RS58010B1 - Jedinjenja za lečenje gojaznosti i postupci za njihovu upotrebu - Google Patents

Description

Opis

OBLAST TEHNIKE

[0001] Ovaj pronalazak je iz oblasti jedinjenja koja regulišu gojaznost, i postupka za njihovo dobijanje i upotrebu.

STANJE TEHNIKE

[0002] Gojaznost je zdravstveno stanje u kome se višak telesne masti akumulira što produženo može imati negativan uticaj na zdravlje, dovodeći do smanjenja prosečnog ljudskog veka i/ili povećanih zdravstvenih problema. Indeks telesne mase (BMI), merenje koje poredi masu i visinu, definiše ljude kao ljude sa prekomernom težinom (predgojazne ili prekomerne težine) ako je njihov BMI između 25 i 30 kg/m<2>, a gojazne kada je on veći od 30 kg/m<2>. Gojaznost je vodeći uzrok koji može da spreči smrtnost širom sveta, sa povećanom prevlašću kod odraslih i dece, a vlasti to smatraju jednim od najozbiljnijih svetskih zdravstvenih problema u 21. veku.

[0003] Gojaznost povećava rizik od mnogih fizičkih i mentalnih poremećaja. Prekomerna telesna masa je povezana sa različitim bolestima, posebno kardiovaskularnim bolestima, dijabetesom tipa 2, obstruktivnom apnejom u snu, određenim vrstama kancera, i osteoartritisom. Ove bolesti su ili direktno uzrokovane gojaznošću ili indirektno povezane mehanizmima koji dele zajednički uzrok kao što je slaba ishrana i/ili sedeći način života. Jedna od najjačih veza je sa dijabetesom tipa 2. Prekomerna telesna mast čini osnovu u 64% slučajeva dijabetesa kod muškaraca i 77% slučajeva kod žena. Povećanje telesne masti menja odgovor tela na insulin, što potencijalno dovodi do rezistentnosti na insulin.

[0004] Gojaznost je najčešće uzrokovana kombinacijom prekomernog unosa energije, nedostatka fizičke aktivnosti, i genetske osetljivosti, iako je u nekoliko slučajeva prouzrokovana prvenstveno genima, endokrinim poremećajima, lekovima ili psihijatrijskim bolestima. Od kada je otkriven leptin 1994. godine, objašnjeni su mnogi drugi hormonski mehanizmi koji učestvuju u regulisanju apetita i unosa hrane, obrazaca skladištenja masnog tkiva, i razvoja rezistencije na insulin, uključujući grelin, insulin, oreksin, PYY 3-36, holecistokinin, i adiponektin.

[0005] Adipokini su medijatori koji proizvode masno tkivo; smatra se da njihova aktivnost modifikuje mnoge bolesti povezane sa gojaznošću. Leptin i grelin se smatraju komplementarnim u njihovom uticaju na apetit, sa grelinom koji se proizvodi u želucu, i koji prilagođava kratkotrajnu kontrolu apetita (t.j., da se jede kada je želudac prazan i da se zaustavi kada je želudac rastegnut). Leptin se proizvodi u masnom tkivu da signalizuje rezerve za skladištenje masti u telu, i posreduje dugoročnim kontrolama apetita (t.j., da se jede više kada je skladištenje masti nisko i da se jede manje kada je skladištenje masti visoko). Iako davanje leptina može da bude efikasno u malom podskupu gojaznih osoba koje imaju manjak leptina, smatra se da je većina gojaznih osoba otporna na leptin i otkriveno je da imaju visoke nivoe leptina. Smatra se da ova otpornost delimično objašnjava zašto se davanje leptina nije pokazalo efikasnim u suzbijanju apetita kod većine gojaznih ljudi.

[0006] Dok se leptin i grelin proizvode periferno, oni kontrolišu apetit kroz svoje delovanje na centralni nervni sistem. Posebno, leptin i grelin i drugi hormoni povezani sa apetitom deluju na hipotalamus, centralnu moždanu oblast za regulisanje uzimanja hrane i trošenje energije. Postoji nekoliko kružnih puteva u hipotalamusu koji doprinose njegovoj ulozi u spajanju apetita, sa putanjom melanokortina koji je najbolje shvaćen. Kružni put počinje sa lučnim jedrom, oblašću hipotalamusa koja ima izlaze na bočni hipotalamus i ventromedijalni hipotalamus, moždanih centara za ishranu i sitost, respektivno.

[0007] Lučno jedro sadrži dve posebne grupe neurona. Prva grupa ko-eksprimuje neuropeptid Y (NPY) i agouti-povezan peptid (AgRP) i ima stimulativne ulaze u LH i inhibitorne ulaze VMH. Druga grupa ko-eksprimuje pro-opiomelanokortin (POMC) i kokainom- i amfetaminom- regulisan trankript (CART) i ima stimulativne ulaze u VMH a inhibitorne ulaze u LH. Shodno tome, NPY/AgRP neuroni stimulišu ishranu a inhibiraju sitost, dok POMC/CART neuroni stimulišu sitost a inhibiraju ishranu. Obe grupe neurona lučnog jedra delimično reguliše leptin. Leptin inhibira NPY/AgRP grupu dok stimuliše POMC/CART grupu. Tako nedostatak signalizacije leptina, bilo putem deficita leptina ili otpornosti na leptin, dovodi do prekomerne ishrane. Ovo može da objasni neke genetske i stečene oblike gojaznosti.

[0008] Ishrana i fizička vežba su glavna potpora u lečenju gojaznosti. Da se dopune ove aktivnosti, ili u slučaju neuspeha, mogu se uzeti lekovi protiv gojaznosti kako bi se smanjio apetit ili inhibirala apsorpcija masti. U teškim slučajevima se vrši operacija ili se postavlja intragastrični balon kako bi smanjio zapreminu želuca i/ili dužinu creva, što dovodi do ranije zasićenosti i smanjene sposobnosti da se apsorbuju nutrijenti iz hrane. Održavanje ovog gubitka mase je često teško i često zahteva vežbanje i ishranu hranom smanjene energetske vrednosti kao stalni deo ljudskog načina života. Stope uspešnosti dugotrajnog održavanja izgubljene mase sa promenama u načinu života su niske, u rasponu od 2-20%.

[0009] Za lečenje gojaznosti postoji ograničen broj lekova. Zabrinutost zbog neželjenih efekata smanjila je entuzijazam za lekove koji suzbijaju apetit, naročito fenfluramin, sibutramin, i fentermin, koji nose ozbiljne rizike i povučeni su sa tržišta. Fentermin je odobren samo za kratkotrajnu upotrebu. Orlistat (Ksenikal) je lek koji blokira apsorpciju masti unetih ishranom i takođe je odobren za dugotrajnu upotrebu. Međutim, izaziva neprijatne neželjene efekte (masnu stolicu), i zahteva dodatke za vitamine rastvorljive u mastima.

[0010] Iako je operacija (kao što je bajpas želuca) poslednje sredstvo za lečenje gojaznosti, može biti izuzetno efikasna. Međutim, to bi trebalo da se izvede u iskusnom hiruškom centru, zato što takve operacije mogu nositi značajne rizike, posebno u post operativnom periodu. Opšte prihvaćene preporuke su ograničiti hirušku terapiju pacijentima sa bolesnom gojaznošću (BMI > 40, BMI > 35 sa komorbiditetima, ili BMI > 30 sa nekontrolisanim dijabetesom).

[0011] Brojne pilule za mršavljenje su dostupne u lokalnim apotekama, supermarketima ili prodavnicama zdrave hrane. Još više opcija je dostupno preko interneta. Za većinu njih nije dokazana efikasnost, a neke mogu biti opasne. Tabela 1 (niže) pokazuje obične pilule za gubitak mase i šta pokazuje istraživanje o njihovoj efikasnosti i bezbednosti.

[0012] Biljni ekstrakti su često nečisti i sadrže toliko različitih supstanci, da je teško proceniti da li je smeša kao celina efikasna, mnogo manje šta čini efikasnu dozu. Sa stotinama ili više različitih jedinjenja u smeši, možda je potrebno više od jednog jedinjenja za aktivnost, ili jedne inhibitorne aktivnosti drugog jedinjenja, tako da izvor i obrada izvornog materijala mogu dovesti do neaktivnog ili čak opasnog proizvoda.

Tabela 1: Nepouzdani proizvodi za gubljenje mase. Izvori: U.S. Food and Drug Administration, 2010;

Sveobuhvatna baza podataka prirodnih lekova, 2010

[0013] Zbog toga je predmet ovog pronalaska da obezbedi bezbedna, dobro okarakterisana i efikasna jedinjenja za prouzrokovanje gubitka mase, i načine njihove upotrebe.

[0014] Dalji predmet ovog pronalaska je da obezbedi dozne oblike, kao što su oralni dozni oblici, za promovisanje gubitka mase, i načine njihove upotrebe.

[0015] U dokumentu US 5,650,167 su opisane formulacije koje sadrže pentaciklične triterpene, posebno celastrol, za upotrebu u lečenju hepatitisa B.

[0016] Ji Eun Lee et al, The Korean Journal of Nephrology, 1 Jan 2011, na stranama S423-S423 opisuju smanjenje telesne mase i nefroprotektivni efekat intraperitonealno davanog celestrola u dozi od 1 mg/kg kod miševa kod kojih je gojaznost izazvana ishranom koja sadrži velike količine masti.

[0017] U dokumentu US 2010/240581 se opisuje istraživanje antihiperglikemijskog efekta celestrola kod miševa kod kojih je gojaznost izazvana ishranom koja sadrži velike količine masti.

SUŠTINA PRONALASKA

[0018] Ovde su opisana aktivna sredstva za pomaganje u gubljenju mase, kao i formulacije koje sadrže ova aktivna sredstva i postupci za njihovu upotrebu. Predmetni pronalazak obezbeđuje farmaceutske formulacije za upotrebu u izazivanju gubitka mase ili smanjenju telesne masti ili njihovoj kombinaciji prema patentnom zahtevu 1.

[0019] Primerno sredstvo za gubitak mase je jedinjenje definisano formulom I

ili njegova farmaceutski prihvatljiva so.

[0020] Takođe su opisane farmaceutske formulacije koje sadrže terapeutski efikasnu količinu sredstva za gubljenje mase, ili njihove farmaceutski prihvatljive soli ili prolekove, u kombinaciji sa jednim ili više farmaceutski prihvatljivih pomoćnih supstanci. Farmaceutske formulacije mogu da se primene kako bi izazvale gubitak mase kod predgojaznih, gojaznih, ili bolesno gojaznih pacijenata, smanjiti telesnu mast kod predgojaznih, gojaznih, ili bolesno gojaznih pacijenata, smanjiti unos hrane kod predgojaznih, gojaznih, ili bolesno gojaznih pacijenata, poboljšati homeostazu glukoze kod predgojaznih, gojaznih, ili bolesno gojaznih pacijenata, ili njihove kombinacije.

[0021] U posebnim izvođenjima, sredstvo za gubitak mase se daje zajedno sa leptinom ili analogom leptina, kao što je rmetHuLeptin (A-100, METRELEPTIN®), dostupan od Amylin Pharmaceuticals (San Diego, Calif.).

[0022] U nekim slučajevima, farmaceutska formulacija koja sadrži jedan ili više sredstava za gubitak mase daje se predgojaznim, gojaznim, ili bolesno gojaznim pacijentima u terapeutski efikasnoj količini da izazove gubitak mase, poželjno u terapeutski efikasnoj količini i vremenu davanja da smanji telesnu masu ili telesne masti za najmanje 10%, poželjnije za najmanje 15%, najpoželjnije za najmanje 20%, ili više.

[0023] U nekim slučajevima, farmaceutska formulacija koja sadrži jedan ili više sredstava za gubitak mase daje se predgojaznim, gojaznim, ili bolesno gojaznim pacijentima u terapeutski efikasnoj količini da smanji unos hrane, apetit, ili njihovu kombinaciju, poželjno u terapeutski efikasnoj količini da smanji prosečan dnevni unos hrane (u smislu kalorija) za najmanje 15%, 17%, 20%, 22%, 25%, 28%, 30%, 32%, 35%, ili više.

[0024] U nekim slučajevima, farmaceutska formulacija koja sadrži jedan ili više sredstava za gubitak mase daje se predgojaznim, gojaznim, ili bolesno gojaznim pacijentima u terapeutski efikasnoj količini da poboljša homeostazu glukoze, poželjno u terapeutski efikasnoj količini da smanji prosečnu vrednost glukoze u krvnoj plazmi za vreme gladovanja za najmanje 10%, 12%, 15%, 18%, 20%, 22%, 25%, ili više. U slučajevima kada se farmaceutske formulacije daju za normalizaciju šećera u krvi, formulacije se poželjno daju u količini koja je efikasna da smanji nivoe glukoze u krvi na manje od oko 180 mg/dL. Formulacije mogu da se daju zajedno sa drugim antidijabetskim terapijama, ukoliko je potrebno, da bi se poboljšala homeostaza glukoze.

KRATAK OPIS SLIKA NACRTA

[0025]

Slike 1A-D prikazuju efekat celastrola, koji se primenjuje intraperitonealno (i.p.), na unošenje hrane, telesnu masu, i nivoe glukoze u krvi kod gojaznih miševa hranjenih velikim količinama masti (HFD-fcd). Slika 1A je grafikon koji prikazuje telesnu masu miševa gojaznih od ishrane sa HFD (u gramima) kao funkcija vremena (dani) za lečenje sa celastrolom u različitim dozama (nosač kontrola (karo trag), 10 µg/kg celastrola, i.p. davanjem jednom dnevno (kružni trag), 50 µg/kg celastrola i.p. davanjem jednom dnevno (trouglasti trag), i 100 µg/kg celastrola i.p. davanjem jednom dnevno (kvadratni trag)). Slika 1B je grafikon koji prikazuje procenat smanjenja telesne mase miševa gojaznih od ishrane sa HFD (u gramima) kao funkcija vremena (dani) za lečenje sa celastrolom u različitim dozama (nosač kontrola (karo trag), 10 µg/kg celastrola, i.p. davanjem jednom dnevno (kružni trag), 50 µg/kg celastrola i.p. davanjem jednom dnevno (trouglasti trag), and 100 µg/kg celastrola i.p. davanjem jednom dnevno (kvadratni trag)). Slika 1C je trakasti grafikon koji prikazuje unos hrane (u grami/dan) miševa gojaznih od ishrane sa HFD tokom trajanja lečenja sa celastrolom u različitim dozama (od leva na desno, nosač kontrola, 10 µg/kg celastrola i.p. davanjem jednom dnevno, 50 µg/kg celastrola i.p. davanjem jednom dnevno, i 100 µg/kg celastrola i.p. davanjem jednom dnevno). Slika 1D je trakasti grafikon koji prikazuje nivo glukoze u krvi tokom 6 sati gladovanja (u mg/dL) kod miševa gojaznih od ishrane sa HFD, na kraju dve nedelje tretmana sa celastrolom u različitim dozama (s leva na desno, nosač kontrola, 10 µg/kg celastrola i.p. davanjem jednom dnevno, 50 µg/kg celastrola i.p. davanjem jednom dnevno, i 100 µg/kg celastrola i.p. davanjem jednom dnevno). U svim slučajevima, n= 5 miševa po grupi. *, p<0,05; **, p<0,01; ***, p<0,001 po Studentovom t-testu. Rezultati su zasnovani na podacima o dnevnom unosu hrane uzetih tokom prva tri dana.

Slike 2A-2C prikazuju efekat celastrola, koji se primenjuje intraperitonealno (i.p.), na unošenje hrane, telesnu masu, i nivoe glukoze u krvi kod nemasnih miševa. Slika 2A je grafikon koji prikazuje telesnu masu nemasnih miševa (u gramima) kao funkciju vremena (dani) za lečenje celastrolom u različitim dozama (nosač kontrola (karo trag), 50 µg/kg celastrola i.p. davanjem jednom dnevno (kružni trag), 100 µg/kg celastrola i.p. davanjem jednom dnevno (trouglasti trag), i 500 µg/kg celastrola i.p. davanjem jednom dnevno (kvadratni trag)). Slika 2B je trakasti grafikon koji prikazuje unos hrane (u grama/dan) nemasnih miševa tokom terapije sa celastrolom u različitim dozama (s leva na desno, nosač kontrola, 50 µg/kg celastrola i.p. davanjem jednom dnevno, 100 µg/kg celastrola i.p. davanjem jednom dnevno, i 500 µg/kg celastrola i.p. davanjem jednom dnevno). Slika 2C je trakasti grafikon koji prikazuje nivo glukoze u krvi tokom 6 sati gladovanja (u mg/dL) nemasnih miševa na kraju dve nedelje tretmana sa celastrolom u različitim dozama (s leva na desno, nosač kontrola, 10 µg/kg celastrola i.p. davanjem jednom dnevno, 50 µg/kg celastrola i.p. davanjem jednom dnevno, i 100 µg/kg celastrola i.p. davanjem jednom dnevno). U svim slučajevima, n= 5 miševa po grupi. *, p<0,05; **, p<0,01; ***, p<0,001 po Studentovom t-testu.

Slike 3A-3C prikazuju efekat celastrola, koji se primenjuje intraperitonealno (i.p.), na unošenje hrane, telesnu masu, i nivoe glukoze u krvi kod miševa koji imaju leptin (ob/ob). Slika 3A je grafikon koji prikazuje telesnu masu miševa ob/ob (u gramima) kao funkciju vremena (dani) za lečenje celastrolom (nosač kontrola (karo trag), 100 µg/kg celastrola u 25 µL DMSO i.p. davanjem jednom dnevno (kvadratni trag)). Slika 3B je trakasti grafikon koji prikazuje unos hrane (u grami/dan) kod miševa ob/ob tokom terapije sa celastrolom (leva traka, nosač kontrola; desna traka, 100µg/kg celastrola i.p. davanjem jednom dnevno). Slika 3C je trakasti grafikon koji prikazuje nivo glukoze u krvi tokom 6 sati gladovanja (u mg/dL) kod miševa ob/ob na kraju dve nedelje tretmana sa celastrolom u različitim dozama (leva traka, nosač kontrola; desna traka, 100 µg/kg celastrola i.p. davanjem jednom dnevno). U svim slučajevima, n= 5 miševa po grupi. *, p<0.,05; **, p<0,01; ***, p<0,001 po Studentovom ttestu. NS = bez značaja.

Slike 4A-4C prikazuju efekat celastrola, koji se primenjuje intraperitonealno (i.p.), na unos hrane, telesnu masu, i nivoe glukoze u krvi kod miševa sa manjkom leptinskih receptora (db/db). Slika 4A je grafikon koji prikazuje telesnu masu miševa db/db (u gramima) kao funkciju vremena (dani) za lečenje celastrolom (nosač kontrola (karo trag), 100 µg/kg celastrola u 25 µL DMSO i.p. davanjem jednom dnevno (kvadratni trag)). Slika 4B je trakasti grafikon koji prikazuje unos hrane (u grami/dan) kod miševa db/db tokom terapije sa celastrolom (leva traka, nosač kontrola; desna traka, 100 µg/kg celastrola i.p. davanjem jednom dnevno). Slika 4C je trakasti grafikon koji prikazuje nivo glukoze u krvi tokom 6 sati gladovanja (u mg/dL) kod miševa db/db na kraju dve nedelje tretmana sa celastrolom (leva traka, nosač kontrola; desna traka, 100 µg/kg celastrola i.p. davanjem jednom dnevno). U svim slučajevima, n= 5 miševa po grupi.

Slike 5A-5F prikazuju efekat celastrola, koji se primenjuje oralno, na unos hrane, telesnu masu, i nivoe glukoze u krvi kod gojaznih miševa hranjenih velikim količinama masti. Slika 5A je grafikon koji prikazuje telesnu masu miševa gojaznih od ishrane sa HFD (u gramima) kao funkcija vremena (dani) za lečenje sa celastrolom (nosač kontrola (karo trag), 10 mg/kg celastrola oralno jednom dnevno (kvadratni trag)). Slika 5B je trakasti grafikon koji prikazuje unos hrane (u grami/dan) kod gojaznih miševa hranjenih velikim količinama masti tokom terapije sa celastrolom (leva traka, nosač kontrola; desna traka, 10 mg/kg celastrol oralno jednom dnevno). Slika 5C je trakasti grafikon koji prikazuje nivo glukoze u krvi tokom 6 sati gladovanja (u mg/dL) kod gojaznih miševa hranjenih sa HFD, na kraju dve nedelje tretmana sa celastrolom (leva traka, nosač kontrola; desna traka, 10 mg/kg celastrola oralno jednom dnevno). Slika 5D je grafikon koji predstavlja telesnu masu nemasnih miševa (u gramima) kao funkciju vremena (dani) za terapiju sa celastrolom (nosač kontrola (karo trag), 10 mg/kg celastrola oralno jednom dnevno (kvadratni trag)). Slika 5E je trakasti grafikon koji prikazuje unos hrane (u grami/dan) kod nemasnih miševa tokom terapije sa celastrolom (leva traka, nosač kontrola; desna traka, 10 mg/kg celastrola oralno jednom dnevno). Slika 5F je trakasti grafikon koji prikazuje nivo glukoze u krvi tokom 6 sati gladovanja (u mg/dL) kod nemasnih miševa na kraju dve nedelje tretmana sa celastrolom (leva traka, nosač kontrola; desna traka, 10 mg/kg celastrola oralno jednom dnevno). U svim slučajevima, n= 5 miševa po grupi. *, p<0,05; **, p<0,01; ***, p<0,001 po Studentovom t-testu.

Slike 6A-6D prikazuju efekat celastrola, primenjivanog oralno, na unos hrane, telesnu masu, i nivo glukoze u krvi kod miševa ob/ob i db/db. Slika 6A je grafikon koji prikazuje telesnu masu miševa ob/ob (u gramima) kao funkciju vremena (dani) za terapiju sa celastrolom (nosač kontrola (trouglasti trag), 10 mg/kg celastrola oralno jednom dnevno (kvadratni trag)). Slika 6B je grafikon koji prikazuje telesnu masu miševa db/db (u gramima) kao funkciju vremena (dani) za terapiju sa celastrolom (nosač kontrola (trouglasti trag), 10 mg/kg celastrola oralno jednom dnevno (kvadratni trag)). Slika 6C je trakasti grafikon koji prikazuje unos hrane (u grami/dan) kod miševa ob/ob tokom terapije sa celastrolom (leva traka, nosač kontrola; desna traka, 10 mg/kg celastrola oralno jednom dnevno). Slika 6D je trakasti grafikon koji prikazuje unos hrane (u grami/dan) miševa db/db na kraju dve nedelje tretmana sa celastrolom (leva traka, nosač kontrola; desna traka, 10 mg/kg celastrola oralno jednom dnevno).

Slike 7A-7D prikazuju efekat zajedničkog davanja leptina i celastrola na telesnu masu i unos hrane kod miševa. Slika 7A je grafički prikaz kumulativnog unosa hrane kod gojaznih miševa hranjenih sa HFD (u gramima) kao funkcija vremena (sati) na tretiranje samo celastrolom, samo leptinom, i celastrolom i leptinom u kombinaciji (nosač kontrola (DMSO+fiziološki rastvor, karo trag), samo leptin (kvadratni trag), samo celastrol (trouglasti trag), i zajedno celastrol i leptin (krstasti (-x-) trag)). Slika 7B je trakasti grafikon koji prikazuje procenat smanjenja u unosu hrane i kod nemasnih i kod miševa hranjenih sa HFD, 6 sati posle injektiranja leptina (levo na desno, nemasni miševi bez celastrola, nemasni miševi sa celastrolom, gojazni miševi hranjeni sa HFD bez celastrola, i gojazni miševi hranjeni sa HFD sa celastrolom). Slika 7C je grafički prikaz kumulativnog unosa hrane nemasnih miševa (u gramima) kao funkcija vremena (sati) na tretiranje samo celastrolom, samo leptinom, i celastrolom i leptinom u kombinaciji (nosač kontrola (DMSO+fiziološki rastvor, karo trag), samo leptin (kvadratni trag), samo celastrol (trouglasti trag), i zajedno celastrol i leptin (krstasti (-x-) trag)). Slika 7D je trakasti grafikon koji prikazuje promenu telesne mase (u gramima) tokom perioda od 24 sata i kod nemasnih i kod gojaznih miševa hranjenih sa HFD na tretiranje samo celastrolom, samo leptinom, i celastrolom i leptinom u kombinaciji (levo na desno, nemasni miševi sa nosač kontrola (DMSO+fiziološki rastvor), nemasni miševi samo sa leptinom, nemasni miševi samo sa celastrolom, nemasni miševi tretirani i sa celastrolom i sa leptinom, gojazni miševi hranjeni sa HFD sa nosač kontrola (DMSO+fiziološki rastvor), gojazni miševi hranjeni sa HFD samo sa leptinom, gojazni miševi hranjeni sa HFD samo sa celastrolom, gojazni miševi hranjeni sa HFD tretirani i sa celastrolom i sa leptinom). U svim slučajevima, n= 3 miša po grupi.

Slike 8A-8D prikazuju sposobnost celastrola da selektivno smanjuje masu masti (t.j., telesnu mast) miševa hranjenih sa HFD. Slika 8A je trakasti grafikon koji prikazuje nemasnu masu (u gramima) gojaznih miševa hranjenih sa HFD kako je mereno pomoću dvostruke apsorpciometrije x zraka (DEXA) na kraju dve nedelje tretmana sa celastrolom u različitim dozama (s leva na desno, nosač kontrola, 10 µg/kg celastrola i.p. davanjem jednom dnevno, 50 µg/kg celastrola i.p. davanjem jednom dnevno, i 100 µg/kg celastrola i.p. davanjem jednom dnevno). Slika 8B je trakasti grafikon koji pokazuje masu masti (u gramima) kod gojaznih miševa hranjenih sa HFD kako je mereno pomoću DEXA na kraju dve nedelje tretmana sa celastrolom u različitim dozama (s leva na desno, nosač kontrola, 10 µg/kg celastrola i.p. davanjem jednom dnevno, 50 µg/kg celastrola i.p. davanjem jednom dnevno, i 100 µg/kg celastrola i.p. davanjem jednom dnevno). Slika 8C je trakasti grafikon koji prikazuje procenat telesne masti kod gojaznih miševa hranjenih sa HFD kako je mereno pomoću DEXA na kraju dve nedelje tretmana sa celastrolom u različitim dozama (s leva na desno, nosač kontrola, 10 µg/kg celastrola i.p. davanjem jednom dnevno, 50 µg/kg celastrola i.p. davanjem jednom dnevno, i 100 µg/kg celastrola i.p. davanjem jednom dnevno). Slika 8D je grafikon koji prikazuje nivo leptina u plazmi (u ng/mL) meren pomoću specifičnog ELISA kompleta za leptin, kao funkcija vremena (dani) lečenja sa celastrolom (nosač kontrola (karo trag), 100 µg/kg celastrola i.p. davanjem jednom dnevno (kvadratni trag)).

Slike 9A-9D prikazuju efekat celastrola na homeostazu glukoze kod gojaznih miševa hranjenih sa HFD. Slika 9A je grafikon koji prikazuje nivoe glukoze u krvnoj plazmi kod miševa hranjenih sa HFD, koji su podvrgnuti testu opterećenja glukozom (GTT) na dan 7 kao funkcija vremena (minuti) nakon injektiranja D-glukoze (nosač kontrola (karo trag), 100 µg/kg celastrola i.p. davanjem jednom dnevno (kvadratni trag)). Slika 9B je traksti grafikon koji prikazuje oblast ispod krive (AUC, u min mg/dL) za tragove na Slici 9A i za nosač kontrolu (leva traka) i za celastrol (100 µg/kg celastrola, desna traka). Slika 9C je grafikon koji prikazuje nivoe glukoze u krvnoj plazmi kod miševa hranjenih sa HFD, koji su podvrgnuti testu opterećenja glukozom (GTT) na dan 7 kao funkcija vremena (minuti) nakon injektiranja D-glukoze (nosač kontrola (karo trag), 100 µg/kg celastrola i.p. davanjem jednom dnevno (kvadratni trag)). Slika 9D je traksti grafikon koji prikazuje oblast ispod krive (AUC, u min mg/dL) za tragove na Slici 9C i za nosač kontrolu (leva traka) i za celastrol (100 µg/kg celastrola, desna traka). U svim slučajevima, n= 5 miševa po grupi. *, p<0,05; **, p<0,01; ***, p<0,001 po Studentovom t-testu.

Slike 10A-10C prikazuju efekat celastrola davanjem na hepatičku mRNK ekspresiju glukoneogenih enzima gojaznih miševa hranjenih sa HFD, kao što je određeno kvantitativnom PCR na kraju tro nedeljnog i.p. davanja celastrola (100 µg/kg celastrola i.p. davanjem jednom dnevno). Slika 10A je trakasti grafikon koji prikazuje nivo hepatičke mRNK ekspresije glukoze 6-fosfataze (G6pase, u proizvoljnim delovima) kod gojaznih miševa hranjenih sa HFD nakon tretmana sa celastrolom u trajanju od tri nedelje (leva traka, nosač kontrola; desna traka, davanje celastrola). Slika 10B je trakasti grafikon koji prikazuje nivo hepatičke mRNK ekspresije fosfoenolpiruvat karboksikinaze (PEPCK, u proizvoljnim delovima) kod gojaznih miševa hranjenih sa HFD nakon tretmana sa celastrolom u trajanju od tri nedelje (leva traka, nosač kontrola; desna traka, davanje celastrola). Slika 10C je trakasti grafikon koji prikazuje nivo hepatičke mRNK ekspresije 1-alfa koaktivatora gama receptora aktiviranog proliferatorom peroksizoma (PGC1a, u proizvoljnim delovima) kod gojaznih miševa hranjenih sa HFD nakon tretmana sa celastrolom u trajanju od tri nedelje (leva traka, nosač kontrola; desna traka, davanje celastrola).

Slike 11A-11B prikazuju efekat davanja celastrola na nivoe alanin transaminaza (ALT) i aspartat transaminaza (AST) u serumu kod gojaznih miševa hranjenih sa HFD, kao što je utvrđeno pomoću ELISA, na kraju tretmana sa celastrolom u trajanju od tri nedelje (100 µg/kg celastrola i.p. davanjem jednom dnevno). Slika 11A je trakasti grafikon koji prikazuje nivo ALT (U/L) u serumu kod gojaznih miševa hranjenih sa HFD nakon tretmana sa celastrolom u trajanju od tri nedelje (leva traka, nosač kontrola; desna traka, davanje celastrola). Slika 11B je trakasti grafikon koji prikazuje nivo AST (U/L) u serumu kod gojaznih miševa hranjenih sa HFD nakon tretmana sa celastrolom u trajanju od tri nedelje (leva traka, nosač kontrola; desna traka, davanje celastrola). U svim slučajevima, n= 5 miševa po grupi. *, p<0,05; **, p<0,01; ***, p<0,001 po Studentovom t-testu.

Slike 12A-12B prikazuju efekat davanja celastrola na nivoe tiroidnih hormona trijodtironina (T3) i tiroksina (T4) u serumu kod gojaznih miševa hranjenih sa HFD na kraju i.p. tretmana sa celastrolom u trajanju od tri nedelje (100 µg/kg celastrola i.p. davanjem jednom dnevno). Slika 12A je trakasti grafikon koji prikazuje nivo T3 (ng/mL) u serumu kod gojaznih miševa hranjenih sa HFD nakon tretmana sa celastrolom u trajanju od tri nedelje (leva traka, nosač kontrola; desna traka, davanje celastrola). Slika 12B je trakasti grafikon koji prikazuje nivo T4 (ng/mL) u serumu kod gojaznih miševa hranjenih sa HFD nakon tretmana sa celastrolom u trajanju od tri nedelje (leva traka, nosač kontrola; desna traka, davanje celastrola). U svim slučajevima, n= 5 miševa po grupi. *, p<0,05; **, p<0,01; ***, p<0,001 po Studentovom t-testu.

Slika 13 je grafikon koji prikazuje telesnu masu/početnu telesnu masu kod gojaznih miševa hranjenih sa HFD kao funkciju vremena (dani) lečenjem sa četiri različita derivata celastrola davanih u dozi od 100 µg/kg i.p. davanjem jednom dnevno (mCS1 (karo trag), mCS2 (kvadratni trag), mCS3 (trouglasti trag), i mCS4 (krstasti trag)).

Slika 14 je grafikon koji prikazuje telesnu masu/početnu telesnu masu kod gojaznih miševa hranjenih sa HFD kao funkciju vremena (dani) lečenjem sa celastrolom (nosač kontrola (karo trag), 100 µg/kg celastrola i.p. davanjem jednom dnevno (kvadratni trag)). Leptin je zajedno davan, počevši od 17. danalečenja celastrolom, sa povećavanjem doza (1 mg/kg, 2 mg/kg, i 4 mg/kg), kao što je prikazano pomoću grafikona kako je uključeno iznad x-ode grafikona.

Slika 15 je grafikon koji prikazuje prosečnu telesnu masu (u gramima) kod četiri miša C57BL/6 (miševi koji dobijaju redovnu hranu i nosač kontrola (karo trag), miševi koji dobijaju redovnu hranu i 100 µg/kg celastrola i.p. davanjem jednom dnevno (kvadratni trag), miševi hranjeni sa HFD koji primaju nosač kontrolu (trouglasti trag), i miševi hranjeni sa HFD koji primaju 100 µg/kg celastrola i.p. davanjem jednom dnevno (krstasti trag)) kao funkcija vremena (dani) u lečenju. miševi hranjeni sa HFD koji su primili nosač kontrolu razvili su gojaznost dok druge grupe miševa nisu.

Slike 16A i 16Bsu grafikoni koji pokazuju x (Slika 16A) i y (Slika 16B) smer ambulatornog kretanja za kontrolu i celastrol u tamnim i svetlim ciklusima. Toksičnost je procenjena upotrebom Sveobuhvatnog laboratorijskog sistema za monitoring životinja od Columbus Instruments. Merena je lokomotorna aktivnost životinja. Kao što se vidi na slikama, x i y smer ambulatornog broja kretanja životinja tokom tamnih i svetlih ciklusa nije značajno drugačiji. Ovo pokazuje da lekovima tretirani miševi nisu letargični ine pokazuju bilo kakve vidljive znake bolesti ili toksičnosti.

DETALJAN OPIS PRONALASKA

I. Definicije

[0026] "Zajednička primena", kako se ovde koristi, uključuje istovremenu i uzastopnu primenu. Odgovarajući vremenski period za uzastopnu primenu može da odredi lekar, prema takvim činiocima kao što je priroda bolesti pacijenta, i stanje pacijenta.

[0027] "Farmaceutski prihvatljiv", kako se ovde koristi, odnosi se na ona jedinjenja, materijale, kompozicije, i/ili dozne oblike koji su, u okviru medicinske procene, pogodni za upotrebu u kontaktu sa tkivima ljudskih bića i životinja bez prekomerne toksičnosti, iritacije, alergijskog odgovora, ili drugih problema ili komplikacija u sreazmeri sa razumnim odnosom korist/rizik.

[0028] "Prolek", kako se ovde koristi, odnosi se na farmakološku supstancu (lek) koja se daje subjektu u neaktivnom obliku (ili značajno manje aktivnom). Nakon primene, prolek se metaboliše u telu (in vivo) u jedinjenje koje ima željenu farmakološku aktivnost.

[0029] "Gojaznost," kako se ovde koristi, odnosi se na pacijenta koji ima indeks telesne mase veći od 30 kg/m<2>. "Prekomerna masa" i "predgojaznost," kako se ovde koristi, odnosi se na pacijente koji imaju indeks telesne mase veći od 25 kg/m<2>. "Bolesna gojaznost," kako se ovde koristi, odnosi se na pacijenta koji ima indeks telesne mase veći od 40 kg/m<2>, indeks telesne mase veći od 35 kg/m<2>u kombinaciji sa jednim ili više komorbiditeta, indeks telesne mase veći od 30 kg/m<2>u kombinaciji sa nekontrolisanim dijabetesom, ili njihovim kombinacijama.

[0030] "Efikasna količina" ili "terapeutski efikasna količina", kako se ovde koristi, odnosi se na količinu sredstva za gubitak mase koja je efikasna da izazove gubitak mase kod predgojaznih, gojaznih, ili bolesno gojaznih pacijenata, smanji telesnu masnoću kod predgojaznih, gojaznih, ili bolesno gojaznih pacijenata, smanji unos hrane kod predgojaznih, gojaznih, ili bolesno gojaznih pacijenata, poboljša homeostazu glukoze kod predgojaznih, gojaznih, ili bolesno gojaznih pacijenata, spreči dobijanje mase i/ili spreči povećanje indeksa telesne mase kod normalnih, predgojaznih, gojaznih, ili bolesno gojaznih pacijenata,ili njihove kombinacije.

II. Sredstva za gubitak mase

[0031] Ovde su obezbeđeni pentaciklični triterpeni koji se mogu davati da bi unapredili gubitak mase, smanjili telesnu masnoću, smanjili unos hrane, poboljšali homeostazu glukoze, ili njihove kombinacije. Ovaj pronalazak obezbeđuje farmaceutske formulacije za upotrebu u izazivanju gubitka mase ili smanjenja telesne masti ili njihove kombinacije prema patentnom zahtevu 1.

[0032] Sredstvo za gubitak mase je jedinjenje definisano formulom I

1

ili njegova farmaceutski prihvatljiva so.

[0033] Uopšteno, farmaceutski prihvatljive soli mogu da se dobiju reakcijom slobodnih kiselinskih ili baznih oblika jedinjenja opisanog iznad sa stehiometrijskom količinom odgovarajuće baze ili kiseline u vodi, u organskom rastvaraču, ili u smeši ta dva. Uopšteno, poželjne su nevodene sredine uključujući etar, etilacetat, etanol, izopropanol, ili acetonitril. Liste pogodnih soli nalaze se u Remington’s Pharmaceutical Sciences, 20th ed., Lippincott Williams & Wilkins, Baltimore, MD, 2000, p. 704; i "Handbook of Pharmaceutical Salts: Properties, Selection, and Use," P. Heinrich Stahl i Camille G. Wermuth, Eds., Wiley-VCH, Weinheim, 2002.

[0034] Pogodne farmaceutski prihvatljive kisele adicione soli uključuju one koje se dobijaju iz neorganskih kiselina, kao što su hlorovodonična, bromovodonična, fluorovodonična, borna, fluoroborna, fosforna, metafosforna, azotna, ugljena, sulfonska, i sumporna kiselina, i organske kiseline kao što su sirćetna, benzensulfonska, benzojeva, limunska, etansulfonska, fumarna, glukonska, glikolna, izotionska, mlečna, laktobionska, maleinska, jabučna, metansulfonska, trifluorometansulfonska, ćilibarna, toluensulfonska, vinska, i trifluorosirćetna kiselina.

[0035] Pogodne organske kiseline obično uključuju, na primer, alifatične, cikloalifatične, aromatične, aralifatične, heterociklične, karboksilne, i sulfonske klase organskih kiselina. Specifični primeri pogodnih organskih kiselina uključuju acetat, trifluoroacetat, formijat, propionat, sukcinat, glikolat, gluconat, digluconae, laktat, malate, vinsku kiselinu, citrat, askorbat, glukuronat, maleat, fumarat, piruvat, aspartat, glutamat, benzoat, antranilnu kiselinu, mezilat, stearat, salicilat, p-hidroksibenzoat, fenilacetat, mandelat, embonat (pamoat), metansulfonat, etansulfonat, benzensulfonat, pantotenat, toluensulfonat, 2-hidroksietansulfonat, sufanilat, cikloheksilaminosulfonat, alginsku kiselinu, βhidroksibuternu kiselinu, galaktarat, galakturonat, adipat, alginat, butirat, kamforat, kamforsulfonat, ciklopentanpropionat, dodecilsulfat, glikoheptanoat, glicerofosfat, heptanoat, heksanoat, nikotinat, 2-naftalsulfonat, oksalat, palmoat, pektinat, 3-fenilpropionat, pikrat, pivalat, tiocijanat, tozilat, i undekanoat.

[0036] U nekim slučajevima, farmaceutski prihvatljiva so može da uključi soli alkalnih metala, uključujući soli natrijuma ili kalijuma; soli zemnoalkalnih metala, npr., soli kalcijuma ili magnezijuma; i soli obrazovane sa pogodnim organskim ligandima, npr., kvaternarne amonijumove soli. Bazne soli takođe mogu da se formiraju od baza koje obrazuju netoksične soli, uključujući aluminijum, arginin, benzatin, holin, dietilamin, diolamin, glicin, lisin, meglumin, olamin, trometamini soli cinka.

[0037] Organske soli mogu biti napravljene od sekundarnih, tercijarnih ili kvaternarnih soli amina, kao što je trometamin, dietilamin, N,N’-dibenziletilendiamin, hloroprokain, holin, dietanolamin, etilendiamin, meglumin (N-metilglukamin), i prokain. Osnovne grupe koje sadrže azot mogu takođe da budu kvaternizovane sredstvima kao što su niži alkill (C1-C6) halogenidi (npr., metil, etil, propil, i butil hloridi, bromidi, i jodidi), dialkil sulfati (npr., dimetil, dietil, dibutil, i diamil sulfati), halogenidi sa dugim lancem (npr., decil, lauril, miristil, i stearil hloridi, bromidi, i jodidi), arilalkil halogenidi (npr., benzil i fenetil bromidi), i drugi.

[0038] Kao što je ovde opisano, sredstvo za gubitak mase može da bude farmaceutski prihvatljiv prolek bilo kojeg od jedinjenja opisanih iznad. Prolekovi su jedinjenja koja, kada se metabolišu in vivo, podležu konverziji u jedinjenja koja imaju željenu farmakološku aktivnost. Prolekovi mogu da se pripreme zamenom odgovarajućih funkcionalnosti prisutnim u jedinjenjima opisanim iznad sa "progrupe" kako su opisane, na primer, u H. Bundgaar, Design of Prodrugs (1985). Primeri prolekova uključuju estar, etar ili amidne derivate jedinjenja opisanih iznad, polietilen glikol derivate jedinjenja opisanih iznad, derivate N-acil amina, dihidropiridin piridin derivate, derivate koji sadrže amine konjugovane sa polipeptidima, derivate 2-hidroksibenzamida, derivate karbamata, derivate N-oksida koji su biološki redukovani do aktivnih amina, i derivate N-Manihovih baza. Za dalju diskusiju o prolekovima, videti, na primer, Rautio, J. et al. Nature Reviews Drug Discovery.7:255-270 (2008).

A. Postupci dobijanja

[0039] Sredstva za gubitak mase opisana iznad, mogu da se dobiju korišćenjem postupaka poznatim iz stanja tehnike. Reprezentativne metodologije za dobijanje određenih aktivnih sredstava su opisane u nastavku. Odgovarajući put za sintezu datog sredstva za gubitak mase može da se odabere u pogledu strukture jedinjenja kao celine, kako se odnosi na kompatibilnost funkcionalnih grupa, strategiju zaštitnih grupa, i prisustvo labilnih veza. Pored metodologija za sintezu koje su razmatrane u nastavku, alternativne reakcije i strategije korisne za dobijanje kreatinskih jedinjenja koja su ovde prikazana, poznati su u stanju tehnike. Videti, na primer, March, "Advanced Organic Chemistry," 5th Edition, 2001, Wiley-Interscience Publication, New York).

[0040] Celastrol može da se dobije iz komercijalnih izvora, ili izolovanjem iz biljaka, npr. Tripterygium wilfordii, prema postupcima poznatim u struci. Videti, na primer, Kutney, Can. J. Chem. 59:2677 (1981) i Zhang, W., et al., Acta Pharm. Sin.21:592 (1986).

III. Farmaceutske Formulacije

[0041] Obezbeđene su farmaceutske formulacije koje sadrže terapeutski efikasnu količinu sredstva za gubitak mase opisane ovde, ili farmaceutski prihvatljive soli, u kombinaciji sa jednim ili više farmaceutski prihvatljivih pomoćnih supstanci. Reprezentativne pomoćne supstance uključuju rastvarače, razblaživače, sredstva za podešavanje pH, konzervanse, antioksidanse, sredstva za suspendovanje, sredstva za vlaženje, sredstva za promenu viskoznosti, sredstva za toničnost, sredstva za stabilizaciju, i njihove kombinacije. Odgovarajuće farmaceutski prihvatljive pomoćne supstance se poželjno biraju od materijala koji su uopšteno prepoznati kao sigurni (GRAS), i mogu se davati pojedincu bez izazivanja neželjenih bioloških sporednih efekata ili neželjenih interakcija.

A. Dodatni terapeutici

[0042] U nekim slučajevima, farmaceutska formulacija može dalje da sadrži jednu ili više dodatnih aktivnih sredstava.

[0043] U određenim izvođenjima, farmaceutske formulacije dalje sadrže leptin, analog leptina, ili njihove kombinacije.

[0044] Leptin je peptidni hormon koji služi kao dovodni signal u luku sa negativnom povratnom vezom za regulaciju unosa hrane i telesne mase in vivo. Neobrađeni humani leptin se sintetizuje in vivo kao 167 aminokiselina, proteinski prohormon sa 16 kDa. Neobađeni leptin uključuje N-terminalnu 21-aminokiselinsku signalnu sekvencu koja se odvaja od ostatka polipeptida kako bi se stvorio zreo, protočni, leptin (koji sadrži 146 aminokiselina). Izrazi "leptin" i "analog leptina", kako se ovde koristi, obuhvataju prirodni humani leptin, prirodni leptin proizveden od vrste koja nije čovek, kao što je miš ili pacov, recombinantno proizveden zreo leptin, kao što je metreleptin (t.j., rekominbinantni metionil humani leptin ili r-metHuLeptin, koji je sa 147 aminokiselina analog leptina proizveden genetičkim inženjeringom N-terminalnim dodavanjem metionina na N-terminalnu aminokiselinu 146-aminokiseline, zrelog, protočnog, humanog leptina), kao i fragmenti leptina, varijante leptina, leptinski fuzioni proteini, i drugi njihovi derivati za koje je poznato iz stanja tehnike da poseduju biološku aktivnost.

[0045] Primerni analozi leptina i derivati uključuju one opisane u Međunarodnim patentnim objavama brojevi WO 96/05309, WO 96/40912; WO 97/06816, WO 00/20872, WO 97/18833, WO 97/38014, WO 98/08512, WO 98/12224, WO 98/28427, WO 98/46257, WO 98/55139, WO 00/09165, WO 00/47741, WO 2004/039832, WO 97/02004, i WO 00/21574; Međunarodnim patentnim prijavama brojevi PCT/US96/22308 i PCT/US96/01471; US patentima brojevi 5,521,283, 5,532,336, 5,552,524, 5,552,523, 5,552,522, 5,935,810, 6,001,968, 6,429,290, 6,350,730, 6,936,439, 6,420,339, 6,541,033, 7,112,659, 7,183,254, i 7,208,577, i US patentnim objavama brojevi 2005/0176107, 2005/0163799. Primerne varijante leptina obuhvataju one gde je aminokiselina na položaju 43 supstituisana sa Asp ili Glu; pozicija 48 je supstituisana sa Ala; pozicija 49 je supstituisana sa Glu, ili odsutna; pozicija 75 je supstituisana sa Ala; pozicija 89 je supstituisana sa Leu; pozicija 93 je supstituisana sa Asp ili Glu; pozicija 98 je supstituisana sa Ala; pozicija 117 je supstituisana sa Ser, pozicija 139 je supstituisana sa Leu, pozicija 167 je supstituisana sa Ser, i bilo koja njihova kombinacija.

[0046] U određenim izvođenjima, farmaceutska formulacija uključuje r-metHuLeptin (A-100, METRELEPTIN®), dostupan od Amylin Pharmaceuticals (San Diego, Calif.).

[0047] Farmaceutske formulacije mogu takođe da uključe jedan ili više vitamina, minerala, dijeteskih suplemenata, funkcionalnu hranu, kao što su proteini, ugljeni hidrati, aminokideline, masne kiseline, antioksidansi, i ekstrakte biljaka ili životinja, ili njihove kombinacije. Pogodni vitamini, minerali, funkcionalna hrana, i dijetetski suplementi su poznati iz stanja tehnike, i otkriveni, na primer, u Roberts et al., (Nutriceuticals: The Complete Encyclopedia of Supplements, Herbs, Vitamins, and Healing Foods, American Nutriceutical Association, 2001). Funkcionalna hrana i dijetetski suplementi su takođe otkriveni u Physicians’ Desk Reference for Nutritional Supplements, 1st Ed. (2001) i The Physicians’ Desk Reference for Herbal Medicines, 1st Ed. (2001).

B. Formulacije za enteralno davanje

[0048] Pogodni oralni dozni oblici uključuju tablete, kapsule, rastvore, suspenzije, sirupe, i pastile. Tablete mogu da budu napravljene pomoću tehnika sabijanja ili kalupljenja koje su dobro poznate u struci. Želatinske ili neželatinske kapsule mogu da se pripreme kao tvrdi ili meki omotači kapsula, koji

1

mogu da inkapsuliraju tečne, čvrste, i polučvrste materijale za punjenje, upotrebom tehnika dobro poznatih u struci.

[0049] Formulacije mogu biti pripremljene upotrebom jedne ili više farmaceutski prihvatljivih pomoćnih supstanci, uključujući razblaživače, konzervanse, sredstva za vezivanje, lubrikanse, sredstva za raspadanje, sredstva za otapanje, punila, stabilizatore, i njihove kombinacije.

[0050] Pomoćne supstance, uključujući plastifikatore, pigmente, boje, sredstva za stabilizaciju, i sredstva protiv slepljivanja, mogu takođe da se koriste za formiranje obloženih kompozicija za enteralno davanje. Dozne formulacije sa odloženim oslobađanjem mogu da se pripreme kao što je opisano u standardnim referencama kao "Pharmaceutical dosage form tablets", eds. Liberman et. al. (New York, Marcel Dekker, Inc., 1989), "Remington -The science and practice of pharmacy", 20th ed., Lippincott Williams & Wilkins, Baltimore, MD, 2000, i "Pharmaceutical dosage forms and drug delivery sistems", 6th Edition, Ansel et al., (Media, PA: Williams and Wilkins, 1995). Ove reference pružaju informacije o pomoćnim supstancama, materijalima, opremi i postupku za dobijanje tableta i kapsula i doznih oblika sa odloženim oslobađanjem tableta, kapsula, i granula.

[0051] Primeri pogodnih materijala za oblaganje uključuju,ali nisu ograničeni na, polimere celuloze kao što je celuloza acetat ftalat, hidroksipropil celuloza, hidroksipropil metilceluloza, hidroksipropil metilceluloza ftalat i hidroksipropil metilceluloza acetat sukcinat; polivinil acetat ftalat, polimeri i kopolimeri akrilne kiseline, i metakrilne smole koje su komercijalno dostupne pod trgovačkim imenom EUDRAGIT® (Roth Pharma, Westerstadt, Germany), zein, šelak, i polisaharidi.

[0052] Razblaživači, takođe poznati kao "sredstva za punjenje," obično su neophodni da bi se povećala zapremina čvrstog doznog oblika tako da se obezbedi praktična veličina za sabijanje tableta ili formiranje zrna i granula. Pogodni razblaživači uključuju, ali nisu ograničeni na, dikalcijum fosfat dihidrat, kalcijum sulfat, laktoza, sukroza, manitol, sorbitol, celuloza, mikrokristalna celuloza, kaolin, natrijum hlorid, suvi skrob, hidrolizovani skrob, preželatinizirani skrob, silikon dioksid, titanijum oksid, magnezijum aluminijum silikat i šećer u prahu.

[0053] Vezivna sredstva se koriste da prenesu kohezivne kvalitete na čvrstu doznu formulaciju, i time obezbeđuju da tableta ili zrno ili granula ostaje netaknuta nakon formiranja doznog oblika. Pogodni vezivni materijali uključuju, ali nisu ograničeni na, skrob, preželatinizirani skrob, želatin, šećere (uključujući sukrozu, glukozu, dekstrozu, laktozu i sorbitol), polietilen glikol, voskove, prirodne i sintetičke gume kao što je akacija, tragakant, natrijum alginat, celuloza, uključujući hidroksipropilmetilcelulozu, hidroksipropilcelulozu, etilcelulozu, i veegum (magnezijum aluminijum silikat), i sintetičke polimere kao što su kopolimeri akrilne kiseline i metakrilne kiseline, kopolimeri metakrilne kiseline, kopolimeri metil metakrilata, kopolimeri aminoalkil metakrilata, poliakrilna kiselina/polimetakrilna kiselina i polivinilpirolidon.

[0054] Lubrikansi se koriste da bi se olakšala proizvodnja tableta. Primeri pogodnih lubrikansa uključuju, ali nisu ograničeni na, magnezijum stearat, kalcijum stearat, stearinsku kiselinu, glicerol behenat, polietilen glikol, talk, i mineralno ulje.

[0055] Sredstva za raspadanje se koriste da bi se olakšala dezintegracija ili "raspad" doznog oblika nakon primene, i uopšteno uključuju, ali nisu ograničena na, skrob, skrobni natrijum glikolat, natrijum karboksimetil skrob, natrijum karboksimetil celuloza, hidroksipropil celuloza, preželatinizirani skrob, gline, celuloza, alginin, gume ili ukršteni polimeri, kao što je ukršteni PVP (Polyplasdone® XL od GAF Chemical Corp). Stabilizatori se koriste da spreče ili uspore reakcije razgradnje lekova koje uključuju, na primer, oksidativne reakcije. Pogodni stabilizatori uključuju, ali nisu ograničeni na, antioksidanse, butilovani hidroksitoluen (BHT); askorbinsku kiselinu, njene soli i estre; Vitamin E, tokoferol i njegove soli; sulfite kao što je natrijum metabisulfit; cistein i njegove derivate; limunsku kiselinu; propil galat, i butilovani hidroksi anizol (BHA).

1. Formulacije sa kontrolisanim oslobađanjem

[0056] Oralni dozni oblici, kao što su kapsule, tablete, rastvori, i suspenzije, mogu biti formulisane za kontrolisano oslobađanje. Na primer, jedno ili više jedinjenja i opciono jedno ili više dodatnih aktivnih sredstava mogu da se formulišu u nanočestice, mikročestice, i njihove kombinacije, i inkapsuliraju u meku ili tvrdu želatinsku ili neželatinsku kapsulu ili dispergovati u sredstvu za disperziju kako bi se formirala oralna suspenzija ili sirup. Čestice mogu da se formiraju od leka i polimera ili matrice sa kontrolisanim oslobađanjem. Alternativno, čestice leka mogu biti presvučene sa jednim ili više premaza sa kontrolisanim oslobađanjem pre ugradnje u završni dozni oblik.

[0057] U još jednom izvođenju, jedno ili više jedinjenja i opciono jedno ili više dodatnih aktivnih sredstava je dispergovano u matričnom materijalu, kao što su gelovi ili emulzije nakon dodira sa vodenom sredinom, kao što su fiziološke tečnosti. U slučaju gela, matriks se naduvava uvlačeći u sebe aktivna sredstva, koja se tokom vremena polako oslobađaju difuzijom i/ili degradacijom matričnog materijala. Takve matrice mogu da se formulišu kao tablete ili kao materijali za punjenje tvrdih i mekih kapsula.

[0058] U još jednom izvođenju, jedno ili više jedinjenja i opciono jedno ili više dodatnih aktivnih sredstava je formuliano u čvrsti oralni dozni oblik, kao što je tableta ili kapsula, a čvrsti dozni oblik je obložen sa jednim ili više premaza sa kontrolisanim oslobađanjem, kao što su premazi sa odloženim oslobađanjem ili premazi sa produženim oslobađanjem. Premaz ili premazi mogu takođe da sadrže jedinjenja i/ili dodatna aktivna sredstva.

Formulacije sa produženim oslobađanjem

[0059] Formulacije sa produženim oslobađanjem se uopšteno pripremaju kao difuzioni ili osmotski sistemi, na primer, kako je opisano u "Remington -The science and practice of pharmacy" (20th ed., Lippincott Williams & Wilkins, Baltimore, MD, 2000). Sistem difuzije tipično se sastoji od dva tipa uređaja, rezervoara i matrice, i dobro je poznat i opisan u struci. Matrični uređaji se uopšteno pripremaju komprimovanjem leka sa sporo rastvarajućim polimernim nosačem u oblik tablete. Tri glavna tipa materijala koji se koriste za dobijanje matričnih uređaja su nerastvorne plastike, hidrofilni polimeri, i masna jedinjenja. Plastične matrice uključuju, ali nisu ograničene na, metil akrilatmetil metakrilat, polivinil hlorid, i polietilen. Hidrofilni polimeri uključuju, ali nisu ograničeni na, celulozne polimere kao što je metil i etil celuloza, hidroksialkilceluloze kao što je hidroksipropil-celuloza, hidroksipropil-metilceluloza, natrijum carboksimetilceluloza, i Carbopol® 934, polietilen oksidi i njihove smeše. Masna jedinjenja uključuju, ali nisu ograničena na, različite voskove kao što je karnauba vosak i gliceril tristearat i supstance tipa voska uključujući hidrogenizovano ricinusovo ulje ili hidrogenizovano biljno ulje, ili njihove smeše.

1

[0060] U određenim izvođenjima, plastični materijal je farmaceutski prihvatljiv akrilni polimer, uključujući ali ne ograničavajući se na, kopolimere akrilne kiseline i metakrilne kiseline, metil metakrilat, kopolimere metil metakrilata, etoksietil metakrilate, cijanoetil metakrilat, kopolimer aminoalkil metakrilata, poli(akrilne kiseline), poli(metakrilne kiseline), metakrilne kiseline alkilamin kopolimer poli(metil metakrilat), poli(metakrilne kiseline)(anhidrid), polimetakrilat, poliakrilamid, poli(metakrilne kiseline anhidrid), i kopolimer glicidil metakrilata. U određenim izvođenjima, akrilni polimer se sastoji od jednog ili više kopolimera amonijum metakrilata. Kopolimeri amonijum metakrilata su dobro poznati u struci, i opisani su u NF XVII kao potpuno polimerizovani kopolimeri estara akrilne i metakrilne kiseline sa malim sadržajem kvaternarnih amonijum grupa.

[0061] U jednom izvođenju, akrilni polimer je lak za akrilne smole kao što je onaj koji je komercijalno dostupan od Rohm Pharma pod trgovačkim imenom EUDRAGIT®. U daljim poželjnim izvođenjima, akrilni polimer sadrži smešu za dva laka za akrilne smole komercijalno dostupan od Rohm Pharma pod trgovačkim imenima EUDRAGIT® RL30D i EUDRAGIT ® RS30D, respektivno EUDRAGIT® RL30D i EUDRAGIT®. RS30D su kopolimeri akrilnih i metakrilnih estara sa malim sadržajem kvaternarnih amonijum grupa, molarni odnos amonijum grupa prema preostalim neutralnim (met)akrilnim estrima je 1:20 u EUDRAGIT® RL30D i 1:40 u EUDRAGIT® RS30D. Prosečna molekulska masa je oko 150.000. EUDRAGIT ® S-100 i EUDRAGIT® L-100 su takođe poželjni. Oznaka koda RL (visoka propustljivost) i RS (niska propustljivost) odnose se na osobine propustljivosti ovih sredstava. Smeše EUDRAGIT® RL/RS su nerastvorne u vodi u digestivnim tečnostima. Međutim, multipartikularni sistemi formirani tako da uključuju iste, bubre i propustljive su u vodenim rastvorima i digestivnim tečnostima.

[0062] Polimeri opisani iznad, kao što je EUDRAGIT® RL/RS mogu se pomešati zajedno u bilo kom željenom odnosu kako bi se na kraju dobila formulacija sa podržanim oslobađanjem koja ima poželjan profil rastvaranja. Poželjni multipartikularni sistemi sa podržanim oslobađanjem mogu da se dobiju, na primer, iz 100% EUDRAGIT®RL, 50% EUDRAGIT® RL i 50% EUDRAGIT® RS, i 10% EUDRAGIT® RL i 90% EUDRAGIT® RS. Stručnjak iz ove oblasti će prepoznati da se takođe mogu koristiti i drugi akrilni polimeri, kao što je, na primer, EUDRAGIT®L.

[0063] Alternativno, formulacije sa produženim oslobađanjem mogu da se dobiju upotrebom osmotskih sistema ili primenom polupropusnog premaza u doznom obliku. U kasnijem slučaju, željeni profil otpuštanja leka može da se postigne kombinovanjem materijala za oblaganje sa niskom propustljivošću i visokom propustljivošću u pogodnoj proporciji.

[0064] Uređaji sa različitim mehanizmima za oslobađanje leka opisani iznad, mogu da se kombinuju u konačnom doznom obliku koji sadrži jednu ili više jedinica. Primeri višestrukih jedinica uključuju, ali nisu ograničeni na, višeslojne tablete i kapsule koje sadrže tablete, zrnca ili granule. Deo sa neposrednim oslobađanjem može da se doda u sistem sa produženim oslobađanjem pomoću ili nanošenja sloja za neposredno oslobađanje na vrh jezgra sa produženim oslobađanjem upotrebom postupka premazivanja ili kompresije, ili u sistemu višestrukih jedinica kao što je kapsula koja sadrži zrnca sa produženim i neposrednim oslobađanjem.

[0065] Tablete sa produženim oslobađanjem koje sadrže hidrofilne polimere se pripremaju pomoću tehnika opšte poznatih u struci kao što je direktna kompresija, vlažna granulacija, ili suva granulacija. Njihove formulacije obično uključuju polimere, razblaživače, sredstva za vezivanje, i lubrikanse, kao i aktivan farmaceutski sastojak. Uobičajeni razblaživači uključuju inertne praškaste supstance kao što su skrob, celuloza u prahu, posebno kristalna i mikrokristalna celuloza, šećeri kao što je fruktoza,

1

manitol i sukroza, brašna od žita i slični jestivi prahovi. Tipični razblaživači uključuju, na primer, različite vrste skroba, laktozu, manitol, kaolin, kalcijum fosfat ili sulfat, neorganske soli kao što je natrijum hlorid i šećer u prahu. Takođe su korisni i derivati celuloze u prahu. Tipična vezivna sredstva za tablete uključuju supstance kao što je skrob, želatin i šećere kao što je laktoza, fruktoza, i glukoza. Mogu se koristiti i prirodne i sintetičke gume, uključujući akaciju, alginate, metilcelulozu, i polivinilpirolidon. Polietilen glikol, hidrofilni polimeri, etilceluloza i voskovi takođe mogu da posluže kao vezivna sredstva. Lubrikans je neophodan u formulaciji tableta kako bi se sprečilo da se tableta i probojac lepe za kalup. Lubrikans je izabran od takvih klizavih čvrstih materija kao što je talk, magnezijum i kalcijum stearat, stearinska kiselina i hidrogenizovana biljna ulja.

[0066] Tablete sa produženim oslobađanjem koje sadrže materijale od voska uopšteno se pripremaju upotrebom postupaka poznatih u struci, kao što je postupak direktnog mešanja, postupak zamrzavanja, i postupak vodene disperzije. U postupku zamrzavanja, lek se meša sa materijalom od voska i zamrzava raspršavanjem ili zamrzava i pregleda i obrađuje.

Formulacije sa odloženim oslobađanjem

[0067] Formulacije sa odloženim oslobađanjem mogu da se stvaraju premazom čvrstog doznog oblika sa polimernim filmom, koji je nerastvoran u kiseloj sredini želuca, a rastvorljiv u neutralnoj sredini tankog creva. Dozne jedinice sa odloženim oslobađanjem mogu da se pripreme, na primer, premazivanjem leka ili kompozicije koju sadrži lek sa odabranim materijalom za prevlačenje. Kompozicija koju sadrži lek može da bude, npr., tableta za inkorporiranje u kapsulu, tableta koja se koristi kao unutrašnje jezgro u doznom obliku "obloženog jezgra", ili mnoštvu zrnaca koje sadrži lek, čestica ili granula, za inkorporaciju u tabletu ili kapsulu. Poželjni materijali za oblaganje uključuju biorastvorljive, postepeno hidrolizujuće, postepeno rastvorljive u vodi, i/ili enzimski razgradljive polimere, i mogu da budu konvencionalni "enterični" polimeri. Enterični polimeri, kako će ih ceniti stručnjaci iz date oblasti, postaju rastvorljivi u višim pH sredinama donjeg gastrointestinalnog trakta ili se polako raspadaju kako dozni oblici prolaze kroz gastrintestinalni trakt, dok se enzimski razgradljivi polimeri degradiraju pomoću bakterijskih enzima koji su prisutni u donjem gastrointestinalnom traktu, posebno u debelom crevu. Pogodni materijali za oblaganje za efikasno odloženo otpuštanje uključuju, ali se ne ograničavaju na, celulozne polimere kao što je hidroksipropil celuloza, hidroksietil celuloza, hidroksimetil celuloza, hidroksipropil metil celuloza, hidroksipropil metil celuloza acetat sukcinat, hidroksipropilmetil celuloza ftalat, metilceluloza, etil celuloza, celuloza acetat, celuloza acetat ftalat, celuloza acetat trimelitat i natrijum karboksimetilceluloza; polimeri i kopolimeri akrilne kiseline, poželjno formirani od akrilne kiseline, metakrilnu kiselinu, metil akrilat, etil akrilat, metil metakrilat i/ili etil metakrilat,i druge metakrilne smole koje su komercijalno dostupne pod trgovačkim imenom EUDRAGIT® (Rohm Pharma; Westerstadt, Germany), uključujući EUDRAGIT® L30D-55 i L100-55 (rastvoran na pH 5,5 i iznad), EUDRAGIT® L-100 (rastvoran na pH 6,0 i iznad), EUDRAGIT® S (rastvoran na pH 7,0 i iznad, kao rezultat višeg stepena esterifikacije), i EUDRAGITs® NE, RL i RS (polimeri nerastvorni u vodi koji imaju različite stepene propustljivosti i proširenja); vinil polimeri i kopolimeri kao što je polivinil pirolidon, vinil acetat, vinilacetat ftalat, kopolimer vinil acetatkrotonske kiseline, i kopolimer etilen-vinil acetata; enzimski razgradivi polimeri kao što su azo polimeri, pektin, hitozan, amiloza i guar guma; zein i šelak. Mogu se koristiti kombinacije različitih materijala za oblaganje. Takođe se mogu primeniti višeslojni premazi upotrebom različitih polimera.

1

[0068] Poželjne mase za oblaganje za određene materijale za oblaganje mogu da budu lako određene od strane stručnjaka iz ove oblasti procenom pojedinačnih oslobađajućih profila za tablete, zrnca ili granule pripremljene sa različitim količinama različitih materijala za oblaganje. To je kombinacija materijala, postupak i oblik primene koji proizvode željene karakteristike oslobađanja, što neko može da odredi samo iz kliničkih studija.

[0069] Sastav premaza može da uključi konvencionalne aditive, kao što su plastifikatori, pigmenti, boje, sredstva za stabilizaciju, sredstva protiv slepljivanja, itd. Plastifikator je obično prisutan da smanji lomljivost prevlake, i uopšteno predstavlja oko 10 mas. % do 50 mas. % u odnosu na suvu masu polimera. Primeri tipičnih plastifikatora uključuju polietilen glikol, propilen glikol, triacetin, dimetil ftalat, dietil ftalat, dibutil ftalat, dibutil sebakat, trietil citrat, tributil citrat, trietil acetil citrat, ricinusovo ulje i acetilovane monogliceride. Sredstvo za stabilizaciju se poželjno koristi za stabilizaciju čestica u disperziji. Tipična sredstva za stabilizaciju su nejonski emulgatori kao što su sorbitan estri, polisorbati i polivinilpirolidon. Sredstva protiv slepljivanja se preporučuju da smanje efekte lepljenja tokom formiranja filma i sušenja, i uopšteno predstavljaju približno 25 mas. % do 100 mas. % mase polimera u rastvoru premaza. Jedno efikasno sredstvo protiv slepljivanja je talk. Mogu takođe da se koriste i druga sredstva protiv slepljivanja kao što je magnezijum stearat i glicerol monostearati. Pigmenti kao što je titanijum dioksid mogu takođe da se koriste. U sastav prevlaka mogu takođe da se dodaju male količine sredstava protiv penjenja, kao što je silikon (npr., simetikon).

Pulsirajuće oslobađanje

[0070] Formulacija može da obezbedi pulsirajuću isporuku jednog ili više jedinjenja koja su ovde otkrivena. Pod pojmom "pulsirajuće" podrazumeva se da se mnoštvo doza lekova oslobađa u razmaknutim intervalima vremena. Uopšteno, nakon uzimanja doznog oblika, oslobađanje početne doze je suštinski neposredno, t.j., prvo oslobađanje leka "puls" javlja se u roku od oko jednog sata od gutanja. Ovaj početni puls sledi prvi vremenski interval (vreme zaostajanja) u kojem se veoma malo ili nimalo leka oslobađa iz doznog oblika, nakon čega se zatim otpušta druga doza. Slično tome, može da se napravi drugi interval skoro slobodan od leka između drugog i trećeg impulsa za otpuštanje leka. Trajanje intervala skoro slobodnog od otpuštanja leka biće veoma različito u zavisnosti od dozne forme npr., dva puta dnevno profil doziranja, tri puta dnevno profil doziranja, itd. Za dozne oblike koji obezbeđuju dva puta dnevno profil doziranja, interval skoro slobodan od otpuštanja leka ima trajanje od približno3 sata do 14 sati između prve i druge doze. Za dotne oblike koji obezbeđuju profil tri puta dnevno, interval skoro slobodan od otpuštanja leka ima trajanje od približno 2 sata do 8 sati između svake od tri doze.

[0071] U jednom izvođenju, profil pulsirajućeg oslobađanja se postiže sa doznim oblicima koji su zatvoreni i poželjno se nalaze u zapečaćenim kapsulama koje sadrže najmanje dve"dozne jedinice" leka, pri čemu svaka dozna jedinica unutar kapsule obezeđuje različit profil oslobađanja leka. Kontrola dozne jedinice sa odloženim oslobađanjem se postiže sa polimernim premazom sa kontrolisanim oslobađanjem na doznoj jedinici, ili inkorporisanjem aktivnog sredstva u polimernu matricu sa kontrolisanim oslobađanjem. Svaka dozna jedinica može da sadrži sabijenu ili oblikovanu tabletu, pri čemu svaka tableta unutar kapsule obezbeđuje različit profil oslobađanja leka. Za dozne oblike koji imitiraju profil za doziranje dva puta dnevno, prva tableta oslobađa lek suštinski neposredno nakon unosa doznog oblika, dok druga tableta oslobađa lek približno 3 sata do manje od 14 sati nakon unosa doznog oblika. Za dozne oblike koji imitiraju profil za doziranje tri puta dnevno,

1

prva tableta oslobađa lek suštinski neposredno nakon unosa doznog oblika, druga tableta oslobađa lek približno 3 sata do manje od 10 sati nakon unosa doznog oblika, i treća tableta otpušta lek najmanje 5 sati do približno 18 sati nakon unosa doznog oblika. Moguće je da dozni oblik uključuje više od tri tablete. Dok oblik doziranja neće uopšteno uključivati više od treće tablete, mogu se koristiti dozni oblici sa više od tri tablete.

[0072] Alternativno, svaka dozna jedinica u kapsuli može da sadrži mnoštvo zrnaca, granula ili čestica leka. Kao što je poznato u stanju tehnike, "zrnca" koja sadrže lek odnose se na zrnca koja su napravljena sa lekom i jednim ili više pomoćnih sredstava ili polimera. Zrnca koja sadrže lek mogu da budu proizvedena nanošenjem leka na inertnu podlogu, npr, inertna šećerna zrnca obložena lekom ili stvaranjem "jezgra" koje sadrži i lek i jedno ili više pomoćnih sredstava. Kao što je poznato, "granule" i "čestice" koje sadrže lek, sadrže čestice leka koje mogu ili ne mogu da uključe jedno ili više dodatnih pomoćnih sredstava ili polimera. Za razliku od zrnaca koja sadrže lekove, granule i čestice ne sadrže inertnu podlogu. Granule uopšteno sadrže čestice leka i zahtevaju dalju obradu. Uopšteno, čestice su manje od granula, i nisu dalje obrađene. Iako zrnca, granule i čestice mogu biti formulisane da se obezbedi trenutno oslobađanje, zrnca i granule se uopšteno koriste da obezbede odloženo oslobađanje.

2. Tečne Formulacije

[0073] Tečne formulacije sadrže jedno ili više sredstava za gubitak mase rastvorene ili suspendovane u tečnom farmaceutskom nosaču.

[0074] Pogodni tečni nosači uključuju, ali se ne ograničavaju na destilovanu vodu, dejonizovanu vodu, čistu ili ultračistu vodu, slane rastvore, i druge fiziološki prihvatljive vodene rastvore koji sadrže soli i/ili pufere, kao što je fosfatni puferski slani rastvor (PBS), Ringerov rastvor, i izotonični natrijum hlorid, ili bilo koji drugi vodeni rastvor prihvatljiv za davanje životinjama ili ljudima.

[0075] Poželjno, tečne formulacije su izotonične u odnosu na fiziološke fluide i približno iste pH, u rasponu npr., od oko pH 4,0 do oko pH 7,4, poželjnije od oko pH 6,0 do pH 7,0. Tečni farmaceutski nosač jedan ili više fiziološki kompatibilnih pufera, kao što su fosfatni puferi. Stručnjak iz ove oblasti može lako odrediti pogodan sadržaj soli i pH za vodeni rastvor za plućno davanje.

[0076] Tečne formulacije mogu da uključe jedno ili više sredstva za suspenziju, kao što su derivati celuloze, natrijum alginat, polivinilpirolidon, tragakant guma, ili lecitin. Tečne formulacije mogu takođe da uključe jedan ili više konzervanasa, kao što je etil ili n-propil p-hidroksibenzoat.

[0077] U nekim slučajevima tečna formulacija može da sadrži jedan ili više rastvarača koji su nisko toksični (t.j., nevodeni) ostaci rastvarača organske klase 3, kao što je etanol, aceton, etil acetat, tetrahidofuran, etil etar, i propanol. Ovi rastvarači mogu da se odaberu na osnovu njihove sposobnosti da lako aerosolizuju formulaciju. Svaki takav rastvarač uključen u tečnu formulaciju ne bi trebalo da štetno reaguje sa jednom ili više aktivnih sredstava prisutnih u tečnoj formulaciji. Rastvarač treba da bude dovoljno isparljiv da omogući stvaranje aerosola rastvora ili suspenzije. Dodatni rastvarači ili sredstva za aerosolizaciju, kao što je freon, alkohol, glikol, poliglikol, ili masna kiselina, mogu biti uključeni u tečnu formulaciju kako bi se poželjno povećala isparljivost i/ili promeniti aerosolno ponašanje rastvora ili suspenzije.

1

[0078] Tečne formulacije mogu takođe da sadrže male količine polimera, surfaktanata, ili drugih pomoćnih sredstava dobro poznatih onima iz oblasti tehnike. U ovom kontekstu, "male količine" znači da nema prisutnih pomoćnih sredstava koji bi mogli negativno da utiču na uzimanje jednog ili više aktivnih sredstava u pluća.

V. Formulacije za upotrebu u lečenju

[0079] Farmaceutske formulacije koje sadrže jedno ili više sredstava za gubitak mase opisane ovde, mogu se davati kako bi izazvali gubitak mase kod predgojaznih, gojaznih, ili bolesno gojaznih pacijenata, smanjili telesne masti kod predgojaznih, gojaznih, ili bolesno gojaznih pacijenata, smanjili unos hrane kod predgojaznih, gojaznih, ili bolesno gojaznih pacijenata, poboljšali homeostazu glukoze kod predgojaznih, gojaznih, ili bolesno gojaznih pacijenata, sprečili dobijanje mase i/ili sprečili povećanje indeksa telesne mase kod normalnih, predgojaznih, gojaznih, ili bolesno gojaznih pacijenata, ili njihovu kombinaciju.

[0080] U određenim izvođenjima, farmaceutske formulacije se daju pacijentima koji pate od gojaznosti (npr., predgojazni, gojazni, ili bolesno gojazni pacijenti), bolesti ili poremećaja vezanih za gojaznost, dijabetes, sindrom otpornosti na insulin, lipodistrofiju, bezalkoholni steatohepatitis, kardiovaskularna oboljenja, sindrom policističnih jajnika, ili metabolički sindrom.

[0081] U slučajevima gde se farmaceutske formulacije primenjuju za normalizaciju šećera u krvi, formulacije se poželjno daju u količini koja je efikasna za smanjenje nivoa glukoze u krvi na manje od oko 180 mg/dL. Formulacije mogu zajedno da se daju sa drugim antidijabetičkim terapijama, ako je potrebno, da bi se poboljšala homeostaza glukoze.

[0082] Farmaceutske formulacije mogu takođe da se daju pacijentima koji pate od bolesti ili poremećaja koji uzrokuju gojaznost ili pacijenta čine sklonim da postane gojazan, kao što je Bardet-Biedlov sindrom ili mutacija gena koji kodira melanokortin receptor 4 (MC4R) protein (t.j. MC4R mutacija).

A. Doze

[0083] Precizno doziranje za davanje pacijentu zavisiće od mnogih faktora, uključujući fizičke karakteristike pacijenta (npr. mase), stepena ozbiljnosti bolesti ili poremećaja koji se leči, i prisustva ili odsustva drugih komplikovanih bolesti ili poremećaja, i može ga lako odrediti lekar koji prepisuje lek.

[0084] Sredstvo za gubitak mase se primenjuje u oralnoj dozi između 0,005 mg i 10 mg po kg telesne mase na dan, kao što je između 0,05mg i 1,0mg po kg telesne mase na dan; poželjnije između oko 0,05 mg i oko 10 mg po kg telesne mase na dan, kao što je između 0,05mg i 1,0mg po kg telesne mase na dan ili između 0,5mg i 0,1mg po kg telesne mase na dan. Sredstvo za gubitak mase može da se daje kao oralna doza između oko 0,1 mg i oko 10 mg po kg telesne mase na dan, kao što je između 1,0 mg i 5,0 mg po kg telesne mase na dan.

[0085] U nekim slučajevima, farmaceutska formulacija koja sadrži jedno ili više sredstava za gubitak mase daje se predgojaznim, gojaznim, ili bolesno gojaznim pacijentima u terapeutski efikasnoj količini da izazove gubitak mase. U određenim izvođenjima, farmaceutska formulacija koja sadrži jedno ili više sredstava za gubitak mase daje se predgojaznim, gojaznim, ili bolesno gojaznim pacijentima u

2

terapeutski efikasnoj količini da smanji telesnu masu za najmanje 10%, poželjnije najmanje 15%, najpoželjnije najmanje 20%.

[0086] U nekim slučajevima, farmaceutska formulacija koja sadrži jedno ili više sredstava za gubitak mase daje se predgojaznim, gojaznim, ili bolesno gojaznim pacijentima u terapeutski efikasnoj količini da smanji telesnu mast. U određenim izvođenjima, farmaceutska formulacija koja sadrži jedno ili više sredstava za gubitak mase daje se predgojaznim, gojaznim, ili bolesno gojaznim pacijentima u terapeutski efikasnoj količini da smanji telesne masti za najmanje 10%, poželjnije najmanje 15%, najpoželjnije najmanje 20%.

[0087] U nekim slučajevima, farmaceutska formulacija koja sadrži jedno ili više sredstava za gubitak mase daje se predgojaznim, gojaznim, ili bolesno gojaznim pacijentima u terapeutski efikasnoj količini da smanji unos hrane, appetit, ili njihovu kombinaciju. U određenim izvođenjima, farmaceutska formulacija koja sadrži jedno ili više sredstava za gubitak mase daje se predgojaznim, gojaznim, ili bolesno gojaznim pacijentima u terapeutski efikasnoj količini da smanji prosečan dnevni unos hrane (u smislu kalorija) za najmanje 15%, 17%, 20%, 22%, 25%, 28%, 30%, 32%, 35%, ili više.

[0088] U nekim slučajevima, farmaceutska formulacija koja sadrži jedno ili više sredstava za gubitak mase daje se predgojaznim, gojaznim, ili bolesno gojaznim pacijentima u terapeutski efikasnoj količini da poboljša homeostazu glukoze. U određenim izvođenjima, farmaceutska formulacija koja sadrži jedno ili više sredstava za gubitak mase daje se predgojaznim, gojaznim, ili bolesno gojaznim pacijentima u terapeutski efikasnoj količini da smanji prosečnu glukozu u krvnoj plazmi za vreme gladovanja za najmanje 10%, 12%, 15%, 18%, 20%, 22%, 25%, ili više. U slučajevima kada se frmaceutske formulacije primenjuju za normalizaciju šećera u krvi, formulacije se poželjno daju u količini koja je efikasna za smanjenje nivoa glukoze u plazmi za vreme gladovanja za manje od oko 180 mg/dL, poželjnije manje od oko 160 mg/dL, najpoželjnije manje od oko 140 mg/dL.

B. Terapeutsko davanje

[0089] Farmaceutske formulacije mogu da se daju, na primer, u pojedinačnoj dozi, kao neprekidna doza, jednom ili više puta dnevno, ili ređe, kao što je jednom nedeljno. Farmaceutske formulacije mogu da se daju jednom dnevno ili više od jednom dnevno, kao što je dva puta dnevno, tri puta dnevno, četiri puta dnevno ili više. U određenim izvođenjima, formulacije se daju oralno, jednom dnevno ili manje.

[0090] Farmaceutske formulacije se daju u efikasnoj količini i tokom efikasnog vremenskog perioda da bi proizvele željenu terapeutsku korist. U određenim izvođenjima, farmaceutska formulacija se daje dnevno, dvonedeljno, nedeljno, dvomesečno ili mesečno u periodu od najmanje jedne nedelje, dve nedelje, tri nedelje, četiri nedelje, jednog meseca, dva meseca, tri meseca, četiri meseca, pet meseci, šest meseci, sedam meseci, osam meseci, devet meseci, deset meseci, jedanaest meseci, godinu dana, ili duže.

[0091] Farmaceutske formulacije mogu takođe da se daju profilaktički, npr., pacijentima ili subjektima koji su sa rizikom za bolest ili poremećaj kao što je dijabetes ili gojaznost. Prema tome, postupci mogu takođe da uključe identifikaciju subjekata sa rizikom za dijabetes ili gojaznost pre davanja formulacija.

[0092] Tačna količina zahtevanih formulacija razlikovaće se od subjekta do subjekta, zavisno od vrste, starosti, pola, mase i opšteg stanja subjekta, obima bolesti kod subjekta, načina davanja, drugih lekova koji su uključeni u režim, i slično. Zbog toga, nije moguće odrediti precizne doze za svaku formulaciju. Međutim, odgovarajuću dozu može da odredi stručnjak iz ove oblasti koristeći samo rutinsko eksperimentisanje. Na primer, efikasne doze i raspored davanja kompozicija mogu da se odrede empirijski, a donošenje takvih odluka je u okviru veštine ove struke.

[0093] Doziranje može da se razlikuje, i može da se daje u jednoj ili više dnevnih davanja doza, tokom jednog ili više dana. Uputstvo može da se nađe u literaturi za odgovarajuće doziranje za date klase farmaceutskih proizvoda.

1. Davanje zajedno sa aktivnim sredstvima

[0094] U drugim izvođenjima, jedinjenja ovde otkrivena mogu da se daju zajedno sa jednim ili više dodatnih terapeutskih, profilaktičkih, ili dijagnostičkih sredstava. Zajedničko davanje, kako se ovde koristi, uključuje davanje u istom doznom obliku ili u različitim doznim oblicima. Za ona izvođenja u kojima se jedinjenja opisana ovde i jedno ili više dodatnih terapeutskih, profilaktičkih, ili dijagnostičkih sredstava daju u različitim doznim oblicima, dozni oblici mogu da se daju istovremeno (npr, u isto vreme ili u suštini u isto vreme) ili sekvencijalno. "U suštini u isto vreme" kako se ovde koristi uopšteno znači u roku od deset minuta, poželjno u roku od pet minuta, poželjnije u roku od dva minuta, najpoželjnije unutar jednog minuta. Dozni oblici koji se daju sekvencijalno mogu da se daju u roku od nekoliko časova jedan od drugog, npr., sa deset sati, devet sati, osam sati, sedam sati, šest sati, pet sati, četiri sata, tri sata, dva sata, jedan sat, 30 minuta, 20 minuta, ili 15 minuta.

[0095] U određenim izvođenjima, sredstva za gubitak mase opisana ovde, zajedno se daju sa leptinom ili analogom leptina. U ovim slučajevima, leptin ili analog leptina može se davati zajedno sa sredstvima za gubitak mase za deo terapijskog perioda, ili tokom celog terapijskog perioda. U poželjnim izvođenjima, sredstva za gubitak mase se zajedno daju sa r-metHuLeptin (A-100, METRELEPTIN®), dostupnom od Amylin Pharmaceuticals (San Diego, Calif.).

[0096] U određenim izvođenjima, pacijenti pate od dijabetesa. U ovim slučajevima, sredstva za gubitak mase opisana ovde mogu da se daju zajedno sa jednom ili više terapija za dijabetes.

Primeri

Primer 1: Davanje celastrola gojaznim miševima

[0097] Celastrol je dobijen iz komercijalnih izvora. Miševi C57B1/6J su stavljeni na visoko masnu ishranu (HFD; Research Diets, D12451, 45 kcal% fat) i hranjeni tokom 16 nedelja. Nakon utvrđivanja gojaznosti i otpornosti na leptin, miševima je prvo davan celastrol u različitim dozama (10, 50 i 100 µg/kg), u 25 µl DMSO, jednom na dan) i nosač (DMSO, 25 µl) intraperitonealnom injekcijom (i.p.). Životinje su imale slobodan pristup hrani i vodi osim ako nije drugačije izjavljeno.

[0098] U svim eksperimentima, četiri dana pre primene leka, životinje su prolazile kroz period prilagođavanja gde su dobile fiziološki rastvor (25 µl) da bi se smanjio efekat stresa koji je stvorila i.p. injekcija. Nakon četiri dana prilagođavanja, celastrol je davan gojaznim miševima hranjenim sa HFD, dnevno i.p. injektiranjem sa povećanjem doza (10, 50 i 100 µg/kg) tokom tri nedelje u 25 µl DMSO. Kontrolna grupa je primila istu zapreminu DMSO i.p.injektiranjem.

[0099] Kao što je prikazano na Slikci 1A, i.p. davanje celastrola značajno je smanjilo masu tela (Slika 1A, p<0,001, 100 µg/kg; Slika 1B p<0,05, 10 µg/kg; p<0001, 50 and 100 µg/kg) i unos hrane (Slika 1C, p< 0,01, prosek od tri dana u toku prve nedelje davanja leka) kod gojaznih miševa hranjenih sa HFD u zavisnosti od doze. Četrnaestog dana testiranja, izmerili smo miševima glukozu u krvi nakon 6 sati gladovanja. Kao što je prikazano na Slici 1D, celastrol je smanjio glukozu u krvi kod gojaznih miševa.

Primer 2: Davanje celastrola nemasnim miševima

[0100] Celastrol je davan nemasnim miševima na kontrolnoj hrani 50, 100 ili 500 µg/kg tokom tri nedelje i.p. injktiranjem, korišćenjem istog protokola opisanog iznad. Kao što je prikazano na Slici 2A i Slici 2B, celastrol je izazvao značajno ali malo smanjenje u unosu hrane; međutim, nije izazvao gubitak telesne mase kod nemasnih miševa, čak i kada su se nemasnim miševima davale i pet puta veće doze nego one koje su efikasno smanjivale telesnu masu gojaznih miševa. Ovi nalazi ukazuju na to da je anorektički efekat celastrola ograničen na gojazne životinje. Kod nemasnih miševa, samo najveća ispitana doza (500 µg/kg) izazvala je značajno smanjenje glukoze u krvi (Slika 2C, p<0,05) nakon dve nedelje injektiranja leka.

[0101] U kombinaciji, ovi nalazi ukazuju na to da se celastrol može davati u efikasnoj količini (npr., 100 µg/kg u ovim istraživanjima) za izazivanje gubitka telesne mase kod gojaznih miševa, ali ne kod nemasnih miševa.

Primer 3: Ispitivanje leptinske zavisnosti od aktivnosti celastrola.

[0102] Celastrol (100 µg/kg, jednom na dan, u 25µl DMSO) je davan modelima miševa za gojaznost na manjak leptina (ob/ob) i manjak leptinskih receptora (db/db). Nijedan od ovih modela miševa nije pokazao značajno smanjenje apetita prilikom davanja celastrola (ob/ob miševi, Slika 3; db/db miševi, Slika 4). I kod ob/ob i kod db/db miševa, telesna masa nastavila je da se povećava slično kontrolnoj grupi (tretirana nosačem) (ob/ob, Slika 3A; db/db Slika 4A). Pored toga, celastrol nije uspeo da smanji glukozu u krvi nakon 6 sati gladovanja kod ob/ob (Slika 3C), ili db/db (Slika 4C) miševa nakon dve nedelje injektiranja leka.

[0103] Takođe je ispitivana i sposobnost celastrola da vrši antigojazne efekte kada se daje oralno. Celastrol je izazvao snažno i značajno smanjenje telesne mase (Slika 5A, p<0,001), i unosa hrane (Slika 5B, p<0,001) kod gojaznih miševa hranjenih sa HFD, kada je davan oralno 10mg/kg u suspenziji kaptizola. Pored toga, oralni celastrol je smanjio nivoe glukoze u krvi nakon 6 sati gladovanja kod gojaznih miševa hranjenih sa HFD (Slika 5C, p<0,001, glukoza je smanjena do hipoglikemijskih nivoa). Međutim, nema značajne promene u unosu hrane (Slika 5D) ili telesne mase (Slika 5E) kada su nemasni miševi tretirani celastrolom oralno. Pri ovoj dozi, oralno davanje celastrola dovela je do malog ali značajnog smanjenja nivoa glukoze u krvi kod nemasnih miševa nakon tri nedelje lečenja (Slika 5F). Pored toga, miševi ob/ob i db/db potpuno ne odgovaraju na terapiju oralnim celastrolom (Slika 6A-D).

[0104] Činjenica da je celastrol smanjio telesnu masu i unos hrane kod gojaznih miševa hranjenih sa HFD, ali ne kod miševa ob/ob ili db/db, predlaže da je anorektički efekat celastrola posredovan putem signalizacije leptina. Iako gojazni miševi hranjeni sa HFD imaju povišene nivoe leptina, oni razvijaju otpornost na leptin, i ne reaguju na egzogeno davanje leptina. Zbog toga se pretpostavilo da celastrol vrši antigojazne efekte kroz povećanje osetljivosti na leptin u mozgovima kod gojaznih miševa

2

hranjenih sa HFD. Da bi se proverila ova hipoteza, leptin je davan gojaznim miševima hranjenim sa HFD, koji su tretirani celastrolom ili nosačem. Da bi se izbegao mogući efekat senzibilizacije leptina gubitkom mase ili smanjenim unosom hrane nastalog davanjem celastrola, injekcije leptina su davane nakon akutnog tretmana celastrolom kako je opisano u nastavku.

[0105] Nemasni i gojazni miševi hranjeni sa HFD su podeljeni u četiri grupe: 1) DMSO+fiziološki rastvor, 2) DMSO+leptin, 3) celastrol+fiziološki rastvor, i 4) celastrol+leptin (n=3 po grupi). Miševi su injektirani (ip) sa 100 µg/kg celastrola ili nosača (DMSO) jedan sat pre tamnog ciklusa (nulti dan).24 sata kasnije,miševima je drugi put injektiran celastrol ili DMSO (dan 1), i sve životinje su odvedene na gladovanje od 24 sata. Drugog dana, na 21 sat gladovanja, miševi su primili finalnu injekciju DMSO ili celastrola. 30 minuta posle tamnog ciklusa, na 23,5 sati gladovanja, miševi su primili pojedinačnu ip injekciju leptina (10 mg/kg, rastvorenog u fiziološkom rastvoru), ili fiziološki rastvor. 30 minuta kasnije (kraj gladovanja od 24-sata) miševima je obezbeđena njihova prethodna ishrana (ili redovna ishrana ili HFD) ad libitum. Zabeležen je 1, 3, 6, 15, i 24-časovni unos hrane i 24-časovne promene telesne mase (Slika 7A). U vremenu od 6 sati, leptin je smanjio unos hrane za približno 40% kod nemasnih i gojaznih miševa hranjenih sa HFD, tretiranih sa DMSO. Kod celastrolom tretiranih nemasnih miševa pokazano je 60% smanjenja unosa hrane nakon injekcije leptina, dok je kod miševa hranjenih sa HFDpokazano 80% smanjenja unosa hrane nakon injekcije leptina (Slika 7B). Tokom 24 sata ad libitum perioda hranjenja, svi nemasni miševi i nosačem-tretirani gojazni miševi hranjeni sa HFD su dobili masu, dok su celastrolom tretirani gojazni miševi hranjeni sa HFD i dalje pokazivali gubitak mase. Ovaj gubitak mase je dodatno povećan (približno dva puta) davanjem leptina (Slika 7D). Ovde je očigledno jasno kada se unos hrane kod miševa tretiranih celastrolomizračuna u procentnim vrednostima (Slika 7B). Pored toga, gojazni miševi hranjeni sa HFD su otporni na efekat smanjenja mase leptinom ukoliko nisu primili celastrol (Slika 7D). Napomena, sam celastrol, kako je očekivano, smanjuje povećanje mase gojaznih miševa hranjenih sa HFD u odsustvu egzogeno davanog leptina, verovatno zbog već povećanih nivoa leptina kod gojaznih miševa hranjenih sa HFD.

[0106] Da bi se analizirala promena u sastavu tela tokom terapije sa celastrolom (ip 100 µg/kg), nemasna masa i masna masa miševa je merena pomoću dvostruke apsorpciometrije x zraka (DEXA). Nemasna masa ostala je nepromenjena nakon dve nedelje hroničnog davanja celastrola (Slika 8A). Ovo je u skladu sa celastrolom koji nema toksični efekat koji izaziva anoreksiju, pošto je očuvana nemasna masa. Međutim, procenat masne mase i masti je značajno smanjen kod tretmana celastrolom životinja hranjenih sa HFD (Slike 8B-8C). U skladu sa smanjenom masnom masom, pokazano je da su nivoi leptina postepeno smanjivani tokom hroničnog davanja celastrola (Slika 8D). Pored toga, unos hrane kod gojaznih miševa hranjenih sa HFD, postepeno se povećavao prema kraju studije kako su se nivoi endogenog leptina smanjivali. Ovaj nalaz podržava hipotezu da je anoreksični efekat celastrola zavisan od signalizacije leptina.

[0107] Lokomotorna aktivnost je takođe bila normalna kod miševa tretiranih celastrolom. Ovo je u skladu sa celastrolom koji nema toksičan efekat koji izaziva anoreksiju i gubitak mase, pošto bi oni bili povezani sa smanjenom lokomotornom aktivnošću.

Primer 4: Efekat davanja celastrola na homeostazu glukoze.

[0108] Kao što je opisano iznad, i.p. i oralno davanje celastrola dovodi do snažnog smanjenja nivoa glukoze u krvi kod gojaznih miševa hranjenih sa HFD. Da bi se analizirao efekat celastrola na homeostazu glukoze, Testovi tolerancije na glukozu (GTT) i Testovi tolerancije na insulin (ITT) su izvršeni nakon hroničnog davanja i.p. celastrola (100 µg/kg).

[0109] Za GTT, miševi su gladovali preko noći nakon jedne nedelje tretmana celastrolom, i dobili su ujutru i.p. injekciju D-glukoze (0,75 g/kg). Za ITT, posle 16 dana tretmana celastrolom, miševi su gladovali 6 sati (od 8 a.m. do 2 p.m.) i intraperitonealno injektirani rekombinantnim humanim insulinom (1 IU/kg od Eli Lilly). U oba postupka, glukoza u krvi je merena iz krvi uzete iz repne vene na 0, 15, 30, 60, 90 i 120 minuta nakon injektiranja.

[0110] Kao što je prikazano na Slici 9A, nakon jedne nedelje tretmana celastrolom, homeostaza glukoze značajno je poboljšana kod miševa tretiranih celastrolom kada se poredi sa miševima tretiranim nosačem, što je dokazano razlikom u području ispod krive (AUC) od GTT (Slika 9B, p<0,001). Na dan 16, izvršena je ITT. Gojazni miševi hranjeni sa HFD takođe su pokazali poboljšanu osetljivost na insulin (Slike 9C-9D, p<001). U skladu sa poboljšanom homeostazom glukoze, miševi tretirani celastrolom pokazali su smanjenu hepatičku mRNK ekspresiju glukogenih enzima fosfoenolpiruvat karboksikinaze (PEPCK), glukoza 6-fosfataze i 1-alfa koaktivator gama receptora aktiviranog proliferatorom peroksizoma (PGC1a) (Slika 10).

Primer 5: Efekat davanja celastrola na funkciju jetre, bubrega, i štitaste žlezde.

[0111] Da bi se istražio efekat primene celastrola na funkciju jetre, nivoi alanin transaminaza (ALT) i aspartat transaminaza (AST) u serumu, mereni su kod miševa nakon tri nedelje tretmana celastrolom (100 µg/kg, i.p.). ALT i AST su mereni upotrebom enzimski povezanog imunosorbent testa (ELISA) (od Bio Scientific).

[0112] Kao što je prikazano na Slici 11, davanje celastrola smanjuje nivoe ALT i AST kod gojaznih miševa hranjenih sa HFD, što ukazuje na poboljšanu funkciju jetre. Ovaj nalaz je potvrđen histološki. Tkivo jetre sakupljeno od ovih miševa je preko noći fiksirano u formalinu, podeljeno, i obojeno sa Hematoksilinom i Eozinom (H&E). Masna jetra kod gojaznih životinja hranjenih sa HFD je smanjena pomoću terapije celastrolom. Preseci jetre dobijeni od miševa koji su tretirani celastrolom izgledaju gotovo identično sa jetrom nemasnih miševa. Slično tome, nije bilo detektovanih promena u morfologiji bubrega kod ovih miševa. Ovi rezultati pokazuju da terapija celastrolom takođe smanjuje masnu jetru.

[0113] Poznato je da tiroidni hormoni povećavaju bazalni metabolizam i time povećavaju potrošnju energije. Poznato je da povećani nivoi tiroidnih hormona smanjuju telesnu masu sa različitim nezeljenim sporednim efektima. Da bi se utvrdilo da li tiroidni hormoni mogu da igraju ulogu u anorektičkom dejstvu celastrola, nivoi T3 i T4 u plazmi kod gojaznih miševa hranjenih sa HFD su mereni nakon 3 nedelje tretmana celastrolom (100 µg/kg, i.p.). Poznato je da su tiroidni hormoni, uključujući T3 i T4, povišeni kod gojaznih životinja hranjenih sa HFD.

[0114] Kao što je prikazano na Slici 12, celastrol smanjuje nivoe T3 i T4 kod gojaznih miševa hranjenih sa HFD. Ovo smanjenje je verovatno posledica gubitka mase, i ukazuje da efekat smanjenja mase celastrolomnije posredovana povećanom aktivnošću štitaste žlezde.

2

Primer 6: Dobijanje i aktivnost derivata celastrola

[0115] Celastrol je Majklov akceptor, i može da obrazuje Majklove adukte sa nukleofilima, kao što su cisteinski ostaci u proteinima. Pripremljena su četiri derivata celastrola (mCS1-mCS4) koji sadrže supstituent koji blokira formiranje Majklovih adukta na reaktivnoj poziciji celastrola ( C<6>-ugljenikov atom Formule I). Od ovih derivata se više ne očekuje da se ponašaju kao Majklovi akceptori.

Dobijanje mCS1

[0116] 20mg (0,0378 mmol) celastrola je rastvoreno u 1mL etanola na sobnoj temperaturi. Dodato je 50 µL 2-merkaptotanola, i reakcija je mešana tokom 30 min na sobnoj temperaturi. Tokom reakcije, boja reakcione smeše se promenila od svetlo narandžaste do bezbojne. Poptuna potrošnja početnog materijala potvrđena je pomoću LC/MS. Rastvarač je zatim uklonjen pod sniženim pritiskom kako bi se dobio mCS1m1 u kvantitativnom prinosu kao bled narandžasti film. Dalje prečišćavanje može da se izvede na silika gelu.

Dobijanje mCS2

[0117] 10mg (0,0189 mmol) celastrola je rastvoreno u 1mL etanola na sobnoj temperaturi. Dodato je 3mg cistamina, i reakcija je mešana. Boja se promenila iz svetlo narandžaste do skoro bezbojne posmatranjem tokom 10 min. Nakon mešanja preko noći na sobnoj temperaturi, mCS2 je istaložen, izolovan filtracijom, i osušen pod sniženim pritiskom.

Dobijanje mCS3

[0118] 10mg (0,0189 mmol) celastrola je rastvoreno u 1mL etanola na sobnoj temperaturi. Dodato je 5µL 3-merkaptopropionske kiseline, i reakcija je mešana. Boja se promenila iz svetlo narandžaste do skoro bezbojne posmatranjem tokom 1 sata mešanja na sobnoj temperaturi. Rastvarač je uklonjen pod sniženim pritiskom da bi se dobio mCS3 u kvantitativnom prinosu kao bled narandžasti film.

Dobijanje mCS4

[0119] 10mg (0,0189mmol) celastrola je rastvoreno u 1mL etanola na sobnoj temperaturi. Dodato je 5mg D-cisteina, i reakcija je mašana na sobnoj temperaturi. Boja se promenila iz svetlo narandžaste do skoro bezbojne posmatranjem tokom 1 sata mešanja na sobnoj temperaturi. Rastvarač je uklonjen pod sniženim pritiskom da bi se dobio mCS4 u kvantitativnom prinosu kao prljavo bela čvrsta supstanca.

Aktivnost mCS1-mCS4

[0120] Četiri derivata celastrola (mCS1-mCS4) su davana gojaznim miševima hranjenim sa HFD (100 µg/kg/dan tokom 25 dana, i.p.). Kao što je prikazano na Slici 13, mCS1-mCS4 je smanjio telesnu masu i unos hrane sa sličnom moći kao celastrol.

Primer 7: Zajedničko davanje celastrola i leptina

[0121] Celastrol i leptin su zajedno davani kako bi se smanjila telesna masa gojaznih miševa. Miševi C57B1/6J su stavljeni na ishranu visoko masnom hranom tokom 16 nedelja. Posle toga, davan je celastrol (100 µg/kg/dan, i.p.) u trajanju od 40 dana.

2

[0122] Kao što je prikazano na Slici 14, telesna masa miševa tretiranih celastrolom postepeno se smanjuje i dostiže plato na približno 17. dan. U ovom trenutku, leptin (1 mg/kg/dan, i.p.) se daje i kontroli i grupama celastrola. Kako je prikazano na Slici 14, miševi tretirani celastrolom reagovali su na leptin smanjenjem telesne mase, odgovor koji je omogućen povećanjem doza leptina.

Primer 8: Davanje celastrola za sprečavanje gojaznosti

[0123] Četiri grupe miševa C57BL/6 su uzete na odvikavanju u starosti od tri nedelje. Dve grupe su bile stavljene na redovnu ishranu, a dve grupe su stavljene na visoko masnu ishranu. Jedna grupa od svake ishrane dobijala je dnevne injekcije celastrola (100 µg/kg/dan, i.p.), dok je druga grupa od svake ishrane dobijala injekcije nosača (25 µL DMSO na dan, i.p.) tokom više od 6 meseci. Telesne mase merene tokom cele studije su prikazane na priloženoj slici. Kao što je prikazano na Slici 15, nosač-HFD grupe je razvio gojaznost, dok ostale grupe nisu.

[0124] Slike 16A i 16B su grafikoni koji pokazuju x (Slika 16A) i y (Slika 16B) smer ambulatornog pokreta za kontrolu i celastrol u tamnim i svetlim ciklusima. Toksičnost je procenjena upotrebom sveobuhvatnog laboratorijskog sistema za monitoring životinja od Columbus Instruments, mi merimo lokomotornu aktivnost životinja. Kao što se vidi na slikama, x i y smer ambulatornog broja kretanja životinja tokom tamnih i svetlih ciklusa nije značajno drugačiji. Ovo pokazuje da miševi tretirani lekovima nisu letargični, tako da ne pokazuju bilo koji vidljiv znak bolesti ili toksičnosti.

2

Claims (11)

1. Patentni zahtevi 1. Farmaceutska formulacija za upotrebu u izazivanju gubitka telesne mase ili smanjenja telesne masti, ili njihove kombinacije kod predgojaznih, gojaznih, ili bolesno gojaznih pacijenata, za oralno davanje sredstva za gubljenje težine u količini između 0,005 mg i 10 mg na dan po kilogramu telesne mase; gde formulacija sadrži sredstvo za gubitak mase, koje je jedinjenje definisano formulom I

   ili njegova farmaceutski prihvatljiva so.
2. 2. Formulacija za upotrebu prema zahtevu 1, gde se jedinjenje formule I oralno daje pojedincu u dozama između 0,005 mg i 1,0 mg po kilogramu telesne mase na dan.
3. 3. Formulacija za upotrebu prema zahtevu 1 ili 2, gde se jedinjenje formule I oralno daje pojedincu u dozama između 0,05 mg i 1,0 mg po kilogramu telesne mase na dan.
4. 4. Formulacija za upotrebu prema bilo kom od zahteva 1 do 3, gde se jedinjenje formule I oralno daje pojedincu u dozama između 0,05 mg i 0,1 mg po kilogramu telesne mase na dan.
5. 5. Formulacija za upotrebu prema bilo kom od zahteva 1 do 4, gde formulacija za upotrebu dalje sadrži leptin.
6. 6. Formulacija za upotrebu prema bilo kom od zahteva 1 do 4, gde farmaceutska formulacija treba da se daje u efikasnoj količini za smanjenje telesne mase za najmanje 10%, poželjnije za najmanje 15%, najpoželjnije za najmanje 20%.
7. 7. Formulacija za upotrebu prema bilo kom od zahteva 1 do 4, gde farmaceutska formulacija treba se da daje u efikasnoj količini za smanjenje telesne masti za najmanje 10%, poželjnije za najmanje 15%, najpoželjnije za najmanje 20%.
8. 8. Formulacija za upotrebu prema bilo kom od zahteva 1 do 7, za za upotrebu u lečenju pacijenta koji ima indeks telesne mase veći od 40 kg/m<2>.
9. 9. Formulacija za upotrebu prema bilo kom od zahteva 1 do 8, za upotrebu u lečenju pacijenta koji je bolesno gojazan. 2
10. 10. Formulacija za upotrebu prema bilo kom od zahteva 1 do 4, za upotrebu u lečenju pacijenta koji je otporan na leptin.
11. 11. Formulacija za upotrebu prema bilo kom od zahteva 1 do 4, za upotrebu u lečenju pacijenta koji ima povišen nivo leptina.