1
RS55343B1 RS20160934A RSP20160934A RS55343B1 RS 55343 B1 RS55343 B1 RS 55343B1 RS 20160934 A RS20160934 A RS 20160934A RS P20160934 A RSP20160934 A RS P20160934A RS 55343 B1 RS55343 B1 RS 55343B1
Authority
RS
Serbia
Prior art keywords
network service
playback
service
links
network
Prior art date
Application number
RS20160934A
Other languages
English (en)
Inventor
Nerriec Yohan Le
Jehan Gerard Bing
Alexandre Guion
Judah John Menter
Daniel D Tai
Original Assignee
Qualcomm Inc
Priority date (The priority date is an assumption and is not a legal conclusion. Google has not performed a legal analysis and makes no representation as to the accuracy of the date listed.)
Filing date
Publication date
Application filed by Qualcomm Inc filed Critical Qualcomm Inc
Publication of RS55343B1 publication Critical patent/RS55343B1/sr

Links

Classifications

    • H—ELECTRICITY
    • H04—ELECTRIC COMMUNICATION TECHNIQUE
    • H04L—TRANSMISSION OF DIGITAL INFORMATION, e.g. TELEGRAPHIC COMMUNICATION
    • H04L67/00—Network arrangements or protocols for supporting network services or applications
    • H04L67/01—Protocols
    • H04L67/10—Protocols in which an application is distributed across nodes in the network
    • H—ELECTRICITY
    • H04—ELECTRIC COMMUNICATION TECHNIQUE
    • H04L—TRANSMISSION OF DIGITAL INFORMATION, e.g. TELEGRAPHIC COMMUNICATION
    • H04L65/00—Network arrangements, protocols or services for supporting real-time applications in data packet communication
    • H04L65/1066—Session management
    • H04L65/1083—In-session procedures
    • H04L65/1094—Inter-user-equipment sessions transfer or sharing
    • G—PHYSICS
    • G06—COMPUTING OR CALCULATING; COUNTING
    • G06F—ELECTRIC DIGITAL DATA PROCESSING
    • G06F3/00—Input arrangements for transferring data to be processed into a form capable of being handled by the computer; Output arrangements for transferring data from processing unit to output unit, e.g. interface arrangements
    • G06F3/01—Input arrangements or combined input and output arrangements for interaction between user and computer
    • G06F3/048—Interaction techniques based on graphical user interfaces [GUI]
    • G06F3/0484—Interaction techniques based on graphical user interfaces [GUI] for the control of specific functions or operations, e.g. selecting or manipulating an object, an image or a displayed text element, setting a parameter value or selecting a range
    • H—ELECTRICITY
    • H04—ELECTRIC COMMUNICATION TECHNIQUE
    • H04L—TRANSMISSION OF DIGITAL INFORMATION, e.g. TELEGRAPHIC COMMUNICATION
    • H04L63/00—Network architectures or network communication protocols for network security
    • H04L63/08—Network architectures or network communication protocols for network security for authentication of entities
    • H04L63/0815—Network architectures or network communication protocols for network security for authentication of entities providing single-sign-on or federations
    • H—ELECTRICITY
    • H04—ELECTRIC COMMUNICATION TECHNIQUE
    • H04L—TRANSMISSION OF DIGITAL INFORMATION, e.g. TELEGRAPHIC COMMUNICATION
    • H04L63/00—Network architectures or network communication protocols for network security
    • H04L63/10—Network architectures or network communication protocols for network security for controlling access to devices or network resources
    • H—ELECTRICITY
    • H04—ELECTRIC COMMUNICATION TECHNIQUE
    • H04L—TRANSMISSION OF DIGITAL INFORMATION, e.g. TELEGRAPHIC COMMUNICATION
    • H04L67/00—Network arrangements or protocols for supporting network services or applications
    • H04L67/14—Session management
    • H04L67/146—Markers for unambiguous identification of a particular session, e.g. session cookie or URL-encoding
    • H—ELECTRICITY
    • H04—ELECTRIC COMMUNICATION TECHNIQUE
    • H04L—TRANSMISSION OF DIGITAL INFORMATION, e.g. TELEGRAPHIC COMMUNICATION
    • H04L67/00—Network arrangements or protocols for supporting network services or applications
    • H04L67/50—Network services
    • H04L67/60—Scheduling or organising the servicing of application requests, e.g. requests for application data transmissions using the analysis and optimisation of the required network resources
    • H—ELECTRICITY
    • H04—ELECTRIC COMMUNICATION TECHNIQUE
    • H04L—TRANSMISSION OF DIGITAL INFORMATION, e.g. TELEGRAPHIC COMMUNICATION
    • H04L2463/00—Additional details relating to network architectures or network communication protocols for network security covered by H04L63/00
    • H04L2463/101—Additional details relating to network architectures or network communication protocols for network security covered by H04L63/00 applying security measures for digital rights management

Landscapes

  • Engineering & Computer Science (AREA)
  • Computer Networks & Wireless Communication (AREA)
  • Signal Processing (AREA)
  • General Engineering & Computer Science (AREA)
  • Computing Systems (AREA)
  • Computer Hardware Design (AREA)
  • Computer Security & Cryptography (AREA)
  • Theoretical Computer Science (AREA)
  • Human Computer Interaction (AREA)
  • Physics & Mathematics (AREA)
  • General Physics & Mathematics (AREA)
  • Multimedia (AREA)
  • Business, Economics & Management (AREA)
  • General Business, Economics & Management (AREA)
  • Information Transfer Between Computers (AREA)
  • Telephonic Communication Services (AREA)
  • Management, Administration, Business Operations System, And Electronic Commerce (AREA)
  • Storage Device Security (AREA)
  • Two-Way Televisions, Distribution Of Moving Picture Or The Like (AREA)
  • Stored Programmes (AREA)
  • Computer And Data Communications (AREA)
  • Data Exchanges In Wide-Area Networks (AREA)

Description

OBLAST TEHNIKE
Ovde opisana izvođenja odnose se uopšteno na sistem i postupak za prezentovanje sadržaja a, preciznije, na sistem i postupak za prezentovanje sadržaja sa vremenski baziranim meta-podacima.
STANJE TEHNIKE
Mrežni servisi (ili „klaud" servisi, tj. računarski servisi u „oblaku" kako se još nekada nazivaju) postoje u različitim oblicima. Na primer, klaud muzički servisi koji obuhvataju PANDORA, SPOTIFY i RHAPSODY servise dostupni su korisnicima na različitim računarskim platformama. Uopštenije gledano, korisnicima su dostupni raznovrsni mrežni servisi, poput servisa za striming filmova, sajtova za čuvanje i razmenu fotografija, sajtova socijalnih mreža i gejming sajtova. Za pristup ovim servisima koriste se brojni tipovi uređaja. Na primer, uobičajeno je da se mrežnim servisima može pristupiti sa mobilnih uređaja, tableta i personalnih računara kroz različite tipove aplikacija ili pretraživača. Yang Liu i drugi u dokumentu„ Šema
Deljenja Prava za Mrežni Sistem za Upravljanje Digitalnim Pravima Koja Koristi
Digitalne Tikete",Upravljanje i servisi, 20.09.2009., strane 1 do 6 odnose se na deljenje prava u DRM sistemu.
KRATAK OPIS SLIKA NACRTA
Slika 1 ilustruje primer sistema kod kojeg više uređaja uzajamno sarađuje radi pristupanja mrežnom servisu i jedinicama servisnih podataka.
Slika 2 ilustruje logičku arhitekturu uređaja za reprodukciju sadržaja prema jednom ili više izvođenja.
Slika 3A ilustruje postupak rukovanja računarskim uređajem radi upravljanja korisničkim interfejsom mrežnog servisa, odvojeno od uređaja pomoću kojeg se ostvaruje funkcija reprodukcije sadržaja, a prema jednom ili više izvođenja. Slika 3B ilustruje postupak za rukovanje uređajem za reprodukciju sadržaja radi prosleđivanja sadržaja mrežnog servisa na izlaz, odvojeno od uređaja kojim se obezbeđuje funkcionalnost korisničkog interfejsa, a prema jednom ili više izvođenja.
Slika 3C ilustruje postupak upravljanja događajima na korisničkom interfejsu koji su generisani od strane mrežnog servisa u slučaju kada više uređaja pristupa mrežnom servisu u isto vreme.
Slika 3D ilustruje primer postupka za implementaciju šeme upravljanja digitalnim pravima (DRM -Digital Rights Management)u kontekstu dva uređaja koji pristupaju mrežnom servisu.
Slika 3E ilustruje postupak za rukovanje mrežnim servisom kako bi se omogućio pristup mrežnom servisu od strane korisnika koji koriste više uređaja, prema jednom ili više izvođenja.
Slika 4 ilustruje sistem za implementaciju servisa za upravljanje pravima u kontekstu korisničkog interfejsa i uređaja za reprodukciju, prema jednom ili više izvođenja.
Slika 5 ilustruje arhitekturu servisa za upravljanje pravima prema jednom izvođenju.
Slika 6 ilustruje postupak za korišćenje servisa za upravljanje pravima prema jednom izvođenju.
Slika 7A ilustruje uređaj sa korisničkim interfejsom u saglasnosti sa jednim ili više izvođenja.
Slika 7B ilustruje uređaj za reprodukciju u saglasnosti sa jednim ili više izvođenja.
DETALJAN OPIS PRONALASKA
Ovde opisana izvođenja obezbeđuju računarsko okruženje u kojem korišćenje mrežnog servisa može biti distribuirano između više uređaja. Posebno, primeri koji su ovde opisani obezbeđuju da uređaji za preuzimanje ili reprodukciju, koji su u komunikaciji sa mrežnim servisom, primaju jedinice podataka (na primer sadržaj). U istoj sesiji drugi uređaj može biti u komunikaciji sa mrežnim servisom kako bi obrađivao događaje na korisničkom interfejsu i vršio funkcionalnost umesto uređaja za preuzimanje ili reprodukciju podataka. Takva konfiguracija omogućava diversifikaciju tipova uređaja koji se mogu koristiti za preuzimanje ili reprodukciju podataka sa mrežnog servisa. Na primer, funkcionalnost aplikacije ili uređaja za reprodukciju može biti takva da preuzima sadržaj sa mrežnog servisa bez potrebe za omogućavanjem direktne interakcije sa korisnikom. Umesto toga interakcije sa korisnikom, koje se u suprotnom zahtevaju od aplikacije ili uređaja za reprodukciju, mogu biti obezbeđene od strane drugog uređaja.
Dodatno, neka izvođenja obezbeđuju primenu posredničkog servisa za upravljanje pravima koji može obezbeđivati komunikaciju pravila za upravljanje sadržajem kojima se kontroliše način na koji uređaji za preuzimanje ili reprodukciju pristupaju i koriste dati mrežni servis. Servis za upravljanje pravima može biti primenjen kako bi se obezbedilo da se nezavisna ili platformski ne-specifična aplikacija koristi u vezi sa operacijama preuzimanja ili reprodukcije sa bilo kojeg od više raspoloživih mrežnih servisa. Između drugih pogodnosti, servis za upravljanje pravima omogućava da se pristup mrežnim servisima i njihovo korišćenje ostvaruje bez potrebe za sopstvenim ili specifičnim klijentskim aplikacijama koje implementiraju pravila za upravljanje pravima za specifične mrežne servise.
Prema nekim izvođenjima, mrežni servis se koristi od strane više uređaja. Prema jednom izvođenju, prvi uređaj implementira aplikativnu platformu koja je deljena sa drugim uređajem. Aplikativna platforma može biti implementirana na takav način da oba, i prvi i drugi uređaj, poseduju isti identitet za najmanje jedan mrežni servis. Prvi uređaj obezbeđuje korisnički interfejs kako bi se prihvatio unos za pristup ili korišćenje mrežnog servisa. Dodatno, prvi uređaj komunicira ka mrežnom servisu unos koji je primljen kroz korisnički interfejs. Prvi uređaj može primiti token od mrežnog servisa kroz odgovor na komunikaciju unosa. Dodatno, prvi uređaj može komunicirati skup podataka ka drugom uređaju. Skup podataka uključuje token i jedan ili više identifikatora koji omogućavaju drugom uređaju da pristupi i koristi mrežni servis predstavljajući mu se kao prvi uređaj.
Prema drugoj varijanti, uređaj za reprodukciju implementira aplikativnu platformu koja je deljena sa uređajem koji obezbeđuje korisnički interfejs. Aplikativna platforma može biti implementirana na takav način da uređaj za reprodukciju i uređaj koji obezbeđuje korisnički interfejs prezentuju sebe ka najmanje mrežnom servisu koristeći isti identifikator. Uređaj za reprodukciju komunicira sa uređajem sa korisničkim interfejsom kako bi primio skup jedinica podataka koji sadrži (i) token komuniciran od strane mrežnog servisa ka uređaju koji obezbeđuje korisnički interfejs i (ii) jedan ili više identifikatora koji se koriste od strane uređaja sa korisničkim interfejsom kako bi pristupio mrežnom servisu. Uređaj za reprodukciju pristupa mrežnom servisu koristeći token i jedan ili više identifikatora primljenih od uređaja sa korisničkim interfejsom.
Prema nekim izvođenjima, sa posredničkim servisom za upravljanje pravima može biti primenjena univerzalna komponenta za preuzimanje ili reprodukciju kako bi omogućila da računarski uređaj pristupi i koristi bilo koji od više mogućih mrežnih servisa, u saglasnosti sa pravilima upravljanja pravima tog servisa.
Među drugim pogodnostima, ovde opisana izvođenja omogućavaju prijem i korišćenje različitih vrsta mrežnih servisa (na primer klaud medija servisa, sajtova za razmenu fotografija, itd.) na raznovrsnom skupu uređaja (na primer različitim dodacima sa pristupom Internetu, ili uređajima koji vrše striming sadržaja). Posebno, uređaji mogu koristiti takve servise bez potrebe za tim da uređaj omogućava interakciju sa korisnikom. Dodatno, neka izvođenja omogućavaju da uređaji koriste univerzalni program ili resurse za pristup mrežnim servisima, tako da takvi uređaji ne zahtevaju posedovanje rezidentne (ili prethodno instalirane) sopstvene ili servisno-specifične aplikacije kako bi implementirali funkcionalnost poput pravila za upravljanje pravima.
Neka ovde opisana izvođenja obezbeđuju sistem, postupak i uređaj za korišćenje mrežnog servisa. Prema jednom izvođenju prvi uređajem se može rukovati kako bi se obezbedio korisnički interfejs za mrežni servis. Unos prihvaćen kroz korisnički interfejs prvog uređaja komunicira se od prvog uređaja do mrežnog servisa. U odgovoru na ulaznu komunikaciju, uređaj sa korisničkim interfejsom prima token za pristup mrežnom servisu. Uređaj sa korisničkim interfejsom komunicira token do uređaja za reprodukciju.
Prema drugom izvođenju uređaj za reprodukciju prihvata veći broj linkova od uređaja sa korisničkim interfejsom. Veći broj linkova može identifikovati (ili biti iskorišćen za identifikaciju) jednog ili više skupova jedinica podataka sa mrežnog servisa. Skup podataka na mrežnom servisu koji se identifikuje pomoću svakog od linkova, preuzima se sa mrežnog servisa. U toku preuzimanja skupova podataka sa mrežnog servisa, uređaj za reprodukciju detektuje nastanak događaja na korisničkom interfejsu koji je generisan mrežnim servisom. Podaci koji identifikuju događaj na korisničkom interfejsu komuniciraju se do uređaja sa korisničkim interfejsom.
Dalje, jedno od izvođenja uključuje sistem koji sadrži prvi uređaj i drugi uređaj. Prvi uređaj obezbeđuje korisnički interfejs dok drugi uređaj sadrži izlaznu komponentu za podatke. Prvi uređaj može biti konfigurisan za prijem informacija od korisnika preko korisničkog interfejsa i za komunikaciju informacija do mrežnog servisa. Prvi uređaj takođe može prihvatati token ili neki drugi programski kredencijal od mrežnog servisa u odgovoru na komunikaciju informacija. Prvi uređaj može komunicirati token do drugog uređaja. Drugi uređaj može biti konfigurisan za korišćenje tokena za pristup mrežnom servisu bez prihvatanja aktivnosti korisnika. Podaci primljeni od mrežnog servisa izdaju se kroz izlaznu komponentu.
Dalje, jedno od izvođenja obezbeđuje uređaj za reprodukciju koji prihvata veći broj linkova od uređaja sa korisničkim interfejsom. Svaki od linkova od većeg broja linkova identifikuje jednu ili više jedinica podataka na mrežnom servisu. Jedinica podataka sa mrežnog servisa preuzima se kada je identifikovana nekim od većeg broja linkova. Prilikom preuzimanja podatka sa mrežnog servisa identifikovanog nekim od linkova, detektuje se nastanak događaja na korisničkom interfejsu od strane mrežnog servisa. Podaci koji identifikuju događaj na korisničkom interfejsu komuniciraju se do uređaja sa korisničkim interfejsom.
Prema drugom izvođenju, mrežni servis se koristi na uređaju za reprodukciju. Na prvom uređaju uspostavlja se sesija sa mrežnim servisom kako bi se primili podaci za reprodukciju medija. Sa prvim uređajem, drugi uređaj se kontroliše kako bi koristio programske kredencijale prvog uređaja radi pristupa mrežnom servisu i preuzimanja podataka u toku sesije.
Prema drugom izvođenju, računarski sistem je izveden za korišćenje mrežnog servisa. Računarski sistem sadrži memoriju za smeštanje većeg broja biblioteka mrežnog servisa, gde je svaka od biblioteka mrežnog servisa asocirana sa odgovarajućim mrežnim servisom. Svaka biblioteka mrežnog servisa može sadržati (i) kolekciju podataka sa linkovima, gde podaci o linkovima identifikuju jedinicu podataka sadržanu na mrežnom servisu, i (ii) skup pravila za upravljanje pravima mrežnog servisa. Procesor računarskog sistema može utvrditi mrežni servis koji je naznačen komunikacijom. Procesor može takođe utvrditi, iz biblioteke mrežnog servisa, podatke o linku u skupu svih podataka o linkovima koji identifikuju svaki od identifikatora u skupu identifikatora. Jedan ili više kontrolnih parametara, zasnovanih na skupu pravila za upravljanje pravima za utvrđeni servis, se takođe utvrđuju za komunikaciju. Skup linkova takođe može biti komuniciran sa kontrolnim parametrima radi omogućavanja uređaju za reprodukciju da preuzme podatke sa identifikovanog mrežnog servisa u saglasnosti sa skupom pravila za upravljanje pravima za taj mrežni servis.
Prema nekom od izvođenja prvi skup linkova se prima od uređaja sa korisničkim interfejsom. Svaki od linkova u prvom skupu linkova (i) identifikuje jedinicu podataka na odgovarajućem prvom mrežnom servisu i (ii) usmerava uređaj za reprodukciju na posrednički mrežni servis. Prvi skup linkova je signaliziran posredničkom mrežnom servisu, a u odgovoru od posredničkog mrežnog servisa dobija se drugi skup linkova. Svaki od linkova iz drugog skupa linkova identifikuje jedinicu podataka koja odgovara jednom od prvih identifikatora.
Prema drugom izvođenju, prvi skup linkova je struktuiran tako da svaki link iz prvog skupa (i) identifikuje jedinicu podataka na odgovarajućem prvom mrežnom servisu i (ii) linkove na posredničkom mrežnom servisu. Prvi skup linkova se signalizira do uređaja za reprodukciju kako bi pristupio posredničkom mrežnom servisu.
Dalje, jedno od izvođenja obezbeđuje plejer na računarskom uređaju koji može reprodukovati sadržaj sa više mrežnih servisa. Mrežni servis može detektovati i koristiti uređaj za reprodukciju kao alternativu servisno-specifičnoj aplikaciji iste namene. Medijski resursi sa mrežnog servisa mogu se reprodukovati pristupanjem posredničkom servisu za upravljanje pravima kako bi se identifikovao skup medijskih resursa za reprodukciju sa mrežnog servisa. Skup linkova za reprodukciju za svaki od medijskih resursa prima se od strane posredničkog servisa za upravljanje pravima. Skup linkova za reprodukciju dobija se od strane mrežnog servisa.
Jedno ili više ovde opisanih izvođenja opisuju postupak, tehnike i akcije koje se izvršavaju programski od strane računarskog uređaja ili od strane računarski implementiranih postupaka.
Jedno ili više ovde opisanih izvođenja može biti implementirano korišćenjem programskih modula ili komponenti. Programski modul ili komponenta mogu sadržati program, sub-rutinu, deo programa, softversku komponentu ili hardversku komponentu sposobnu da izvrši primenu jednog od više naznačenih zadataka ili funkcija. Kao što je korišćeno ovom tekstu, modul ili komponenta mogu postojati na hardverskim komponentama nezavisno od drugih modula ili komponentu. Alternativno, modul ili komponenta mogu biti deljeni element ili postupak drugih modula, programa ili mašina.
Dalje, jedno ili više ovde opisanih izvođenja može biti implementirano kroz primenu instrukcija koje mogu biti izvršene od strane jednog ili više procesora. Ove instrukcije mogu biti sadržane na računam čitljivom medijumu. Mašine prikazane ili opisane u vezi sa Slikama ispod predstavljaju primere obrade resursa i računarima čitljivih medijuma na kojima se instrukcije za implementaciju izvođenja prema pronalasku mogu sadržati i/ili izvršavati. Posebno, brojne prikazane mašine sa izvođenjima pronalaska uključuju procesor(e) i različite oblike memorija za čuvanje podataka i instrukcija. Primeri medijuma čitljivog na kompjuteru uključuju trajne memorijske uređaje za pohranu i čuvanje podataka, poput hard-diskova na personalnim računarima ili serverima. Drugi primeri medijuma za memorijski prostor računara uključuju prenosne jedinice za skladištenje podataka kao što su CD ili DVD jedinica, fleš memorija (koja postoji na više multi-funkcionalnih telefona i portabilnih računarskih uređaja), i magnetnu memoriju. Kompjuteri, terminali, mrežno osposobljeni uređaji (na primer mobilni uređaji poput mobilnih telefona) primeri su mašina i uređaja koji koriste procesore, memoriju i instrukcije koje se nalaze na medijima čitljivim od strane računara. Dodatno je moguće implementirati izvođenja koja su u obliku računarskih programa ili računarskog prenosnog medijuma sposobnog za držanje datog programa.
PREGLED SISTEMA
Slika 1 ilustruje primer sistema kod kojeg više uređaja sadejstvuju jedni sa drugima prilikom pristupa mrežnom servisu. Posebno, primer sistema 100 omogućava pristup i korišćenje mrežnog servisa 102 od strane prvog uređaja koji je na Slici 1 predstavljen kao uređaj 110 sa korisničkim interfejsom, i od drugog uređaja koji je na Slici 1 predstavljen kao uređaj 120 za reprodukciju. Mrežnom servisu 102 može se pristupati kroz mrežu 113 (na primer, kroz Internet) od strane svakog uređaja 110 sa korisničkim interfejsom i svakog uređaja 120 za reprodukciju kroz, na primer, web-sajt. Mrežni servis 102 koji se može koristiti od strane primera sistema 100 uključuje, na primer, web-sajtove (na primer sajtove socijalnih mreža, sajtove za čuvanje i razmenu fotografija, itd.) ili medija servise zasnovane na klaud rešenjima (na primer sajtovi za reprodukciju muzike kao što je PANDORA).
Među drugim pogodnostima, primer sa Slike 1 prepoznaje da iako postoje brojne vrste mrežno-osposobljenih uređaja, neki od tih mrežno-osposobljenih uređaja nisu pogodni za obradu interakcija sa korisničkim interfejsom zahtevanih od strane mrežnog servisa 102. Na primer, neki uređaji, poput televizora, zahtevaju od korisnika da koriste daljinske kontrole koje su nezgodne za rukovanje i obezbeđivanje ulaza. Drugi uređaji, poput (uređaja za striming ili re-striming) poseduju ograničene ili čak uopšte ni nemaju lokalno na uređaju izvedene mogućnosti za interakciju sa korisnikom. Takva radna okruženja ograničavaju mogućnost ovih uređaja da koriste mrežne servise, posebno kada takvi servisi zahtevaju interakciju sa korisnikom u slučaju određenih događaja.
Posmatranjem primera sa Slike 1, sistem 100 sadrži uređaj 110 sa korisničkim interfejsom i uređaj 120 za reprodukciju. Uređaj 110 sa korisničkim interfejsom može odgovarati bilo kojem mrežno-osposobljenom računarskom uređaju koji je sposoban za prihvatanje unosa od strane korisnika i komunikacije takvog unosa do drugih uređaja i/ili mrežnih servisa ili web-sajtova. Kao primeri, uređaj 110 sa korisničkom interfejsom može odgovarati mobilnom računarskom uređaju (na primer multi-funkcionalnom mobilnom/telefonskom uređaju kao što je npr. pametni telefon), tabletu, laptop računaru, netbuk računaru, kombinovanom računarskom uređaju, personalnom računaru, itd. Uređaj 110 sa korisničkim interfejsom može sadržati i interfejs 112 ka mrežnom servisu, korisnički interfejs 114 i mrežni interfejs 116. Komponente mogu biti implementirane korišćenjem kombinacije hardvera, logike i/ili softvera. Interfejs 112 ka mrežnom servisu može sadržati softver ili logiku za pristup mrežnim lokacijama ili sajtovima koji su vezani sa, ili se na neki drugi način koriste za obezbeđivanje resursa za mrežni servis 102. Interfejs 112 ka mrežnom servisu sadrži logiku (na primer klijentsku aplikaciju poput komercijalno dostupnog pretraživača ili web-aplikacije) za korišćenje mrežnog porta (na primer bežičnog porta, kao što je prenos podataka kroz mrežu mobilne telefonije, Wi-Fi mreža ili Bluetooth port) na uređaju 110 sa korisničkim interfejsom. Korisnički interfejs 114 može sadržati kombinaciju ulaznih i/ili izlaznih komponenti, poput ekrana osetljivog na dodir, mikrofona (sa odgovarajućim prepoznavanjem govora), tastature ili nekog drugog mehanizma za unos sa tasterima, ili neke druge vrste mehanizama za korisnički interfejs. Mrežni interfejs 116 uređaja može sadržati logiku (na primer aplikaciju) koja koristi iste ili različite mrežne portove za komunikaciju sa najmanje uređajem 120 za reprodukciju. Prema nekim implementacijama, mrežni interfejs 116 uređaja može sadržati logiku (na primer softver, firmver) koja omogućava uređaju da bude deo personalne mreže.
Prema primeru sa Slike 1, uređaj 120 za reprodukciju može sadržati interfejs 122 ka mrežnom servisu, izlaznu komponentu 124 i mrežni interfejs 126 uređaja. Kao primer, uređaj 120 za reprodukciju može odgovarati aplikaciji za pristup klaud servisima, mrežnim resursima itd. Na primer, uređaj 120 za reprodukciju može odgovarati izlaznoj striming aplikaciji, televizoru ili Internet aplikaciji. Prema nekim varijacijama, uređaj 120 za reprodukciju može biti neki drugi računarski uređaj koji poseduje korisnički interfejs, ali se po želji korisnika ili nameni koristi u vezi sa uređajem 110 sa korisničkim interfejsom kako bi ostvario pristup mrežnom servisu 102. Stoga, uređaj 120 za reprodukciju može odgovarati mobilnom računarskom uređaju (na primer multi-funkcionalnom mobilnom/telefonskom uređaju kao što je pametni telefon), tabletu, laptop računaru, netbuk računaru, kombinovanom računarskom uređaju, personalnom računaru, itd. Interfejs 122 ka mrežnom servisu sadrži logiku za korišćenje mrežnog porta (na primer bežičnog porta, kao što je prenos podataka kroz mrežu mobilne telefonije, Wi-Fi mreža ili Bluetooth port) na uređaju 120 za reprodukciju sadržaja.
Izlazna komponenta 124 generiše reprodukciju podataka 125 koji mogu biti predstavljeni kao audio i/ili video. Prema jednoj implementaciji uređaj 120 za reprodukciju sadrži izlazne uređaje poput zvučnika i/ili ekrana radi reprodukcije podataka 125. Prema drugoj implementaciji uređaj 120 za reprodukciju komunicira podatke 125 za reprodukciju u nekom obliku do drugog povezanog uređaja. Na primer, uređaj 120 za reprodukciju može signalizirati povezanom uređaju analogne i/ili digitalne podatke koji odgovaraju podacima 125 za reprodukciju. Prema varijantama pronalaska, uređaj 120 za reprodukciju može dalje obrađivati podatke 125 za reprodukciju, na primer, transkodovanjem podataka 125 za reprodukciju u drugi format. Dodatno, uređaj 120 za reprodukciju može koristiti druge servise ili komponente (na primer povezane mrežne komponente) radi reprodukovanja sadržaja od podataka 125 za reprodukciju, i/ili radi obrade podataka 125 (na primer transkodovanjem podataka za reprodukciju na drugim uređajima)
Mrežni interfejs 126 uređaja 120 za reprodukciju može sadržati logiku (na primer aplikaciju) koja koristi isti ili različiti mrežni port za komunikaciju sa najmanje uređajem 110 sa korisničkim interfejsom. U nekim implementacijama mrežni interfejs 116 uređaja može sadržati logiku (na primer softver, firmver) kako bi se omogućilo da uređaj komunicira sa uređajem 110 sa korisničkim interfejsom.
Uređaj 110 sa korisničkim interfejsom i uređaj 120 za reprodukciju mogu komunicirati jedan sa drugim kroz mrežni link 111. Mrežni link 111 može odgovarati, na primer, lokalnom mrežnom linku a, preciznije, bežičnom lokalnom linku (na primer WiFi ili Bluetooth linku). U nekim varijacijama mrežni link 111 može koristiti WAN mrežu kao što je mreža mobilne telefonije i/ili Internet.
U nekim implementacijama, svaki od uređaja 110 sa korisničkim interfejsom i uređaja 120 za reprodukciju može funkcionisati kao satelit na personalnoj mreži, kao što je objašnjeno u US prijavi patenta broj 10/808.606 (ova prijava je za sve svrhe inkorporirana ovde u svojoj celosti). Prema takvoj implementaciji svaki od uređaja 110 sa korisničkim interfejsom i uređaja 120 za reprodukciju može koristiti aplikaciju 111 neku drugu programsku logiku koja omogućava uređaju da komunicira za šta je sve sposoban, kao i status svoje konekcije, do registra uređaja specifične lične mreže (na primer do personalnog računara). Registar može biti centralizovan na jednom uređaju (na primer personalnom računaru), distribuiran na više uređaja u personalnoj mreži ili izveden kao mrežni servis. Prema jednoj od implementacija svaki od uređaja 110 sa korisničkim interfejsom i svaki od uređaja 120 za reprodukciju sadrže registar 118, 128 personalne mreže koji omogućava uređaju da radi kao član (ili satelit) korisnikove personalne mreže. Kada se implementira kao personalna mreža, neke od komunikacija i funkcionalnosti koje su ovde opisane između uređaja 110 sa korisničkim interfejsom i uređaja 120 za reprodukciju mogu biti automatski inicirane ili izvršene kao odgovor na određene uslove. Na primer, korisnikovo rukovanje sa uređajem 110 sa korisničkim interfejsom može uzrokovati da uređaj 120 za reprodukciju komunicira sa i koristi mrežni servis 102 na način koji je opisan ispod u vezi sa različitim izvođenjima. Slično, druga implementacija može obezbediti da uređaj 120 za reprodukciju automatski inicira operacije na uređaju 110 sa korisničkim interfejsom na način kao što je opisano ispod.
Prema nekim izvođenjima potrebno je rukovati uređajem 110 sa korisničkim interfejsom kako bi se dobio pristup mrežnom servisu 102. Na primer, korisnik može pokrenuti prečicu ili aplikaciju na uređaju 110 sa korisničkim interfejsom. Kao odgovor na to, aplikacija koja radi na uređaju 110 sa korisničkim interfejsom generiše karakteristiku korisničkog interfejsa kojom se od korisnika traži da obezbedi unos koji se zahteva ili koristi za mrežni servis 102. Unos koji obezbeđuje korisnik se može upotrebiti za pristup mrežnom servisu 102. Prema jednom ograničenju uređaj 110 sa korisničkim interfejsom komunicira korisnikov unos 107 do mrežnog servisa 102 kroz interfejs 112 za mrežni servis. Korisnikov unos 107 može odgovarati, na primer, informaciji o korisničkom imenu i lozinci, ili nekoj drugoj informaciji o korisničkom nalogu/lozinci kako bi se omogućilo da mrežni servis 102 utvrdi nalog ili podešavanje korisnika. U odgovoru mrežni servis 102 može uređaju 110 sa korisničkim interfejsom izdati autorizacioni token 131. Autorizacioni token 131 može odgovarati jedinici podataka koja se izdaje od strane obezbeđenog mrežnog sajta radi identifikacije i/ili autentifikacije korisnika. Interfejs 112 za mrežni servis može komunicirati autorizacioni token do mrežnog interfejsa 116 uređaja, koji dalje komunicira autorizacioni token 131 do uređaja 120 za reprodukciju. Prema jednoj implementaciji, korisnički interfejs 114 uređaja 110 sa korisničkim interfejsom i izlazna komponenta 124 uređaja 120 za reprodukciju deo su zajedničke aplikacije ili aplikativne platforme kako bi se omogućilo komuniciranje autorizacionog tokena 131 od uređaja 110 sa korisničkim interfejsom do uređaja 120 za reprodukciju, a zatim i njegovo korišćenje na uređaju 120 za reprodukciju.
Kako bi se dobio i signalizirao autorizacioni token 131, uređaj 110 sa korisničkim interfejsom može biti iskorišćen za specificiranje unosa 109 selekcije radi odabira specifičnih jedinica 106 podataka mrežnog servisa, ili njihovog preuzimanja od strane uređaja 120 za reprodukciju. Na primer, uređaj 110 sa korisničkim interfejsom se može koristiti za traženje, navigaciju, pretraživanje ili na neki drugi način identif i kovanje jedinica podataka koje se odabiraju ili preuzimaju sa mrežnog servisa 102. U odgovoru na prijem unosa 109 selekcije, mrežni servis 102 može obezbediti linkove 105 za omogućavanje preuzimanja odabranih jedinica podataka sa mrežnog servisa. U nekim varijacijama, mrežni servis 102 može biti okinut (trigerovan) da automatski identifikuje jedinice podataka koje se nalaze na mrežnom servisu za korisnika ili uređaj. Dalje, prema drugim varijantama, unos 109 selekcije može biti poslat sa uređaja 120 za reprodukciju. Na primer, uređaj 120 za reprodukciju može snimiti unos 109 selekcije (na primer omiljenu plej-listu, itd), ili prihvatiti unos 109 selekcije od uređaja 110 sa korisničkim interfejsom.
Uređaj 120 za reprodukciju prima autorizacioni token 131 od uređaja 110 sa korisničkim interfejsom. Prema jednoj implementaciji, mrežni interfejs 126 uređaja 120 za reprodukciju prima autorizacioni token 131 od uređaja 110 sa korisničkim interfejsom, a zatim komunicira token do mrežnog servisa 102 kroz mrežni interfejs 122 za servis. Dodatno uz signaliziranje autorizacionog tokena 131, uređaj 120 za reprodukciju može signalizirati linkove 105 za odabrane jedinice podataka. Na primer, uređaj 120 za reprodukciju može signalizirati linkove 105 do mrežnog servisa koji će identifikovati medija fajlove (na primer muziku, video). Linkovi 105 identifikuju jedinice 106 podataka mrežnog servisa, koje mrežni servis 102 komunicira do uređaja 120 za reprodukciju. Izlazna komponenta 124 generiše podatke 125 za reprodukciju koji odgovaraju jedinicama 106 podataka sa mrežnog servisa.
Prema nekim implementacijama uređaj 120 za reprodukciju okida se da automatski pristupa mrežnom servisu 102 korišćenjem autorizacionog tokena 131 i linkova 105 od strane uređaja 110 sa korisničkim interfejsom. Na primer, uređaj 110 sa korisničkim interfejsom može okinuti uređaj 120 za reprodukciju da pristupi jedinicama sa podacima sa mrežnog servisa 102 signalizirajući autorizacioni token 131.
UREĐAJ ZA REPRODUKCIJU
Slika 2 ilustruje logičku arhitekturu uređaja za reprodukciju prema jednom ili više izvođenja. Prema jednom izvođenju uređaj 120 za reprodukciju sadrži mrežni interfejs 210, komponentu 230 za preuzimanje i izlaznu komponentu 240. Prema jednom izvođenju uređaj 120 za reprodukciju je programski konfigurisan da komunicira i preuzima jedinice podataka sa različitih mrežnih servisa. Na primer, uređaj 120 za reprodukciju može biti konfigurisan za korišćenje linkova radi identifikacije jedinica podataka sa mrežnog servisa, a zatim i okidanje operacija u kojima se odabrane jedinice podataka strimuju sa mrežnog servisa do uređaja 120 za reprodukciju. Kao drugi primer, uređaj 120 za reprodukciju može biti konfigurisan da koristi linkove za preuzimanje fajlova ili dokumenata identifikovanih linkovima.
Uređaj 120 za reprodukciju sadrži servisnu logiku 224 koja sadrži skupove instrukcija i/ili konfiguracione podatke za pojedine mrežne servise. Prema jednoj implementaciji, servisna logika 224 može sadržati dodatke ili programske fajlove. Dodatno, servisna logika 224 može sadržati resurse za mrežne servise, uključujući i biblioteku 227 mrežnog servisa i biblioteku 229 za upravljanje digitalnim pravima (DRM biblioteka). Biblioteka 227 mrežnog servisa može sadržati, na primer, pohranjene linkove 205 namenjene preuzimanju jedinica podataka sa odgovarajućeg mrežnog servisa 202. Biblioteka 229 za upravljanje digitalnim pravima može biti obezbeđena od strane odgovarajućeg mrežnog servisa radi kontrolisanja, na primer, reprodukcije ili korišćenja medijskih resursa mrežnog servisa 202.
Mrežni interfejs 210 uređaja sadrži komponente za komunikaciju sa drugim uređajima korisnika, poput uređaja 110 sa korisničkim interfejsom (videti Sliku 1). Prema jednoj implementaciji mrežni interfejs 210 uređaja sadrži dolazne komponente koje odgovaraju komponenti 212 za rukovanje tokenom i komponenti 214 za analizu linkova. Komponenta 212 za rukovanje tokenom prima token 131 (videti Sliku 1) od uređaja 110 sa korisničkim interfejsom i komunicira token do servisne logike 224 radi pristupanja odgovarajućem mrežnom servisu. Komponenta 214 za analizu linkova može detektovati osobine linkova 205 primljene od, na primer, uređaja 110 sa korisničkim interfejsom. Na primer, komponenta 214 za analizu linkova može utvrditi konkretan mrežni servis 202 koji je potrebno koristiti u vezi sa konkretnim linkom. Prema nekim varijacijama, kao što je opisano ispod, komponenta 214 za analizu linkova može takođe biti iskorišćena u vezi sa preuzimanjem odgovarajuće jedinice podataka sa odgovarajućeg mrežnog servisa 202. I autorizacioni token 131 i linkovi 205 za reprodukciju mogu biti komunicirani do servisne logike 224 radi omogućavanja komponenti 230 za preuzimanje da pristupi i preuzme jedinice podataka sa određenog mrežnog servisa 102.
Prema nekim izvođenjima, komponenta 230 za preuzimanje koristi autorizacioni token 131 za pristup skupu jedinica 209 podataka sa odgovarajućeg mrežnog servisa 202. Komponenta 230 za preuzimanje koristi autorizacioni token 131 i jedan ili više linkova 205 za reprodukciju kako bi preuzela jedinice 209 podataka. Linkovi 205 za reprodukciju mogu biti pohranjeni kao deo biblioteke 227 posebnog mrežnog servisa, komunicirani od strane uređaja 110 sa korisničkim interfejsom, primljeni od strane mrežnog servisa 202 ili od posredničkog servisa (kao što je opisano ispod). Komponenta 230 za preuzimanje može sekvencirati ili na neki drugi način uzastopno u nizu komunicirati linkove 205 za reprodukciju, zasnovano na, na primer, kontrolnim pravilima specificiranim u biblioteci 229 za upravljanje digitalnim pravima, ili kao što je komunicirano od strane, na primer, uređaja 110 sa korisničkim interfejsom.
Komponenta 230 za preuzimanje može biti kontrolisana pomoću kontrolnih parametara 207 na način da se linkovi 205 mogu koristiti. Na primer, vremenski raspored ili sekvenca u kojoj se linkovi 205 preuzimaju može biti kontrolisana pomoću kontrolnih parametara 207. Kontrolni parametri 207 mogu biti identifikovani od strane servisne logike 224 korišćene za preuzimanje medijskih resursa sa mrežnog servisa 202. Na primer, kontrolni parametri 207 mogu biti identifikovani ili utvrđeni od strane korišćene biblioteke 229 za upravljanje digitalnim pravima, ili mogu biti asocirani sa određenim mrežnim servisom.
Komponenta 230 za preuzimanje koristi linkove 205 za reprodukciju kako bi preuzela jedinice 209 podataka sa mrežnog servisa 202. Prema jednoj implementaciji podaci koji odgovaraju preuzetim jedinicama podataka 206 mrežnog servisa signaliziraju se do izlazne komponente 240. Izlazna komponenta 240 može generisati izlazni sadržaj ili izvršiti reprodukciju na uređaju 120 za reprodukciju. Prema varijaciji, podaci 206, koji odgovaraju preuzetim jedinicama 206 podataka mrežnog servisa, signaliziraju se do mrežnog interfejsa 210 uređaja radi obrade ili komunikacije. Na primer, podaci 206 se mogu signalizirati do (i) drugih uređaja koji su povezani ili linkovani sa uređajem 120 za reprodukciju, (ii) drugih elemenata iste personalne mreže radi izlaza, ili (iii) drugog elementa iste personalne mreže radi servisiranja (na primer transkodovanja). Dalje, podaci 206 mogu biti pohranjeni na uređaju 120 za reprodukciju radi kasnijeg korišćenja.
Izvođenja prepoznaju da mnogi mrežni servisi sadrže događaje koji okidaju nastanak potrebe za interakcijom od strane korisnika i sposobnost korisnika da odgovori na događaje može biti zahtevana kako bi se izbegli prekidi u dostupnosti servisa. Na primer, mrežni servisi mogu povremeno zahtevati od korisnika unos korisničkog imena i lozinke, ili postaviti korisniku pitanje (na primer tražiti od korisnika da oceni servis). Prema nekim izvođenjima komponenta 230 za preuzimanje sadrži komponentu 232 za detekciju događaja na korisničkom interfejsu. Kada se neki mrežni servis susretne sa događajem na korisničkom interfejsu, komponenta 232 za detekciju signalizira okidač 239 koji inicira prikazivanje događaja na uređaju 110 sa korisničkim interfejsom. Prema jednoj implementaciji, okidač 239 događaja na korisničkom interfejsu prima se od strane izlazne komponente 216 mrežnog interfejsa 210 uređaja, koji zatim signalizira događaj 217 na mrežnom interfejsu do uređaja 110 sa korisničkim interfejsom.
Prema nekim izvođenjima, mrežni interfejs 210 uređaja takođe obezbeđuje uređaju 120 za reprodukciju da deluje kao element ili satelit na personalnoj mreži korisnika. Mrežni interfejs 210 uređaja može sadržati registar 225 uređaja koji identifikuje druge elemente (programe, uređaje, izvore podataka, naloge, itd.) korisnikove personalne mreže. Posebno, registar 225 uređaja može sadržati podatke koji identifikuju (i) status elemenata personalne mreže (na primer da li je drugi element mreže aktivan), (ii) relevantne sposobnosti koje se mogu koristiti od strane uređaja 120 za reprodukciju (na primer transkodovanje) i (iii) mrežnu lokaciju drugih elemenata personalne mreže. Na ovaj način mrežni interfejs 210 uređaja može signalizirati podatke 206 drugim elementima personalne mreže i/ili koristiti resurse personalne mreže radi rukovanja podacima 206.
PREUZIMANJE PRAVA OD STRANE UREĐAJA ZA REPRODUKCIJU
Prema nekim izvođenjima uređaj 120 za reprodukciju može koristiti posrednički servis 201 za upravljanje pravima. Daljim posmatranjem Slike 2, posrednički servis 201 za upravljanje pravima može obezbediti servis koji omogućava da se kontrole upravljanja pravima različitih mrežnih servisa 202 implementiraju kao zasebni mrežni servisi. Korišćenjem web-servisa, na primer, za implementaciju upravljanja pravima mrežnog servisa obezbeđuje alternativu konvencionalnim pristupima kod kojih svaki mrežni servis 202 zahteva da su kontrole za upravljanje pravima implementirane kao deo klijentske aplikacije. Između drugih pogodnosti, neka izvođenja omogućavaju korišćenje posredničkog servisa 201 za upravljanje pravima kako bi se eliminisala ili smanjila potreba za održavanjem servisno-specifičnih programskih resursa ili resursa sa podacima na uređaju 120 za reprodukciju.
Na uređaju 120 za reprodukciju mrežni interfejs 210 uređaja prima kontrolne linkove 211 koji usmeravaju komponentu 220 za preuzimanje prava na servis 201 za upravljanje pravima. Komponenta 220 za preuzimanje prava koristi kontrolne linkove 211 za pristup servisu 201 za upravljanje pravima. Servis 201 za upravljanje pravima identifikuje kontrolne parametre 223 mrežnog servisa 202 koji je potrebno koristiti pomoću posebnog skupa kontrolnih linkova 211. Kao što je opisano u vezi sa drugim primerima, servis 201 za upravljanje pravima može biti korišćen za rukovanje pravima za više mrežnih servisa (na primer PANDORA, SPOTIFY, itd.). Prema jednoj implementaciji servis 201 za upravljanje pravima signalizira linkove 205 za reprodukciju do uređaja 120 za reprodukciju zajedno sa kontrolnim parametrima 223 koji su specifični za mrežni servis 202 identifikovan pomoću kontrolnih linkova 211. Linkovi 205 za reprodukciju i kontrolni parametri 223 koriste se od strane komponente 230 za preuzimanje kako bi se preuzele jedinice 209 podataka sa konkretnog mrežnog servisa 202.
METODOLOGIJA
Slika 3A ilustruje postupak rukovanja sa računarskim uređajem radi obrade operacija nad korisničkim interfejsom za mrežni servis, zasebno od uređaja kojim se obezbeđuje funkcionalnost reprodukcije. Slika 3B ilustruje postupak rukovanja uređajem za reprodukciju kako bi se na izlazu dobio sadržaj sa mrežnog servisa, zasebno od uređaja na kojem se ostvaruje funkcionalnost mrežnog interfejsa za mrežni servis. Slika 3C ilustruje primer postupka za rukovanje događajima na korisničkom interfejsu kada se korisnički interfejs i funkcionalnost reprodukcije postižu pomoću različitih uređaja, prema jednom ili više izvođenja. Slika 3D ilustruje primer postupka za implementaciju šeme upravljanja digitalnim pravima u kontekstu dva uređaja koja pristupaju mrežnom servisu. Slika 3E ilustruje postupak rukovanja mrežnim servisom kako bi se omogućilo da korisnik pristupi mrežnom servisu koristeći više uređaja. Prilikom opisivanja primera postupaka prikazanih na Slikama 3A do 3E, tekst će se pozivati na elemente ili komponente opisane u vezi sa Slikom 1 ili Slikom 2, a radi ilustrovanja pogodnih komponenti ili elemenata za izvršenje koraka ili pod-koraka koji se opisuju.
Pozivanjem na Sliku 3A, uređaj 110 sa korisničkim interfejsom implementira aplikativnu platformu (308). Prema jednoj implementaciji, aplikativna platforma odgovara aplikaciji ili aplikativnom servisu koji obezbeđuje ili na neki drugi način omogućava uređaju sa korisničkim interfejsom da pristupi konkretnom mrežnom servisu. Aplikativna platforma može biti specifična u odnosu na tip uređaja i platforme (na primer operativnog sistema), pri čemu je u isto vreme aplikativna platforma deljena sa drugim uređajem i platformom uređaja (na primer uređajem 120 za reprodukciju).
Uređaj 110 sa korisničkim interfejsom može komunicirati unos od strane korisnika do odabranog mrežnog servisa (320). Posebno, unos može sadržati informacije za identifikaciju korisničkog naloga pridruženog korisniku. Unos može takođe sadržati informacije za omogućavanje pristupa, na primer, nalogu od strane autorizovanog korisnika, gde informacije mogu sadržati korisnički nalog, lozinku ili neki drugi identifikator (na primer identifikator mašine, kolačić, itd.). Opciono, ulaz može takođe biti u formi selekcije poput pretrage, navigacije, itd.
Uređaj 110 sa korisničkim interfejsom prima token od mrežnog servisa (330). Prema jednoj implementaciji token može biti poseban za konkretnu sesiju i može obezbeđivati autorizaciju za korisnika radi pristupa njegovom nalogu i mrežnom servisu korišćenjem uređaja 110 sa korisničkim interfejsom. Pri obezbeđivanju autorizacije, mrežni servis može takođe identifikovati uređaj 110 sa korisničkim interfejsom. Na primer, mrežni servis može identifikovati uređaj 110 sa korisničkim interfejsom pomoću jednog ili više parametara odabiranja, uključujući i način pomoću kolačića snimljenih na uređaju sa korisničkim interfejsom, ili pomoću identifikatora mašine uređaja 310 sa korisničkim interfejsom.
Uređaj 110 sa korisničkim interfejsom može komunicirati skup jedinica podataka do uređaja 120 (340) za reprodukciju. Skup jedinica podataka takođe može sadržati i token (342). Prema nekim varijacijama skup jedinica podataka sadrži jedan ili više identifikatora koje je mrežni servis koristio kako bi identifikovao uređaj 110 (344) sa korisničkim interfejsom. Kako uređaj 110 sa korisničkim interfejsom i uređaj 120 za reprodukciju dele zajedničku aplikativnu platformu, skup jedinica podataka komuniciranih od uređaja 110 sa korisničkim interfejsom može omogućiti da uređaj koji prima podatke (na primer uređaj 120 za reprodukciju) deluje kao uređaj sa korisničkim interfejsom kada pristupa mrežnom servisu. Prema nekim varijacijama, skup jedinica sa podacima sadrži token, ali drugi identifikatori se dobijaju od strane uređaja 120 za reprodukciju u prethodnoj razmeni sa uređajem 110 sa korisničkim interfejsom. Na primer, uređaj 120 za reprodukciju može primiti aplikativnu platformu (ili njene delove) od uređaja 110 sa korisničkim interfejsom prilikom prethodne razmene, i identifikatori komunicirani kao deo aplikativne platforme mogu biti korišćeni kako bi se ustanovio identifikator mrežnog servisa.
Kod konvencionalnih pristupa token primljen od mrežnog servisa je validan samo za uređaj na kojem je primljen, a često i samo za konkretnu sesiju. Mrežni servis uparuje naknadno korišćenje tokena sa, na primer, identifikatorom pridruženim aplikaciji koja pristupa servisu. Prema primeru sa Slike 1 i Slike 2 uređaj 110 sa korisničkim interfejsom i uređaj 120 za reprodukciju dele kopije iste aplikacije i njenih identifikatora (na primer kolačića). Na ovaj način uređaj 120 za reprodukciju može pristupiti konkretnom mrežnom servisu koristeći identifikator komuniciran do uređaja 110 sa korisničkim interfejsom.
Prema nekim izvođenjima uređaj 110 sa korisničkim interfejsom takođe komunicira linkove koje uređaj 120 za reprodukciju može koristiti kako bi pristupio jedinicama podataka na mrežnom servisu (350). Na primer, korisnik može izvršiti operaciju pretrage radi odabira jedinica podataka korišćenjem funkcionalnosti korisničkog interfejsa uređaja 110. Prema nekim izvođenjima linkovi mogu direktno identifikovati jedinice podataka na specifičnim mrežnim servisima. Prema drugim izvođenjima, kao što je opisano u vezi sa Slikama 4 do 6, link se komunicira od uređaja 110 sa korisničkim interfejsom i identifikuje posredničke servise za upravljanje digitalnim pravima, koji modifikuje i komunicira različite linkove za korišćenje konkretnog mrežnog servisa u vezi sa kontrolnim parametrima i pravilima upravljanja tog mrežnog servisa.
Posmatranjem Slike 3B, uređaj 120 za reprodukciju implementira aplikativnu platformu koja je deljena sa uređajem 110 (358) sa korisničkim interfejsom. Prema jednoj implementaciji, aplikativna platforma odgovara aplikaciji ili aplikativnom servisu koji obezbeđuje ili na neki drugi način omogućava uređaju 120 za reprodukciju da pristupi konkretnom mrežnom servisu. Aplikativna platforma može biti specifična za tip uređaja i platforme (na primer operativnog sistema) uređaja 120 za reprodukciju. Prema jednoj varijaciji, uređaj 120 za reprodukciju prima najmanje delove aplikativne platforme od uređaja 110 sa korisničkim interfejsom.
Dalje, prema nekim varijacijama, uređaj 120 za reprodukciju može primati jedinice podataka od uređaja 110 (360) sa korisničkim interfejsom. Jedinice podataka koje se primaju od uređaja 110 sa korisničkim interfejsom mogu sadržati token primljen od mrežnog servisa, kao i jedan ili više identifikatora koji omogućavaju uređaju 120 za reprodukciju da deluje kao uređaj 110 sa korisničkim interfejsom prilikom pristupanja mrežnom servisu. Pomoću primera, identifikatori mogu sadržati kolačić originalno snimljen na uređaju 110 sa korisničkim interfejsom (na primer primljen kada je uređaj 110 sa korisničkim interfejsom pristupio korisničkom servisu), ili identifikator mašine uređaja sa korisničkim interfejsom. Dodatno, komunikacija identifikatora može takođe biti izvedena kroz deljenu aplikativnu platformu koja može sadržati funkcionalnost pomoću koje se uređaj 120 za reprodukciju predstavlja kao uređaj 110 sa korisničkim interfejsom za eksterne izvore.
Prema izvođenju uređaj 120 za reprodukciju može pokretati aplikaciju koja je instanca interfejsa mrežnog servisa koji se koristi za pristup mrežnom servisu na uređaju 110 sa korisničkim interfejsom. Na primer, uređaj 120 za reprodukciju može pokretati instancu klijentske web-aplikacije konkretnog mrežnog servisa tako da token primljen od uređaja 110 sa korisničkim interfejsom omogućava uređaju 120 za reprodukciju da pristupi mrežnom servisu.
Prema nekim izvođenjima uređaj 120 za reprodukciju može primati linkove 205 za reprodukciju od uređaja 110 (364) sa korisničkim interfejsom. Linkovi 205 za reprodukciju mogu locirati specifične jedinice podataka konkretnog mrežnog servisa. U skladu sa tim, uređaj 120 za reprodukciju koristi linkove 205 za reprodukciju kako bi primio jedinice podataka sa mrežnog servisa (368). Na primer, linkovi 205 za reprodukciju mogu biti iskorišćeni za lociranje medija fajlova, poput pesama, videa ili sličnog medija sadržaja. Nakon što su locirani, mrežni servis može strimovati podatke koji odgovaraju odabranim jedinicama do uređaja 120 za reprodukciju. Prema varijacijama, preuzimanje može identifikovati fajlove ili dokumente koji se mogu preneti na uređaj 120 za reprodukciju.
Uređaj 120 za reprodukciju može proslediti na izlaz podatke ili sadržaj koji odgovara preuzetim jedinicama podatka (372). Prema jednoj implementaciji, uređaj 120 za reprodukciju na izlaz prosleđuje sadržaj koji odgovara preuzetim jedinicama podataka na uređaju. Prema varijacijama, uređaj 120 za reprodukciju poseduje ograničene izlazne sposobnosti i više je uređaj specijalizovan za striming ili signalizaciju (na primer u analognom obliku) podataka sadržaja do drugih izlaznih uređaja poput konvencionalnih mrežno ne-osposobljenih televizora ili stereo uređaja)
(374). Prema jednoj varijaciji uređaj 120 za reprodukciju može vršiti striming podataka do ciljanog uređaja korišćenjem, na primer, bežične (ili žične) konekcije. Kao dodatak ili varijacija, uređaj 120 za reprodukciju može koristiti uređaje ili resurse personalne mreže kako bi prosledio na izlaz ili komunicirao podatke koji odgovaraju preuzetim jedinicama (376) podataka. Na primer, uređaj 120 za reprodukciju može transkodovati primljene jedinice podataka u alternativni format korišćenjem odgovarajućeg resursa ili aplikacije na personalnoj mreži. Kao drugi primer, uređaj 120 za reprodukciju može strimovati podatke koji odgovaraju preuzetim jedinicama podataka do ciljanog uređaja na personalnoj mreži dok u isto vreme od mrežnog servisa prima strim koji odgovara jedinicama podataka.
Slika 3C ilustruje postupak upravljanja događajima na korisničkom interfejsu generisanim od strane mrežnog servisa kada više uređaja u isto vreme pristupa mrežnom servisu. Preciznije, a posmatrajući Sliku 3C, izvođenja uvažavaju da mrežni servisi često generišu događaje na korisničkom interfejsu, ponekad čak i nakon što je sesija inicirana. Takvi događaji na korisničkom interfejsu mogu zahtevati unos od strane korisnika kako bi se sprečili prekidi ili zadržala puna dostupnost servisa. Prema jednom izvođenju uređaj za reprodukciju može sadržati logiku koja detektuje dešavanje takvih događaja na korisničkom interfejsu prilikom pristupanja mrežnom sajtu (380). Na primer, događaji na korisničkom interfejsu mogu sadržati mandatorne događaje, kao što su na primer upiti koji zahtevaju od korisnika da izvrši neku akciju, kao što je na primer potvrda da je korisnik prisutan, ili da ponovo unese informacije o svojim kredencijalima. Drugi mrežni servisi mogu zahtevati prikazivanje reklama tako da svaka od reklama predstavlja po događaj na korisničkom interfejsu. Dalje, tipovi događaja na korisničkom interfejsu mogu sadržavati ulaz koji korisnik može obezbediti kako bi poboljšao servise. Na primer, korisnik može poželeti da signalizira svoje mišljenje koje naznačava da li mu se određena jedinica podataka sviđa ili ne. U kontekstu medija, na primer, mišljenje korisnika može biti upotrebljeno za odabir dodatnih jedinica podataka za tog korisnika. Stoga, dok korisnikovo mišljenje ne mora biti neophodno zahtevano, korisnik može poželeti da obezbedi ulaz kako bi u potpunosti iskoristio pogodnosti mrežnog servisa.
Dešavanjem događaja na korisničkom interfejsu jedno ili više izvođenja obezbeđuje da će uređaj 120 za reprodukciju signalizirati uređaju 110 sa korisničkim interfejsom dešavanje događaja na korisničkom interfejsu (382). Prema jednoj implementaciji uređaj 120 za reprodukciju može signalizirati uređaju 110 sa korisničkim interfejsom da je nastao događaj i da interfejs 112 ka mrežnom servisu uređaja 110 sa korisničkim interfejsom može pristupiti mrežnom servisu 102 kako bi dobio informaciju i funkcionalnost za korisnički interfejs radi omogućavanja korisniku da pruži odziv ili odgovor na događaj (384). Prema drugoj implementaciji, uređaj 120 za reprodukciju može preuzeti funkcionalnost korisničkog interfejsa i signalizirati je do uređaja 110 sa korisničkim interfejsom, gde se prezentuje korisniku.
Slika 3D ilustruje primer postupka za implementaciju šeme upravljanja digitalnim pravima u kontekstu dva uređaja koja pristupaju mrežnom servisu. Prema jednom izvođenju uređaj 110 sa korisničkim interfejsom i uređaj 120 za reprodukciju mogu razmenjivati javne ključeve (385). Uređaj 110 sa korisničkim interfejsom zatim pristupa mrežnom servisu i prijavljuje se umesto korisnika.
Nakon prijavljivanja, uređaj sa korisničkim interfejsom može primiti link od mrežnog servisa (388). Link može biti za željenu pesmu, plej-listu ili kanal. Uređaj 110 sa korisničkim interfejsom enkriptuje link javnim ključem (390) i šalje enkriptovani link do uređaja (391) za reprodukciju. Dodatno, uređaj 110 sa korisničkim interfejsom može komunicirati unos korisnika do mrežnog servisa. Prema primeru, unos može biti u obliku unosa izbora kao što je, na primer, pretraga, navigacija, itd. Na primer, korisnik može izvršiti operacije pretrage radi odabira jedinica podataka koristeći funkcionalnost korisničkog interfejsa uređaja 110 sa korisničkim interfejsom. Prema nekim izvođenjima linkovi mogu direktno identifikovati jedinice podataka na konkretnim mrežnim servisima.
Uređaj za reprodukciju zadržava privatni ključ i koristi ga kako bi ekstrakovao i komunicirao link do mrežnog servisa (392). U odgovoru na komunikaciju linka, uređaj za reprodukciju prima linkove za reprodukciju od mrežnog servisa (394). Linkovi za reprodukciju mogu identifikovati podatke koji mogu biti strimovani od mrežnog servisa do uređaja za reprodukciju. Na primer, linkovi za reprodukciju mogu biti korišćeni za lociranje medija fajlova, kao što su pesme, video snimci ili drugi medijski sadržaj. Jednom locirane, mrežni servis može strimovati podatke koji odgovaraju odabranim jedinicama podataka do uređaja 120 za reprodukciju. Prema varijacijama preuzimanje može identifikovati fajlove ili dokumente koji mogu biti preneti do uređaja 120 za reprodukciju.
Slika 3E ilustruje postupak kojim mrežni servis omogućava korisniku da pristupi mrežnom servisu koristeći više uređaja, prema jednom ili više izvođenja. Prema izvođenju, mrežni servis 102 uključuje jedan ili više procesora koji prihvataju unos korisnika koji odgovara skupu korisničkih kredencijala (393). Skup korisničkih kredencijala može sadržati korisničko ime i lozinku ili druge identifikatore koje korisnik može specificirati kako bi pristupio mrežnom servisu i povezao mrežni servis sa nalogom.
Mrežni servis 102 može identifikovati uređaj koji se koristi od strane korisnika za komuniciranje skupa kredencijala (395). Na primer, mrežni servis 102 može pokušati da odredi identifikator mašine ili kolačić pridružen računarskom uređaju kako bi utvrdio da li je uređaj prethodno korišćen za pristup mrežnom servisu korišćenjem istog skupa kredencijala.
Kada je uređaj identifikovan, može biti doneta odluka da li je uređaj prvi u vremenu koji se koristi za pristup istom korisničkom nalogu ili koristi isti skup kredencijala (396). Prvi uređaj u vremenu odnosi se na uređaj koji je korisnik koristio za prvo pristupanje mrežnom servisu 102 (na primer na uređaj koji je korisnik koristio kako bi otvorio nalog i/ili izvršio prvo preuzimanje).
Ukoliko je uređaj prvi u vremenu, onda se pristup dozvoljava (397). U suprotnom, ukoliko uređaj nije prvi u vremenu sa kojeg se ostvaruje pristup, onda se može zahtevati donošenje dodatnog skupa odluka kako bi se utvrdilo da li je zadovoljeno stanje autentifikacije da je identifikovani uređaj prateći uređaj (398). Ukoliko je stanje zadovoljeno, onda se identifikovanom uređaju odobrava pristup mrežnom servisu kao pratećem uređaju (398). U suprotnom, uređaju može biti zabranjen pristup mrežnom servisu (400).
Autorizacija data pratećem uređaju može biti ista ili različita u odnosu na onu datu prvom uređaju u vremenu. Kada je prateći uređaj autorizovan, neka izvođenja omogućavaju da mrežni servis u isto vreme odobrava pristup i prvom uređaju u vremenu i pratećem uređaju (na primer u toku iste mrežne sesije). Na primer, posmatrajući Sliku 1, uređaj 110 sa korisničkim interfejsom može odgovarati prvom uređaju u vremenu koji korisnik može koristiti kako bi otvorio nalog ili započeo sesiju (na primer korisnik može uneti kredencijale naloga). Uređaj 120 za reprodukciju može odgovarati pratećem uređaju. Kredencijali koji su obezbeđeni od strane uređaja 120 za reprodukciju mogu biti programski obezbeđeni kroz, na primer, aplikativni interfejs uređaja za reprodukciju.
Prema primeru, neka izvođenja omogućavaju mrežnom servisu da koristi stanje koje odgovara identifikovanom uređaju kao sledećem uređaju. Prilikom autorizacije sledećeg uređaja, korisnik najpre povezuje sa mrežom prvi uređaj koji zatim postaje autentifikovan kako bi koristio konkretan mrežni servis. Zatim prvi sledeći uređaj koji pristupa mrežnom servisu i koristi korisnikovo korisničko ime i lozinku takođe postaje autentifikovan. Na ovaj način dva uređaja mogu biti aute ntifi kova na za istog korisnika. Dodatna autentifikacija sledećeg uređaja može takođe biti izvršena na trećem ili četvrtom uređaju u zavisnosti od specifikacije implementacije (na primer mrežni servis može dozvoljavati da se sledeća dva uređaja koja se prijavljuju istim korisničkim kredencijalima autentifikuju).
Dodatno ili kao alternativa stanje autentifikacije može odgovarati da se identifikovani uređaj koristi za pristup mrežnom servisu unutar određenog trajanja od trenutka korišćenja prvog uređaja u vremenu.
POSREDNIČKI SERVIS ZA UPRAVLJANJE PRAVIMA
Mnogi mrežni servisi koriste biznis pravila i pravila upravljanja pravima na način na koji se njihovi servisi mogu koristiti. Na primer, onlajn muzički servisi mogu ograničiti koliko puta korisnik može preskočiti pesmu kada sluša kanal. Dalje, u kontekstu medija servisa provajder servisa je u opštem slučaju ograničen na posebnu biblioteku licenciranih radova. Pri konvencionalnim pristupima ovo i druga ograničenja se tipično implementiraju kroz konfiguracije podataka klijentske aplikacije koja pristupa mrežnom servisu. Na primer, muzički servis često implementira svoja biznis pravila i pravila upravljanja pravima kroz programske kontrole odgovarajuće klijentske aplikacije. Kao rezultat, korisnici mogu ponekad instalirati brojne aplikacije za različite mrežne servise koje koriste.
Slika 4 ilustruje sistem za implementiranje servisa za upravljanje pravima u kontekstu korisničkog interfejsa i uređaja za reprodukciju, prema jednom ili više izvođenja. Neka ovde opisana izvođenja omogućavaju korisniku univerzalne aplikacije na svakom od uređaja 410 sa korisničkim interfejsom i uređaja 420 za reprodukciju da koriste više mrežnih servisa. Svaki od uređaja 410 sa korisničkim interfejsom i uređaja 420 za reprodukciju može koristiti univerzalnu aplikaciju za pristup bilo kojem od više mogućih mrežnih servisa umesto, na primer, različitih i specijalizovanih web-aplikacija za svaki od pojedinačnih mrežnih servisa.
Prema primeru sa Slike 4, uređaj 410 sa korisničkim interfejsom signalizira uređaju 420 za reprodukciju da koristi posrednički servis 430 za upravljanje pravima kako bi pristupio odabranom od više mogućih mrežnih servisa 402. Detaljnije, korisnik može rukovati uređajem 410 sa korisničkim interfejsom tako da preda, na primer, korisnikov unos 403 i dobije token 413 od mrežnog servisa 402. Funkcionalnost korisničkog interfejsa uređaja 410 sa korisničkim interfejsom može biti zasnovana delom na podacima 411 korisničkog interfejsa primljenih od mrežnog servisa 402. Token 413 može biti komuniciran do uređaja 420 za reprodukciju. Prema jednoj implementaciji token 413 može biti komuniciran automatski do uređaja 420 za reprodukciju kao odgovor uređaja 410 sa korisničkim interfejsom na dobijanje tokena 413 od mrežnog servisa 402.
Prema nekim izvođenjima, uređaj 410 sa korisničkim interfejsom može takođe omogućiti korisniku da obezbedi unos za odabir jedinica podataka mrežnog servisa 402. Na primer, uređaj 410 sa korisničkim interfejsom može primati podatke 411 kako bi se omogućilo da korisnik odabere jedinice podataka. Na primer, uređaj 410 sa korisničkim interfejsom može od mrežnog servisa 402 prihvatiti rezultat pretrage, menije i sugestije. Specifične jedinice podataka mogu biti odabrane na uređaju 410 sa korisničkim interfejsom. Uređaj 410 može sadržati program koji prevodi ili na neki drugi način struktuira odabir u posrednički link 415 za upravljanje pravima koji može biti komuniciran od uređaja 410 sa korisničkim interfejsom do uređaja 420 za reprodukciju. Na primer, uređaj 410 sa korisničkim interfejsom može sadržati logiku koja preuzima naslov odabranog kao i mrežni servis sa kojeg je izvršen izbor, i konstruiše link do posredničkog servisa 430 za upravljanje pravima koji identifikuje i odabrani naslov i mrežni servis 402.
Uređaj 420 za reprodukciju prima token 413 i skup posredničkih linkova 415 za upravljanje pravima od uređaja 410 sa korisničkim interfejsom. Uređaj 420 za reprodukciju koristi posredničke linkove 415 za upravljanje pravima pri pristupanju posredničkom servisu 430 za upravljanje pravima. Posrednički servis 430 za upravljanje pravima sadrži logiku za mapiranje posredničkih linkova 415 na linkove 425 za reprodukciju ili jedinice podataka mrežnog servisa 402. Posrednički servis 430 za upravljanje podacima takođe sadrži logiku koja identifikuje kontrolne parametre 427 za posebni mrežni servis 402. Logika za utvrđivanje kontrolnih parametara može takođe biti zasnovana na kontekstu, uzimajući u obzir, na primer, prošlu istoriju ili skorašnje aktivnosti korisnika (na primer broj puta koliko je korisnik preskočio neku pesmu). Na uređaju 420 za reprodukciju, kontrolni parametri 427 kontrolišu način na koji će linkovi 425 za reprodukciju biti korišćeni.
Uređaj 420 za reprodukciju koristi token 413 i linkove 425 za reprodukciju u toku pristupanja mrežnom servisu 402. Aktivnosti uređaja 420 za reprodukciju pri korišćenju linkova 425 za reprodukciju mogu biti kontrolisane ili određene od strane kontrolnih parametara 427. Na primer, kontrolni parametri 427 mogu kontrolisati (i) sekvencu po kojoj će se koristiti linkovi 425 za reprodukciju, (ii) akcije koje mogu biti izvršene kada se bude koristio određeni link za reprodukciju, (iii) akcije koje mogu biti izvršene nakon što je iskorišćen određeni link za reprodukciju mogu biti određene kontrolnim parametrima 427, ili (iv) da li link 425 za reprodukciju uopšte i može biti korišćen (na primer korisnik prekoračuje broj sati dozvoljenog korišćenja mrežnog servisa).
UNIVERZALNI PLEJER I POSREDNIČKI SERVIS
Prema tipičnom konvencionalnom pristupu, mrežni servisi koriste za servis specifične ili sopstvene klijentske aplikacije kako bi omogućili korisnicima da pristupe jedinicama podataka poput medija sadržaja. Prema takvom konvencionalnom pristupu klijentska aplikacija kontroliše način na koji se koristi mrežni servis, posebno po pitanju upravljanja pravima nad sadržajem koji obezbeđuje mrežni servis.
Nasuprot tome, jedno ili više izvođenja obezbeđuju primenu univerzalnog plejera 460 kako bi se omogućilo korišćenje računarskih uređaja pri pristupu ka više mrežnih servisa pomoću jedne klijentske aplikacije. Posmatranjem Slike 4, izvođenje obezbeđuje programsku komponentu 450 koja može biti uključena u mrežni servis 402 kako bi se mrežnom servisu omogućilo da detektuje prisustvo univerzalnog plejera 460 na računarskom uređaju (na primer uređaju 420 za reprodukciju). Kada je detektovano prisustvo univerzalnog plejera 460, mrežni servis 402 može implementirati operacije komunikacije sa tim plejerom umesto podrazumevanim (tj. sopstvenim) plejerom tog servisa.
Kako bi se implementirala pravila upravljanja pravima, univerzalni plejer 460 može biti struktuiran tako da koristi posrednički servis 430 za upravljanje pravima. Prema jednom izvođenju, univerzalni plejer 460 generiše ili na neki drugi način struktuira skup posredničkih linkova 415 za upravljanje pravima iz ulaza koji mogu biti primljeni na, bilo, uređaju 420 za reprodukciju ili uređaju sa korisničkim interfejsom. Svaki od posredničkih linkova 415 za upravljanje pravima može biti struktuiran tako da usmerava na posrednički servis 430 za upravljanje pravima. Posrednički linkovi 415 za upravljanje pravima mogu identifikovati specifični medija resurs i mrežni servis. Prema jednom izvođenju univerzalni plejer 460 signalizira posredničke linkove 415 za upravljanje pravima do posredničkog servisa 430 za upravljanje pravima kako bi dobio linkove 425 za reprodukciju i kontrolne parametre 437. Kontrolni parametri 427 mogu implementirati pravila upravljanja pravima mrežnog servisa. Implementacija pravila za upravljanje pravima može biti izvršena na način opisan u vezi sa, na primer, Slikom 4 i Slikom 5. Na ovaj način univerzalni plejer 460 može implementirati različita pravila za upravljanje pravima za različite mrežne servise, komunicirajući sa posredničkim servisom 430 za upravljanje pravima.
Prema varijaciji, univerzalni plejer 460 može postojati na uređaju 410 sa korisničkim interfejsom i posrednički linkovi 415 za upravljanje pravima mogu biti signalizirani do uređaja 420 za reprodukciju koji zatim dobija linkove 425 za reprodukciju i kontrolne parametre 427. Prema drugoj varijaciji, univerzalni plejer 460 može postojati na uređaju 410 sa korisničkim interfejsom i univerzalni plejer 460 može generisati i signalizirati posredničke linkove 415 za upravljanje pravima do posredničkog servisa 430 za upravljanje pravima kako bi dobio linkove 425 za reprodukciju (zajedno sa kontrolnim parametrima 427). Linkovi 425 za reprodukciju i kontrolni parametri 427 mogu biti signalizirani do uređaja 420 za reprodukciju.
Slika 5 ilustruje arhitekturu servisa za upravljanje pravima prema jednom od izvođenja. Servis 430 za upravljanje pravima može biti implementiran na, na primer, web-sajtu kojem uređaj 120 za reprodukciju može pristupiti. Prema jednom od izvođenja, servis 430 za upravljanje pravima sadrži interfejs 510 uređaja, komponentu 520 za analizu linkova i skup servisa za pojedine mrežne servise. Za svaki mrežni servis, servis 430 za upravljanje pravima sadrži servisnu biblioteku 530 i skup servisnih pravila 532. Svaka servisna biblioteka 530 može sadržati podatke 531 o linkovima koji dovode u korelaciju identifikatore specificirane iz dolaznih zahteva sa medija resursima raspoloživim na konkretnom mrežnom resursu. Podaci 531 o linkovima mogu omogućiti sastavljanje linkova specifičnih za mrežni servis servisne biblioteke 530 zasnovano na identifikatorima naznačenim od strane korisnika prilikom rukovanja, na primer, univerzalnim plejerom. Svaka servisna biblioteka 530 može takođe sadržati listu medija resursa (na primer muzičkih naslova, televizijskih programa, itd.) raspoloživih na odgovarajućem mrežnom servisu. Servisna pravila 532 može takođe naznačavati kontrolne parametre, poput broja koliko puta korisnik može preskočiti neki od naslova, ili broja sati tokom koji korisnik može primati medija sadržaj sa mrežnog servisa.
Kao što je opisano u vezi sa prethodnim primerima, interfejs 510 uređaja može komunicirati sa uređajima kako bi primio posredničke linkove 512 za upravljanje pravima. Komponenta 520 za analizu linkova ispituje linkove kako bi identifikovao (i) mrežni servis i (ii) jedinicu podataka (na primer naslov) koju je potrebno preuzeti sa mrežnog servisa. Komponenta 520 za analizu linkova može koristiti podatke 531 o linkovima za konkretan mrežni servis kako bi uspostavila korelaciju identifikatora (ili drugih aspekata) posredničkih linkova 512 za upravljanje pravima (na primer pesmom) u linkove 525 za reprodukciju sa konkretnog mrežnog servisa. Prema jednoj implementaciji komponenta 520 za analizu linkova dobija linkove za reprodukciju od respektivne servisne biblioteke 530 korišćenjem podataka 531 o linkovima kako bi uspostavila korelaciju elemenata posredničkih linkova 512 za upravljanje pravima u linkove 525 za reprodukciju. Prema varijaciji, komponenta 520 za analizu linkova sastavlja linkove 525 za reprodukciju koristeći podatke 531 o linkovima i elemente posredničkih linkova 512 za upravljanje pravima. Prema još jednoj varijaciji, komponenta 520 za analizu linkova može pristupiti servisnoj biblioteci 530 identifikovanih mrežnih servisa kako bi ustanovila jedinicu podataka ili link 525 za reprodukciju koji odgovara posredničkom linku 512 za upravljanje pravima. Linkovi 525 za reprodukciju komuniciraju se do uređaja 420 za reprodukciju.
Dodatno, komponenta 520 za analizu linkova takođe pristupa servisnim pravilima 532 za identifikovani servis kako bi se utvrdili kontrolni parametri 527 za korišćenje sa linkovima 525 za reprodukciju. Link 525 za reprodukciju i kontrolni parametri 527 su komunicirani nazad do uređaja 420 za reprodukciju (Slika 4) od kojeg su i potekli posrednički linkovi 512 za upravljanje pravima. Uređaj 420 za reprodukciju može signalizirati linkove 525 za reprodukciju ka mrežnom servisu kako bi primio strim medija identifikovanog individualnim linkovima za reprodukciju od konkretnog mrežnog servisa.
Slika 6 ilustruje postupak za korišćenje servisa za upravljanje pravima prema jednom ili više izvođenja. Postupak kao što je opisan u vezi sa Slikom 6 može biti implementiran korišćenjem komponenata ili elemenata poput onih koje su opisane u vezi sa izvođenjima sa Slike 1, Slike 2 ili Slike 4. U skladu sa tim, može se napraviti referenca sa prethodnim primerima u cilju ilustracije pogodnih komponenti ili elemenata radi vršenja koraka ili pod-koraka koji se opisuju.
Prema jednom ili više izvođenja uređaj 420 za reprodukciju prima token od uređaja 410 (610) sa korisničkim interfejsom. Uređaj 420 za reprodukciju takođe prima link za upravljanje pravima od uređaja 410 (620) sa korisničkim interfejsom. Prema jednoj implementaciji, uređaj 410 sa korisničkim interfejsom konstruiše posredničke linkove 512 za upravljanje pravima za servis 430 za upravljanje pravima zasnovano na odabiru korisnika ili naznačavanju željene jedinice podataka. Konstruisani posrednički link 512 za upravljanje pravima može specificirati mrežni servis koji je potrebno koristiti radi preuzimanja odabranih jedinica podataka.
Uređaj 420 za reprodukciju koristi link za upravljanje pravima kako bi dobio odgovarajući link 525 (630) za reprodukciju od posredničkog servisa 430 za upravljanje pravima pre nego od samog mrežnog servisa. Kao što je pomenuto u vezi sa drugim primerima, servis 430 za upravljanje pravima može obezbediti središnji mrežni interfejs za više različitih mrežnih servisa, gde svaki od njih može imati sopstvena pravila za upravljanje pravima. Pri obezbeđivanju linka 525 za reprodukciju uređaju za reprodukciju, posrednički servis 430 za upravljanje pravima može uključiti ili integrisati kontrolne parametre 527 koji kontrolišu da korišćenje obezbeđenih linkova 525 za reprodukciju bude u saglasnosti sa pravilima za upravljanje pravima specifičnog mrežnog servisa. Prema primeru sa Slike 5 sastavljanje linka 525 za reprodukciju zajedno sa korišćenjem kontrolnih parametara 527 može biti određeno iz odgovarajuće servisne biblioteke 530.
Na taj način servis 430 za upravljanje pravima može odrediti skup linkova 525 za reprodukciju za konkretan mrežni servis korišćenjem posredničkog linka 512 za upravljanje pravima (koji može biti obezbeđen od strane uređaja 420 za reprodukciju). Servis 430 za upravljanje pravima može zatim komunicirati skup linkova 525 za reprodukciju do uređaja 420 za reprodukciju. Servis 430 za upravljanje pravima može takođe vršiti enkodovanje ili specificirati kontrolne parametre 527 za linkove 525 za reprodukciju zasnovane na mrežnom servisu koji je odabran za reprodukciju.
Uređaj 420 za reprodukciju koristi linkove za reprodukciju kako bi primio odgovarajuće jedinice podataka od naznačenog mrežnog servisa (640), u saglasnosti sa identifikovanim kontrolnim parametrima mrežnog servisa 402. Na primer, uređaj 420 za reprodukciju može inicirati mrežni servis 402 da započne striming podataka koji odgovaraju pojedinačnim jedinicama podataka do uređaja za reprodukciju. Alternativno, uređaj 420 za reprodukciju može preuzeti fajl ili dokument koji odgovara identifikovanim jedinicama podataka.
Prema varijacijama, uređaj 410 sa korisničkim interfejsom može proslediti identifikatore ili posredničke linkove 415 za upravljanje pravima do servisa 430 za upravljanje pravima kako bi primio linkove 425 za reprodukciju. Uređaj 410 sa korisničkim interfejsom zatim može komunicirati linkove 425 za reprodukciju do uređaja 420 za reprodukciju.
Prema drugoj varijaciji, uređaj 410 sa korisničkim interfejsom može proslediti identifikatore ili posredničke linkove 415 za upravljanje pravima do servisa 430 za upravljanje pravima i servis za upravljanje pravima može signalizirati posredničke linkove 415 za upravljanje pravima do uređaja 420 za reprodukciju. Prema ovakvoj implementaciji, komunikacija od uređaja 410 sa korisničkim interfejsom može identifikovati uređaj 420 za reprodukciju ili na neki drugi način omogućiti da uređaj 420 za reprodukciju direktno primi linkove 425 za reprodukciju od servisa 430 za upravljanje pravima.
OPIS HARDVERA
Slika 7A ilustruje uređaj sa korisničkim interfejsom u saglasnosti sa jednim ili više izvođenja. Prema primeru, uređaj 700 sa korisničkim interfejsom može odgovarati prenosnom računarskom uređaju (na primer multi-funkcionalnom mobilnom uređaju koji podržava govorni saobraćaj i saobraćaj podataka), tabletu, laptopu, ultra-prenosnom računaru ili nekom drugom mrežno-osposobljenom uređaju koji je sposoban da primi korisnički unos i omogući direktnu interakciju sa korisnikom.
Prema primeru sa Slike 7A, procesor 710 je spregnut sa ulaznim mehanizmima 722 i komunikacionim pod-sistemom 730 kako bi obezbedio ulaz za eksterni izvor. Primeri ulaznih mehanizama 722 uključuju tastature, ekrane osetljive na dodir, mikrofone ili bilo koje druge pogodne uređaje. Primeri komunikacionih pod-sistema uključuju bilo kakve pogodne pod-sisteme za slanje i prijem podataka, kao što su bežični portovi ili portovi u mreži mobilne telefonije. Procesor 710 je spregnut sa memorijskim resursom 734 kako bi pohranio podatke uključujući dolazne podatke poput autorizacionog tokena 131, posmatrajući Sliku 1.
Procesor 710 može biti konfigurisan da generiše audio i vizuelni izlaz. Na primer, prema izvođenju sa Slike 7A procesor 710 može obezbediti audio izlaz 712 i vizuelni izlaz na displeju 720. Korisnički interfejs može biti obezbeđen na displeju 720 kako bi omogućio interakciju sa korisnikom za mrežne servise. Displej može obezbediti ili biti korišćen u saglasnosti sa drugim uređajima koji omogućavaju korisnicima da prime korisnički unos sa ulaznih mehanizama 722.
Prema izvođenjima, memorijski resursi 734 pohranjuju instrukcije za programe, aplikacije i drugu logiku koja omogućava funkcionalnost poput one opisane u vezi sa primerima sa Slika 1 do 6. Na primer, memorijski resursi 734 mogu pohranjivati instrukcije 711 uključujući i, na primer, instrukcije za (i) pristup mrežnim servisima 102 (videti sliku 1) (na primer, klijentska/sopstvena aplikacija za mrežni servis), (ii) komunikaciju sa uređajem 750 za reprodukciju radi slanja, na primer, tokena ili programskih kredencijala, linkova za pristup medija resursima sa mrežnog servisa do uređaja za reprodukciju i primanju podataka (na primer trigerima, događajima na korisničkom interfejsu); (iii) obezbeđivanju korisničkog interfejsa za korisnika kako bi ga iskoristio za interakciju sa mrežnim servisom; (iv) struktuiranja linkova tako da oni identifikuju medija resurse na mrežnom servisu ali „pokazuju" na posrednički servis za upravljanje pravima; i/ili (v) komuniciraju kao čvor ili satelit na personalnoj mreži.
Slika 7B ilustruje izlaznu ili komponentu za reprodukciju prema jednom ili više od izvođenja. Prema primeru sa Slike 7B uređaj za reprodukciju može odgovarati uređaju koji je posvećen generisanju izlaza za druge povezane uređaje. Na primer, uređaj 750 za reprodukciju može odgovarati aplikaciji ili pomoćnom uređaju koji nema ili poseduje samo minimalni mehanizam za direktno primanje korisničkog unosa. Prema jednoj implementaciji, uređaj 750 za reprodukciju odgovara povezanom dodatku za ne-povezane uređaja (na primer, televizoru ili stereo uređaju bez sposobnosti povezivanja na Internet), i može generisati, na primer, izlazni signal (digitalni ili analogni) za takve uređaje. Prema varijacijama, uređaj 750 za reprodukciju može odgovarati bilo kakvom računarskom uređaju (na primer mobilnom računarskom uređaju, tablet, laptop ili netbuk računaru, itd.) koji korisnik odabere da koristi kao uređaj za reprodukciju u vezi sa uređajem 700 sa korisničkim interfejsom.
Procesor 760 sa Slike 7B povezan je sa drugim uređajima ili kompjuterima preko mrežnih konekcija. Prema jednoj implementaciji, procesor 760 generiše izlazni skup podataka koji se prosleđuje na izlaz kroz izlaznu komponentu 770, ili se komunicira sa drugim uređajem preko jednog od komunikacionih portova 782, 784 ili 786.
Prema primeru sa Slike 7B, uređaj 750 za reprodukciju sadrži procesor 760, memorijske resurse 764, izlaznu komponentu 770 i jedan ili više komunikacijskih pod-sistema 782, 784, 786. Izlazna komponenta 770 može odgovarati, na primer, audio i/ili video izlazu. Komunikacijski pod-sistemi 782, 784, 786 mogu respektivno sadržati, na primer, port za direktno povezivanje, prvi bežični port (na primer WiFi ili Bluetooth port) i drugi bežični port (na primer port za prenos podataka u mreži mobilne telefonije). Stoga, komunikacijski pod-sistemi 782, 784, 786 mogu biti bežični i/ili žični. Uređaj 750 za reprodukciju može se povezati sa drugim uređajima ili kompjuterima preko konekcija formiranih kroz komunikacijske pod-sisteme 782, 784 ili 786. Na primer, prema izvođenju sa Slike 7B, port 782 za direktnu vezu bežični portovi 784 i 786 omogućavaju komunikaciju do i od procesora 760. Memorijski resursi 764 mogu pohranjivati instrukcije 761, uključujući instrukcije za (i) pristupanje mrežnom servisu 102, (ii) komunikaciju sa uređajem 700 sa korisničkim interfejsom radi primanja, na primer, tokena ili programskih kredencijala, linkova za pristup medija resursima sa mrežnog servisa do uređaja za reprodukciju i slanja podataka (na primer trigera, događaja na korisničkom interfejsu); (iii) rukovanja univerzalnim plejerom sposobnim za povezivanje i pristup na više različitih servisa i korišćenje posredničkog servisa za upravljanje pravima kako bi izvršio različite akcije; i/ili (iv) komuniciranja kao čvora ili satelita na personalnoj mreži.
Ovim opisom obuhvaćena su ovde detaljno opisana izvođenja uz pozivanje na pridružene slike nacrta, kao i varijacije specifičnih izvođenja i detalji. Namenjeno je da obim pronalaska bude definisan sledećim Zahtevima i njihovim ekvivalentima. Dalje, namera je da konkretne opisane karakteristike, bilo individualno ili kao deo nekog od izvođenja, mogu biti kombinovane sa drugim pojedinačnim opisanim karakteristikama ili delovima drugih izvođenja. Stoga, odsustvo opisivanja kombinacija ne treba da sprečava Pronalazača/e da polažu prava na takve kombinacije.

Claims (14)

1.Postupak za obezbeđivanje mrežnog servisa, gde je postupak implementiran pomoću jednog ili više procesora i obuhvata: pohranjivanje većeg broja biblioteka (530) mrežnog servisa, gde je svaka od servisnih biblioteka (530) pridružena odgovarajućem mrežnom servisu, gde svaka od biblioteka (530) mrežnog servisa sadrži skup pravila (532) za upravljanje pravima nad mrežnim servisom; primanja komunikacije od uređaja, gde komunikacija uključuje skup identifikatora (512); određivanja mrežnog servisa koji je naznačen komunikacijom; određivanja jednog ili više kontrolnih parametara (527) koji su zasnovani na skupu pravila (532) za upravljanje pravima za određeni mrežni servis; određivanja skupa linkova (525) za reprodukciju za pristup medija resursima identifikovanim pomoću skupa identifikatora za utvrđeni mrežni servis; i obezbeđivanja skupa linkova za reprodukciju do uređaja (750) za reprodukciju identifikovanog komunikacijom, gde skup linkova sadrži jedan ili više kontrolnih parametara (527).
2. Postupak prema Zahtevu 1, gde pohranjivanje većeg broja biblioteka mrežnog servisa podrazumeva pohranjivanje kolekcije podataka za linkove za svaki od mrežnih servisa, gde podaci o linkovima za svaki od mrežnih servisa identifikuju medija resurse koje obezbeđuje taj mrežni servis; i gde određivanje skupa linkova za reprodukciju podrazumeva korelaciju pojedinačnih identifikatora u odgovarajući link za reprodukciju u skupu linkova za reprodukciju koristeći podatke o linku.
3. Postupak prema Zahtevu 1, gde jedan ili više kontrolnih parametara kontroliše dozvoljenu sekvencu korišćenja skupa linkova za reprodukciju na uređaju za reprodukciju.
4. Postupak prema Zahtevu 1, gde jedan ili više kontrolnih parametara kontrolišu akciju koju je potrebno izvršiti kada se koristi jedan ili više linkova za reprodukciju iz skupa linkova za reprodukciju.
5. Postupak prema Zahtevu 1, gde jedan ili više kontrolnih parametara kontrolišu broj puta koliko je korisniku dozvoljeno da preskoči poseban link za reprodukciju prilikom korišćenja mrežnog servisa sa skupom linkova za reprodukciju.
6. Postupak prema Zahtevu 1, gde jedan ili više kontrolnih parametara kontrolišu trajanje vremena tokom koga je korisniku dozvoljen da prima medijske resurse sa mrežnog servisa.
7. Postupak prema Zahtevu 1, gde se komunikacija prima sa uređaja koji nije uređaj za reprodukciju.
8. Računarski sistem koji sadrži: memoriju za pohranjivanje većeg broja servisnih biblioteka (530) mrežnog servisa, gde je svaka servisna biblioteka (530) mrežnog servisa asocirana za odgovarajući mrežni servis, gde svaka servisna biblioteka (530) mrežnog servisa sadrži skup pravila (532) za upravljanje pravima nad mrežnim servisom; jedan ili više procesora koji pristupaju memoriji kako bi: pohranjivali veći broj servisnih biblioteka (530) mrežnog servisa, gde je svaka servisna biblioteka (530) mrežnog servisa asocirana sa odgovarajućim mrežnim servisom, gde svaka servisna biblioteka (530) mrežnog servisa sadrži skup pravila (532) za upravljanje pravima nad mrežnim servisom; primali komunikaciju od uređaja, gde komunikacija sadrži skup identifikatora (512); određivali mrežni servis koji je naznačen komunikacijom; određivali jedan ili više kontrolnih parametara (527) koji su zasnovani na skupu pravila (532) za upravljanje pravima za utvrđeni mrežni servis; i određivanja skupa linkova (525) za reprodukciju radi pristupanja medija resursima identifikovanim skupom identifikatora za utvrđeni mrežni servis; i obezbeđivanja skupa linkova (525) za reprodukciju do uređaja za reprodukciju identifikovanog komunikacijom, gde skup linkova sadrži jedan ili više kontrolnih parametara (527).
9. Računarski sistem prema Zahtevu 8, gde veći broj servisnih biblioteka mrežnog servisa pohranjenih u memoriji sadrži skup podataka o linkovima za svaki od mrežnih servisa, gde podaci o linkovima za svaki mrežni servis identifikuju medija resurse koje obezbeđuje taj mrežni servis; i gde su jedan ili više procesora konfigurisani da odrede skup linkova za reprodukciju korelacijom individualnih identifikatora u odgovarajući link za reprodukciju u skupu linkova za reprodukciju korišćenjem podataka o linku.
10. Računarski sistem prema Zahtevu 8, gde jedan ili više kontrolnih parametara kontrolišu dozvoljenu sekvencu korišćenja skupa linkova za reprodukciju na uređaju za reprodukciju.
11. Računarski sistem prema Zahtevu 8, gde jedan ili više kontrolnih parametara kontrolišu akciju koju je potrebno izvršiti kada se koristi jedan ili više linkova u skupu linkova za reprodukciju.
12. Računarski sistem prema Zahtevu 8, gde jedan ili više kontrolnih parametara kontrolišu broj puta koliko je korisniku dozvoljeno da preskoči poseban link za reprodukciju kada koristi mrežni servis sa skupom linkova za reprodukciju.
13. Računarski sistem prema Zahtevu 8, gde jedan ili više kontrolnih parametara kontrolišu trajanje vremena tokom kojeg je korisniku dozvoljeno primanje medija resursa sa mrežnog servisa.
14. Računarski sistem prema Zahtevu 8, gde se komunikacija prima sa uređaja koji nije uređaj za reprodukciju.
RS20160934A 2012-11-28 2013-11-27 Sistem i postupak za obezbeđivanje servisa upravljanja pravima za mrežne servise RS55343B1 (sr)

Applications Claiming Priority (7)

Application Number Priority Date Filing Date Title
US201261730797P 2012-11-28 2012-11-28
US201361800274P 2013-03-15 2013-03-15
US14/090,959 US20140149544A1 (en) 2012-11-28 2013-11-26 System and method for providing rights management services for network services
US14/090,868 US9531833B2 (en) 2012-11-28 2013-11-26 System and method for use of network services in receiving content and data
US14/091,049 US9178962B2 (en) 2012-11-28 2013-11-26 System and method for authenticating multiple devices with a same credential
EP13803416.0A EP2926522B1 (en) 2012-11-28 2013-11-27 System and method for providing rights management services for network services
PCT/US2013/072404 WO2014085705A2 (en) 2012-11-28 2013-11-27 System and method for providing rights management services for network services

Publications (1)

Publication Number Publication Date
RS55343B1 true RS55343B1 (sr) 2017-03-31

Family

ID=50774270

Family Applications (1)

Application Number Title Priority Date Filing Date
RS20160934A RS55343B1 (sr) 2012-11-28 2013-11-27 Sistem i postupak za obezbeđivanje servisa upravljanja pravima za mrežne servise

Country Status (10)

Country Link
US (4) US20140149544A1 (sr)
EP (3) EP2926526B1 (sr)
JP (2) JP6339585B2 (sr)
KR (3) KR20150090151A (sr)
CN (3) CN104823426B (sr)
ES (1) ES2875279T3 (sr)
HR (1) HRP20161516T1 (sr)
RS (1) RS55343B1 (sr)
SM (2) SMT201600463T1 (sr)
WO (3) WO2014085705A2 (sr)

Families Citing this family (31)

* Cited by examiner, † Cited by third party
Publication number Priority date Publication date Assignee Title
JPH0631320Y2 (ja) 1990-08-27 1994-08-22 三浦工業株式会社 流動層式熱交換器
JP3106506B2 (ja) 1990-12-28 2000-11-06 東ソー株式会社 ビス（３，５−ジブロモ−４−ジブロモプロポキシフェニル）スルホンの分離回収法
US9654821B2 (en) 2011-12-30 2017-05-16 Sonos, Inc. Systems and methods for networked music playback
US9674587B2 (en) 2012-06-26 2017-06-06 Sonos, Inc. Systems and methods for networked music playback including remote add to queue
US20140149544A1 (en) 2012-11-28 2014-05-29 Qualcomm Incorporated System and method for providing rights management services for network services
US9501533B2 (en) 2013-04-16 2016-11-22 Sonos, Inc. Private queue for a media playback system
US9247363B2 (en) 2013-04-16 2016-01-26 Sonos, Inc. Playback queue transfer in a media playback system
US9361371B2 (en) 2013-04-16 2016-06-07 Sonos, Inc. Playlist update in a media playback system
US9684484B2 (en) 2013-05-29 2017-06-20 Sonos, Inc. Playback zone silent connect
US9965783B2 (en) * 2014-02-07 2018-05-08 Uber Technologies, Inc. User controlled media for use with on-demand transport services
US20150242597A1 (en) * 2014-02-24 2015-08-27 Google Inc. Transferring authorization from an authenticated device to an unauthenticated device
AU2014386266A1 (en) 2014-03-13 2016-09-29 Uber Technologies, Inc. Configurable push notifications for a transport service
US9536271B2 (en) 2014-05-16 2017-01-03 Uber Technologies, Inc. User-configurable indication device for use with an on-demand transport service
US10467896B2 (en) 2014-05-29 2019-11-05 Rideshare Displays, Inc. Vehicle identification system and method
US9892637B2 (en) 2014-05-29 2018-02-13 Rideshare Displays, Inc. Vehicle identification system
US10498833B2 (en) 2014-07-14 2019-12-03 Sonos, Inc. Managing application access of a media playback system
US10462505B2 (en) 2014-07-14 2019-10-29 Sonos, Inc. Policies for media playback
US9876780B2 (en) 2014-11-21 2018-01-23 Sonos, Inc. Sharing access to a media service
US20160150011A1 (en) * 2014-11-26 2016-05-26 Qualcomm Incorporated Media output device to transmit and synchronize playback of a media content stream that is received over a point-to-point connection on multiple interconnected devices
EP3110099B1 (en) * 2015-06-24 2018-10-31 Accenture Global Services Limited Device authentication
US9998547B2 (en) * 2015-06-25 2018-06-12 Livio, Inc. Vehicle computing systems and methods for delivery of a mobile device lockout icon
WO2017040046A1 (en) * 2015-08-28 2017-03-09 Pcms Holdings, Inc. Method and apparatus for granting access rights to users of communications networks
US10142841B2 (en) 2016-07-11 2018-11-27 Disney Enterprises, Inc. Configuration for multi-factor event authorization
US10325442B2 (en) 2016-10-12 2019-06-18 Uber Technologies, Inc. Facilitating direct rider driver pairing for mass egress areas
US10355788B2 (en) 2017-01-06 2019-07-16 Uber Technologies, Inc. Method and system for ultrasonic proximity service
US10292089B2 (en) 2017-09-18 2019-05-14 Sonos, Inc. Re-establishing connectivity on lost players
US11184666B2 (en) 2019-04-01 2021-11-23 Sonos, Inc. Access control techniques for media playback systems
CA3143942C (en) 2019-06-17 2023-01-03 Google Llc Methods, systems, and media for providing dynamic media sessions
EP4055504B1 (en) 2020-01-06 2024-11-27 Google LLC Privacy controls for sharing embeddings for searching and indexing media content
EP4338376A1 (en) * 2021-05-10 2024-03-20 Telefonaktiebolaget LM Ericsson (publ) Data collection coordination function (dccf) data access authorization without messaging framework
US20250280046A1 (en) * 2024-02-29 2025-09-04 Adeia Guides Inc. Service switching within a proximity group within an audio playback application

Family Cites Families (37)

* Cited by examiner, † Cited by third party
Publication number Priority date Publication date Assignee Title
US6519648B1 (en) * 2000-01-24 2003-02-11 Friskit, Inc. Streaming media search and continuous playback of multiple media resources located on a network
US7908635B2 (en) 2000-03-02 2011-03-15 Tivo Inc. System and method for internet access to a personal television service
US7574723B2 (en) 2001-07-19 2009-08-11 Macrovision Corporation Home media network
JP4186466B2 (ja) 2002-01-16 2008-11-26 ソニー株式会社 コンテンツ配信システム、コンテンツ配信方法、および情報処理装置、並びにコンピュータ・プログラム
JP2005142792A (ja) * 2003-11-06 2005-06-02 Sanyo Electric Co Ltd 接続情報設定方法および無線通信端末
JP2005160032A (ja) * 2003-11-07 2005-06-16 Matsushita Electric Ind Co Ltd コンテンツ再生制御システム、サーバ装置、端末装置およびコンテンツ再生制御方法
JP4679160B2 (ja) * 2004-01-29 2011-04-27 パナソニック株式会社 送信装置、コンテンツ再生装置並びにコンテンツ及びライセンス配信システム
KR100811046B1 (ko) 2005-01-14 2008-03-06 엘지전자 주식회사 브로드캐스트/멀티캐스트 서비스에서 디지털 저작권관리방법
US20060173974A1 (en) 2005-02-02 2006-08-03 Victor Tang System and method for providing mobile access to personal media
KR100763193B1 (ko) * 2005-10-13 2007-10-04 삼성전자주식회사 Ｄｒｍ 라이센스 제공 방법 및 시스템
JP4564464B2 (ja) * 2006-01-05 2010-10-20 株式会社東芝 デジタルコンテンツ再生装置、方法およびプログラム
US7925592B1 (en) 2006-09-27 2011-04-12 Qurio Holdings, Inc. System and method of using a proxy server to manage lazy content distribution in a social network
US7975312B2 (en) 2007-01-08 2011-07-05 Apple Inc. Token passing technique for media playback devices
WO2008087567A2 (en) * 2007-01-15 2008-07-24 Koninklijke Philips Electronics N.V. Playback device with conditional playback
JP4992511B2 (ja) * 2007-03-30 2012-08-08 日本電気株式会社 Ｗｅｂサービス識別情報利用システム、およびそれに用いる装置、方法、並びにプログラム
US9246924B2 (en) * 2007-12-13 2016-01-26 Sonim Technologies, Inc. Method for sharing service identity among multiple client devices in a real-time communications network
US8152642B2 (en) 2008-03-12 2012-04-10 Echostar Technologies L.L.C. Apparatus and methods for authenticating a user of an entertainment device using a mobile communication device
US8275880B2 (en) * 2008-05-06 2012-09-25 Microsoft Corporation Media content programming, delivery, and consumption
US9397773B2 (en) * 2009-04-10 2016-07-19 Qualcomm Incorporated Methods and apparatus for enabling context sensitive interaction with distributed content
US20110055935A1 (en) * 2009-08-28 2011-03-03 Broadcom Corporation System for group access to shared media, resources, and services
EP2514134A1 (en) 2009-12-18 2012-10-24 Nokia Corp. Credential transfer
US8713597B2 (en) 2010-01-05 2014-04-29 Alcatel Lucent Authenticating and off-loading IPTV operations from mobile devices to fixed rendering viewing devices
CN101938616A (zh) * 2010-08-23 2011-01-05 深圳市华曦达科技股份有限公司 远程录制电视节目的方法和网络服务器
US9924229B2 (en) 2010-11-09 2018-03-20 Sony Network Entertainment International Llc Employment of multiple second displays to control IPTV content
US20120210276A1 (en) * 2011-02-11 2012-08-16 Sony Network Entertainment International Llc System and method to store a service or content list for easy access on a second display
US9215481B2 (en) * 2011-02-16 2015-12-15 Sony Corporation Method and apparatus for redirecting an IPTV device
CN102149008B (zh) * 2011-03-16 2014-03-12 中兴通讯股份有限公司 一种多终端间数据内容实时切换的方法和系统
CN102204219A (zh) * 2011-04-19 2011-09-28 华为技术有限公司 视频切换播放方法、装置和系统
US9462466B2 (en) * 2011-09-29 2016-10-04 Israel L'Heureux Gateway router supporting session hand-off and content sharing among clients of a local area network
US20130091214A1 (en) * 2011-10-08 2013-04-11 Broadcom Corporation Media social network
CN102395012B (zh) * 2011-10-31 2017-06-23 康佳集团股份有限公司 利用手机共享电视屏幕遥控电视的方法、系统及手机
US9292826B1 (en) * 2011-12-21 2016-03-22 Time Warner Cable Enterprises Llc Adaptive bit rates in multicast communications
US8887193B2 (en) 2012-01-27 2014-11-11 Sony Corporation System, method, and infrastructure for real-time live streaming content
US8966092B2 (en) * 2012-02-24 2015-02-24 Wyse Technology L.L.C. System and method for information sharing using near proximity communication
US9804668B2 (en) * 2012-07-18 2017-10-31 Verimatrix, Inc. Systems and methods for rapid content switching to provide a linear TV experience using streaming content distribution
US20140149544A1 (en) 2012-11-28 2014-05-29 Qualcomm Incorporated System and method for providing rights management services for network services
US20140189827A1 (en) * 2012-12-27 2014-07-03 Motorola Solutions, Inc. System and method for scoping a user identity assertion to collaborative devices

Also Published As

Publication number Publication date
US20140149544A1 (en) 2014-05-29
CN104813636B (zh) 2019-02-22
WO2014085705A3 (en) 2014-09-04
KR101778871B1 (ko) 2017-09-14
KR101667895B1 (ko) 2016-10-19
EP2926525A1 (en) 2015-10-07
WO2014085703A1 (en) 2014-06-05
CN104838628A (zh) 2015-08-12
EP2926525B1 (en) 2016-12-21
KR20150090150A (ko) 2015-08-05
EP2926526B1 (en) 2021-05-26
EP2926522A2 (en) 2015-10-07
EP2926526A1 (en) 2015-10-07
JP2016505933A (ja) 2016-02-25
SMT201600463B (it) 2017-03-08
HRP20161516T1 (hr) 2016-12-16
WO2014085705A2 (en) 2014-06-05
KR20150091104A (ko) 2015-08-07
SMT201600463T1 (it) 2017-03-08
CN104838628B (zh) 2018-10-19
CN104813636A (zh) 2015-07-29
KR20150090151A (ko) 2015-08-05
US9531833B2 (en) 2016-12-27
US20140149876A1 (en) 2014-05-29
US20140150079A1 (en) 2014-05-29
US20170126788A1 (en) 2017-05-04
JP6235035B2 (ja) 2017-11-22
JP6339585B2 (ja) 2018-06-06
JP2016505932A (ja) 2016-02-25
ES2875279T3 (es) 2021-11-10
EP2926522B1 (en) 2016-09-21
CN104823426A (zh) 2015-08-05
US9178962B2 (en) 2015-11-03
CN104823426B (zh) 2018-03-30
WO2014085706A1 (en) 2014-06-05

Similar Documents

Publication Publication Date Title
JP6339585B2 (ja) ネットワークサービスのための権利管理サービスを提供するためのシステムおよび方法
US11665170B2 (en) Systems and methods for connecting a public device to a private device with pre-installed content management applications
US11153323B2 (en) Systems and methods for connecting a public device to a private device using mirroring applications
KR20120103722A (ko) 네트워크를 통한 미디어 서버의 원격 제어 시스템 및 그 방법
CN102682063A (zh) 第二显示装置上的直接搜索启动
US11153324B2 (en) Systems and methods for connecting a public device to a private device without pre-installed content management applications
EP3791596B1 (en) Systems and methods for connecting a public device to a private device without pre-installed content management applications