RS56171B1 - Derivati stirilpiridina i njihova upotreba za vezivanje i imidžing amiloidnih plakova - Google Patents

Description

Opis

POZADINA PRONALASKA

Oblast pronalaska

[0001] Ovaj pronalazak se odnosi na nova jedinjenja stirilpiridina, na njihovu upotrebu u dijagnostičke svrhe i inhibiciji agregacije amiloid-β i na postupke za pripremu ovih jedinjenja.

Stanje tehnike

[0002] Alzheimer-ova bolest (AB) je progresivni neurodegenerativni poremećaj koji se karakteriše kognitivnim deficitom, npovratnim gubitkom pamćenja, dezorijentacijom i poremećajem jezika. Ispitivanje delova mozga nakon smrti obolelih od AB otkriva mnoštvo senilnih plakova (SPa) koji se sastoje od β-amiloidnog (Aβ) peptida i brojnih neurofibrilarnih klubadi (NFK) formiranih od filamenata vizoko fosforilisanih tau proteina (za detaljiniji pregled i dodatne citate videti Ginsberg, S. D., i saradnici, "Molecular Pathology of Alzheimer's Disease and Related Dizorders," u Cerebral Cortex: Neurodegenerative i Agerelated Changes in Structure i Function of Cerebral Cortex, Kluwer Academic/Plenum, NY (1999), strane 603-654; Vogelsberg-Ragaglia, V., i saradnici, "Cell Biology of Tau i Cytoskeletal Pathology in Alzheimer's Disease," Alzheimer's Disease, Lippincot, Williams & Wilkins, Philadelphia, PA (1999), strane 359-372).

[0003] Amiloidoza je stanje koje karakteriše akumulacija različitih nerastvorljivih, fibrilarnih proteina u tkivima pacijenta. Depozit amiloida se formira agregacijom amiloidnog proteina, nakon toga daljom kombinacijom agregata i/ili amiloidnog proteina. Formiranje i akumulacija agregata β-amiloidnog (Aβ) peptida u mozgu su kritični faktori u razvoju i progresiji AB.

[0004] Pored uloge amiloidnih depozita u Alzheimer-ovoj bolesti, prisustvo amiloidnih depozita je pokazano u oboljenjima kao što su Mediteranska groznica, Muckle-Wells sindrom, idiopatska mijeloma, amiloidna polineuropatija amiloidna kardiomiopatija, sistemska senilna amiloidoza, amiloidna polineuropatija, nasledna cerebralna hemoragija sa amiloidozom, Down-ov sindrom, Skrapie, Creutzfeldt-Jacob-ova bolest, Kuru, Gerstamnn-Straussler-Scheinker sindrom, medularni karcinom tiroidee, izolovani atrijalni amiloid, amiloid β2-mikroglobulina kod pacijenata na dijalizi, inkluzioni telesni miozitis, depoziti β2-amiloida kod bolesti atrofije mišića i insulinoma Langerhansovih ostrvca kod dijabetesa Tip II.

[0005] Fibrilarni agregati amiloidnih peptida, Aβ1-40i Aβ1-42, su glavni metabolički peptidi koji potiču od amiloidnih prekukrsorskih proteina nađenih u senilnim plakovima i cerebrovaskuklarnim depozitima amiloida kod pacijenata sa AB (Xia, W., i saradnici, J. Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A.97:9299-9304 (2000)). Prevencija stvaranja i razgradnja formiranih Aβ plakova je cilj koji treba da se postigne u lečenju ove bolesti (Selkoe, D., J. JAMA 283:1615-1617 (2000); Wolfe, M.S., i saradnici, J. Med. Chem.41:6-9 (1998); Skovronsky, D.M., i Lee, V.M., Trends Pharmacol. Sci.21:161-163 (2000)).

[0006] Familijarna AB (PAB) je izazvana višestrukim mutacijama u A prekursorskim proteinima (APP), presenilin 1 (PS1) i presenilin 2 (PS2) genima (Ginsberg, S. D., i saradnici, "Molecular Pathology of Alzheimer's Disease i Related Dizorders," in Cerebral Cortex:

Neurodegenerative i Age-related Changes in Structure i Function of Cerebral Cortex, Kluwer Academic/Plenum, NY (1999), strane 603-654; Vogelsberg-Ragaglia, V., i saradnici, "Cell Biology of Tau i Cytoskeletal Pathology in Alzheimer's Disease," Alzheimer's Disease, Lippincot, Williams & Wilkins, Philadelphia, PA (1999), strane 359-372).

[0007] Iako tačni osnovni mehanizmi AB nisu potpuno razjašnjeni, sve do sada ispitane patogenične PAB mutacije pokazuju povećanje produkcije amiloidogenične 42-43 aminokiseline dugog lanca Aβ peptida. Prema tome, bar kod PAB, čini se da je poremećena regulacija produkcije Aβ dovoljna da indukuje kaskadu dešavanja koja dovode do neurodegeneracije. I zaista, hipoteza sa kaskadom amiloida sugeriše da formiranje ekstracelularnih fibrilarnih Aβ u mozgu može da bude ključni uzrok u patogenezi AB (Selkoe, D. J., "Biology of β-amiloid Precursor Protein i the Mechanism of Alzheimer's Disease," Alzheimer's Disease, Lippincot Williams & Wilkins, Philadelphia, PA (1999), strane 293-310; Selkoe, D. J., J. Am. Med. Assoc. 283:1615-1617 (2000); Naslund, J., i saradnici, J. Am.

Med. Assoc. 283:1571-1577 (2000); Golde, T. E., i saradnici, Biochimica et Biophysica Acta 1502:172-187 (2000)).

[0008] Različiti pristupi u pokušajima da se inhibira produkcija i redukuje akumulacija fibrilarnih Aβ u mozgu se trenutno procenjuju kao potencijalna terapija za AB (Skovronsky, D. M. i Lee, V. M., Trends Pharmacol. Sci.21:161-163 (2000); Vassar, R., i saradnici, Science 286:735-741 (1999); Wolfe, M. S., i saradnici, J. Med. Chem.41:6-9 (1998); Moore, C. L., i saradnici, J. Med. Chem. 43:3434-3442 (2000); Findeis, M. A., Biochimica et Biophysica Acta 1502:76-84 (2000); Kuner, P., Bohrmann, i saradnici, J. Biol. Chem.

275:1673-1678 (2000)). Stoga je interes da se razviju ligandi koji specifično vezuju fibrilarne Aβ agregate. Kako su ekstracelularni SP pristupačni ciljevi, ovi novi ligandi bi mogli da se koriste kao sredstva za in vivo dijagnostiku i kao probe za vizualizaciju progresivnog taloženja Aβ u studijama AB amiloido-geneze kod živih pacijenata.

[0009] U tom smislu, objavljeno je nekoliko interesantnih pristupa za razvijanje specifičnih liganda za fibrilarni Aβ agregat (Ashburn, T. T., i saradnici, Chem. Biol.3:351-358 (1996); Han, G., i saradnici, J. Am. Chem. Soc.118:4506-4507 (1996); Klunk, W. E., i saradnici, Biol. Psychiatry 35:627 (1994); Klunk, W. E., i saradnici, Neurobiol. Aging 16:541-548 (1995); Klunk, W. E., i saradnici, Society for Neuroscience Abstract 23:1638 (1997); Mathis, C. A., i saradnici, Proc. XIIth Intl. Symp. Radiopharm. Chem., Uppsala, Sweden:94-95 (1997); Lorenzo, A. i Yankner, B. A., Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A.91:12243-12247 (1994); Zhen, W., i saradnici, J. Med. Chem.42:2805-2815 (1999)). Najinteresantniji pristup je zasnovan na visoko konjugovanom hrisamin-G (CG) i Congo crvenom (CC), ovaj drugi je korišćen za fluoroscentno bojenje SP i NFK u delovima mozga nakon smrti obolelog od AB (Ashburn, T. T., i saradnici, Chem. Biol.3:351-358 (1996); Klunk, W. E., i saradnici, J.

Histochem. Cytochem. 37:1273-1281 (1989)). Konstante inhibicije (Ki) vezivanja CR, CG, i 3'-bromo- i 3'-jodo derivate CG za fibrilarne Aβ agregate su 2,800, 370, 300 i 250 nM, tim redom (Mathis, C. A., i saradnici, Proc. XIIth Intl. Symp. Radiopharm. Chem., Uppsala, Sweden:9A-95 (1997)). Pokazano je da se ova jedinjenja selektivno vezuju za agregate Aβ (1-40) peptida in vitro kao i za fibrilarne Aβ depozite u delovima AB mozga (Mathis, C. A., i saradnici, Proc. XIIth Intl. Symp. Radiopharm. Chem., Uppsala, Sweden:94-95 (1997)).

[0010] Postoji nekoliko potencijalnih koristi od imidžinga Aβ agregata u mozgu. Tehnika imidžinga će da unapredi dijagnozu identifikacijom potencijalnih pacijenata sa viškom Aβ plakova u mozgu; zbog kojih bi moglo da dođe do razvoja Alzheimer-ove bolesti. Tehnika takođe može da bude korisna za praćenje progresije bolesti. Kada tretmani sa anti-plak lekovima postanu raspoloživi, imidžing Aβ plakova u mozgu može da obezbedi osnovno sredstvo za praćenje tretmana. Prema tome, jednostavno, veoma je poželjan neinvazivni postupak za detekciju i kvantifikaciju amiloidnih depozita kod pacijenata. Trenutno, detekcija amiloidnih depozita uključuje histološke analize materijala dobijenih biopsijom ili autopsijom. Oba postupka imaju nedostatke. Na primer, autopsija može da se vrši samo za dijagnoze nakon smrti.

[0011] Direktan imidžing amiloidnih depozita in vivo je težak, zbog toga što depoziti imaju mnogo istih fizičkih karakteristika (na primer, gustina i sadržaj vode) kao normalna tkiva. Pokušaji da se oslikaju amiloidni depoziti pomoću magnetno rezonantnog imidžinga (MRI) i kompjuterizovane aksijalne tomografije (CAT) su bili razočaravajući, detekcija amiloidnih depozita je bila moguća samo pod određenim pogodnim uslovima. Pored toga, pokušaji da se amiloidni depoziti obeleže sa antitelima, serumom amiloidnog P proteina, ili drugim probnim molekulama su dali neku selektivnost na periferiji tkiva, ali je imidžing bio slab.

[0012] Potencijalni ligandi za detekciju Aβ agregata u živom mozgu moraju da prođu intaktnu barijeru krv-mozak. Na taj način preuzimanje od strane mozga može da se poboljša korišćenjem liganda sa relativno manjom veličinom molekule ( u poređenju sa Congo crvenim) i povećanom lipofilnošću. Visoko konjugovani tioflavini (S i T) se uglavnom koriste kao boje za bojenje Aβ agregata u mozgu sa AB (Elhaddaoui, A., i saradnici, Biospectroscopy 1:351-356 (1995)).

[0013] Ono M i koautori opisuju agense za imidžing amiloida u odnosu na Alchajmerovu bolest primenom stiril piridina sa 125I supstituentom na poziciji 2 piridina, i derivata stilbena; zapazažaju inhibicione osobine određenih jedinjenja (Ono M, et al., (2005) Nucl Med Biol, 32 (4) : 329-335).

[0014] Međunarodna objava Br. WO 03/018070 A1 opisuje radioobeležena jedinjenja stilbena za imidžing agense amiloida i za inhibitore agregacije amiloida u obrazovanju amiloidnih depozita.

[0015] Wenchao Q i koautori opisuju seriju novih stirilpiridina kao testove sa kompjuterskom tomografijom jednostruke fotonske emisije za imidžing radiojodiranih uzoraka Aβ amiloidnih plakova odabranih jedinjenja koja su pokazala in vivo biodistribuciju u mozgu kod određenih modela miđeva i jak signal vezivanja u autoradiografskim studijama u korelaciji sa prisustvom Aβ amiloidnih plakova (Wenchao Q, et al., (2007) J Med Chem, 50 (9) : 2157-2165).

[0016] Honma Y i koautori opisuju dobijanje serije N-tetrazolilpiridinkarboksamida i ocenu antialergijske aktivnosti (Honma Y, et al., (1984) J Med Chem, 27 (2) : 125-128).

[0017] Jerchel & Heck potvrdili su reakcije kondenzacije 4-metilpiridina i 2-metilpiridina sa benzaldehidom radi obrazovanja jedinjenja stirila, i opisuju postupak kondenzovanja 3-metilpiridina sa benzaldehidom (Jerchel D, HE Heck, (1958), Liebigs Ann. Chem. Bd., 613 (1) : 171-177).

[0018] Park SH i T Nagamura opisuju interakcije rezonance naelektrisanja kod monohromofornih i bihromofornih derivata α-supstituisanon-(4-nitrostiril)piridinijuma (Park SH, T Nagamura (2001) J Photopolym Sci Technol, 14 (2) : 227-232).

[0019] Apstrakt Kupetis-a GK et al., opisuje, inter alia, sintezu nezasićenih kvaternarnih derivata piridina koja obuhvata dva prstena kvaternizovanog piridina putem kvaternizacije 4-stirilpiridina piridinijum bromidima i putem kvaternizacije benzilpiridina sa 4-stirilpiridinijum bromidima (Kupetis GK, et al., (1997) Chemija, 3, : 98-101 (STN Acc. No.1998:36725)).

[0020] US Patent Br.5,506,089 opisuje opšti postupak za pripremu fotosenzitivnih polimera koji obuhvata poli(vinil alkohol) ili poli(vinil piridin) osnovu i heterocikličnu, foto-osetljivu zavisnu grupu, gde konačno prečišćavanje generalno nije potrebno.

[0021] U WO 2007/002540 A2, Kung HF, jedan od sadašnjih pronalazača, opisuje postupak za korišćenje radioobeleženog etilen glikola (n = 1) (EG) ili polietilen glikola (n = od 2 do 10) (PEG) kao ostatak obeležavajuće grupe na jedinjenjima koja mogu biti upotrebljena za imidžing tkiva. EG ili PEG ostatak poželjno sadrži radiofluor (18F), i pogodno je vezan za ligand (L; bilo koji molekul koji odgovara za kasniju upotrebu kao imidžing agens). Poželjno, imidžing agens je pogodan za davanje sisaru i detektovanej putem PET ili SPECT imidžinga.

[0022] Zabeležen je visoko lipofilični obeleživač [<18>F]FDDNP, za vezivanje i klubadi (uglavnom sačinjeni od hiperfosforilisanih tau proteina) i plakova (koji sadrže agregate Aβ proteina). (Shoghi-Jadid K, i saradnici, Am J Geriatr Psychiatry. 2002;10:24-35). Koristeći pozitron-emisionu tomografiju (PET), zabeleženo je da ovaj obeleživač specifično obeležava depozite u plakovima i klubadima kod devet pacijenata sa AB i sedam subjekata za upoređivanje. (Nordberg A. Lancet Neurol.2004; 3:519-27). Koristeći nove procedure farmakokinetičkih analiza nazvanih odnosom između vremena zadržavanja u delu mozga koji se ispituje u odnosu na mostove, mogu da se pokažu razlike između pacijeanta sa AB i subjekata za upoređivanje. Relativno vreme zadržavanja je značajno veće kod pacijenata sa AB. Ovo je dalje otežano interesantnim nalazom da je FDDNP u kompeticiji sa nekim NSAID-ma za vezivanje za Aβ fibrile in vitro i za Aβ plakove ex vivo (Agdeppa ED, i saradnici. 2001; Agdeppa ED, i saradnici, Neuroscience.2003;117:723-30).

[0023] U novije vreme je zabeležen imidžing β-amiloida u mozgu pacijenata sa AB korišćenjem derivata benzotiazol anilina, [<11>C]6-OH-BTA-1 (takođe označen kao [<11>C]PIB). (Mathis CA, i saradnici, Curr Pharm Des.2004;10:1469-92; Mathis CA, i saradnici, Arch. Neurol. 2005, 62:196-200.). Za razliku od slučaja koji je uočen za [<18>F]FDDNP, [<11>C]6-OH-BTA-1 se specifično vezuje za fibrilarni Aβ in vivo. Pacijenti kod kojih je dijagnostikovana blaga AB pokazuju primetnu retenciju [11C]6-OH-BTA-1 u korteksu, za koji se zna da sadrži velike količine amiloidnih depozita kod AB. U grupi pacijenata sa AB, retencija [<11>C]6-OH-BTA-1 je značajno povećana u frontalnom korteksu. Velika povećanja su takođe uočena u parietalnim, temporalnim i okcipitalnim korteksima i u striatumu. Retencija [11C]6-OH-BTA-1 je ekvivalentna kod pacijenata sa AB i subjekata za upoređivanje u oblastima za koje se zna da relativno nisu podložne taloženju amiloida (kao što su subkortikalna bela masa, mostovi i cerebelum). Nedavno je ispitan derivat stilbena [11C]SB-13 kao još jedna proba ciljanog<11>C obeleženog Aβ plaka. In vitro vezivanje pomoću [<3>H]SB-13 ukazuje da jedinjenje pokazuje odličan afinitet vezivanja i da vezivanje može jasno da se meri u kortikalnoj sivoj masi, ali ne i u beloj masi u slučajevima AB. (Kung M P i saradnici Mozak Res.2004;1025:89-105.

Pokazano je veoma slabo specifično vezivanje u homogenatima kortikalnog tkiva kontrolnih mozgova. Kd vrednosti [3H]SB-13 u AB kortikalnim homogenatima su bile 2.4± 0.2 nM. Uočeni su visok kapacitet vezivanja i uporedive vrednosti (14-45 pmol/mg proteina) (Id.). Kao što se i očekivalo, kod pacijenata sa AB [<11>C]SB-13 pokazuje visoku akumulaciju u frontalnom korteksu (pretpostavlja se u oblasti koja sadrži Aβ plakove velike gustine) kod pacijenata sa blagom do umerenom AB, ali ne i kod kontrolnih subjekata odgovarajuće starosti. (Verhoeff NP, i saradnici, Am J Geriatr Psychiatry. 2004;12:584-95).

[0024] Bilo bi korisno da postoji neinvanzivna tehnika za imadžing i kvantifikaciju amiloidnih depozita kod pacijenta. Pored toga, bilo bi korisno da postoje jedinjenja koja inhibiraju agregaciju amiloidnih proteina za formiranje amiloidnih depozita i postupak za određivanje jedinjenja sposobnih da inhibiraju agregaciju amiloidnog proteina.

KRATAK SADRŽAJ PRONALASKA

[0025] Ovaj pronalazak opisan je u zahtevima, a on je jedinjenje sledeće formule:

farmaceutska kompozicija koja obuhvata jedinjenje te formule;

dijagnostička kompozicija za imidžing amilodinih depozita, koja obuhvata radioobeleženo jedinjenje te formule;

dijagnostička kompozicija za imidžing amilodinih depozita, koja obuhvata radioobeleženo jedinjenje te formule, za upotrebu u imidžingu amilodinih depozita; i

farmaceutska kompozicija koja obuhvata jedinjenje te formule za upotrebu u inhibiranju agregacije amiloidnih plakova kod sisara.

OPIS SLIKA

[0026]

FIG. 1: prikazuje film nastao od imidžinga jedinjenja iz ovog pronalaska.

FIG. 2 prikazuje film autoradiografije upoređujući stirilpiridin 2 sa analogom stilbena.

FIG. 3 prikazuje krivu zasićenja stirilpiridina 2 u homogenatima AB mozga.

FIG. 4 prikazuje nekoliko jedinjenja iz ovog pronalaska i njihove odgovarajuće vrednosti vezivanja.

FIG. 5 prikazuje in vitro autoradiografiju sekcija makronizova u mozgu.

FIG. 6 prikazuje in vitro stabilnost F-18 označenih obeleživača za mešovite mikrosomalne frakcije humane jetre. Obeleživači u PBS bez mikrosomalnih frakcija služe kao kontrola. Vrednosti (% nepromenjenog osnovnog jedinjenja) uprosečene su od duplikata.

FIG. 7 prikazuje specifično vezivanje [<18>F]2 za mešovite AB i kontrolne homogenate tkiva mozga. Siva i bela masa se disektuju iz kortikalnih regiona. Visoko specifično vezivanje se uglavnom detektuje u sivoj masi. Nađene vrednosti su prosek ± SEM za šest merenja.

Relativno malo vezivanje je uočeno u homogenatima bele mase. Nasuprot tome, homogenati kontrolnog mozga, ili bele ili sive mase, pokazuju značajno manje specifično vezivanje [<18>F]2.

FIG. 8 prikazuje: (gore) HPLC profil jedinjenja [18F]2; (dole) UV trag ne-radioaktivnog referentnog jedinjenja 2, (350 nm). HPLC uslovi: Agilent 1100 serije; Phenomenex Gemini C-18 kolona 5µ 250 x 4.6 mm, CH3CN/amonijum formatni pufer (1 mM) 8/2 v/v, 1 mL/min. Rt. 6.34 min (radioaktivno), 6.05 min (UV). Prekid vremena retencije je zbog konfiguracije detektora.

DETALJAN OPIS PRONALASKA

[0027] Opisana su novajedinjenja Formula I, Ia, II i III. Zaštita se traži za novo jedinjenje koje spada u opseg parametara osnovnih jedinjenja određenih Formulama I, Ia, II i III.

[0028] Ovde su takođe opisane dijagnostičke kompozicije koje obuhvataju radioobeleženo jedinjenje Formula I, Ia, II i III, a pomenute dijagnostičke kompozicije dalje obuhvataju farmaceutski prihvatljiv nosač ili razblaživač. Zaštita se ovde traži za dijagnostičku kompoziciju koja obuhvata radioobeleženo jedinjenje koje spada unutar parametara osnovnih jedinjenja određenih Formulama I, Ia, II i III

[0029] Opisan je postupak za imidžing amilodinih depozita, pri čemu postupak obuhvata uvođenje u pacijenta detektibilne količine obeleženog jedinjenja Formula I, Ia, II i III ili njegove farmaceutski prihvatljive soli, estra, amida ili proleka.

[0030] Takođe je opisan postupak za inhibiranje agregacije amiloidnih proteina, pri čemu postupak obuhvata davanje sisaru amiloid inhibirajuću količinu jedinjenja Formula I, Ia, II i III ili njegove farmaceutski prihvatljive soli, estra, amida ili proleka.

[0031] Opisan su postupci i intermedijeri korisni za sintetizovanje za amiloidn inhibirajuća i imidžing jedinjenja formula I, Ia, II, i III ovde opisanih.

[0032] Ovde je opisano jedinjenje Formule I,

ili njegova farmaceutski prihvatljiva so; u kojoj, n je ceo broj od jedan do šest; najmanje jedno, a ne više od tri, od A1, A2, A3, A4i A5je N, a ostala su -CH ili -CR2 kao dozvoljeni; R1 je odabrano iz grupe koju čine:

a. -(CH2)pNRaRb, gde su Ra i Rb nezavisno vodonik, C1-4alkil, hidroksi(C1-4)alkil ili halo(C1-4)alkil, a p je ceo broj od 0 do 5;

b. hidroksi,

c. C1-4alkoksi,

d. hidroksi(C1-4)alkil,

e. halogen,

f. cijano,

g. vodonik,

h. nitro,

i. (C1-C4)alkil,

j. halo(C1-C4)alkil,

k. formil,

l. -NHCO(C1-4alkil), i

m. -OCO(C1-4alkil);

R2 je odabrano iz grupe koju čine:

u kojoj q je ceo broj od 1 do 10; Z je odabrano iz grupe koju čine halogen, halogenom supstituisan benzoiloksi, halogenom supstituisan benziloksi, halogenom supstituisan fenil(C1-

4)alkil, halogenom supstituisan ariloksi, i halogenom supstituisan C6-10aril, ili Z takođe može biti hidroksi; a R30, R31 , R32 i R33 su u svakom slučaju nezavisno odabrani iz grupe koju čine vodonik, hidroksi, C1-4alkoksi, C1-4alkil, i hidroksi(C1-4)alkil; ili Z je hidroksi;

u kojoj q je ceo broj od 1 do 10, Rx i Ry su vodonik, hidroksi ili C1-4alkil; t je 0, 1, 2 ili 3; a Z, R30, R31 , R32 i R33 su kako je gore opisano;

u kojoj Y je odabrano iz grupe koju čine halogen, halogenom supstituisan benzoiloksi, halogenom supstituisan fenil(C1-4)alkil, halogenom supstituisan ariloksi, i halogenom supstituisan C6-10aril; U je odabrano iz grupe koju čine vodonik, hidroksi, halogen, halogenom supstituisan benzoiloksi, halogenom supstituisan fenil(C1-4)alkil, halogenom supstituisan ariloksi, i halogenom supstituisan C6-10aril; a R34 , R35, R36, R37, R38, R39 i R40 su u svakom slučaju nezavisno odabrani iz grupe koju čine vodonik, halogen, hidroksi, C1-4alkoksi, C1-4alkil, i hidroksi(C1-4)alkil;

u kojoj su Rx i Ry vodonik, hidroksi ili C1-4alkil; t je 0, 1, 2 ili 3; a Y, U, R34 , R35, R36, R37, R38, R39 i R40 su kako je gore opisano;

iii. NR'R", u kojoj najmanje jedno od R' i R" je (CH2)dX, gde je X halogen, poželjno F ili 18F, a d je ceo broj od 1 do 4; drugo od R' i R" je odabrano iz grupe koju čine vodonik, C1-4alkil, halo(C1-4)alkil, i hidroksi(C1-4)alkil;

iv. NR'R"-(C1-4)alkil, u kojoj najmanje jedno od R’ i R” je (CH2)dX, gde je X halogen, poželjno F ili<18>F, a d je ceo broj od 1 do 4; drugo od R' i R" je odabrano iz grupe koju čine vodonik, C1-4alkil, halo(C1-4)alkil, i hidroksi(C1-4)alkil;

v. halo(C1-4)alkil; i

vi. neki etar (R-O-R) sledeće strukture: [halo(C1-4)alkil-O-(C1-4)alkil]-; a

R7 i R8 su u svakom slučaju nezavisno odabrani iz grupe koju čine vodonik, hidroksi, amino, metilamino, dimetilamino, C1-4alkoksi, C1-4alkil, i hidroksi(C1-4)alkil.

[0033] Poželjna jedinjenja uključuju ona u kojima je halogen, u jednom ili više pojavljivanja u strukturi, predstavlja radioobeležen halogen. Takođe su poželjna jedinjenja u kojima se halogen bira iz grupe koju čine I,<123>I,<125>I,<131>I, Br,<76>Br,<77>Br, F ili<18>F.

Naročito poželjna jedinjenja su ona koja sadrže<18>F. Jedinjenja koja sadrže<123>I takođe su naročito poželjna.

[0034] Korisne vrednosti R1 iznete su gore. Poželjne vrednosti su hidroksi ili NR<a>R<b>(CH2)p-, u kojoj p je ceo broj od 0 do 5, a Ra i Rb nezavisno su vodonik, C1-4alkil ili (CH2)dX, gde je X halogen, a d je ceo broj od 1 do 4. Korisne vrednosti p uključuju cele brojeve od 0 do 5. Poželjno, p je 0, 1 ili 2. Najpoželjnije, p je 0 tako da R<1>predstavlja NR<a>R<b>. U poželjnim primerima izvođenja ovde opisanim i/ili za koje se traži zaštita, R<1>bilo u meta ili para položaju u odnosu na respektivni most. Poželjna vrednost R<1>je NR<a>R<b>, gde su R<a>i R<b>nezavisno vodonik ili C1-4alkil. U ovom primeru izvođenja, poželjno je da C1-4alkil bude metil. Poželjno jedan od R<a>i R<b>je vodonik, drugi je C1-4alkil, kao što je metil. Najpoželjnije, oba Ra i Rb su metil. Jedna druga poželjna vrednost R<1>je hidroksi. Takođe su poželjne bilo koje prolek grupe koje posle davanja daju poželjnu vrednost za R<1>. Takve prolek grupe dobro poznate u struci.

[0035] Korisne vrednosti n uključuju cele brojeve od 1 do 6. Poželjno, vrednost n je od 1 do 4. Najpoželjnije, vrednost n je od 1 do 3. Naročito je poželjno da n bude jedan.

[0036] Korisne vrednosti R7 i R8 su u svakom slučaju nezavisno odabrani iz grupe koju čine vodonik, hidroksi, amino, metilamino, dimetilamino, C1-4alkoksi, C1-4alkil, i hidroksi(C1-

4)alkil. Vrednost n određuje broj R7 i R8 grupe(a) prisutne(ih) u jedinjenju. Ako je prisutno više od jedanputa u nekom određenom jedinjenju u svakom slučaju R<7>i R<8>, vrednost može biti različita od bilo koje druge vrednosti R<7>i R<8>. U poželjnim primerima izvođenja, R<7>i R<8>su svako vodonik u svakom slučaju.

[0037] Korisne vrednosti R2 uključuju podstrukture i, i', ii, ii', iii, iv, v, i vi, kako je gore prikazano. U poželjnim primerima izvođenja Formule I, R<2>je bilo u meta ili para položaju u odnosu na respektivni most. Poželjno, R<2>je podstruktura i ili ii. Takođe su poželjne podstrukture i' i ii'. U ovim primerima izvođenja, korisne vrednosti q uključuju cele brojeve od jedan do deset. Poželjno, u jedinjenju u kojem R<2>je i ili i', q je ceo broj od 1 do 5.

Najpoželjnije, q je 1 do 4, naročito 3 ili 4. U podstrukturi i ili i', korisne vrednosti R<30>, R<31>, R32 i R33 nezavisno uključuju vodonik, hidroksi, C1-4alkoksi, C1-4alkil, i hidroksi(C1-4)alkil. Poželjna jedinjenja uključuju ona u kojima jedno ili više od R<30>, R<31>, R<32>i R<33>predstavlja vodonik. Poželjnija jedinjenja uključuju ona u kojima svako od R<30>, R<31>, R<32>i R<33>predstavlja vodonik.

[0038] U podstrukturi ii ili ii', korisne vrednosti Y, U i R34 , R35, R36, R37, R38, R39 i R40 su opisana gore. Poželjna jedinjenja uključuju ona u kojima U predstavlja hidroksi.

[0039] Korisna jedinjenja uključuju ona jedinjenja gde najmanje jedno, a ne više od tri, od A1, A2, A3, A4i A5su N, a ostala su -CH ili -CR2 kao dozvoljeni. Poželjnije je da N bude u položaju A4.

[0040] Poželjna jedinjenja Formule I uključuju ona jedinjenja u kojima A4predstavlja N, i imaju sledeću formulu:

gde su Ra i Rb nezavisno odabrani između vodonika ili C1-C4alkila, Z kao što je opisano gore, a q je ceo broj od 1 do 5. Primeri poželjnih jedinjenja uključuju:

u kojoj q je ceo broj od 1 do 4; kao što je,

[0041] Ostala poželjna jedinjenja Formule I, kada R<2>je ii, uključuju:

[0042] U jednom drugom aspektu, ovaj pronalazak usmeren je na jedinjenja Formule I, sledeće strukture:

ili njegove farmaceutski prihvatljive soli, gde: najmanje jedno, a ne više od tri, od A1, A2, A3, A4i A5je N, a ostala su -CH, ili -CR2 kao dozvoljeni; n je ceo broj od 1 do 6; R1 uključuje sve korisne vrednsoti prethodno opisane, poželjno hidroksi ili NR<a>R<b>(CH2)p-, gde p je ceo broj od 0 do 5, a Ra i Rb su nezavisno vodonik, C1-4alkil ili (CH2)dX, gde je X halogen, a d je ceo broj od 1 do 6; R2 je odabrano iz grupe koju čine:

u kojoj q je ceo broj od 2 do 10; Z je -Ch;

u kojoj q je ceo broj od 1 do 10, Rx i Ry su vodonik, hidroksi ili C1-4alkil; t je 0, 1, 2 ili 3; a Z, R30, R31 , R32 i R33 su kao što je opisano; i Z je - Ch;

u kojoj Y je -Ch; U je odabrano iz grupe koju čine vodonik, hidroksi, halogen, halogenom supstituisan benzoiloksi, halogenom supstituisan fenil(C1-4)alkil, halogenom supstituisan ariloksi, i halogenom supstituisan C6-10aril; a R34 , R35, R36, R37, R38, R39 i R40 su u svakom slučaju nezavisno odabrani iz grupe koju čine vodonik, halogen, hidroksi, C1-4alkoksi, C1-4alkil, i hidroksi(C1-4)alkil;

u kojoj, Rx i Ry su vodonik, hidroksi ili C 35

1-4alkil; t je 0, 1, 2 ili 3; a Y, U, R34 , R , R36, R37, R38, R39 i R40 su kako je gore opisano;

iv. -(CH2)w-O-Ch, u kojoj w je ceo broj od 1 do 10;

v. -Ch; i

vi. -(CH2)w-Ch, u kojoj w je ceo broj od 1 do 10;

u kojoj, ostatak "-Ch" je helirajući ligand sposoban za kompleksiranje sa nekim metalom radi obrazovanja helata metala. Mnogi ligandi poznati su u struci i pogodni su za upotrebu kao obeležavajući ostaci za jedinjenja prema ovom pronalasku. Stručnjaci će razumeti da ti ligandi obezbeđuju put ka jedinjenjima za obeležavanje, a pronalazak nije ograničen na određene ligande, od kojih su mnogi međusobno zamenljiv. Poželjno, ovaj ligand je tri- ili tetradentatni ligand, kao što je N3, N2S, NS2, N4i oni tipa N2S2, predstavljeni, ali ne i ograničeni, sledećom strukturom:

u kojoj RP . je vodonik ili sulfhidril zaštitna grupa, a R<9>R<10>, R<11>, R<12>, R<13>, R<14>, R<15>, R<16>, R<43>i R44 su u svakom slučaju nezavisno odabrani iz grupe koju čine vodonik, hidroksi, amino, metilamino, dimetilamino, C1-4alkoksi, C1-4alkil, i hidroksi(C1-4)alkil. Kada je kompleksirana sa metalom kao što je 99m-Tc, -Ch ima sledeću strukturu:

[0043] Dodatno, radioizotop renijuma može se kompleksirati sa tetradentatnim ligandom, pre nego sa tehnecijumom. Kada helatni ostatak nije kompleksiran metalom, RP su oba vodonik, ili mogu biti bilo koji varijetet zaštitnih grupa pogodnih za sumpor, uključujući metoksimetil, metoksietoksimetil, p-metoksibenzil ili benzil. Sumpor zaštitne grupe detaljno su opisane od Greene, T.W. i Wuts, P.G.M., Protective Grops in Organic Synthesis, 2nd Edition, John Wiley and Sons, Inc., New York (1991). Zaštitna grupa R<P>može se ukloniti pogodnim postupcima poznatim u organskoj sintezi, kao što su trifluorosirćetna kiselina, hlorid žive ili natrijum u tečnom amonijaku. U slučaju labilnih grupa Luisove kiseline, uključujući acetamidometil i benzamidometil, RP može biti netaknuta. Oznaćavanje liganda tehnecijumom u ovom slučaju cepaće zaštitnu grupu, i dovesti zaštićeni ekvivalent diaminditiola do nezaštićenog oblika. Dalje je poznato nekoliko liganda opšteg N2S2tipa, i mogu se naizmenično koristiti; i

R7 i R8 su u svakom slučaju nezavisno odabrani iz grupe koju čine vodonik, hidroksi, amino, metilamino, dimetilamino, C1-4alkoksi, C1-4alkil, i hidroksi(C1-4)alkil.

[0044] Poželjne vrednosti R<1>su hidroksi ili NR<a>R<b>(CH2)p-, u kojoj p je ceo broj od 0 do 5, a Ra i Rb su nezavisno vodonik, C1-4alkil ili (CH2)dX, gde je X halogen, a d je ceo broj od 1 do 4. Korisne vrednosti p uključuju cele brojeve od 0 do 5. Poželjno, p je 0, 1 ili 2.

Najpoželjnije, p je 0 tako da R<1>predstavlja NR<a>R<b>. U poželjnim primerima izvođenja, R<1>je bilo u meta ili para položaju u odnosu kti i t. Poželjna vrednost R<1>je NR<a>R<b>, gde su Ra i Rb nezavisno vodonik ili C1-4alkil. U ovom primeru izvođenja, poželjno je da C1-4alkil bude metil. Poželjno jedan od R<a>i R<b>je vodonik, drugi je C1-4alkil, kao što je metil ili su oba Ra i Rb metil. Jedna druga poželjna vrednost R<1>je hidroksi. Takođe poželjno za R<1>su bilo koje grupe koje se nakon davanja telu metabolišu ili razgrađuju do poželjnih vrednosti R<1>prethodno navedenih. Te grupe poznate su u struci i čine prolek, a grupe sposobne za obrazovanje prolekova takođe su poznate stručnjacima.

[0045] Korisne vrednosti n uključuju cele brojeve od 1 do 6. Poželjno, vrednost n je od 1 do 4. Najpoželjnije, vrednost n je od 1 do 3. Naročito je poželjno da n bude jedan.

[0046] Korisne vrednosti R7 i R8 su u svakom slučaju nezavisno odabrani iz grupe koju čine vodonik, hidroksi, amino, metilamino, dimetilamino, C1-4alkoksi, C1-4alkil, i hidroksi(C1-

4)alkil. Vrednost n određuje broj R7 i R8 grupe(a) prisutne(ih) u jedinjenju. Ako je prisutno više od jedanputa u nekom određenom jedinjenju, u svakom slučaju R<7>i R<8>, vrednost može biti različita od bilo koje druge vrednosti R<7>i R<8>. U poželjnim primerima izvođenja, R<7>i R<8>su svako vodonik u svakom slučaju.

[0047] Korisne vrednosti R2 uključuju podstrukture i, i', ii, iii i iii' kako je gore prikazano. U poželjnim primerima izvođenja Formule I, R<2>je bilo u meta ili para položaju u odnosu na respektivni most. Poželjno, u jedinjenju u kojem R<2>je i ili i', q je ceo broj od 2 do 5.

Najpoželjnije, q je 3 ili 4. U podstrukturi i ili i', korisne vrednosti R<30>, R<31>, R<32>i R<33>nezavisno uključuju vodonik, hidroksi, C1-4alkoksi, C1-4alkil, i hidroksi(C1-4)alkil. Poželjna jedinjenja uključuju ona u kojima jedno ili više od R<30>, R<31>, R<32>i R<33>su vodonik. Poželjnija jedinjenja uključuju ona u kojima svako od R<30>, R<31>, R<32>i R<33>je vodonik.

[0048] U podstrukturi iii ili iii', korisne vrednosti za U i R34 , R35, R36, R37, R38, R39 i R40 opisane su gore. Poželjna jedinjenja uključuju ona u kojima U predstavlja hidroksi.

[0049] Korisna jedinjenja uključuju ona jedinjenja u kojima jedno, a ne više od tri, od A1, A2, A3, A4i A5je N, a ostala su -CH ili -CR2 kao dozvoljeni. Poželjno da ako samo jedno od A1, A2, A3, A4i A5predstavlja N, to bude A4.

[0050] Ovde je takođe opisano jedinjenje Formule II sledeće strukture:

ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, u kojoj: najmanje jedno, a ne više od tri, od A1, A2, A3, A4i A5je N, a ostala su -CH, -CR3 ili -CR4 kao dozvoljeni; R5 i R5' su nezavisno vodonik ili C1-4alkil; R1 i R2 , u svakom slučaju, nezavisno su odabrani iz grupe koju čine vodonik, halogen, C1-4alkil, cijano, karboksi(C1-5)alkil, trifluorometil, nitro, halo(C1-4)alkil, formil i NR6R7(CH2)p-, u kojoj p je ceo broj od 0 do 5, a R6 i R7 su nezavisno vodonik, C1-4alkil ili (CH2)dX, gde je X halogen, a d je ceo broj od 1 do 4; pored gore navedenih vrednosti za R1 i R2 , R1 i/ili R2 takođe nezavisno mogu biti hidroksi; R<3>je odabrano iz grupe koju čine vodonik, halogen, C1-4alkil, cijano, karboksi(C1-5)alkil, trifluorometil, nitro, halo(C1-4)alkil, formil, NR6R7(CH2)p-, u kojoj p je ceo broj od 0 do 5, a R6 i R7 su nezavisno vodonik, C1-4alkil ili (CH2)dX, gde je X halogen, a d je ceo broj od 1 do 4, 18Fluorometil, 18Fluoroetil, 18Fluoropropil i Sn(alkil)3;

R4 je odabrano iz grupe koju čine:

a. C1-4alkiltio,

b. C1-4alkilsulfonil,

c. hidroksi,

d. C1-4alkoksi,

e. NR6R7(CH2)p-, u kojoj p je ceo broj od 0 do 5, a R6 i R7 su nezavisno vodonik, C1-4alkil ili (CH2)dX, gde je X halogen, a d je ceo broj od 1 do 4,

f. fenil(C1-4)alkil,

g. C6-10aril,

h. heteroaril,

i. heterocikl,

j. heterocikl(C1-4)alkil, i

k. C3-6cikloalkil,

u kojoj pomenuti fenil(C1-4)alkil, C6-10aril, heteroaril, heterocikl, heterocikl(C1-4)alkil ili C3-6cikloalkil je supstituisan jenim od sledećih: C1-4alkiltio, C1-4alkil sulfonil, metoksi, hidroksi, dimetilamino ili metilamino; a, X' je vodonik, 18Fluorometil, 18Fluoroetil, 18Fluoropropil, 125I, 123I, 131I, 18F, 76Br, 77Br ili Sn(alkil)3; pod uslovom da jedan od R1 , R2 , R3 ili R4 je NR6R7(CH2)p-. U daljem primeru izvođenja, takođe je obezbeđeno da jedan od R1 , R2 ili R4 bude hidroksi.

[0051] Korisne vrednosti R5 i R5' uključuju sve prethodno navedene vrednosti. Poželjno, R<5>i R5' su nezavisno vodonik ili C1-4alkil kao što je metil. Takođe poželjno, R1 i R2 su nezavisno hidroksi, monometilamin ili dimetilamin.

[0052] Korisne vrednosti R3 uključuju sve one prethodno navedene vrednosti. Poželjnije, R<3>je vodonik, 18Fluorometil, 18Fluoroetil, 18Fluoropropil, 125I, 123I, 131I ili 18F.

[0053] Korisne vrednosti R1 i R2 uključuju sve prethodno navedene vrednosti. Poželjno, R<1>i R2 su nezavisno vodonik ili C1-4alkil kao što je metil.

[0054] Korisne vrednosti R4 uključuju sve one prethodno navedene vrednosti. Poželjno, R4 je metiltio, metilsulfonil, hidroksi, metoksi ili NR6R7(CH2)p-.

[0055] Korisne vrednosti X' uključuju sve one prethodno navedene. Poželjne vrednosti uključuju vodonik,<18>Fluorometil,<18>Fluoroetil ili<18>Fluoropropil,<125>I,<123>I,<131>I i<18>F.

[0056] U svim jedinjenjima opisanim i/ili za koja se ovde traži zaštita u kojima samo jedno od A1, A2, A3, A4i A5je N, poželjnije je da A4bude N.

[0057] Reprezentativna jedinjenja prema ovom pronalasku uključuju:

u kojima -Ch je helatni ostatak tipa N2S2, X, q, Ra, Rb, R7, R8, R30, R31 , R32 i R33 su kako je gore opisano. Najpoželjnije, R<a>i R<b>oba su metil.

[0058] U daljem primeru izvođenja ovde su opisana i/ili za koja se traži zaštita su jedinjenja Formule I'a sledeće opšte strukture:

u kojoj najmanje jedno, a ne više od tri, od A1, A2, A3, A4i A5je N, a ostala su -CH; q je ceo broj od 1 do 10; R' i R" svako je nezavisno vodonik ili C1-4alkil, a X predstavlja radioobeležen halogen ili -Ch ostatak. Primer ovih jedinjenja koja su ovde opisana uključuje jedinjenja Formule Ia sledeće strukture:

u kojoj najmanje jedno, a ne više od tri, od A1, A2, A3, A4i A5je N, a ostala su -CH; q je ceo broj od 1 do 10; a X predstavlja radioobeležen halogen ili -Ch ostatak. Poželjno, mono ili di C1-4alkilamino, poželjnije monometilamino ili dimetilamino i PEG supstituenti su u para položaju u odnosu na etilenski most. Takođe, poželjna je da A4bude N, a A1, A2, A3i A5svako -CH. Poželjne vrednosti q su celi brojevi od 2 do 5; a naročito poželjne vrednosti su 3 i 4. Poželjne vrednosti X uključuju<123>I i<18>F. Najpoželjnija vrednost X je<18>F.

[0059] Takođe su opisana jedinjenja Formule III sledeće strukture:

ili njihova farmaceutski prihvatljiva so; u kojoj, n je ceo broj od jedan do šest; najmanje jedno, a ne više od tri, od A1, A2, A3, A4i A5je N, a ostala su -CH, -CR2 ili -CR3 kao dozvoljeni; R1 uključuje sve korisne vrednosti prethodno navedene za Formulu I, poželjno hidroksi ili NRaRb(CH2)p-, u kojoj p je ceo broj od 0 do 5, a Ra i Rb su nezavisno vodonik, C1-4alkil ili (CH2)dX, gde je X halogen, a d je ceo broj od 1 do 4, R3 je odabrano iz grupe 125I, 123I, 131I, 18F, 18F(C1-C4) alkil, 76Br, 77Br ili Sn(alkil)3; R2 je odabrano iz grupe koju čine:

u kojoj q je ceo broj od 1 do 10; Z je odabrano iz grupe koju čine vodonik, hidroksi, halogen, C1-4alkoksi, C1-4alkil, i hidroksi(C1-4)alkil; a R30, R31 , R32 i R33 su u svakom slučaju nezavisno odabrani iz grupe koju čine vodonik, hidroksi, C1-4alkoksi, C1-4alkil, i hidroksi(C1-

4)alkil;

u kojoj q je ceo broj od 1 do 10, Rx i Ry su vodonik, hidroksi ili C1-4alkil; t je 0, 1, 2 ili 3; a Z, R30, R31 , R32 i R33 su kao što je opisano;

u kojoj Y i U su nezavisno odabrani iz grupe koju čine vodonik, hidroksil, halogen, C1-4alkoksi, C1-4alkil, i hidroksi(C1-4)alkil; U je odabrano iz grupe koju čine vodonik, hidroksi, halogen, halogenom supstituisan benzoiloksi, halogenom supstituisan fenil(C1-4)alkil, halogenom supstituisan ariloksi, i halogenom supstituisan C6-10aril; a R34 , R35, R36, R37, R38, R39 i R40 su u svakom slučaju nezavisno odabrani iz grupe koju čine vodonik, halogen, hidroksi, C1-4alkoksi, C1-4alkil, i hidroksi(C1-4)alkil;

u kojoj Rx i Ry su vodonik, hidroksi ili C 35

1-4alkil; t je 0, 1, 2 ili 3; a Y, U, R34 , R , R36, R37, R38, R39 i R40 su kako je gore opisano;

iii. NR'R", u kojoj najmanje jedno od R’ i R” je (CH2)dX, gde je X halogen, poželjno F ili 18F, a d je ceo broj od 1 do 4; drugo od R' i R" je odabrano iz grupe koju čine vodonik, C1-4alkil, halo(C1-4)alkil, i hidroksi(C1-4)alkil;

iv. NR'R"-(C1-4)alkil, u kojoj najmanje jedno od R’ i R” je (CH2)dX, gde je X halogen, poželjno F ili<18>F, a d je ceo broj od 1 do 4; drugo od R' i R" je odabrano iz grupe koju čine vodonik, C1-4alkil, halo(C1-4)alkil, i hidroksi(C1-4)alkil;

v. halo(C1-4)alkil; i

vi. neki etar (R-O-R) sledeće strukture: [halo(C1-4)alkil-O-(C1-4)alkil]-; i

R7 i R8 su u svakom slučaju nezavisno odabrani iz grupe koju čine vodonik, hidroksi, amino, metilamino, dimetilamino, C1-4alkoksi, C1-4alkil, i hidroksi(C1-4)alkil.

[0060] Poželjna jedinjenja uključuju ona u kojima halogen, u jednom ili više pojavljivanja u strukturi, predstavlja radioobeležen halogen. Takođe su poželjna jedinjenja u kojima se halogen bira iz grupe koju čine I,<123>I,<125>I,<131>I, Br,<76>Br,<77>Br, F ili<18>F. Naročito poželjna jedinjenja su ona koja sadrže<18>F. Jedinjenja koja sadrže<123>I takođe su naročito poželjna.

[0061] Korisne vrednosti R1 iznete su gore. Poželjne vrednosti su hidroksi ili NR<a>R<b>(CH2)p-, u kojoj p je ceo broj od 0 do 5, a Ra i Rb su nezavisno vodonik, C1-4alkil ili (CH2)dX, gde je X halogen, a d je ceo broj od 1 do 4. Korisne vrednosti p uključuju cele brojeve od 0 do 5.

Poželjno, p je 0, 1 ili 2. Najpoželjnije, p je 0 tako da R<1>predstavlja NR<a>R<b>. U ovde opisanim požečjnim primerima, R<1>je bilo u meta ili para položaju u odnosu na respektivni most.

Poželjna vrednost R<1>je NR<a>R<b>, gde su R<a>i R<b>nezavisno vodonik ili C1-4alkil. U ovom primeru izvođenja, poželjno je da C1-4alkil bude metil. Poželjno jedan od Ra i Rb je vodonik, drugi je C1-4alkil, kao što je metil. Najpoželjnije, oba Ra i Rb su metil. Jedna druga poželjna vrednost R1 je hidroksi. Takođe poželjno za R<1>su neke grupe koje se posle unošenja u telo metabolišu ili razgrađuju do poželjnih vrednosti za R<1>navedene gore. Takve grupe poznate su u struci da čine prole, a grupe sposobne za formiranje prolekova takođe su dobro poznate stručnjacima iz ove oblasti.

[0062] Korisne vrednosti n uključuju cele brojeve od 1 do 6. Poželjno, vrednost za n je od 1 do 4. Najpoželjnije, vrednost za n je od 1 do 3. Naročito je poželjno da n bude jedan.

[0063] Korisne vrednosti R7 i R8 su u svakom slučaju nezavisno odabrane iz grupe koju čine vodonik, hidroksi, amino, metilamino, dimetilamino, C1-4alkoksi, C1-4alkil, i hidroksi(C1-

4)alkil. Vrednost n određuje broj R7 i R8 grupe(a) prisutne(ih) u jedinjenju. Ako je prisutno više od jedanputa u nekom određenom jedinjenju, u svakom slučaju R<7>i R<8>, vrednost može biti različita od bilo koje druge vrednosti R<7>i R<8>. U poželjnim primerima izvođenja, R<7>i R<8>su svako vodonik u svakom slučaju.

[0064] Korisne vrednosti R2 uključuju podstrukture i, i', ii, ii', iii, iv, v, i vi, kako je gore prikazano. U poželjnim primerima izvođenja Formule I, R<2>je bilo u meta ili para položaju u odnosu na respektivni most. Poželjno, R<2>je podstruktura i ili ii. Takođe su poželjne podstrukture i' i ii'. U ovim primerima izvođenja, korisne vrednosti q uključuju cele brojeve od jedan do deset. Poželjno, u jedinjenju u kojem R<2>je i ili i', q je ceo broj od 1 do 5.

Najpoželjnije, q je 1 do 4, naročito 3 ili 4. U podstrukturi i ili i', korisne vrednosti R<30>, R<31>, R32 i R33 nezavisno uključuju vodonik, hidroksi, C1-4alkoksi, C1-4alkil, i hidroksi(C1-4)alkil. Poželjna jedinjenja uključuju ona u kojima jedno ili više od R<30>, R<31>, R<32>i R<33>su vodonik. Poželjnija jedinjenja uključuju ona u kojima svako od R<30>, R<31>, R<32>i R<33>predstavlja vodonik.

[0065] U podstrukturi ii ili ii', korisne vrednosti Y, U i R34 , R35, R36, R37, R38, R39 i R40 su opisane gore. Poželjna jedinjenja uključuju ona u kojima U je hidroksi.

[0066] Korisna jedinjenja uključuju ona jedinjenja gde najmanje jedno, a ne više od tri, od A1, A2, A3, A4i A5je N, a ostala su -CH ili -CR2 kao dozvoljeni. Poželjnije je da N bude u položaju A4.

[0067] Naročito korisna jedinjenja Formule III uključuju ona jedinjenja u kojima A4je N, a ostala su -CH, -CR2 ili -CR3 kao dozvoljeni.

[0068] Naročito poželjna jedinjenja Formule III u kojoj A4je N, uključuju sledeće:

u kojoj Ra i Rb nezavisno su odabrani između vodonika ili C1-C4alkila, a q je ceo broj od 1 do 4, a R3 je poželjno<123>I ili<18>F;

[0069] Primeri najpoželjnijih jedinjenja Formule III uključuju sledeće:

[0070] Ostala poželjna jedinjenja Formule III, kada R<2>predstavlja ii, uključuju:

u kojima je Y odabrano iz grupe koju čine vodonik i F.

[0071] Jedinjenja Formule III kada R2 predstavlja i, ili i' kada t predstavlja 0, uključuju hidroksi etre kao što su:

gde su R1 i R3 kako je gore opisano pod Formulom III

[0072] Ovde su opisana jedinjenja formula I i III koje sadrže -(CR<x>R<y>)tgde je t različito od nule, pri čemu jedinjenja imaju sledeću opštu strukturu u kojoj postoji najmanje jedna veza ugljenik-ugljenik između supstituenta i prstena koji sadrži azot:

[0073] Jedinjenja opisana i/ili za koja se ovde traži zaštita mogu takođe da sadrže radioaktivni izotop ugljenika kao radioobeleživač. Ovo se odnosi na jedinjenje koje uključuje jedan ili više radioaktivnih atoma ugljenika, preferirano<11>C, sa specifičnom aktivnošću iznad osnovnog nivoa za atom. U tom smislu, dobro je poznato da se prirodno dobijeni elementi nalaze u obliku različitih izotopa, od kojih su neki radioaktivni izotopi. Radioaktivnost prirodno dobijenih elemenata je rezultat prirodne distribucije ili rasprostranjenosti ovih izotopa i obično se označava kao osnovni nivo. Jedinjenja iz ovog pronalaska sa obeleženim ugljenikom imaju specifičnu aktivnost koja je veća od postojeće u prirodi i stoga je iznad osnovnog nivoa. Kompozicija za koju se ovde traži zaštita, koja uključuje jedinjenje(a) iz ovog pronalaska sa obeleženim ugljenikom, ima takvu količinu jedinjenja da kompozicija može da se koristi za obeležavanje, imidžing, radioterapiju i slično.

[0074] U određenim primerima izvođenja jedinjenja opisana i/ili za koja se ovde traži zaštita, halogen, poželjno<18>F, helirajući agens vezan je za stirilpiridin osnovu putem PEG lanca, koji ima promenljiv broj etoksi grupa. Fluorisani stirilpiridin, 2, pokazuje visoku aktivnost vezivanja (Ki = 2.5±0.4 nM). Dimetilamino analog pokazuje najveći afinitet. Ovo je u suprotnosti sa analozima stilbena, koji teže da imaju veći afinitet kada su supstituisani sa monometilamnino grupom. Kako je pokazano u Šemama 1-3, radioobeležavanje se uspešno izvodi dajući ciljana jedinjenja. Sinteza jedinjenja 2 u Šemi 5 se vrši u vremenu pripreme od približno 60 minuta; prinos radiohemijskog jedinjenja od ~35% (korigovano za vreme raspadanja); čistoća radiohemijskog jedinjenja >98%; i specifična aktivnost od približno 1,000 do približno 1,500 Ci/mmol. In vivo biodistribucija<18>F pegiliranog stirilpiridina u normalnim miševima ispoljava odličnu penetraciju u mozak i brzo ispiranje nakon iv injekcije. Autoradiografija delova mozga sa AB nakon smrti sa 2 potvrđuje specifično vezivanje povezano sa prisustvom Aβ plakova.

[0075] U preferirane grupe obuhvaćene C6-10aril grupom spadaju fenil, naftil ili tetrahidronaftil. U preferirane grupe obuhvaćene heteroaril grupom spadaju tienil, furil, piranil, pirolil, piridinil, indolil i imidazolil. U preferirane grupe obuhvaćene heterociklil grupom spadaju piperidinil, pirolidinil i morfolinil. Poželjan primer izvođenja C6-10aril, heteroaril, heterocikl, heterociklil(C1-4)alkil ili C3-6cikloalkil grupe sadrži prsten supstituisan sa jednom od sledećih grupa: C1-4alkiltio, C1-4alkil sulfonil, metoksi, hidroksi, dimetilamino ili metilamino.

[0076] Jedinjenja formula I, Ia, II, i III opisana i/ili za koje se ovde traži zaštita mogu takođe biti solvatirana - posebno hidratisana. Do hidratacije može da dođe u toku proizvodnje jedinjenja ili kompozicija koje uključuju jedinjenja ili do hidratacije može da dođe u toku vremena, zbog hidroskopne prirode jedinjenja. Pored toga, jedinjenja mogu da egzistiraju u nesolvatnim kao i solvatnim oblicima sa farmaceutski prihvatljivim rastvaračima, kao što su voda, etanol i slično. Generalno, solvatni oblici se smatraju ekvivalentnim sa nesolvatnim oblicima u smislu ovog pronalaska i opisa.

[0077] Kada se bilo koje promene jave više od jedanput na bilo kom konstituentu ili u Formuli I, Ia, II ili III, definicija za svaku promenu koja se desi je nezavisna od definicije za bilo koju drugu promenu. Takođe kombinacije supstituenata i/ili promenljivih su dozvoljene samo ukoliko se takvim kombinacijama dobijaju stabilna jedinjenja.

[0078] Termin "alkil", kada se ovde koristi sam ili kao deo druge grupe, odnosi se na radikale i ravnog i račvastog lanca sa do 8 atoma ugljenika, preferirano 6 atoma ugljenika, još poželjnije 4 atoma ugljenika, kao što su metil, etil, propil, izopropil, butil, t-butil i izobutil.

[0079] Termin "alkoksi" se ovde koristi da označi alkil radikal ravnog ili račvastog lanca, kako je prethodno definisano, osim ako dužina lanca nije ograničena, vezan za atom kiseonika, uključujući, ali bez ograničenja na, metoksi, etoksi, n-propoksi, izopropoksi, i slično. Preferiran, alkoksi lanac ima dužinu od 1 do 6 atoma ugljenika, još poželjnije dužinu od 1-4 atoma ugljenika.

[0080] Termin "monoalkilamin", kada se ovde koristi sam ili kao deo druge grupe, odnosi se na amino grupu koja je supstituisana sa jednom alkil grupom kako je prethodno definisano.

[0081] Termin "dialkilamin", kada se ovde koristi sam ili kao deo druge grupe, odnosi se na amino grupu koja je supstitusiana sa dve alkil grupe kako je prethodno definisano.

[0082] Termin "halo" ili "halogen", kada se ovde koristi sam ili kao deo druge grupe, odnosi se na hlor, brom, fluor ili jod i njihove izotope. Termin "radiohalogen" se odnosi specifično na radioaktivne izotope halogena.

[0083] Termin "haloalkil", kako se ovde koristi, odnosi se na bilo koju od prethodnih alkil grupa supstituisanu sa jednim ili više atoma hlora, broma, fluora ili joda, gde su preferirani fluor i hlor, kao što su hlorometil, jodometil, trifluorometil, 2,2,2-trifluoroetil i 2-hloroetil.

[0084] Termin "alkiltio", kada se ovde koristi sam ili kao deo druge grupe, odnosi se na tioetar strukture: R-S, gde je R C1-4alkil grupa kako je prethodno definisano.

[0085] Termin "alkilsulfonil", kada se ovde koristi sam ili kao deo druge grupe, odnosi se na sulfon strukture: R-SO2, gde je R C1-4alkil grupa kako je prethodno definisano.

[0086] Termin "aril", kada se ovde koristi sam ili kao deo druge grupe, odnosi se na monociklične ili biciklične aromatične grupe koje sadrže od 6 do 12 atoma ugljenika u delu prstena, preferirano 6-10 atoma ugljenika u delu prstena, kao što su fenil, naftil ili tetrahidronaftil.

[0087] Termin "heterocikl" ili "heterociklični prsten", kako se ovde koristi izuzev kada je naznačeno, predstavlja stabilni 5- do 7- člani mono-heterociklični sistem prstena koji može da bude zasićen ili nezasićen i koji se sastoji od atoma ugljenika i od jedan do tri heteroatoma izabranih iz grupe koja sadrži N, O i S, pri čemu heteroatom azota i sumpora može da bude opciono oksidisan. Posebno su korisni prstenovi koji sadrže jedan azot u kombinaciji sa jednim kiseonikom ili sumporom ili dva azot heteroatoma. Primeri ovakvih heterocikličnih grupa uključuju piperidinil, pirolil, pirolidinil, imidazolil, imidazinil, imidazolidinil, piridil, pirazinil, pirimidinil, oksazolil, oksazolidinil izoksazolil izoksazolidinil, tiazolil, tiazolidinil, izotiazolil, homopiperidinil, homopiperazinil, piridazinil, pirazolil i pirazolidinil, najpoželjniji su tiomorfolinil, piperazinil i morfolinil.

[0088] Termin "heteroatom" se ovde koristi da označi atom kiseonika ("O"), atom sumpora ("S") ili atom azota ("N"). Jasno je da kada je heteroatom azot, on može da formira NRR radikal, pri čemu R grupe nezavisno jedna od druge mogu da budu vodonik ili C1-4alkil, C2-4aminoalkil, C1-4halo alkil, halo benzil grupa ili su R1 i R2 uzeti zajedno da formiraju 5- do 7-člani heterociklični prsten koji opciono ima O, S ili NR<c>u svom prstenu, gde je R<c>vodonik ili C1-4alkil grupa.

[0089] Termin "heteroaril", kako se ovde koristi, odnosi se na grupe koje imaju 5 do 14 atoma u prstenu; 6, 10 ili 14 n elektrona zajedničkih za ciklični deo; i koji sadrže atome ugljenika i 1, 2, 3 ili 4 kiseonik, azot ili sumpor heteroatoma (gde su primeri heteroaril grupa: tienil, benzo[b]tienil, nafto[2,3-b]tienil, tiantrenil, furil, piranil, izoben-zofuranil, benzoksazolil, hromenil, ksantenil, fenoksatiinil, 2H-pirolil, pirolil, imidazolil, pirazolil, piridil, pirazinil, pirimidinil, piridazinil, indolizinil, izoindolil, 3H-indolil, indolil, indazolil, puranil, 4H-kvinolizinil, izokvinolil, kvinolil, ftalazinil, naftiridinil, kvinazolinil, cinolinil, pteridinil, 4aH-karbazolil, karbazolil, α, β, ili γ-karbolinil, fenantridinil, akridinil, perimidinil, fenantrolinil, fenazinil, izotiazolil, fenotiazinil, izoksazolil, furazanil i fenoksazinil grupe).

[0090] Termin "aralkil" ili "arilalkil", kada se ovde koristi sam ili kao deo druge grupe, odnosi se na C1-6alkil grupe kako je prethodno diskutovano, koje imaju aril supstituent kao što su benzil, feniletil ili 2-naftilmetil grupa.

[0091] Ovde su takođe otkriveni postupci za pripremu jedinjenja Formula I, Ia, II i III.

[0092] Sinteza dimetilamino supstituisanog derivata stirilpiridina 1 i njegovog fluoropegiliranog jedinjenja 2 je pokazana u šemi 1. Jedinjenje 1 se dobija Wittig-ovom reakcijom između dietil 4-(dimetilamino)benzilfosfonata i 6-hloronikotinaldehida u prisustvu kalijum terc-butoksida, u DMF (prinos 62 %). Direktnom alkilacijom jedinjenja 1 sa 2-(2-(2-fluoroetoksi)etoksi)etanolom2 , koristeći natrijum hidrid u THF, dobija se fluoropegilirano jedinjenje 2 (prinos 33 %), koje može da se koristi kao hladni standard za radio-obeležavanje. Priprema monometil amino supstituisanog derivata 6 se izvodi postupkom koji je pokazan u Šemi 2. Wittig-ovom reakcijom između 4-nitro-benzilfosfonata i 6-hloronikotinaldehida, u prisustvu natrijum metoksida, u metanolu, pod refluksujućim uslovima, dobija se jedinjenje 3 u visokom prinosu (88 %). Jedinjenje 3 može nakon reakcije lako da se izdvoji filtriranjem i direktno koristi u narednoj fazi; nije potrebno dodatno prečišćavanje. Alkilacijom 3 sa 2-(2-(2-fluoroetoksi)etoksi)etanolom, koristeći natrijum hidrid u THF, dobija se jedinjenje 4 (prinos 30 %). Nitro grupa jedinjenja 4 se redukuje koristeći kalaj hlorid u etanolu, da se dobije jedinjenje 5 (prinos 58 %). Monometilacija 5 se vrši pomoću paraformaldenida, natrijum metoksida i natrijum borohidrida da se dobije jedinjenje 6 u relativno visokom prinosu (73 %).

[0093] Da bi se pripremio traženi F-18 obeleženi dimetilamino supstituisani derivat stirilpiridina [18F]2, kao prekursor se koristi tozilat 10 (Šema 3). Priprema 10 počinje alkilacijom jedinjenja 3 sa trietilen glikolom u DMF uz pomoć mikro-talasa, da se dobije jedinjenje 7 (prinos 77 %). Nitro grupa u 7 se nakon toga redukuje do amino grupe koristeći kalaj hlorid, da se dobije jedinjenje 8 (prinos 76 %), nakon toga se vrši demetilacija koristeći paraformaldehid, natrijum cijanoborohidrid u sirćetnoj kiselini, da se dobije jedinjenje 9 u visokom prinosu (95 %). Prvo je pokušana mesilacija 9, međutim mesilat 9 je veoma nestabilan i razložio se u toku pripreme. Tozilacija 9 je izvršena uspešno koristeći tozilhlorid u piridinu da se dobije traženi tozilat 10 (prinos 41 %) kao prekursor za pripremu radioobeleženog [<18>F]2.

ŠEMA 1

ŠEMA 2

[0094] Šeme 5-7 opisuju način sinteze jedinjenja Formule III. Šema 5 opisuje sintezu nekoliko međuproizvoda korisnih za pripremu jedinjenja ovog pronalaska. Šeme 6 i 7 opisuju sintezu radioobeleženih i ne-radioobeleženih jedinjenja ovog pronalaska. U jedinjenjima 17-I10, "I" u terminu jedinjenja označava "međuproizvod."

ŠEMA 5

Reagensi i uslovi (a) NIS, CH3CN, refluks, 1 h; (b) F(CH2CH2O)3H, Ph3P, DIAD; THF, -5 °C do sobne temperature, 2 h; (c) (1) HOCH2CH2OTBDMS, Ph3P, DIAD, THF, -5 °C do sobne temperature, 2 h; (2) 1% HCl u 95% EtOH, sobna temperatura, 1 h.

ŠEMA 6

Reagensi i uslovi: (a) 4-supstituisani stireni, K2CO3, Bu4NBr, Pd(OAC)2, DMF, 55-65°C; (b) (Bu3Sn)2Pd(PPh3)4, toluen, 110 °C; (c) K2CO3EtOH/THF, sobna temperatura, 2 h; (d) I2, THF, 0°C do sobne temperature; (e) TMSOTf, 2,6-lutidin; DCM; -78°C do sobne temperature.

ŠEMA 7

[0095] Kompleksi Tc-99m mogu da se pripreme na način kako sledi. Mala količina neradioobeleženog jedinjenja (1-2 mg) se rastvori u 100 µL EtOH i izmeša sa 200 µL HCl (1 N) i 1 mL rastvora Sn-glukoheptanoata (koji sadrži 8-32 µg SnCl2i 80-320 µg Naglukoheptanoata, pH 6.67) i 50 µL rastvora EDTA (0.1 N). Nakon toga se doda rastvor [99mTc]Pertehnetat (100-200 µL; u rasponu od 2-20 mCi) soli. Reakcija se zagreva u toku 30 min na 100o C, a nakon toga ohladi na sobnu temperaturu. Reaktivna smeša se analizira na TLC (EtOH:koncentrovani NH3= 9:1) za formiranje produkta i za proveru čistoće. Smeša može da se neutrališe sa fosfatnim puferom do pH 5.0.

[0096] Ovde je takođe opisan postupak za pripremu tehnecijum-99m kompleksa prema ovom pronalasku reakcijom tehnecijuma-99m u obliku pertehnetata, u prisustvu redukcionog sredstva i opciono pogodnog helatora, sa odgovarajućim jedinjenjem koje sadrži Ch.

[0097] Redukciono sredstvo služi da redukuje Tc-99m pertehnetat koji se eluira iz generatora molibden-tehnecijum u fiziološkom rastvoru. Pogodna redukciona sredstva su, na primer, ditionit, formamidin sumporna kiselina, diaminoetan disulfinat ili odgovarajući metali kao redukciona sredstva kao što su Sn(II), Fe(II), Cu(I), Ti(III) ili Sb(III). Pokazalo se da je Sn (II) posebno pogodan.

[0098] Za prethodno navedenu reakciju formiranja kompleksa, tehnecijum-99m reaguje sa odgovarajućim jedinjenjem iz pronalaska u obliku soli ili u obliku tehnecijuma vezanog za komparativno slabe helatore. U ovom drugom slučaju, traženi tehnecijum-99m kompleks se formira izmenom liganda. Primeri odg j ćih h l t za radionukleid su dikarboksilne kiseline, kao što su oksalatna kiselina, malonatna kiselina, sukcinatna kiselina, maleitna kiselina, ortoftalna kiselina, malitna kiselina, mlečna kiselina, vinska kiselina, limunska kiselina, askorbinska kiselina, salicilna kiselina ili derivati ovih kiselina; jedinjenja fosfora kao što su pirofosfati; ili enloati. Limunska kiselina, vinska kiselina, askorbinska kiselina, glukoheptonatna kiselina ili njihovi derivati su posebno pogodni helatori za ovu svrhu zbog toga što se helat tehnecijum-99m sa jednim od ovih helatora izrazito lako podvrgava željenoj izmeni liganda.

[0099] Najčešće korišćena procedura za pripremu [Tc<v>O]+<3>N2S2kompleksa se zasniva na redukciji [<99m>Tc]pertehnetata, najčešćeg početnog materijala, sa kalaj(II) hloridom. Procedura obeležavanja se normalno oslanja na reakciju izmene Tc-99m liganda između Tc-99m (Sn)-glukoheptanoata i N2S2liganda. Priprema kalaj(II) hlorida i njegovo održavanje u stabilnom kalaj(II) obliku je kritički važno za uspeh reakcije obeležavanja. Za stabilizaciju jona kalaja osetljivog na vazduh, u nuklearnoj medicini se često praktikuje upotreba liofiliziranog kita, u kome je kalaj jon u obliku liofiliziranog praška izmešan sa dovoljnom količinom glukoheptanoata pod inertnim gasom kao što su azot ili argon. Priprema liofiliziranih kitova kalaj hlorid/natrijum glukoheptanoat osigurava da je reakcija obeležavanja reproduktabilna i predvidiva. N2S2ligandi su obično osetljivi na vazduh (tioli se lako oksidišu na vazduhu) i zbog toga se javljaju reakcije koje dovode do razgradnje liganda. Najpogodniji i očekivani postupak za zaštitu liganda je da se pripreme liofilizirani kitovi koji sadrže 100-500 µg liganda u atmosferi argona ili azota.

[0100] Kada se jedinjenja opisana i/ili za koja se ovde traži zaštita koriste kao sredstva za imidžing, moraju da budu obeležena odgovarajućim radioaktivnim izotopima halogena. Mada su 125I-izotopi pogodni za laboratorijsko ispitivanje, generalno nisu upotrebljivi za konkretne dijagnostičke svrhe zbog relativno dugog polu-života (60 dana) i male gama emisije (30-65 Kev) 125I. Izotop 123I ima polu-život od 13 sati i gama energiju od 159 KeV, pa se zbog toga očekuje da će za upotrebu u dijagnostičke svrhe za obeležavanje liganda da se koristi ovaj izotop. U ostale izotope koji mogu da se koriste u ovu svrhu spada 131I (polu život od 2 sata). U pogodne izotope broma spadaju 77Br i 76Br.

[0101] Radiohalogenizovana jedinjenja opisana i/ili za koja se ovde traži zaštita mogu lako da se formiraju iz materijala koji se koriste u kitovima Kitovi za formiranje sredstava za imidžing mogu da sadrže, na primer, bočicu koja sadrži fiziološki odgovarajući rastvor međuproizvoda Formule I, Ia, II ili III u koncentraciji i pri pH pogodnim za uslove optimalnog kompleksiranja. Korisnik treba da doda u bočicu odgovarajuću količinu radioizotopa, na primer, Na123I, i oksidans, kao što je vodonik peroksid. Nastali obeleženi ligand može nakon toga intravenski da se primeni na pacijentu, a receptori u mozgu detektuju merenjem iz njega gama zraka ili foto emisija.

[0102] Kako se radiofarmaceutske kompozicije ovde opisane i/ili za koje se traži zaštita mogu lako i jednostavno pripremiti, priprema može da bude jednostavna za korisnika. Prema tome, ovaj opis i/ili zahtevi takođe se odnose na kit koji uključuje:

(1) ne-radioobeleženo jedinjenje kakvo je ovde opisano i/ili za koje se traži zaštita, jedinjenje je opciono u suvom stanju; i takođe opciono sadrži inertni, farmaceutski prihvaltjiv nosač i/ili pomoćne supstance koje su mu dodate; i

(2) redukciono sredstvo i opciono helator;

pri čemu sastojci (1) i (2) mogu opciono biti kombinovani; i

opciono su priključena uputstva za upotrebu sa odredbama za izvođenje prethodno opisanog postupka reakcije sastojaka (1) i (2) sa technecijum-99m u obliku pertehnetat rastvora.

[0103] Primeri odgovarajućih redukcionih sredstava i helatora za prethodno opisani kit su navedeni u daljem tekstu. Pertehnetat rastvor korisnik može da dobije od molibdentehnecijum generatora. Ovakvi generatori su raspoloživi u brojnim institucijama u kojima se sprovode radiodijagnostičke procedure. Kako je prethodno navedeno, sastojci (1) i (2) mogu da se kombinuju, pod uslovom da su kompatibilni. Ovakav monokomponentni kit u kome su kombinovani sastojci preferirano liofilizirani, je veoma pogodan za korisnika za reakciju sa pertehnetat rastvorom na jednostavan način.

[0104] Kada se želi, radioaktivno dijagnostičko sredstvo može da sadrži bilo koji aditiv, kao što su sredstva za kontrolu pH (na primer, kiseline, baze,puferi), stabilizatori (na primer, askorbinska kiselina) ili sredstva za izotonizaciju (na primer, natrijum hlorid).

[0105] Termin "farmaceutski prihvatljiva so", kako se ovde koristi, odnosi se na one karboksilatne soli ili soli nastale dodatkom kiseline jedinjenja opisanih i/ili za koja se ovde traži zaštita koje su, u okviru zdravog medicinskog mišljenja, pogodne za upotrebu u kontaktu sa tkivima pacijenata bez neželjene toksičnosti, iritacije, alergijskog odgovora i slično, srazmerno sa prihvatljivim odnosom korist/rizik, i koje su efikasne za nameravanu upotrebu, kao i na cviterjonske oblice, kada je moguće, jedinjenja. Termin "soli" se odnosi na relativno netoksične soli jedinjenja opisanih i/ili za koja se ovde traži zaštita, nastale dodatkom neorganske i organske kiseline. Takođe su obuhvaćene one soli dobijene od ne-toksičnih organskih kiselina, kao što su alifatične mono i dikarboksilne kiseline, na primer sirćetna kiselina, fenil-supstituisane alkanoatne kiseline, hidroksi alkanoatne i alkandiojonske kiseline, aromatične kiseline i alifatične i aromatične sulfonske kiseline. Ove soli mogu da se pripreme in situ u toku finalnog izdvajanja i prečišćavanja jedinjenja ili odvojeno, reakcijom prečišćenog jedinjenja u obliku svoje slobodne baze sa odgovarajućom organskom ili neorganskom kiselinom i izdvajanjem tako nastale soli. U dalje reprezentativne soli spadaju hidrobromidne, hidrohloridne, sulfatne, bisulfatne, nitratne, acetatne, oksalatne, valeratne, oleatne, palmitatne, stearatne, lauratne, boratne, benzoatne, laktatne, fosfatne, tozilatne, citratne, maleatne, fumaratne, sukcinatne, tartaratne, naftilat mesilatne, glukoheptanoatne, laktobionatne i laurilsulfonatne soli, propionatne, pivalatne, ciklamatne, izotionatne i slično. Soli mogu da uključe katjone na bazi alkalnih i zemno alkalnih metala, kao što su natrijum, litijum, kalijum, kalcijum, magnezijum i slično, kao i ne-toksične amonijum, kvaternarne amonijum i amin katjone, uključujući, ali bez ograničenja na, amonijum, tetrametilamonijum, tetraetilamonijum, metilamin, dimetilamin, trimetilamin, trietilamin, etilamin i slično. (Videti, na primer, Berge S. M., i saradnici, Pharmaceutical Salts, J. Pharm. Sci.66: 1-19 (1977) koja je ovde inkorporirana u referenci.)

[0106] U prvoj fazi ovde datog postupka imidžinga, obeleženo jedinjenje Formule Ia, II ili III se unese u tkivo ili pacijenta u količini koja može da se detektuje. Jedinjenje je obično deo farmaceutske kompozicije i u tkivo ili pacijenta se primenjuje postupcima koji su dobro poznati stručnjaku sa iskustvom u tehnici.

[0107] Primena obeleženog jedinjenja na pacijentu može da bude opštim ili lokalnim načinima. Na primer, jedinjenje može da se primeni ili oralno, rektalno, parenteralno (intravenozno, intramuskularno ili subkutano), intracisternalno, intravaginalno, intraperitonealno, intravezikularno, lokalno (praškovi, masti ili kapi), ili kao bukalni ili nazalni sprej. Obeleženo jedinjenje može da se primeni na pacijentu tako da se raširi kroz telo. Alternativno, obeleženo jedinjenje može da se primeni na specifični organ ili tkivo koje se tretira. Na primer, traži se da se pronađu i kvantifikuju amiloidni depoziti u mozgu kako bi se postavila dijagnoza ili istražio progres Alzheimer-ove bolesti kod pacijenta. Jedna od najpoželjnijih karakteristika in vivo sredstva za imidžing mozga je sposobnost da prođe kroz intaktnu krv-mozak barijeru nakon bolus iv injekcije.

[0108] U poželjnom primeru izvođenja opisanom i/ili za koji se traži zaštita, obeleženo jedinjenje se unosi u pacijenta u detektabilnoj količini i nakon što je prošlo dovoljno vremena da se jedinjenje poveže sa amiloidnim depozitima, obeleženo jedinjenje se neinvazivno detektuje unutar pacijenta. U jednom drugom primeru izvođenja ovde opisan i/ili za koji se traži zaštita, radioobeleženo jedinjenje Formule I, Ia, II ili III se unese u pacijenta, ostavi se dovoljno vremena da se jedinjenje poveže sa amiloidnim depozitima, a nakon toga se iz pacijenta uzme uzorak tkiva i obeleženo jedinjenje u tkivu se detektuje odvojeno od pacijenta. U trećem primeru izvođenja ovde opisan i/ili za koji se traži zaštita, uzorak tkiva se uzme iz pacijenta i obeleženo jedinjenje Formule I, Ia, II ili III se unosi u uzorak tkiva. Nakon vremena koje je dovoljno da se jedinjenje veže za amiloidne depozite, jedinjenje se detektuje.

[0109] Termin "tkivo" označava deo tela pacijenta. Primeri tkiva obuhvataju mozak, srce, jetru, krvne sudove i arterije. Detektabilna količina je količina obeleženog jedinjenja potrebna da se detektuje odabranim postupkom detekcije. Količina obeleženog jedinjenja koja se unosi u pacijenta kako bi se detektovala može jednostavno da se odredi od strane stručnjaka sa iskustvom u tehnici. Na primer, količine obeleženog jedinjenja koje se daju pacijentu mogu da se povećavaju sve dok se jedinjenje ne detektuje izabranim postupkom detekcije. Obeleživač se unosi u jedinjenja kako bi se obezbedila detekcija jedinjenja.

[0110] Termin "pacijent" označava ljude i druge životinje. Stručnjak sa iskustvom u tehnici može takođe da odredi dužinu vremena koja je dovoljna da se jedinjenje poveže sa amiloidnim depozitima. Potrebno vreme može jednostavno da se odredi unošenjem detektabilne količine obeleženog jedinjenja Formule I, Ia, II ili III u pacijenta, a nakon toga detektovanjem obeleženog jedinjenja u različitim vremenskim intervalima nakon primene.

[0111] Termin "povezan" označava hemijsku interakciju između obeleženog jedinjenja i amiloidne depozite. Primeri povezivanja uključuju kovalentne veze, jonske veze, hidrofilnohidrofilne interakcije, hidrofobno-hidrofilne interakcije i komplekse.

[0112] Stručnjaku sa iskustvom u tehnici su bliski različiti načini detekcije obeleženih jedinjenja. Na primer, magnetno rezonantni imidžing (MRI), pozitron emisiona tomografija (PET), ili kompjuterizovana tomografija emisijom jednog fotona (SPECT) mogu da se koriste za detekciju radioobeleženih jedinjenja. Koji će se obeleživač uključiti u jedinjenje zavisi od željenog postupka detekcije. Na primer, ukoliko je kao postupak detekcije izabrana PET, jedinjenje mora da poseduje pozitron-emitujući atom, kao što su<11>C ili<18>F.

[0113] Radioaktivno dijagnostičko sredstvo treba da ima dovoljnu radioaktivnost ili koncentraciju radioaktivnosti koja može da osigura pouzdanu dijagnozu. Na primer, u slučaju kada je radioaktivni metal tehnecijum-99m, on u vreme primene obično mora da bude u količini od 0.1 do 50 mCi u približno 0.5 do 5.0 ml. Količina jedinjenja Formule I, Ia, II ili III, mora da bude dovoljna da formira stabilno helatno jedinjenje sa radioaktivnim metalom.

[0114] Ovako formirano helatno jedinjenje kao radioaktivno dijagnostičko sredstvo je dovoljno stabilno, i stoga može odmah da se primeni kao takvo ili da se čuva do upotrebe. Kada se traži, radioaktivno dijagnostičko sredstvo može da sadrži bilo koji aditiv kao što su sredstva za kontrolu pH (na primer, kiseline, baze, puferi), stabilizatori (na primer, askorbinska kiselina) ili sredstva za izotonizaciju (na primer, natrijum hlorid).

[0115] Imidžing amiloidnih depozita može takođe da se izvrši kvantifikacijom tako da količina amiloidnih depozita može da se odredi.

[0116] Preferirana jedinjenja za imidžing uključuju radioizotope kao što su<11>C,<123>I,<125>I,<131>I, 18F, 76Br ili 77Br.

[0117] Jedan drugi aspekt ovog opisa i/ili zahteva odnosi se na postupak za inhibiranje agregacije amiloidnih plakova. Ovaj opis i/ili zahtevi takođe obezbeđuju postupak za inhibiranje agregacije amiloidnih proteina koji formiraju amiloidne depozite, davanjem pacijentu amiloidno inhibicione količine jedinjenja davanja pacijentu amiloidno inhibicione količine jedinjenja gornje Formule I, Ia, II ili III.

[0118] Stručnjak sa iskustvom u tehnici može jednostavno da odredi količinu amiloidne inhibicije jednostavnom primenom jedinjenja Formule I, Ia, II ili III na pacijentu u rastućim količinama sve dok se rast amiloidnih depozita ne smanji ili ne zaustavi. Brzina rasta može da se proceni imidžingom kako je prethodno opisano ili uzimanjem uzorka tkiva iz pacijenta i posmatranjem amiloidnih depozita u njemu. Jedinjenja opisana i/ili za koja se ovde traži zaštita mogu da se primene na pacijentu u vrednosti doze u rasponu od približno 0.1 do približno 1,000 mg dnevno. Za normalnog odraslog čoveka čija je telesna težina približno 70 kg dovoljna je doza u rasponu od približno 0.01 do približno 100 mg po kg telesne težine po danu. Međutim, specifična doza koja se koristi može da varira. Na primer, doza može da zavisi od brojnih faktora, uključujući potrebe pacijenta, ozbiljnost stanja koje se tretira i farmakološke aktivnosti jedinjenja koje se koristi. Određivanje optimalnih doza za određenog pacijenta je dobro poznato stručnjaku sa iskustvom u tehnici.

[0119] Naredni primeri su ilustracija, ali bez ograničenja, postupka i kompozicija pronalaska ovde opisanog i/ili za koji se traži zaštita.

[0120] Svi reagensi korišćeni u sintezi su komercijalni produkti i korišćeni su bez naknadnog prečišćavanja, izuzev ako nije drugačije navedeno.<1>H NMR spektri su dobijeni na Bruker DPX spektrometru (200 MHz) u CDCl3. Hemijske promene su zabeležene kao δ vrednosti (deo po milion) u odnosu na unutrašnji TMS. Konstante udvajanja su označene u hercima. Umnožavanje se definiše sa s (singlet), d (dablet), t (triplet), br (široko), m (multiplet).

Osnovne analize su odrađene u Atlantic Microlab INC. Za svaku proceduru, "standardno izvođenje" se odnosi na sledeće faze: dodavanje naznačenog organskog rastvarača, ispiranje organskog sloja sa vodom, a nakon toga slanim rastvorom, odvajanje organskog sloja od vodenog sloja, sušenje kombinovanih organskih slojeva sa anhidrovanim natrijum sulfatom, odvajanje natrijum sulfata filtriranjem i uklanjanje organskog rastvarača pod sniženim pritiskom.

PRIMERI

PRIMER 1

Sinteza Jedinjenja 2

(E)-2-hloro-5-(4-dimetilaminostiril)piridin (1)

[0121] Kalijum terc-butoksid (99 mg, 0.89 mmol) se na 0°C doda u rastvor dietil-(4-dimetilamino-benzil)-fosfonata (80 mg, 0.30 mmol) u anhidrovanom DMF (5.0 ml). Nakon toga se doda 2-hloro-5-piridil aldehid (42 mg, 0.30 mmol). Reaktivna smeša se zagreje na sobnu temperaturu i meša 4 h. Doda se voda i smeša se ekstrahuje sa mešavinom MeOH/DCM (1: 9, v/v). Organski sloj se izdvoji, ispere sa slanim rastvorom, suši preko natrijum sulfata i upari. Ostatak se prečisti pomoću PTLC (20 % heksani u DCM kao razvijač) da se dobije produkt 1 (48 mg, prinos: 62 %).<1>H NMR (200 MHz, CDCl3): δ 8.42 (1H, d, J = 2.2 Hz), 7.77 (1H, d, d, J1= 8.4 Hz, J2= 2.4 Hz), 7.41 (2H, d; J = 8.6 Hz), 7.27 (1H, d, J = 8.2 Hz), 7.08 (1H, d, J = 16.4 Hz), 6.77 (3H, m), HRMS (EI) m/z izračunato za [C13H9ClN2O2]+ 260.0353.

(E)-2-(2-(2-(2-fluoroetoksi)etoksi)etoksi)-5-(4-dimetilaminostiril)piridin (2)

[0122] Natrijum hidrid (95%, 10 mg, 0.39 mmol) se doda u rastvor 2-(2-(2-fluoroetoksi)etoksi)etanola (39 mg, 0.26 mmol) u anhidrovanom DMF (5.0 ml). Nakon 20 min mešanja na sobnoj temperaturi, doda se jedinjenje 5 (35 mg, 0.13 mmol) i reaktivna smeša se zagreva 2 h na 100°C. Nakon hlađenja na sobnu temperaturu, doda se voda i reaktivna smeša se ekstrahuje sa etil acetatom. Organski sloj se izdvoji, ispere sa slanim rastvorom, suši preko anhidrovanog natrijum sulfata i upari. Ostatak se prečisti pomoću PTLC. (4% MeOH u DCM kao razvijač) da se dobije produkt 2 (16 mg, prinos; 32.9%):<1>H NMR (200 MHz, CDCl3): δ 8.14 (1H, d, J = 2.4 Hz), 7.76 (1H, d, d, J1= 8.6 Hz, J2= 2.4 Hz), 7.39 (2H, d, J= 8.8 Hz), 6.87 (2H, m), 6.76 (3H, m), 4.53 (2H, d, t, J1= 47.6 Hz, J2= 4.2 Hz), 4.50 (2H, t, J = 4.8 Hz), 3.85 (3H, m), 3.70 (5H, m), 2.99 (6H, s). HRMS (EI) m/z izračunato za [C21H28N2O4]+ 372.2049.

PRIMER 2

Sinteza Jedinjenja 6

(E)-2-hloro-5-(4-nitrostiril)piridin (3):

[0123] Natrijum metoksid (1 M rastvor u metanolu, 5.0 ml) se polako dodaje u rastvor dietil-(4-nitro-benzil)-fosfonata (546 mg, 2.0 mmol) i 2-hloro-5-piridil aldehida (283 mg, 2.0 mmol) u metanolu (5.0 ml). Reaktivna smeša se nakon toga refluksuje1 h. Nakon hlađenja na 0 °C, žuti precipitat se filtrira i ispere sa hladnim metanolom da se dobije produkt 3 (458 mg, prinos: 88%), koji se koristi direktno u sledećoj fazi bez naknadnog prečišćavanja.3:<1>H NMR (200 MHz, CDCl3): δ 8.53 (1H, d J = 24 Hz) 825 (2H, d, J = 8.8 Hz), 7.85 (1H, d, d, J1= 8.4 Hz, J2= 2.4 Hz), 7.65 (2H, d, J = 8.8 Hz), 7.36 (1H, d, J = 8.4 Hz), 7.19 (2H, s), HRMS (EI) m/z izračunato za [C13H9ClN2O2]+ 260.0353.

(E)-2-(2-(2-(2-fluoroetoksi)etoksi)etoksi)-5-(4-nitrostiril)piridin (4)

[0124] Pod zaštitom atmosfere azota, 2-(2-(2-fluoroetoksi)-etoksi)-etanol (60 mg, 0.39 mmol) se na 0 °C doda u smešu natrijum hidrida (26.4 mg, 60 % disperzija u mineralnom ulju, 0.66 mmol) u anhidrovanom DMF (5 ml). Smeša se meša pola sata na sobnoj temperaturi i doda se jedinjenje 3 (85.7 mg, 0.33 mmol). Reaktivna smeša se nakon toga zagreva 2 sata na 100°C i ohladi. Dodaju se etil acetat i voda, organski sloj se izdvoji, ispere sa slanim rastvorom, suši preko anhidrovanog natrijum sulfata i upari. Ostatak se prečisti pomoću PTLC (2% MeOH u DCM kao razvijač) da se dobije produkt 4 (37 mg, prinos: 30%):<1>H NMR (200 MHz, CDCl3): δ 8.22 (3H, d, J= 8.8 Hz), 7.84 (1H, d, d, J1= 8.6 Hz, J2= 2.4 Hz), 7.61 (2H, d, J = 8.8 Hz), 7.20 (1H, d, J = 16.4 Hz), 7.02 (1H, d, J = 16.4 Hz), 6.84 (1H, d, J = 8.6 Hz), 4.53 (2H, d, t, J1= 47.6 Hz, J2= 4.2 Hz), 4.52 (2H, t, J= 4.8 Hz), 3.85 (3H, m), 3.70 (5H, m); HRMS (EI) m/z izračunato za [C19H21FN2O5]+ 376.1435.

(E)-2-(2-(2-(2-fluoroetoksi)etoksi)etoksi)-5-(4-aminostiril)piridin (5)

[0125] Jedinjenje 4 (34 mg, 0.09 mmol) se rastvori u etanolu (5 ml) a nakon toga se doda kalaj hlorid (51.4 mg, 0.27 mmol) i koncentrovana HCl (0.25 ml). Reaktivna smeša se refluksuje 2 sata i ohladi.2N rastvor NaOH se koristi da se pH podesi na 10. Doda se dihlorometan i organski sloj se izdvoji, ispere sa slanim rastvorom, suši preko anhidrovanog natrijum sulfata i upari. Ostatak se prečisti pomoću PTLC (3% MeOH u DCM kao razvijač) da se dobije produkt 5 (18 mg, prinos: 58%): 1H NMR (200 MHz, CDCl3): δ 8.14 (1H, d, J= 2.2 Hz), 7.76 (1H, d, d, J1= 8.6 Hz, J2= 2.4 Hz), 7.32 (2H, d, J = 8.4 Hz), 6.80 (5H, m), 4.53 (2H, d, t, J1= 47.6 Hz, J2= 4.2 Hz), 4.49 (2H, t, J = 4.8 Hz), 3.85 (3H, m), 3.70 (5H, m), 1.8 -3.0 (2H, br); HRMS (EI) m/z izračunato za [C19H23FN2O3]+ 376.1693.

(E)-2-(2-(2-(2-fluoroetoksi)etoksi)etoksi)-5-(4-metilaminostiril)piridin (6)

[0126] Natrijum metoksid (1M rastvor u metanolu, 0.23 ml) se doda u rastvor jedinjenja 5 (15.8 mg, 0.046 mmol) u metanolu (5 ml) a nakon toga se doda paraformaldehid (6.6 mg, 0.23 mmol). Reaktivna smeša se refluksuje 1.5 sat, a nakon toga ohladi na 0 °C u ledenom kupatilu. Pažljivo se dodaje natrijum borohidrid (10.4 mg, 0.27 mmol). Smeša se ponovo refluksuje 1 sat i ohladi. Dodaju se dihlorometan i voda Organski sloj se izdvoji, ispere sa slanim rastvorom, suši preko anhidrovanog natrijum sulfata i upari. Ostatak se prečisti pomoću PTLC (3% MeOH u DCM kao razvijač) da se dobije produkt 6 (12 mg, prinos: 73%): 1H NMR (200 MHz, CDCl3): δ 8.14 (1H, d, J= 2.2 Hz), 7.76 (1H, d, d, J1= 8.6 Hz, J2= 2.4 Hz), 7.35 (2H, d, J= 8.6 Hz), 6.92 (1H, d, J = 16.4 Hz), 6.80 (1H, d, J= 16.4 Hz), 6.76 (2H, d, J= 8.6 Hz), 4.53 (2H, d, t, J1= 47.6 Hz, J2= 4.2 Hz), 4.49 (2H, t, J = 4.8 Hz), 3.85 (3H, m), 3.70 (5H, m), 2.88 (3H, s). HRMS (EI) m/z izračunato za [C20H25FN2O3]+ 360.1849.

PRIMER 3

Sinteza Jedinjenja 10

(E)-2-(2-(2-(2-hidroksietoksi)etoksi)etoksi)-5-(4-nitrostiril)piridin (7)

[0127] Smeša kalijum karbonata (158.7 mg, 1.15 mmol), jedinjenja 3 (100 mg, 0.38 mmol) i trietilen glikola (576 mg, 3.8 mmol) u anhidrovanom DMF (5.0 ml) se zatvore u mikrotalasnu epruvetu (proizvođač Biotage) i 25 min podvrgnu mikrotalasnom zračenju (Biotage Initiator system) na 180°C. Nakon hlađenja na sobnu temperaturu, doda se voda i reaktivna smeša se ekstrahuje sa etil acetatom. Organski sloj se izdvoji, ispere sa slanim rastvorom, suši preko anhidrovanog natrijum sulfata i upari. Ostatak se prečisti pomoću PTLC (4% MeOH u DCM kao razvijač) da se dobije produkt 7 (110 mg, prinos: 77%):<1>H NMR(200 MHz, CDCl3): δ.8.20 (3H, m), 7.83 (1H, d, d, J1= 8.6 Hz, J2= 2.4 Hz), 7.61 (2H, d, J = 8.8 Hz), 7.10 (2H, m) 6.84 (1H, d, J = 8.6 Hz), 4.53 (2H, t, J = 4.8 Hz), 3.88 (2H, t, J= 4.8 Hz), 3.71 (6H, m), 3.61 (2H, m), 2.10 (1H, b), HRMS (EI) m/z izračunato za [C19H22N2O6]+ 374.1478.

(E)-2-(2-(2-(2-hidroksietoksi)etoksi)etoksi)-5-(4-aminostiril)piridin (8)

[0128] Kalaj hlorid (202.8 mg, 1.07 mmol) se doda u rastvor jedinjenja 7 (100 mg 0.27 mmol) u etanolu (10 ml) a nakon toga se doda koncentrovana HCl (0.5 ml). Reaktivna smeša se refluksuje 1.5 h i nakon toga ohladi na 0 °C. Žuti precipitat se sakupi filtriranjem a nakon toga suspenduje u etil acetatu. Doda se zasićeni rastvor NaHCO3da se pH podesi na 9. Organski sloj se izdvoji, suši preko anhidrovanog natrijum sulfata i upari. Ostatak se prečisti pomoću PTLC (5% MeOH u DCM kao razvijač) da se dobije produkt 8 (70 mg, prinos: 76%):<1>H NMR (200 MHz, CDCl3): δ 8.12 (1H, d, J = 2.4 Hz), 7.73 (1H, d, d, J1 = 8.6 Hz, J2 = 2.4 Hz), 7.29 (2H, d, J = 8.5 Hz), 6.84 (2H, m), 6.75 (1H, d, J = 8.6 Hz), 6.69 (2H, d, J = 8.5 Hz), 4.48 (2H, t, J = 4.8 Hz), 3.86 (2H, t, J = 4.8 Hz), 3.71 (6H, m), 3.60 (2H, m), 3.32 (3H, b), HRMS (EI) m/z izračunato za [C19H24N2O4]+ 344.1736.

(E)-2-(2-(2-(2-hidroetoksi)etoksi)etoksi)-5-(4-dimetilaminostiril)piridin (9)

[0129] Natrijum cijanoborohidrid (36 mg, 0.57 mmol) se doda u rastvor jedinjenja 8 (65 mg, 0.19 mmol) i paraformaldehida (57 mg, 1.9 mmol) u sirćetnoj kiselini (10 ml). Reaktivna smeša se meša na sobnoj temperaturi u toku noći i sipa na led. Natrijum bikarbonat se koristi da se pH podesi na 9. Reaktivna smeša se ekstrahuje sa etil acetatom. Organski sloj se izdvoji, ispere sa slanim rastvorom, suši preko anhidrovanog natrijum sulfata i upari. Ostatak se prečisti pomoću PTLC (5% MeOH u DCM kao razvijač) da se dobije produkt 9 (67 mg, prinos: 95%): 1H NMR (200 MHz, CDCl3): δ 8.14 (1H, d, J = 2.4 Hz), 7.76 (1H, d, d, J1= 8.6 Hz, J2= 2.4 Hz), 7.39 (2H, d, J = 8.8 Hz), 6.87 (2H, m), 6.76 (3H, m), 4.50 (2H, t, J = 4.8 Hz), 3.87 (2H, t, J = 4.8 Hz), 3.70 (6H, m), 3.61 (2H, m), 2.98 (6H, s), 2.49 (1H, b), HRMS (EI) m/z izračunato za [C21H28N2O4]+ 372.2049.

(E)-2-(2-(2-(2-toziloksietoksi)etoksi)etoksi)-5-(4-dimetilaminostiril)piridin (10)

[0130] Tozil hlorid (52 mg, 0.27 mmol) se na 0 °C doda u rastvor jedinjenja 9 (43 mg, 0.116 mmol) u piridinu (5.0 ml). Reaktivna smeša se meša 1 h na 0°C a nakon toga zagreje na sobnu temperaturu i meša 3 h. Doda se voda i reaktivna smeša se ekstrahuje sa etil acetatom.

Organski sloj se izdvoji, ispere sa slanim rastvorom, suši preko natrijum sulfata i upari.

Ostatak se prečisti pomoću PTLC (4% MeOH u DCM kao razvijač) da se dobije produkt 10 (25 mg, prinos: 41%): 1H NMR (200 MHz, CDCl3): δ.8.14 (1H, d, J = 2.0 Hz), 7.76 (3H, m), 7.39 (2H, d, J = 8.8 Hz), 7.32 (2H, d, J = 8.0 Hz), 6.87 (2H, m), 6.75 (3H, m), 4.46 (2H, t, J = 4.6 Hz), 4.16 (2H, t, J = 4.8 Hz), 3.81(2H, t, J=4.8 Hz), 3.66 (6H, m), 2.99 (6H, s), 2.43 (3H, s), HRMS (EI) m/z izračunato za [C28H34N2O6S]+ 526.2138.

PRIMER 4

Sinteza Jedinjenja 11a

a. Sinteza međuproizvoda I8 i I9

2-Hidroksi-3-bromo-5-jodopiridin (I8)

[0131] Po prethodno objavljenom postupku (Meana A, i saradnici, Synlett 2003, 1678-1682) jedinjenje I8 se priprema od N-jodosukcinimida (2.48 g, 11.0 mmol) i 3-bromo-2-hidroksipiridina I7 (1.74 g, 10.0 mmol) kao bledo mrka čvrsta supstanca (2.55 g, 85%).<1>H NMR (DMSO-d6) δ 12.27 (br s, 1H), 8.08 (d, 1H, J = 2.3 Hz), 7.71 (d, 1H, J = 2.3 Hz).

{2-[2-(2-Fluoroetoksi)etoksi]etoksi}-3 bromo 5 jodopiridin (I9)

[0132] U izmešanu suspenziju I8 (0.393 g, 1.3 mmol), 2-(2-(2-fluoroetoksi)etoksi)etanola (0.200 g, 1.3 mmol) i PPh3(0.511 g, 1.95 mmol) u 10 ml THF se na -10°C u kapima doda diizopropil azodikarboksilat (DIAD, 0.394 g, 1.95 mmol) u 5 ml THF. Ledeno slano kupatilo se ukloni i reakcija se održava 2 h na sobnoj temperaturi. Reaktivni rastvor se koncentruje i prečisti pomoću FC (MeOH/CHCl3, 1/99) da se dobije I9, bezbojna viskozna tečnost (0.423 g, 75%). 1H NMR δ 8.21 (d, 1H, J = 2.0 Hz), 8.02 (d, 1H, J = 2.0 Hz), 4.66 (t, 1H, J = 4.1 Hz), 4.50-4.39 (m, 3H), 3.89-3.64 (m, 8H).13C NMR δ 159.4, 151.2, 148.5, 108.5, 84.9, 81.6, 81.5, 71.1, 71.0, 70.8, 70.4, 69.3, 66.9. HRMS izračunato za C11H14BrFINO3(M+), 432.9186; dobijeno, 432.9173.

b. Sinteza jedinjenje 11 a

(E)-(5-Bromo-6-{2-[2-(2-fluoroetoksi)etoksi]etoksi}piridin-3-il)-2-4-dimetilaminofenil)-etilen (11a)

[0133] Smeša 4-dimetilaminostirena (0.110 g, 0.75 mmol), I9 (0.217 g, 0.5 mmol), K2CO3(0.173 g, 1.25 mmol), tetrabutilamonijum bromida (TBAB, 0.322 g, 1.0 mmol) i paladijum acetata (Pd(OAc)2, 0.006 g, 0.025 mmol) u 2 mL DMF se deoksigenizuje pročišćavanjem u azotu u toku 15 min a nakon toga zagreva 2 h na 65 °C. Reaktivna smeša se ohladi na sobnu temperaturu i podvrgne standardnoj proceduri se etil acetatom (EtOAc). Sirovi produkt se prečisti sa FC (EtOAc/Heksan, 30/70) i dobija se 11a kao svetlo žuta čvrsta supstanca (0.178 g, 79%).1H NMR δ 8.08 (d, 1H, J = 2.1 Hz), 8,00(d, 1H, J = 2.1 Hz), 7.39 (d, 2H, J = 8.8 Hz), 6.92 (d, 1H, J= 16.3 Hz), 6.74 (d, 1H, J = 16.3 Hz), 6.72 (d, 2H, J = 8.1 Hz), 4.69 (t, 1H, J = 4.2 Hz), 4.55 (t, 2H, J = 4.8 Hz), 4.45 (t, 1H, J = 4.2 Hz), 3.94-3.68 (m, 8H), 3.00 (s, 6H).

13C NMR δ 158.3, 150.4, 143.5, 138.0, 129.6, 129.5, 127.7, 125.2, 118.8, 112.5, 107.5, 85.0, 81.6, 71.2, 71.0, 70.8, 70.4, 69.6, 66.7, 40.5. HRMS izračunato za C21H26BrFN2O3(M+), 452.1111; dobijeno, 452.1099.

PRIMER 5

Sinteza Jedinjenja 11b

(E)-(5-Bromo-6-{2-[2-(2-fluoroetoksi)etoksi]etoksi}piridin-3-il)-2-(4-metilaminofenil)-etilen (11b)

[0134] Jedinjenje 11b se dobija od 4-metilaminostirena (0.073 g, 0.55 mmol) i I9 (0.217 g, 0.50 mmol) kao svetlo žuta viskozna tečnost (0.113g, 52% prinos).<1>H NMR δ 8.07 (d, 1H, J = 2.1 Hz), 8.00 (d, 1H, J = 2.1 Hz), 7.35 (d 2H J = 86 Hz), 6.91 (d, 1H, J = 16.3 Hz), 6.74 (d, 1H, J = 16.3 Hz), 6.60 (d, 2H, J = 8.6 Hz), 4.69 (t, 1H, J = 4.2 Hz), 4.55 (t, 2H, J = 4.8 Hz), 4.45 (t, 1H, J = 4.2 Hz), 3.94-3.68 (m, 8H), 2.88 (s, 3H).13C NMR δ 158.4, 149.5, 143.6, 138.0, 129.8, 129.5, 127.9, 126.1, 118.9, 112.6, 107.5, 85.0, 81.7, 71.2, 71.1, 70.8, 70.4, 69.6, 66.8, 30.7. HRMS izračunato za C20H24BrFN2O3(M+), 438.0954; dobijeno, 438.0967.

PRIMER 6

Sinteza Jedinjenja 11e

(E)-(5-Bromo-6-{2-[2-(2-fluoroetoksi)etoksi]etoksi}piridin-3-il)-2-[4-N- metil-4-N-(tercbutoksikarbonil)aminofenil]-etilen (11c)

[0135] Jedinjenje 11c se dobija od 4-N-metil-4-N-(terc-butoksikarbonil)aminostirena (0.219 g, 0.94 mmol) i I9 (0.273 g, 0.63 mmol) kao bela viskozna tečnost (0.319 g, 94% prinos).<1>H NMR δ 8.12 (d, 1H, J = 2.1 Hz), 8.03 (d, 1H, J = 2.1 Hz), 7.44 (d, 2H, J = 8.6 Hz), 7.25 (d, 2H, J = 9.0 Hz), 6.94 (d, 2H, J = 2.1 Hz), 4.69 (t, 1H, J = 4.2 Hz), 4.56 (t, 2H, J = 4.9 Hz), 4.45 (t, 1H, J = 4.2 Hz), 3.94-3.68 (m, 8H), 3.28 (s, 3H), 1.48 (s, 9H).13C NMR δ 158.8, 154.5, 144.0, 143.5, 138.2, 133.6, 128.5, 128.4, 126.8, 126.6, 125.4, 122.9, 107.4, 84.8, 81.4, 80.4, 71.0, 70.9, 70.6, 70.2, 69.4, 66.7, 53.5, 37.1, 28.4. HRMS izračunato za C25H32BrFN2O5(M+), 538.1479; dobijeno, 538.1476.

(E)-(5-Bromo-6-{2-[2-(2-fluoroetoksi)etoksi]etoksi}piridin-3-il)-2-(4-acetoksifenil)-etilen (11d)

[0136] Jedinjenje 11d se dobija od 4-acetoksistirena (0.122 g, 0.75 mmol) i I9 (0.217 g, 0.5 mmol) kao bela viskozna tečnost (0.181 g, 77% prinos).<1>H NMR δ 8.12 (d, 1H, J = 2.1 Hz), 8.03 (d, 1H, J = 2.1 Hz), 7.50 (d, 2H, J = 8.6 Hz), 7.10 (d, 2H, J = 8.6 Hz), 6.94 (d, 2H, J = 3.3 Hz), 4.69 (t, 1H, J = 4.2 Hz), 4,56 (t, 2H, J = 4.9 Hz), 4.45 (t, 1H, J = 4.2 Hz), 3.94-3.68 (m, 8H), 2.32 (s, 3H), 1.48 (s, 9H).13C NMR δ 169.3, 158.9, 150.3, 144.1, 138.2, 134.5, 128.24, 128.16, 127.4, 123.4, 121.9, 107.5, 84.8, 81.5, 71.0, 70.9, 70.6, 70.3, 69.4, 66.7, 21.1. HRMS izračunato za C21H23BrFNO5(M+), 467.0744; dobijeno, 467.0731.

(E)-(5-Bromo-6-{2-[2-(2-fluoroetoksi)etoksi]etoksi}piridin-3-il)-2-(4-hidroksifenil)-etilen (11e)

[0137] Acetat 11d (0.145 g, 0.31 mmol) i K2CO3(0.064 g, 0.465 mmol) se stave u smešu EtOH/THF (5 mL/5 mL) i reaktivna smeša se meša 2 h na sobnoj temperaturi. Nakon standardne procedure sa EtOAc, sirovi produkt se prečisti pomoću PTLC da se dobije 11e kao bela čvrsta supstanca (0.128 g, 97%).<1>H NMR δ 8.07 (d, 1H, J = 2.1 Hz), 7.99 (d, 1H, J = 2.1 Hz), 7.35 (d, 2H, J = 8.6 Hz), 6.96-6.74 (m, 4H), 5.22 (br s, 1H), 4.69 (t, 1H, J = 4.2 Hz), 4.54 (t, 2H, J = 4.8 Hz), 4.45 (t, 1H, J = 4.2 Hz), 3.94-3.68 (m, 8H).13C NMR δ 158.5, 156.4, 143.6, 138.2, 129.2, 129.0, 127.9, 120.7, 116.0, 107.6, 84.9, 81.6, 71.1, 71.0, 70.8, 70.4, 69.6, 66.8. HRMS izračunato za C19H21BrFNO4(M+), 425.0638; dobijeno, 425.0651.

PRIMER 7

Sinteza Jedinjenja 12b

(E)-(5-tri-Butilstanil-6-{2-[2-(2-fluoroetoksi)etoksi]etoksi}piridin-3-il)-2-(4-metilaminofenil)-etilen (12b)

[0138] Jedinjenje 12b se dobija od 11b (0.069 g, 0.156 mmol) kao svetlo žuto ulje (0.068 g, 68% prinos).1H NMR δ 8.10 (d, 1H, J = 2.5 Hz), 7.80 (d, 1H, J = 2.5 Hz), 7.36 (d, 2H, J = 8.6 Hz), 6.92 (d, 1H, J = 16.3 Hz), 6.80 (d, 1H, J = 16.3 Hz), 6.61 (d, 2H, J = 8.6 Hz), 4.69 (t, 1H, J = 4.2 Hz), 4.45 (t, 3H, J = 5.1 Hz), 3.83 (t, 3H, J = 4.4 Hz), 3.71-3.66 (m, 5H), 2.88 (s, 3H), 1.68-1.48 (m, 6H), 1.43-1.25 (m, 6H), 1.15-1.02 (m, 6H), 0.91 (t, 9H, J = 7.1 Hz).13C NMR δ 166.8, 149.1, 145.4, 143.6, 127.8, 127.7, 127.0, 123.8, 121.2, 112.6, 85.0, 81.6, 71.1, 70.9, 70.8, 70.5, 70.1, 65.0, 30.8, 29.5, 29.3, 29.1, 28.1, 27.5, 26.9, 13.9, 13.4, 13.3, 9.9, 6.6, 6.4. HRMS izračunato za C32H51FN2O3Sn (M+), 650.2906; dobijeno, 650.2894.

PRIMER 8

Sinteza Jedinjenja 12e

(E)-(5-tri-butilstanil-6-{2-[2-(2-fluoroetoksi)etoksi]etoksi}piridin-3-il}-2-(4-hidroksifenil)-etilen (12e)

[0139] Jedinjenje 12e se dobija od 11e (0.032 g, 0.075 mmol) kao bela viskozna tečnost (0.040 g, 84% prinos).1H NMR δ 8.11 (d, 1H, J = 2.5 Hz), 7.82 (d, 1H, J = 2.5 Hz), 7.39 (d, 2H, J = 8.6 Hz), 6.98-6.74 (m, 4H), 5.19 (br s, 1H), 4.71.4.66 (m, 1H), 4.48-4.43 (m, 3H), 3.90-3.62 (m, 8H), 1.70-1.02 (m, 18H), 0.91 (t, 9H, J= 7.1 Hz).13C NMR δ 166.9, 156.0, 145.4, 144.0, 130.1, 127.9, 127.6, 127.4, 124.3, 123.0, 115.9, 85.0, 81.6, 71.0, 70.9, 70.7, 70.5, 70.0, 65.2, 29.5, 29.3, 29.1, 28.0, 27.5, 26.9, 13.9, 13.4, 13.3, 9.9, 6.6, 6.4. HRMS izračunato za C31H48FNO4Sn (M+), 637.2589; dobijeno, 637.2573.

PRIMER 9

Sinteza Jedinjenja 13a

(E)-(5-tri-Butilstanil-6-{2-[2-(2-fluoroetoksi)etoksi]etoksi}piridin-3-il)-2-(4-dimetilaminofenil)-etilen (12a)

[0140] Smeša 11a (0.052 g, 0.115 mmol), bis(tributilkalaj) ((Bu3Sn)2, 0.333 g, 0.57 mmol) i paladijum tetrakistrifenilfosfina (Pd(PPh3)4, 0.013 g, 10 mol%) u toluenu se zagreva 18 h na 110 °C. Reaktivni rastvor se ohladi na sobnu temperaturu i tretira sa 5 mL 10% rastvora KF. Nakon energičnom mešanja dodatnih 0.5 h, standardnim postupkom sa EtOAc a nakon toga pomoću FC (EtOAc/Heksan, 25/75) dobija se 12a kao svetlo žuto ulje (0.052 g, 68%).<1>H NMR δ 8,11 (d, 1H, J = 2.5 Hz), 7.81 (d, 1H, J = 2.5 Hz), 7.41 (d, 2H, J = 8.8 Hz), 6.93 (d, 1H, J = 16.5 Hz), 6.81 (d, 1H, J = 16.5 Hz), 6.72 (d, 2H, J = 8.7 Hz), 4.69 (t, 1H, J = 4.2 Hz), 4.46 (t, 3H, J = 4.9 Hz), 3.83 (t, 3H, J = 4.8 Hz), 3.71-3.66 (m, 5H), 3.00 (s, 6H), 1.68-1.48 (m, 6H), 1.43-1.21 (m, 6H), 1.15-1.02 (m, 6H), 0.91 (t, 9H, J = 7.1 Hz).13C NMR δ 166.7, 150.2, 145.4, 143.6, 127.8, 127.7, 127.5, 126.0, 123.7, 121.2, 112.6, 85.0, 81.6, 71.0, 70.8, 70.7, 70.4, 70.0, 65.0, 40.6, 29.5, 29.3, 29.1, 28.1, 27.5, 26.9, 13.9, 13.4, 13.3, 9.9, 6.6, 6.4. HRMS izračunato za C33H53FN2O3Sn (M+), 664.3062; dobijeno, 664.3037.

(E)-(5-Jodo-6-{2-[2-(2-fluoroetoksi)etoksi]etoksi}piridin-3-il)-2-(4-dimetilaminofenil)-etilen (13a)

[0141] Rastvor joda (I2, 0.063 g, 0.24 mmol) u THF (2 mL) se u kapima doda rastvor 12a (0.114 g, 0.172 mmol) u THF (3 mL) ohlađen u ledenom kupatilu. Nakon dodavanja, reakcija se meša 1 h na 0 °C. Nakon standardnog postupka sa CH2Cl2, sirovi produkt se prečisti pomoću FC (EtOAc/Heksan, 25/75) da se dobije svetlo žuta čvrsta susptanca 13a (0.037 g, 48%). 1H NMR δ 8.22 (d, 1H, J = 2.1 Hz), 8.10 (d, 1H, J= 2.1 Hz), 7.38 (d, 2H, J = 8.8 Hz), 6.92 (d, 1H, J = 16.3 Hz), 6.72 (d, 1H, J = 16.3 Hz), 6.71 (d, 2H, J = 8.8 Hz), 4.72-4.67 (m, 1H), 4.54-4.44 (m, 3H), 3.93-3.69 (m, 8H), 3.00 (s, 6H).13C NMR δ 160.4, 150.5, 144.6, 144.55, 129.8, 129.5, 127.8, 125.3, 118.8, 112.6, 85.1, 81.7, 80.6,71.3, 71.1, 70.8, 70.5, 69.6, 67.1, 40.6. HRMS izračunato za C21H26FIN2O3(M+), 500.0972; dobijeno, 500.0959.

PRIMER 10

Sinteza Jedinjenja 13b

(E)-(5-tri-Butilstanil-6-{2-[2-(2-fluoroetoksi)etoksi]etoksi}piridin-3-il)-2-[4-N-metil-4-N-(tert-butiloksikarbonil)aminofenil]-etilen (12c)

[0142] Jedinjenje 12c se dobija od 11c (0.072 g, 0.133 mmol) kao bela viskozna tečnost (0.077 g, 77% prinos).1H NMR δ 8.14 (d 1H J = 25 Hz), 7.83 (d, 1H, J = 2.5 Hz), 7.46 (d, 2H, J = 8.6 Hz), 7.23 (d, 2H, J = 8.5 Hz), 6.96 (s, 2H), 4.70-4.66 (m, 1H), 4.49-4.42 (m, 3H), 3.86-3.66 (m, 8H), 3.28 (s, 3H), 1.80-1.02 (m, 27H), 0.90 (t, 9H, J = 7.1 Hz).13C NMR δ 167.3, 146.1, 143.8, 143.2, 134.6, 127.0, 126.8, 126.6, 125.7, 125.4, 124.1, 85.0, 81.6, 80.6, 71.1, 70.9, 70.8, 70.5, 70.0, 65.1, 37.4, 29.5, 29.3, 29.1, 28.1, 27.5, 26.9, 13.9, 13.4, 9.9, 6.4. HRMS izračunato za C37H59FN2O5Sn (M+), 750.343; dobijeno, 750.3425.

(E)-(5-Jodo-6-{2-[2-(2-fluoroetoksi)etoksi]etoksi}piridin-3-il)-2-[4-N-metil-4-N-(tercbutoksikarbonil)aminofenil]-etilen (13c)

[0143] Jedinjenje 13c se dobija od 12c (0.024 g, 0.032 mmol) kao bela viskozna tečnost (0.018 g, 98%).1H NMR δ 8.25 (d, 1H, J = 1.6 Hz), 8.13 (d, 1H, J = 1.6 Hz), 7.44 (d, 2H, J = 8.4 Hz), 7.24 (d, 2H, J = 8.4 Hz), 6.97 (d, 1H, J = 16.4 Hz), 6.86 (d, 1H, J = 16.4 Hz), 4.69 (t, 1H, J = 4.1 Hz), 4.53 (t, 2H, J = 4.8 Hz), 4.45 (t, 1H, J = 4.1 Hz), 3,94-3.69 (m, 8H), 3.28 (s, 3H), 1.47 (s, 9H).13C NMR δ 161.0, 154.8, 145.3, 144.9, 143.7, 133.9, 128.9, 128.6, 126.8, 125.7, 123.1, 85.1, 81.7, 80.7, 77.4, 71.3, 71.1, 70.9, 70.5, 69.6, 67.2, 37.4, 28.6. HRMS izračunato za C

21H26FIN2O3(M ), 500.0972; dobijeno, 500.0959.

(E)-(5-Jodo-6-{2-[2-(2-fluoroetoksi)etoksi]etoksi}piridin-3-il)-2-(4-metilaminofenil)-etilen (13b)

[0144] U izmešani rastvor 13c (0.014 g, 0.024 mmol) i 2,6-lutidina (28 µL, 0.24 mmol) u 2 mL CH2Cl2se na 0 °C doda trimetilsilil triflat (34 µL, 0.19 mmol). Nakon 15 min, reaktivni rastvor se podvrgne standardnom postupku sa CH2Cl2. Sirovi produkt se prečisti pomoću PTLC da se dobije svetlo žuta viskozna tečnost 13b (0.010 g, 88%).<1>H NMR δ 8.22 (d, 1H, J = 2.1 Hz), 8.10 (d, 1H, J = 2.1 Hz), 7.34 (d, 2H, J = 8.6 Hz), 6.91 (d, 1H, J = 16.3 Hz), 6.70 (d, 1H, J = 16.3 Hz), 6.60 (d, 2H, J = 8.6 Hz), 4.71-4.67 (m, 1H), 4.54-4.43 (m, 3H), 3.94-3.69 (m, 9H), 2.88 (s, 3H).13C NMR δ 160.5, 149.5, 144.6, 129.8, 129.7, 128.0, 126.3, 118.9, 112.6, 85.1, 81.7, 80.6, 77.4, 71.3, 71.2, 70.9, 70.5, 69.7, 67.2, 30.8, HRMS izračunato za C20H24FIN2O3(M+), 486.0816; dobijeno, 486.0818.

PRIMER 11

Sinteza Jedinjenja 13e

(E)-(5-tri-Butilstanil-6-{2-[2-(2-fluoroetoksi)etoksi]etoksi}piridin-3-il)-2-(4-hidroksifenil)-etilen (12e)

[0145] Jedinjenje 12e se dobija od 11e (0.032 g, 0.075 mmol) kao bela viskozna tečnost (0.040 g, 84% prinos).1H NMR δ 8.11 (d, 1H, J = 2.5 Hz), 7.82 (d, 1H, J = 2.5 Hz), 7.39 (d, 2H, J = 8.6 Hz), 6.98-6.74 (m, 4H), 5.19 (br s, 1H), 4.71-4.66 (m, 1H), 4.48-4.43 (m, 3H), 3.90-3.62 (m, 8H), 1.70-1.02 (m, 18H), 0.91 (t, 9H, J = 7.1 Hz).13C NMR δ 166.9, 156.0, 145.4, 144.0, 130.1, 127.9, 127.6, 127.4, 124.3, 123.0, 115.9, 85.0, 81.6, 71.0, 70.9, 70.7, 70.5, 70.0, 65.2, 29.5, 29.3, 29.1, 28.0, 27.5, 26.9, 13.9, 13.4, 13.3, 9.9, 6.6, 6.4. HRMS izračunato za C31I48FNO4Sn (M+), 637.2589; dobijeno, 637.2573.

(E)-(5-Jodo-6-{2-[2-(2-fluoroetoksi)etoksi]etoksi}piridin-3-il)-2-(4-hidroksifenil)-etilen (13e)

[0146] Jedinjenje 13e se dobija od 12e (0.012 g, 0.019 mmol) kao bela čvrsta supstanca (0.008 g, 90%).1H NMR δ 8.21 (d, 1H, J = 2.1 Hz), 8.08 (d, 1H, J = 2.1 Hz), 7.33 (d, 2H, J = 8.6 Hz), 6.94-6.69 (m, 4H), 4.71-4.67 (m, 1H), 4.53-4.43 (m, 3H), 3.94-3.69 (m, 8H). HRMS izračunato za C

19H21FINO4(M ), 473.0499; dobijeno, 473.0498.

PRIMER 12

Sinteza Jedinjenja 14a

2-hidroetoksi-3-bromo-5-jodopiridin (9b)

[0147] U izmešanu suspenziju I8 (videti gore dat Primer 4) (0.906 g, 3.0 mmol), 2-(terc-butildimetil-silaniloksi) etanola (0.554 g, 3.15 mmol) i PPh3(0.944 g, 3.6 mmol) u 20 ml THF se na -10 °C u kapima doda diizopropilazodikarboksilat (DIAD) (0.728 g, 3.6 mmol) u 10 ml THF. Ledeno slano kupatilo se ukloni i reakcija se održava 2 h na sobnoj temperaturi.

Reaktivni rastvor se koncentruje i prečisti pomoću FC (EtOAc/Heksan, 5/95) da se dobije 2-(terc-butil-dimetil-silaniloksi)etoksi-3-bromo-5-jodopiridin, bezbojna viskozna tečnost (0.995 g, 72%).1H NMR δ 8.23 (d, 1H, J = 2.0 Hz), 8.05 (d, 1H, J = 2.0 Hz), 4.42 (t, 2H, J = 4.9 Hz), 3.98 (t, 2H, J = 4.9 Hz), 0.90 (s, 9H), 0.10 (s, 6H). HRMS izračunato za C12H18BrINO2Si (M-CH3+), 441.9335; dobijeno, 441.9312.

(E)-[5-Bromo-6-(2-hidroksietoksi)piridin-3-il]-2-(4-dimetilaminofenil)-etilen (14a)

[0148] Jedinjenje 14a se dobija od 4-dimetilaminostirena (0.031 g, 0.212 mmol) i I10 (0.073 g, 0.212 mmol) kao svetlo žuta čvrsta supstanca (0.022 g, 29% prinos).<1>H NMR δ 8.07 (d, 1H, J = 2.1 Hz), 8.03 (d, 1H, J = 2.1 Hz), 7.39 (d, 2H, J = 8.8 Hz), 6.94 (d, 1H, J = 16.3 Hz), 6.78-6.69 (m, 3H), 4.57-4.52 (m, 2H), 399 (t 2H J = 43 Hz), 3.21 (br s, 1H), 3.00 (s, 6H).

13C NMR δ 158.3, 150.4, 143.0, 138.2, 129.9, 129.8, 127.6, 124.9, 118.3, 112.3, 107.5, 69.6, 62.1, 40.3. HRMS izračunato za C17H19BrN2O2(M+), 362.063; dobijeno, 362.0629.

PRIMER 13

Sinteza Jedinjenja 14b

(E)-[5-Bromo-6-(2-hidroksietoksi)piridin-3-il]-2-(4-metilaminofenil)-etilen (14b)

[0149] Jedinjenje 14b se dobija od 4-metilaminostirena (0.140 g, 1.05 mmol) i I10 (0.241 g, 0.7 mmol) kao svetlo žuta viskozna tečnost (0.149 g, 61% prinos).<1>H NMR δ 8.07 (d, 1H, J = 2.1 Hz), 8.03 (d, 1H, J = 2.1 Hz), 7.35 (d, 2H, J = 8.6 Hz), 6.93 (d, 1H, J = 16.3 Hz), 6.74 (d, 1H, J = 16.3 Hz), 6.61 (d, 2H, J = 8.6 Hz), 4.57-4.52 (m, 2H), 3.99 (br s, 2H), 3.18 (br s, 1H), 2.88 (s, 3H).13C NMR δ 149.6, 143.3, 138.5, 130.1, 130.0, 128.0, 126.0, 118.6, 112.6, 107.7, 69.8, 62.2, 30.7. HRMS izračunato za C17H19BrN2O2(M+), 348.0473; dobijeno, 348.0468.

PRIMER 14

Sinteza Jedinjenja 14d

(E)-[5-Bromo-6-(2-hidroksietoksi)piridin-3-il]-2,-(4-acetoksifenil)-etilen (14d)

[0150] Jedinjenje 14d se dobija od 4-acetoksistirena (0.130 g, 0.80 mmol) i 10 (0.244 g, 0.7 mmol) kao bela viskozna tečnost (0.031 g, 12% prinos).<1>H NMR. δ 8.12 (d, 1H, J= 2.1 Hz), 8.08 (d, 1H, J = 2.1 Hz), 7.50 (d, 2H, J = 6.8 Hz), 7.11 (d, 2H, J = 6.8 Hz), 6.95 (d, 2H, J = 5.2 Hz), 4.58-4.54 (m, 2H), 4.01 (br s, 2H), 3.08 (br s, 1H), 2.32 (s, 3H).

PRIMER 15

Sinteza Jedinjenja 14e

(E)-[5-Bromo-6-(2-hidroksietoksi)piridin-3-il]-2-(4-hidroksifenil)-etilen (14e)

[0151] Po sličnom postupku kako je opisano za pripremu 11e, jedinjenje 14e se dobija od acetata 14d (0.031 g, 0.082 mmol) kao bela čvrsta supstanca (0.020 g, 73%).<1>H NMR (DMSO-d6) δ 9.60 (br s, 1H), 8.31 (s, 1H), 8.23 (s, 1H), 7.39 (d, 2H, J = 8.3 Hz), 7.19 (d, 1H, J = 16.8 Hz), 6.94 (d, 1H, J = 16.6 Hz), 6.77 (d, 2H, J = 8.3 Hz), 4.35 (t, 2H, J = 5.1 Hz), 3.73 (t, 2H, J = 5.1 Hz).13C NMR (DMSO-d6) δ 157.9, 157.4, 143.7, 138.1, 129.2, 129.0, 127.8, 119.8, 115.6, 106.7, 68.4, 59.2. HRMS izračunato za C15H14BrNO3(M+), 335.0157; dobijeno, 335.0165.

PRIMER 16

Sinteza Jedinjenja 15e

(E)-[5-tri-Butilstanil-6-(2-hidroksietoksi)piridin-3-il]-2-(4-hidroksifenil)-etilen (15e) [0152] Jedinjenje 15e se dobija od 14e (0.031 g, 0.092 mmol) kao bela viskozna tečnost (0.012 g, 24% prinos).1H NMR δ 8.07 (d, 1H, J = 2.5 Hz), 7.85 (d, 1H, J = 2.5 Hz), 7.39 (d, 2H, J = 8.6 Hz), 6.99-6.80 (m, 4H), 5.97 (br s, 1H), 5.01 (br s, 1H), 4.50-4.46 (m, 2H), 3.98-3.94 (m, 2H), 1.69-1.01 (m, 18H), 0.91 (t, 9H, J = 7.1 Hz).13C NMR δ 167.2, 156.0, 144.9, 144.7, 144.5, 130.1, 128.0, 127.96, 124.7, 122.8, 116.0, 69.9, 63.4, 29.9, 29.5, 29.3, 29.1, 28.1, 27.5, 26.9, 13.9, 13.6, 13.5, 10.1, 6.7, 6.6. HRMS izračunato za C27H41NO3Sn (M+), 547.2108; dobijeno, 547.2112.

PRIMER 17

Sinteza Jedinjenja 16a

(E)-[5-tri-Butilstanil-6-(2-hidroksietoksi)piridin-3-il]-2-(4-dimetilaminofenil)-etilen (15a)

[0153] Jedinjenje 15a se dobija od 14a (0.100 g, 0.275 mmol) kao svetlo žuto ulje (0.105 g, 66% prinos).1H NMR δ 8.10 (d, 1H, J = 2.5 Hz), 7.85 (d, 1H, J = 2.4 Hz), 7.41 (d, 2H, J = 8.7 Hz), 6.95 (d, 1H, J = 16.3 Hz), 6.81 (d, 1H, J = 16.6 Hz), 6.73 (d, 2H, J = 8.8 Hz), 4.48-4.44 (m, 2H), 3.96-3.92 (m, 2H), 2.99 (s, 6H), 1.68-1.01 (m, 18H), 0.92 (t, 9H, J = 7.2 Hz).

13C NMR δ 166.6, 150.1, 144.5, 144.1, 128.2, 128.1, 127.4, 125.6, 124.0, 120.5, 112.4, 69.4, 63.0, 40.4, 29.0, 27.2, 13.6, 9.8. HRMS izračunato za C29H46N2O2Sn (M+), 574.2581; dobijeno, 574.2584.

(E)-[5-Jodo-6-(2-hidroksietoksi)piridin-3-il]-2-(4-dimetilaminofenil)-etilen (16a)

[0154] Jedinjenje 16a se dobija od 15a (0.011 g, 0.019 mmol) kao svetlo žuta čvrsta supstanca (0.004 g, 50%).1H NMR δ 8.25 (s, 1H), 8.10 (s, 1H), 7.39 (d, 2H, J = 8.6 Hz), 6.94 (d, 1H, J = 16.3 Hz), 6.76-6.70 (m, 3H), 4.51 (t, 2H, J = 4.2 Hz), 4.02-3.95 (m, 2H), 3.19 (s, 1H), 3.00 (s, 6H). HRMS izračunato za C17H19IN2O2(M+), 410.0491; dobijeno, 410.0489.

PRIMER 18

Sinteza Jedinjenja 16b

(E)-[5-tri-Butilstanil-6-(2-hidroksietoksi)piridin-3-il]-2-(4-metilaminofenil)-etilen (15b)

[0155] Jedinjenje 15b se dobija od 14b (0.052 g, 0.15 mmol) kao svetlo žuto ulje (0.059 g, 64% prinos).1H NMR δ 8.08 (d,<1>H, J = 2.5 Hz), 7.84 (d, 1H, J = 2.4 Hz), 7.37 (d, 2H, J = 8.6 Hz), 6.93 (d, 1H, J = 16.3 Hz), 6.80 (d 1H J = 164 Hz) 6.61 (d, 2H, J = 8.6 Hz), 4.48-4.43 (m, 2H), 3.95-3.91 (m, 2H), 2.88 (s, 3H), 1.69-1.01 (m, 18H), 0.91 (t, 9H, J = 7.1 Hz).13C NMR δ 166.9, 149.2, 144.7, 144.3, 128.4, 128.3, 127.8, 126.7, 124.2, 120.7, 112.6, 69.6, 63.2, 30.8, 29.5, 29.3, 29.1, 28.0, 27.5, 26.9, 13.9, 13.5, 13.4, 10.0, 6.6, 6.5. HRMS izračunato za C28H44N2O2Sn (M+), 560.2425; dobijeno, 560.2419.

(E)-[5-jodo-6-(2-hidroksietoksi)piridin-3-il]-2-(4-metilaminofenil)-etilen (16b)

[0156] Jedinjenje 16b se dobija od 15b (0.032 g, 0.057 mmol) kao svetlo žuta čvrsta supstanca (0.005 g, 21%).1H NMR δ 8.24 (d, 1H, J = 2.1 Hz), 8.09 (d, 1H, J = 2.0 Hz), 7.36 (d, 2H, J = 8.5 Hz), 6.92 (d, 1H, J = 16.3 Hz), 6.76-6.64 (m, 3H), 4.53-4.49 (m, 2H), 4.01-3.96 (m, 2H), 2.96 (s, 1H), 2.89 (s, 3H). HRMS izračunato za C16H17IN2O2(M+), 396.0335; dobijeno, 396.0335.

PRIMER 19

Radiojodinacija

[0157] Radiojodirana jedinjenja, [125I], 13a, 13b, 16a, 16b i 16e, pripremaju se reakcijama jododestanilacije iz odgovarajućeg tributilkalaj prekursora u skladu sa postupkom koji je prethodno opisan (ref). Vodonik peroksid (50 µL, 3% m/v) se doda u smešu 50 µL tributilkalaj prekursora (4 µg/µL EtOH), 50 µL 1N rastvora HCl i [125I]NaI (1-5 MCi nabavljen od Perkin Elmer) u zatvorenoj posudi. Reakcija se ostavi da se razvije u toku 5-10 min na sobnoj temperaturi i prekida dodavanjem 100 µL zasićenog NaHSO3. Reaktivna smeša se ekstrahuje sa etil acetatom (3 x 1 mL) nakon neutralizacije sa 1.5 ml zasićenog rastvora natrijum bikarbonata. Kombinovani ekstrakti se upare do sušenja. Ostaci se rastvore u 100 µL EtOH i prečiste pomoću HPLC koristeći reverzno faznu kolonu (Phenomenex Gemini C18 analitička kolona , 4.6 x 250 mm, 5 µm, pufer CH3CN/amonijum formata (1 mM) 8/2 ili 7/3; brzina protoka 0.5-1.0 mL/min). Produkti bez nosača se upare do sušenja i ponovo rastvore u 100% EtOH (1 µCi/µL) i čuvaju na 20 °C do 6 nedelja za studije na životinjama i studije autoradiografije.

PRIMER 20

Studije vezivanja

[0158] [125I]IMPY sa specifičnom aktivnošću od 2,200 Ci/mmol i radiohemijskom čistoćom većom od 95% se priprema koristeći standardnu reakciju jododestanilacije i prečisti na pojednostavljenoj C-4 mini koloni, kako je prethodno opisano u Kung, M.-P.; Hou, C.; Zhuang, Z.-P.; Cross, A. J.; Maier, D. L.; Kung, H. F., "Characterization of IMPY as potential imidžing agent for b-amiloid plaques in double transgenic PSAPP mice." Eur. J. Nucl. Med. Mol. Imidžing 2004, 31, 1136-1145. Ispitivanje kompetitivnog vezivanja se izvodi u 12 x 75 mm borsilikatnim staklenim epruvetama. Reaktivna smeša sadrži 50 µL izdvojenih homogenata mozga sa AB (20-50 µg), 50 µL [125I]IMPY (0.04-0.06 nM razblaženo u PBS) i 50 µl inhibitora (10-5-10-10 M serijska razblaženja u PBS koji sadrži 0.1 % albumina seruma govečeta) u finalnoj zapremini od 1 ml. Nespecifično vezivanje se definiše u prisustvu 600 nM IMPY u istim epruvetama za ispitivanje. Smeša se inkubira 2 h na 37°C a vezana i slobodna radioaktivnost se razdvoji vakuum filtriranjem kroz Whatman GF/B filtere koristeći Brandel M-24R sakupljač ćelija, a nakon toga ispira sa 2 x 3 ml PBS na sobnoj temperaturi. Filteri koji sadrže vezan I-125 ligand se broje na brojaču gama čestica (Packard 5000) uz efikasnost brojanja od 70%. Pod uslovima analize, frakcija specifičnog vezivanja čini manje od 15% ukupne radioaktivnosti. Rezultati eksperimenata inhibicije su podvrgnuti analizama nelinearne regresije koristeći jednačinu vrednosti analize vezivanja iz koje se izračunavaju Kivrednosti. Slike 1 i 5 pokazuju Kivrednosti za odabrana jedinjenja iz ovog pronalaska.

PRIMER 21

Snimak autoradiografije

[0159] [18F]obeleživači: isečci mozga od subjekata sa AB su dobijeni zamrzavanjem mozga na usitnjenom suvom ledu i sečenjem na isečke debljine 20 mikrometara. Isečci se inkubiraju sa [18F]obeleživačem (200,000-250,000 cpm/200 µL) u toku 1h na sobnoj temperaturi. Isečci se nakon toga potope u zasićeni rastvor Li2CO3u 40% EtOH (dva puta po dva minuta pranja) i isperu sa 40% EtOH (jedanput dvominutno pranje) a nakon toga 30 sekundi ispiraju sa vodom. Nakon sušenja,<18>F-obeleženi isečci se izlažu Kodak MR filmu tokom noći.

[0160] Obeleživači : Za upoređivanje različitih proba korišćenjem sličnih isečaka tkiva ljudskog mozga, sakupe se isečci ljudskog mozga sa širokog područja od 6 subjekata kod kojih je potvrđena AB i od jednog kontrolnog subjekta. Prisustvo i lokalizacija plakova na isečcima je potvrđena imunohistohemijskim bojenjem sa monoklonalnim Aβ antitelom 4G8 (Sigma). Isečci se inkubiraju sa [<125>I]obeleživačima (200,000-250,000 cpm/200 µL) u toku 1 h na sobnoj temperaturi. Isečci se nakon toga potope u zasićeni rastvor Li2CO3u 40% EtOH (dva puta po dva minuta pranja) i isperu sa 40% EtOH (jedanput dvominutno pranje) a nakon toga 30 sekundi ispiraju sa vodom. Nakon sušenja,<125>I-obeleženi isečci se u toku noći izlože Kodak Biomax MR filmu.

>PRIMER 22<

Distribucija u organe miševa

[0161] Dok su pod anestezijom sa izofluranom, 0.15 ml 0.1% rastvora albumina seruma govečeta koji sadrži [<125>I]obeleživače (5-10 µCi) se injektuje direktno u repnu venu ICR miševa (22-25 g, mužjaci). Miševi (n = 3 za svako određeno vreme) se žrtvuju cervikalnom dislokacijom u određeno vreme nakon injekcije. Organi koji se ispituju se uklone i izmere, a radioaktivnost se broji sa automatskim gama brojačem. Procenat doze po organu se izračunava upoređivanjem izbrojanog zračenja u tkivu prema odgovarajućim razblaženim alikvotama injektovanog materijala. Ukupna aktivnost krvi se izračunava pod pretpostavkom da ona predstavlja 7% ukupne telesne težine. % doza/g uzorka se izračunava upoređivanjem izbrojanih uzoraka sa brojem razblažene početne doze.

Tabela 1. Biodistribucija u ICR miševima nakon iv injekcije [<18>F] 2 u 5% EtOH u fiziološkom rastvoru (%doza/g, prosek 3 miša ± SD)

Tabela 2. Biodistribucija u ICR miševima nakon iv injekcija [<125>I]-obeleženim obeleživačima (% doze/g, prosek za 3 miša % SD)

[125I]13a (log P = 2.59)

[125I]13b (log P=2.54)

[125I]16a (log P = 2.64)

[125I]16b (log P = 2.20)

[125I]16b (log P = 2.20)

[125I]16e (log P = 1.98)

Claims (5)

1. Patentni zahtevi 1. Jedinjenje formule
2. 2. Farmaceutska kompozicija koja obuhvata jedinjenje prema zahtevu 1.
3. 3. Dijagnostička kompozicija za imidžing amiloidnih depozita, koja obuhvata radioobeleženo jedinjenje prema zahtevu 1.
4. 4. Dijagnostička kompozicija prema zahtevu 3 za upotrebu u obeležavanju amiloidnih depozita, koja obuhvata: a. uvođenje u nekog sisara detektibilne količine te dijagnostičke kompozicije; b. obezbeđivanje dovoljnog vremena obeleženom jedinjenju da se poveže sa amiloidnim depozitima; i c. detektovanje obeleženog jedinjenja povezanog sa jednim ili više amiloidnih depozita.
5. 5. Kompozicija prema zahtevu 2 za upotrebu u inhibiranju agregacije amiloidnog plaka kod sisara.