RS57600B1 - Metod i aparat za određivanje kontekstnog modela za nivo koeficijenta transformacije entropijskog kodiranja i dekodiranja - Google Patents

Description

DERIVATI BICIKLIČNE HIDROKSAMINSKE KISELINE

Ovaj pronalazak se odnosi na derivate biciklične hidroksaminske kiseline, farmaceutske preparate i metode lečenja.

Jedinjenja iz ovog pronalaska su inhibitori cink metaloendopeptidaza, posebno onih koje spadaju u matrične metaloproteinaze (takođe nazvane MMP ili matriksin) i reprolizina (takođe poznat kao adamilzin) pod-familije metcinkina (Ravvlings, et. al.,Methods in Enzymology,248, 183-228 (1995) i Stocker, et. al.,Protein Science,4, 823-840 (1995)). MMP pod-familija enzima, trenutno sadrži sedamnaest članova (MMP-1, MMP-2, MMP-3, MMP-7, MMP-8, MMP-9, MMP-

10, MMP-11, MMP-12, MMP-13, MMP-14, MMP-15, MMP-16, MMP-17, MMP-18, MMP-19, MMP-20). MMP su najpoznatiji po njihovoj ulozi u regulisanju prometa proteina međućelijskog matriksa i kao takvi igraju važnu ulogu u fiziološkim procesima kao što su reprodukcija, razvoj i diferencijacija. Pored toga, MMP se pojavljuju u mnogim patološkim situacijama u kojima se dešava nenormalna promena vezivnog tkiva. Na primer, dokazano je da je nivo MM<*>P-13, enzima sa snažnom aktivnošću u razgradnji kolagena tipa II (osnovni kolagen hrskavice), povišen u osteoartritičnoj hrskavici (Mitchell, et. al.,J. Clin. Invest.,97, 761

(1996)). Drugi MMP (MMP-2, MMP-3, MMP-8, MMP-9, MMP-12) su takođe povišeni u osteoartritičnoj hrskavici, pa se očekuje da inhibicija nekih ili svih ovih MMP treba da uspori ili zaustavi ubrzani gubitak hrskavice tipičan za bolesti zglobova kao što su osteoartritis ili reumatoidni artritis.

Reprolizini sisara su poznati pod nazivom ADAM (skraćeno od engl. A Disintegrin And MetaKoproteinase) (VVolfberg, et. al.J. Cell Biol.,131, 275-278 (1995)) i poseduju domen dezintegrina i pored toga domen nalik metaloproteinazi. Do danas je identifikovano 23 ADAM.

ADAM-17, takođe poznat pod nazivom enzim za konverziju faktora-alfa nekroze tumora (TACE), je najpoznatiji ADAM. ADAM-17 (TACE) je odgovoran za kidanje ćelijske veze faktora-alfa nekroze tumora (TNF-a, takođe poznat kao kahektin). Poznato je da se TNF-a pojavljuje u mnogim infektivnim i autoimunim oboljenjima (W. Friers,FEBS Letters,285, 199 (1991)). Nadalje, pokazano je da je TNF-a primarni posrednik inflamatornog reagovanja zapaženog kod sepse i septičkog šoka (Spooner, et. al.Clinical lmmunology and lmmunopathology,62 S11

(1992)). Postoje dva oblika TNF-a, protein tip II ćelijske membrane relativne molekulske mase 26.000 (26 kD) i rastvorljiv oblik 17 kD nastao iz ćelijski vezanog proteina specifičnim proteolitičkim cepanjem. Ćelija otpušta rastvorljiv 17 kD oblik TNF-a koji je povezan sa štetnim delovanjem TNF-a. Ovaj oblik TNF-a je takođe sposoban da deluje na mestima udaljenim od mesta sinteze. Stoga, inhibitori TACE sprečavaju stvaranje rastvorljivog TNF-a i sprečavaju štetne posledice faktora rastvaranja.

Pojedina jedinjenja ovog pronalaska su snažni inhibitori agrekanaze, enzima značajnog za razlaganje agrekana hrskavice. Veruje se da je agrekanaza takođe ADAM. Gubitak agrekana iz matriksa hrskavice je važan faktor napredovanja oboljenja zglobova kao što su osteoartritis i reumatoidni artritis, pa se očekuje da inhibicija agrekanaze uspori ili zaustavi gubitak hrskavice kod o>;ih oboljenja.

Drugi ADAM koji su se pokazali značajnim u patološkim situacijama uključuju ADAM TS-1 (Kuno, et. al.,J. Biol. Chem.,272, 556-562 (1997)), i ADAM 10, 12 i 15 (Wu, et. al.,Biochem. Biophzs. Res. Comm.,235, 437-442 (1997)). Porastom saznanja o značaju, fiziološkim substratima i povezanosti ADAM sa oboljenjima, shvatiće se puno značenje uloge inhibicije ove klase enzima.

Oboljenja kod kojih inhibicija MMP i/ili ADAM obezbeđuje terapeutsku korist su: artritis (uključujući osteoartritis i reumatoidni artritis), zapaljiva oboljenja utrobe, Kronovu bolest, emfizem, sindrom akutni respiratorni poremećaja, hroničnu astmatičnu pulmonalnu obstrukciju, Alchajmerova bolest, toksičnost pri transplataciji organa, kaheksiju, alergijske reakcije, alergijsku kontaktnu hipersenzibilnost, kancerogena oboljenja, ulceraciju tkiva, restenozu, periodontalno oboljenje, buloznu epidermolizu, osteoporozu, labavljenje veštačkih implanta zglobova, aterosklerozu (uključujući aterosklerotično otkidanje plaka), aneurizmu aorte (uključujući aneurizmu abdominalne aorte i aneurizmu moždane arterije), kongestivnu srčanu manu, infarkt miokarda, moždani udar, moždanu ishemiju, povredu glave, povredu kičmene moždine, neuro-degenerativni poremećaj (akutni i hronični), autoimune poremećaje, Hantingtonovu bolest, Parkinsonovu bolest, migrena, depresija, perifernu neuropatiju, bol, cerebralnu amiloidnu angiopatiju, poboljšanje spoznaje, amiotrofičnu lateralnu sklerozu, multiplu sklerozu, okularnu angiogenezu, povredu rožnjače, makularnu degeneraciju, nenormalno zarastanje rane, opekotine, dijabetes, invaziju tumora, rast tumora, metastazu tumora, stvaranje ožiljaka na rožnjači, skleritis, AIDS, sepsu, septični šok i druga oboljenja koja karakteriše pojava metaloproteinaze ili ADAM.

Ovaj pronalazak se takođe odnosi na postupak upotrebe jedinjenja ovog otkrića u tretmanu gore pomenutih oboljenja kod sisara, posebno ljudi, i na farmaceutske preparate korisne za takvu namenu.

Utvrđeno je da se različite kombinacije MMP i ADAM pojavljuju u različitim patološkim situacijama. Sami po sebi inhibitori sa specifičnom selektivnošću za pojedine ADAM i/ili MMP mogu biti poželjni kod pojedinih oboljenja. Na primer, reumatoidni artritis je inflamatorno oboljenje zglobova koje karakterišu povišeni sadržaj TNF i gubitak sastojaka matrice zgloba. U ovom slučaju, jedinjenje koje inhibira TACE i agrekanazu kao i MMP kao npr. MMP-13 može biti poželjna terapija. Nasuprot, kod manje inflamatornog oboljenja zglobova kao što je osteoartritis, poželjna terapija mogu biti jedinjenja koja inhibiraju MMP koji degradiraju matriks kao npr. MMP-13 ali ne TACE.

Ovi pronalazači su takođe otkrili da je moguće projektovati inhibitore diferenciranih aktivnosti metaloproteinaza. Specifično, na primer, pronalazači su bili u mogućnosti da kreiraju molekule koji matričnu metaloproteinazu-13 (MMP-13) inhibiraju selektivno, prioritetno u odnosu na MMP-1.

Inhibitori metaloproteinaza matriksa su dobro poznati u literaturi. Posebno PCT publikacija WO 96/33172, objavljena 24. oktobra 1996, odnosi se na ciklične arilsulfonilaminohidroksaminske kiseline koje su korisne kao MMP inhibitori. US Patent 5,672,615, PCT publikacija WO 97/20824, PCT publikacija WO 98/08825, PCT publikacija WO 98/27069 i PCT publikacija WO 98/34918, objavljena 13. avgusta 1988, naslovljena " Derivati arilsulfonilhidroksaminske kiseline " sve se odnose na ciklične hidroksaminske kiseline koje su korisne kao MMP inhibitori. PCT publikacije WO 96/27583 i WO 98/07697, objavljene 7. marta 1996 i 26 februara 1998, respektivno, odnose se na arilsulfonilhidroksaminske kiseline. PCT publikacija WO 98/03516, objavljena 29. januara 1998 odnosi se na fosfinate sa MMP aktivnošću. PCT publikacija 98/34915, objavljena 13. avgusta 1998, naslovljena "Derivati arilsulfonilaminohidroksaminske kiseline" odnosi se na N-nesupstituisane arilsulfonilaminohidroksaminske kiseline. PCT publikacija WO 98/30566 objavljena 16. jula 1998 naslovlejna "Ciklični sulfonski derivati" odnosi se na ciklične sulfonhidroksaminske kiseline kao MMP inhibitore. US privremena patentna prijava 60/55208, podneta 8. avgusta 1997, odnosi se na biarilhidroksaminske kiseline kao MMP inhibitore. US privremena patentna prijava redni broj 60/55207, podneta 8. avgusta 1997, naslovljena "Derivati ariloksiarilsulfonilaminohidroksaminske kiseline" odnosi se na ariloksiarilsulfonilhidroksiaminske kiseline kao inhibitore MMP. US privremena patentna prijava 60/62766, podneta 24. oktobra 1997, naslovljena "Upotreba MMP-13 selektivnih inhibitora kod tretmana osteoartritisa i drugih MMP posredovanih poremećaja" odnosi se na upotrebu MMP-13 selektivnih inhibitora u tretiranju zapaljenja i drugih poremećaja. US privremena patentna prijava redni broj 60/68261 podneta 19. decembra 1997, odnosi se na upotrebu MMP inhibitora u tretiranju anginogeneze i drugih poremećaja. Svaka od gore navedenih publikacija i prijava obuhvaćena je u celini kroz ova navođenja.

Ovaj pronalazak se odnosi na jedinjenja formule

pri čemu

Z je>CH2 ili >NR1;

R<1>je vodonik ili (Ci-C6)alkil, (C6-Cio)aril(Ci-C6)alkil, (C2-C9)heteroaril(Cr C6)alkil ili grupa formule

n je ceo broj od 1 do 6;

R<2>je vodonik ili (Ci-C6)alkil;

Q je (CrC6)alkil, (C6-Ci0)aril, (C2-C9)heteroaril, (C6-Ci0)ariloksi(Ci-C6)alkil, (C6-Cio)ariloksi, (C6-Cio)ariloksi(C2-C9)heteroaril, (Ce-CioJariKd-CeJalkil, (C6-Cio)aril(C6-Cio)aril, (C6-Cio)aril(C2-C9)heteroaril, (C6-Cio)aril(C6-Cio)aril(Cr C6)alkil, (C6-C10)aril(C6-Cio)aril(C6-Cio)aril, (C6-Cio)aril(C6-Cio)aril(C2-C9)heteroaril, (C2-C9)heteroaril(Ci-C6)alkil, (C2-C9)heteroaril(C6-Cio)aril, (C2-C9)heteroaril(C2-C9)heteroaril, (C6-Cio)aril(Ci-C6)alkoksi(C1-C6)alkil, (C6-doJariKd-CeJalkoksiCCe-CioJaril, (C6-C1o)aril(C1-C6)alkoksi(C2-C9)heteroaril, (C2-C9)heteroariloksi(C1-C6)alkil, (C2-C9)heteroariloksi(C6-C10)aril, (C2-C9)heteroariloksi(C2-C9)heteroaril, (C2-C9)heteroaril(Ci-C6)alkoksi(Ci-C6)alkil, (C2-C9)heteroaril(Ci-C6)alkoksi(C6-Cio)aril, (C2-C9)heteroaril(C1-C6)alkoksi(C2-C9)heteroaril, (C2-C9)heteroaril (Ci-C6)alkil(C2-C9)heteroaril, (C2-C9)heteroariloksi(Ci-C6)alkil(C6-Cio)aril ili (C2-C9)heteroariloksi(Ci-C6)alkil(C2-C9)heteroaril;

gde svaki (C6-Cio)aril ili (C2-C9)heteroaril osatatak pomenutih (C6-Ci0)aril, (C2-C9)heteroaril, (C2-C9)heteroaril(C1-C6)alkil, (C6-Cio)ariloksi(C6-Cio)aril, (C6-Ci0)ariloksi(C2-C9)heteroaril, (C6-Ci0)aril(Ci-C6)alkil, (C6-Cio)aril(C6-Cio)aril, (C6-Ci0)aril(C2-C9)heteroaril, (C6-Cio)aril(C6-Cio)aril(Ci-C6)alkil, (C6-Ci0)aril(C6-Cio)aril(C6-Cio)aril, (C6-Cio)aril(C6-Cio)aril(C2-C9)heteroaril, (C2-C9)heteroaril(Ci-C6)alk!l, (C2-C9)heteroaril(C6-Ci0)aril, (C2-C9)heteroaril(C2-C9)heteroaril, (C6-Cio)aril(Ci-C6)alkoksi(Ci-C6)alkil, (C6-Cio)aril(Ci-C6)alkoksi(C6-Cio)aril, (C6-Ci0)aril(Ci-C6)alkoksi(C2-C9)heteroaril, (C2-C9)heteroariloksi(CrC9)heteroaril(Ci-C6)alkoksi(Ci-C6)alkil, (C2-C9)heteroaril(Ci-C6)alkoksi(C6-Cio)aril, (C2-C9)heteroaril(Ci-C6)alkoksi(C2-C9)heteroaril, (C6-Cio)ariloksi(C1-C6)alkil(C6-Cio)aril, (C6-Cio)ariloksi(CrCc)alkil(C2-C9)heteroaril, (C2-C9)heteroariloksi(Ci-C6)alkil(C6-Cio)aril ili (C2-C9)heteroariloksi(Ci-C6)alkil(C2-C9)heteroaril je opciono supstituišan na bilo kom ugljenikovom atomu prstena sposobnom da formira dodatnu vezu sa jednim ili više supstituenata po prstenu nezavisno odabranih između fluoro, hloro, bromo, (CrC6)alkil, (Ci-C6)alkoksi, perfluoro(Ci-C3)alkil, perfluoro(Ci-C3)alkoksi i (C6-Cio)ariloksi;

ili njegove farmaceutski prihvatljive soli.

Ovaj pronalazak se takođe odnosi i na farmaceutski prihvatljive kisele adicione soli jedinjenja formule I. Kiseline koje se koriste za dobijanje farmaceutski prihvatljivih kiselih adicionih soli od gore pomenutih baznih jedinjenja ovog pronalaska su one koje daju netoksične adicione soli,Tj., soli koje sadrže farmakološki prihvatljive anjone, kao što je hidrohlorid, hidrobromid, hidrojodid, nitrat, sulfat, bisulfat, fosfat, kiseli fosfat, acetat, laktat, citrat, kiseli citrat, tartarat, bitartarat, sucinat, maleat, fumarat, glukonat, saharat, benzoat, metansulfonat, etansulfonat, benzensulfonat, p-toluensulfonat i pamoat [Tj., 1,1'-metilen-bis-)2-hidroksi-3-naftoat)] soli.

Ovaj pronalazak se takođe odnosi i na bazne adicione soli formule I. Hemijske baze koje se mogu koristiti kao reagensi za dobijanje farmaceutski prihvatljivih baznih soli jedinjenja formule I koja su po prirodi kisela su one koje daju netoksične soli baza sa takvim jedinjenjima. Takve netoksične bazne soli obuhvataju, ali se ne ograničavaju, na one koje se izvode iz takvih farmakološki prihvatljivih katjona kao što su katjoni alkalnih metala (npr., kalijum i natrijum) i katjoni zemnoalkalnih metala (npr., kalcijum i magnezijum), amonijum, adicione soli amina rastvorljive u vodi, kao što je N-metilglukamin-(meglumin), trimetil-amonijum ili dietilamonijum, i niže alkanolamonijum soli kao tris-(hidroksimetil)-metilamonijum i druge bazne soli farmaceutski prihvatljivih organskih amina.

Termin "alkil", kako je ovde upotrebljen, ukoliko nije drugačije naznačen, obuhvata zasićene monovalentne radikale ugljovodonika koji imaju ravne, račvaste ili ciklične ostatke ili njihove kombinacije.

Termin "alkoksi", kako je ovde-upotrebljen, obuhvata O-alkil grupe gde je "alkil" definisan gore.

Termin "aril", kako je ovde upotrebljen, ukoliko nije drugačije naznačen, uključuje organski radikal izveden od aromatičnog ugljovodonika uklanjanjem jednog vodonika, kao što je fenil ili naftil.

Termin "heteroaril", kao je upotrebljen ovde, ukoliko nije drugačije naznačen, obuhvata organski radikal izveden od aromatskog heterocikličnog jedinjenja uklanjanjem jednog vodonika, kao što je piridil, furil, piroil, tienil, izotiazolil, imidazolil, benzimidazolil, tetrazolil, pirazinil, pirimidil, hinolil, izohinolil, benzofuril, izobenzofuril, benzotienil, pirazolil, indolil, izoindolil, purinil, karbazolil, izoksazolil, tiazolil, oksazolil, benztiazolil ili benzoksazolil. Poželjni heteroarili su piridil, furil, tienil, izotiazolil, pirazinil, pirimidil, pirazolil, izoksazolil, tiazolil ili oksazolil. Najpoželjniji heteroarili su piridil, furil ili tienil.

Termin "acil", kako je ovde upotrebljavan, ukoliko nije drugačije naznačen, obuhvata radikal opšte formule R-(C=Q)- gde je R alkil, alkoksi, aril, arilalkil ili arilalkoksi a termini "alkil" ili "aril" su kako je gore definisano.

Termin "aciloksi", kako je ovde upotrebljavan, obuhvata O-acil grupe gde je "acil" definisano gore.

Jedinjenje formule I može imati hiralne centre pa stoga postoje u različitim dijastereomernim i enantiomernim oblicima. Ovaj pronalazak se odnosi na sve optičke izomere, tautomere i stereoizomere jedinjenja formule I i njihove mešavine.

Poželjno, jedinjenja formule I postoje kao egzo izomer formule

Ostala poželjna jedinjenja formule I su ona gde Q predstavlja (C6-Cio)aril, (C2-Cg)heteroariloksi (C6-Ci0)aril ili (C6-Cio)ariloksi(C6-C10)aril, gde svaki aril ili heteroaril ostatak pomenutih (C6-Cio)aril, (C2-C9)heteroariloksi(C6-C10)aril ili (C6-Cio)ariloksi(C6-Cio)aril grupa može biti opciono supstituisana sa jednim ili više supstituenata nezavisno odabranih između fuoro, hloro, bromo, (Ci-C6)alkil, (Cr C6)alkoksi ili perfluoro(CrC3)alkil.

Poželjnija jedinjenja formule I obuhvataju ona gde Q pretstavlja fenil, piridiloksifenil (poželjnije 4-piridil) ili fenoksifenil opciono supstituisan sa jednim ili više supstituenata nezavisno odabranih između fluoro, hloro, bromo, (Ci-C6)alkil, (Ci-C6)alkoksi ili perfluoro(Ci-C3)alkil, poželjnije da se supstituenti biraju između fluoro, hloro, (Ci-Ce)alkoksi ili (Ci-Ce)alkil, najpoželjnije je da je supstituent u 4-položaju.

Naročito poželjna jedinjenja formule I su sledeća:

Hidroksiamid 3-egzo-[4-(4-fluorofenoksi)benzensulfonilamino]-8-oksabiciklo [3,2,1 ]-oktan-3-karboksilne kiseline;

Hidroksiamid 3-egzo-[4-(4-fluorofenoksi)benzensulfonilmetil]-8-oksabiciklo [3,2,1]-oktan-3-karboksilne kiseline;

Hidroksiamid 3-(4-fenoksibenzensulfonilmetil)-8-oksabiciklo[3,2,1 ]-oktan-3-karboksilne kiseline;

Hidroksiamid 3-egzo-(4-fluorobifenil-4-benzensulfonilmetil)-8-oksabiciklo [3,2,1]-oktan-3-karboksilne kiseline; i

Hidroksiamid 3-egzo-[4-(4-hlorofenoksi)benzensulfonilmetil]-8-oksabiciklo [3,2,1l-oktan-3-karboksilne kiseline;

Druga jedinjenja ovog pronalaska formule I su sledeća:

Hidroksiamid 3-egzo-(4-fenoksibenzensulfonilamino)-8-oksabiciklo[3,2,1]-oktan-3-karboksilne kiseline; Hidroksiamid 3-egzo-[4-(piridin-4-iloksi)benzensulfonilamino]-8-oksabiciklo [3,2,1 ]-oktan-3-karboksilne kiseline; Hidroksiamid 3-egzo-[4-(4-hlorofenoksi)benzensulfonilamino]-8-oksabiciklo [3,2,1]oktan-3-karboksilne kiseline; 3-[[4-(4-hlorofenoksi)benzensulfonil]-(3-enđo-hidroksikarbamoil-8-oksabiciklo[3,2,1]okt-3-il)amino]propionska kiselina; Etilestar 3-[[4-(4-hlorofenoksi)benzensulfonil]-(3-e/iđo-hidroksikarbamoil-8-oksabiciklo[3,2,1]okt-3-il)amino]propionske kiseline; 3-[[4-(4-fluorofenoksi)benzensulfonil]-(3-er?đo-hidroksikarbamoil-8-oksabiciklo[3,2,1]okt-3-il)amino]propionska kiselina; Etilestar 3-[[4-(4-fluorofenoksi)benzensulfonil]-(3-eno'o-hidroksikarbamoil-8-oksabiciklo[3,2,1]okt-3-il)amino]propionske kiseline; Hidroksiamid 3-egzo-{[4-(4-fluorofenoksi)benzensulfonil]metilamino}-8-oksabiciklo[3,2,1 ,]-oktan-3-karboksilne kiseline; Hidroksiamid 3-endo-[4-(4-fluorofenoksi)benzensulfonilamino]-8-oksabiciklo [3,2,1 ,]-oktan-3-karboksilne kiseline; Hidroksiamid 3-egzo-{[4-(4-fluorofenoksi)benzensulfonil]piridin-3-ilmetilamino} -8-oksabiciklo[3,2,1 ,]-oktan-3-karboksilne kiseline;

Hidroksiamid 3-egzo-[4-(4-fluorobenziloksi)benzensulfonilamino]-8-oksabiciklo [3,2,1,]-oktan-3-karboksilne kiseline;

Hidroksiamid 3-egzo-(4-benziloksibenzensulfonilamino)-8-oksabiciklo [3,2,1 ]oktan-3-karboksilne kiseline;

Hidroksiamid 3-egzo-(4-benziloksibenzensulfonilmetil)-8-oksabiciklo

[3,2,1]oktan-3-karboksilne kiseline;

Hidroksiamid 3-egzo-{metil-[4-(piridin-4-iloksi)benzensulfonil]amino}-8-oksabiciklo[3,2,1]oktan-3-karboksilne kiseline;

Hidroksiamid 3-egzo-(4-metoksibenzensulfonilamino)-8-oksabiciklo[3,2,1]-oktan-3-karboksilne kiseline;

Hidroksiamid 3-egzo-(4-metoksibenzensulfonilmetil)-8-oksabiciklo[3,2,1 ]-oktan-3-karboksilne kiseline;

Hidroksiamid 3-egzo-5-piridin-2-iltiofen-2-sulfonilamino)-8-oksabiciklo[3,2,1 ]-oktan-3-karboksilne kiseline;

Hidroksiamid 3-egzo-(4-fenoksibenzensulfonilamino)-8-oksabiciklo[3,2,1] oktan-3-karboksilne kiseline;

Hidroksiamid 3-egzo-[4-(piridin-4-iloksi)benzensulfonilmetil]-8-oksabiciklo

[3,2,1 ]okfan-3-karboksilne kiseline;

Hidroksiamid 3-egzo-[4-(piridin-4-iloksi)benzensulfonilamino]-8-oksabiciklo [3,2,1]oktan-3-karboksilne kiseline;

Hidroksiamid 3-egzo-[4-(4-hlorofenoksi)benzensulfonilmetil]-8-oksabiciklo [3,2,1 ]oktan-3-karboksilne kiseline;

Hidroksiamid 3-egzo-[4-(4-hlorofenoksi)benzensulfonilamino]-8-oksabiciklo [3,2,1 ]oktan-3-karboksilne kiseline;

3-[[4-(4-fluorofenoksi)benzensulfonil]-(3-e/7o'o-hidroksikarbamoil-8-oksabiciklo [3,2,1]okt-3-il)amino]propionska kiselina;

3-[(3-endo-hidroksikarbamoil-8-oksabiciklo[3,2,1]okt-3-il)-(4-fenoksibenzensulfonil)-amino]propionska kiselina;

Hidroksiamid 3-egzo-{[4-(4-fluorofenoksi)benzensulfonil]piridin-3-ilmetilamino} -8-oksabiciklo[3,2,1 ]oktan-3-karboksilne kiseline;

Hidroksiamid 3-egzo-[(4-feniksibenzensulfonil)piridin-3-ilmetilamino]-8-oksabiciklo[3,2,1]oktan-3-karboksilne kiseline;

Hidroksiamid 3-egzo-{metil[4-(piridin-iloksi)benzensulfonil]amino}-8-oksabiciklo[3,2,1 ]oktan-3-karboksilne kiseline;

Hidroksiamid 3-egzo-(5-izoksazol-3-il-tiofen-2-sulfonilamino)-8-oksabiciklo [3,2,1]oktan-3-karboksilne kiseline; i

Hidroksiamid 3-egzo-(5-feniltiofen-2-sulfonilamino)-8-oksabiciklo[3,2,1 ]oktan-3-karboksilne kiseline.

Ovaj pronalazak se takođe odnosi na farmaceutski preparat za tretman stanja odabranih iz grupe koja obuhvata artritis (uključujući osteoartritis i reumatoidni artritis), zapaljenjska oboljenja utrobe, Kronovu bolest, emfizem, oboljenje hronične pulmonarne obstrukcije, Alchajmerovu bolest, toksičnost pri transplataciji organa, kaheksiju, alergijske reakcije, alergijsku kontaktnu hipersenzibilnost, kancer (kao što je tvrdi maligni tumor koji obuhvata tumor debelog creva, tumor dojke, tumor pluća i tumor prostate kao i hematopoezni malignitet koji obuhvata leukemije i limfome), ulceraciju tkiva, restenozu, periodontalno oboljenje, buloznu epidermolizu, osteoporozu, labavljenje veštačkog implanta zgloba, aterosklerozu (uključujući aterosklerotično odkidanje plaka), aneurizmu aorte (uključujući aneurizmu abdominalne aorte i aneurizmu moždane arterije), kongestivnu srčanu manu, infarkt miokarda, moždani udar, cerebralnu ishemiu, povredu glave, povredu kičmene moždine, neuro-degenerativne poremećaje (akutne i hronične), autoimune poremećaje, Hantingtonovu bolest, Parkinsonovu bolest, migrene, depresije, perifernu neuropatiju, bol, cerebralnu amiloidnu angiopatiju, poboljšanje spoznaje, amiotrofičnu lateralnu sklerozu, multiplu sklerozu, okularnu angiogenezu, povredu rožnjače, makularnu degeneraciju, nenormalno zarastanje rane, opekotine, dijabetes, invaziju tumora, rast tumora, metastazu tumora, stvaranje ožiljaka na rožnjači, skleritis, AIDS, sepsu, septični šok i druga oboljenja koja karakteriše aktivnost metaloproteinaze i druga oboljenja čija je karakteristika aktivnost reprolizina sisara kod sisara, uključujući čoveka, koji se sastoje od odredjene količine jedinjenja formule I ili njegove farmaceutski prihvatljive soli delotvorne u takvom tretmanu i farmaceutski prihvatljivog nosača.

Ovaj pronalazak se takođe odnosi i na farmaceutski preparat za inhibiciju (a) metaloproteinaza matriksa ili drugih metaloproteinaza uključenih u degradaciju matriksa , ili (b) reprolizina sisara (kao što je agrekanaza ili ADAM TS-1, 10, 12, 15 i 17, najpoželjnije ADAM-17) kod sisara, uključujući čoveka, koji sadrži delotvornu količinu jedinjenja formule I ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so.

Ovaj pronalazak takođe se odnosi na postupak lečenja stanja odabranih iz grupe koja obuhvata artritis (uključujući osteoartritis i reumatoidni artritis), zapaljenjska oboljenja utrobe, Kronovu bolest, emfizem, hronične pulmonarne obstrukcije, Alchajmerovu bolest, toksičnost pri transplataciji organa, kaheksiju, alergijske reakcije, alergijsku kontaktnu hipersenzibilnost, kancer, ulceraciju tkiva, restenozu, periodontalno oboljenje, buloznu epidermolizu, osteoporozu, labavljenje veštačkog implanta zgloba, aterosklerozu (uključujući aterosklerotični lom plaka), aneurizmu aorte (uključujući aneurizmu abdominalne aorte i aneurizmu moždane arterije), kongestivnu srčanu manu, infarkt miokarda, moždani udar, cerebralnu ishemiu, povredu glave, povredu kičmene moždine, neuro-degenerativne poremećaje (akutne i hronične), autoimune poremećaje, Hantingtonovu bolest, Parkinsonovu bolest, migrene, depresije, perifernu neuropatiju, bol, cerebralnu amiloidnu angiopatiju, poboljšanje spoznaje, amiotrofičnu lateralnu sklerozu, multiplu sklerozu, okularnu angiogenezu, povredu'rožnjače, makularnu degeneraciju, nenormalno zarastanje rane, opekotine, dijabetes, invaziju tumora, rast tumora, metastazu tumora, stvaranje ožiljaka na rožnjači, skleritis, AIDS, sepsa, septični šok i druga oboljenja koja karakteriše aktivnost metaloproteinaze i druga oboljenja čija je karakteristika aktivnost reprolizina sisara kod sisara, uključujući čoveka, koji se sastoji u ordiniranju pomenutom sisaru određene količine jedinjenja formule I ili njegove farmaceutski prihvatljive soli delotvorne u lečenju takvog stanja.

Ovaj pronalazak se takođe odnosi na postupak inhibicije (a) metaloproteinaza matriksa ili drugih metaloproteinaza uključenih u degradaciju matriksa, ili (b) reprolizina sisara (kao što je agrekanaza ili ADAM TS-1, 10, 12, 15 i 17, najpoželjnije ADAM-17) kod sisara, uključujući čoveka, koji se sastoji u ordiniranju delotvorne količine jedinjenja formule I ili njegove farmaceutski prihvatljive soli.

Ovaj pronalazak takođe obuhvata farmaceutske preparate koji sadrže prolekove jedinjenja formule I. Ovaj pronalazak takođe obuhvata postupke lečenja ili prevencije poremećaja koji se mogu lečiti ili sprečavati inhibicijom matričnih metaloproteinaza ili inhibicijom reprolizina sisara koji se sastoje u ordiniranju prolekova jedinjenja formule I. Jedinjenja formule I koja imaju slobodne amino, amido, hidroksi ili karboksilne grupe mogu se prevesti u prolekove. Prolekovi su jedinjenja gde su ostatak aminokiseline, ili polipeptidni lanac od dva ili više (npr., dva, tri ili četiri) ostataka aminokiselina kovalentno vezani kroz peptidne veze da bi oslobodili amino, hidroksi ili karboksilnu kiselinsku grupu jedinjenja formule I. Ostaci aminokiselina obuhvataju 20 aminkiselina koje se pojavljuju u prirodi obično označeni troslovnim simbolima i takođe uključuju, 4-hidroksiprolin, hidroksilizin, demozin, izodemozin, 3-metilhistidin, norvalin, beta-alanin, gama-aminobuternu kiselinu, citrulin, homocistein, homoserin, ornitin i metioninsulfon. Prolekovi takođe obuhvataju jedinjenja gde su karbonati, karbamati, amidi i alkil estri kovalentno vezani za gornje supstituente formule I preko karbonilnog ugljenika na bočnom lancu proleka.

Osobe verzirane u stanje tehnike će oceniti da su jedinjenja ovog pronalaska korisna u lečenju razgranate mreže oboljenja. Osobe verzirane u stanje tehnike će takođe oceniti da kod upotrebe jedinjenja ovog pronalaska u tretiranju specifičnih oboljenja jedinjenja ovog pronalaska mogu biti kombinovana sa različitim postojećim terapeutskim sredstvima u upotrebi za to oboljenje.

Za tretiranje reumatoidnog artritisa, jedinjenja ovog pronalaska mogu biti kombinovana sa sredstvima kao što su TNF-a inhibitori kao što su anti-TNF monoklonska antitela i molekuli TNF receptora imunoglobulina (kao Enbrel®), niske doze metotreksata, lefunimid, hidroksihlorohin, d-penicilamin, auranofin ili parenteralno ili oralno zlato.

Jedinjenja ovog pronalaska mogu se takođe upotrebljavati u kombinaciji sa postojećim terapeutskim sredstvima za tretiranje osteoartritisa. Podesna sredstva za kombinovanu upotrebu obuhvataju standardne nesteroidna antiinflamatorna sredstva (u daljem tekstu NSAID) kao što su piroksikam, diklofenak, propionske kiseline kao što su naproksen, flubipr<p>fen, fenoprofen, ketoprofen i ibuprofen, fenamati kao što su mefenaminska kiselina, indometacin, sulindak, apazon, pirazoloni kao što je fenilbutazon, salicilati kao što je aspirin, COX-2 inhibitori kao što je celekoksib i rofekoksib, analgetici i intraartikularne terapije kao što su kortikosteroidi i hialuronske kiseline kao što su hialgan i sinvisk.

Jedinjenja ovog pronalaska mogu se takođe upotrebljavati u kombinaciji sa antikancerogenim sredstvima kao što su endostatin i angiostatin ili citotoksičnim lekovima kao što su adriamicin, daunomicin, cis-platina, etopozid, taksol, taksoter i alkaloidima, kao što je vinkristin i antimetabolitima kao što je metotreksat.

Jedinjenja ovog pronalaska se mogu takođe upotrebljavati u kombinaciji sa kardiovaskularnim sredstvima kao što je blokator kalcijumskih kanala, agensima za snižavanje lipida kao što su statini, fibrati, beta-blokatori, ACE inhibitori, Angiotenzin-2 receptor antagonisti i inhibitori agregacije trombocita.

Jedinjenja ovog pronalaska se mogu takođe upotrebljavati u kombinaciji sa CNS sredstvima kao što su antidepresanti (kao sertralin), anti-Parkinson lekovima (kao što su deprenil, L-dopa, rekip, mirateks, MAO-B inhibitori kao što su selegin i razagilin, comP inhibitori kao što je Tasmar, A-2 inhibitori, inhibitori resorpcije dopamina, NMDA antagonisti, nikotin agonisti, dopamin agonisti i inhibitori sintaze neuronskog azotnog oksida), i anti-Alchajmerovim lekovima kao što su Aricept, takrin, COX-2 inhibitori, propentofilin ili metrifonat.

Jedinjenja ovog pronalaska mogu se takođe upotrebljavati u kombinaciji sa sredstvima za osteoporozu kao što su droloksifen ili fozomaks i imunosupresantima kao što su FK-506 i rapamicin.

Sledeće reakcione šeme ilustruju dobijanje jedinjenja ovog pronalaska. Ukoliko nije drugačije naznačeno, u reakcionim šemama i objašnjenjima koja slede n, R<1>, R<2>, Q i Z su kako je napred definisano.

Šema 1 se odnosi na dobijanje jedinjenja formule 1, gde Z predstavlja CH2. Prema šemi 1 jedinjenje formule I se dobija od jedinjenja formule II hidrogenolizom u atmosferi vodonika u prisustvu katalizatora u reakciono inertnom rastvaraču. U pogodne katalizatore spadaju 5% paladijum na barijum-sulfatu ili 5% paladijum na uglju, poželjniji je 5% paladijum na brijum-sulfatu. U pogodne rastvarače spadaju alkoholi kao što su etanol, metanol ili izopropanol, poželjno metanol. Pomenuta reakcija može se odvijati na pritisku od oko 1 do 5 bar, poželjno oko 3 bar. Pogodne temperature za navedenu reakciju se kreću od oko 20°C (sobna temperatura) do oko 60°C, poželjno je da temperatura varira od oko 20°C do oko 25°C (tj. sobna temperatura). Reakcija se završava za oko 0,5 h do oko 5 h, poželjno oko 3 h.

Jedinjenja formule II se mogu dobiti iz jedinjenja formule III reakcijom sa oksidansom u reakciono inertnom rastvaraču. U pogodne oksidanse spadaju meta-hloroperbenzoeva kiselina, vodonik-peroksid ili natrijum-perborat, poželjna je meta-hloroperbenzoeva kiselina. U pogodne rastvarače spadaju halogenovani rastvarači kao što su metilenhlorid ili hloroform, poželjno metilenhlorid. Pogodne temperature za pomenutu reakciju kreću se od oko 0°C do oko 60°C, poželjno je da se temperatura kreće od oko 20°C do oko 25°C (tj. sobna temperatura). Reakcija se završava za oko 0,5 h do oko 24 h, poželjno je oko 16 h.

Jedinjenja formule III se dobijaju iz jedinjenja formule IV reakcijom O-benzilhidroksiamin hidrohlorida, aktivatora, i baze u reakciono inertnom rastvaraču. U pogodne aktivatore spadaju (benzotriazol-l-iloksi)tris(dimetilamino) fosfonijumheksafluorofosfat ili 1-(3-(dimetilaminopropil)-3-etilkarbodiimid hidrohlorid, poželjno (benzotriazol-l-iloksi)tris(dimetilamino) fosfonijum heksafluorofosfat. U pogodne baze spadaju tercijarni amini kao trietilamin, diizopropiletilamin ili 4-N,N-dimetilaminopiridin, poželjan je diizopropiletilamin. Temperatura pomenute reakcije može varirati od oko 0°C do oko 60°C, poželjno je oko 50°C. Pogodni rastvarači obuhvataju N,N-dimetilformamid, halogenovane rastvarače kao što su metilenhlorid ili hloroform, ili etri kao što su THF ili dietiletar, poželjan rastvarač je N,N-dimetilformamid. Reakcija se završava za oko 4 h do oko 48 h, poželjno je za oko 16 h.

Jedinjenja formule IV mogu se dobiti iz jedinjenja formule V reakcijom sa jedinjenjem formule QSH, gde je Q kako je napred definisano, u prisustvu jake baze i aprotonskog polarnog rastvarača. U pogodne baze spadaju natrijum-hidrid, litijumdiizopropilamid, kalijum-t-butoksid, natrijumamid ili kalijum-hidrid, poželjan je natrijum-hidrid. Pogodni rastvarači su etri (kao što su THF, dietiletar ili 1,2-dimetoksietan), ili N,N-dimetilformamid, poželjan rastvarač je THF. Pomenuta reakcija se vodi na oko -78°C do oko 0°C, poželjno je oko 22°C (tj. sobna temperatura) tokom 30 min do oko 24 h, poželjno je oko 2 h.

Jedinjenja formule V se dobijaju iz jedinjenja formule VI dehidratacijom u prisustvu tercijarnog amina kao baze, poželjan je trietilamin, po želji u prisustvu 4-dimetilaminopiridina, i dehidratacionog sredstva u inertnom rastvaraču. U pogodna dehidrataciona sredstva spadaju anhidrid trifluorometansulfonske kiseline, anhidrid metansulfonske kiseline, metansulfonilhlorid, p-toluensulfonilhlorid ili benzensulfonilhlorid, poželjno benzensulfonilhlorid. U pogodne rastvarače spadaju dietiletar ili dihlorometan. Reakcija se vodi na temperaturi od oko -80°C do oko 0°C, poželjno je na oko 0°C. Reakcija se izvodi oko 10 min do 4 h, poželjno je oko 1h.

Jedinjenja formule VI se dobijaju iz jedinjenja formule VII, gde je PG<1>metil ili etil, saponifikacijom sa bazom, kao što je litijum-hidroksid, u smeši rastvarača. Pogodne smeše rastvarača obuhvataju vodu i metanol ili vodu, metanol i THF. Reakcija se izvodi na temperaturi od oko 60°C do oko 120°C, poželjno je oko temperature refluksa upotrebljene smeše rastvarača. Reakcija se vodi oko 30 min do 24 h, poželjno oko 16 h.

Egzo-hidroksimetil izomer jedinjenja formule VII se dobija iz jedinjenja formule VIII. U opštem slučaju, rastvor jedinjenja formule VIII se rastvara u inertnom aromatskom rastvaraču, poželjno u benzenu ili toluenu, i ohladi na oko -40°C do

-20°C, poželjno na oko —40°C. U hladan rastvor se dodaje pogodno usporavajuće redukciono sredstvo, poželjno diizobutilaluminijum-hidrid, u inertnom aromatskom rastvaraču, uz održavanje temperature ispod -25°C. Kada

se završi dodavanje reakcija se održava ispod 0°C oko 3 h. Na oko -15°C se dodaje protonski rastvarač, poželjno etanol. Posle mešanja na oko -15°C u toku 1 h, dodaje se natrijum-borohidrid pa se dozvoli da se reakcija zagreje do oko sobne temperature uz mešanje u toku 2 do 24 h, poželjno je oko 16 h.

Endo-hidroksimetil izomer jedinjenja formule VII može se dobiti iz egzo-hidroksimetil jedinjenja formule VI nizom koraka koji mogu izvršiti inverziju stereohemije oko ugljenikovog atoma koji nosi grupe hidroksimetil i karboksilne kiseline. Tačnije , egzo-hidroksimetil izomer formule VI se prvo prevodi u odgovarajući benzilestar. Potom se putem Džonsove oksidacije alkohola u karboksilnu kiselinu i formiranjem alkil estra (metil ili etil) obezbeđuje intermedijarni mešani benzilalkilestar (tj. egzo-estar je metil ili etil a endo-estar je benzil). Zatim se benzilestar uklanja hidrogenolizom i nastala karboksilna kiselina se redukuje u alkohol redukcijom sa diboranom, pri čemu se dobija endo-hidroksimetil izomer jedinjenja formule VII.

Jedinjenja formule VIII, gde je PG<1>etil ili metil, dobijaju se iz jedinjenja formule IX, gde je L metansulfonil, benzensulfonil ili tozil, reakcijom sa dimetil ili dietilmalonatom u prisustvu jake baze, kao što je natrijum-hidrid, u polarnom rastvaraču kao što je N,N-dimetilformamid, u periodu od oko 4 h do oko 24 h, poželjno oko 16 h. Temperatura pomenute reakcije je između oko 70°C i oko 150°C, poželjno oko 140°C.

Jedinjenja formule IX su poznata ili se mogu dobiti postupcima koji su dobro poznati osobama verziranim u stanje tehnike.

Jedinjenja formule QSH se mogu dobiti reakcijom alkil ili arilhalida sa natrijum-sulfohidridom kako je objašnjeno u Jerry March,Advanced Organic Chemistry,360 i 589 (3. ed., 1985). Alternativno, jedinjenja formule QSH mogu se takođe dobiti reakcijom arildiazonijum soli sa natrijum-sulfidom kako je opisano u March,Advanced Organic Chemistry, 601(3. ed., 1985). Alternativno, jedinjenja formule QSH se mogu takođe dobiti reakcijom Grinjarovog jedinjenja sa sumporom kako je opisano u March,Advanced Organic Chemistry,550 (3. ed., 1985). Alternativno, jedinjenja formule QSH mogu se takođe dobiti redukcijom sulfonilhlorida, sulfonske kiseline ili disulfida kao je opisano u March,Advanced Organic Chemistry,1107 i 1110 (3. ed., 1985).

Šema 2 se odnosi na dobijanje jedinjenja formule I, gde je Z >NR<1>, a R<1>je vodonik. Prema šemi 2, jedinjenja formule I se mogu dobiti iz jedinjenja formule X hidrogenolizom u atmosferi vodonika u prisustvu katalizatora u reakciono inertnom rastvaraču. U pogodne katalizatore spadaju 5% paladijum na barijum-sulfatu ili 5% paladijum na uglju, poželjan je 5% paladijum na barijum-sulfatu. U pogodne rastvarače spadaju alkoholi kao etanol, metanol ili izopropanol, poželjan je metanol. Pomenuta reakcija se može izvoditi na pritisku od oko 1 do oko 5 bar, poželjno je na oko 3 bar. Pogodne temperature za pomenutu reakciju mogu biti od oko 20°C (sobna temperatura) do oko 60°C, poželjno je oko 20°C do oko 25°C (tj. sobna temperatura). Reakcija se završava za oko 0,5 h do oko 5 h, poželjno je oko 3 h.

Jedinjenje formule X se dobija iz jedinjenja formule XI reakcijom sa O-benzilhidroksilamin hidrohloridom u prisustvu katalizatora i baze u reakciono inertnom rastvaraču. U pogodne katalizatore spadaju (benzotriazol-1-iloksi)tris(dimetilamino)fosfonijum heksafluorofosfat ili 1-(3-dimetilaminopropil)-3-etilkarbodiimid hidrohlorid, poželjan je (benzotriazol-l-iloksi)tris(dimetilamino) fosfonijum heksafluorofosfat. U pogodne baze spadaju tercijarni amini kao što su trietilamin, diizopropiletilamin ili 4-N,N-dimetilaminopiridin, poželjan je diizopropiletilamin. Temperatura pomenute reakcije se kreće od oko 0°C do oko 60°C, poželjno je oko 50°C. U pogodne rastvarače spadaju N,N-dimetilformamid ili halogenovani rastvarači kao što su metilenhlorid ili hloroform, poželjan rastvarač je N,N-dimetilformamid. Reakcija se vodi od oko 4 h do oko 48 h, poželjno je oko 16 h.

Jedinjenja formule XI dobijaju se iz jedinjenja formule XII, gde je PG<2>metil ili etil, saponifikacijom bazom kao što je natrijum-hidroksid u smeši rastvarača kao što je voda i etanol. Reakcija se izvodi na temperaturi od oko 60°C do oko 100°C, poželjno je oko temperature refluksa upotrebljene smeše rastvarča. Reakcija se izvodi oko 1 dan do 10 dana, poželjno je oko 6 dana.

Jedinjenja formule XII, gde je PG<2>metil ili etil, dobijaju se iz jedinjenja formule XIII, gde je PG<2>metil ili etil, reakcijom sa jedinjenjem formule QS02CI u prisustvu baze, kao što je trietilamin i polarnog rastvarača. U pogodne rastvarače spadaju N,N-dimetilformamid, tetrahidrofuran, 1,2-dimetoksietan, dioksan, voda ili acetonitril, poželjan je N,N-dimetilformamid. Reakciona smeša se meša na sobnoj temperaturi oko 1h do 24 h, poželjno je oko 16 h.

Jedinjenja formule XIII, gde je PG<2>metil ili etil, dobijaju se iz jedinjenja formule XIV, gde je PG<2>metil ili etil, hidrolizom u prisustvu vodenog rastvora mineralne kiseline i' rastvarača kao što je dietiletar. U pogodne mineralne kiseline spadaju HCI i sumporna kiselina, poželjna je HCI. Reakcija se vodi na temperaturi koja se kreće od oko 0°C do oko 50°C, poželjno je da temperatura bude izmedju 20°C i 25°C (tj. sobna temperatura). Reakcija se vodi u toku oko 2 h do oko 48 h, poželjno je oko 16 h.

Jedinjenja formule XIV, gde je PG<2>metil, etil ili benzil, dobijaju se iz jedinjenja formule IX, gde je L metansulfonil, benzensulfonil ili tozil, reakcijom sa metil, etil ili benzil estrom N-difenilmetilenglicina u prisustvu jake baze kao što je natrijum-hidrid, u polarnom rastvaraču kao što je N,N-dimetilformamid, u toku oko 4 h i oko 24 h, poželjno je 16 h. Temperatura pomenute reakcije je između oko 70°C i oko 140°C, poželjno je oko 100°C. Jedinjenja formule XIV, gde je PG<2>metil, etil ili benzil, dobijaju se kao smeše dijastereomera koji se mogu razdvojiti pomoću hromatografije.

Jedinjenja formule QS02CI i formule IX su poznata ili komercijalpo dostupna ili se mogu dobiti postupcima koji su dobro poznati osobama verziranim u stanje tehnike.

Šema 3 se odnosi na dobijanje jedinjenja formule I, gde Z pretstavlja NR<1>a R<1>je (Ci-C6)alkil, (Ce-CioJariKCi-Cejalkil, (C2-C9)heteroaril(Ci-C6)alkil ili grupa formule

-(CH2)nC02R<2>, gde je n = 1, 3, 4, 5 ili 6 a R<2>je (Ci-C6)alkil.

Prema šemi 3, jedinjenja formule I, gde Z pretstavlja NR<1>a R<1>je (Ci-C6)alkil, (C5-Ci0)aril(Ci-C6)alkil, (d-CgJheteroariKCrCe^lkil ili grupa formule -(CH2)nC02R<2>, gde je n = 1, 3, 4, 5 ili 6 a R<2>je (Ci-C6)alkil, dobijaju se iz jedinjenja formule XV hidrogenolizom pod atmosferom vodonika u prisustvu katalizatora u reakciono inertnom rastvaraču. U pogodne katalizatore spadaju 5% paladijum na barijum-sulfatu i 5% paladijum na uglju, poželjan je 5% paladijum na barijum-sulfatu. U pogodne rastvarače spadaju alkoholi kao što su etanol, metanol ili izopropanol, poželjan je metanol. Pomenuta reakcija se može voditi na pritisku od oko 1 bar do oko 5 bar, poželjno je na oko 3 bar. Pogodna temperatura za pomenutu reakciju kreće se od oko 20°C (sobna temperatura) do oko 60°C, poželjno je da se pemperatura kreće od oko 20°C do oko 25°C (tj. sobna temperatura). Reakcija se završava za oko 0,5 h do oko 5 h, poželjno je za oko 3 h.

Jedinjenje formule XV se dobija iz jedinjenja formule XVI reakcijom sa O-benzilhidroksilamin hidrohloridom u prisustvu katalizatora i baze u reakciono inertnom rastvaraču. U pogodne katalizatore spadaju (benzotriazol-l-iloksi)tris (dimetilamino)fosfonijum heksafluorofosfat ili 1-(3-dimetilaminopropii)-3-etilkarbodiimid hidrohlorid, poželjan je (benzotriazol-1-iloksi)tris(dimetilamino)fosfonijum heksafluorofosfat. Pogodne baze su tercijarni amini kao što su trietilamin, diizopropiletilamin ili 4-N,N-dimetilaminopiridin, poželjan je diizopropiletilamin. Temperatura pomenute reakcije je od oko 0°C do oko 60°C, poželjno je oko 50°C. Pogodni rastvarači su N,N-dimetilformamid ili halogenovani rastvarači kao što su metilenhlorid ili hloroform, poželjno je da rastvarač bude N,N-dimetilformamid. Reakcija se odvija oko 4 h do oko 48 h, poželjno je oko 16 h.

Jedinjenje formule XVI se dobija iz jedinjenja formule XVII uklanjanjem zaštitne benzil grupe. Tačnije, zaštitna benzil grupa se uklanja hidrogenolizom uz upotrebu paladijuma ili paladijuma na uglju u rastvaraču kao što je metanol ili etanol, tokom oko 30 min do oko 48 h, poželjno je oko 16 h, na temperaturi od oko 20°C do oko 25°C (tj. sobna temperatura).

Jedinjenje formule XVII se dobija iz jedinjenja formule XII, gde je PG<2>benzil, reakcijom sa reaktivnim derivatom alkohola formule R<1>OH kao što su metansulfonat, tozilat, hloro, bromo ili jodo derivati, poželjno jodo derivat, u prisustvu baze kao što su kalijum-karbonat ili natrijum-hidrid, poželjno natrijum-hidrid, i polarnog rastvarača kao što je N,N-dimetilformamid. Reakciona smeša se meša na sobnoj temperaturi u vremenskom periodu od oko 60 min do oko 48 h, poželjno oko 16 h.

Jedinjenja formule XII, gde je PG2 benzil, dobijaju se po postupcima iz šeme 2.

Šema 4 se odnosi na dobijanje jedinjenja formule I, gde je Z >NR<1>, R<1>je grupa formule -(CH2)2C02R<2>(tj, n je 2) a R<2>je (Ci-C6)alkil.

Prema šemi 4, jedinjenja pomenute formule I dobijaju se iz jedinjenja formule XVIII, gde je R<2>(Ci-C6)alkil, reakcijom sa oksalilhloridom ili tionilhloridom, poželjan je oksalilhlorid, i katalizatorom, poželjno oko 2% N,N-dimetilformamid, u inertnom rastvaraču kao što je metilenhlorid, da bi se stvorioin situhlorid kiseline koji potom reaguje sa O-trimetilsililhidroksilaminom u prisustvu baze, kao što su piridin, 4-N,N-dimetilaminopiridin ili trietilamin, poželjno piridin. Reakcija se izvodi na temperaturi oko 22°C (tj. sobna temperatura) za oko 1 h do oko 12 h, poželjno je za oko 1 h.

Jedinjenja formule XVIII, gde je R<2>(Ci-C6)alkil, mogu se dobiti iz jedinjenja formule XIX, gde je R<2>(d-C6)alkil, redukcijom u polarnom rastvaraču. Pogodna redukciona sredstva su vodonik na paladijumu i vodonik na paladijumu na uglju, poželjno je vodonik na paladijumu na uglju. U pogodne rastvarače spadaju metanol, etanol i izopropanol, poželjan je etanol. Pomenuta reakcija se izvodi na temperaturi od oko 22°C (tj. sobna temperatura) tokom 1 do 7 dana, poželjno je oko 2 dana.

Jedinjenja formule XIX, gde je R<2>(Ci-C6)alkil, mogu se dobiti iz jedinjenja formule XII, gde je PG<2>benzil, Mihaelovom adicijom propiolatestra i baze u polarnom rastvaraču. Pogodni su propiolati formule H-C=C-C02R<2>, gde je R<2>(C1-C6)alkil. U pogodne baze spadaju tetrabutilamonijumfluorid, kalijum-karbonat i cezijum-karbonat, poželjan je tetrabutilamonijumfluorid. U pogodne rastvarače spadaju tetrahidrofuran, acetonitril, terc-butanol i N,N-dimetilformamid, poželjan je tetrahidrofuran. Pomenuta reakcija se izvodi na temperaturi od oko -10°C do oko 60°C, poželjno je da se kreće između 0°C i 22°C (tj. sobna temperatura). Jedinjenja formule XIX se dobijaju kao smeše geometrijskih izomera oko olefinske dvogube veze; separacija izomera nije potrebna.

Jedinjenja formule XII, gde je PG<2>benzil, mogu se dobiti prema postupcima iz šeme 2. '

Jedinjenja pomenute formule I, gde je Z >NR<1>, R<1>je grupa formule -

(CH2)nC02R<2>, n je 1 do 6 a R<2>je vodonik, dobijaju se iz jedinjenja formule I, gde je Z<>>NR<1>, R<1>je grupa formule (CH2)nC02R<2>, n je 1 do 6 a R<2>je (Ci-C6)alkil, saponifikacijom uz upotrebu baze kao što je natrijum-hidroksid u protonskom rastvaraču kao što su etanol, metanol ili voda ili smeša kao što je voda i etanol, voda i toluen ili voda i THF. Poželjan sistem rastvarača je voda i etanol. Reakcija se vodi tokom 30 min do 24 h, poželjno oko 2 h.

Jedinjenja formule I koja su baznog karaktera sposobna su da formiraju različite vrste soli sa različitim organskim i neorganskim kiselinama. Mada takve soli moraju biti farmaceutski prihvatljive za ordiniranje životinjama, često je poželjno da se jedinjenja formule I izdvoje iz reakcione smeše u obliku farmaceutski neprihvatljivih soli, a zatim kasnije jednostavno prevedu u slobodno bazno jedinjenje tretiranjem nekim baznim reagensom, a potom se slobodno bazno jedinjenje prevede u farmaceutski prihvatljivu kiseluadicionu so. Kisele adicione soli baznih jedinjenja ovog pronalaska lako se dobijaju tretiranjem baznog jedinjenja suštinski ekvivalentnom količinom odabrane mineralne ili organske kiseline u vodenoj sredini ili u pogodnom organskom rastvaraču kao što su metanol ili etanol. Posle pažljivog uparavanja rastvarača dobija se željena čvrsta so.

Kiseline koje se koriste za dobijanje farmaceutski prihvatljivih kiselih adicionih soli baznih jedinjenja ovog pronalaska su one koje daju ne-toksične kisele adicione soli, tj., soli koje sadrže farmakološki prihvatljive anjone, kao što su hidrohlorid, hidrobromid, hidrojodid, nitrat, sulfat ili bisulfat, fosfat ili kiseli fosfat, acetat, laktat, citrat ili kiseli citrat, tartarat ili bitartarat, sucinat, maleat, fumarat, glukonat, saharat, benzoat, metansulfonat i pamoat [Tj., 1,1'-metilen-bis-(2-hidroksi-3-naftoat)] soli.

Jedinjenja formule I koje su kisele prirode, sposobna su da grade bazne soli sa različitim'farmakološki prihvatljivim katjonima. Primeri takvih soli obuhvataju soli alkalnih i zemnoalkalnih metala i posebno soli natrijuma i kalijuma. Sve ove soli se dobijaju uobičajenim tehnikama. Hemijske baze koje se koriste kao reagensi u dobijanju farmaceutski prihvatljivih baznih soli ovog pronalaska su one koje grade ne-toksične bazne soli sa ovde opisanim kiselim jedinjenjima formule I. Ove ne-toksične bazne soli su one koje se izvode iz takvih farmakološki prihvatljivih katjona kao što su natrijum, kalijum, kalcijum i magnezijum itd. Ove soli se mogu lako dobiti tretiranjem odgovarajućeg kiselog jedinjenja vodenim rastvorom koji sadrži željene farmakološki prihvatljive katjone, a zatim uparavanjem nastalog rastvora do suvog, poželjno pod sniženim pritiskom. Alternativno, mogu se takođe dobiti ako se pomešaju rastvori nižih alkana kiselih jedinjenja i željeni alkoksid alkalnog metala, i potom isparavanjem nastalog rastvora do suvog na isti način kao prethodno. U svakom slučaju, poželjno je da se koriste stehiometrijske količine reagenata u cilju obezbeđenja kompletnosti reakcije i maksimalan prinos proizvoda.

Sposobnost jedinjenja formule I ili njenih farmaceutski prihvatljivih soli (u daljem tekstu nazvani kao jedinjenja ovog pronalaska) da inhibiraju mejaloproteinaze ili reprolizin sisara i, posledično, pokazuju njihovu delotvornost u tretmanu oboljenja koja karakterišu metaloproteinaze ili stvaranja faktora nekroze tumora prikazana je u sledećim ispitivanjemin vitro.

Biološka ispitivanja

Inhibicija humane kolagenaze ( MMP- 1)

Humana rekombinantna kolagenaza se aktivira tripsinom. Količina tripsina se optimizuje za svaku novu količinu kolagenaze-1 ali tipična reakcija koristi sledeći odnos: 5 ug tripsina na 100 pg kolagenaze. Tripsin i kolagenaza se inkubiraju na sobnoj temperaturi 10 min zatim se doda petostruki višak (50 mg/10 mg tripsina) inhibitora tripsina soje.

Matični rastovori (10mM) inhibitora se pripremaju u dimetilsulfoksidu i zatim razblažuju prema sledećoj šemi:

Zatim se doda u triplikatu po 25 uL svake koncentracije u odgovarajuće bazenčiće na ploči za mikrokulturu sa 96 bazenčića. Konačna koncentracija inhibitora će biti razblažena 1:4 posle dodatka enzima i substrata. Pozitivne kontrole (enzim, bez inhibitora) stavljene su u bazenčiće D7-D12, a negativne kontrole (bez enzima, bez inhibitora) stavljene su u bazenčiće D1-D6.

Kolagenaza-1 je razblažena do 240 ng/mL i 25 pL je dodato u odgovarajuće bazenčiće na ploči za mikrokulturu. Konačna koncentracija kolagenaze u uzorku je 60 ng/mL.

Substrat (DNP-Pro-Cha-Gly-Cys(Me)-His-Ala-Lys(NMA)-NH2) pripremljen je kao 5mM matični rastvor u dimetilsulfoksidu i zatim razblažen na 20pM u test puferu. Test započinje dodavanjem 50 pL substrata u svaki bazenčić na ploči za mikrokulturu da bise dobila konačna koncentracija od 10pM.

Očitavanje fluorescencije (360 nm eksitacija, 460 nm emisija) se vrši u vremenu nula i potom u intervalima od 20 min. Test se odvija na sobnoj temperaturi sa tipičnim trajanjem ispitivanja od 3 h.

Zatim se izrade dijagrami promene fluorescencije u vremenu za slepe probe i uzorke koji sadrže kolagen (iz tripliciranih uzoraka se određuje srednja vrednost). Vremenska tačka koja obezbeđuje dobar signal (najmanje petostruki u odnosu na šlepu probu) i koji je na linearnom delu krive (obično oko 120 min) odabire se za određivanje IC5ovrednosti. Nulto vreme se koristi kap šlepa proba za svako jedinjenje pri svakoj koncentraciji i ove vrednosti se oduzimaju od 120-minutnih podataka. Podaci se stavljaju u dijagram koncentracije inhibitora prema % kontrole (fluorescencija inhibitora podeljena sa fluorescencijom same kolagenaze x 100). Vrednosti IC50se određuju iz koncentracije inhibitora koja daje signal koji je 50% od kontrole.

Ako izveštaj pokazuje da su IC50manje od 0,03mM onda se inhibitori ispituju pri koncentracijama od 0,3mM, 0,03mM i 0,003mM.

Inhibicija' Želatinaze ( MMP- 2)

Humana rekombinantna 72 kD želatinaza (MMP-2, želatinaza A) se aktivira 16 - 18 h pomoću 1mM p-aminofenil-merkuri-acetata (iz sveže pripremljenog 100mM matičnog rastvora u 0,2M NaOH) na 4°C, uz blago mućkanje.

Matični rastvori 10mM inhibitora u dimetilsulfoksidu se serijski razblažuju u test puferu (50mM TRIS, pH 7,5, 200mM NaCI, 5mM CaCI2, 20pM ZnCI2, i 0,02% BRIJ-35 (zap./zap.)) korišćenjem sledeće šeme:

Dalja razblaživanja sa vrše kada je potrebno po istoj šemi. Kod svake probe za svako jedinjenje je korišćeno najmanje po 4 koncentracije inhibitora. Zatim se dodaje po 25 pL svake koncentracije u triplikatu u bazenčiće na crnoj ploči za mikrokulturu sa 96 U-oblikovanih bazenčića. Kako je konačna zapremina probe 100 pL, konačne koncentracije inhibitora su rezultat daljeg razblaženja 1:4 (tj 30pM —> 3pM —► 0,3pM —► 0,03pM itd.). Slepe probe (bez enzima, bez inhibitora) i pozitivne kontrole enzima (sa enzimom, bez inhibitora) takođe se pripremaju u triplikatu.

Aktivirani enzim se razblažuje do 100 ng/mL u test puferu, pa se po 25 pL doda u odgovarajuće bazenčiće na ploči za mikrokulturu. Konačna koncentracija enzima u uzorcima je 25 ng/mL (0,34nM).

Matični 5nM rastvor substrata (Mca-Pro-Leu-Gly-Leu-Dpa-Ala-Arg-NH2) se razblaži test puferom do 20pM. Test započinje dodavanjem 50 pL razblaženog substrata čime se dostiže konačna koncentracija od 10pM substrata. U vremenu nula se odmah izvrši očitavanje fluorescencije (320 ekscitacija, 390 emisija) a naredna očitavanja se vrše na svakih 15 min na sobnoj temperaturi pomoću PerSeptive Biosvstems CvtoFluor Multi-VVell čitačem ploča sa učinkom na 90 jedinica.

Sastavljaju se dijagrami srednjih vrednosti fluorescencije enzima i slepih proba prema vremenu. Za određivanja IC50se odabire početna vremenska tačka na linearnom delu krive. Nulta vremenska tačka za svako jedinjenje pri svakom razblaženju oduzima se od kasnijih vremenskih tačaka i ti podaci se izražavaju kao procenat kontrole enzima (fluorescencija inhibitora podeljena sa fluorescencijom pozitivnog enzim-kontrolnog uzorka x 100). Podaci se stavljaju u dijagram kao koncentracija inhibitora prema procentu enzim-kontrolnog uzorka. IC50se definišu kao koncentracija inhibitora koja daje signal koji je 50% od pozitivnog enzim-kontrolnog uzorka.

Inhibicija aktivnosti stromelizina ( MMP- 3)

Humani rekombinantni stromelizin (MMP-3, stromelizin-1) se aktivira tokom 20-22 h sa 2mM p-aminofenil-merkuri-acetatom (od sveže pripremljnog 100mM matičnog rastvora u 0.02M NaOH) na 37°C.

Matični 10mM rastvori inhibitora u dimetilsulfoksidu se razblažuju serijski u test puferu (50mM TRIS, pH 7,5, 150mM NaCI, 10mM CaCI2i 0,05% BRIJ-35 (zap./zap.)) po sledećoj šemi:

Dalje razblaživanje se vrši prema potrebi sledeći istu šemu. U svakom testu se koristi minimum po četiri koncentracije inhibitora za svako jedinjenje. Zatim se dodaje po 25 pL svake koncentracije u triplikatu u bazenčiće na ploči za mikrokulturu sa 96 U-oblikovanih bazenčića. Kako je konačna zapremina probe 100 pL, konačne koncentracije inhibitora su rezultat daljeg razblaženja 1:4 (tj 30<p>M„-> 3pM —► 0,3pM -> 0,03pM itd.). Slepe probe (bez enzima, bez inhibitora) i pozitivne kontrole enzima (sa enzimom, bez inhibitora) takođe se pripremaju u triplikatu.

Aktivirani enzim se razblažuje do 200 ng/mL u test puferu pa se po 25 pL doda u odgovarajuće bazenčiće na ploči za mikrokulturu. Konačna koncentracija enzima u uzorku je 50 ng/mL (0,875nM).

Matični 10mM rastvor substrata u dimetilsulfoksidu (Mca-Arg-Pro-LysPro-Val-Glu-Nva-Trp-Arg-Lys(Dnp)-NH2) se razblaži test puferom do 6pM. Test započinje dodavanjem 50 pL razblaženog substrata čime se dostiže konačna koncentracija od 3pM substrata. U vremenu nula se odmah izvrši očitavanje fluorescencije (320 ekscitacija; 390 emisija) a naredna očitavanja se vrše na svakih 15 min na sobnoj temperaturi pomoću PerSeptive Biosystems CytoFluor Multi-VVell čitačem ploča sa učinkom na 90 jedinica.

Sastavljaju se dijagrami srednjih vrednosti fluorescencije enzima i slepih proba prema vremenu. Za određivanja IC5ose odabire početna vremenska tačka na linearnom delu krive. Nulta vremenska tačka za svako jedinjenje pri svakom razblaženju oduzima se od kasnijih vremenskih tačaka i ti podaci se izražavaju kao procenat kontrole enzima (fluorescencija inhibitora podeljena sa fluorescencijom pozitivnog enzim-kontrolnog uzorka x 100). Podaci se stavljaju u dijagram kao koncentracija inhibitora prema procentu enzim-kontrolnog uzorka. IC50se definišu kao koncentracija inhibitora koja daje signal koji je 50% od pozitivnog enzim-kontrolnog uzorka.

Alternativno se inhibicija aktivnosti stromelizina može ispitivati uz upotrebu Mca-Arg-Pro-Lys-Pro-Val-Glu-Nva-Trp-Arg-Lys(Dnp)-NH2(3pM) pod uslovima sličnim kao kod inhibicije humane kolagenaze (MMP-1).

Humani stromelizin se aktivira tokom 20-24 h na 37°C sa 2mM APMA (p-aminofenilmerkuri-acetat) pa se razblaži do konačne koncentracije u uzorku od 50 ng/mL. Inhibitori se razblaže kao za inhibiciju humane kolagenaze (MMP-1) da bi se dobila konačna koncentracija u uzorku od 30pM, 3pM, 0,3pM i 0,03pM. Svaka koncentracija se radi u triplikatu.

Fluorescencija (320 nm ekscitacija; 390 nm emisija) se očitava u vremenu nula i potom u intervalima od 15 min u toku 3 h.

IC50se određuju kao prema inhibiciji humane kolagenaze (MMP-1). Ako izveštaj pokazuje da su IC50manje od 0,03pM onda se inhibitori ispituju pri koncentracijama od 0,03pM, 0,003pM, 0,0003pM i 0,00003pM.

IC50se određuju na isti način kao za kolagenaze.

Inhibicija MMP- 13

Humani rekombinantni MMP-13 se aktivira sa 2mM APMA (p-aminofenilmerkuri-acetat) tokom 2,0 h na 37°C i razblaži do 240 ng/mL u test puferu (50mM Tris, pH 7,5, 200mM NaCI, 5mM CaCI2, 20mM ZnCI2, 0,02% BRIJ-35). Dodaje se po 25 pL razblaženog enzima po bazenčiću na ploči za mikrokulturu sa 96 bazenčića. Zatim se enzim razblaži u odnosu 1:4 u uzorku dodavanjem inhibitora i substrata da bi se dobila konačna koncentracija u uzorku od 60 ng/mL.

Matični rastvori (10mM) inhibitora su pripremljeni u dimetilsulfoksidu a zatim razblaženi test puferom prema šemi razblaženja za inhibiciju humane kolagenaze-1 (MMP-1). Po 25 pL od svake koncentracije se dodaje u triplikatu u ploču za mikrokulturu. Konačne koncentracije uzoraka su 30pM, 3pM, 0,3pM i 0,03pM.

Substrat (Dnp-Pro-Cha-Gly-Cys(Me)-His-Ala-Lys(NMA)-NH2) se prirpema kao za inhibiciju humane kolagenaze (MMP-1) i po 50 pL se dodaje u svaki bazenčić da bi se dobila konačna koncentracija od 10pM. Očitavanje fluorescencije (360 nm ekscitacija; 450 nm emisija) uzimaju se u nultom trenutku i na svakih 5 min tokom 1 h. -

Pozitivni kontrolni i negativni kontrolni uzorci se postavljaju u triplikatu kako je opisano kod ispitivanja MMP-1.

IC50se određuju kao prema inhibiciji humane kolagenaze (MMP-1). Ako izveštaj pokazuje da su IC50manje od 0,03mM onda se inhibitori ispituju pri koncentracijama od 0,3mM, 0,03mmM, 0,003mmM i 0,0003mM.

Inhibicija stvaranja TNF

Sposobnost jedinjenja ili njihovih farmaceutski prihvatljivih soli da inhibiraju stvaranje TNF i, posledično tome, pokažu efikasnost u lečenju oboljenja koja uključuju nastajanje TNF prikazana je sledećim ispitivanjimain vitro:Humane mononuklearne ćelije su izolovane iz nekoagulisane ljudske krvi tehnikom jednostepene Ficoll-hypaque separacije. (2) Mononuklearne ćelije se tri puta isperu u uravnoteženom Hanksovom rastvoru soli (HBSS) sa dvovavlentnim katjonima i re-suspenduju do gustine od 2x10<6>/mL u HBSS koji sadrži 1% BSA. Diferencijalni brojevi impulsa određeni pomoću aparata Abbot Cell Dyn 3500 analyzer pokazali su da se monociti u ovim preparatima kreću u rasponu od 17 do 24% od ukupnog broja ćelija.

Alikvoti od 180 pL suspenzije ćelija raspodele se u ploču za mikrokulturu sa 96 bazenčića sa ravnim dnom (Costar). Dodavanje jedinjenja j LPS (konačne koncentracije 100 ng/mL) dalo je konačnu zapreminu od 200 pL. Svi uslovi su izvedeni u triplikatu. Posle 4 h inkubacije na 37°C u vlažnom C02inkubatoru, ploče su izvađene i centrifugirane (10 min na oko 250 x g) i gornji bistri slojevi uklonjeni i ispitivani na TNF-a upotrebom R&D ELISA kompleta.

Inhibicija stvaranja rastvorljivog TNF- a

Sposobnost jedinjenja ili njihovih farmaceutski prihvatljivih soli da inhibiraju oslobađanje TNF-a iz ćelije, i posledično tome, pokažu efikasnost u lečenju oboljenja koja uključuju disregulaciju rastvorljivog TNF-a prikazana je sledećim istraživanjemin vitro:Postupak vrednovanja aktivnosti rekombinantnog enzima konverzije TNF- a

Ekspresija rekombinantnog TACE

Fragment DNA koji kodira signal sekvencije, preprodomen, prodomen i katalitički domen TACE (amino kiseline 1-473), može se pojačati lančanom reakcijom polimeraze koristeći kao model biblioteku humanih cDNA pluća. Pojačani fragment se zatim klonira u pFastBac vektor. DNA sekvencija inserta se potvrđuje za oba spiralna vlakna. Bakmid pripremljen upotrebom pFastBac u E. koli DHlOBac zaseje se u SF9 ćelije insekata. Virusne čestice su zatim narasle do stadijuma P1, P2, P3. Virus P3 se inficira u obe SF9 i High Five ćelije insekta i uzgaja na 27°C tokom 48 h. Medium se sakupi i koristi za ispitivanje i dalje prečišćavanje.

Priprema fluorescentnog prekinutog substrata

Pripremi se model peptidnog TNF-a substrata (LY-LeucinAlaninGlutamin AlaninValin-ArgininSerin-SerinLizin(CTMR)-Arginin (LY=LuciferŽuto;CTMR=

karboksitetrametil-rodamin)) i odredi koncentracija putem apsorpcije na 560 nm (E56o, 60.000M-1CM-1) prema postupku Geoghegan, KF, "Improved method for converting an unmodified peptide to an energv-transfer substrate for proteinase",Bioconjugate Chem.7, 385-391 (1995). Ovaj peptid sadrži segment za kidanje u pro-TNF koji se čepain vivood strane TACE.

Ekspresija rekombinantnog TACE

Fragment DNA koji kodira signal sekvencije, preprodomen, prodomen i katalitički domen TACE (amino kiseline 1-473), može se pojačati lančanom reakcijom polimeraze koristeći kao model biblioteku humanih cDNA pluća. Pojačani fragment se zatim klonira u pFastBac vektor. DNA sekvencija inserta se potvrđuje za oba spiralna vlakna. Bakmid pripremljen upotrebom pFastBac u E. koli DHlOBac zaseje se u SF9 ćelije insekata. Virusne čestice su zatim narasle do stadijuma P1, P2, P3. Virus P3 se inficira u obe SF9 i High Five ćelije insekta i uzgaja na 27°C tokom 48 h. Medium se sakupi i koristi za ispitivanje i dalje prečišćavanje.

Enzimska reakcija

Reakcija, koja se izvodi na ploči za mikrokulturu sa 96 bazenčića (Dvnatech), sadrži 70 pL rastvora pufera (25mM Hepes-HCI, pH 7,5, i 20 pM ZnCI2), 10 pL fluorescentnog prekinutog 100pM substrata, 10 pL DMSO (5%) rastvora test jedinejnja, i r-TACE enzim u količini koja će izazvati 50%no cepanje u roku od 60 min u ukupnoj zapremini od 100 pL. Specifičnost enzimatskog cepanja na amidnoj vezi između alanina i valina potvrđuje se pomoću HPLC i masene spektrometrije. Početna brzina cepanja se prati merenjem brzine povećanja fluorescencije pri 530 nm (ekscitacija na 409 nm) tokom 30 min. Eksperiment se kontroliše na sledeći način: 1) fluorescencijom substrata; 2) fluorescencijom potpuno pocepanog substrata; 3) gašenjem ili pojačanjem fluorescencije iz rastvora koji sadrže test jedinjenje.

Podaci se analiziraju na sledeći način. Određuje se prosečna brzina kod "kontrolnih" reakcija koje ne sadrže ispitivano jedinjenje radi utvrđivanja 100%-ne vrednosti. Brzina reakcije u prisustvu ispitivanog jedinjenja se upoređuje sa onim u odsustvu jedinjenja, i pretstavi tabelarno kao "procenat<p>d kontrole bez ispitivanog jedinjenja". Rezultati se prikazuju u dijagramu kao "% od kontrolnog" prema logaritmu koncentracije jedinjenja, pa se odredi tačka polovine maksimuma ili vrednosti IC50.

Sva jedinjenja ovog pronalaska imaju IC50manje od 1pM, poželjno je manje od 50nM. Najpoželjnija jedinjenja ovog pronalaska imaju najmanje 100-struko slabije dejstvo protiv MMP-1 nego u gore opisanom TACE ispitivanju.

Ispitivanje humanih monocita

Humane mononuklearne ćelije se izoluju iz anit-koagulisane ljudske krvi upotrebom jednostepene Ficoll-hypaque tehnike separacije (2). Mononuklearne ćelije se tri puta isperu u Hanksovom uravnoteženom rastvoru soli (HBSS) sa dvovalentnim katjonima i ponovo suspenduju do gustine 2 x 106 /ml_ u HBSS koji sadrži 1% BSA. Diferencijalni brojevi impulsa određeni pomoću aparata Abbot Cell Dyn' 3500 analyzer pokazuju da se monociti u ovim preparatima kreću u rasponu od 17 do 24% od ukupnog broja ćelija.

Alikvoti od 180m suspenzije ćelija raspodeli se u ploču za mikrokulturu sa 96 bazenčića (Costar). Dodavanje jedinjenja i LPS (konačne koncentracije 100 ng/mL) dalo je konačnu zapreminu od 200 pL. Svi uslovi su izvedeni u triplikatu. Posle 4 h inkubacije na 37°C u vlažnom C02inkubatoru, ploče su izvađene i centrifugirane (10 min na oko 250 x g) i gornji bisri slojevi uklonjeni i ispitivani na TNF-a upotrebom R&D ELISA kompleta.

Ispitivanje agrekanaze

Primarni hondrociti iz artikularne hrskavice svinje izoluju se uzastopnom digestijom tripsinom i kolagenazom nastavljenom digestijom kolagenazom preko noći , pa se rasporedi po 2x10<5>ćelija po bazenčiću sa 5 pCi/mL35S sumpora (1000 pCi/mmol) na ploče za mikrokulturu sa 48 bazenčića presvučene tip I kolagenom. Ćelije se ostave da ugrade obleživač u svoj proteoglikozni matriks (približno nedelju dana) na 37°C, u atmosferi 5% CO2.

Noć uoči početka ispitivanja, mono-slojevi hondrocita se operu dva puta u DMEM/ 1% PSF/G i zatim ostave da se inkubiraju u svežem DMEM/ 1% FBS preko noći.

Sledeće jutro hondrocite se isperu jednom u DMEM/ 1% PSF/G. Tečnost od konačnog ispiranja se ostavlja da stoji na pločama u inkubatoru u toku razblaživanja.

Medijumi i razblaženja se mogu obaviti kako je opisano u sledećoj tabeli.

Ploče se označavaju i koristi se samo 24 unutrašnjih bazenčića. Na jednoj od ploča se označi nekoliko kolona kao IL-1 (bez leka) i Kontrola (bez leka, bez IL-1). Povremeno se vrši merenje ovih kolona kako bi se pratilo oslobađanje<35>S-proteoglikana. Kontrolni i IL-1 medijumi se dodaju u bazenčiće (450 pL) posle čega se dodaje jedinjenje (50 pL) kako bi se iniciralo ispitivanje. Ploče se inkubiraju na 37°C, u atmosferi 5% C02.

Pri 40-50%-nom oslobađanju (kada CPM iz IL-1 medijuma bude 4-5 puta veći od kontrolnog medijuma) koje se procenjuje brojanjem tečnim scintilacionim brojačem (LSC) uzoraka medijuma, ispitivanje se prekida (9-12 h). Medijumi se uklanjaju iz svih bazenčića i stavljaju u scintilacione cevi. Dodaje se scintilator pa se dobijaju rezultati odbrojavanja radioaktivnih impulsa (LSC). Da bi se ćelijski slojevi učinili rastvorljivim, dodaje se u svaki bazenčić 500 pL fermentacionog pufernog rastvora papaina (0,2M Tris, pH 7,0, 5mM EDTA, 5mM DTT i 1 mg/mL papaina). Ploče sa fermentacionim rastvorom se inkubiraju na 60°C preko noći. Sledećeg dana se uklanja ćelijski sloj sa ploča i stavlja u scintilacione cevi. Zatim se dodaje scintilator i vrši odbrojavanje uzoraka (LSC).

Određuje se procenat rezultata odbrojavanja oslobođenih impulsa prema ukupno prisutnim u svakom bazenčiću. Uzimaju se srednje vrednosti triplikata sa kontrolnim substratom odbijenim od svakog bazenčića. Procenat inhibicije jedinjenjem se bazira na IL-1 uzorcima kao 0%-nom inhibicijom (100% ukupnog broja impulsa).

Za ordinirnje sisarima, uključujući čoveka, za inhibiciju metaloproteinaza matriksa ili faktora nekroze tumora (TNF), mogu se koristiti različiti poznati putevi aplikacije uključujući oralno, parenteralno (npr., intravenski , intramuskularno ili subkutano), bukalno, rektalno i topikalno. U opštem slučaju, aktivno jedinjenje se ordinira u dozama između 0,1 i 25 mg/kg telesne težine pacijenta dnevno, poželjno oko 0,3 do 5 mg/kg. Poželjno je da se aktivno jedinjenje ordinira oralno ili parenteralno. Ipak, neke varijacije u doziranju će se neminovno desiti u zavisnosti od stanja pacijenta. Osoba koja je zadužena za ordiniranje će u svakom slučaju odrediti odgovarajuću dozu za svakog pojedinačnog pacijenta.

Jedinjenja ovog pronalaska mogu se ordinirati u veoma različitim oblicima doziranja , obično , jedinjenja ovog pronalaska su terapeutski efikasna u takvim dozama kod kojih je nivo koncentracije u rasponu od oko 5,0 mas.% do oko 70 mas.%.

Za oralno ordiniranje, mogu se koristiti tablete koje sadrže različite dodatke kao što su mikrokristalna celuloza, natrijum-citrat, kalcijum-karbonat, bikalcijum-fosfat i glicin zajedno sa različitim dezintegrantima kao- što su škrob (poželjni su kukuruzni , krompirov ili škrob tapioke), alginska kiselina i neki kompleksni silikati, zajedno sa vezivima granulata kao što su polivinilpirolidon, saharoza, želatin i akacija. Pored toga, lubrikanti kao što su magnezijumstearat, natrijumlaurilsulfat i talk su često veoma korisni pri tabletiranju. Čvrsti preparati sličnog tipa mogu se takođe koristiti kao punioci u želatinskim kapsulama; s tim u vezi poželjni materijali obuhvataju laktozu ili mlečni šećer kao i polietilenglikol velike molekulske mase. Kada su za oralno ordiniranje poželjne vodene suspenzije i/ili eliksiri, aktivni sastojci mogu se kombinovati sa različitim vrstama zaslađivača ili aroma, materijama za bojenje, i po želji, takođe emulgatorima i/ili sredstvima za suspendovanje, zajedno sa sredstvima za razblaženje kao što su voda, etanol, propilenglikol, glicerin i različite njihove kombinacije . Kod životinja, prednost je što se mogu pomešati sa stočnom hranom ili vodom za piće u koncentracijama od 5 do 5000 ppm, poželjno od 25 do 500 ppm.

Kod parenteralnog ordiniranja (intramuskularno, intraperitonealno , subkutano i intravensko) obično se priprema sterilni rastvor za ubrizgavanje. Rastvori terapeutskog jedinjenja ovog pronalaska mogu se pripremati u susamovom ili ulju kikirikija ili vodenom rastvoru propilenglikola. Vodeni rastvor treba da bude pogodno podešen i puferovan ako je neophodno, poželjno pH iznad 8, a tečnost za rastvaranje treba da bude izotonična. Ovi vodeni rastvori su pogodni za intravensku upotrebu. Uljani rastvori su pogodni za intraartikularnu, intramuskularnu i subkutanu upotrebu. Priprema svih ovih rastvora pod sterilnim uslovima postiže se standardnim farmaceutskim postupcima poznatim osobama verziranim u stanje tehnike. U slučaju primene kod životinja jedinjenje se ordinira intramuskularno ili subkutano u dozama od oko 0,1 do 50 mg/kg dnevno, podesno je 0,2 do 10 mg/kg dnevno u jednoj dozi ili podeljeno u najviše 3 doze.

Kod topikalnog ordiniranja u predelu očiju, može se primenjivati direktno na zahvaćenom oku u obliku preparata kao kapi za oči, aerosol, gel ili mast, ili može biti inkorporirano u kolagen (kao što su poli-2-hidroksietilmetakrilat i njegovi kopolimeri) ili hidrofilnu polimernu oblogu. Materijali takođe mogu biti primenjeni kao kontakno sočivo ili preko lokalnih rezervoara ili kao sub-konjunktivni preparat. Za intraorbitalno ordiniranje obično se priprema sterilni rastvor aktivnog sastojka pogodan za ubrizgavanje. Mogu se koristiti rastvori terapeutskog jedinjenja ovog pronalaska u vodenom rastvoru ili suspenziji (veličina čestice manja od 10 pm). Vodeni rastvor treba da bude pogodno podešen i ako je neophodno puferovan, poželjno pH između 5 i 8, a tečnost za razblaživanje treba dabude izotonična. Manje količine polimera (kao što su polimeri celuloze, dekstrani, polietilenglikol, ili alginska kiselina) mogu se dodati u cilju povećanja viskoznosti ili postepenog oslobađanja. Ovakvi rastvori su pogodni za intraorbitalno ubrizgavanje. Priprema svih ovih rastvora pod sterilnim uslovima postiže se standardnim farmaceutskim postupcima poznatim osobama verziranim u stanje tehnike. U slučaju primene kod životinja jedinjenja se ordiniraju intraorbitalno u dozama od oko 0,1 do 50 mg/kg dnevno, pogodno je 0,2 do 10 mg/kg dnevno u jednoj dozi ili maksimalno u 3 podeljene doze.

Aktivna jedinjenja ovog pronalaska mogu takođe biti pripremljene kao rektalni preparati kao što su supozitorije ili klizme sa produženim delovanjem, npr. one koje sadrže standardne osnove supozitorije kao što su kakao buter ili drugi gliceridi.

Kod intranazalnog ordiniranja ili ordiniranja inhalacijom aktivna jedinjenja ovog pronalaska se isporučuju u prigodnim obilcima rastvora ili suspenzije koji se nalaze u kontejneru spreja koji pacijent ispušta stiskom ili pritiskom na pumpicu, ili u obliku aerosola u kontejneru spreja pod pritiskom ili nebulizatora, sa upotrebom odgovarajućeg inertnog gasa, npr. dihlordifluorometan, trihlorfluorometan, dihlortetrafluoroetan, ugljendioksid ili neki drugi podesan gas. U slučaju upotrebe aerosola pod pritiskom, doziranje se može vršiti uz pomoć ventila koji ispušta odmerenu količinu. Kontejner pod pritiskom ili nebulizator može sadržati rastvor ili suspenziju aktivnog jedinjenja. Kapsule i kartridži (napravljeni npr. od želatina) za upotrebu u inhalatorima ili insuflatorima mogu biti pripremljeni tako da sadrže jedinjenje ovog pronalaska i odgovarajuću praškastu osnovu kao što su laktoza ili škrob.

Sledeći preparati i primeri ilustruju pripremu jedinjenja ovog pronalaska. Tačke topljenja nisu korigovane. NMR podaci su predstavljeni u ppm (5) i odnose se na fiksni signal deuterijuma iz uzorka rastvarača (deuterijumhloroform ukoliko nije drukčije naglašeno). Korišćeni su standardni reagensi bez dodatnog prečišćavanja. THF označava tetrahidrofuran. DMF označava N,N-dimetilformamid. Hromatografija se odnosi na hromatografiju izvršenu pod pritiskom azota u koloni uz upotrebu 32 do 63 mm silika-gela (fleš hromatografija). Pod sobnom temperaturom se podrazumeva temperatura od 22 do 25°C. Sve reakcije bez prisustva vode izvedene su u azotnoj sredini radi pogodnosti i maksimalnih prinosa. Koncentracija pri sniženom pritisku znači da je korišćen rotacioni uparivač.

Preparat 1

4-( 4- fluorofenoksi) thiofenol

Litijumaluminijum-hidrid (9,95 g, 0,26 mol) dodaje se u porcijama uz mešanje rastvoru 4-(4-fluorofenoxy)benzensulfonilhlorida (30 g, 0,105 mol) u tetrahidrofuranu (700 ml_). Nastala smeša se zagreva uz refluks 1,5 h, ohladi u ledenom kupatilu i ugasi dodavanjem 10%-og vodenog rastvora sumporne kiseline (100 ml_). Posle 30 min mešanja, smeša se profiltrira kroz Celite™ i tetrahidrofuran odstrani pod vakuumom. Ostatak se razblaži vodom i ekstrahuje dietiletrom. Organski sloj se opere vodom i zasićenim rastvorom soli, osuši iznad magnezijum-sulfata i koncentriše po vakuumom da bi se dobilo naslovljeno jedinjenje u vidu bele čvrste supstance (23 g, 100%).

Preparat 2

4'- fluorobifenil- 4- tiol

Litijumaluminijum-hidrid (0,95 g, 25 mmol) dodaje se u porcijama uz mešanje u rastvor 4'-fluorobifenyl-4-sulfonilhlorida (2,7 g, 10 mol) u tetrahidrofuranu (75 mL). Nastala smeša se zagreva uz refluks 4 sata, ohladi u ledenom kupatilu i ugasi dodavanjem 10%-og vodenog rastvora sumporne kiseline (100 mL). Posle 30 min mešanja, smeša se profiltrira kroz Celite™ i tetrahidrofuran odstrani pod vakuumom. Ostatak se razblaži vodom i ekstrahuje dietiletrom. Organski sloj se ispere vodom i zasićenim rastvorom soli, osuši iznad magnezijum-sulfata i koncentriše pod vakuumom do čvrste supstance. Trituracijom čvrste supstance u dietiletru, odstranjivanjem nerastvornih materija filtriranjem i koncentracijom filtrata dobija se naslovljeno jedinjenje u vidu žute čvrste supstance (15,9 g , 100%).

Preparat 3

4-( 4- hlorofenoksi) tiofenol

Litijumaluminijum-hidrid (6,5 g, 0,17 mol) se dodaje u porcijama pod slabim refluksom i uz mešanje u rastvor 4-(4-hlorofenoski)benzenesulfonilhlorida ( 20,5 g, 68 mol) u tetrahidrofuranu ■( 400 mL). Nastala smeša se meša na sobnoj temperaturi 2 sata, uz hlađenje u ledenom kupatilu i ugasi dodavanjem 10%-og vodenog'rastvora sumporne kiseline (100 mL). Posle 30 min mešanja smeša se razblaži vodom i ekstrahuje dietiletrom. Organski sloj se opere vodom i zasićenim rastvorom soli, osuši iznad magnezijum-sulfata i koncentriše pod vakuumom da bi se dobilo naslovljeno jedinjenje kao bela čvrsta supstanca (15,9 g, 99%).

Primer 1

HIDROKSIAMID 3- EGZO- f4-( 4- FLUOROFENOKSI)

BENZENSULFONILAMINQ1- 8- OKSA- BICIKLOf3. 2, 1 l- OKTAN- 3- KARBOKSILNE

KISELINE

A) Etilestar 3-( benzhidrilidenamino)- 8- oksabiciklof3, 2, noktan- 3- karboksilne

kiseline

Rastvor N-difenilmetilenglicin etil estra (2,07 g, 7,8 mol) u N,N-dimetilformamidu (50 mL) dodaje se u kapima u suspenziju natrijum-hidrida (0,41 g, 17,1 mol) u N,N-dimetilformamidu (50 mL) na 0°C. Posle 30 min mešanja na sobnoj temperaturi, dodaje se u kapima rastvor cis-2,5-bis(hidroksimetil)-tetrahidrofuranditosilata (4,1 g, 9,3 mol) u N,N-dimetilformamidu (50 mL). Reakciona smeša se postepeno zagreva do 100°C u uljanom kupatilu i meša na toj temperaturi preko noći. Rastvarač se otpari pod vakuumom, a ostatak se pokupi vodom i dva puta ekstahuje dietil etrom. Kombinovani organski ekstrakti se isperu zasićenim rastvorom soli, osuše iznad magnezijum-sulfata i koncentrišu do ulja mrke boje, odakle se naslovljeno jedinjenje (1,42 g, 51%, 3:1 smeša ekso/endo dijastereomera) izdvaja hromatografijom na silikagelu (20% etilacetat u heksanu kao eluent).

B) 3- amino- 8- oksabiciklo[ 3, 2, 1 loktan- 3- karboksilna kiselina

hidrohlorid etilestar

Dvofazna smeša etilestra 3-(benzhidrilidenamino)-8-oksabiciklo[3,2,1]oktan-3-karboksilne kiseline (1,4 g, 3,9 mol) u vodenom rastvoru 1M HCI (100 mL) i dietiletar (100 mL) meša se na sobnoj temperaturi preko noći. Vodeni sloj se koncentriše da bi se dobilo naslovljeno jedinjenje (0,70 g, 78%, 3:1 smeša ekso/endo dijastereomera) kao bledo žuta čvrsta supstanca.

C) Etilestar 3- eqzo- f4-( 4- fluorofenoksi) benzensulfonilamino1- 8- oksabiciklo

[ 3, 2, 1 lokt' an- 3- karboksilne kiseline

Rastvor 3-amino-8-oksabiciklo[3,2,1]oktan-3-karboksilna kiselina hidrohlorid etilestra (690 mg, 2,8 mmol), 4-(4-fluorofenoksi)benzensulfonilhlorida (923 mg, 3,2 mmol) i trietilamina (0,9 mL, 6,5 mmol) u N,N-dimetilformamidu (45 mL) meša se na sobnoj temperaturi preko noći. Rastvarač se ukloni pod vakuumom a ostatak se pokupi zasićenim vodenim rastvorom natrijum-bikarbonata. Posle dve ekstrakcije metilenhloridom kombinovani organski slojevi se operu zasićenim rastvorom soli, osuše iznad magnezijum-sulfata i koncentrišu do mrkog ulja. Naslovljeno jedinjenje (492 mg, 38%) se izoluje hromatografijom na silicijum-dioksidu uz upotrebu 1% metanola u metilenhloridu kao eluenta.

D) 3- egzo-[ 4-( 4- fluorofenoksi) benzensulfonilamino1- 8- oksabiciklo

[ 3, 2, 11oktan- 3- karboksilna kiselina

Natrijum-hidroksid (1,5 g, 38 mmol) se dodaje u rastvor etilestra3-egzo-[4-(4-fluorofenoksi)benzensulfonilamino]-8-oksabiciklo[3,2,1]oktan-3-karboksilne kiseline (492 mg, 1,09 mmol) u smeši etanola (10 mL) i vode (10 mL). Smeša se zagreva uz refluks 6 dana, ohladi i zakiseli vodenim 1M rastvorom HCI. Smeša se ekstrahuje etilacetatom pa se organski sloj ispere zasićenim rastvorom soli, osuši iznad magnezijum-sulfata i koncentriše da bi se dobilo naslovljeno jedinjenje (411 mg, 89%) u vidu svetlomrke pene.

E) Benziloksiamid 3- eqzo- f4-( 4- fluorofenoksi) benzensulfonilaminol- 8-

oksabiciklo[ 3, 2. noktan- 3- karboksilne kiseline

U rastvor 3-egzo-[4-(4-fluorofenoksi)benzensulfonilamino]-8-oksabiciklo

[3,2,1]-oktan-3-karboksilne kiseline (411 mg, 0,98 mmol) i trietilamina (0,19 mL, 1,36 mmol) u N,N-dimetilformamidu (30 mL) dodaje se (benzotriazol-l-iloksi)tris-(dimetilamino)fosfonijum heksafluoroborat (474 mg, 1,07 mmol). Posle 1 dan mešanja na sobnoj temperaturi, doda se još trietilamina (0,22 mL, 1,58 mmol) i O-benzilhidroksilamin hidrohlorida (187 mg, 1,17 mmol). Reakciona smeša se meša 1 dan na sobnoj temperaturi, a zatim 1 dan na 50 °C. Posle koncentrisanja pod vakuumom, ostatak se rastvori u etilacetatu i ispere redom vodenim rastvorom 1M HCI, zasićenim vodenim rastvorom natrijum-bikarbonata i zasićenim rastvorom soli. Rastvor se osuši iznad magnezijum-sulfata i koncentriše do ulja iz koga se naslovljeno jedinjenje, bela čvrsta supstanca (237 mg, 46%) izoluje hromatografijom (50% etilacetat u heksanu kao eluent).

F) Hidroksiamid 3- egzo- f4-( 4- fluorofenoksi) benzensulfonilamino1- 8-

oksabiciklo[ 3, 2, noktan- 3- karboksilne kiseline

Rastvor benziloksiamida 3-egzo-[4-(4-fluorofenoksi)benzensulfonilamino]-8-oksabiciklo[3,2,1]-oktan-3-karboksilne kiseline (237 mg, 0,45 mmol) u metanolu (25 mL) tretira se sa 5% paladijuma na barijum-sulfatu (150 mg) i hidrogenuje na pritisku od 3 bar tokom 4 h u Parr™ reaktoru sa mućkanjem. Katalizator je uklonjen propuštanjem kroz 0,45 pm najlonski filter pa je filtrat koncentrisan do bele pene. Kristalizacijom iz metilenhlorida dobije se naslovljeno jedinjenje u obliku bele čvrste supstance (62 mg, 32%). Druga žetva (62 mg) je dobijena kristalizacijom iz etilacetat/heksana.

Temp. topljenja 138-141°C.<1>H NMR (d6-DMSO): 5 10,50(br s, 1H), 8,56(br s 1H), 7,67(d, J=8,7 Hz, 2H), 7,66(br s, 1H, preklapanje), 7,26-7,22(m, 2H), 7,16-7,12(m, 2H), 7,01(d, J=8,5Hz, 2H), 4,09(br s, 2H), 2,32(d, J=14,1 Hz, 2H), 1,68-1,63(m, 4H), 1,51-1,48(m, 2H). MS: 435 m/e (M-H). Dalja potvrda strukture i stereohemije je izvršena R6 kristalografijom monokristala.

Primer 2

HIDROKSIAMID 3- £GZO- f4- f4- FLUOROFENOKSI)- BENZENSULFONILMETIU-8- OKSABICIKLOr3. 2, 1lOKTAN- 3- KARBOKSILNE KISELINE

A) Dietilestar 8- oksabiciklof3, 2, 1 loktan- 3, 3- dikraboksilne kiseline

Natrijum-hidrid (2,28 g, 95 mmol) dodaje se u porcijama uz mešanje rastvoru dietilmalonata (15 mL, 99 mmol) u N,N-dimetilformamidu (400 mL). Smeša se meša 45 • min kada se završi izdvajanje vodonika. Rastvor cis-2,5-bis(hidroksimetil)tetrahidrofuranditozilata (19,0 g, 43 mmol) u N,N-dimetilformamidu (400 mL) dodaje se u kapima. Smeša se zagreva na uljanom kupatilu na 140°C preko noći. Posle hlađenja na sobnu temperaturu, smeša se umiri dodavanjem zasićenog vodenog rastvora amonijum-hlorida i koncentriše pod vakuumom. Zaostalo ulje se pokupi vodom i ekstrahuje dietiletrom. Organski ekstrakt se ispere vodom i zasićenim rastvorom soli, osuši iznad magnezijum-sulfata i koncentriše do ulja. Destilacijom pod vakuumom dobija se naslovljeno jedinjenje (7,8 g, 71%) u vidu bistrog ulja.

B) Etilestar 3- egzo- hidroksimetil- 8- oksabiciklo[ 3. 2, 1loktan- 3- karboksilne

kiseline

Rastvor diizobutilaluminijum-hidrida 1,2M u toluenu (62,5 mL, 75 mmol) dodaje se u kapima rastvoru dietilestra 8-oksabiciklo[3,2,1]oktan-3,3-dikarboksilne kiseline (7,8 g, 30 mmol) u toluenu (80 mL) na -40°C. Uz mešanje se dozvoli da se smeša tokom 3h zagreje do 0°C. Potom se ohladi na -15°C i polako dodaje etanol (8 mL) uz održavanje ove temperature. Posle mešanja 1 h na -15 °C dodaje se natrijum-borohidrid (1,1 g, 30 mmol). Smeša se meša na sobnoj temperaturi tokom noći i ugasi ukapavanjem zasićenog vodenog rastvora natrijum-sulfata. Dodaje se etilacetat i, posle 20 min mešanja, nerastvoran materijal se ukloni filtriranjem kroz Celite™. Filtrat se ispere zasićenim rastvorom soli, osuši iznad magnezijum-sulfata i koncentriše da bi se dobilo naslovljeno jedinjenje (5,1 g, 80%) u vidu bistrog ulja.

C) 3- eqzo- hidroksimetil- 8- oksabiciklof3, 2, 1 joktan- 3- karboksilna kiselina

Litijum-hidroksid hidrat (2,5 g, 59,5 mmol) dodaje se u rastvor etilestra 3-egzo-hidroksimetil-8-oksabiciklo[3,2,1]oktan-3-karboksilne kiseline (5,1 g, 23,8 mmol) u smeši metanola (25 mL), tetrahidrofurana (25 mL)'i vode (2,5 mL). Smeša se zagreva uz refluks perko noći, ohladi i ugasi dodavanjem jonoizmenjivačke smole Amberlit IR-120™. Posle 20 min mešanja smola se uklanja filtriranjem, opere, tetrahidrofuranom. Uparavanje rastvarača i trituracija ostatka sa dietiletrom dalo je naslovlejno jedinjenje (2,35 g, 53%) u vidu bele čvrste supstance.

D) 3'. 8- dioksaspirorbiciklor3. 2. 11oktan- 3, 1 '- ciklobutan1- 2'- on

Benzensulfonilhlorid (1,7 mL, 13,5 mmol) se dodaje u kapima u rastvor3- egzo-hidroksimetil-8-oksabiciklo[3,2,1]oktan-3-karboksilne kiseline (2,3 g, 12,3 mmol), trietilamina (3,4 mL, 24,7 mmol) i 4-dimetilaminopiridina (300 mg, 2,5 mmol) u metilenhloridu (50 mL) na 0°C. Smeša se meša 1 h na 0°C, razblaži metilenhloridom i ispere vodenim rastvorom 1M HCI, zasićenim vodenim rastvorom Na-bikarbonata i zasićenim rastvorom soli. Posle sušenja iznad magnezijum-sulfata, rastvarač se otpari da bi se dobilo naslovljenjo jedinjenje kao bela čvrsta supstanca (1,8 g, 90%).

E) 3- eazo-[ 4-( 4- fluorofenoksi) fenilsulfanilmetill- 8- oksabiciklor3, 2, 1loktan- 3-

karboksilna kiselina

Rastvor 4-(4-fluorofenoksi)tiofenola (2,2 g, 10 mmol) u tetrahidrofuranu (10 mL) dodaje se u kapima gustoj suspenziji natrijum-hidrida (270 mg, 11,3 mmol) u tetrahidrofuranu (20 mL) na -10°C. Uz mešanje se dozvoli da se smeša tokom 30 min zagreje na sobnu temperaturu. Posle ponovnog hlađenja do -10°C, dodaje se u kapima rastvor 3',8-dioksaspiro[biciklo[3,2,1]oktan-3,1'-ciklobutan]-2'-ona (1,8 g, 10 mmol) u tetrahidrofuranu (20 mL). Uklanja se rashladno kupatilo i nastavlja mešanje na sobnoj temperaturi 2 h posle čega se smeša ugasi dodavanjem vodenog rastvora 1M HCI i dva puta ekstrahuje metilenhloridom. Kombinovani organski ekstrakti se isperu vodom i zasićenim rastvorom soli, osuše iznad magnezijum-sulfata i koncentrišu do čvrste supstance. Rekristalizacijom iz dietiletar/heksana dobija se naslovlejno jedinjenje (1,8 g, 47%) u vidu bele čvrste supstance. Koncentrisanje matičnog luga praćeno hromatografijom na silika-gelu (2% metanol u hloroformu kao eluent) daje dodatnu količinu naslovljenog jedinjenja (500 mg, 13%).

F) Benziloksiamid 3- eqzo- f4-( 4- fluorofenoksi) fenilsulfanilmetill- 8-

oksabiciklof3, 2, noktan- 3- karboksilne kiseline

U rastvor 3-egzo-[4-(4-fluorofenoksi)benzensulfanilmetil]-8-oksabiciklo[3,2,1]-oktan-3-karboksilne kiseline (1,0 g, 2,6 mmol) i diizopropiletilamina (0,5 mL, 2,9 mmol) u N,N-dimetilformamidu (20 mL) dodaje se (benzotriazoM-iloksi)tris-(dimetilamino)fosfonijum heksafluoroborat (1,2 g, 2,7 mmol). Posle 2,5 h mešanja na sobnoj temperaturi, dodaje se dodatna količina diizopropiletilamina (0,86 mL, 4,9 mmol) i O-benzilhidroksilaminhidrohlorida (525 mg, 3,3 mmol). Reakciona smeša se meša 16 h na 15°C. Posle koncentrisanja pod vakuumom, ostatak se rastvori u etilacetatu i redom ispere vodenim rastvorom 1M HCI, zasićenim vodenim rastvorom Na-bikarbcnata i zasićenim rastvorom soli. Rastvor se osuši iznad magnezijum-sulfata i koncentriše do ulja iz koga se naslovlejno jedinjenje kao bela pena (405 mg, 32%) izoluje hromatografijom (30% etilacetat u heksanu kao eluent).

G) Benziloksiamid 3- eqzo- f4-( 4- fluorofenoksi) fenilsulfonilmetill- 8-

oksabiciklo[ 3, 2, 1 loktan- 3- karboksilne kiseline

Čvrsta 57-85% meta-hloroperbenzoeva kiselina (283 mg) se dodaje u rastvor benziloksiamida 3-eqzo-[4-(4-fluorofenoksi)fenilsulfanilmetil]-8-oksabiciklo-[3,2,1 ] oktan-3-karboksilne kiseline u metilenhloridu (15 mL). Nastala smeša se meša na sobnoj temperaturi preko noći, zatim ugasi dodavanjem zasićenog vodenog rastvora Na-bisulfita. Posle razblaživanja sa metilenhloridom, organski sloj se odvoji i ispere zasićenim vodenim rastvorom Na-bikarbonata, vodom i zasićenim rastvorom soli. Organski sloj se zatim osuši iznad magnezijum-sulfata i koncentriše da bi se dobilo naslovljeno jedinjenje kao bela pena (390 mg, 90%).

H) Hidroksiamid 3- egzo- f4-( 4- fluorofenoksi) benzensulfonilmetil1- 8-

oksabiciklo[ 3, 2, 1loktan- 3- karboksilne kiseline

Rastvor benziloksiamida 3-egzo-[4-(4-fluorofenoksi)benzensulfonilmetil]-8-oksabiciklo[3,2,1]oktan-3-karboksilne kiseline (390 mg, 0,74 mmol) u metanolu (20 mL) tretira se sa 5% paladijumom na barijum-sulfatu (195 mg) i hidrogenuje 3,5 h na pritisku od 3 bar u Parr™ reaktoru uz mućkanje. Katalizator se uklanja propuštanjem kroz 0,45 pm najlonski filter pa se filtrat koncentriše do bele pene. Kristalizacijom iz smeše etilacetata i heksana dobija se naslovljeno jedinjenje kao bela čvrsta supstanca (230 mg, 71%).

Temperatura topljenja 134-139°C.<1>H NMR (d6-DMSO): 5 8,55(br s, 1H), 7,76(d, J=7,5 Hz, 2H), 7,30-7,26(m, 2H), 7,20-7,16(m, 2H), 7,09(d, J=7,5 Hz, 2H), 4,13(br s, 2H), 3,40(s, 2H), 2,24(d, J=14,3 Hz, 2H), 1,78-1,73(m, 4H), 1,57-1,55(m, 2H). MS m/e 434 (M-H). Dalja potvrda strukture i stereohemije izvršena je R6 kristalografijom monokristala.

Primer 3

HIDROKSIAMID 3-( 4- FENOKSIBENZENSULFONILMETIL)- 8- OKSABICIKLO-[ 3, 2, 110KTAN- 3- KARBOKSILNE KISELINE

Pripremljen je istim postupkom kao u Primeru 2, upotrebom 4-fenoksifeniltiofenola u koraku E.

<1>H NMR (d6-DMSO): 5 8,54(br s, 1H), 7,75(d, J=8,9 Hz, 2H), 7,44-7,40(m, 2H), 7,23-7,21(m, 1H), 7,11-7,07(m, 4H), 4,11(br s, 2H), 3,38(s, 2H), 2,22(d, J=14,3 Hz, 2H), 1,80-1,70(m, 4H), 1,60-1,50(m, 2H), MS m/e 416 (M-H).

Primer 4

HIDROKSIAMID 3- £GZO-( 4'- FLUOROBIFENIL- 4- SULFONILMETIL)- 8-OKSABICIKLOr3. 2. n- OKTAN- 3- KARBOKSILNE KISELINE

Pripremljen je istim postupkom kao u Primeru 2, upotrebom 4'-fluorobifenil-4-tiola u koraku E.

<1>H NMR (de-DMSO): 6" 10,60(br s, 1H), 8,58(br s, 1H), 7,88-7,85(m, 4H), 7,81-7,78(m, 2H), 7,36-7,31(m, 2H), 4,13(br s, 2H), 3,47(s, 2H), 2,25(d, J=14,5 Hz, 2H), 1,80-1,76(m, 4H), 1,60-1,55(m, 2H). MS m/e 418 (M-H).

Primer 5

HIDROKSIAMID 3- EGZO- f4-( 4- HLOROFENOKSI) BENZENSULFONIL

METIL1- 8- OKSA- BICIKLOr3. 2, 1lOKTAN- 3- KARBOKSILNE KISELINE

A) 3- eqzo- f4-( 4- hlorofenoksi) fenilsulfanilmetill- 8- oksabiciklo[ 3, 2111- oktan- 3-

karboksilna kiselina

U gustu suspenziju natrijum-hidrida (180 mg, 7,5 mmol) u tetrahidrofuranu (50 mL) dodaje se na sobnoj temperaturi 4-(4-hlorofenoksi)tiofenol (2,07 g, 6,8 mmol). Smeša se meša na sobnoj temperaturi 45 min. Čvrst 3',8-dioksaspirc[biciklo[3,2,1]oktan-3,1'-ciklobutan]-2'-on (1,04 g, 6,2 mmol) se dodaje i reakciona smeša meša na sobnoj temperaturi preko noći. Smeša se ugasi vodenim 1M rastvorom HCI i dva puta ekstrahuje metilenhloridom. Kombinovani organski ekstrakti se operu zasićenim rastvorom soli, osuše iznad magnezijum-sulfata i koncentrišu do čvrste supstance. Trituriranjem sa dietiletrom se dobija, posle filtriranja, naslovljeno jedinjenje u vidu bele čvrste supstance (1,47 g, 59%).

B) Hidroksiamid 3- eqzo-[ 4-( 4- hlorofenoksi) fenilsulfanilmetin- 8- oksabiciklo-[ 3, 2, 11- oktan- 3- karboksilne kiseline

U gustu suspenziju 3-egzo-[4-(4-hlorofenoksi)fenilsulfanilmetil]-8-oksabiciklo [3,2,1]-oktan-3-karboksilne kiseline (1,47 g, 3,63 mmol) u metilenhloridu (20 mL) na sobnoj temperaturi se dodaje u kapima oksalilhlorid (0,8 mL, 9,2 mmol) i N,N-dimetilformamid (1 kap). Smeša se meša na sobnoj temperaturi preko noći. Posle uparavanja isparljivih materija pod vakuumom, ostatak se rastvori u metilenhloridu (20 mL), ohladi na 0°C i tretira ukapavanjem O-trimetilsililhidroksilaminom (1,35 mL, 11,0 mmol). Nastala smeša se meša 3,5 h na sobnoj temperaturi, ohladi u ledenom kupatilu i ugasi dodatkom vodenog rastvora 1M HCI, uz mešanje još 30 min na 0°C. Posle razblaživanja etilacetatom, organski sloj se odvoji, ispere sa vodom i zasićenim rastvorom soli, osuši iznad magnezijum-sulfata i koncentriše da bi se dobilo naslovljeno jedinjenje u vidu bele pene (1,52 g, 100%).

C) Hidroksiamid 3- eqzo-[ 4-( 4- hlorofenoksi) benzensulfonilmetill- 8- oksabiciklo-[ 3, 2, n- oktan- 3- karboksilne kiseline

Okson™ (4,2 g, 8,63 mmol) se dodaje u rastvor hidroksiamjda 3-egzo-[4-(4-hlorofenoksi)fenilsulfanilmetil]-8-oksabiciklo-[3,2,1 ]-oktan-3-karboksilne kiseline (1,52 g, 3,63 mmol) u smeši vode (30 mL), metanola (40 mL) i tetrahidrofurana (12 mL). Nastala smeša se meša na sobnoj temperaturi preko noći, razblaži vodom i dva puta ekstrahuje etilacetatom. Kombinovani organski ekstrakti se isperu zasićenim rastvorom soli, osuše iznad magnezijum-sulfata i koncentrišu do pene iz koje se naslovljeno jedinjenje (846 mg, 52%) izoluje hromatorgafijom na silikagelu (4% metanol u hloroformu je eluent).

<1>H NMR (de-DMSO): 5 10,58(br s, 1H), 8,53(br s, 1H), 7,76(d, J=8,6 Hz, 2H), 7,46(d, J=8,6 Hz, 2H), 7,15-7,1 Km, 4H), 4,11(br s, 2H), 3,40(s, 2H), 2,22(d, J=14,3 Hz, 2H), 1,76-1,71(m, 4H), 1,57-1,55(m, 2H). MS m/e 450 (M-H).

Claims (27)

1. Jedinjenje formule naznačeno time, što su: Z je >CH2 ili >NR': R<1>je vodonik, (Ci-Ce)alkil, (C6-Cio)aril(Ci-C6)alkil, (C2-C9)heteroairl(Ci-C6)alkil ili grupa formule n je ceo broj između 1 i 6; R<2>je vodonik ili (Ci-Cc)alkil; Q je (Ci-C6)alkil, (C6-C,0)an1, (C2-C9)heteroan'l, (C6-Cio)ariloksi(Ci-C6)alki1, (C6-Cio)aiiloksi(Cfi-C|0)anl, (C6-Cio)anloksi(C2-C9)heteroairl, (Cfi-Cio)aril(C1-C6)alkil, (C6-C,0)anl(Ch-C,o)anl, (Cif-Cio)aril(C2-C9)heteoraril, (C6-Cio)aril(C6-Cio)aril(Ci-C6)alkil, (Cfi-Cu))anl(Cf,-Cio)aril(C6-Cio)anl, (C6-Cio)aril(C6-Cio)aiil(C2-C9)heteroaril, (C2-C9)heteroaril(Ci-C6)alkil, (C2-C9)heteroaril(C6-Cio)aril, (C2-C9)heteroaril(C2-C9)heteroanl, (C6-Cio)anl(Cl-C6)alkoksi(Ci-C6)alkil, (C6-Ci0)airl(Ci-C6)alkoksi(C6-Cio)aril, (C6-Cio)aril(Ci-C6)alkoksi(C2-C9)heteroaxil, (C2-C9)heteroairloksi(Ci-C6)alkil, (C2-C9)heteroanloksi(C6-Ci(i)aril, (C2-C9)heteroariloksi(C2-C9)heteroaril, (C2-C9)heteroanl(Ci-C6)alkoksi(C^^ (C2-C9)heteroanl(Ci-C6)alkoksi(C2-C9)heteroairl, (C6-Cio)ariloksi(Ci-C6)alkil(C6-Cio)an% (C6-Cin)anloksi(C,-C6)alkil(C2-C9)heteroaril, (C2-C9)heteroanloksi(Ci-C6)alkil(C6-Cl0)anl ili (C2-Cy)heteroa.nloksi(Ci-C6)alkil(C2-C9)heteroaril; pri čemu svaki od (C6-Cio)aril ili (C2-C9)heteroaril ostataka nevedenih (Cć-Cio)aril, (C2-C9)heteroaril, (C6-Cio)ariloksi(Ci-C6)alkil, (C6-Cio)ariloksi(C6-Cio)aril, (Cć-Cio)an1oksi(C2-C9)heteroanl, (C6-C10)aril(CrC6)alkil, (C6-C10)aril(C6-C10)aril, (C6-Cio)anl(C2-C9)heteroanl, (C,;-Cio)aril(C6-Cio)aril(Ci-C6)alkil, (C6-Cio)aril(C6-Cio)ari](C6-Cio)aril, (C6-Cio)aril(C6-Cio)airl(C2-C9)heteroaril, (C2-C9)heteroairl(Ci-C6)alkil, (C2-C9)heteroaril(C6-Cio)aril, (C2-C9)heteroaril(C2-C9)rieteroairl, (C6-Cio)aril(Ci-C6)alkoksi(C1-C6)alkil,(C6-Cio)aril(Ci-C6)alkoksi(C6-C1o)aril,(C6-C10)anl(C1-Cfi)alkoksi(C2-C9)heteroaril, (C2-C9)heteroairloksi(Ci-C6)alkil, (C2-C9)heteroariloksi(C6-Cio)anl, (C2-C9)heteroanloksi(C2-Cg)heteroaril, (C2-C9)heteroairl(Ci-C6)alkoksi(Ci-C6)alkil,(C2-C9)heteroanl(C^-C6)alkoksi(C6-C1o)aril,(C2-C9)heteroairl(C1-Cfi)alkoksi(C2-C9)heteroanl, (C6-Cio)ariloksi(Ci-C6)alkil(C6-Cio)arilJ (C6-Cio)airloksi(Ci-C6)alkil(C2-C9)heteroaril, (C2-C9)heteroariloksi(Ci-C6)alkil(C6-Cio)aril ili (C2-C9)heteroariloksi(Ci-C6)alkil(C2-C9)heteroanl može opciono biti supstituisan na bilo kom atomu ugljenika u prstenu koj i je sposoban da formira dodatnu vezu sa jednim ili više supstituenata po prstenu, koji se nezavisno biraju između fluoro, hloro, bromo, (Ci-C6)alkil, (Ci-Cr,)alkoksi, perfluoro(Ci-C3)alkil, perfluoro(Ci-C3)alkoksi i (C6-Ci0)ariloksi; ili njego\'e farmaceutski prihvatljive soli.

2. Jedinjenje prema Zahtevu 1, naznačeno time, što ima stereohemiju prikazanu formulom

3. Jedinjenje prema Zahtevu 1, naznačeno time, što Z predstavlja CH2.

4. Jedinjenje prema Zahtevu 2, naznačeno time, što Z predstavlja CH2.

5. Jedinjenje prema Zahtevu 1, naznačeno time, što Z predstavlja >NR\ a R1 je grupa formule i gde je n=2.

6. Jedinjenje prema Zahtevu 2, naznačeno time, što Z predstavlja >NR<1>, a R<1>je grupa formule i gde je n=2.

7. Jedinjenje prema Zahtevu 1, naznačeno time, što Z predstavlja >NR\ a R<1>je vodonik.

8. Jedinjenje prema Zahtevu 2, naznačeno time, što Z predstavlja >NR<1>, a R<1>je vodonik.

9. Jedinjenje prema Zahtevu 1, naznačeno time, što Q predstavlja (C6-Cio)aril, (C?-C9)lieteroariloksi(Cfi-Cio)aril ili (C6-Cio)ariloksi(C6-Cio)aril, gde svaki aril ili heteroaril ostatak navedenih (Cfi-Cio)aril, (C2-C9)heteroariloksi(C6-Cio)aril ili (C6-Cio)airloksi(C6-Ciojaril grupa može biti opciono supstituisan sa jednim ili više supstituenata koji se nezavisno biraju između fluoro, hloro, bromo, (Ci-C6)alkil, (Ci-Cćjalkoksi ili perfluoro(C i -C^alkil.

10. Jedinjenje prema Zahtevu 2, naznačeno time, što Q predstavlja (C6-Cio)aril, (C2-Cy)lieteroariloksi(Cr,-Cio)aril ili (C6-Ci0)ariloksi(C6-Cio)aril, gde svaki aril ili heteroaril ostatak navedenih (C6-Cio)aril, (C2-C9)heteroariloksi(C6-Ci0)aril ili (C6-Ci0)airloksi(C6-Cio)anl grupa može biti opciono supstituisan sa jednim ili više supstituenata koji se nezavisno biraju između fluoro, hloro, bromo, (Ci-Ce)alkil, (Ci-C6)alkoksi ili pei'fluoro(Ci-C.Oalkil.

11. Jedinjenje prema Zahtevu 3, naznačeno time, što Q predstavlja (Cć-Ciojaril, (C2-C9)heteroariloksi(C6-Cio)aril ili (C6-Cio)ariloksi(C6-Cio)aril, gde svaki aril ili heteroaril ostatak navedenih (C6-Cio)aril, (C2-C9)heteroariloksi(C6-Cio)aril ili (C6-Cio)airloksi(C6-Ciojaril grupa može biti opciono supstituisan sa jednim ili više supstituenata koji se nezavisno biraju između fluoro, hloro, bromo, (O-Cćjalkil, (Ci-Gs)alkoksi ili perli uoro(Ci-C<)alkil.

12. Jedinjenje prema Zahtevu 5, naznačeno time, što Q predstavlja (C6-Cio)aril, (C2-C9)heteroariloksi(C6-Cio)aril ili (C6-Cio)ariloksi(C6-Cio)aril, gde svaki aril ili heteroaril ostatak navedenih (C6-Cio)anl, (C2-C9)heteroariloksi(C6-Ci0)aril ili (C6-Cio)airloksi(C6-Ciojaril gaipa može biti opciono supstituisan sa jednim ili više supstituenata koji se nezavisno biraju između fluoro, hloro, bromo, (Ci-C6)alkil, (Ct-C6)alkoksi ili perfluoro(Ci-C;Oalkil

13. Jedinjenje prema Zahtevu 7, naznačeno time, što Q predstavlja (Cfi-Cio)aril, (C2-C9)heteroanloksi(Cr,-Cio)aril ili (C6-Ci0)ariloksi(C6-Cio)aril, gde svaki aril ili heteroaril ostatak navedenih (Cfi-Cio)aril, (C2-C9)heteroariloksi(C6-Cio)aril ili (C6-Cio)airloksi(C6-Ciojaril gaipa može biti opciono supstituisan sajednim ili više supstituenata koji se nezavisno biraju između fluoro, hloro, bromo, (Ci-Cćjalkil, (Ci-C6)alkoksi ili perli uoro(C|-C;)alkil.

14. Jedinjenje prema Zahtevu 8, naznačeno time, što Q predstavlja (Cć-Cio)aril, (C2-C9)heteroariloksi(C6-Cio)aril ili (C6-Cio)ariloksi(C6-Cio)aril, gde svaki aril ili heteroaril ostatak navedenih (Cfi-Cio)aril, (C2-C9)heteroariloksi(C6-Cio)aril ili (C6-Cio)airloksi(C6-Ciojanl grupa može biti opciono supstituisan sajednim ili više supstituenata koji se nezavisno biraju između fluoro, hloro, bromo, (Ci-Cejalkil, (Ci-C«)alkoksi ili pernuoro(C|-C;)alkil.

15. Jedinjenje prema Zahtevu 1, naznačeno time, što Q predstavlja fenil, piridiloksifenil ili fenoksifenil opciono supstituisan sajednim ili više supstituenata koji se nezavisno biraju između fluoro, hloro, bromo, (Ci-Cćjalkil, (Ci-C6)alkoksi ili perfluoro (Ci-C3)alkil.

16. Jedinjenje prema Zahtevu 2, naznačeno time, što Q predstavlja fenil, piridiloksi fenil ili fenoksifenil opciono supstituisan sajednim ili više supstituenata koji se nezavisno biraju između fluoro, hloro, bromo, (Ci-C6)alkil, (Ci-Cfi)alkoksi ili perfluoro (C,-C3)alkil.

17. Jedinjenje prema Zahtevu 3, naznačeno time, što Q predstavlja fenil, piridiloksifenil ili fenoksifenil opciono supstituisan sajednim ili više supstituenata koji se nezavisno biraju između fluoro, hloro, bromo, (d-Cejalkil, (Ci-C6)alkoksi ili perfluoro (Ci-Ci)alkil.

1 8. Jedinjenje prema Zahtevu 5, naznačeno time, što Q predstavlja fenil, piridiloksifenil ili fenoksifenil opciono supstituisan sajednim ili više supstituenata koji se nezavisno biraju između fluoro, hloro, bromo, (Ci-Ce)alkil, (Ci-Ce)alkoksi ili perfluoro (CpCijalkil.

19. Jedinjenje prema Zahtevu 7, naznačeno time, što Q predstavlja fenil, piridiloksifenil ili fenoksifenil opciono supstituisan sajednim ili više supstituenata koji se nezavisno biraju između fluoro, hloro, bromo, (Ci-C6)alkil, (Ci-Cr,)alkoksi ili perfluoro (Ci-C3)alkil.

20. Jedinjenje prema Zahtevu 8, naznačeno time, što Q predstavlja fenil, piridiloksifenil ili fenoksifenil opciono supstituisan sajednim ili više supstituenata koji se nezavisno biraju između fluoro, hloro, bromo, (Ci-Cćjalkil, (Ci-Ce)alkoksi ili perfluoro (CrC;,)alkil.

21. Jedinjenje prema Zahtevu 1, naznačeno time, što se navedeno jedinjenje bira iz grupe koju čine: Hidroksiamid 3-egzo-[4-(4-nourofenoksi)benzensulfonilamino]-8-oksabiciklo[3,2,l]-oktan-3-karboksilne kiseline Hidroksiamid 3-egzo-[4-(4-flourofenoksi)benzensulfonilmetil]-8-oksabiciklo [3,2,1 ]-oktan-3-karboksilne kiseline Hidroksiamid 3-(4-fenoksibenzensulfonilmetil)-8-oksabiciklo[3,2,J]-oktan-3-karboksilne kiseline Hidroksiamid 3-eg-zo-(4'-fluorobifenil-4-sulfonilmetil)-8-oksabiciklo[3,2,l]-oktan-3-karboksilne kiseline i Hidroksiamid 3-egzo-[4-(4-hlorofenoksi)benzensulfonilmetil]-8-oksabiciklo [3,2,1 ]-oktan-3-karboksilne kiseline.

22. Farmaceutski preparat za tretiranje stanja odabranih iz gmpe koju čine artritis (uključujući osteoartritis i reumatoidni artritis), zapaljenjsko oboljenje utrobe, Kronova bolest, emfizem, oboljenje hronične pulmonarne obstrukcije, Alchajmerova bolest, toksičnost pri transplataciji organa, kaheksija, alergijske reakcije, alergijska kontaktna hipersenzibilnost, rak, ulceracija tkiva, restenoza, periodontalno oboljenje, bulozna epidermohza, osteoporoza, labavljenje veštačkog implanta zgloba, ateroskleroza (uključujući aterosklerotično otkidanje plaka), aneurizma aorte (uključujući aneurizmu abdominalne aorte i aneurizmu moždane arterije), kongestivna srčana mana, infarkt miokarda, moždani udar, cerebralna ishemia, povreda glave, povreda kičmene moždine, neuro-degenerativni poremećaji (akutni i hronični), autoimuni poremećaji, Hantingtonova bolest, Parkinsonova bolest, migrena, depresija, periferna neuropatija, bol, cerebralna amiloidna angiopatija, poboljšanje spoznaje, amiotrofična lateralna skleroza, multipla skleroza, okularna angiogeneza, povreda rožnjače, makularna degeneracija, nenormalno zarastanje rane, opekotine, dijabetes, invazija tumora, rast tumora, metastaza tumora, stvaranje ožiljaka na rožnjači, skleritis, AIDS, sepsa i septični šok kod sisara, uključujući čoveka, naznačen time, što se sastoji od količine jedinjenja prema Zahtevu 1 efikasne u takvom tretmanu i farmaceutski prihvatljivog nosača.

23. Primena jedinjenja iz zahteva 1 za dobijanje leka za lečenje stanja odabranog iz grupe koju čine artritis (uključujući osteoartritis i reumatoidni artritis), zapaljenjsko oboljenje utrobe, Kronova bolest, emfizem, oboljenje hronične pulmonarne obstrukcije, Alchajmerova bolest, toksičnost pri transplataciji organa, kaheksija, alergijske reakcije, alergijska kontaktna htpersenzibilnost, rak, ulceracija tkiva, restenoza, periodontalno oboljenje, bulozna epidermoliza, osteoporoza, labavljenje veštačkog implanta zgloba, ateroskleroza (uključujući aterosklerotično otkidanje plaka), aneurizma aorte (uključujući aneurizmu abdominalne aorte i aneurizmu moždane arterije), kongestivna srčana mana, infarkt miokarda, moždani udar, cerebralna ishemia, povreda glave, povreda kičmene moždine, neuro-degenerativm poremećaji (akutni i hronični), autoimuni poremećaji, Hantingtonova bolest, Parkinsonova bolest, migrena, depresija, periferna neuropatija, bol, cerebralna amiloidna angiopatija, poboljšanje spoznaje, amiotrofična lateralna skleroza, multipla skleroza, okularna angiogeneza, povreda rožnjače, makularna degeneracija, nenormalno zarastanje rane, opekotine, dijabetes, invazija tumora, rast tumora, metastaza tumora, stvaranje ožiljaka na rožnjači, skleritis, AfDS, sepsa i septični šok..

24. Farmaceutski preparat za lečenjestanja koje se može tretirati inhibicijom matričnih metaloproteinaza kod sisara, uključujući i čoveka, naznačen time, što se sastoji od količine jedinjenja prema Zahtevu 1 efikasne u takvom tretmanu i farmacetski prihvatljivog nosača.

25. Farmaceutski preparat za tretman stanja koje se može tretirati inhibicijom reprolizina sisara kod sisara, uključujući i čoveka, naznačen time, što se sastoji od količine jedinjen ja prema Zahtevu 1 efikasne u takvom tretmanu i farmacetski prihvatljivog nosača.

26 Primenajedinjenja iz zahteva 1 za dobijanje leka za inhibiranje matričnih metaloproteinaza.

27. Primenajedinjenja iz zahteva 1 za dobijanje leka za inhibiranje reprolizina .