RS58088B1

RS58088B1 - Hinoksalin derivati korisni kao modulatori fgfr kinaze

Info

Publication number: RS58088B1
Application number: RS20181519A
Authority: RS
Inventors: Wim Vermeulen; Steven Anna Hostyn; Filip Albert Celine Cuyckens; Russell Mark Jones; Diego Fernando Domenico Broggini
Original assignee: Astex Therapeutics Ltd
Priority date: 2014-03-26
Filing date: 2015-03-26
Publication date: 2019-02-28
Also published as: US20180186775A1; PH12016501898B1; US20170101396A1; ES2702450T3; NZ724907A; EA032145B1; AU2015238300A1; JP6625551B2; CL2016002382A1; SI3122742T1; WO2015144803A1; EP3122742A1; AR099854A1; AU2015238300B2; US10421747B2; IL247658A0; JP2017511311A; NI201600144A; PT3122742T; PL3122742T3

Description

Opis

OBLAST PRONALASKA

[0001] Pronalazak se odnosi na nova jedinjenja hinoksalin derivate, na farmaceutske kompozicije koje sadrže pomenuta jedinjenja, na postupke za pripremu pomenutih jedinjenja i na pomenuta jedinjenja za upotrebu u tretmanu bolesti, npr. kancera.

REZIME PRONALASKA

[0002] Prema prvom aspektu pronalaska obezbeđena su jedinjenja formule (I):

uključujući bilo koji njegov tautomerni ili stereohemijski izomerni oblik, naznačeno time da n predstavlja ceo broj jednak 1 ili 2;

R1predstavlja vodonik, C1-6alkil, hidroksiC1-6alkil, C1-6alkil supstituisan sa -C(=O)NHCH3, ili C1-6alkil supstituisan sa -S(=O)2-C1-4alkil;

R2apredstavlja vodonik, fluoro ili hloro;

R2bili R2csvaki nezavisno predstavlja metoksi ili hidroksil;

R3predstavlja vodonik, C1-6alkil, C3-6cikloalkil, ili C1-2alkil supstituisan sa C3-6cikloalkil; R4predstavlja vodonik, metil ili etil;

njegova farmaceutski prihvatljiva so ili njegovi solvati.

[0003] U jednom primeru izvođenja obezbeđena su jedinjenja formule (Ia):

uključujući bilo koji njegov tautomerni ili stereohemijski izomerni oblik, naznačeno time da

n predstavlja ceo broj jednak 1 ili 2;

R1predstavlja vodonik, C1-6alkil, hidroksiC1-6alkil, C1-6alkil supstituisan sa -C(=O)NHCH3, ili C1-6alkil supstituisan sa -S(=O)2- C1-4alkil;

R2apredstavlja vodonik, fluoro ili hloro;

R2bili R2csvaki nezavisno predstavlja metoksi ili hidroksil;

R3predstavlja vodonik, C1-6alkil, C3-6cikloalkil, ili C1-2alkil supstituisan sa C3-6cikloalkil; njegova farmaceutski prihvatljiva so ili njegovi solvati.

[0004] U jednom primeru izvođenja obezbeđena su jedinjenja formule (Ib):

n predstavlja ceo broj jednak 1 ili 2;

R2bili R2csvaki nezavisno predstavlja metoksi ili hidroksil;

[0005] U jednom primeru izvođenja obezbeđena su jedinjenja formule (Ic):

R2bili R2csvaki nezavisno predstavlja metoksi ili hidroksil;

njegova farmaceutski prihvatljiva so ili njegovi solvati.

[0006] U jednom primeru izvođenja obezbeđena su jedinjenja formule (Id):

R2bili R2csvaki nezavisno predstavlja metoksi ili hidroksil;

njegova farmaceutski prihvatljiva so ili njegovi solvati.

[0007] U jednom primeru izvođenja obezbeđena su jedinjenja formule (Ie):

R2bili R2csvaki nezavisno predstavlja metoksi ili hidroksil;

njegova farmaceutski prihvatljiva so ili njegovi solvati.

[0008] WO2006/092430, WO2008/003702, WO01/68047, WO2005/007099, WO2004/098494, WO2009/141386, WO2004/030635, WO2008/141065, WO2011/026579, WO2011/028947, WO2007/003419, WO00/42026, WO2012/154760, WO2011/047129, WO2003/076416, WO2002/096873, WO2000/055153, EP548934, US4166117, WO2011/135376, WO2012/073017, WO2013/061074, WO2013/061081, WO2013/061077, WO2013/061080, WO2013/179034, WO2013/179033, WO2014/174307 pri čemu svaki otkriva seriju heterociklil derivata.

DETALJAN OPIS PRONALASKA

[0009] Ukoliko kontekst ne označava drugačije, reference na formulu (I) u svim odeljcima ovog dokumenta (uključujući upotrebe, postupke i druge aspekte pronalaska) uključuju reference na sve druge sub-formule (npr. Ia, Ib, Ic, Id), sub-grupe, preference, primere izvođenja i primere kao što su ovde definisani.

[0010] Prefiks "Cx-y" (gde su x i y celi brojevi) kao što je ovde korišćeno odnose se na broj ugljenikovih atoma u datoj grupi. Stoga, C1-6alkil grupa sadrži od 1 do 6 ugljenikovih atoma, C3-6cikloalkil grupa sadrži od 3 do 6 ugljenikovih atoma, hidroksiC1-6alkil grupa sadrži od 1 do 6 ugljenikovih atoma, i tako dalje.

[0011] Terminin ’C1-2alkil’, ’C1-4alkil’, ili ’C1-6alkil’ kao što je ovde korišćeno kao grupa ili deo grupe odnosi se na pravu ili granatu zasićenu ugljovodoničnu grupu koja sadrži 1 ili 2, ili od 1 do 4 ili 1 do 6 ugljenikovih atoma. Primeri takvih grupa uključuju metil, etil, n-propil, izopropil, n-butil, izobutil, sec-butil, terc-butil, n-pentil, izopentil, neopentil ili heksil i slično.

[0012] Termin kao što je ovde korišćeno odnosi se na zasićeni monociklični ugljovodonični prsten od 3 do 6 ugljenikovih atoma. Primeri takvih grupa uključuju ciklopropil, ciklobutil, ciklopentil, cikloheksil.

[0013] Termin ’hidroksiC1-4alkil’ ili ’hidroksiC1-6alkil’ kao što je korišćeno ovde kao grupa ili deo grupe odnosi se na C1-4alkil ili C1-6alkil grupu kao što je ovde definisano naznačeno time da jedan ili više od jednog vodonikovog atoma je zamenjen sa hidroksil grupom. Termini ’hidroksiC1-4alkil’ ili ’hidroksiC1-6alkil’ stoga uključuju monohidroksiC1-4alkil, monohidroksiC1-6alkil i takođe polihidroksiC1-4alkil i polihidroksiC1-6alkil. Sa hidroksil grupom može biti zamenjen jedan, dva, tri ili više vodonikovih atoma, tako da hidroksiC1-

4alkil ili hidroksiC1-6alkil može imati jednu, dve, tri ili više hidroksil grupa. Primeri takvih grupa uključuju hidroksimetil, hidroksietil, hidroksipropil i slično.

[0014] U jednom primeru izvođenja, u jedinjenju formule (I), n predstavlja ceo broj jednak 1.

[0015] U jednom primeru izvođenja, u jedinjenju formule (I), n predstavlja ceo broj jednak 2.

[0016] U jednom primeru izvođenja, u jedinjenju formule (I), R1predstavlja vodonik ili C1-

6alkil, naročito C1-6alkil, još specifičnije metil.

[0017] U jednom primeru izvođenja, u jedinjenju formule (I), R1predstavlja vodonik ili C1-

6alkil, naročito C1-6alkil, još specifičnije etil.

[0018] U jednom primeru izvođenja, u jedinjenju formule (I), R1predstavlja vodonik.

[0019] U jednom primeru izvođenja, u jedinjenju formule (I), R2apredstavlja vodonik ili fluoro.

[0020] U jednom primeru izvođenja, u jedinjenju formule (I), R2apredstavlja vodonik.

[0021] U jednom primeru izvođenja, u jedinjenju formule (I), R2apredstavlja fluoro.

[0022] U jednom primeru izvođenja, u jedinjenju formule (I), R2bpredstavlja metoksi.

[0023] U jednom primeru izvođenja, u jedinjenju formule (I), R2bpredstavlja hidroksi.

[0024] U jednom primeru izvođenja, u jedinjenju formule (I), R2cpredstavlja metoksi.

[0025] U jednom primeru izvođenja, u jedinjenju formule (I), R2cpredstavlja hidroksi.

[0026] U jednom primeru izvođenja, u jedinjenju formule (I), R2bpredstavlja metoksi i R2cpredstavlja hidroksil.

[0027] U jednom primeru izvođenja, u jedinjenju formule (I), R2bpredstavlja hidroksil i R2cpredstavlja metoksi.

[0028] U jednom primeru izvođenja, u jedinjenju formule (I), R2bi R2coba predstavljaju metoksi.

[0029] U jednom primeru izvođenja, u jedinjenju formule (I), R2bi R2coba predstavljaju hidroksil.

[0030] U jednom primeru izvođenja, u jedinjenju formule (I), R3predstavlja vodonik.

[0031] U jednom primeru izvođenja, u jedinjenju formule (I), R3predstavlja C1-6alkil, naročito C1-4alkil, još specifičnije izopropil.

[0032] U jednom primeru izvođenja, u jedinjenju formule (I), R3predstavlja C1-6alkil, naročito C1-4alkil, još specifičnije metil.

[0033] U jednom primeru izvođenja, u jedinjenju formule (I), R4predstavlja vodonik.

[0034] U jednom primeru izvođenja, u jedinjenju formule (I), R4predstavlja metil ili etil.

[0035] U jednom primeru izvođenja, u jedinjenju formule (I),

n predstavlja ceo broj jednak 1;

R1predstavlja C1-6alkil, naročito C1-4alkil, još specifičnije metil; R2apredstavlja vodonik ili fluoro, naročito vodonik;

R2bpredstavlja metoksi; R2cpredstavlja metoksi;

R3predstavlja vodonik ili C1-6alkil, naročito C1-6alkil, još specifičnije C1-4alkil, još specifičnije izopropil; R4predstavlja vodonik.

[0036] U jednom primeru izvođenja, u jedinjenju formule (I), n predstavlja ceo broj jednak 1 ili 2;

R1predstavlja C1-6alkil, naročito C1-4alkil, još specifičnije metil ili etil;

R2apredstavlja vodonik ili fluoro, naročito vodonik; R2bpredstavlja metoksi;

R2cpredstavlja metoksi;

R3predstavlja vodonik ili C1-6alkil, naročito C1-6alkil, još specifičnije C1-4alkil, još specifičnije izopropil ili metil;

R4predstavlja vodonik.

[0037] U jednom primeru izvođenja, u jedinjenju formule (la), n predstavlja ceo broj jednak 1.

[0038] U jednom primeru izvođenja, u jedinjenju formule (la), n predstavlja ceo broj jednak 2.

[0039] U jednom primeru izvođenja, u jedinjenju formule (la), R1predstavlja vodonik ili C1-

6alkil, naročito C1-6alkil, još specifičnije metil.

[0040] U jednom primeru izvođenja, u jedinjenju formule (la), R1predstavlja vodonik ili C1-

6alkil, naročito C1-6alkil, još specifičnije etil.

[0041] U jednom primeru izvođenja, u jedinjenju formule (la), R1predstavlja vodonik.

[0042] U jednom primeru izvođenja, u jedinjenju formule (la), R2apredstavlja vodonik ili fluoro.

[0043] U jednom primeru izvođenja, u jedinjenju formule (la), R2apredstavlja vodonik.

[0044] U jednom primeru izvođenja, u jedinjenju formule (la), R2apredstavlja fluoro.

[0045] U jednom primeru izvođenja, u jedinjenju formule (la), R2bpredstavlja metoksi.

[0046] U jednom primeru izvođenja, u jedinjenju formule (la), R2bpredstavlja hidroksi.

[0047] U jednom primeru izvođenja, u jedinjenju formule (la), R2cpredstavlja metoksi.

[0048] U jednom primeru izvođenja, u jedinjenju formule (la), R2cpredstavlja hidroksi.

[0049] U jednom primeru izvođenja, u jedinjenju formule (la), R2bpredstavlja metoksi i R2cpredstavlja hidroksil.

[0050] U jednom primeru izvođenja, u jedinjenju formule (la), R2bpredstavlja hidroksil i R2cpredstavlja metoksi.

[0051] U jednom primeru izvođenja, u jedinjenju formule (la), R2bi R2coba predstavljaju metoksi.

[0052] U jednom primeru izvođenja, u jedinjenju formule (la), R2bi R2coba predstavljaju hidroksil.

[0053] U jednom primeru izvođenja, u jedinjenju formule (la), R3predstavlja vodonik.

[0054] U jednom primeru izvođenja, u jedinjenju formule (la), R3predstavlja C1-6alkil, naročito C1-4alkil, još specifičnije izopropil.

[0055] U jednom primeru izvođenja, u jedinjenju formule (la), R3predstavlja C1-6alkil, naročito C1-4alkil, još specifičnije metil.

[0056] U jednom primeru izvođenja, u jedinjenju formule (la),

n predstavlja ceo broj jednak 1;

R2bpredstavlja metoksi; R2cpredstavlja metoksi;

R3predstavlja vodonik ili C1-6alkil, naročito C1-6alkil, još specifičnije C1-4alkil, još specifičnije izopropil.

[0057] U jednom primeru izvođenja, u jedinjenju formule (la), n predstavlja ceo broj jednak 1 ili 2;

R1predstavlja C1-6alkil, naročito C1-4alkil, još specifičnije metil ili etil; R2apredstavlja vodonik ili fluoro, naročito vodonik;

R2bpredstavlja metoksi; R2cpredstavlja metoksi;

R3predstavlja vodonik ili C1-6alkil, naročito C1-6alkil, još specifičnije C1-4alkil, još specifičnije izopropil ili metil.

[0058] U jednom primeru izvođenja, u jedinjenju formule (Ib), n predstavlja ceo broj jednak 1.

[0059] U jednom primeru izvođenja, u jedinjenju formule (Ib), n predstavlja ceo broj jednak 2.

[0060] U jednom primeru izvođenja, u jedinjenju formule (Ib), R1predstavlja vodonik ili C1-

6alkil, naročito C1-6alkil, još specifičnije metil.

[0061] U jednom primeru izvođenja, u jedinjenju formule (Ib), R1predstavlja vodonik ili C1-

6alkil, naročito C1-6alkil, još specifičnije etil.

[0062] U jednom primeru izvođenja, u jedinjenju formule (Ib), R1predstavlja vodonik.

[0063] U jednom primeru izvođenja, u jedinjenju formule (Ib), R2bpredstavlja metoksi.

[0064] U jednom primeru izvođenja, u jedinjenju formule (Ib), R2bpredstavlja hidroksi.

[0065] U jednom primeru izvođenja, u jedinjenju formule (Ib), R2cpredstavlja metoksi.

[0066] U jednom primeru izvođenja, u jedinjenju formule (Ib), R2cpredstavlja hidroksi.

[0067] U jednom primeru izvođenja, u jedinjenju formule (Ib), R2bpredstavlja metoksi i R2cpredstavlja hidroksil.

[0068] U jednom primeru izvođenja, u jedinjenju formule (Ib), R2bpredstavlja hidroksil i R2cpredstavlja metoksi.

[0069] U jednom primeru izvođenja, u jedinjenju formule (Ib), R2bi R2coba predstavljaju metoksi.

[0070] U jednom primeru izvođenja, u jedinjenju formule (Ib), R2bi R2coba predstavljaju hidroksil.

[0071] U jednom primeru izvođenja, u jedinjenju formule (Ib), R3predstavlja vodonik.

[0072] U jednom primeru izvođenja, u jedinjenju formule (Ib), R3predstavlja C1-6alkil, naročito C1-4alkil, još specifičnije izopropil.

[0073] U jednom primeru izvođenja, u jedinjenju formule (Ib), R3predstavlja C1-6alkil, naročito C1-4alkil, još poželjnije metil.

[0074] U jednom primeru izvođenja, u jedinjenju formule (Ib),

n predstavlja ceo broj jednak 1;

R1predstavlja C1-6alkil, naročito C1-4alkil, još specifičnije metil; R2bpredstavlja metoksi; R2cpredstavlja metoksi;

[0075] U jednom primeru izvođenja, u jedinjenju formule (Ib),

n predstavlja ceo broj jednak 1 ili 2;

R1predstavlja C1-6alkil, naročito C1-4alkil, još specifičnije metil ili etil; R2bpredstavlja metoksi;

R2cpredstavlja metoksi;

[0076] U jednom primeru izvođenja, u jedinjenju formule (Ic), R1predstavlja vodonik ili C1-

6alkil, naročito C1-6alkil, još specifičnije metil.

[0077] U jednom primeru izvođenja, u jedinjenju formule (Ic), R1predstavlja vodonik ili C1-

6alkil, naročito C1-6alkil, još specifičnije etil.

[0078] U jednom primeru izvođenja, u jedinjenju formule (Ic), R1predstavlja vodonik.

[0079] U jednom primeru izvođenja, u jedinjenju formule (Ic), R2bpredstavlja metoksi.

[0080] U jednom primeru izvođenja, u jedinjenju formule (Ic), R2bpredstavlja hidroksi.

[0081] U jednom primeru izvođenja, u jedinjenju formule (Ic), R2cpredstavlja metoksi.

[0082] U jednom primeru izvođenja, u jedinjenju formule (Ic), R2cpredstavlja hidroksi.

[0083] U jednom primeru izvođenja, u jedinjenju formule (Ic), R2bpredstavlja metoksi i R2cpredstavlja hidroksil.

[0084] U jednom primeru izvođenja, u jedinjenju formule (Ic), R2bpredstavlja hidroksil i R2cpredstavlja metoksi.

[0085] U jednom primeru izvođenja, u jedinjenju formule (Ic), R2bi R2coba predstavljaju metoksi.

[0086] U jednom primeru izvođenja, u jedinjenju formule (Ic), R2bi R2coba predstavljaju hidroksil.

[0087] U jednom primeru izvođenja, u jedinjenju formule (Ic),

R1predstavlja C1-6alkil, naročito C1-4alkil, još specifičnije metil; R2bpredstavlja metoksi; R2cpredstavlja metoksi.

[0088] U jednom primeru izvođenja, u jedinjenju formule (Ic),

R2bpredstavlja metoksi; R2cpredstavlja metoksi.

[0089] U jednom primeru izvođenja, u jedinjenju formule (Id), R2bpredstavlja metoksi.

[0090] U jednom primeru izvođenja, u jedinjenju formule (Id), R2bpredstavlja hidroksi.

[0091] U jednom primeru izvođenja, u jedinjenju formule (Id), R2cpredstavlja metoksi.

[0092] U jednom primeru izvođenja, u jedinjenju formule (Id), R2cpredstavlja hidroksi.

[0093] U jednom primeru izvođenja, u jedinjenju formule (Id), R2bpredstavlja metoksi i R2cpredstavlja hidroksil.

[0094] U jednom primeru izvođenja, u jedinjenju formule (Id), R2bpredstavlja hidroksil i R2cpredstavlja metoksi.

[0095] U jednom primeru izvođenja, u jedinjenju formule (Id), R2bi R2coba predstavljaju metoksi.

[0096] U jednom primeru izvođenja, u jedinjenju formule (Id), R2bi R2coba predstavljaju hidroksil.

[0097] U jednom primeru izvođenja, u jedinjenju formule (Ie), R1predstavlja vodonik ili C1-

6alkil, naročito C1-6alkil, još specifičnije metil.

[0098] U jednom primeru izvođenja, u jedinjenju formule (Ie), R1predstavlja vodonik ili C1-

6alkil, naročito C1-6alkil, još specifičnije etil.

[0099] U jednom primeru izvođenja, u jedinjenju formule (Ie), R1predstavlja vodonik.

[0100] U jednom primeru izvođenja, u jedinjenju formule (Ie), R2bpredstavlja metoksi.

[0101] U jednom primeru izvođenja, u jedinjenju formule (Ie), R2bpredstavlja hidroksi.

[0102] U jednom primeru izvođenja, u jedinjenju formule (Ie), R2cpredstavlja metoksi.

[0103] U jednom primeru izvođenja, u jedinjenju formule (Ie), R2cpredstavlja hidroksi.

[0104] U jednom primeru izvođenja, u jedinjenju formule (Ie), R2bpredstavlja metoksi i R2cpredstavlja hidroksil.

[0105] U jednom primeru izvođenja, u jedinjenju formule (Ie), R2bpredstavlja hidroksil i R2cpredstavlja metoksi.

[0106] U jednom primeru izvođenja, u jedinjenju formule (Ie), R2bi R2coba predstavljaju metoksi.

[0107] U jednom primeru izvođenja, u jedinjenju formule (Ie), R2bi R2coba predstavljaju hidroksil.

[0108] U jednom primeru izvođenja, u jedinjenju formule (Ie),

R1predstavlja C1-6alkil, naročito C1-4alkil, još specifičnije metil;

R2bpredstavlja metoksi; R2cpredstavlja metoksi.

[0109] U jednom primeru izvođenja, u jedinjenju formule (Ie),

R2bpredstavlja metoksi;

R2cpredstavlja metoksi.

[0110] U jednom primeru izvođenja, u jedinjenju formule (I),

n predstavlja ceo broj jednak 1 ili 2;

R1predstavlja vodonik ili C1-6alkil, naročito C1-4alkil, još specifičnije metil ili etil;

R2apredstavlja vodonik ili fluoro, naročito vodonik; R2bpredstavlja metoksi ili hidroksil; R2cpredstavlja metoksi ili hidroksil;

R3predstavlja C1-6alkil, još specifičnije C1-4alkil, još specifičnije izopropil ili metil;

R4predstavlja vodonik.

[0111] U jednom primeru izvođenja, jedinjenje formule (I) kao što je ovde definisano je izabrano od sledećih jedinjenja ili je jedno od sledećih jedinjenja:

njegove farmaceutski prihvatljive soli ili njegovog solvata.

[0112] U jednom primeru izvođenja, jedinjenje formule (I) kao što je ovde definisano je izabrano od sledećih jedinjenja ili je jedno od sledećih jedinjenja:

njegova farmaceutski prihvatljiva so ili njegov solvat.

[0113] Za izbegavanje nedoumica, podrazumeva se da svaka opšta i specifična preferenca, primer izvođenja i primer za jedan supstituent može se kombinovati sa svakom opštom i specifičnom preferencom, primerom izvođenja i primerom za jedan ili više, poželjno, sve druge supstituente kao što je definisano ovde i da svi takvi primeri izvođenja su obuhvaćeni ovom prijavom.

Postupci za pripremanje jedinjenja Formule (I)

[0114] U ovom odeljku, kao i u svim drugim odeljcima ove prijave osim ukoliko kontekst ne nalaže drugačije, reference na formulu (I) takođe uključuju sve druge sub-grupe i njihove primere kao što je ovde definisano.

[0115] Generalno, jedinjenje formule (I) može se pripremiti prema sledećoj reakcionoj šemi

Šema 1

[0116] Na Šemi 1, primenjuju se sledeći reakcioni uslovi:

1: reakcija intermedijera formule (II) sa formaldehidom u prisustvu pogodnog rastvarača, kao što je naprimer dioksan, N,N-dimetilformamid, N,N-dimetilacetamid, na temepraturi u opsegu od sobne temperature do refluksa.

[0117] Smatra se da će stručnjak prepoznati u kojim uslovima i na kom delu molekula može biti odgovarajuća zaštitna grupa. Na primer, zaštitna grupa na R1substituentu ili na pirazol delu, ili zaštitna grupa na R3supstituentu ili na R2a,b,csupstituentu ili njihovoj kombinaciji. Takođe se smatra da će stručnjak prepoznati odgovarajuću zaštitnu grupu, kao što je na primer - C(=O)-O-C1-4alkil ili

ili O-Si(CH3)2(C(CH3)3) ili -CH2-O-CH2CH2-O-CH3.

[0118] Predmetni pronalazak takođe sadrži deuterisana jedinjenja. Ova deuterisana jedinjenja mogu se pripremiti korišćenjem odgovarajućih deuterisanih intermedijera tokom procesa sinteze.

[0119] Jedinjenja formule (I) mogu se takođe međusobno pretvarati preko reakcija poznatih u tehnici ili transformacijama funkcionalnih grupa. Jedinjenja formule (I) naznačeno time da R1predstavlja vodonik mogu se pretvoriti u jedinjenje formule (I) naznačeno time da R1predstavlja C1-6alkil ili hidroksiC1-6alkil, reakcijom sa C1-6alkil-W ili hidroksiC1-6alkil-W, naznačeno time da W predstavlja pogodnu odlazeću grupu, kao što je na primer halo, npr. bromo i slično, u prisustvu pogodne baze, kao što je na primer natrijum hidrid ili kalijum karbonat, i pogodni rastvarač, kao što je na primer acetonitril ili N,N- dimetilformamid. Jedinjenja formule (I) naznačeno time da R1predstavlja vodonik mogu se takođe pretvarati u jedinjenje formule (I) naznačeno time da R1predstavlja C1-6alkil-OH, reakcijom sa W-C1-

6alkil-O-Si(CH3)2(C(CH3)3) u prisustvu pogodne baze, kao što je na primer natrijum hidrid, i pogodan rastvarač, kao što je na primer N,N-dimetilformamid, praćeno reakcijom deprotekcije silil zaštićene grupe postupcima poznatim u tehnici. Jedinjenja formule (I) naznačeno time da R1predstavlja vodonik, mogu se takođe pretvoriti u jedinjenje formule (I) naznačeno time da R1predstavlja etil supstituisan sa -S(=O)2-C1-6alkil, reakcijom sa C1-6alkilvinilsulfonom, u prisustvu pogodne baze, kao što je na primer trietilamin, i pogodni rastvarač, kao što je na primer alkohol, npr. metanol ili reakcijom sa C1-6alkil-2-bromoetilsulfonom u prisustvu pogodnog deprotonujućeg sredstva, kao što je na primer NaH, i pogodan rastvarač, kao što je na primer dimetilformamid. Jedinjena formule (I) naznačeno time da R2bili R2cpredstavlja -OCH3mogu se konvertovati u jedinjenje formule (I) naznačeno time da R2bili R2cpredstavlja -OH reakcijom sa bor tribromidom u prisustvu pogodnog rastvarača, kao što je na primer dihlorometan. Jedinjenja formule (I) naznačeno time da R2bili R2cpredstavlja -OH može se konvertovati u jedinjenje formule (I) naznačeno time da R2bili R2cpredstavlja -OCH3reakcijom sa metil jodom u prisustvu pogodne baze, kao što je na primer kalijum karbonat, i pogodni rastvarač, kao što je na primer N,N-dimetilformamid.

[0120] Generalno, jedinjenja formule (Id) mogu se takođe pripremiti njihovom inkubacijom sa frakcijama jetre životinja, npr. pacova ili čoveka, i nakon toga izolovanjem željenih proizvoda od inkubacionog medijuma prema sledećoj reakcionoj šemi.

[0121] Intermedijeri formule (II) ili (II-a) mogu se pripremiti kao što je opisano u WO2011/135376 (na primer jedinjenja formule (I-b) ili (I-b-3) iz WO2011/135376).

[0122] Dodatni aspekt pronalaska je proces za pripremu jedinjenja formule (I) kao što je ovde definisano, pri čemu proces sadrži:

(i) reakciju jedinjenja formule (II) sa formaldehidom u prisustvu pogodnog rastvarača, kao što je na primer dioksan, N,N-dimetilformamid, N,N-dimetilacetamid, na pogodnoj temperaturi, kao što je temperatura u opsegu od sobne temperature do refluksa;

naznačeno time da R1, R2a, R2b, R2c, R3, R4i n su kao što je ovde definisano; i nakon toga izborno pretvaranjem jednog jedinjenja formule (I) u drugo jedinjenje formule (I).

Farmaceutski prihvatljive so, solvati ili njihovi derivati

[0123] U ovom odeljku, kao i u svim drugim odeljcima ove prijave, ukoliko kontekst ne ukazuje drugačije, reference na formulu (I) uključuju reference na sve druge sub-grupe, preference, primere izvođenja i njihove primere kao što je ovde definisano.

[0124] Ukoliko nije drugačije naznačeno, reference na određeno jedinjene takođe uključuju jonske oblike, soli, solvate, optičke izomere, geometrijske izomere, tautomere i njihove izotope, na primer, kao što je razmatrano u nastavku; poželjno, jonske oblike, ili soli ili tautomere ili optičke izomere ili geometrijske izomere ili njegove solvate; i poželjnije, jonske oblike, ili soli ili tautomere ili njegove solvate, još poželjnije soli ili tautomeri ili njegovi solvati. Mnoga jedinjenja formule (I) mogu postojati u obliku soli, na primer kiselih adicionih soli ili, u određenim slučajevima soli organskih i neorganskih baza kao što su karboksilat, sulfonat i fosfat soli. Sve takve soli su unutar obima ovog pronalaska, i reference na jedinjenja formule (I) uključuju oblike soli jedinjenja. Shvatiće se da reference na "derivate" uključuju reference na njihove jonske oblike, soli, solvate, optičke izomere, geometrijske izomere, tautomere i izotope.

[0125] Prema jednom aspektu pronalaska obezbeđeno je jedinjenje kao što je definisano ovde ili njegova so, tautomer, ili solvat. Prema dodatnom aspektu pronalaska obezbeđeno je jedinjenje kao što je definisano ovde ili njegova so ili solvat. Reference na jedinjenja formule (I) i njihove sub-grupe kao što je ovde definisano unutar svog obima uključuju njihove soli ili solvate ili tautomere jedinjenja.

[0126] Oblici soli jedinjenja prema pronalasku su tipično farmaceutski prihvatljive soli, i primeri farmaceutski prihvatljivih soli su razmatrani u Berge et al. (1977) "Pharmaceutically Acceptable Salts," J. Pharm. Sci., Vol. 66, pp. 1-19. Međutim, soli koje nisu farmaceutski prihvatljive mogu se takođe pripremiti kao intermedijerni oblici koji se zatim mogu konvertovati u farmaceutski prihvatljive soli. Takvi oblici ne-farmaceutski prihvatljivih soli, koji mogu biti korisni, na primer, u prečišćavanju ili razdvajanju jedinjenja prema pronalasku, takođe formiraju deo pronalaska.

[0127] Soli prema predmetnom pronalasku mogu se sintetisati od roditeljskog jedinjenja koje sadrži baznu ili kiselu grupu preko konvencionalnih hemijskih postupaka kao što su postupci opisani u Pharmaceutical Salts: Properties, Selection, and Use, P. Heinrich Stahl (Editor), Camille G. Wermuth (Editor), ISBN: 3-90639-026-8, Hardcover, 388 pages, August 2002. Generalno, takve soli se mogu pripremiti reakcijom oblika slobodne kiseline ili baze ovih jedinjenja sa odgovarajućom bazom ili kiselinom u vodi ili u organskom rastvaraču, ili u smeši oba; generalno, nevodeni medijum kao što je etar, etil acetat, etanol, izopropanol, ili acetonitril su korišćeni. Jedinjenja prema pronalasku mogu postojati kao mono- ili di-soli u zavisnosti od pKa kiseline od koje je formirana so.

[0128] Kisele adicione soli mogu se formirati sa raznim kiselinama, i neorganskim i organskim. Primeri kiselih adicionih soli uključuju soli formirane sa kiselinom izabranom iz grupe koja se sastoji od sirćetne, 2,2-dihlorosirćetne, adipinske, alginske, askorbinske (npr. L-askorbinske), L-asparaginske, benzensulfonske, benzojeve, 4-acetamidobenzojeve, buterne, (+) kamforne, kamfor-sulfonske, (+)-(1S)-kamfor-10-sulfonske, dekanska, heksanske, kaprilne, cinaminske, limunske, ciklaminske, dodecil sulfata, etan-1,2-disulfonske, etanesulfonske, 2-hidroksietansulfonske, mravlje, fumarne, galaktarinske, gentizinske, glukoheptonske, D-glukonske, glukuronske (npr. D-glukuronske), glutaminske (npr. L-glutaminske), α-oksoglutarne, glikolne, hipurinske, bromovodonične, hlorovodonične, jodovodonične, izetionske, mlečne (npr. (+)-L-mlečne, (6)-DL-mlečne), laktobionske, maleinske, jabučne, (-)-L-jabučne, malonske, (6)-DL-mandelinske, metansulfonske, naftalensulfonske (npr. naftalen-2-sulfonske), naftalen-1,5-disulfonske, 1-hidroksi-2-naftoinske, nikotinske, azotne, oleinske, orotične, oksalne, palmitinske, pamoinske, fosforne, propionske, L-piroglutaminske, piruvinske, salicilne, 4-amino-salicilne, sebacinske, stearinske, ćilibarne, sumporne, taninske, (+)-L-vinske, tiocijanske, toluensulfonske (npr. ptoluensulfonske), undecilenske i pentanske kiseline, kao i acilovanih amino kiselina i katjonizmenjivačkih smola.

[0129] Jedna specifična grupa soli sastoji se od soli formiranih od sirćetne, hlorovodonične, jodovodonične, fosforne, azotne, sumporne, limunske, mlečne, ćilibarne, maleinske, jabučne, izetionske, fumarne, benzensulfonske, toluensulfonske, metansulfonske (mezilat), etanesulfonske, naftalensulfonske, pentanske, sirćetne, propanske, buterne, malonske, glukuronske i laktobionske kiseline. Druga grupa kiselih adicionih soli uključuje soli formirane od sirćetne, adipinske, askorbinske, asparaginske, limunske, DL-mlečne, fumarne, glukonske, glukuronske, hipurinske, hlorovodonične, glutaminske, DL-jabučne, metansulfonske, sebacinske, stearinske, ćilibarne i vinske kiseline.

[0130] Ukoliko je jedinjenje anjonsko, ili ima funkcionalnu grupu koja može biti anjonska, onda so može biti formirana sa pogodnim katjonom. Primeri pogodnih neorganskih katjona uključuju, ali nisu ograničeni na, jone alkalnog metala kao što je Na<+>i K<+>,katjoni zemnoalkalnog metala kao što je Ca<2+>i Mg<2+>,i drugi katjoni kao što je Al<3+>. Primeri pogodnih organskih katjona uključuju, ali nisu ograničeni na, amonijum jon (tj., NH<4+>) i supstituisani amonijum joni (npr., NH3R<+>, NH2R<2+>, NHR3<+>, NR4<+>).

[0131] Primeri nekih pogodnih amonijum jona su oni izvedeni od: etilamina, dietilamina, dicikloheksilamina, trietilamina, butilamina, etilendiamina, etanolamina, dietanolamina, piperazina, benzilamina, fenilbenzilamina, holina, meglumina, i trometamina, kao i aminokiselina, kao što su lizin i arginin. Primer zajedničkog kvaternernog amonijum jona je N(CH3)<+>.

[0132] Gde jedinjenja formule (I) sadrže funkcionalnu grupu amina, ona mogu formirati kvaternarne amonijum soli, na primer reakcijom sa alkilujućim sredstvom prema postupcima dobro poznatim stručnjacima. Takva kvaternarna amonijum jedinjenja su unutar obima formule (I). Jedinjenja formule (I) koja sadrže funkcionalnu grupu amina mogu takođe formirati N-okside. Ovde referenca na jedinjenje formule (I) koje sadrži funkcionalnu amino grupu takođe uključuje N-oksid. Gde jedinjenje sadrži nekoliko funkcionalnih amino grupa, jedan ili više od jednog atoma azota može biti oksidovano da formira N-oksid. Naročiti primeri N-oksida su N-oksidi tercijarnog amina ili atom azota heterociklusa koji sadrži azot. N-oksidi se mogu formirati tretmanom odgovarajućeg amina sa oksidujućim sredstvom kao što je vodonik peroksid ili per-ksielina (npr. peroksikarboksilna kiselina), videti na primer, Advanced Organic Chemistry, od Jerry March, 4th Edition, Wiley Interscience, pages. Specifičnije, N-oksidi se mogu stvoriti procedurom od L. W. Deady (Syn. Comm. (1977), 7, 509-514) u kojoj je amin jedinjenje reagovano sa m-hloroperoksibenzojevom kiselinom (MCPBA), na primer, u inertnom rastvaraču kao što je dihlorometan.

[0133] Jedinjenja prema pronalasku mogu formirati solvate, na primer sa vodom (tj., hidrate) ili uobičajenim organskim rastvaračima. Kao što je ovde korišćeno, termin "solvat" označava fizičku asocijaciju jedinjenja prema predmetnom pronalasku sa jednim ili više molekula rastvarača. Ova fizička asocijacija uključuje različite stepene jonskog i kovalentnog vezivanja, uključujući vodonične veze.

[0134] U određenim slučajevima solvat će biti sposoban da se izoluje, na primer kada je jedan ili više molekula rastvarača inkorporisano u kristalnu rešetku čvrstog kristala. Namera je da termin "solvat" obuhvata i faze u rastvoru i solvate koji se mogu izolovati. Ne-ograničavajući primeri pogodnih solvata uključuju jedinjenja prema pronalasku u kombinaciji sa vodom, izopropanolom, etanolom, metanolom, DMSO, etil acetatom, sirćetnom kiselinom ili etanolaminom i slično. Jedinjenja prema pronalasku mogu ispoljavati njihove biološke efekte dok su u rastvoru.

[0135] Solvati dobro poznati u farmaceutskoj hemiji. Oni mogu biti važni za procese za pripremu supstance (npr. u odnosu na njihovo prečišćavanje, skladištenje supstance (npr. njegovu stabilnost) i lakoću rukovanja supstancom i često su formirani kao deo stadijuma izolacije ili prečišćavanja ili hemijske sinteze. Stručnjak će moći da odredi putem standardnih i dugo korišćenih tehnika da li je formiran hidrat ili drugi solvat u uslovima izolacije ili prečišćavanja koji su korišćeni za pripremu datog jedinjenja. Primeri takvih tehnika uključuju termogravimetrijsku analizu (TGA), diferencijalnu skenirajuću kalorimetriju (DSC), rendgensku kristalografiju (npr. rendgenska kristalografija pojedinačnog kristala ili rendgenska difrakcija praha) i NMR čvrstog stanja (SS-NMR, takođe poznata kao “Magic Angle Spinning NMR” ili MAS-NMR). Takve tehnike su podjednako deo standardnog analitičkog paketa alata stručnjaka kao što su NMR, IR, HPLC i MS. Alternativno stručnjak može namerno formirati solvat korišćenjem kristalizacionih uslova koji uključuju količinu rastvarača potrebnu za određeni solvat. Nakon toga standardni postupci prethodno opisani, mogu se koristiti da se utvrdi da li su solvati formirani. Formulom (I) su takođe obuhvaćeni bilo koji kompleksi (npr. inkluzioni kompleksi ili klatrati sa jedinjenjima kao što su ciklodekstrini, ili kompleksi sa metalima) jedinjenja.

[0136] Dodatno, jedinjenja predmetnog pronalaska mogu imati jedan ili više polimorfnih (kristalnih) ili amorfnih oblika i namera je da kao takvi budu uključeni u obim pronalaska.

[0137] Jedinjenja formule (I) mogu postojati u brojnim različitim geometrijskim izomernim, i tautomernim oblicima i reference na jedinjenja formule (I) uključuju sve takve oblike. Za izbegavanje nedoumica, tamo gde jedinjenje može postojati u jednom od nekoliko geometrijskih izomernih ili tautomernih oblika i samo je jedan specifično opisan ili prikazan, svi drugi su bez obzira na to obuhvaćeni formulom (I). Drugi primeri tautomernih oblika uključuju, na primer, keto-, enol-, i enolat-oblike, kao na primer, u sledećim tautomernim parovima: keto/enol (ilustrovani u nastavku), imin/enamin, amid/imino alkohol, amidin/endiamini, nitrozo/oksim, tioketon/enetiol, i nitro/aci-nitro.

[0138] Tamo gde jedinjenja formule (I) sadrže jedan ili više hiralnih centara, i mogu postojati u obliku dva ili više optičkih izomera, reference na jedinjenja formule (I) uključuju sve njegove optičke izomerne oblike (npr. enantiomere, epimere i dijastereoizomere), bilo kao pojedinačne optičke izomere, ili smeše (npr. racemske smeše) dva ili više optičkih izomera, ukoliko kontekst ne zahteva drugačije. Optički izomeri mogu se karakterizovati i identifikovati preko njihove optičke aktivnosti (tj. kao i - izomeri, ili d i l izomeri) ili se mogu karakterizovati u odnosu na njihove apsolutne stereohemije korišćenjem "R i S" nomenklature razvijene od strane Cahn, Ingold i Prelog, videti Advanced Organic Chemistry od Jerry March, 4th Edition, John Wiley & Sons, New York, 1992, pages 109-114, i videti takođe Cahn, Ingold & Prelog (1966) Angew. Chem. Int. Ed. Engl., 5, 385-415. Optički izomeri se mogu razdvojiti brojnim tehnikama uključujući hiralnu hromatografiju (hromatografiju na hiralnoj podlozi) i takve tehnike su dobro poznate stručnjaku. Kao alternativa hiralnoj hromatografiji, optički izomeri se mogu razdvojiti formiranjem dijastereoizomernih soli sa hiralnim kiselinama kao što su (+)-vinska kiselina, (-)-piroglutaminska kiselina, (-)-di-toluoil-L-vinska kiselina, (+)-mandelinska kiselina, (-)-jabučna kiselina, i (-)-kamforsulfonska kiselina, razdvajajući dijastereoizomere preferencijalnom krstalizacijom, i zatim disocijacijom soli za dobijanje pojedinačnih enantiomere slobodne baze.

[0139] Tamo gde jedinjenja formule (I) postoje kao dva ili više optičkih izomernih oblika, jedan enantiomer u paru enantiomera može pokazivati prednosti u odnosu na drugi enantiomer, na primer, u odnosu na biološku aktivnost. Stoga, u određenim slučajevima, može biti poželjno koristiti kao terapeutsko sredstvo samo jedan par enantiomera, ili samo jedan od mnogih dijastereoizomera. Shodno tome, pronalazak obezbeđuje kompozicije koje sadrže jedinjenje formule (I) sa jednim ili više hiralnih centara, naznačeno time da najmanje 55% (npr. najmanje 60%, 65%, 70%, 75%, 80%, 85%, 90% ili 95%) jedinjenja formule (I) je prisutno kao jedan optički izomer (npr. enantiomer ili dijastereoizomer). U jednom opštem primeru izvođenja, 99% ili više (npr. suštinski sve) od ukupne količine jedinjenja formule (I) može biti prisutno kao jedan optički izomer (npr. enantiomer ili dijastereoizomer). Kada je identifikovan specifičan izomerni oblik (npr. S konfiguracija, ili E izomer), to znači da pomenuti izomerni oblik je suštinski bez drugog izomera (ili više njih), tj. pomenuti izomerni oblik je prisutan u najmanje 55%, 60%, 65%, 70%, 75%, 80%, 85%, 90%, 95%, 99% ili više (npr. suštinski sve) od ukupne količine jedinjenja prema pronalasku.

[0140] Kada god se u ovom tekstu pominje da jedinjenja uključuju sledeću vezu , ovo označava da je jedinjenje jedan stereoizomer sa nepoznatom konfiguracijom ili smeša stereoizomera.

[0141] Jedinjenja prema pronalasku uključuju jedinjenja sa jednim ili više izotopskih supstitucija, i referenca na određeni element uključuju unutar svog obima sve izotope elementa. Na primer, referenca na vodonik uključuje unutar svog obima<1>H,<2>H (D), i<3>H (T). Slično, reference na ugljenik i kiseonik uključuju unutar svog obima respektivno<12>C,<13>C i

<14>C i<16>O i<18>O. Izotopi mogu biti radioaktivni ili ne-radioaktivni. U jednom primeru izvođenja pronalaska, jedinjenja ne sadrže radioaktivne izotope. Takva jedinjenja su poželjna za terapeutsku upotrebu. U sledećem primeru izvođenja, međutim, jedinjenje može sadržati jedan ili više radioizotopa. Jedinjenja koja sadrže takve radioizotope mogu biti korisna u dijagnostičkom kontekstu.

Protein tirozin kinaze (PTK)

[0142] Jedinjenja prema pronalasku opisana ovde inhibiraju ili moduliraju aktivnost određenih tirozin kinaza, i stoga će jedinjenja biti korisna u tretmanu ili profilaksi, naročito tretmanu, bolesnih stanja ili stanja posredovanih sa tim tirozin kinazama, naročito FGFR.

FGFR

[0143] Familija faktora rasta fibroblasta (FGF) protein tirozin kinaza (PTK) receptora reguliše raznovrsni niz fizioloških funkcija uključujući mitogenezu, zarastanje rana, diferencijaciju ćelija i angiogenezu, i razviće. I normalan i maligni rast ćelija kao i proliferacija su pogođeni promenama u lokalnoj koncentraciji FGFs, ekstracelularnim signalnim molekulima koji deluju kako kao autokrini tako i kao parakrini faktori. Autokrina FGF signalizacija može biti naročito važna u progresiji kancera zavisnih od steroidnih hormona do stanja nezavisnog od hormona. FGFs i njihovi receptori su eksprimirani sa povišenim nivoima u nekoliko tkiva i ćelijskih linija i veruje se da prekomerna ekspresija doprinosi malignom fenotipu. Dodatno, brojni onkogeni su homologi gena koji kodiraju receptore faktora rasta, i postoji potencijal za aberantnu aktivaciju FGF-zavisne signalizacije kod humanog kancera pankreasa (Knights et al., Pharmacology i Therapeutics 2010125:1 (105-117); Korc M. et al Current Kancer Drug Targets 20099:5 (639-651)).

[0144] Dva prototipska člana su kiseli faktor rasta fibroblasta (aFGF ili FGF1) i bazni faktor rasta fibroblasta (bFGF ili FGF2), i do danas, najmanje dvadeset različitih članova FGF familije je identifikovano. Ćelijski odgovor na FGFs je prenet preko četiri tipa transmembranske protein tirozin kinaze visokog afiniteta receptora faktora rasta fibroblasta (FGFR) numerisanim 1 do 4 (FGFR1 do FGFR4).

[0145] Disrupcija FGFR1puta bi trebalo da utiče na proliferaciju ćelija tumora jer je ova kinaza aktivirana u mnogim tipovima tumora dodatno proliferišućim endotelnim ćelijama. Prekomerna ekspresija i aktivacija FGFR1 u tumor-povezanoj vaskulaturi sugerisala je ulogu za ove molekule u angiogenezi tumora.

[0146] Nedavna studija je pokazala vezu između FGFR1 ekspresije i tumorigenosti kod klasičnih lobuularnih karcinoma (CLC). CLCs čine 10-15% svih kancera dojke i, generalno, nedostaje im p53 i Her2 ekspresija dok istovremeno zadržavaju ekspresiju estrogen receptora. Umnožavanje gena 8p12-p11.2 je pokazano u ~50% CLC slučajeva i pokazano je da je ovo povezano sa povećanom ekspresijom FGFR1. Preliminarne studije sa siRNK usmerene protiv FGFR1, ili malog molekula inhibitora receptora, pokazalo je da su ćelijske linije koje imaju ovu amplifikaciju naročito senzitivne na inhibiciju ovog signalnog puta. Rabdommiosarkom (RMS) je najčešći pedijatrijski sarkom mekog tkiva koji verovatno nastaje od abnormalne proliferacije i diferencijacije tokom skeletne miogeneze. FGFR1 je prekomerno eksprimiran u primarnim rabdomiosarkom tumorima i povezan je sa hipometilacijom 5’ CpG ostrvca i abnormalnom ekspresijom AKT1, NOG, i BMP4 genea. FGFR1 je takođe povezan sa skvamoznim kancerom pluća, kolorektalnim kancerom, glioblastomom, astrocitomima, kancerom prostate, sitnoćelijskim kancerom pluća, melanomom, kancerom glave i vrata, tiroidnim kancerom, kancerom uterusa.

[0147] Receptor faktora rasta fibroblasta 2 ima visok afinitet za kisele i/ili bazne faktore rasta fibroblasta, kao i za ligande faktora rasta keratinocita. Receptor faktora rasta fibroblasta 2 takođe propagira potentne osteogene efekte FGFs tokom rasta i diferencijacije osteoblasta. Pokazan je da mutacije u receptoru faktora rasta fibroblasta 2, koje dovode do kompleksnih funkcionalnih izmena, indukuju abnormalnu osifikaciju kranijalnih sutura (kraniosinostoza), ukazujući na glavnu ulogu FGFR signalizacije u intramembranskom formiranju kostiju. Na primer, kod Apert (AP) sindroma, koji se karakteriše prevremenom osifikacijom kranijalnih sutura, većina slučajeva je povezana sa tačkastim mutacijama koji dovode do zadobijanja funkcije u receptoru faktora rasta fibroblasta 2. Dodatno, skrining mutacija kod pacijenata sa sindromnom kraniosinostozom ukazuje da broj rekurentnih FGFR2 mutacija čini teške oblike Pfeiffer sindroma. Naročite mutacije FGFR2 uključuju W290C, D321A, Y340C, C342R, C342S, C342W, N549H, K641R in FGFR2.

[0148] Nekoliko teških abnormalnosti u razvoju humanog skeleta, uključujući Apert, Crouzon, Jackson-Weiss, Beare- Stevenson cutis gyrata, i Pfeiffer sindorme su povezani sa pojavom mutacija u receptoru faktora rasta fibroblasta 2. Većina, ukoliko ne svi, slučajevi Pfeiffer sindroma (PS) su takođe izazvani de novo mutacijom gena receptora faktora rasta fibroblasta 2, i nedavno je pokazano da mutacije u receptoru faktora rasta fibroblasta 2 krše jedan od kardinalnih pravila kojima se upravlja specifičnošću liganda. Naime, dva mutantna splajs oblika receptora faktora rasta fibroblasta, FGFR2c i FGFR2b, dobili su sposobnost da se vezuju za i da budu aktivirani atipičnim FGF ligandima. Ovaj gubitak specifičnosti za ligand dovodi do aberantne signalizacije i sugeriše da teški fenotipovi ovih sindroma bolesti su rezultat ektopične ligand-zavisne aktivacije receptora faktora rasta fibroblasta 2.

[0149] Genetičke aberacije FGFR3 receptor tirozin kinaze kao što su hromozomske translokacije ili tačkaste mutacije rezultuju u ektopijski eksprimiranim ili deregulisanim, konstitutivno aktivnim, FGFR3 receptorima. Takve abnoramlnosti su povezane sa subsetom multiplih mijeloma i u bešici, hepatocelularni, oralni karcinom skvamoznih ćelija i cervikalnih karcinoma. Shodno tome, FGFR3 inhibitori bi bili korisni u tretmanu multipnog mijeloma, karcinoma bešike i cervikalnog karcinoma. FGFR3 je takođe prekomerno eksprimiran u kanceru bešike, naročito invazivnom kanceru bešike. FGFR3 je često aktivviran mutacijom u urotelijalnom karcinomu (UC). Povećana ekspresija je povezana sa mutacijom (85% mutantnih tumora pokazalo je ekspresiju visokog nivoa) ali takođe 42% tumora bez detektabilne mutacije je pokazalo prekomernu ekspresiju, uključujući mnoge invazivne tumore mišića. FGFR3 je takođe povezan sa endometrijalnim i tiroidnim kancerom.

[0150] Prekomerna ekspresija FGFR4 povezana je sa slabom prognozom i kod karcinoma prostate i tiroidnog karcinoma. Dodatno polimorfizam klicine linije (Gly388Arg) je povezan sa povećanjem incidence kancera pluća, dojke, debelog creva, jetre (HCC) i prostate. Dodatno, takođe je pronađeno da je skraćeni oblik FGFR4 (uključujući domen kinaze) prisutan u 40% tumora hipofize ali nije prisutan u normalnom tkivu. Prekomerna ekspresija FGFR4 uočena je kod tumora jetre, debelog creva i pluća. FGFR4 je impliciran u kolorektalnom i kanceru jetre gde je ekspresija njegovog liganada FGF19 često povećana. FGFR4 je takođe povezan sa astrocitomima, rabdomiosarkomom.

[0151] Fibrotički uslovi su glavni medicinski problem koji je rezultat abnormalne ili prekomerne depozicije fibroznog tkiva. Ovo se dešava u mnogim bolestima, uključujući cirozu jetre, glomerulonefritis, plućnu fibrozu, sistemsku fibrozu, reumatoidni artritis, kao i prirodni proces zarastanja rana. Mehanizmi patološke fibroze nisu potpuno shvaćeni, ali se smatra da su rezultat aktivnosti različitih citokina (uključujući faktor nekroze tumora (TNF), faktore rasta fibroblasta (FGF), faktor rasta izveden iz trombocita (PDGF) i transformišućeg faktora rasta beta. (TGFβ) uključen u proliferaciju fibroblasta i depoziciju ekstracelularnih proteina matriksa (uključujući kolagen i fibronektin). Ovo rezultuje u izmeni strukture i funkcije tkiva i posledične patologije.

[0152] Određen broj prekliničkih studija je pokazao ushodnu regulaciju faktora rasta fibroblasta u prekliničkim modelima fibroze pluća. Objavljeno je da su TGFβ1 i PDGF uključeni u fibrogeni proces i dodatno publikovani rad sugeriše povećanje FGF i posledično povećanje u proliferaciji fibroblasta, može biti odgovor na povećani TGFβ1. Potencijalna terapeutska korist ciljanog delovanja na fibotički mehanizam u stanjima kao što je idiopatska plućna fibroza (IPF) je sugerisano objavljenim kliničkim efektom anti-fibrotičkog sredstva pirfenidona. Idiopatska plućna fibroza (takođe označena kao kriptogeni fibrozni alveolitis) je progresivno stanje koje uključuje stvaranje ožiljaka na plućima. Postepeno, vazdušne kese pluća zamenjuju se fibroznim tkivom, koje postaje deblje, izazivajući nepovratni gubitak sposobnosti tkiva da prenosi kiseonik u krvotok. Simptomi stanja uključuju kratak dah, hronični suvi kašalj, umor, bol u grudima i gubitak apetita što rezultuje u rapidnom gubitku težine. Stanje je ekstremno ozbiljno sa približno 50% mortaliteta nakon 5 godina.

[0153] Kao takva, jedinjenja koja inhibiraju FGFR biće korisna u obezbeđivanju sredstava za prevenciju rasta ili indukovanja apoptoze kod tumora, naročito inhibicijom angiogeneze. Stoga je predviđeno da će jedinjenja biti korisna u tretmanu ili prevenciji proliferativnih poremećaja kao što su kanceri. Naročito tumori sa aktivirajućim mutantima receptora tirozin kinaza (RTK) ili ushodnom regulacijom receptora tirozin kinaza mogu biti naročito osetljivi na inhibitore. Pacijenti sa aktivirajućim mutantima bilo koje od izoformi specifičnih RTKs razmatranih ovde mogu imati naročitu korist od tretmana sa RTK inhibitorima, na primer pacijenti sa tumorima, npr. bešike ili tumorom mozga, sa FGFR3-TACC3 translokacijom.

Receptor faktora rasta vaskularnog endotela (VEGFR)

[0154] Hronične proliferativne bolesti su često praćene dubokom angiogenezom, koja može doprineti ili održavati inflamatorno i/ili proliferativno stanje, ili koja dovodi do destrukcije tkiva preko invazivne proliferacije krvnih sudova.

[0155] Angiogeneza je generalno korišćena da da opiše razvoj novih ili zamenskih krvnih sudova, ili neovaskularizaciju. To je neophodan i fiziološki normalan proces preko koga se vaskulatura uspostavlja kod embriona. Angiogeneza se ne odigrava, generalno, u većini noramlnih adultnih tkiva, sa izuzetkom mesta ovulacije, menstruacije i zarastanja rane. Mnoge bolesti, međutim, karkateriše perzistentna i neregulisana angiogeneaza. Na primer, kod artritisa, novi kapilarni krvni sudovi vrše invaziju zgloba i uništavaju hrskavicu. Kod dijabetesa (i mnogih različitih očnih bolesti), novi sudovi vrše invaziju makule ili retine ili drugih struktura oka, i mogu izazvati slepilo. Proces ateroskleroze je povezan sa angiogenezom. Pronađeno je da su rast tumora i metastaza zavisni od angiogeneze.

[0156] Prepoznavanje uključenosti angiogeneze u glavnim bolestima praćeno je istraživanjima da se identifikuju i razviju inhibitori angiogeneze. Ovi inhibitori su generalno klasifikovani kao odgovor na zasebne ciljne strukture u kaskadi angiogeneze, kao što je aktivacija ćelija endotela angiogenim signalom; sinteza i oslobađanje degradirajućih enzima; migracija ćelija endotela; proliferacija endotelnih ćelija; i formiranje kapilarnih tubula. Stoga, angiogeneza se odigrava u mnogim stadijumima i vrše se pokušaji da se otkriju i razviju jedinjenja koja blokiraju angiogenezu u ovim različitim stadijumima.

[0157] Postoje publikacije koje tvrde da su inhibitori angiogeneze, koji deluju po raznovrsnim mehanizmima, korisni u bolestima kao što su kancer i metastaza, očne bolesti, artritis i hemangiom.

[0158] Faktor rasta vaskularnog endotela (VEGF), polipeptid, je mitogen za ćelije endotela in vitro i stimuliše angiogene odgovore in vivo. VEGF je takođe povezan sa neodgovarajućom angiogenezom. VEGFR(s) su protein tirozin kinaze (PTKs). PTKs katalizuju fosforilaciju specifičnih tirozinskih ostataka u proteinima uključenim u ćelijsku funkciju čime se reguliše rast ćelija, preživljavanje i diferencijacija.

[0159] Tri PTK receptora za VEGF su identifikovana: VEGFR-1 (Flt-1) ; VEGFR-2 (Flk-1 ili KDR) i VEGFR- 3 (Flt-4). Ovi receptori su uključeni u angiogenezu i učestvuju u prenosu signala. Od naročitog interesa je VEGFR-2, koji je transmembranski receptor PTK eksprimiran primarno u ćelijama endotela. Aktivacija VEGFR-2 sa VEGF je kritični korak u putu prenosa signala koji inicira angiogenezu tumora. VEGF ekspresija može biti konstitutivna ćelijama tumora i može takođe biti ushodno regulisana kao odgovor na određene stimuluse. Jedan takav stimulus je hipoksija, gde je VEGF ekspresija ushodno regulisana i u tumorima i u povezanim tkivima domaćina. VEGF ligand aktivira VEGFR- 2 vezivanjem sa njegovim ekstracelularnim VEGF vezujućim mestom. Ovo dovodi do dimerizacije receptora VEGFRs i autofosforilacije tirozin ostatka intracelularnog domena kinaze VEGFR-2. Domen kinaze deluje tako da prenosi fosfat od ATP do tirozinskog ostatka, činme se obezbeđuju mesta vezivanja za signalne proteine nishodno od VEGFR-2 što konačno dovodi do inicijacije angiogeneze.

[0160] Inhibicija na mestu vezivanja domena kinaze VEGFR-2 bi blokirala fosforilaciju tirozinskih ostataka i služi da poremeti inicijaciju angiogeneze.

[0161] Angiogeneza je fiziološki proces formiranja novih krvnih sudova posredovana različitim citokinima nazvanim angiogenim faktorima. Iako je njihova patofiziološka uloga u solidnim tumorima ekstenzivno istraživana više od tri decenije, poboljšanje angiogeneze u hroničnoj limfocitnoj leukemiji (CLL) i drugim hematološkim poremećajima prepoznato je u skorije vreme. Povećan nivo angiogeneze je dokumentovan sa različitim eksperimentalnim postupcima i u kostnoj srži i limfnim čvorovima pacijenata sa CLL. Iako uloga angiogeneze u patofiziologiji ove bolesti ostaje do kraja nerasvetljena, eksperimentalni podaci sugerišu da nekoliko angiogenih faktora igraju ulogu u progresiji bolesti. Takođe je pokazano da su biološki markeri angiogeneze prognostički relevantni u CLL. Ovo ukazuje da VEGFR inhibitori mogu takođe biti od koristi za pacijente sa leukemijama kao što je CLL.

[0162] Da bi tumorska masa prevazišla kritičnu veličinu, mora razviti povezanu vaskulaturu. Pretpostavljeno je da bi ciljano delovanje na vaskulaturu tumora ograničilo ekspanziju tumora i da bi mogla biti korisna terapija za kancer. Posmatranja rasta tumora ukazalo je da male mase tumora mogu opstajati u tkivu bez bilo koje tumor specifične vaskulature. Zaustavljanje rasta nevasularizovanih tumora pripisano je efektima hipoksije u centru tumora. U skorije vreme, identifikovani su razni proangiogeni i antiangiogeni faktori i došlo se do koncepta "angiogenog prekidača," procesa u kojem disrupcija normalnog odnosa angiogenih stimulusa i inhibitora u tumorskoj masi omogućava autonomnu vaskularizaciju. Izgleda da angiogenim prekidačem upravljaju iste genetičke izmene koje vode malignu konverziju: aktivacija onkogena i gubitak tumor supresor gena. Nekoliko faktora rasta deluju kao pozitivni regulatori angiogeneze. Pre svih su faktor rasta vaskularnog endotela (VEGF), bazni faktor rasta fibroblasta (bFGF), i angiogenin. Proteini kao što su trombospondin (Tsp-1), angiostatin, i endostatin funkcionišu kao negativni regulatori angiogeneze.

[0163] Inhibicija VEGFR2 ali ne VEGFR1 uočljivo remeti angiogeni prekidač, perzistentnu angiogenezu, i inicijalni rast tumora u mišjem modelu. U tumorima kasnog stadijuma, javlja se fenotipska rezistencija na VEGFR2 blokadu, jer tumori ponovo rastu tokom tretmana nakon inicijalnog perioda supresije rasta. Rezistencija VEGF blokade uključuje reaktivaciju tumorske angiogeneze, nezavisno od VEGF i povezanu sa hipoksija-posredovanom indukcijom drugih proangiogenih faktora, uključujući članove FGF familije. Ovi drugi proangiogeni signali su funkcionalno implicirani u revaskularizaciji i ponovnom rastu tumora u evazivnoj fazi, dok FGF blokada sprečava progresiju nasuprot VEGF inhibiciji.

[0164] Postoje dokazi za normalizaciju krvnih sudova glioblastoma kod pacijenata tretiranih sa inhibitorom pan-VEGF receptora tirozin kinaza, AZD2171, u fazi 2 studije. MRI determinacija normalizacije sudova u kombinaciji sa cirkulišućim biomarkerima obezbeđeje efikasne načine da se proceni odgovor na antiangiogena sredstva.

PDGFR

[0165] Maligni tumor je proizvod nekontrolisane proliferacije ćelija. rast ćelija je kontrolisan delikatnom ravnotežom između faktora promovisanja rasta i inhibicije rasta. U normalnim tkivima proizvodnja i aktivnost ovih faktora rezultuje u rastu diferenciranih ćelija na kontrolisani i regulisani način koji održava normalan integritet i funkcionisanje organa. Maligna ćelija je izbegla ovu kontrolu; prirodna ravnoteža je poremećena (preko raznih mehanizama) i neregulisana, dešava se aberantni rast ćelije. Faktor rasta od značaja u razvoju tumora je faktor rasta izveden iz trombocita (PDGF) koji sadrži familiju peptidnih faktora rasta koji prenose signal preko ćelijske površine sa recetorima tirozin kinaza (PDGFR) i stimulišu različite ćelijske funkcije uključujući rast, proliferaciju, i diferencijaciju.

Prednosti selektivnog inhibitora

[0166] Razvoj inhibitora FGFR kinaze sa profilom diferencijalne selektivnosti obezbeđuje novu priliku da se koriste ova sredstva sa ciljanim dejstvom u podgrupama pacijenata čija je bolest vođena FGFR deregulacijom. Jedinjenja koja pokazuju smanjenu inhibitornu aktivnost na dodatne kinaze, naročito VEGFR2 i PDGFR-beta, nude priliku da se ima diferencirani sporedni efekat ili toksični profil i kao takva omogućavaju efikasniji tretman ovih indikacija. Inhibitori VEGFR2 i PDGFR-beta su povezani sa toksičnostima kao što su hipertenzija ili edem respektivno. U slučaju inhibitora VEGFR2 ovaj hipertenzivni efekat je često limitirajući za dozu, može biti kontraindikovan u određenim populacijama pacijenata i zahteva kliničku obradu.

Biološka aktivnost i terapeutske upotrebe

[0167] Jedinjenja prema pronalasku, i njihove podgrupe, imaju inhibitornu ili modulirajuću aktivnost receptora faktora rasta fibroblasta (FGFR) i/ili inhibitornu ili modulirajuću aktivnost receptora faktora rasta vaskularnog endotela (VEGFR), i/ili inhibitornu ili modulirajuću aktivnost receptora faktora rasta izvedenog iz trombocita (PDGFR), i biće korisna u prevenciji ili tretmanu bolesnih stanja ili stanja opisanih ovde. Dodatno jedinjenja prema pronalasku, i njihove podgrupe, biće korisni u prevenciji ili tretiranju bolesti ili stanja posredovanog sa kinazama. Reference na prevenciju ili profilaksu ili tretman bolesnog stanja ili stanja kao što je kancer uključuju unutar svog obima ublažavanje ili smanjivanje incidence kancera.

[0168] Kao što je ovde korišćeno, namera je da termin "modulacija", kao što je primenjeno na aktivnost kinaze definiše promenu u nivou biološke aktivnosti protein kinaze. Stoga, modulacija obuhvata fiziološke promene koje dovode do povećanja ili smanjenja u raktivnosti relevantne protein kinaze. U poslednje pomenutom slučaju, modulacija može biti opisana kao "inhibicija". Modulacija može nastati direktno ili indirektno, i može biti posredovana bilo kojim mehanizmom i na bilo kom fiziološkom nivou, uključujući na primer na nivou ekspresije gena (uključujući na primer transkripciju, translaciju i/ili post-translacionu modifikaciju), na nivou ekspresije gena koji kodira regulatorne elemente koji deluju direktno ili indirektno na nivoe aktivnosti kinaze. Stoga, modulacija može implicirati povećanu/suprimiranu ekspresiju ili prekomernu ili nedovoljnu ekspresiju kinaze, uključujući amplifikaciju gena (tj. višestruke kopije gena) i/ili povećanu ili smanjenu ekspresiju transkripcionim efektom, kao i hiper- (ili hipo-)aktivnošću i (de)aktivaciju protein kinaze (kinaza) (uključujući (de)aktivaciju) sa mutacijom (mutacijama). Termine "modulisano", "moduliranje" i "modulirati" treba interpretirati u skladu sa tim.

[0169] Kao što je ovde korišćeno, namera je da termin "posredovano", kao što je korišćeno npr. zajedno sa kinazom kao što je ovde opisano (i primenjeno na primer na različite fiziološke procese, bolesti, stanja, uslove, terapije, tretmane ili intervencije) ima ograničeno dejstvo takoda različiti procesi, bolesti, stanja, uslovi, tretmani i intervencije na koje se termin odnosi su oni u kojima kinaza igra biološku ulogu. U slučajevima gde je termin primenjen na bolest, stanje ili uslov, biološka uloga kinaze može biti direktna ili indirektna i može biti neophodna i/ili dovoljna za manifestaciju simptoma bolesti, stanja ili uslova (ili njegove etiologije ili progresije). Stoga, aktivnost kinaze (i naročito aberantni nivoi aktivnosti kinaze, npr. prekomerna ekspresija kinaze) ne moraju obavezno biti centralni uzrok bolesti, stanja ili uslova: pre, predviđeno je da kinazom posredovane bolesti, stanja ili uslovi uključuju one koji imaju multifaktorske etiologije i kompleksne progresije u kojima je kinaza koja je u pitanju samo delimično uključena. U slučajevima gde je termin primenjen na tretman, profilaksu ili intervenciju, uloga kinaze može biti direktna ili indirektna i može biti neophodna i/ili dovoljna za uspešnost tretmana, profilakse ili ishod intervencije. Stoga, bolesno stanje ili stanje posredovano kinazom uključuje razvoj rezistencije na bilo koji određeni lek ili tretman za kancer.

[0170] Stoga, na primer, jedinjenja prema pronalasku mogu biti korisna u ublažavanju ili smanjenju incidence kancera.

[0171] Specifičnije, jedinjenja formule (I) i njegove podgrupe su inhibitors FGFRs. Na primer, jedinjenja prema pronalasku imaju aktivnost protiv FGFR1, FGFR2, FGFR3, i/ili FGFR4, i naročito FGFRs izabranim od FGFR1, FGFR2 i FGFR3; ili naročito jedinjenja formule (I) i njihove podgrupe su inhibitors FGFR4.

[0172] Poželjna jedinjenja su jedinjenja koja inhibiraju jedan ili više FGFR izabran od FGFR1, FGFR2, FGFR3, i FGFR4. Poželjna jedinjenja prema pronalasku su ona koja imaju IC50vrednosti manje od 0.1 mM.

[0173] Jedinjenja prema pronalasku takođe imaju aktivnost protiv VEGFR.

[0174] Dodatno mnoga jedinjenja prema pronalasku pokazju selektivnost za FGFR 1, 2, i/ili 3, i/ili 4 u poređenju sa VEGFR (naročito VEGFR2) i/ili PDGFR i takva jedinjenja predstavljaju jedan poželjan primer izvođenja pronalaska. Naročito, jedinjenja pokazuju selektivnost u odnosu na VEGFR2. Na primer, mnoga jedinjenja prema pronalasku imaju IC50vrednosti protiv FGFR1, 2 i/ili 3 i/ili 4 koje su između desetog i stotog dela IC50protiv VEGFR (naročito VEGFR2) i/ili PDGFR B. Naročito poželjna jedinjenja prema pronalasku imaju najmanje 10 puta veću aktivnost protiv ili inhibiciju FGFR naročito FGFR1, FGFR2, FGFR3 i/ili FGFR4 nego VEGFR2. Poželjnije jedinjenja prema pronalasku imaju najmanje 100 puta veću aktivnost protiv ili inhibiciju FGFR naročito FGFR1, FGFR2, FGFR3 i/ili FGFR4nego VEGFR2. Ovo se može odrediti korišćenjem postupaka opisanih ovde.

[0175] Kao posledica njihove aktivnosti u modulaciji ili inhibiciji FGFR, i/ili VEGFR kinaza, jedinjenja će biti korisna u obezbeđivanju sredstava za sprečavanje rasta ili indukciju apoptoze neoplazija, naročito inhibicijom angiogeneze. Stoga je predviđeno da će jedinjenja biti korisna u tretiranju ili prevenciji proliferativnih poremećaja kao što su kanceri. Dodatno, jedinjenja prema pronalasku mogu biti korisna u tretmanu bolesti u kojima postoji poremećaj proliferacije, apoptoze ili diferencijacije.

[0176] Naročito tumori sa aktivirajućim mutantima VEGFR ili ushodnom regulacijom VEGFR i pacijenti sa povećanim nivoima serum laktat dehidrogenaze mogu biti naročito osetljivi na jedinjenja prema pronalasku. Pacijentima sa aktivirajućim mutantima bilo koje izoforme specifičnih RTKs razmatranih ovde tretman sa jedinjenjima prema pronalasku može biti naročito koristan. Na primer, prekomerna ekspresija VEGFR u ćelijama akutne leukemije gde klonske progenitorske ćelije mogu eksprimirati VEGFR. Takođe, određeni tumori sa aktivirajućim mutantima ili ushodnom regulacijom ili prekomernom ekspresijom bilo koje od izoformi FGFR kao što su FGFR1, FGFR2 ili FGFR3 ili FGFR4 mogu biti naročito osetljivi na jedinjenja prema pronalasku i stoga pacijenti kao što je ovde razmatrano sa takvim određenim tumorima mogu takođe imati naročitu korist od tretmana sa jedinjejnima prema pronalasku. Može biti poželjno da je tretman povezan sa ili usmeren na mutirani oblik jednog od receptora tirozin kinaza, kao što je ovde razmatrano. Dijagnoza tumora sa takvim mutacijama može se izvesti korišćenjem tehnika dobro poznatih stručnjaku i kao što je opisano ovde kao što je RTPCR i FISH.

[0177] Primeri kancera koji se mogu tretiratti (ili inhibirati) uključuju, ali nisu ograničeni na, karcinom, na primer karcinom mokraćne bešike, dojke, debelog creva (npr. kolorektalni karcinomi kao što je adenokarcinom debelog creva i adenom debelog creva), bubrega, urotelijalni, uterusa, epidermisa, jetre, pluća (na primer adenokarcinom, sitnoćelijski kancer pluća i nesitnoćelijski karcinomi pluća, skvamozni kancer pluća), jednjaka, glave i vrata, žučne kese, jajnika, pankreasa (npr. karcinom egzokrinog pankreasa), želudca, gastrointestinalni (takođe poznat kao gastrični) kancer (npr. gastrointestinalni stromalni tumori), grlića, endometrijuma, tiroidni, prostate, ili kože (na primer karcinom skvamoznih ćelija ili dermatofibrosarkom protuberans); kancer hipofize, hematopoetski tumor limfoidne linije, na primer leukemija, akutna limfocitna leukemija, hronična limfocitna leukemija, B-ćelijski limfom (npr. difuzni veliki B-ćelijski limfom), T-ćelijski limfom, Hodgkin limfom, ne-Hodgkin limfom, limfom vlasastih ćelija, ili Burkett limfom; hematopoetski tumor mijeloidne linije, na primer leukemije, akutne i hronične mijelogene leukemije, hronična mijelomonocitna leukemija (CMML), mijeloproliferativni poremećaj, mijeloproliferativni sindrom, mijelodisplastični sindrom, ili promijelocitna leukemija; multipli mijelom; tiroidni folikularni kancer; hepatocelularni kancer, tumor mezenhimalnog porekla (npr. Ewing sarkom), na primer fibrosarkom ili rabdomiosarkom; tumor centralnog ili perifernog nervnog sistema, na primer astrocitom, neuroblastom, gliom (kao što je glioblastom multiforme) ili švanom; melanom; seminom; teratokarcinom; osteosarkom; kseroderma pigmentozum; keratoktantom; tiroidni folikularni kancer; ili Kaposi sarkom. Naročito, skvamozni kancer pluća, kancer dojke, kolorektalni kancer, glioblastom, astrocitomi, kancer prostate, sitnoćelijski kancer pluća, melanom, kancer glave i vrata, tiroidni kancer, kancer uterusa, kancer želudca, hepatocelularni kancer, kancer grlića, multipli mijelom, kancer bešike, endometrijalni kancer, urotelijalni kancer, kancer debelog creva, rabdomiosarkom, kancer hipofize.

[0178] Primeri kancera koji se mogu tretiratti (ili inhibirati) uključuju, ali nisu ograničeni na, kancer mokraćne bešike, urotelijalni kancer, metastatski urotelijalni kancer, inoperabilni urotelijalni kancer, kancer dojke, glioblastom, kancer pluća, nesitnoćelijski kancer pluća, kancer pluća skvamoznih ćelija, adenokarcinom pluća, plućni adenokarcinom, sitnoćelijski kancer pluća, kancer jajnika, endometrijalni kancer, kancer grlića materice, sarkom mekog tkiva, karcinom skvamoznih ćelija glave i vrata, kancer želudca, kancer jednjaka, karcinom jednjaka skvamoznih ćelija, adenokarcinom jednjaka, holangiokarcinom, hepatocelularni karcinom.

[0179] Određeni kanceri su rezistentni na tretman sa određenim lekovima. Ovo može biti usled tipa tumora ili se može javiti usled tretmana sa jedinjenjem. U tom pogledu, reference na multipli mijelom uključuju bortezomib osetljivi multipli mijelom ili refraktorni multipli mijelom. Slično, reference na hroničnu mijelogenu leukemiju uključuju imitanib osetljivu hroničnu mijelogenu leukemiju i refraktornu hroničnu mijelogenu leukemiju. Hronična mijelogena leukemija je takođe poznata kao hronična mijeloidna leukemija, hronična granulocitna leukemija ili CML. Slično tome, akutna mijelogena leukemije, se takođe naziva akutna mijeloblastna leukemija, akutna granulocitna leukemija, akutna nelimfocitna leukemija ili AML.

[0180] Jedinjenja prema pronalasku mogu se takođe koristiti u tretmanu hematopoetskih bolesti abnormalne proliferacije ćelija bilo da su pre-maligne ili stabilne kao što su mijeloproliferativne bolesti. Mijeloproliferativne bolesti ("MPD"s) su grupa bolesti kostne srži u kojima je proizveden višak ćelija. One su povezane sa, i mogu evoluirati u, mujelodisplastični sindrom. Mijeloproliferativne bolesti uključuju policitemija vera, esencijalna trombocitemija i primarna mijelofibroza. Dodarni hematološki poremećaj je hipereozinofilni sindrom. T-ćelijske limfoproliferativne bolesti uključuju one izvedene od ćelija prirodnih ubica.

[0181] Dodatno jedinjenja prema pronalasku se mogu koristiti za gastrointestinalni (takođe poznat kao gastrični) kancer npr. gastrointestinalni stromalni tumori. Gastrointestinalni kancer odnosi se na maligna stanja gastrointestinalnog trakta, uključujući jednjak, želudac, jetru, žučni sitem, pankreas, creva, i anus.

[0182] Stoga, u farmaceutskim kompozicijama, upotrebama ili postupcima prema ovom pronalasku za tretiranje bolesti ili stanja koje obuhvata abnormalni rast ćelija, u jednom primeru izvođenja je kancer. [0183] Naročiti subsetovi kancera uključuju multipli mijelom, kancere mokraćne bešike, cerviksa, prostate i tiroidni karcinommi, kancere pluća, dojke, i debelog creva.

[0184] Dodatni subset kancera uključuje multipli mijelom, karcinom mokraćne bešike, hepatocelularni, oral karcinom skvamoznih ćelija i cervikalne karcinome.

[0185] Jedinjenje prema pronalasku, sa FGFR kao što je FGFR1 inhibitorna aktivnost, može biti naročito korisna u tretmanu ili prevenciji kancera dojke naročito klasičnih lobularnih karcinoma (CLC).

[0186] Kako jedinjenja prema pronalasku imaju FGFR4 aktivnost takođe će biti korisna u tretmanu kancera prostate ili hipofize, ili će biti korisna u tretmanu kancera dojke, kancra pluća, kancera prostate, kancera jetre (HCC) ili kancera prostate.

[0187] Naročito jedinjenja prema pronalasku kao što su FGFR inhibitori, su korisni u tretmanu multipnog mijeloma, mijeloproliferativnih poremećaja, endometrijalnog kancera, kancera prostate, kancera mokraćne bešike, kancera pluća, kancera jajnika, kancera dojke, kancera želudca, koloektalnog kancera, i oral karcinoma skvamoznih ćelija.

[0188] Dodatni subsetovi kancera su multipli mijelom, endometrijalni kancer, kancer mokraćne bešike, cervikalni kancer, kancer prostate, kancer pluća, kancer dojke, kolorektalni kancer i tiroidni karcinomi.

[0189] Naročito jedinjenja prema pronalasku su korisna u tretmanu multipnog mijeloma (naročito multipnog mijeloma sa t(4; 14) translokacijom ili prekomerno eksprimirajućim FGFR3), kancera prostate (hormon refraktornih karcinoma prostate), endometrijalnog kancera (naročito endometrijalnih tumora sa aktivirajućim mutacijama u FGFR2) i kancera dojke (naročito lobularnog kancera dojke).

[0190] Naročito jedinjenja su korisna u tretmanu lobularnih karcinoma kao što je CLC (klasični lobularni karcinom).

[0191] Kako jedinjenja imaju aktivnost protiv FGFR3 biće korisna u tretmanu multipnog mijeloma i kancera mokraćne bešike.

[0192] Naročito, jedinjenja imaju aktivnost protiv tumora sa FGFR3-TACC3 translokacijom, naročito tumora mokraćne bešike ili tumora mozga sa FGFR3-TACC3 translokacijom.

[0193] Naročito jedinjenja su korisna za tretman t(4; 14) translokacija pozitivnog multipnog mijeloma.

[0194] U jednom primeru izvođenja jedinjenja mogu biti korisna za tretman sarkoma. U jednom primeru izvođenja jedinjenja mogu biti korisna za tretman kancera pluća, npr.

karcinoma skvamoznih ćelija.

[0195] Kako jedinjenja imaju aktivnost protiv FGFR2 biće korisna u tretmanu kancera endometrijuma, jajnika, želudca, hepatocelularnog, materice, grlića materice i kolorektalnog kancera. FGFR2 je takođe prekomerno eksprimiran u epitelnom kanceru jajnika, stoga jedinjenja prema pronalasku mogu biti specifično korisna u tretiranju kancera jajnika kao što je epitelni kancer jajnika.

[0196] U jednom primeru izvođenja, jedinjenja mogu biti korisna u tretmanu kancera pluća, naročito NSCLC, karcinoma skvamoznih ćelija, kancera jetre, kancera bubrega, kancera dojke, kancera debelog creva, kolorektalnog kancera, kancera prostate.

[0197] Jedinjenja prema pronalasku mogu takođe biti korisna u tretmanu tumora pre-tretiranih sa VEGFR2 inhibitorom ili VEGFR2 antitelom (npr. Avastin).

[0198] Naročito jedinjenja prema pronalasku mogu biti korisna u tretmanu VEGFR2-rezistentnih tumora. VEGFR2inhibitori i antitela su korišćeni u tretmanu tiroidnih karcinoma i karcinoma ćelija bubrega, stoga jedinjenja prema pronalasku mogu biti korisna u tretmanu VEGFR2-rezistentnih tiroidnih karcinoma i karcinoma ćelija bubrega.

[0199] Kanceri mogu biti kanceri koji su ostljivi na inhibiciju bilo kog jednog ili više FGFRs izabranih od FGFR1, FGFR2, FGFR3, FGFR4, na primer, jednog ili više FGFRs izabranih od FGFR1, FGFR2 ili FGFR3.

[0200] Da li je ili ne određeni kancer je onaj koji je osetljiv na inhibiciju FGFR ili VEGFR signalizacije može se odrediti putem analize ćelijskog rasta kao što je dato u nastavku ili putem postupka kao što je dato u odeljku pod nazivom "Postupci dijagnoze".

[0201] Jedinjenja prema pronalasku, i naročito ona jedinjenja koja imaju FGFR, ili VEGFR inhibitornu aktivnost, mogu biti naročito korisna u tretmanu ili prevenciji kancera tipa povezanog sa ili koji se karkateriše sa prisustvom povišenih nivoa FGFR, ili VEGFR, na primer kancera pomenutih u ovom kontekstu u uvodnom odeljku ove prijave.

[0202] Jedinjenja prema pronalasku mogu biti korisna u tretmanu adultne populacije. Jedinjenja prema predmetnom pronalasku mogu biti korisna u tretmanu pedijatrijske populacije.

[0203] Otkriveno je da se neki FGFR inhibitori mogu koristiti u kombinaciji sa drugim antikancer sredstvima. Na primer, može biti korisno kombinovati inhibitor koji indukuje apoptozu sa drugim sredstvom koje deluje preko različitog mehanizma da reguliše ćelijski rast čime se tretiraju dva karakteristična svojstva razvoja kancera. Primeri takvih kombinacija su dati u nastavku.

[0204] Jedinjenja prema pronalasku mogu biti korisna u tretiranju drugih stanja koja su rezultat poremećaja u proliferaciji kao što je tip II ili ne-insulin zavisni dijabetes melitus, autoimune bolesti, trauma glave, šlog, epilepsija, neurodegenerativne bolesti kao što je Alzheimer bolest, bolest motornog neurona, progresivna supranuklearna paraliza, kortikobazalna degeneracija i Pick bolest na primer autoimune bolesti i neurodegenerativne bolesti.

[0205] Jedna podgrupa bolesnih stanja i stanja za koja jedinjenja prema pronalasku mogu biti korisna sastoji se od inflamatornih bolesti, kardiovaskularnih bolesti i zarastanja rane.

[0206] Takođe je poznato da FGFR, i VEGFR igraju ulogu u apoptozi, angiogenezi, proliferaciji, diferencijaciji i transkripciji i stoga jedinjenja prema pronalasku takođe mogu biti korisna u tretmanu sledećih bolesti različitih od kancera; hronične inflamatorne bolesti, na primer sistemski eritemski lupus, autoimuno posredovan glomerulonefritis, reumatoidni artritis, psorijaza, inflamatorna bolest creva, autoimuni dijabetes melitus, ekcemske reakcije preosetljivosti, astma, COPD, rinitis, i bolest gornjeg dela respiratornog trakta; kardiovaskularne bolesti na primer srčana hipertrofija, restenoza, ateroskleroza; neurodegenerativni poremećaji, na primer Alzheimer bolest, AIDS-povezana demencija, Parkinson bolest, amiotrofična lateralna skleroza, retinitis pigmentosa, spinalna muskularna atropija i cerebelarna degeneracija; glomerulonefritis; mijelodisplastični sindromi, infark miokarda povezan sa ishemijskom povredom, šlog i reperfuziona povreda, aritmija, ateroskleroza, toksinom indukovan ili povezana sa alkoholom bolesti jetre, hematološke bolesti, na primer, hronična anemijai aplastična anemija; degenerativne bolesti muskuloskeletnog sistema, na primer, osteoporoza i artritis, aspirin-osetljivi rinosinuzitis, cistična fibroza, multipla skelroza, bolesti bubrega i bol uzorkovan kancerom.

[0207] Dodatno, mutacije FGFR2 su povezane sa nekoliko teških abnormalnosti u raztvoju humanog skeleta i stoga jedinjenja prema pronalasku mogu biti korisna u tretmanu abnormalnosti u razvoju humanog skeleta, uključujući abnormalnu osifikaciju kranijalnih sutura (kraniosinostoza), Apert (AP) sindrom, Crouzon sindrom, Jackson-Weiss sindrom, Beare-Stevenson cutis gyrate sindrom, i Pfeiffer sindrom.

[0208] Jedinjenja prema pronalasku, koja imaju inhibitornu aktivnost FGFR kao što je FGFR2 ili FGFR3 inhibitorna aktivnost, mogu biti naročito korisna u tretmanu ili prevenciji skeletnih bolesti. Specifične skeletne bolesti su ahondroplazija ili tanatoforični patuljasti rast (takođe poznat kao tanatoforična displazija).

[0209] Jedinjenje prema pronalasku, koja imaju inhibitornu aktivnost FGFR kao što je FGFR1, FGFR2 ili FGFR3 inhibitorna aktivnost, može biti naročito korisno u tretmanu ili prevenciji u patologijama u kojima je progresivna fibroza simptom. Fibrotička stanja u kojima jedinjenja prema pronalasku mogu biti korisna u tretmanu uključuju bolesti koje pokazuju abnormalnu ili suvišnu depoziciju fibroznog tkiva na primer kod ciroze jetre, glomerulonefritisa, plućne fibroze, sistemske fibroze, reumatoidnog artritisa, kao i kod prirodnog procesa zarastanja rana. Naročito jedinjenja prema pronalascima mogu biti takođe korisna u tretmanu plućne fibroze naročito u idiopatskoj plućnoj fibrozi.

[0210] Prekomerna ekspresija i aktivacija FGFR i VEGFR kod vaskulature povezane sa tumorom takođe je sugerisala ulogu jedinjenja prema pronalasku u prevenciji i disrupciji inicijacije angiogeneze tumora. Naročito jedinjenja prema pronalasku mogu biti korisna u tremanu kancera, metastaze, leukemija kao što je CLL, očnih bolesti kao što je makularna degeneracija u starijem dobu naročito vlažna forma makularne degeneracije u starijem dobu, ishemijskih proliferativnih retinopatija kao što je retinopatija prevremene zrelosti (ROP) i dijabetesna retinopatija, reumatoidni artritis i hemangiom.

[0211] Aktivnost jedinjenja prema pronalasku kao inhibitora FGFR1-4, VEGFR i/ili PDGFR A/B može se meriti korišćenjem analiza datim u primerima u daljem tekstu i nivo aktivnosti pokazane od strane datog jedinjenja meže se definisati u odnosu na IC50vrednost. Poželjna jedinjenja prema predmetnom pronalasku su jedinjenja koja imaju IC50vrednost manju od 1 µM, poželjnije manju od 0.1 µM.

[0212] Pronalazak obezbeđuje jedinjenja koja imaju FGFR inhibirajuću ili modulirajuću aktivnost, i koja mogu biti korisna u prevenciji ili tretiranju bolestnih stanja ili stanja posredovanih sa FGFR kinazama. U jednom primeru izvođenja, obezbeđeno je jedinjenje kao što je ovde definisano za upotrebu u terapiji, za upotrebu u medicini. U dodatnom primeru izvođenja, obezbeđeno je jedinjenje kao što je ovde definisano za upotrebu u profilaksi ili tretmanu, naročito u tretmanu, bolesnog stanja ili stanja posredovanog sa FGFR kinazom.

[0213] Stoga, na primer, jedinjenja prema pronalasku mogu biti korisna u ublažavanju ili smanjenju incidence kancera. Stoga, u dodatnom primeru izvođenja, obezbeđeno je jedinjenje kao pto je ovde definisano za upotrebu u profilaksi ili tretmanu, naročito tretmanu, kancera. U jednom primeru izvođenja, jedinjenje kao što je ovde definisano je za upotrebu u profilaksi ili tretmanu FGFR-zavisnog kancera. U jednom primeru izvođenja, jedinjenje kao što je ovde definisano je za upotrebu u profilaksi ili tretmanu kancera posredovanog sa FGFR kinazama. Shodno tome, između ostalog je opisano:

- Postupak za profilaksu ili tretman bolesnog stanja ili stanja posredovanog sa FGFR kinazom, pri čemu postupak sadrži primenu na subjekta kome je to potrebno jedinjenje formule (I) kao što je ovde definisano.

- Postupak za profilaksu ili tretman bolesnog stanja ili stanja kao što je ovde opisano, pri čemu postupak sadrži primenu na subjekta kome je to potrebno jedinjenja formule (I) kao što je ovde definisano.

- Postupak za profilaksu ili tretman kancera, pri čemu postupak sadrži primenu na subjekta kome je to potrebno jedinjenja formule (I) kao što je ovde definisano.

- Postupak za ublažavanje ili smanjenje incidence bolesnog stanja ili stanja posredovanog sa FGFR kinazom, pri čemu postupak sadrži primenu na subjekta kome je to potrebno jedinjenja formule (I) kao što je ovde definisano.

- Postupak inhibicije FGFR kinaze, pri čemu postupak sadrži dovođenje u kontakt kinaze sa kinaza-inhibirajućim jedinjenjem formule (I) kao što je ovde definisano. - Postupak za modulaciju ćelijskog procesa (na primer ćelijske deobe) inhibicijom aktivnosti FGFR kinaze korišćenjem jedinjenja formule (I) kao što je ovde definisano. - Jedinjenje formule (I) kao što je ovde definisano za upotrebu kao modulatora ćelijskog procesa (na primer ćelijske deobe) preko inhibicije aktivnosti FGFR kinaze.

- Jedinjenje formule (I) kao što je ovde definisano za upotrebu u profilaksi ili tretmanu kancera, naročito tretmanu kancera.

- Jedinjenje formule (I) kao što je ovde definisano za upotrebu kao modulator (npr.

inhibitor) FGFR.

- Upotreba jedinjenja formule (I) kao što je ovde definisano za proizvodnju medikamenta za profilaksu ili tretman bolesnog stanja ili stanja posredovanog sa FGFR kinazom, pri čemu jedinjenje ima formulu (I) kao što je ovde definisano.

- Upotreba jedinjenja formule (I) kao što je ovde definisano za proizvodnju medikamenta za profilaksu ili tretman bolesnog stanja ili stanja kao što je ovde opisano.

- Upotreba jedinjenja formule (I) kao što je ovde definisano za proizvodnju medikamenta za profilaksu ili tretman, naročito tretman, kancera.

- Upotreba jedinjenja formule (I) kao što je ovde definisano za proizvodnju medikamenta za modulaciju (npr. inhibiciju) aktivnosti FGFR.

- Upotreba jedinjenja formule (I) kao što je ovde definisano za proizvodnju medikamenta za modulaciju ćelijskog procesa (na primer ćelijske deobe) preko inhibitorne aktivnosti FGFR kinaze.

- Upotreba jedinjenja formule (I) kao što je ovde definisano za proizvodnju medikamenta za profilaksu ili tretman bolesti ili stanja karakterisanog ushodnom regulacijom FGFR kinaze (npr. FGFR1 ili FGFR2 ili FGFR3 ili FGFR4).

- Upotreba jedinjenja formule (I) kao što je ovde definisano za proizvodnju medikamenta za profilaksu ili tretman kancera, pri čemu je kancer onaj koji se karakteriše ushodnom regulacijom FGFR kinaze (npr. FGFR1 ili FGFR2 ili FGFR3 ili FGFR4).

- Upotreba jedinjenja formule (I) kao što je ovde definisano za proizvodnju medikamenta za profilaksu ili treman kancera kod pacijenta izabranog iz subpopulacije koja poseduje genetičke aberacije FGFR3 kinaze.

- Upotreba jedinjenja formule (I) kao što je ovde definisano za proizvodnju medikamenta za profilaksu ili treman kancera kod pacijenta koji je dijagnostifikovan kao deo sub-populacije koja poseduje genetičke aberacije FGFR3 kinaze.

- Postupak za profilaksu ili tretman bolesti ili stanja koje se karakteriše ushodnom regulacijom FGFR kinaze (npr. FGFR1 ili FGFR2 ili FGFR3 ili FGFR4), pri čemu postupak sadrži primenu jedinjenja formule (I) kao što je ovde definisano.

- Postupak za ublažavanje ili smanjenje incidence bolesti ili stanja koje se karakteriše ushodnom regulacijom FGFR kinaze (npr. FGFR1 ili FGFR2 ili FGFR3 ili FGFR4), pri čemu postupak sadrži primenu jedinjenja formule (I) kao što je ovde definisano. - Postupak za profilaksu ili tretman (ili ublažavanje ili smanjenje incidence) kancera kod pacijenta koji pati od ili postoji sumnja da pati od kancera; pri čemu postupak sadrži (i) podvrgavanje pacijenta dijagnostičkom testu da bi se odredilo da li pacijent poseduje genetičke aberacije FGFR3 gena; i (ii) gde pacijent poseduje pomenutu varijantu, nakon toga primene na pacijenta jedinjenja formula (I) kao što je ovde definisano koje ima inhibitornu aktivnost FGFR3 kinaze.

- Postupak za profilaksu ili tretman (ili ublažavanje ili smanjenje incidence) bolesnog stanja ili stanja koje se karakteriše ushodnom regulacijom FGFR kinaze (npr. FGFR1 ili FGFR2 ili FGFR3 ili FGFR4); pri čemu postupak sadrži (i) podvrgavanje pacijenta dijagnostičkom testu da bi se detektovao marker karakterističan za ushodnu regulaciju FGFR kinaze (npr. FGFR1 ili FGFR2 ili FGFR3 ili FGFR4) i (ii) pri čemu je dijagnostički test indikativan za ushodnu regulaciju FGFR kinaze, nakon toga primena na pacijenat jedinjenja formule (I) kao što je ovde definisano koje ima inhibitornu aktivnost FGFR kinaze.

[0214] U jednom primeru izvođenja, bolest posredovana sa FGFR kinazama je onkološki povezana bolest (npr. kancer). U jednom primeru izvođenja, bolest posredovana sa FGFR kinazama je ne-onkološki povezana bolest (npr. bilo koja bolest otkrivena ovde isključujući kancer). U jednom primeru izvođenja bolest povezana sa FGFR kinazama je stanje opisano ovde. U jednom primeru izvođenja bolest povezana sa FGFR kinazama je skeletno stanje opisano ovde. Naročite abnormalnosti u razvoju humanog skeleta, uključuju abnormalnu osifikaciju kranijalnih sutura (kraniosinostoza), Apert (AP) sindrom, Crouzon sindrom, Jackson-Weiss sindrom, Beare-Stevenson cutis gyrate sindrom, Pfeiffer sindrom, ahondroplaziju i tanatoforični patuljasti rast (takođe poznat kao tanatoforična displazija).

Mutirane kinaze

[0215] Mutacije kinaze otporne na lek mogu se javiti u populacijama pacijenata tretiranih sa inhibitorima kinaze. One se dešavaju, delimično, u regionima proteina koji se vezuju sa ili interaguju sa određenim inhibitorom korišćenim u terapiji. Takve mutacije smanjuju ili povećavaju kapacitet inhibitora da se veže sa i inhibira kinazu koja je u pitanju. Ovo se može dogoditi na bilo kom od aminokiselinskih ostataka koji interaguju sa inhibitorom ili su važni za podršku vezivanju pomenutog inhibitora za ciljnu strukturu. Inhibitor koji se vezuje za ciljnu kinazu bez zahteva za interakcijom sa mutiranim aminokiselinskim ostatkom verovatno neće biti pogođen mutacijom i ostaće efikasni inhibitor enzima.

[0216] Studija na uzorcima od pacijenata sa kancerom želudca pokazala je prisustvo dve mutacije u FGFR2, Ser167Pro u egzonu IIIa i mutaciju splajs mesta 940-2A-G u egzonu IIIc. Ove mutacije su identične aktivacionim mutacijama klicine linije koje izazivaju sindrome kraniosinostoze i uočene su kod 13% izučavanih tkiva primarnog kancera želudca. Dodatno aktivirajuće mutacije u FGFR3 uočene su u 5% testiranih uzoraka pacijenata i prekomerna ekspresija FGFRs je dovedena u korelaciju sa slabom prognozom u ovoj grupi pacijenata.

[0217] Dodatno postoje hromozomske translokacije ili tačkaste mutacije koje su uočene u FGFR koje dovode do stanja zadobijanja funkcije, prekomerne ekspresije, ili konstitutivno aktivnih bioloških stanja.

[0218] Jedinjenja prema pronalasku bi stoga našla određenu primenu u odnosu na kancere koji eksprimiraju mutiranu molekulsku ciljnu strukturu kao što je FGFR. Dijagnoza tumora sa takvim mutacijama može se izvesti korišćenjem tehnika poznatih stručnjaku i kao što su opisane ovde kao što su RTPCR i FISH.

[0219] Sugerisano je da bi mutacije konzervativnog treoninskog ostatka na ATP vezujućem mestu FGFR rezultovale u rezistenciji na inhibitor. Aminokiselina valin 561 je mutirana do metionina u FGFR1što odgovara prethodno objavljenim mutacijama pronađenim u Abl (T315) i EGFR (T766) za koje je pokazano da daju rezistenciju na selektivne inhibitore. Test podaci za FGFR1 V561M pokazali su da ova mutacija daje rezistenciju na inhibitor tirozin kinaze u poređenju sa onim divljeg tipa.

Postupci dijagnoze

[0220] Pre primene jedinjenja formule (I), može se izvršiti skrining pacijenta da bi se odredilo da li je bolest ili stanje od kojeg pacijent je ili može patiti ono koje bi bilo osetljivo na trtman sa jedinjenjem koje ima aktivnost protiv FGFR, i/ili VEGFR.

[0221] Na primer, biološki uzorak uzet od pacijenta može se analizirati da bi se odredilo da li je stanje ili bolest, kao što je kancer, koje pacijent ima ili može patiti od je ono koje se karakteriše genetskom abnoramlnošću ili abnormalnom ekspresijom proteina što dovodi do ushodne regulacije nivoa ili aktivnosti FGFR, i/ili VEGFR ili do senzitizacije puta do normalne FGFR, i/ili VEGFR aktivnosti, ili do ushodne regulacije ovih signalnih puteva faktora rasta kao što su nivoi liganda faktora rasta ili aktivnost liganda faktora rasta ili do ushodne regulacije biohemijskog puta nishodno od FGFR, i/ili VEGFR aktivacije.

[0222] Primeri takvih abnormalnosti koje rezultuju u aktivaciji ili senzitizaciji FGFR, i/ili VEGFR signala uključuju gubitak, ili inhibiciju apoptotskih puteva, ushodnu regulaciju receptora ili liganada, ili prisustvo mutantnih varijanti receptora ili liganada npr. PTK varijanata. Tumori sa mutantima FGFR1, FGFR2 ili FGFR3 ili FGFR4 ili ushodnom regulacijom, naročito prekomernom ekspresijom FGFR1, ili mutanata sa zadobijanjem funkcije FGFR2 ili FGFR3 mogu biti naročito osetljivi na FGFR inhibitore.

[0223] Na primer, tačkaste mutacije koje izazivaju zadobijanje funkcije u FGFR2 identifikovane su u brojnim stanjima. Naročito aktivirajuće mutacije u FGFR2 su identifikovane u 10% endometrijalnih tumora.

[0224] Dodatno, genetičke aberacije FGFR3 receptora tirozin kinaze kao što su hromozomske ttranslokacije ili tačkaste mutacije koje rezultuju u ektopički eksprimiranim ili deregulisanim, konstitutivno aktivnim, FGFR3 receptorima identifikovane su i povezane su sa subsetom multipnog mijeloma, karcinoma mokraćne bešike i cervikalnih karcinoma. Naročita mutacija T674I PDGF receptora identifikovana je kod pacijenata tretiranih sa imatinibom. Dodatno, amplifikacija gena 8p12-p11.2 pokazana je u ~50% slučajeva lobularnog kancera dojke (CLC) i pokazano je da je ovo povezano sa povećanom ekspresijom FGFR1. Preliminarne studije sa siRNK usmerene protiv FGFR1, ili malih molekula inhibitora receptora, pokazale su da su ćelijske linije koje nose ovu amplifikaciju naročito senzitivne na inhibiciju ovog signalnog puta.

[0225] Alternativno, biološki uzorci uzeti od pacijenta mogu se analizirati u odnosu na gubitak negativnog regulatora ili supresora FGFR ili VEGFR. U predmetnom kontekstu, termin "gubitak" obuhvata deleciju gena koji kodira regulator ili supresor, skraćivanje gena (na primer mutacijom), skraćivanje transkribovanog proizvoda gena, ili inaktivaciju transkribovanog proizvoda (npr. tačkastom mutacijom) ili sekvestraciju sa drugim genskim proizvodom.

[0226] Termin ushodna regulacija uključuje povećanu ekspresiju ili prekomernu ekspresiju, uključujući amplifikaciju gena (tj. višestruke kopije gena) i povećanu ekspresiju preko transkripcionog efekta, i hiperaktivnost i aktivaciju, uključujući aktivaciju mutacijama. Stoga, pacijent može bit podvrgnut dijagnostičkom testu da bi se detektovale karakteristike markera za ushodnu regulaciju FGFR, i/ili VEGFR. Termin dijagnoza uključuje skrining. u okviru markera uključujemo genetičke markere uključujući, na primer, merenje DNK sastava da bi se identifikovale mutacije FGFR, i/ili VEGFR. Termin marker takođe uključuje markere koji su karakteristični za ushodnu regulaciju FGFR i/ili VEGFR, uključujući aktivnost enzima, nivoe enzima, stanje enzima (npr. fosforilisan ili ne) i iRNK nivoe prethodno pomenutih proteina.

[0227] Dijagnostički testovi i skrining su tipično izvedeni na biološkom uzorku izabranom od uzoraka biopsije tumora, krvnog uzorka (izolacija i obogaćivanje odbačenih ćelija tumora), biopsije stolice, sputum, analiza hromozoma, pleuralne tečnosti, peritonealne tečnosti, bukalnog brisa, biopsije ili urina. Postupci za identifikaciju i analizu mutacija i ushodne regulacije proteina su poznati stručnjacima. Postupci skrininga mogu uključivati, ali nisu ograničeni na, standardne postupke kao što je reverzna-transkriptaza polimeraza lančana rekacija (RT-PCR) ili in-situ hibridizacija kao što je fluorescencija in situ hibridizacija (FISH).

[0228] Identifikacija individualnih nosilaca mutacije FGFR, i/ili VEGFR mogu značiti da će pacijent biti posebno pogodan za tretman sa FGFR, i/ili VEGFR inhibitorom. Poželjno se može izvršiti skrining tumora u odnosu na prisustvo FGFR, i/ili VEGFR varijante pre tretmana. Proces skrininga će tipično uključivati direktno sekvencioniranje, oligonukleotid microarray analizu, ili antitelo specifično za mutant. Dodatno, dijagnoza tumora takvim mutacijama može se izvesti korišćenjem tehnika poznatih stručnjaku i kao što su opisane ovde kao što su RT-PCR i FISH.

[0229] Dodatno, mutantni oblici, na primer FGFR ili VEGFR2, mogu se identifikovati direktnim sekvencioniranjem, na primer, biopsija tumora korišćenjem PCR i postupaka da se sekvenciraju direktno PCR proizvodi kao što je prethodno opisano. Stručnjak će prepoznati da sve takve dobro poznate tehnike za detekciju prekomerne ekspresije, aktivaciju ili mutacije prethodno pomenutih proteina mogu biti primenljive u predmetnom slučaju.

[0230] U skriningu sa RT-PCR, nivo iRNK u tumoru je procenjen sa stvaranjem cDNK kopije iRNK nakon čega je urađena amplifikacija cDNK sa PCR. Postupci PCR amplifikacije, selekcije prajmera, i uslova za amplifikaciju, su poznati stručnjaku. Manipulacije nukleinskim kiselinama i PCR su izvedeni standardnim postupcima, kao što je opisano described na primer u Ausubel, F.M. et al., eds. (2004) Current Protocols in Molecular Biology, John Wiley & Sons Inc., ili Innis, M.A. et al., eds. (1990) PCR Protocols: guide to methods i applications, Academic Press, San Diego. Reakcije i manipulacije koje uključuju tehnike za nukleinske kiseline su takođe opisane u Sambrook et al., (2001), 3rd Ed, Molecular Cloning: A Laboratory Manual, Cold Spring Harbor Laboratory Press. Alternativno se može koristiti komercijalno dostupni kit za RT-PCR (na primer Roche Molecular Biochemicals), ili metodologija kao što je dato u SAD patentima 4,666,828; 4,683,202; 4,801,531; 5,192,659, 5,272,057, 5,882,864, i 6,218,529 i uključeno ovde na osnovu reference. Primer tehnike insitu hibridizacije za procenu iRNK ekspresije bio bi fluorescencija in-situ hibridizacija (FISH) (videti Angerer (1987) Meth. Enzymol., 152: 649).

[0231] Generalno, in situ hibridizacija sadrži sledeće glavne korake: (1) fiksacija tkiva za analizu; (2) prehibridizacioni tretman uzorka da bi se povećala dostupnost ciljne nukleinske kiseline, i da bi se smanjilo nespecifično vezivanje; (3) hibridizacija smeše nukleinske kiseline u biološkoj strukturi ili tkivu; (4) post-hibridizaciona ispiranja da bi se uklonili fragmenti nukleinske kiseline koj nisu vezani u hibridizaciji, i (5) detekcija hibridizovanih fragmenata nukleinske kiseline. Probe korišćene u takvim primenama su tipično obeležene, na primer, sa radioizotopima ili fluorescentnim reporterima. Poželjne probe su dovoljno dugačke, na primer, od oko 50, 100, ili 200 nukleotida do oko 1000 ili više nukleotida, da bi se omogućila specifična hibridizacija sa ciljnom nukleinskom kiselinom (kiselinama) pod stringentnim uslovima. Standardni postupci za izvođenje FISH su opisani u Ausubel, F.M. et al., eds. (2004) Current Protocols in Molecular Biology, John Wiley & Sons Inc i Fluorescence In Situ Hybridization: Technical Overview by John M. S. Bartlett in Molecular Diagnosis of Kancer, Methods i Protocols, 2nd ed.; ISBN: 1-59259-760-2; March 2004, pps.

077-088; Series: Methods in Molecular Medicine.

[0232] Postupci za profilisanje ekspresije gena su opisani od strane (DePrimo et al. (2003), BMC Kancer, 3:3). Ukratko, protokol je kao što sledi: dvolančana cDNK je sintetisana od ukupne RNK korišćenjem (dT)24 oligomera za prajmovanje sinteze prvog lanca cDNK praćeno sa sintezom drugog lanca cDNK sa randomizovanim heksamer prajmerima.

Dvolančana cDNK je korišćena kao templejt za in vitro transkripciju cRNK korišćenjem biotinilovanih ribonukleotida. cRNK je hemijski fragmentisana u skaldu sa protokolima opisanim od strane Affymetrix (Santa Clara, CA, USA), i zatim hibridizovana preko noći na Human Genome Arrays.

[0233] Alternativno, proteinski proizvodi eksprimirani od iRNK mogu se analizirati imunohistohemijom uzoraka tumora, imunoanaliza čvrste faze sa mikrotitarskim pločama, Western blottng, 2-dimenzionalna SDS-poliakrilamidna gel elektroforeza, ELISA, protočna citometrija i drugi postupci poznati u struci za detekciju specifičnih proteina. Postupci detekcije bi uključili korišćenje antitela specifičnih za mesto. Stručnjak će prepoznati da sve takve dobro poznate tehnike za detekciju ushodne regulacije FGFR, i/ili VEGFR, ili detekciju FGFR, i/ili VEGFR varijanti ili mutanata se mogu primeniti u predmetnom slučaju.

[0234] Abnormalni nivoi proteina kao što su FGFR ili VEGFR mogu se meriti korišćenjem standardnih enzimskih analiza, na primer, onih analiza opisanih ovde. Aktivacija ili prekomerna ekspresija mogu se takoše detektovati u uzorku tkiva, na primer, tkivu tumora. Merenjem aktivnosti tirozin kinaze sa analizom kao što je ona od Chemicon International. Tirozin kinaza od interesa bila bi imunoprecipitirana od lizata uzoraka i merenja njegove aktivnosti.

[0235] Alternativni postupci za merenje prekomerne ekspresije ili aktivacije FGFR ili VEGFR uključujući njihove izoforme, uključuju merenje gustine mikrosudova. Ovo se na primer može izmeriti korišćenjem postupaka opisanih od strane Orre i Rogers (Int J Kancer (1999), 84(2) 101-8). Postupci analize takođe uključuju upotrebu markera, na primer, u slučaju VEGFR ovi uključuju CD31, CD34 i CD105.

[0236] Stoga sve od ovih tehnika se takođe mogu koristiti da se identifikuju tumori naročito pogodni za tretman sa jedinjenjima prema pronalasku.

[0237] Jedinjenja prema pronalasku su naročito korisna u tretmanu pacijenta koji ima mutirani FGFR. G697C mutacija u FGFR3 je uočena u 62% oralnih karcinoma skvamoznih ćelija i izaziva konstitutivnu aktivaciju aktivnosti kinaze. Aktivirajuće mutacije FGFR3 su takođe identifikovane u slučajevima karcinoma mokraćene bešike. Ove mutacije su bile od šest vrsta sa različitim stepenom prevalence: R248C, S249C, G372C, S373C, Y375C, K652Q. Dodatno, nađeno je da je Gly388Arg polimorfizam u FGFR4povezan sa povećanomm incidencom i agresivnošću kancera prostate, debelog creva, pluća, jetre (HCC) i dojke. Jedinjenja prema pronalasku su naročito korisna u tretmanu pacijenta koji ima FGFR3-TACC3 translokaciju.

[0238] Stoga u dodatnom aspektu pronalazak uključuje upotrebu jedinjenja prema pronalasku za proizvodnju medikamenta za tretman ili profilaksu bolesnog stanja ili stanja kod pacijenta kod koga je izvršen skrining i koji je određen da pati od, ili da je u riziku od toga da pati od, bolesti ili stanja koje bi bilo osetljivo na tretman sa jedinjenjem koje ima aktivnost protiv FGFR.

[0239] Izvršen je skrining pacijenta sa naročitim mutacijama za uključivanje G697C, R248C, S249C, G372C, S373C, Y375C, K652Q mutacija u FGFR3i Gly388Arg polimorfizma u FGFR4.

[0240] U sledećem aspektu pronalazak uključuje jedinjenje prema pronalasku za upotrebu u profilaksi ili tretmanu kancera kod pacijenta izabranog iz sub-populacije koja poseduje varijantu FGFR gena (na primer G697C mutaciju u FGFR3i Gly388Arg polimorfizam u FGFR4).

[0241] MRI determinacija moramlizacije sudova (npr. korišćenjem MRI gradijent eha, obrtnog ehoa, i kontrasta da se meri zapremina krvi, relativne veličine suda, i vaskularne permeabilnosti) u kombinaciji sa cirkulišućim biomarkerima (cirkulišuće progenitorske ćelije (CPCs), CECs, SDF1, i FGF2) mogu se takođe koristiti da se identifikuju VEGFR2-rezistentni tumori za tretman sa jedinjenjem prema pronalasku.

Farmaceutske kompozicije i kombinacije

[0242] U pogledu njihovih korisnih farmakoloških osobina, predmetna jedinjenja mogu se formulisati u različite farmaceutske oblike za svrhe primene.

[0243] U jednom primeru izvođenja farmaceutska kompozicija (npr. formulacija) sadrži najmanje jedno aktivno jedinjenje prema pronalasku zajedno sa jednim ili više farmaceutski prihvatljivih nosača, ađuvanata, ekscipijenata, razređivača, punilaca, pufera, stabilizatora, konzervansa, lubrikanata, ili drugih materijala dobro poznatih stručnjacima i i izborno drugim terapeutskim ili profilaktičkim sredstvima.

[0244] Da bi se pripremile farmaceutske kompozicije prema ovom pronalasku, efikasna količina jedinjenja prema predmetnom pornalasku, kao aktivnog sastojka je kombinovana u finoj smeši sa farmaceutski prihvatljivim nosačem, pri čemu nosal može biti veoma različit u zavisnosti željene pripreme za primenu. Farmaceutske kompozicije mogu biti u bilo kom obliku pogodnom za oralnu, parenteralnu, topikalnu, intranazalnu, oftalmičku, otičku, rektalnu, intravaginalnu, ili transdermalnu primenu. Ove farmaceutske kompozicije su poželjno u jediničnim dozama pogodne, poželjno, za primenu oralno, rektalno, perkutano, ili parenteralnom injekcijom. Na primer, u pripremi kompozicija u obliku oralne doze, bilo koji od uobičajenih farmaceutskih medijuma može se upotrebiti, kao što je, na primer, voda, glikoli, ulja, alkoholi i slično u slučaju oralnih tečnih preparata kao što su suspenzije, sirupi, eliksiri i rastvori; ili čvrsti nosači kao što su skrobovi, šećeri, kaolin, lubrikanti, vezujuća sredstva, sredstva za raspadanje i slično u slučaju praškova, pilula, kapsula i tableta.

[0245] Zbog lakoće njihove primene, tablete i kapsule predstavljaju najpogodniji oralni dozni jedinični oblik, u kom slučaju su očigledno primenjeni čvrsti farmaceutski nosači. Za parenteralne kompozicije, nosač će uobičajeno sadržati sterilnu vodu, najmanje najvećim delom, iako se mogu uključiti drugi sastojci, na primer, za pomoć pri rastvaranju. Mogu se, an primer, pripremiti injektabilni rastvori u kojima nosač sadrži fiziološki rastvor, rastvor glukoze ili smešu fiziološkog rastvora i rastvor glukoze. Injektabilne suspenzije se takođe mogu pripremiti u kom slučaju se mogu upotrebiti odgovarajući tečni nosači, suspendujuća sredstva i slično. U kompozicijama za perkutanu primenu, nosač izborno sadrži sredstvo za poboljšanje prodiranja i/ili pogodno sredstvo za vlaženje, izborno kombinovano sa pogodnim aditivima bilo koje prirode u minornim odnosima, pri čemu aditivi ne izazivaju štetne efekte na kožu. Pomenuti aditivi mogu olakšati primenu na kožu i/ili mogu pomoći u pripremi željenih kompozicija. Ove kompozicije se mogu primeniti na različite načine, npr., kao transdermalni flaster, kao “spot-on”, kao mast. Posebna je prednost formulisati prethodno pomenute farmaceutske kompozicije u obliku jedinične doze za lakoću primene i uniformnost doze. Dozni jedinični oblik kao što je korišćen u specifikaciji i patentnim zahtevima ovde se odnosi na fizički diskretne jedinice pogodne kao jedinične doze, pri čemu svaka jedinica sadrži predeterminasanu količinu aktivnog sastojka izračunatog da proizvede željeni terapeutski efekat zajedno sa neophodnim farmaceutskim nosačem. Primeri takvih doznih jedinilnih oblika su tablete (uključujući tablete sa zarezom ili obložene tablete), kapsule, pilule, pakete praška, vafere, injektabilne rastvore ili suspenzije, kafene kašike, kašike i slično, i njihove odvojene umnoške.

[0246] Naročita je prednost formulisati prethodno pomenute farmaceutske kompozicije u doznom jediničnom obliku za lakoću primene i uniformnost doze. Dozni jedinični oblik kao što je korišćen u specifikaciji i patentnim zahtevima ovde odnosi se na fizički odvojene jedinice pogodne kao unitarne doze, pri čemu svaka jedinica sadrži predeterminisani količinu aktivnog sastojka, izračunatog da proizvede željeni terapeutski efekat, zajedno sa neophodnim farmaceutskim nosačem. Primeri takvih doznih jediničnih oblika su tablete (uključujući sa tablete sa zarezom ili obložene tablete), kapsule, pilule, pakete praška, vafere, injektabilne rastvore ili suspenzije, kafene kašike, kašike i slično, i njihove odvojene umnoške.

[0247] Jedinjenje prema pronalasku je primenjeno u količini dovoljnoj da se postigne njegova anti-tumorska aktivnost.

[0248] Stručnjaci mogu lako odrediti efikasnu količinu iz test rezultasta predstavljenih ovde. Generalno predvišeno je da terapeutski efikasna količina bude 0.005 mg/kg do 100 mg/kg telesne težine, i naročito od 0.005 mg/kg do 10 mg/kg telesne težine. Može biti opdgovarajuće da se primeni zahtevana doza kao jedna, dve, tri, četiri ili više sub-doza u odgovarajućim intervalima tokom dana. Pomenute sub-doze se mogu formulisati kao jedinični dozni oblici, na primer, koji sadrže 0.5 do 500 mg, naročito 1 mg do 500 mg, još specifičnije 10 mg do 500 mg aktivnog sastojka po jediničnom doznom obliku.

[0249] U zavisnosti od načina primene, farmaceutska kompozicija će poželjno sadržati od 0.05 do 99 % po težini, poželjnije od 0.1 do 70 % po težini, još poželjnije od 0.1 do 50 % po težini jedinjenja prema predmetnom pronalasku, i, od 1 do 99.95 % po težini, poželjnije od 30 do 99.9 % po težini, još poželjnije od 50 do 99.9 % po težini farmaceutski prihvatljivog nosača, pri čemu su svi procenti zasnovani na ukupnoj težini kompozicije.

[0250] Kao sledeći aspekt predmetnog pronalaska, predvišena je kombinacija jedinjenja prema predmetnom pronalasku sa drugim antikancer sredstvom, naročito za upotrebu kao lek, specifičnije za upotrebu u tretmanu kancera ili povezanih bolesti.

[0251] Za tretman prethodnih stanja, jedinjenja prema pronalasku mogu biti pogodno upotrebljena u kombinaciji sa jednim ili više drugih medicinskih sredstava, specifičnije, sa drugim anti-kancer sredstvima ili ađuvantima u terapiji kancera. Primeri anti-kancer sredstava ili ađuvanata (pomoćnih sredstava u terapiji) uključuju, ali nisu ograničeni na:

- koordinaciona jedinjenja platine na primer cisplatin izborno kombinovan sa amifostinom, karboplatinom ili oksaliplatinom;

- taksan jedinjenja na primer paklitaksel, paklitaksel protein vezane čestice (Abraxane™) ili docetaksel;

- inhibitori topoizomeraze I kao što su kamptotecin jedinjenja na primer irinotekan, SN-38, topotekan, topotekan hcl;

- inhibitori topoizomeraze II kao što su anti-tumor epipodofilotoksini ili podofilotoksin derivati na primer etoposid, etoposid fosfat ili teniposid;

- anti-tumor alkaloidi vinke na primer vinblastin, vinkristin ili vinorelbin;

- anti-tumor nukleozidni derivati na primer 5-fluorouracil, leukovorin, gemcitabin, gemcitabine hcl, kapecitabin, kladribin, fludarabin, nelarabin;

- alkilujuća sredstva kao što je azotni iperit ili nitrozourea na primer ciklofosfamid, hlorambucil, karmustin, tiotepa, mefalan (melfalan), lomustin, altretamin, busulfan, dakarbazin, estramustin, ifosfamid izborno u kombinaciji sa mesna, pipobroman, prokarbazin, streptozocin, telozolomid, uracil;

- anti-tumor antracciklin derivati na primer daunorubicin, doksorubicin izborno u kombinaciji sa deksrazoksanom, doksil, idarubicin, mitoksantron, epirubicin, epirubicin hcl, valrubicin;

- molekuli koji ciljno deluju na IGF-1 receptor na primer pikropodofilin;

- tetrakarcin derivati na primer tetrokarcin A;

- glukokortikoidi na primer prednizon;

- antitela na primer trastuzumab (HER2antitelo), rituksimab (CD20 antitelo), gemtuzumab, gemtuzumab ozogamicin, cetuksimab, pertuzumab, bevacizumab, alemtuzumab, ekulizumab, ibritumomab tiuksetan, nofetumomab, panitumumab, tositumomab, CNTO 328;

- antagonisti estrogen receptora ili selektivni modulatori estrogen receptora ili inhibitori sinteze estrogena na primer tamoksifen, fulvestrant, toremifen, droloksifen, faslodeks, raloksifen ili letrozol;

- inhibitori aromataze kao što su eksemestan, anastrozol, letrazol, testolakton i vorozol; - diferencirajuća sredstva kao što su retinoidi, vitamin D ili retinoinska kiselina i sredstva koja blokiraju metabolizam retinoinske kiseline (RAMBA) na primer akutan; - inhibitori DNK metil transferaze na primer azacitidin ili decitabin;

- antifolati na primer premetreksed dinatrijum;

- antibiotici na primer antinomicin D, bleomicin, mitomicin C, daktinomicin, karminomicin, daunomicin, levamizol, plikamicin, mitramicin;

- antimetaboliti na primer klofarabin, aminopterin, citozin arabinozid ili metotreksat, azacitidin, citarabin, floksuridin, pentostatin, tioguanin;

- sredstva koja indukuju apoptozu i antiangiogena sredstva kao što su Bcl-2 inhibitori na primer YC 137, BH 312, ABT 737, gosipol, HA 14-1, TW 37 ili dekanska kiselina; - tubulin-vezujuća sredstva na primer kombrestatin, kolhicini ili nokodazol;

- inhibitori kinaze (npr. EGFR (receptor epitelnog faktora rasta) inhibitori, MTKI (multi target kinaze inhibitori), mTOR inhibitori, cmet inhibitori) na primer flavoperidol, imatinib mezilat, erlotinib, gefitinib, dasatinib, lapatinib, lapatinib ditozilat, sorafenib, sunitinib, sunitinib maleat, temsirolimus, 6-{difluoro[6-(1-metil-1H-pirazol-4-il)[1,2,4]tria- zolo[4,3-b]piridazin-3-il]metil}hinolin ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, 6-[difluoro(6-piridin-4-il[1,2,4]triazolo[4,3-b]piridazin-3-il)metil]hinolin ili njegova farmaceutski prihvatljiva so;

- inhibitori farneziltransferaze inhibitors na primer tipifarnib;

- inhibitori histon deacetilaze (HDAC) na primer natrijum butirat, suberoilanilid hidroksamid kiselina (SAHA), depsipeptid (FR 901228), NVP-LAQ824, R306465, JNJ-26481585, trihostatin A, vorinostat;

- inhibitori ubikvitin-proteazom puta na primer PS-341, MLN .41 ili bortezomib;

- Yondelis;

- inhibitori telomeraze na primer telomestatin;

- inhibitori matrix metaloproteinaze na primer batimastat, marimastat, prinostat ili metastat.

- rekombinantni interleukini na primer aldesleukin, denileukin diftitoks, interferon alfa 2a, interferon alfa 2b, peginterferon alfa 2b

- MAPK inhibitori

- retinoidi na primer alitretinoin, beksaroten, tretinoin;

- arsen trioksid;

- asparaginaza

- steroidi na primer dromostanolon propionat, megestrol acetat, nandrolon (dekanoat, fenpropionat), deksametazon

- agonisti ili antagonisti gonadotropin oslobađajućeg hormona na primer abareliks, goserelin acetat, histrelin acetat, leuprolid acetat

- talidomid, lenalidomid

- merkaptopurin, mitotan, pamidronat, pegademaza, pegaspargaza, rasburicaza.

- BH3 mimetici na primer ABT-737

- MEK inhibitori na primer PD98059, AZD6244, CI-1040

- analozi faktora stimulisanja kolonije na primer filgrastim, pegfilgrastim, sargramostim; erithropoetin ili njegovi analozi (npr. darbepoetin alfa); interleukin 11; oprelvekin; zoledronat, zoledronska kiselina; fentanil; bisfosfonat; palifermin.

- inhibitor steroidne citohrom P450 17alfa-hidroksilaze-17,20-liaze (CYP17), npr.

abirateron, abirateronacetat.

[0252] U jednom primeru izvođenja, predmetni pronalaza se odnosi na kombinaciju jedinjenja formule (I), njegovu farmaceutski prihvatljivu so ili solvat, ili bilo koje njihove sub-grupe i primere, i 6-{difluoro[6-(1- metil-1H-pirazol-4-il)[1,2,4]triazolo[4,3-b]piridazin-3-il]metil}hinolin ili njegove farmaceutski prihvatljive soli.

[0253] U jednom primeru izvođenja, predmetni pronalazak se odnosi na kombinaciju jedinjenja formule (I), njegove farmaceutski prihvatljive soli ili njegovog solvata, ili bilo koje njihove sub-grupe i primere, i 6-[difluoro(6-piridin- 4-il[1,2,4]triazolo[4,3-b]piridazin-3-il)metil]hinolin ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so.

[0254] U jednom primeru izvođenja, predmetni pronalazak se odnosi na farmaceutsku kompoziciju koja sadrži jedinjenje formule (I), njegovu farmaceutski prihvatljivu so ili njrgov solvat, ili bilo koje njihove sub-grupe i primere, i 6-{difluoro[6-(1-metil-1H-pirazol-4-il)[1,2,4]triazolo[4,3-b]piridazin-3-il]metil}hinolin ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so.

[0255] U jednom primeru izvođenja, predmetni pronalazak se odnosi na farmaceutsku kompoziciju koja sadrži jedinjenje formule (I), njegovu farmaceutski prihvatljivu so ili njegov solvat, ili bilo koje njegove sub-grupe i primere, i 6-[difluoro(6-piridin-4-il[1,2,4]triazolo[4,3-b]piridazin-3-il)metil]hinolin ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so.

[0256] Jedinjenja prema predmetnom pronalasku imaju terapeutke primene u senzitizovanju tumorskih ćelija za terapiju zračenjem i hemoterapiju.

[0257] Stoga jedinjenja prema predmetnom pronalasku se mogu koristiti kao "radiosenzitizatori" i/ili "hemosenzitizatori" ili se mogu dati u kombinaciji sa drugim "radiosenzitizatorom" i/ili "hemosenzitizatorom".

[0258] Termin "radiosenzitizator", kao što je ovde korišćeno, definisan je kao molekul, poželjno molekul male molekulske težine, primenjen na životinje u terapeutski efikasnim količinama da bi povećao osetljivost ćelija na jonizujuće zračenje i/ili da promoviše tretman bolesti koje se mogu tretirati sa jonizujućim zračenjem.

[0259] Termin "hemosenzitizator", kao što je ovde korišćeno, definisan je kao molekul, poželjno molekul male molekulske težine, primenjen na životinje u terapeutski efikasnim količinama da bi povećao osetljivost ćelija na hemoterapiju i/ili da promoviše tretman bolesti koje se mogu tretirati sa hemoterapeuticima.

[0260] U literaturi je sugerisano nekoliko mehanizama za način delovanja radiosensitizatora uključujući: hipoksične ćelijske radiosenzitizatore (npr., 2-nitroimidazol jedinjenja, i benzotriazin dioksid jedinjenja) koji imitiraju kiseonik ili se alternativno ponašaju kao bioreduktivna sredstva pod hipoksijom; nehipoksični ćelijski radiosenzitizatori (npr., halogenovani pirimidini) mogu biti analozi DNK baza i preferencijalno se inkorporisati u DNK ćelija kancera i tako promovisati zračenjem-indukovane prekide DNK molekula i/ili sprečavati mehanizme popravljanja normalne DNK; i različiti drugi potencijalni mehanizmi dejstva su pretpostavljeni ta radiosenzitizatore u tretmanu bolesti.

[0261] Mnogi protokoli tretmana kancera trenutno koriste radiosenzitizatore zajedno sa zračenjem x-zracima. Primeri radiosenzitizatora aktiviranih x-zracima uključuju, ali nisu ograničeni na, sledeće: metronidazol, mizonidazol, desmetilmizonidazol, pimonidazol, etanidazol, nimorazol, mitomicin C, RSU 1069, SR 4233, EO9, RB 6145, nikotinamid, 5-bromodezoksiuridin (BUdR), 5-jododezoksiuridin (IUdR), bromodezoksicitidin, fluorodezoksiuridin (FudR), hidroksiurea, cisplatin, i terapeutski efikasni analozi i derivati istih. Fotodinamička terapija (PDT) kancera koristi vidljivu svetlost kao aktivator zračenja senzitizujućeg sredstva. Primeri fotodinamičkih radiosenzitizera uključuju sledeće, ali nisu ograničeni na: hematoporfirin derivate, fotofrin, benzoporfirin derivate, kalaj etioporfirin, feoborbid-a, bakteriohlorofil-a, naftalocijani, ftalocijanini, cink ftalocijanin, i terapeutski efikasni analozi i derivati istih. Radiosenzitizatori se mogu primeniti zajedno sa terapeutski efikasnom količinom jednog ili više drugih jedinjenja, uključujući ali ne ograničavajući se na: jedinjenja koja promovišu inkorporaciju radiosenzitizatora u ciljne ćelije; jedinjenja koja kontrolišu protok terapeutika, nutrijenata, i/ili kiseonika u ciljnim ćelijama; hemoterapeutska sredstva koja deluju na tumor sa ili bez dodatnog zračenja; ili druga terapeutski efikasna jedinjenja za tretiranje kancera ili drugih bolesti.

[0262] Hemosenzitizatori se mogu primeniti zajedno sa terapeutski efikasnom količinom jednog ili više drugih jedinjenja, uključujući ali ne ograničavajući se na: jedinjenja koja promovišu inkorporaciju hemosenzitizatora u ciljne ćelije; jedinjenja koja kontrolišu protok terapeutika, nutrijenata, i/ili kiseonika u ciljnim ćelijama; hemoterapeutska sredstva koja deluju na tumor sa ili bez dodatnog zračenja; ili druga terapeutski efikasna jedinjenja za tretiranje kancera ili drugih bolesti. Pronađeno je da su kalcijum antagonisti, na primer verapamil, korisni u kombinaciji sa antineoplastičnim sredstvima da bi se ustanovila hemosenzitivnost u tumorskim ćelijama rezistentnim na prihvaćena hemopterapeutska sredstva i da potenciraju efikasnost takvih jedinjenja u malignitetima osetljivim na lekove.

[0263] U pogledu njihovih korisnih farmakoloških osobina, komponente kombinacija u skladu sa pronalaskom, tj. jedan ili više drugih medicinskih sredstava i jedinjenja u skladu sa predmetnim pronalaskom mogu se formulisati u različite farmaceutske oblike za svrhe primene. Komponente se mogu formulisati zasebno u pojedinačnim farmaceutskim kompozicijama ili u unitarnoj farmaceutskoj kompoziciji koja sadrži sve komponente.

[0264] Stoga se predmetni pronalazak takođe odnosi na farmaceutsku kompoziciju koja sadrži jedan ili više drugih medicihskih sredstava i jedinjenje prema predmetnom pronalasku zajeedno sa farmaceutskim nosačem.

[0265] Predmetni pronalazak se dalje odnosi na upotrebu kombinacije prema pronalasku u proizvodnji farmaceutske kompozicije za inhibiciju rasta tumorskih ćelija.

[0266] Predmetni pronalazak se dodatno odnosi na proizvod koji sadrži kao prvi aktivni sastojak prema pronalasku i kao dodatni aktivni sastojak jedno ili više antikancer sredstvo, kao kombinovani preparat za istovremenu, odvojenu ili sekvencijalnu upotrebu u tretmanu pacijenata koji pate od kancera.

[0267] Jedno ili više drugih medicinskih sredstava i jedinjenje prema predmetnom pronalasku može se primeniti istovremeno (npr. u zasebnim ili unitarnim kompozicijama) ili sekvencijalno u bilo kom redosledu. U poslednje pomenutom slučaju, dva ili više jedinjenja će biti primenjeno unutar perioda i u količini i na način koji je dovoljan da obezbedi da se postigne pogodan ili sinergistički efekat. Shvatiće se da poželjan postupak i redosled primene i respektivne količine doze i režimi za svaku komponentu kombinacije će zavisiti od naročitog drugog medicinskog sredstva i jedinjenja prema pronalasku koje je primenjeno, njihovog pita primene, specifičnog tumora koji se tretira i specifičnog domaćina koji se tretira. Optimalni postupak i redosled primene i količine doze i režim se može lako odrediti od strane stručnjaka korišćenjem konvencionalnih postupaka i u odnosu na informacije date ovde. Težinski odnos jedinjenja prema predmetnom pronalasku i jednog ili više drugih antikancer sredstava kada je dato kao kombinacija može se odrediti od strane stručnjaka. Pomenuti odnos i tačna doza i učestalost primene zavisi od različitog specifičnog jedinjenja prema pronalasku i drugih korišćenih antikancer sredstava, specifičnog stanja koje se tretira, težine stanja koje se tretira, starosti, težine, pola, ishrane, vremena primene i opšteg fizičkog stanja specifičnog pacijenta, načina primene kao i drugih medikamenata koje pojedinac može uzimati, kao što je stručnjaku dobro poznato. Dodatno, evidentno je da efikasna dnevna količina se može sniziti ili povećati u zavisnosti od odgovora tretiranog subjekta i/ili u zavisnosti od procene lekara koji propisuje jedinjenja predmetnog pronalaska. Specifičan težinski odnos za predmetno jedinjenje formule (I) i drugo antikancer sredstvo može biti u opsegu od 1/10 do 10/1, još specifičnije od 1/5 do 5/1, još specifičnije od 1/3 do 3/1.

[0268] Koordinaciono jedinjenje platine je pogodno primenjeno u dozi od 1 do 500mg po kvadratnom metru (mg/m<2>) površine tela, na primer 50 do 400 mg/m<2>, naročito za cisplatin u dozi od oko 75 mg/m<2>i za karboplatin u oko 300mg/m<2>po tretmanu.

[0269] Taksan jedinjenje je pogodno primenjeno u dozi od 50 do 400 mg po kvadratnom metru (mg/m<2>) površine tela, na primer 75 do 250 mg/m<2>, naročito za paklitaksel u dozi od oko 175 do 250 mg/m<2>i za docetaksel u oko 75 do 150 mg/m<2>po tretmanu.

[0270] Kamptotecin jedinjenje je pogodno primenjeno u dozi od 0.1 do 400 mg po kvadratnom metru (mg/m<2>) površine tela, na primer 1 do 300 mg/m<2>, naročito za irinotekan u dozi od oko 100 do 350 mg/m<2>i za topotekan u oko 1 do 2 mg/m<2>po tretmanu.

[0271] Anti-tumor podofilotoksin derivat je pogodno primenjen u dozi od 30 do 300 mg po kvadratnom metru (mg/m<2>) površine tela, na primer 50 do 250mg/m<2>, naročito za etoposid u dozi od oko 35 do 100 mg/m<2>i za teniposid u oko 50 do 250 mg/m<2>po tretmanu.

[0272] Anti-tumor vinka alkaloid je pogodno primenjen u dozi od 2 do 30 mg po kvadratnom metru (mg/m<2>) površine tela, naročito za vinblastin u dozi od oko 3 do 12 mg/m<2>, za vinkristin u dozi od oko 1 do 2 mg/m2, i za vinorelbin u dozi od oko 10 do 30 mg/m<2>po tremanu.

[0273] Anti-tumor nukleozid derivat je pogodno primenjen u dozi od 200 do 2500 mg po kvadratnom metru (mg/m<2>) površine tela, na primer 700 do 1500 mg/m<2>, specifično za 5-FU u dozi od 200 do 500 mg/m<2>, za gemcitabin u dozi od oko 800 do 1200 mg/m<2>i za kapecitabin u oko 1000 do 2500 mg/m<2>po tretmanu.

[0274] Alkilujući agensi kao što je azotni iperit ili nitrozourea se pogodno primenjuju u dozi od 100 do 500 mg po kvadratnom metru (mg/m<2>) površine tela, na primer 120 do 200 mg/m<2>, specifično za ciklofosfamid u dozi od oko 100 do 500 mg/m<2>, za hlorambucil u dozi od oko 0.1 do 0.2 mg/kg, za karmustin u dozi od oko 150 do 200 mg/m<2>, i za lomustin u dozi od oko 100 do 150 mg/m<2>po tretmanu.

[0275] Anti-tumor antraciklin derivat je pogodno primenjen u dozi od 10 do 75 mg po kvadratnom metru (mg/m<2>) površine tela, na primer 15 do 60 mg/m<2>, specifično za doksorubicin u dozi od oko 40 do 75 mg/m<2>, za daunorubicin u dozi od oko 25 do 45 mg/m<2>, i za idarubicin u dozi od oko 10 do 15 mg/m<2>po tretmanu.

[0276] Antiestrogen sredstvo je pogodno primenjeno u dozi od oko 1 do 100 mg dnevno u zavisnosti od specifičnog sredstva i stanja koje se tretira. Tamoksifen je pogodno primenjen oralno u dozi od 5 do 50 mg, poželjno 10 do 20 mg dva puta dnevno, nastavljajući terapiju dovoljno vreme da bi se postigao i održao terapeutski efekat. Toremifen je pogodno primenjen oralno u dozi od oko 60 mg jednom dnevno, nastavljajući terapiju dovoljno vremena da bi se postigao i održao terapeutski efekat. Anastrozol je pogodno primenjen oralno u dozi od oko 1mg jednom dnevno. Droloksifen je pogodno primenjen oralno u dozi od oko 20-100 mg jendnom dnevno. Raloksifen je pogodno primenjen oralno u dozi od oko 60 mg jednom dnevno. Eksemestan je pogodno primenjen oralno u dozi od oko 25 mg jednom dnevno.

[0277] Antitela su pogodno primenjena u dozi od oko 1 do 5 mg po kvadratnom metru (mg/m<2>) površine tela, ili kao što je poznato u tehnici, ukoliko je različito. Trastuzumab je pogodno primenjen u dozi do 1 do 5 mg po kvadratnom metru (mg/m<2>) površine tela, specifično 2 do 4 mg/m<2>po tretmanu. Ove doze se mogu primeniti na primer jednom, dva ili više puta po tretmanu, koji se može ponoviti na primer svakih 7, 14, 21 ili 28 dana.

[0278] Jedinjenja formule (I), njihove farmaceutski prihvatljive adicione soli, naročito farmaceutski prihvatljive kisele adicione soli, i stereoizomerni oblici mogu imati vredne dijagnostičke osobine tako da se mogu koristiti za detekciju ili identifikaciju formiranja kompleksa između obeleženog jedinjenja i drugih molekula, peptida, proteina, enzima ili receptora.

[0279] Detekcija ili identifikacija postupaka može koristiti jedinjenja koja su obeležena sa sredstvima za obeležavanje kao što su radioizotopi, enzimi, fluorescentne supstance, luminozne supstance, itd. Primeri radioizotopa uključuju<125>I,<13>1I,<3>H i<14>C. Enzimi su obično učinjeni detektabilnim konjugacijom sa odgovarajućim supstratom koji, zauzvrat katalizuje detektabilnu reakciju. Njihvoi primeri uključuju, na primer, beta-galaktozidazu, betaglukozidazu, alkalnu fosfatazu, peroksidazui malat dehidrogenazu, poželjno peroksidazu rena. Luminozne supstance uključuju, na primer, luminol, derivate luminola, luciferin, ekvorin i luciferazu. Biološki uzorci se mogu definisati kao telesno tkivo ili telesne tečnosti. Primeri telesnih tečnosti su cerebrospinalna tečnost, krv, plazma, serum, urin, sputum, saliva i slično.

Opšti sintetički putevi

[0280] Sledeći primeri ilustruju predmetni pronalazak, ali su samo primeri i nije namera da ograničavaju obim patentnih zahteva na bilo koji način.

Eksperimentalni deo

[0281] Nadalje, termin ’DCM’ označava dihlorometan, ’Me’ označava metil, ’Et’ označava etil, ’MeOH’ označava metanol, ’DMF’ označava dimetilformamid, ’Et2O’ označava dietil etar, ’EtOAc’ označava etil acetat, ’ACN’ označava acetonitril, ’H2O’ označava vodu, ’THF’ označava tetrahidrofuran, ’MgSO4’ označava magnezijum sulfat, ’NH4OH’ označava amonijumhidroksid, ’K2CO3’ označava dikalijum karbonat, ’MgCl2’ označava magnezijum hlorid, ’iPrNH2’ označava izo-propilamin, ’NH4HCO3’ označava amonijum bikarbonat, ’DMSO’ označava dimetil sulfoksid, ’EDTA’ označava etilen-diamintetrasirćetnu kiselinu, ’NADP’ označava nikotinamid adenin dinukleotid fosfat, ’SFC’ označava superkritičnu tečnu hromatografiju, ’MP’ označava tačku topljenja.

A. Priprema intermedijera

[0282]

Intermedijer 1 ili N-(3,5-dimetoksifenil)-N’-(1-metiletil)-N-[3-(1-metil-1H-pirazol-4-il)hinoksalin-6-il] etan-1,2-diamin je opisan kao jedinjenje 4 u WO2011/135376 i može se pripremiti prema tamo opisanim protokolima za jedinjenje 4.

Intermedijer 2 ili N-(3,5-dimetoksifenil)-N’-(1-metiletil)-N-[3-(1H-pirazol-4-il)hinoksalin-6-il]etan-1,2-diamin je opisan kao slobodna baza jedinjenje 137 u WO2011/135376 i i može se pripremiti prema tamo opisanim protokolima za jedinjenje 137.

Intermedijer 3 ili N-(3,5-dimetoksifenil)-N’-(1-metil)-N-[3-(1-etil-1H-pirazol-4-il)hinoksalin-6-il]etan-1,2-diamin je kao što je opisano kao jedinjenje 449 u WO2011/135376 i i može se pripremiti prema tamo opisanim protokolima za jedinjenje 449.

Intermedijer 4 ili N-(3,5-dimetoksifenil)-N’-(1-metiletil)-N-[3-(1-etil-1H-pirazol-4-il)hinoksalin-6-il]etan-1,2-diamin je opisan kao slobodna baza ili HCl so kao jedinjenje 135 in WO2011/135376 i i može se pripremiti prema tamo opisanim protokolima za jedinjenje 135.

Intermedijer 5 ili N-(3,5-dimetoksifenil)-N’-(1-metiletil)-N-[3-(1-metil-1H-pirazol-4-il)hinoksalin-6-il]propan-1,3-diamin je opisan kao jedinjenje 382 u WO2011/135376 i i može se pripremiti prema tamo opisanim protokolima za jedinjenje 382.

Intermedijer 6 ili 7-bromo-2-(1-metil-1H-pirazol-4-il)-hinoksalin je opisan kao intermedijer 2 u WO2011/135376 i i može se pripremiti prema tamo opisanim protokolima za jedinjenje intermedijer 2.

[0283] WO2011/135376 je inkorporisana ovde na osnovu reference.

Primer A1

a) Priprema intermedijera 7

[0284]

[0285] Smeša intermedijera 6 (5g; 17mmol), 2-fluoro-3,5-dimetoksianilina (3.6g; 21mmol), natrijum terc-butoksida (5g; 52mmol) i rac-bis(difenilfosfino)-1,1’-binaftila (0.54g; 0.87mmol) u dioksanu (100mL) degazirana je na sobnoj temperaturi pod strujom azota. Nakon 10 minuta, u delovima je dodat paladijum (II) acetat (388mg; 1.7mmol) na sobnoj temepraturi pod strujom azota. Reakciona smeša je zagrevana na 95°C 5 časova. Reakciona smeša je ohlađena do sobne temperature i sipana na ledenu vodu i DCM. Smeša je filtrirana preko jastučić od celite®. Organski sloj je odvojen, osušen preko MgSO4, filtriran i uparavan do sušenja. Ostatak je kristalizovan od dietiletra i talog je otfiltriran, osušen pod vakuumom da bi se dobilo 4 g (61%) intermedijera 7.

b) Priprema intermedijera 8

[0286]

[0287] Natrijum hidrid (0.21g; 5.35mmol) je dodat rastvoru intermedijera 7 (0.7g; 1.85mmol) u DMF (25mL) na 5°C pod strujom azota. Smeša je mešana na 5°C 1 čas. (2-Bromoetoksi)-terc-butildimetilsilan (0.51mL; 2.40mmol) je dodat u kapima na 5°C pod strujom azota i reakciona smeša je mešana na sobnoj temperaturi 24 časa. Smeša je sipana u ohlađenu vodu i proizvod je ekstrahovan sa EtOAc. Organski sloj je ispran sa sa H2O, osušen preko MgSO4, filtriran i uparavan da bi se dobilo 1.2 g (kvant.) intermedijera 8. Sirovi proizvod je korišćen u sledećem koraku bez prečišćavanja.

c) Priprema intermedijera 9

[0288]

[0289] Tetrabutil amonijum fluorid (1M in THF) (2mL; 2mmol) dodat je rastvoru intermedijera 8 (1g; 1.85mmol) u THF (20mL) i reakciona smeša je mešana 3 časa na sobnoj temperaturi. Reakciona smeša je podeljena između vode i EtOAc. Organski sloj je ispran sa fiziološkim rastvorom, osušen preko MgSO4, filtriran i uparavan do sušenja. ostatak (1.2 g) je prečišćen hromatografijom na silika gelu (iregularni SiOH, 15-40 mm; 80 g; eluent: 98% DCM, 2% MeOH, 0.1% NH4OH). Prečišćene frakcije su sakupljene i rastvarač je uparavan. Ostatak (500 mg) je kristalizovan od dietiletra. Precipitat je filtriran i osušen da bi se dobilo 410 mg (52%) intermedijera 9. MP: 172°C (K).

d) Priprema intermedijera 10

[0290]

[0291] Metansulfonil hlorid (0.3mL; 3.88mmol) je dodat u kapima na 5°C rastvoru intermedijera 9 (547mg; 1.29mmol) i trietilamina (0.9mL; 6.46mmol) u DCM (15mL). Reakciona smeša je mešana na ovoj temperaturi 1 čas, razblažena sa DCM i sipana na 10% vodeni rastvor K2CO3. Organski sloj je dekantovan, osušen preko MgSO4, filtriran i uparavan da bi se dobilo 850 mg (>100%) intermedijera 10. Sirovi proizvod je korišćen bez prečišćavanja u sledećem koraku.

e) Priprema intermedijera 11

[0292]

[0293] Smeša intermedijera 10 (0.648g; 1.29mmol) i izopropilamina (2.4mL; 28 mmol) u CH3CN (15mL) zagrevana je na 100°C 24 časa u zapečaćenoj epruveti. Reakciona smeša je ohlađena do sobne temeprature, razblažena sa DCM i sipana u vodu. Organski sloj je dekantovan, osušen preko MgSO4, filtriran i uparavan do sušenja. Ostatak je prečišćen hromatografijom na silika gelu (iregularni SiOH; 24 g; gradijent: od 3% MeOH, 97% DCM so 10% MeOH, 90% DCM). Prečišćene frakcije su sakupljene i uparavane da bi se dobilo 452 mg (75%) intermedijera 11.

B. Priprema jedinjenja formule (I)

Primer B1:

Priprema jedinjenja 1

[0294]

[0295] Rastvor N-(3,5-dimetoksifenil)-N’-(1-metiletil)-N-[3-(1-metil-1H-pirazol-4-il)hinoksalin-6-il] etan-1,2-diamin (intermedijer 1) (0.42g; 0.9mmol), formaldehida (37% rastvor u vodi; 0.21mL; 2.8mmol) u dioksanu (8mL) je mešan na sobnoj temperaturi 3 dana. Voda i EtOAc su dodati. Organski sloj je dekantovan, ispran sa vodom, osušen preko MgSO4i uparavan do sušenja. Ostatak (0.52 g) je prečišćen hromatografijom na silika gelu (stacionarna faza: sferični čist silika 5mm 150x30.0mm, mobilna faza: gradijent od 0.2% NH4OH, 98% DCM, 2% MeOH do 1.2% NH4OH, 88% DCM, 12% MeOH). Frakcije koje sadrže željeni proizvod su sakupljene i uparavane do sušenja. Ostatak (0.37 g) je kristalizovan iz smeše MeOH i Et2O. Talog je otfiltriran i osušen, dajući 0.27 g (64 %) jedinjenja 1 (MP: 190 °C (DSC)).

Primer B2:

Priprema jedinjenja 2

[0296]

[0297] Rastvor N-(3,5-dimetoksifenil)-N’-(1-metiletil)-N-[3-(1H-pirazol-4-il)hinoksalin-6-il]etan-1,2-di- amin (intermedijer 2) (0.24g; 0.52mmol), formaldehida (37% rastvor u vodi; 0.12mL; 1.55mmol) u dioksanu (8mL) je mešan na sobnoj temperaturi 3 dana bez transformacije. Dodat je K2CO3(0.22g; 1.55mmol) i rastvor je dodatno mešan na sobnoj temperaturi 3 dana. organski sloj je ekstrahovan, osušen preko MgSO4i uparavan do sušenja. Ostatak (0.176g) je prečišćen hromatografijom na silika gelu (Stacionarna faza: sferični čisti silika 5mm 150x30.0mm, Mobilna faza: Gradijent od 0.2% NH4OH, 98% DCM, 2% MeOH do 1.3% NH4OH, 87% DCM, 13% MeOH). Frakcije koje su sadržale željeni proizvod su sakupljene i uparavane do sušenja. Ostatak (79 mg) je osušen zamrzavanjem sa acetonitril/voda 20/80 da bi se dobilo give 66mg (34%) jedinjenje 2 kao žuti gumasti prašak.

Primer B3:

Priprema jedinjenja 3 i 4

[0298] 50 μM intermedijera 1 je inkubirano na 37°C sa 12,000g frakcijom jetre pacova 60 minuta na 1 mg/ml proteina. Stok rastvor 10 mM intermedijera 1 u metanolu je pripremljen i ovo je razblaženo 200-puta (0.25 ml u 50 ml) u inkubacionom medijumu (finalna koncentracija metanola 0.5 % u inkubatu). Inkubacioni pufer je sadržao 1 mM EDTA, 5 mM MgCl2, i 100 mM kalijum fosfat pufera (pH 7.4). Reakcija je inicirana dodavanjem NADP (1 mM finalene koncentracije). Inkubacija je zaustavljena trenutnim zamrzavanjem na suvom ledu.

[0299] Rezultujući metaboliti su inicijalno ekstrahovani korišćenjem etil acetata. Frakcija metabolita je uparavana do sušenja, rekonstituisana u DMSO: voda (1:1, zapr/zapr) i razdvojena korišćenjem UPLC reverzne faze. Razdvajanje je postignuto korišćenjem dve Interchim Strategy C18-2, 2.2 μm, (150mm x 3.0 mm ID) kolone korišćenjem rastvarača A sa linearnim gradijentom od 5-70% B tokom 20 minuta na 0.8 ml/min. Rastvarači su se sastojali od Rastvarača A, 25mM Amonijum acetata pH4.0 i Rastvarača B, Acetonitril/metanol (60/40, zapr/zapr). Vršne frakcije koje odgovaraju željenim proizvodima su sakupljene, i uparavane do sušenja, dajući jedinjenja 3 i 4.

Jedinjenje 3

[0300]

[0301] Jedinjenje 3 se takođe može pripremiti prema protokolu opisanom u Primeru 1 počinjući od jedinjenja 645 iz WO2011/135376.

Jedinjenje 4

[0302]

[0303] Alternativno, jedinjenja 3 i 4 su takođe pripremljena kao što sledi:

Bor tribromid (1M in DCM; 6 mL; 6 mmol) je dodat u kapima rastvoru jedinjenja 1 (485 mg; 1.06mmol) u DCM (25 mL) na 5°C pod strujom azota. Dozvoljeno je da se rastvor polako zagreje do sobne temperature i mešan je 1.5 čas. Reakciona smeša je razblažena sa DCM, sipana u fiziološki rastvor i bazifikovana sa čvrstim K2CO3. Organski sloj je razdvojen, ispran sa fiziološkim rastvorom, osušen preko MgSO4, filtriran i uparavan do sušenja. Ostatak je prečišćen hromatografijom na silika gelu (iregularni SiOH, 40g; mobilna faza: gradijent od 0.5% NH4OH, 94.5 % DCM, 5% MeOH do 0.5% NH4OH, 89.5 % DCM, 10% MeOH). Frakcije koje su sadržale proizvod su sakupljene i uparavane do sušenja dajući 110 mg (23%) jedinjenja 1 i 287 mg smeše jedinjenja 3 i 4. Ova posledenje pomenuta frakcija je prečišćena ahiralnom SFC (Chiralpak AD-H 5 µm 250*30 mn; mobilna faza: 0.3% izopropilamin, 70% CO2, 30% MeOH). Prečišćene frakcije su sakupljene, koncentrovane i kristalizovane iz Et2O/ACN. Talozi su filtrirani da bi se dobilo 53 mg (11%) jedinjenja 3 (MP: 255°C, K) i 148 mg (31%) of jedinjenja 4 (MP: 256°C, K).

Primer B4:

[0304] Stok rastvor 2 mM intermedijera 1 je pripremljen u metanolu i ovo je razblaženo 200-puta u inkubacionom medijumu (finalna koncentracija metanola 0.5 % u inkubatu). Inkubacija je urađena na 37°C sa 12,000g frakcijom jetre pacova 60 minuta na 1 mg/ml proteina. Inkubacioni pufer je sadržao 1 mM EDTA, 5 mM MgCl2, i 100 mM kalijum fosfat pufera (pH 7.4). Reakcija je inicirana dodavanjem NADP (1 mM finalne koncentracije). Inkubacija je zaustavljena trenutnim zamrzavanjem na suvom ledu.

[0305] Rezultujuća inkubacija (1 ml) je pomešana sa 5 zapremina acetonitrila, vorteksovana i ultrazvučno obrađena 10 minuta. Protein je uklonjen centrifugiranjem na 3200 rpm na 8°C 30 minuta. Supernatant je uklonjen i uparavan do sušenja pod strujom azota na 30°C. Ekstrakt je rekonstituisan u acetonitril/ voda (1:1, zapr/zapr). Uzorak je analiziran kao što sledi: UPLC sa MS detekcijom

[0306]

- Pumpa za trečnu hromatografiju ultra performanse Acquity Binary Solvent Manager / Waters 2777 CTC-Pal-injector - UV detektor:

Waters Acquity PDA

- MS detektor:

Waters G2(S) QToF MS / Thermo LTQ-Orbitrap

- Data sistem:

Waters Masslynx 4.1

Radni uslovi:

[0307]

- Kolona:

Interchim, Strategy C18-2, 2.2 μm 2x(150mm x 3.0 mm ID)

- Temperatura kolone:

T = 60°C

- Temperatura uzorka:

40 T = 10°C

- Mobilna faza:

Rastvarač A: 0.025 M amonijum acetat pH 4.0

Rastvarač B: 60/40 (zapr/zapr) acetonitril/metanol

- Način eluiranja:

linearni gradijent:

Trajanje: 30 min

Protok: 0.8 ml/min

Špric infuzija:

[0308]

- Mobilna faza: Acetonitril : voda (1:1, zapr/zapr)

- Protok: 5 μl/min

Uslovi detekcije

MS uslovi - Waters synapt g2 i g2s maseni spektrometar

[0309] MS analiza je izvedena korišćenjam Waters SYNAPT G2 i G2S masenih spektrometara, opremljenih sa dvojnom elektrosprej onizacionom sondom i radio je na visokj rezoluciji, mod pozitivnog jona. Kapilarna voltaža je podešena na 3 kV i konusna na 40V. Temperatura izvora je bila 120°C, desolvataciona temperatura 400°C. Maseni spektrometar je kalibrisan sa rastvorom natrijum formata dopremljenim preko Sample Spray. LockSpray™ ESI sonda je obezbedila nezavisni izvor “lock mass calibrant” leucin enkefalin. Jon leucina na m/z 556.2771 je korišćen kao “lock mass” u punom MS kao i u MSMS-modu. QTOF podaci (MS, MSMS) su dobijeni u centroid modu sa varijabilnim vremenom skeniranja (0.5 - 1.0 sek). Svi podaci su obrađeni korišćenjem Masslynx programa.

MS uslovi – termo ltq-orbitrap maseni spektrometar

[0310] LTQ-Orbitrap maseni spektrometar bio je opremljen sa elektrosprej jonizacionim izvorom koji je radio u modu pozitivnog jona. Merenja tačne mase su dobijena korišćenjem spoljne kalibracije ili “lock mass” kalibracije (“lock mass” jon na m/z 391.2843). Parametri izvora su namešteni za maksimalnu opsetljivost korišćenjem 10 ng/µL nepromenjenog standardnog rastvora leka. Isti rastvor je korišćen da bi se definisala korišćena optimalna koliziona energija tokom MSn fragmentacije. Metaboliti su izabrani za MSn fragmentaciju od LC-MS tragova korišćenjem skeninga u zavisnosti od podataka. Podaci su dobijeni u centroid modu i obrađeni korišćenjem XCalibur programa.

[0311] U prethodnom eksperimentu detektovano je jedinjenje 4 ([MH]+ m/z 445), jedinjenje 3 ([MH]+ m/z 445) i jedinjenje 5 ([MH] m/z 431).

Jedinjenje 5 :

[0312]

Primer B5

Priprema jedinjenja 6

[0313]

[0314] Rastvor intermedijera 3 (292 mg; 0.675 mmol), formaldehida (37% rastvor u vodi; 151 µL; 2.02 mmol) u 1,4-dioksanu (5.48 mL) je mešana na sobnoj temperaturi 3 dana. Kako je uočena niska transformacija, dodat je dodatni (37% rastvor u vodi; 252 µL; 3.37mmol) i reakciona smeša je mešana na 70°C 16 časova. Dodati su H2O i EtOAc. Organski sloj je dekantovan, osušen preko MgSO4, filtriran i uparavan do sušenja. Ostatak (0.325g) je prečišćen hromatografijom na silika gelu (iregularni SiOH, 40 g, mobilna faza: gradijent od 95% DCM, 5% MeOH, 0.5% NH4OH do 90% DCM, 10% MeOH, 1% NH4OH). Frakcije koje kontrolišu proizvod su pomešane i koncentrovane da bi se dobija frakcija intermedijera (106 mg) koja je kristalizovana iz smeše Et2O/ACN da bi se dobilo nakon filtracije i sušenja 86 mg (28%) jedinjenja 6. MP :170°C (K)

Primer B6

Priprema jedinjenja 7

[0315]

kao HCl so (1.65HCl 2.2H2O)

Rastvor intermedijera 4 (293 mg; 0638 mmol), formaledehida (37% rastvor u vodi; 143 µL; 1.91mmol) u 1,4-dioksanu (5.16 mL) je mešana na sobnoj temperaturi 3 dana. Kako nije primećena transformacija, dodat je dodatni formaledehid (37% rastvor u vodi; 238 µL; 3.18 mmol) i reakciona smeša je mešana na 70°C 16 časova. Ponovo, doadt je dodatni formaldehid (37% rastvor u vodi; 477 µL; 6.36mmol) i reakciona smeša je mešana na 70°C 16 časova. H2O i EtOAc su dodati. Organski sloj je dekantovan, osušen preko MgSO4, filtriran i uparavan do sušenja.

[0316] Ostatak (0.48g) je prečišćen hromatografijom na silika gelu (Sferični čisti silika 5mm 150x30.0mm, Mobilna faza: Gradijent od 0.2% NH4OH, 98% DCM, 2% MeOH do 1% NH4OH, 90% DCM, 10% MeOH). Frakcije koje sadrže proizvod su mešane i koncentrovane da bi se dobio 148 mg frakcija intermedijera koja je prečišćena ahirlanom SFC (Stacionarna faza: CYANO 6mm 150x21.2mm, Mobilna faza: 90% CO2, 10% MeOH(0.3% iPrNH2)). Frakcije koje sadrže proizvod su pomešane i koncentrovane da bi se dobilo 100 mg frakcije intermedijera koja je rastvorena u MeOH. 0.1 mL HCl u iPrOH (2-5N) je dodat na 0°C. Smeša je zatim koncentrovana i rezultujući ostatak je prenet u Et2O. talog je filtriran i osušen da bi se dobilo 103 mg (29%) jedinjenja kao crvena čvrsta supstanca. MP: 152°C (K)

Primer B7

Priprema jedinjenja 8

[0317]

[0318] Rastvor intermedijera 11 (382mg; 0.82mmol) i formaledehida (37% rastvor u vodi; 308µL; 4.11mmol) u dioksanu (10mL) je zagrevan na 60°C 3 dana. H2O i EtOAc su dodati. Organski sloj je dekantovan, osušen preko MgSO4, filtriran i uparavan do sušenja. ostatak je prečišćen hromatografijom na silika gelu (Sferični čisti silika 5 mm 150x30.0 mm; gradijent: od 71% heptan, 1% MeOH (+10% NH4OH), 28% EtOAc do 0% heptan, 20% MeOH (+10% NH4OH), 80% EtOAc). Prečišćene frakcije su sakupljene i uparavane do sušenja. Ostatak (65 mg) je prečišćen reverzno faznom hromatografijom (X-Bridge-C18 5 mm 30*150 mm; gradijent: od 80% NH4HCO30.5%, 20% CH3CN do 0% NH4HCO30.5%, 100% CH3CN). Šrečišćene frakcije su sakupljene i uparavane da bi se dobilo 15 mg (4%) jedinjenja 8. MP: 266°C (K).

Primer B8

Priprema jedinjenja 9

[0319]

[0320] Rastvor intermedijera 5 (0.21g; 0.46mmol) i formaledehida (37% rastvor u vodi; 0.1mL; 1.4mmol) u 1,4-dioksanu (8mL) je mešana na sobnoj temperaturi 3 dana. Nakon nedelju dana, dodat je dodatni formaledehid (37% rastvor u vodi; 0.5mL; 20.55mmol), smeša je mešana na sobnoj temperaturi dodoatna 2 dana. H2O i EtOAc su dodati. Organski sloj je ekstrahovan, osušen preko MgSO4i uparavan do sušenja. Rezultujući ostatak (170 mg) je prečišćen reverzno faznom (Stacionarna faza: X-Bridge-C185mm 30*150mm, mobilna faza: Gradijent od 85% NH4HCO30.5%, 15% ACN do 0% NH4HCO30.5% , 100% ACN). Frakcijekoje sadrže proizvod su pomešane i koncentrovane da bi se dobila frakcija intermedijera (10 mg) koja je osušena zamrzavanjem sa acetonitril/voda 20/80 da bi se dobilo 9mg (4%) jedinjenja 9 kao žuti prašak. MP: guma na 80°C (K).

Analitički deo

[0321] LCMS (Tečna hromatografija/masena spektrometrija) (videti Tabelu A1)

LC merenje je izvršeno korišćenjem UPLC (tečne hromatografije ultra performanse) Acquity (Waters) sistem koji sadrži binarnu pumpu sa degazerom, autosampler, detektor sa diodnim nizom (DAD) i kolonu kao što je specifikovana u respektivnim postupcima u nastavku, kolona je držana na temperaturi od 40°C. Protok kolone je prinet MS detektoru. MS detektor je konfigurisan sa izvorom elektorsprej jonizacije. Kapilarna voltaža igle bila je 3 kV i temperatura izvora je održavana na 130 °C na Quattro (tripl kvadrupol masenom spektrometru od Waters). Kao gas nebulizator korišćen je azot. Uzimanje podataka je izvedeno sa Waters-Micromass MassLynx-Openlynx data sistemom. Reverzno fazna UPLC je izvedena na Waters Acquity BEH (premošćeni etilsiloksan/silika hibrid) C18 kolona (1.7 mm, 2.1 x 100 mm) sa stopom protoka od 0.343 ml/min. Dve mobilne faze (mobilna faza A: % 7 mM amonijum acetat / 5 % acetonitril; mobilna faza B: 100 % acetonitril) su upotrebljeni za uslove tekućeg gradijenta od 84.2 % A i 15.8 % B (zadržavanje 0.49 minuta) do 10.5 % A i 89.5 % B u 2.18 minuta, zadržano 1.94 min i natrag do inicijalnih uslova u 0.73 min, zadržavanje 0.73 minuta. Korišćena je injekciona zapremina od 2 µl. Konusna voltaža je bila 20V za pozitivni i negativni jonizacioni mod. Maseni spektri su dobijeni skeningom od 100 do 1000 u 0.2 sekunde korišćenjem razmaka između skenova od 0.1 sekunde.

DSC

[0322] Za određen broj jedinjenja, određene su tačke topljenja (MP) sa DSC1 (Mettler-Toledo). Tačke topljenja su merene sa temperaturnim gradijentom od 10 °C/minutu. Maksimalna temperatura bila je 350 °C. Vrednosti su vršne vrednosti. Za određen broj jedinjenja, tačke topljenja su dobijene sa Kofler hot bench, koji se sastoji od zagrejane ploče sa linearnim temperaturnim gradijentom, klizećim pointerom i temperaturnom skalom u stepenima Celzijusa.

NMR

[0323] Za jedinjenje 1, 2, 6 do 9, NMR eksperimenti su izvedeni korišćenjem Bruker Avance III 500 korišćenjem internog deuterijum lock-a i opremljenim sa glavom sonde sa inverznom trostrukom rezonancom (1H, 13C, 15N TXI). Hemijska pomeranja (δ) su objavljeni u delovima na milion (ppm).

[0324] Za jedinjenje 3 i 4, svaka frakcija je rastvorena u 250 µl DMSO-d6 bez vode i rezultujući rastvor je prenet u 5 mm Shigemi NMR epruvetu sa magnetnom susceptibilnošću koja se poklapa sa respektivnim rastvaračem. Eksperimenti su zabeleženi na Bruker Avance 600 MHz spektrometrom opremljenim sa 5-mm krio-sondom sa inverznom detekcijom (CPTCI). 1D 1H i 2D NOESY, HSQC i HMBC spektri su snimljeni korišćenjem standardnih Bruker puls programa. NOESY spektar je korišćen za determinaciju prostornog vezivanja; HMBC spektar za vezivanje kroz veze. Hemijska pomeranja (δ) su objavljeni u ppm. Podaci

<1>H NMR hemijskog pomeranja dobijeni su od 1D 1H spektra korišćenjem centra DMSO-d5 multipleta na 2.50 ppm ili centra acetonitril-d2 multipleta na 1.94 ppm kao interne reference. Konstante kuplovanja su merene u Hz.<13>C NMR hemijska pomeranja su dobijena korišćenjem centra DMSO-d6 multipleta na 39.51 ppm kao interne reference.

Tabela A1: Jed. br. označava broj jedinjenja; Retenciono vreme (Rt) u minutima; MP označava tačku topljenja (°C).

Jedinjenje 1

[0325]<1>H NMR je izvedena na 350°K

<1>H NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ ppm 0.99 (d, J=6.5 Hz, 6 H) 2.84 (spt, J=6.5 Hz, 1 H) 2.88 - 2.93 (m, 2 H) 3.56 (br. s., 2 H) 3.76 (s, 3 H) 3.82 - 3.91 (m, 5 H) 3.93 (s, 3 H) 6.42 (d, J=2.2 Hz, 1 H) 6.57 (d, J=2.2 Hz, 1 H) 6.97 (d, J=2.7 Hz, 1 H) 7.26 (dd, J=9.1, 2.7 Hz, 1 H) 7.75 (d, J=9.1 Hz, 1 H) 8.14 (s, 1 H) 8.46 (s, 1 H) 8.87 (s, 1 H)

Jedinjenje 2

[0326]<1>H NMR je izvedena na 350°K

<1>H NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ ppm 0.99 (d, J=6.6 Hz, 6 H) 2.84 (spt, J=6.6 Hz, 1 H) 2.88 - 2.95 (m, 2 H) 3.56 (br. s., 2 H) 3.76 (s, 3 H) 3.80 - 3.95 (m, 5 H) 6.43 (d, J=2.2 Hz, 1 H) 6.57 (d, J=2.2 Hz, 1 H) 6.99 (d, J=2.7 Hz, 1 H) 7.26 (dd, J=9.5, 2.7 Hz, 1 H) 7.75 (d, J=9.5 Hz, 1 H) 8.35 (br. s., 2 H) 8.92 (s, 1 H) 13.08 (br. s., 1 H)

Jedinjenje 3

[0327]<1>H NMR je izvedena na 300°K

<1>H NMR (600 MHz, DMSO-d6) δ ppm 0.98 (d, J=6.42 Hz, 6 H) 2.82 (spt, J=6.50 Hz, 1 H) 2.88 (t, J=4.53 Hz, 2 H) 3.69 50 (s, 3 H) 3.91 (s, 3 H) 6.29 (d, J=2.27 Hz, 1 H) 6.42 (d, J=2.27 Hz, 1 H) 6.89 (br. s., 1 H) 7.25 (br. s., 1 H) 7.75 (d, J=9.07 Hz, 1 H) 8.18 (s, 1 H) 8.53 (s, 1 H) 8.89 (s, 1 H)

Jedinjenje 4

[0328]<1>H NMR je izvedena na 300°K

<1>H NMR (600 MHz, DMSO-d6) δ ppm 0.96 (d, J=6.70 Hz, 6 H) 2.81 (spt, J=6.70 Hz, 1 H) 2.86 (t, J=4.34 Hz, 2 H) 3.79 (s, 3 H) 3.91 (s, 3 H) 6.26 (d, J=1.89 Hz, 1 H) 6.41 (d, J=2.27 Hz, 1 H) 6.91 (br. s., 1 H) 7.27 (br. s., 1 H) 7.75 (d, J=9.44 Hz, 1 H) 8.18 (s, 1 H) 8.53 (s, 1 H) 8.89 (s, 1 H)

Jedinjenje 6

[0329]<1>H NMR je izvedena na 300°K

<1>H NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ ppm 1.43 (t, J=7.3 Hz, 3 H) 2.22 (br s, 3 H) 2.82 (br s, 2 H) 3.50 - 4.10 (m, 10 H) 4.20 (q, J=7.3 Hz, 2 H) 6.46 (d, J=1.9 Hz, 1 H) 6.59 (d, J=1.9 Hz, 1 H) 6.92 (br s, 1 H) 7.25 (br d, J=7.3 Hz, 1 H) 7.77 (d, J=9.1 Hz, 1 H) 8.20 (s, 1 H) 8.58 (s, 1 H) 8.92 (s, 1 H)

Jedinjenje 7

[0330]<1>H NMR je izvedena na 300°K

<1>H NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ ppm 1.32 (dd, J=9.8, 6.6 Hz, 6 H) 1.44 (t, J=7.4 Hz, 3 H) 3.35 - 3.60 (m, 3 H) 3.93 (s, 3 H) 3.79 (s, 3 H) 4.22 (q, J=7.5 Hz, 2 H) 4.43 (br d, J=12.9 Hz, 1 H) 4.58 (br s, 1 H) 6.56 (d, J=2.5 Hz, 1 H) 6.70 (d, 15 J=2.2 Hz, 1 H) 7.17 (br d, J=1.9 Hz, 1 H) 7.30 (dd, J=9.3, 2.4 Hz, 1 H) 7.84 (d, J=9.1 Hz, 1 H) 8.23 (s, 1 H) 8.62 (s, 1 H) 9.02 (s, 1 H) 10.26 (br s, 1H)

Jedinjenje 8

[0331]<1>H NMR je izvedena na 350°K

<1>H NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ ppm 0.99 (d, J=6.6 Hz, 6 H) 2.85 (spt, J=6.5 Hz, 1 H) 2.92 (t, J=4.6 Hz, 2 H) 3.58 (br s, 2 H) 3.80 - 4.05 (m, 11 H) 6.84 (d, J=6.9 Hz, 1 H) 6.92 (br s, 1 H) 7.20 (br d, J=9.5 Hz, 1 H) 7.79 (d, J=9.1 Hz, 1 H) 8.15 (s, 1 H) 8.46 (s, 1 H) 8.89 (s, 1 H)

Jedinjenje 9

[0332]<1>H NMR je izvedena na 300°K

<1>H NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ ppm 0.97 (br d, J=5.4 Hz, 6 H) 1.64 (br s, 2 H) 2.72 (br s, 2 H) 2.84 (spt, J=6.4 Hz, 1 H) 3.50 - 3.80 (m, 7 H) 3.84 (s, 3 H) 3.92 (s, 3 H) 6.21 (d, J=2.2 Hz, 1 H) 6.61 (d, J=2.5 Hz, 1 H) 6.92 (br s, 2 H) 7.7130 (d, J=9.5 Hz, 1 H) 8.19 (s, 1 H) 8.54 (s, 1 H) 8.91 (s, 1 H)

[0333] Neki signali diazepin prstena su prošireni iznad detekcije u spektru merenom na 300 K u DMSO-d6.

Farmakološki deo

Biološki testovi A

FGFR1 (enzimski test)

[0334] U finalnoj reakcionoj zapremini od 30 µL, FGFR1 (h) (25 ng/ml) je inkubiran sa 50 mM HEPES pH 7.5, 6mM 40 MnCl2, 1 mM DTT, 0,1 mM Na3VO4, 0,01% Triton-X-100, 500 nM Btn-Flt3i 5 mM ATP u prisustvu jedinjenja (1% DMSO finalno). Nakon inkubacije od 60 minuta na sobnoj temperaturi reakcija je zaustavljena sa 2.27 nM EU-anti P-Tyr, 7 mM EDTA, 31.25 nM SA-XL-665 i 0.02% BSA koji je bio prisutan 60 minuta na sobnoj temperaturi. Time-Resolved Fluorescence Resonance Energy Transfer (TR-FRET) signal (ex340 nm. Em 620 nm, em 655 nm) je meren nakon toga i rezultati su izraženi u RFU (jedinica relativne fluerescencije). U ovom testu inhibitorni određen je efekat različitih koncentracija jedinjenja (opseg 10 mM do 0.1 nM) i korišćen za izračunavanje IC50(M) i pIC50(-logIC50) vrednosti.

FGFR2 (enzimski test)

[0335] U finalnoj reakcionoj zapremini od 30 µL, FGFR2 (h) (150 ng/ml) je inkubiran sa 50 mM HEPES pH 7.5, 6mM MnCl2, 1 mM DTT, 0,1 mM Na3VO4, 0,01% Triton-X-100, 500 nM Btn-Flt3i 0.4 mM ATP u prisustvu jedinjenja (1% DMSO finalno). Nakon inkubacije od 60 minuta na sobnoj temperaturi reakcija je zaustavljena sa 2.27 nM EU-anti P-Tyr, 7 mM EDTA, 31.25 nM SA-XL-665 i 0.02% BSA koji je bio prisutan 60 minuta na sobnoj temperaturi. Time-Resolved Fluorescence Resonance Energy Transfer (TR-FRET) signal (ex340 nm. Em 620 nm, em 655 nm) meren je nakon toga i rezultati su izraženi u RFU (jedinica relativne fluerescencije). U ovom testu, određen je inhibitorni efekat različitih koncentracija jedinjenja (opseg 10 mM do 0.1 nM) i korišćen za izračunavanje IC50(M) i pIC50(-logIC50) vrednosti.

FGFR3 (enzimski test)

[0336] U finalnoj reakcionoj zapremini od 30 µL, FGFR3 (h) (40 ng/ml) je inkubiran sa 50 mM HEPES pH 7.5, 6mM MnCl2, 1 mM DTT, 0,1 mM Na3VO4, 0,01% Triton-X-100, 500 nM Btn-Flt3i 25 mM ATP u prisustvu jedinjenja (1% DMSO finalno). Nakon inkubacije od 60 minuta na sobnoj temperaturi reakcija je zaustavljena sa 2.27 nM EU-anti P-Tyr, 7 mM EDTA, 31.25 nM SA-XL-665 i 0.02% BSA koji je bio prisutan 60 minuta na sobnoj temperaturi. Time-Resolved Fluorescence Resonance Energy Transfer (TR-FRET) signal (ex340 nm. Em 620 nm, em 655 nm) meren je nakon toga i rezultati su izraženi u RFU (jedinica relativne fluerescencije). U ovom testu, određen je inhibitorni efekat različitih koncentracija jedinjenja (opseg 10 mM do 0.1 nM) i korišćen za izračunavanje IC50(M) i pIC50(-logIC50) vrednosti.

FGFR4 (enzimski test)

[0337] U finalnoj reakcionoj zapremini od 30 µL, FGFR4 (h) (60 ng/ml) je inkubiran sa 50 mM HEPES pH 7.5, 6mM MnCl2, 1 mM DTT, 0,1 mM Na3VO4, 0,01% Triton-X-100, 500 nM Btn-Flt3i 5 mM ATP u prisustvu jedinjenja (1% DMSO final). Nakon inkubacije od 60 minuta na sobnoj temperaturi reakcija je zaustavljena sa 2.27 nM EU-anti P-Tyr, 7 mM EDTA, 31.25 nM SA-XL-665 i 0.02% BSA koji je bio prisutan 60 minuta na sobnoj temperaturi. Time-Resolved Fluorescence Resonance Energy Transfer (TR-FRET) signal (ex340 nm. Em 620 nm, em 655 nm) meren je nakon toga i rezultati su izraženi u RFU (jedinica relativne fluerescencije). U ovom testu, određen je inhibitorni efekat različitih koncentracija jedinjenja (opseg 10 mM do 0.1 nM) i korišćen za izračunavanje IC50(M) i pIC50(-logIC50) vrednosti.

KDR (VEGFR2) (enzimski test)

[0338] U finalnoj reakcionoj zapremini od 30 µL, KDR (h) (150 ng/ml) je inkubiran sa 50 mM HEPES pH 7.5, 6mM MnCl2, 1 mM DTT, 0,1 mM Na3VO4, 0,01% Triton-X-100, 500 nM Btn-Flt3i 3 mM ATP u prisustvu jedinjenja (1% DMSO finalno). Nakon inkubacije od 120 minuta na sobnoj temperaturi reakcija je zaustavljena sa 2.27 nM EU-anti P- Tyr, 7 mM EDTA, 31.25 nM SA-XL-665 i 0.02% BSA koji je bio prisutan 60 minuta na sobnoj temperaturi. Time-Resolved Fluorescence Resonance Energy Transfer (TR-FRET) signal (ex340 nm. Em 620 nm, em 655 nm) meren je nakon toga i rezultati su izraženi u RFU (jedinica relativne fluerescencije). U ovom testu, određen je inhibitorni efekat različitih koncentracija jedinjenja (opseg 10 mM do 0.1 nM) i korišćen za izračunavanje IC50(M) i pIC50(-logIC50) vrednosti.

Ba/F3-FGFR1 (minus IL3 ili plus IL3) (test ćelijske proliferacije)

[0339] U ploči sa 384 bunarčića, 100 nl razblaženja jedinjenja u DMSO je primenjeno sprejem pre dodavanja 50 µl medijuma ćelijske kulture (fenol crveno slobodan RPMI-1640, 10 % FBS, 2 mM L-Glutamin i 50 µg/ml gentamicin) koji je sadržao 20000 ćelija po bunarčiću Ba/F3-FGFR1-transfektovanih ćelija. Ćelije su stavljene u inkubator na 37°C i 5 % CO2. Nakon 24 časa, 10 µl Alamar Blue rastvora (0.5 mM K3Fe(CN)6, 0.5 mM K4Fe(CN)6, 0.15 mM Resazurin i 100 mM fosfatni pufer) je dodato u bunarčiće, inkubirano 4 časa na 37°C i 5% CO2pre merenja RFU (jedinica relativne fluerescencije) (ex. 540 nm., em. 590 nm.) u čitaču fluorescentnih ploča. U ovom testu, određen je inhibitorni efekat različitih koncentracija jedinjenja (opseg 10 mM do 0.1 nM) i korišćen za izračunavanje IC50(M) i pIC50(-logIC50) vrednosti. Kao suprotni skrininig izveden je isti eksperiment u prisustvu 10 ng/ml mišjeg IL3.

Ba/F3-FGFR3 (minus IL3 ili plus IL3) (test ćelijske proliferacije)

[0340] U ploči sa 384 bunarčića, 100 nl razblaženja jedinjenja u DMSO je primenjeno sprejem pre dodavanja 50 µl medijuma ćelijske kulture (fenol crveno slobodan RPMI-1640, 10 % FBS, 2 mM L-Glutamin i 50 µg/ml gentamicin) koji je sadržao 20000 ćelija po bunarčiću Ba/F3-FGFR3-transfektovanih ćelija. Ćelije su stavljene u inkubator na 37°C i 5 % CO2. Nakon 24 časa, 10 µl Alamar Blue rastvora (0.5 mM K3Fe(CN)6, 0.5 mM K4Fe(CN)6, 0.15 mM Resazurin i 100 mM fosfatni pufer) je dodato u bunarčiće, inkubirano 4 časa na 37°C i 5% CO2pre merenja RFU (jedinica relativne fluerescencije) (ex. 540 nm., em. 590 nm.) u čitaču fluorescentnih ploča. U ovom testu, određen je inhibitorni efekat različitih koncentracija jedinjenja (opseg 10 mM do 0.1 nM) i korišćen za izračunavanje IC50(M) i pIC50(-logIC50) vrednosti. Kao suprotni skrininig izveden je isti eksperiment u prisustvu 10 ng/ml mišjeg IL3.

Ba/F3-KDR (minus IL3 ili plus IL3) (cellular proliferation assay)

[0341] U ploči sa 384 bunarčića, 100 nl razblaženja jedinjenja u DMSO je primenjeno sprejem pre dodavanja 50 µl medijuma ćelijske kulture (fenol crveno slobodan RPMI-1640, 10 % FBS, 2 mM L-Glutamin i 50 µg/ml gentamicin) koji je sadražo 20000 ćelija po bunarčiću Ba/F3-KDR-transfektovanih ćelija. Ćelije su stavljene u inkubator na 37°C i 5 % CO2. Nakon 24 časa, 10 µl Alamar Blue rastvora (0.5 mM K3Fe(CN)6, 0.5 mM K4Fe(CN)6, 0.15 mM Resazurin i 100 mM fosfatni pufer) je dodato u bunarčiće, inkubirano 4 časa na 37°C i 5% CO2pre merenja RFU (jedinica relativne fluerescencije) (ex. 540 nm., em. 590 nm.) u čitaču fluorescentnih ploča. U ovom testu, određen je inhibitorni efekat različitih koncentracija jedinjenja (opseg 10 mM do 0.1 nM) i korišćen za izračunavanje IC50(M) i pIC50(-logIC50) vrednosti. Kao suprotni skrininig izveden je isti eksperiment u prisustvu 10 ng/ml mišjeg IL3.

Ba/F3-FGFR4 (cellular proliferation assay)

[0342] U ploči sa 384 bunarčića, 100 nl razblaženja jedinjenja u DMSO je primenjeno sprejem pre dodavanja 50 µl medijuma ćelijske kulture (fenol crveno slobodan RPMI-1640, 10 % FBS, 2 mM L-Glutamin i 50 µg/ml gentamicin) koji je sadražo 20000 ćelija po bunarčiću Ba/F3-FGFR4-transfektovanih ćelija. Ćelije su stavljene u inkubator na 37°C i 5 % CO2. Nakon 24 časa, 10 µl Alamar Blue rastvora (0.5 mM K3Fe(CN)6, 0.5 mM K4Fe(CN)6, 0.15 mM Resazurin i 100 mM fosfatni pufer) je dodato u bunarčiće, inkubirano 4 časa na 37°C i 5% CO2pre merenja RFU (jedinica relativne fluerescencije) (ex. 540 nm., em. 590 nm.) u čitaču fluorescentnih ploča. U ovom testu, određen je inhibitorni efekat različitih koncentracija jedinjenja (opseg 10 mM do 0.1 nM) i korišćen za izračunavanje IC50(M) i pIC50(-logIC50) vrednosti.

[0343] Podaci za jedinjenja prema pronalasku u prethodnim testovima obezbeđeni su u Tabeli A2.

Biološke analize B

Analiza vezivanja enzima (KINOMEscan®)

[0344] Vezujući afiniteti jedinjenja otkrivenih ovde su određeni korišćenjem KINOMEscan® tehnologije izvedene od strane DiscoveRx Corporation, San Diego, California, USA (www.kinomescan.com). Tabela A3 objavljuje dobijene Kdvrednosti (nM), pri čemu je Kdkonstanta vezivanja inhibitora:

Tabela A3

Claims

Patentni zahtevi 1. Jedinjenje formule (I):
uključujući bilo koje njegove tautomerne ili stereohemijski izomerne oblike, naznačeno time da n predstavlja ceo broj jednak 1 ili 2; R1predstavlja vodonik, C1-6alkil, hidroksiC1-6alkil, C1-6alkil supstituisan sa -C(=O)NHCH3, ili C1-6alkil supstituisan sa -S(=O)2- C1-4alkil; R2apredstavlja vodonik, fluoro ili hloro; R2bili R2csvaki nezavisno predstavlja metoksi ili hidroksil; R3predstavlja vodonik, C1-6alkil, C3-6cikloalkil, ili C1-2alkil supstituisan sa C3-6cikloalkil; R4predstavlja vodonik, metil ili etil; njegovu farmaceutski prihvatljivu so ili njegov solvat. 2. Jedinjenje prema patentnom zahtevu 1, naznačeno time da jedinjenje ima sledeću strukturu
3. Jedinjenje prema patentnom zahtevu 1 ili 2 naznačeno time da R2apredstavlja vodonik ili fluoro.
4. Jedinjenje prema patentnom zahtevu 3 naznačeno time da R2apredstavlja fluoro.
5. Jedinjenje prema patentnom zahtevu 1, naznačeno time da jedinjenje ima sledeću strukturu
6. Jedinjenje prema bilo kom od patentnih zahteva 1 do 5 naznačeno time da n predstavlja ceo broj jednak 1.
7. Jedinjenje prema bilo kom od prethodnih patentnih zahteva naznačeno time da R3predstavlja vodonik.
8. Jedinjenje prema bilo kom od patentnih zahteva 1 do 6 naznačeno time da R3predstavlja C1-6alkil, naročito C1-4alkil.
9. Jedinjenje prema bilo kom od patentnih zahteva 1 do 6, ili 8, naznačeno time da jedinjenje ima sledeću strukturu
10. Jedinjenje prema bilo kom od prethodnih patentnih zahteva naznačeno time da R1predstavlja vodonik ili C1-6alkil.
11. Jedinjenje prema patentnom zahtevu 10 naznačeno time da R1predstavlja C1-6alkil.
12. Jedinjenje prema patentnom zahtevu 11 naznačeno time da R1predstavlja metil.
13. Jedinjenje prema bilo kom od prethodnih patentnih zahteva naznačeno time da R2bpredstavlja metoksi.
14. Jedinjenje prema bilo kom od patentnih zahteva 1 do 12 naznačeno time da R2bpredstavlja hidroksi.
15. Jedinjenje prema bilo kom od prethodnih patentnih zahteva naznačeno time da R2cpredstavlja metoksi.
16. Jedinjenje prema bilo kom od patentnih zahteva 1 do 14 naznačeno time da R2cpredstavlja hidroksi.
17. Jedinjenje prema patentnom zahtevu 1, naznačeno time da je jedinjenje

ili njegova farmaceutski prihvatljiva so ili solvat.
18. Jedinjenje prema patentnom zahtevu 17 naznačeno time da je jedinjenje
19. Jedinjenje prema patentnom zahtevu 1 naznačeno time da je jedinjenje izabrano od
20. Postupak za pripremu jedinjenja formule (I) prema patentnom zahtevu 1, pri čemu postupak sadrži: reakciju jedinjenja formule (II)

sa formaldehidom u prisustvu pogodnog ratvarača, na pogodnoj temperaturi, naznačeno time da R1, R2a, R2b, R2c, R3, R4i n su kao što su definisani u patentnom zahtevu 1; i izborno nakon toga pretvaranje jedinjenja formule (I) u drugo jedinjenje formule (I).
21. Farmaceutska kompozicija koja sadrži jedinjenje kao što je definisano u bilo kom od patentnih zahteva 1 do 19.
22. Jedinjenje kao što je definisano u bilo kom od patentnih zahteva 1 do 19 za upotrebu u terapiji.
23. Jedinjenje kao što je definisano u bilo kom od patentnih zahteva 1 do 19 za upotrebu u profilaksi ili tretmanu bolesnog stanja posredovanog FGFR kinazom.
24. Jedinjenje kao što je definisano u bilo kom od patentnih zahteva 1 do 19 za upotrebu u profilaksi ili tretmanu kancera.
25. Jedinjenje za upotrebu u tretmanu kancera prema patentnom zahtevu 24 naznačeno time da kancer je kancer bešike, urotelijalni kancer, metastatski urotelijalni kancer, inoperabilni urotelijalni kancer, kancer dojke, glioblastom, kancer pluća, nesitnoćelijski kancer pluća, kancer pluća skvamoznih ćelija, adenokarcinom pluća, plućni adenokarcinom, sitnoćelijski kancer pluća, kancer jajnika, kancer endometrijuma, cervikalni kancer, sarkom mekog tkiva, karcinom glave i vrata skvamoznih ćelija, kancer želudca, kancer jednjaka, kancer skvamoznih ćelija jednjaka, adenokarcinom jednjaka, holangiokarcinom, hepatocelularni karcinom.
26. Jedinjenje za upotrebu prema patentnom zahtevu 25 naznačeno time da je kancer urotelijalni kancer, metastazirajući urotelijalni kancer, ili inoperabilni urotelijalni kancer.
27. Jedinjenje za upotrebu prema patentnom zahtevu 25 naznačeno time da kancer je kancer bešike.
28. Jedinjenje za upotrebu prema patentnom zahtevu 27 naznačeno time da kancer je kancer bešike sa FGFR3hromozomskom translokacijom.
29. Jedinjenje za upotrebu prema patentnom zahtevu 27 naznačeno time da kancer je kancer bešike sa FGFR3tačkastom mutacijom.
30. Jedinjenje za upotrebu u tretmanu kancera prema patentnom zahtevu 24 naznačeno time da (i) kancer je tumor sa mutantom FGFR1, FGFR2, FGFR3ili FGFR4; ili (ii) kancer je tumor sa mutantom sa dobijanjem uloge FGFR2ili FGFR3; ili (iii) kancer je tumor sa prekomernom ekspresijom FGFR1.
31. Jedinjenje za upotrebu prema patentnom zahtevu 25 naznačeno time da kancer je holangiokarcinom.
32. Jedinjenje za upotrebu u tretmanu kancera prema patentnom zahtevu 24 naznačeno time da je jedinjenje
33. Jedinjenje za upotrebu u tretmanu kancera prema patentnom zahtevu 25 naznačeno time da je jedinjenje
34. Jedinjenje za upotrebu prema bilo kom od patentnih zahteva 26 do 29 naznačeno time da je jedinjenje
35. Jedinjenje za upotrebu prema patentnom zahtevu 30 naznačeno time da je jedinjenje
36. Jedinjenje za upotrebu prema patentnom zahtevu 31 naznačeno time da je jedinjenje

Izdaje i štampa: Zavod za intelektualnu svojinu, Beograd, Kneginje Ljubice 5