RS58951B1

RS58951B1 - Lečenje multiple skleroze

Info

Publication number: RS58951B1
Application number: RS20190786A
Authority: RS
Inventors: Tamara Maes; Crusat Cristina Mascaró; Pozo David Rotllant
Original assignee: Oryzon Genomics Sa
Priority date: 2016-06-10
Filing date: 2017-06-09
Publication date: 2019-08-30
Also published as: CA2988220A1; PL3307267T3; ES2732669T3; US10780081B2; EP3307267A1; CA2988220C; US20190083469A1; SG11201710199PA; EP3307267B1; SI3307267T1

Description

Opis

OBLAST TEHNIKE

[0001] Predmetni pronalazak se uopšteno odnosi na oblast lečenja multiple skleroze.

STANJE TEHNIKE

[0002] Multipla skleroza (MS) je hronična, imunski-posredovana demijelinizirajuća bolest centralnog nervnog sistema (CNS). Imuni sistem napada mijelinski omotač oko nerava u CNS-u i sama nervna vlakna. MS je najčešći autoimuni poremećaj koji pogađa CNS i vodeći je uzrok invalidnosti kod mladih odraslih osoba. Bolest obično počinje između 20 i 50 godina. U 2015, oko 2.3 miliona ljudi je bilo pogođeno širom sveta.

[0003] MS ima nekoliko oblika, ili sa novim simptomima koji se javljaju u izolovanim napadima (relapsirajući oblici) ili sa bolesti koja postepeno napreduje tokom vremena bez uobičajenih relapsa (progresivni oblici). Progresivni oblici uključuju primarno progresivnu MS i sekundarno progresivnu MS.

[0004] Uprkos intenzivnom istraživanju, mehanizmi patogeneze bolesti ostaju nejasni, i iako postoji veliki broj lekova odobrenih od Američke uprave za hranu i lekove (FDA - Food and Drug Administration) za MS, još uvek nema leka. Među ovim lekovima, većina je odobrena za lečenje relapsno-remitentne MS, dok je samo jedan lek odobren od Američke uprave za hranu i lekove za lečenje primarno progresivne MS. Postojeći lekovi primenjeni za tretman MS, bilo u relapsno-remitentnim ili progresivnim oblicima, iako skromno efikasni, mogu imati ozbiljne sporedne efekte ili se slabo tolerišu. Pored toga, mnogi od ovih lekova moraju se administrirati parenteralnim putem, što je nedostatak za pacijente u kontekstu hronične bolesti kao što je MS.

[0005] Prema tome, postoji potreba za novim lekovima za tretman MS, naročito za lekovima koji takođe mogu biti efikasni protiv progresivnih oblika bolesti i/ili koji pokazuju manje sporednih efekata nego trenutne terapije, i koji mogu biti administrirani oralnim putem. Predmetni pronalazak rešava ove i druge potrebe.

REZIME PRONALASKA

[0006] Predmetni pronalazak obezbeđuje (-) 5-((((trans)-2-(4-(benziloksi)fenil)ciklopropil)amino)metil)-1,3,4-oksadiazol-2-amin ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so ili solvat za primenu u lečenju multiple skleroze.

[0007] Predmetni pronalazak dalje obezbeđuje jedinjenje, koje je (-) 5-((((trans)-2-(4-(benziloksi)fenil)ciklopropil)amino)metil)-1,3,4-oksadiazol-2-amin ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so ili solvat, za primenu u lečenju multiple skleroze kod pacijenta (poželjno čoveka), pri čemu navedena primena obuhvata administriranje pacijentu terapijski efikasne količine navedenog jedinjenja.

[0008] Predmetni pronalazak dalje obezbeđuje (-) 5-((((trans)-2-(4-(benziloksi)fenil)ciklopropil)amino)metil)-1,3,4-oksadiazol-2-amin ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so ili solvat za primenu kao leka za lečenje multiple skleroze.

[0009] U nekim tehničkim rešenjima, multipla skleroza je hronična progresivna multipla skleroza, naročito primarno progresivna multipla skleroza ili sekundarno progresivna multipla skleroza.

KRATAK OPIS SLIKA NACRTA

[0010]

Slika 1 prikazuje rezultate dobijene sa jedinjenjem 1 pri 1 i 3 mg/kg p.o. u murinskom modelu eksperimentalnog autoimunog encefalomijelitisa (EAE - experimental autoimmune encephalomyelitis) kao što je opisano u primeru 3.1 i 3.2. Podaci predstavljaju progresiju bolesti za svaku grupu mereno kao srednji klinički rezultat (± SEM).

Slika 2 prikazuje efekte jedinjenja 1 pri 1, 0.5 i 0.05 mg/kg p.o. u EAE modelu kao što je opisano u primeru 3.3. Podaci predstavljaju progresiju bolesti za svaku grupu mereno kao srednji klinički rezultat (± SEM).

Slika 3 prikazuje efekte LSD1 inhibitora označenog kao "ORY-LSD1" (kao što je definisano dalje u primeru 1) pri 0.06 i 0.180 mg/kg p.o u EAE modelu kao što je opisano u primeru 3.4.

Podaci predstavljaju progresiju bolesti za svaku grupu mereno kao srednji klinički rezultat (± SEM).

Slika 4 prikazuje efekte jedinjenja 1 pri 0.5 mg/kg p.o. u EAE testu kao što je opisano u primeru 4. Podaci predstavljaju progresiju bolesti za svaku grupu mereno kao srednji klinički rezultat (± SEM).

Slika 5 prikazuje rezultate histopatološke analize kičmenih moždina izolovanih na kraju lečenja (26 dana nakon imunizacije) iz životinja tretiranih jedinjenjem 1 sa 0.5 mg/kg p.o. ili transporterom u EAE testu kao što je opisano u primeru 4. Prikazane slike odgovaraju transferzalnim presecima cervikalne (A) i lumbalne (B) kičmene moždine odabranim na vrhuncu kliničke bolesti, obojenim sa Kluver-Barera. Strelice ukazuju na područja demijelinizacije i inflamatorne ćelijske infiltracije. Horizontalna linija pokazuje skalu od 200 µm.

Slika 6 prikazuje srednji broj demijelinizacionih plakova u lumbalnim i cervikalnim regionima koji odgovaraju kičmenim moždinama izolovanim u primeru 4, pokazujući odsustvo ili značajno smanjenu demijelinizaciju u cervikalnim i lumbalnim delovima kičmene moždine, redom, životinja tretiranih sa jedinjenjem 1.

Slika 7 prikazuje broj imunih ćelija izolovanih iz slezine i limfnih čvorova životinja tretiranih sa jedinjenjem 1 pri 0.5 mg/kg p.o. ili transporterom prema primeru 4, pokazujući značajno povećanje u broju T ćelija zadržanih u slezini i limfnim čvorovima jedinjenjem 1-tretiranih životinja, ukazujući na smanjeni izlazak limfocita iz imunih tkiva.

Slika 8 prikazuje nivoe nekoliko citokina i hemokina određenih pomoću ELISA u kičmenim moždinama sakupljenim na dan 26 posle imunizacije iz životinja tretiranih sa jedinjenjem 1 pri 0.5 mg/kg p.o. ili transporterom prema primeru 4. Sl 8A: IL-4; Sl 8B: IL-6; Sl 8C: IL-1beta; Sl 8D: IP-10; Sl 8E: MCP-1. Nivoi su izraženi kao ng/100 mg proteina tkiva.

DETALJAN OPIS PRONALASKA

[0011] Predmetni pronalazak je zasnovan na identifikaciji jedinjenja (-) 5-((((trans)-2-(4-(benziloksi)fenil)ciklopropil)amino)metil)-1,3,4-oksadiazol-2-amina kao visoko efikasnog terapijskog agensa za lečenje multiple skleroze, kao što je detaljnije objašnjeno ovde dole i ilustrovano u primerima.

[0012] Ovo jedinjenje, (-) 5-((((trans)-2-(4-(benziloksi)fenil)ciklopropil)amino)metil)-1,3,4-oksadiazol-2-amin, je označeno u primerima i slikama kao jedinjenje 1 (ili jed.1). Nazivi "(-) 5-((((trans)-2-(4-(benziloksi)fenil)ciklopropil)amino)metil)-1,3,4-oksadiazol-2-amin", "jedinjenje 1" ili "jed.1" se ovde primenjuju naizmenično.

[0013] Prema tome, predmetni pronalazak obezbeđuje (-) 5-((((trans)-2-(4-(benziloksi)fenil)ciklopropil)amino)metil)-1,3,4-oksadiazol-2-amin ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so ili solvat za primenu u lečenju multiple skleroze.

[0014] Predmetni pronalazak dalje obezbeđuje jedinjenje, koje je (-) 5-((((trans)-2-(4-(benziloksi)fenil)ciklopropil)amino)metil)-1,3,4-oksadiazol-2-amin ili njegova farmaceutski prihvatljiva so ili solvat, za primenu u lečenju multiple skleroze kod pacijenta (poželjno čoveka), pri čemu navedena primena obuhvata administriranje pacijentu terapijski efikasne količine navedenog jedinjenja.

[0015] Predmetni pronalazak dalje obezbeđuje (-) 5-((((trans)-2-(4-(benziloksi)fenil)ciklopropil)amino)metil)-1,3,4-oksadiazol-2-amin ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so ili solvat za primenu kao leka za lečenje multiple skleroze.

[0016] U nekim tehničkim rešenjima, multipla skleroza je hronična progresivna multipla skleroza (npr., primarno progresivna multipla skleroza ili sekundarno progresivna multipla skleroza).

[0017] Prema tome, predmetni pronalazak dalje obezbeđuje (-) 5-((((trans)-2-(4-(benziloksi)fenil)ciklopropil)amino)metil)-1,3,4-oksadiazol-2-amin ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so ili solvat za primenu u lečenju hronične progresivne multiple skleroze.

[0018] Predmetni pronalazak dalje obezbeđuje jedinjenje, koje je (-) 5-((((trans)-2-(4-(benziloksi)fenil)ciklopropil)amino)metil)-1,3,4-oksadiazol-2-amin ili njegova farmaceutski prihvatljiva so ili solvat, za primenu u lečenju hronične progresivne multiple skleroze kod pacijenta (poželjno čoveka), pri čemu navedena primena obuhvata administriranje pacijentu terapijski efikasne količine navedenog jedinjenja.

[0019] Predmetni pronalazak dalje obezbeđuje (-) 5-((((trans)-2-(4-(benziloksi)fenil)ciklopropil)amino)metil)-1,3,4-oksadiazol-2-amin ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so ili solvat za primenu kao leka za lečenje hronične progresivne multiple skleroze.

[0020] Poželjno, jedinjenje (-) 5-((((trans)-2-(4-(benziloksi)fenil)ciklopropil)amino)metil)-1,3,4-oksadiazol-2-amin (ili njegova farmaceutski prihvatljiva so ili solvat) se administrira oralno.

Primeri formulacija koji se mogu administrirati peroralnom ingestijom (ili gutanjem) su detaljnije opisani u daljem tekstu.

[0021] Kao što je objašnjeno gore, predmetni pronalazak obezbeđuje jedinjenje (-) 5-((((trans)-2-(4-(benziloksi)fenil)ciklopropil)amino)metil)-1,3,4-oksadiazol-2-amin, ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so ili solvat navedenog jedinjenja, za primenu u lečenju multiple skleroze. Prema tome, pronalazak se odnosi na jedinjenje (-) 5-((((trans)-2-(4-(benziloksi)fenil)ciklopropil)amino)metil)-1,3,4-oksadiazol-2-amin kao slobodnu bazu (ne u obliku soli) za primenu u lečenju multiple skleroze (npr., hronične progresivne multiple skleroze) i, osim toga, pronalazak se takođe odnosi na farmaceutski prihvatljivu so ili solvat (-) 5-((((trans)-2-(4-(benziloksi)fenil)ciklopropil)amino)metil)-1,3,4-oksadiazol-2-amina za primenu u lečenju multiple skleroze (npr., hronične progresivne multiple skleroze).

[0022] Kao što je ilustrovano u primerima, jedinjenje (-) 5-((((trans)-2-(4-(benziloksi)fenil)ciklopropil)amino)metil)-1,3,4-oksadiazol-2-amin obezbeđuje jasne terapijske efekte u životinjskim modelima multiple skleroze. Posebno, jedinjenje 1 je testirano primenom modela eksperimentalnog autoimunog encefalomijelitisa (EAE). EAE pokazuje patološke i kliničke sličnosti sa humanom MS i široko se primenjuje kao model sistem da se testiraju potencijalni MS terapijski agensi. Posebno, murinski EAE model kao što je opisano u primerima, koji primenjuje MOG35-55 i C57BL/6 soj miševa, se smatra validiranim prekliničkim modelom za hronični progresivni oblik MS-a.

[0023] Efekti jedinjenja 1 na hronični aktivani EAE su procenjeni u terapijskom režimu, tj. administriranjem jedinjenja nakon započinjanja simptoma bolesti. Kao što je detaljnije ilustrovano u primeru 3 i slikama 1, 2 i 4, tretman sa jedinjenjem 1 u velikoj meri inhibirao je razvoj EAE i smanjio je učestalost i ozbiljnost bolesti mereno dnevnim srednjim kliničkim rezultatom. Na primer, u EAE testu gde je jedinjenje 1 administrirano sa 1 ili 3 mg/kg p.o., dok su transporterom tretirani miševi razvili umerene do teške znake EAE i pokazali su smrtnost zbog ozbiljne paralize, u grupama tretiranim sa jedinjenjem 1, 40-70% miševa je pokazalo blage simptome a 30% njih se skoro potpuno oporavilo 40 dana posle početka bolesti. Za jedinjenje 1 pronađeno je da je efikasno u ovom MS modelu pri dozama niskim kao 0.05 mg/kg p.o., kao što je prikazano u primeru 3.3 i slici 2. Značajno, zaštitni efekat jedinjenja 1 je održavan dugo vremena posle prestanka tretmana.

[0024] Značajno je da jedinjenje 1 pokazuje brz početak delovanja protiv progresije bolesti, pokazujući korisne efekte na dnevni klinički rezultat već ubrzo nakon početka tretmana, kao što je prikazano npr. na slici 1. Jedinjenje 1 može prema tome biti korisno da obezbedi rano oslobađanje od akutnih napada MS ili brzog napredovanja multiple skleroze, i može da obezbedi alternativu standardnom lečenju sa visokom dozom i.v. kortikosteroida, posebno u slučajevima preosetljivosti ili alergije na kortikosteroide.

[0025] Kao što je ilustrovano u primeru 4 i slikama 5 i 6, jedinjenje 1 je korisno da redukuje infiltraciju imunih ćelija u kičmenu moždinu kao i da redukuje demijelinizaciju u kičmenoj moždini, kao što je prikazano kod EAE miševa. Tretman jedinjenjem 1 smanjuje izlaženje limfocita iz imunih tkiva, kap što je pokazano značajnim povećanjem u broju imunih ćelija zadržanih u slezini i limfnim čvorovima, što je detaljnije opisano u primeru 4 i slici 7. Jedinjenje 1 takođe redukuje proinflamatorne citokine kao što su IL-6 i IL-1beta i hemokine kao što su IP-10 i MCP-1 u kičmenoj moždini (videti sliku 8). Citokin IL-4 je značajno povećan u kičmenim moždinama životinja tretiranih jedinjenjem 1, što ukazuje na Th2 anti-inflamatorni odgovor (slika 8A).

[0026] Značajno, terapijski efekti jedinjenja 1 kod MS mogu biti postignuti pri dozama koje ne proizvode klinički značajne efekte na hematologiju ili broj cirkulišućih limfocita, uobičajeni sporedni efekat kod MS lekova, i/ili bez znakova gastrointestinalne toksičnosti. Prema tome, jedinjenje 1 može se primeniti za tretman MS, uključujući progresivnu MS, bez da proizvodi klinički značajne efekte na hematologiju ili broj cirkulišućih limfocita. Za terapijske efekte jedinjenja 1 u lečenju MS je pronađeno da su neočekivano izvanredni, takođe u poređenju sa efektima drugih LSD1 inhibitora. Jedinjenje 1 je ireverzibilan LSD1 inhibitor zasnovan na ciklopropilaminu. Primenom EAE modela za MS iz primera 3.1, efekti jedinjenja 1 su upoređeni sa drugim ireverzibilnim LSD1 inhibitorom zasnovanim na ciklopropilaminu, jedinjenjem označenim kao ORY-LSD1, opisano detaljnije u primeru 1. Jedinjenje 1 pokazuje IC50 prema LSD1 od 90 nM, dok ORY-LSD1 ima IC50 prema LSD1 od 10 nM, kao što je detaljnije opisano u primeru 2. Kako dva jedinjenja imaju različite in vitro potencije prema LSD1, ORY-LSD1 je testiran u EAE modelu primera 3 pri dozama ekvivalentnim onima korišćenim za jedinjenje 1 u odnosu na LSD1 inhibiciju in vivo. Dok je ORY-LSD1 obezbedio jasnu tendenciju poboljšanja (slika 3), jedinjenje 1 je bilo znatno efikasnije nego ORY-LSD1. Jedinjenje 1 je prema tome naročito pogodan LSD1 inhibitor za primenu u lečenju multiple skleroze.

Farmaceutske formulacije

[0027] Iako je moguće da jedinjenje 1 može biti administrirano za primenu u terapiji direktno kao takvo, uobičajeno se administrira u obliku farmaceutske kompozicije, koja sadrži jedinjenje 1 kao aktivni sastojak zajedno sa jednim ili više farmaceutski prihvatljivih ekscipijenasa ili nosača. Svako upućivanje na jedinjenje 1 ovde uključuje jedinjenje kao slobodnu bazu i bilo koju njegovu farmaceutski prihvatljivu so ili solvat.

[0028] Jedinjenje 1 može biti administrirano bilo kojim sredstvima kojima se postiže željena svrha. Primeri uključuju administraciju oralnim, parenteralnim, intravenskim, subkutanim ili topikalnim putevima.

[0029] Za oralnu isporuku, jedinjenje 1 može se inkorporirati u formulaciju koja uključuje farmaceutski prihvatljive nosače kao što su vezivna sredstva (npr., želatin, celuloza, tragakant guma), ekscipijensi (npr., skrob, laktoza), lubrikanti (npr., magnezijum stearat, silicijum dioksid), agensi za raspadanje (npr., alginat, Primogel, i kukuruzni skrob), i zaslađivači ili agensi za ukus (npr., glukoza, saharoza, saharin, metil salicilat, i pepermint). Formulacija se može oralno isporučiti u obliku zatvorenih želatinskih kapsula ili komprimovanih tableta. Kapsule i tablete se mogu pripremiti bilo kojim uobičajenim tehnikama. Kapsule i tablete mogu takođe biti obložene različitim premazima za koje je poznato u oblasti tehnike da modifikuju arome, ukuse, boje, i oblike kapsula i tableta. Dodatno, tečni nosači kao što je masno ulje mogu takođe biti uključeni u kapsule.

[0030] Pogodne oralne formulacije mogu takođe biti u obliku suspenzije, sirupa, gume za žvakanje, pločica, eliksira, i slično. Po želji, uobičajeni agensi za modifikovanje aroma, ukusa, boja, i oblika specijalnih formi mogu takođe biti uključeni. Dodatno, za pogodnu administraciju pomoću cevi za enteralnu ishranu kod pacijenata koji ne mogu da gutaju, aktivna jedinjenja mogu biti rastvorena u prihvatljivom transporteru od lipofilnog biljnog ulja kao što je maslinovo ulje, kukuruzno ulje i ulje šafranike.

[0031] Jedinjenje 1 takođe može biti administrirano u obliku rastvora ili suspenzije, ili u liofilizovanom obliku koji se može konvertovati u oblik rastvora ili suspenzije pre primene. U takvim formulacijama, razblaživači ili farmaceutski prihvatljivi nosači kao što su sterilna voda i fiziološki slani pufer mogu se primeniti. Drugi uobičajeni rastvarači, pH puferi, stabilizatori, anti-bakterijski agensi, surfaktanti i antioksidanti mogu svi biti uključeni. Na primer, korisne komponente uključuju natrijum hlorid, acetate, citrate ili fosfatne pufere, glicerin, dekstrozu, fiksna ulja, metil parabene, polietilen glikol, propilen glikol, natrijum bisulfat, benzil alkohol, askorbinsku kiselinu i slično. Parenteralne formulacije mogu se skladištiti u bilo kojim uobičajenim posudama kao što su bočice i ampule.

[0032] Za topikalnu administraciju, jedinjenje 1 može biti formulisano u losione, kreme, masti, gelove, praškove, paste, sprejeve, suspenzije, kapi i aerosole. Prema tome, jedan ili više agenasa za zgušnjavanje, humektanata i stabilizirajućih agenasa može biti uključeno u formulacije. Primeri takvih agenasa uključuju, ali nisu ograničeni na, polietilen glikol, sorbitol, ksantan gumu, petrolatum, pčelinji vosak, ili mineralno ulje, lanolin, skvalen i slično. Poseban oblik topikalne administracije je isporuka transdermalnim flasterom. Metode za pripremu transdermalnih flastera su stavljene na uvid javnosti, npr., u Brown, et al. (1988) Ann. Rev. Med.

39:221-229.

[0033] Subkutana implantacija za produženo oslobađanje jedinjenja 1 može takođe biti pogodan put administracije. Ovo podrazumeva hirurške procedure za implantaciju aktivnog jedinjenje u bilo koju pogodnu formulaciju u subkutani prostor, npr., ispod prednjeg trbušnog zida. Videti, npr., Wilson et al. (1984) J. Clin. Psych. 45:242-247. Hidrogelovi mogu biti primenjeni kao nosač za produženo oslobađanje aktivnih jedinjenja. Hidrogelovi su opšte poznati u stanju tehnike. Oni se obično prave umrežavanjem biokompatibilnih polimera visoke molekulske mase u mrežu, koja bubri u vodi da bi se formirao materijal sličan gelu. Poželjno, hidrogelovi su biorazgradivi ili bioapsorbilni. Za svrhe ovog pronalaska, hidrogelovi napravljeni od polietilen glikola, kolagena, ili poli(glikolne-ko-L-mlečne kiseline) mogu biti korisni. Videti, npr., Phillips et al. (1984) J. Pharmaceut. Sci., 73: 1718-1720.

[0034] Jedinjenje 1 takođe može biti konjugovano, za u vodi rastvorni ne- imunogeni ne-peptidni polimer visoke molekulske mase da se formira konjugat polimera. Na primer, jedinjenje 1 može biti kovalentno vezano za polietilen glikol da formira konjugat. Obično, takav konjugat pokazuje poboljšanu rastvorljivost, stabilnost, i redukovanu toksičnost i imunogenost. Prema tome, kada se administrira pacijentu, jedinjenje 1 u konjugatu može imati duži polu-život u telu, i ispoljiti bolju efikasnost. Videti uopšteno, Burnham (1994) Am. J. Hosp. Pharm. 15:210-218. PEGilovani proteini se trenutno primenjuju u terapijama zamene proteina i za druge terapijske primene. Na primer, PEGilovan interferon (PEG-INTRON A®) se klinički primenjuje za lečenje Hepatitisa B. PEGilovana adenozin deaminaza (ADAGEN®) se primenjuje za lečenje bolesti teške kombinovane imunodeficijencije (severe combined immunodeficiency disease - SCIDS). PEGilovana L-asparaginaza (ONCAPSPAR®) se primenjuje za lečenje limfoblastne leukemje (ALL). Poželjno je da kovalentna veza između polimera i aktivnog jedinjenja i/ili sam polimer bude hidrolitički razgradiv u fiziološkim uslovima. Takvi konjugati poznati kao "prolekovi" mogu lako da oslobode aktivno jedinjenje unutar tela. Kontrolisano oslobađanje aktivnog jedinjenja može takođe biti postignuto inkorporiranjem aktivnog sastojka u mikrokapsule, nanokapsule, ili hidrogelove opšte poznate u oblasti tehnike. Drugi farmaceutski prihvatljivi prolekovi jedinjenja 1 uključuju, ali nisu ograničeni na, estre, karbonate, tiokarbonate, N-acil derivate, N-aciloksialkil derivate, kvaternarne derivate tercijernih amina, N-Manihove baze, Šifove baze, konjugate amino kiselina, fosfatne estre, soli metala i sulfonatne estre.

[0035] Lipozomi mogu takođe biti primenjeni kao nosači za aktivno jedinjenje. Lipozomi su micele napravljene od raznih lipida kao što su holesterol, fosfolipidi, masne kiseline i njihovi derivati. Različiti modifikovani lipidi mogu se takođe primeniti. Lipozomi mogu redukovati toksičnost aktivnih jedinjenja, i povećati njihovu stabilnost. Metode za pripremanje lipozomalnih suspenzija koje unutar njih sadrže aktivne sastojke su opšte poznate u oblasti tehnike. Videti, npr., američki patent br. 4,522,81 1 ; Prescott, Ed., Methods in Cell Biology, Tom XIV, Academic Press, Njujork, N.Y. (1976).

[0036] Farmaceutske kompozicije, kao što su oralne i parenteralne kompozicije, mogu se formulisati u jediničnim doznim oblicima radi lakoće administracije i uniformnosti doze. Kao što je korišćeno ovde, "jedinični dozni oblici" označavaju fizički odvojene jedinice pogodne kao jedinstvene doze za administraciju subjektu, pri čemu svaka jedinica sadrži unapred određenu količinu aktivnog sastojka izračunatu da proizvodi željeni terapijski efekat, zajedno sa jednim ili više pogodnih farmaceutskih nosača.

[0037] U terapijskim primenama, farmaceutske kompozicije se administriraju na način koji odgovara bolesti koja se leči, što je određeno od stručnjaka u oblastima medicine. Odgovarajuća doza i pogodno trajanje i učestalost administracije će biti određeni takvim faktorima kao što su stanje pacijenta, tip i ozbiljnost bolesti, određen oblik aktivnog sastojka, metoda administracije, između ostalih. Uopšteno, odgovarajuća doza i režim administracije obezbeđuju farmaceutsku kompoziciju u količini dovoljnoj da se obezbedi terapijska korist, na primer poboljšani klinički ishod, kao što su češće potpune ili parcijalne remisije, ili duže preživljavanje bez bolesti i/ili opšte preživljavanje, ili smanjivanje ozbiljnosti simptoma, ili bilo koje drugo objektivno prepoznatljivo poboljšanje kao primećeno od strane kliničara. Efikasne doze mogu uopšteno biti procenjene ili ekstrapolirane primenom eksperimentalnih modela kao što su doza-odgovor krive izvedene iz test sistema in vitro ili životinjskog modela kao što su oni koji su ilustrovani u primerima.

[0038] Farmaceutske kompozicije mogu biti uključene u posudi, pakovanju ili dozatoru zajedno sa uputstvima za administraciju.

[0039] Jedinjenje 1 je oralno aktivno i efikasno u tretmanu MS kada se administrira oralno, kao što je ilustrovano u primerima 3 i 4. Prema tome, poželjno je da se jedinjenje 1 administrira oralnim putem za lečenje MS.

Definicije

[0040] Ukoliko nije drugačije definisano, svi tehnički i naučni termini korišćeni ovde imaju isto značenje kao ono koje je uobičajeno razumljivo od strane prosečnog poznavaoca u oblasti tehnike kojoj ovaj pronalazak pripada.

[0041] Sledeće definicije se primenjuju kroz ovu specifikaciju i patentne zahteve, osim ako nije specifično drugačije naznačeno.

[0042] "Pacijent" ili "subjekat" za svrhe predmetnog pronalaska uključuje i ljude i druga živa bića, naročito sisare, i druge organizme. Prema tome, metode su primenljive i za terapiju na ljudima i veterinarske primene. U poželjnom aspektu subjekat ili pacijent je sisar, a u najpoželjnijem aspektu subjekat ili pacijent je čovek.

[0043] Termini "tretman", "lečenje" i slično su ovde korišćeni da uopšteno označe dobijanje željenog farmakološkog i/ili fiziološkog efekta. Efekat može biti profilaktički u smislu potpunog ili delimičnog sprečavanja bolesti ili njenih simptoma i/ili može biti terapijski u smislu delimičnog ili potpunog izlečenja bolesti i/ili neželjenog efekta koji se pripisuje bolesti. Termin "tretman" kao što je korišćeno ovde obuhvata bilo koji tretman bolesti kod pacijenta i uključuje: (a) sprečavanje bolesti kod pacijenta koji može biti predisponiran/u riziku od razvoja bolesti; (b) inhibiranje bolesti, tj. zaustavljanje njenog razvoja; ili (c) olakšavanje bolesti, tj. izazivanje regresije bolesti. Kao što je korišćeno ovde, termin "lečenje bolesti" ili "tretman bolesti" se naročito odnosi na usporavanje ili preokretanje progresije bolesti. Lečenje bolesti uključuje lečenje simptoma i/ili redukovanje simptoma bolesti.

[0044] Kao što je korišćeno ovde, termin "terapijski efikasna količina" označava količinu dovoljnu da proizvede željeni biloški efekat (npr., terapijski efekat) kod subjekta. Prema tome, terapijski efikasna količina jedinjenje može biti količina koja je dovoljna da leči bolest, i/ili odloži početak ili progresiju bolesti, i/ili ublaži jedan ili više simptoma bolesti, kada se administrira subjektu koji pati od ili je podložan toj bolesti.

[0045] Kao što je korišćeno ovde, "farmaceutski prihvatljiva so" je nameravano da označi so koja zadržava biološku efikasnost slobodnih kiselina i baza naznačenog jedinjenja i da nije biološki ili na drugi način nepoželjna. Jedinjenje može imati dovoljno kiselu, dovoljno baznu, ili obe funkcionalne grupe, i prema tome reaguje sa bilo kojom od brojnih neorganskih ili organskih baza, i neorganskih i organskih kiselina, da formira farmaceutski prihvatljivu so. Primeri farmaceutski prihvatljivih soli uključuju one soli pripremljene reakcijom jedinjenja 1 sa mineralnom ili organskom kiselinom, kao što su hidrohloridi, hidrobromidi, sulfati, pirosulfati, bisulfati, sulfiti, bisulfiti, fosfati, monohidrofosfati, dihidrofosfati, metafosfati, pirofosfati, hloridi, bromidi, jodidi, nitrati, acetati, propionati, dekanoati, kaprilati, akrilati, formati, izobutirati, kaproati, heptanoati, propiolati, oksalati, malonati, sukcinati, suberati, sebakati, fumarati, maleati, butin-1,4 dioati, heksin-1,6-dioati, benzoati, hlorobenzoati, metilbenzoati, dinitrobenzoati, hidroksibenzoati, metoksibenzoati, ftalati, sulfonati, ksilensulfonati, fenilacetati, fenilpropionati, fenilbutirati, citrati, laktati, gama-hidrksibutirati, glikolati, tartrati, metansulfonati, etan-sulfonati, propansulfonati, benzensulfonati, toluensulfonati, trifluorometansulfonati, naftalen-1-sulfonati, naftalen-2-sulfonati, mandelati, piruvati, stearati, askorbati, ili salicilati. Kada jedinjenje ima kiseli segment, njegove pogodne farmaceutski prihvatljive soli mogu uključiti soli alkalih metala, npr. soli natrijuma ili kalijuma; soli zemnoalkalnih metala, npr. soli kalcijuma ili magnezijuma; i soli formirane sa pogodnim organskim ligandima kao što amonijak, alkilamini, hidroksialkilamini, lizin, arginin, N-metilglukamin, prokain i slično. Farmaceutski prihvatljive soli su dobro poznate u oblasti tehnike.

[0046] Kao što je korišćeno ovde, "farmaceutski prihvatljiv solvat" označava kompleks promenljive stehiometrije formiran od rastvorene supstance i farmaceutski prihvatljivog rastvarača kao što je voda, etanol i slično. Kompleks sa vodom je poznat kao hidrat.

[0047] Kao što je korišćeno ovde, "farmaceutski prihvatljiv nosač" ili "farmaceutski prihvatljiv ekscipijens" odnosi se ne-API (API označava aktivni farmaceutski sastojak, API - Active Pharmaceutical Ingredient) supstance kao što su sredstva za raspadanje, vezivna sredstva, punioci, i lubrikanti primenjeni u formulisanju farmaceutskih proizvoda. Oni su uopšteno bezbedni za administriranje ljudima prema utvrđenim vladinim standardima, uključujući one objavljene od Američke uprave za hranu i lekove i Evropske agencije za lekove. Farmaceutski prihvatljivi nosači ili ekscipijensi su dobro poznati stručnjacima u oblasti tehnike.

PRIMERI

[0048] Sledeći primeri ilustruju razne aspekte pronalaska. Primeri treba, naravno, da se shvate samo kao ilustracija samo određenih tehnička rešenja pronalaska i da ne predstavljaju ograničenja u opsegu pronalaska. Rezultati su takođe predstavljeni i opisani na slikama i legendama slika.

Primer 1: Materijali

[0049] Jedinjenje 1 je jedinjenje (-) 5-((((trans)-2-(4-(benziloksi)fenil)ciklopropil)amino)metil)-1,3,4-oksadiazol-2-amin, koje se može dobiti kao što je stavljeno na uvid javnosti u WO2012/013728.

[0050] ORY-LSD1 je jedinjenje N-((1R,2S)-2-(2-fluorofenil)ciklopropil)piperidin-4-amin, koje se može dobiti kao što je stavljeno na uvid javnosti u WO2013/057320.

Primer 2: In vitro biohemijski testovi

2.1 LSD1

[0051] Inhibitorska aktivnost jedinjenje od interesa prema LSD1 može biti testirana primenom metode opisane ispod: Humani rekombinantni LSD1 protein od BPS Bioscience Inc (kataloški referentni broj 50100: humani rekombinantni LSD1, pristupni br. banke gena (GenBank) NM_015013, amino kiselinski 158-kraj sa N-terminalnom GST oznakom, MW: 103 kDa) je primenjen. Da bi se pratila enzimska aktivnost LSD1 i/ili njegova stopa inhibicije test jedinjenjem, di-metilovan H3-K4 peptid (Anaspec) je izabran kao supstrat. Aktivnost demetilaze je procenjena, pod aerobnim uslovima, merenjem oslobađanja H2O2proizvedenog tokom katalitičkog procesa, primenom Amplex® Red hidrogen peroksid/peroksidaza test kita (Invitrogen).

[0052] Ukratko, fiksna količina LSD1 je inkubirana na ledu tokom 15 minuta, u odsustvu i/ili u prisustvu najmanje osam trostrukih serijskih razblaženja odgovarajućeg inhibitora (npr., od 0 do 75 µM, u zavisnosti od jačine inhibitora). Tranilcipromin (Biomol International) je primenjen kao kontrola za inhibiciju. U okviru eksperimenta, svaka koncentracija inhibitora je testirana dva puta. Posle ostavljanja enzima da intereaguje sa inhibitorom, KMdi-metilovanog H3-K4 peptida je dodat svakoj reakciji i eksperiment je ostavljen tokom 30 minuta na 37°C u mraku. Enzimska reakcija je postavljena u 50 mM natrijum fosfatu, pH 7.4 puferu. Na kraju inkubacije, Amplex® Red reagens i rastvor peroksidaze rena (HPR – horseradish peroxidase) su dodati reakciji prema preporukama od strane dobavljača (Invitrogen), i ostavljeni su da se inkubiraju tokom dodatnih 5 minuta na sobnoj temperaturi u mraku. 1 µM H2O2rastvor je korišćen kao kontrola efikasnosti kita. Konverzija Amplex® Red reagensa u rezorufin zbog prisustva H2O2u testu, je praćena fluorescencijom (ekscitacija na 540 nm, emisija na 590 nm) primenom čitača mikroploča (Infinite 200, Tecan). Arbitrarne jedinice su korišćene za merenje nivoa H2O2proizvedenog u odsustvu i/ili u prisustvu inhibitora. Maksimalna aktivnost demetilaze od LSD1 je dobijena u odsustvu inhibitora i korigovana je za pozadinsku fluorescenciju u odsustvu LSD1. IC50 vrednost svakog inhibitora je izračunata sa GraphPad Prism softverom.

2.2 MONOAMIN OKSIDASA A (MAO-A) I B (MAO-B)

[0053] LSD1 ima zadovoljavajući stepen strukturne sličnosti i amino kiselinskog identiteta/ homologije sa flavin-zavisnim amin oksidazama monoamin oksidazom A (MAO-A) i B (MAO-B). Da bi se odredio nivo selektivnosti LSD1 inhibitora prema MAO-A i MAO-B, inhibitorska aktivnost jedinjenje od interesa prema MAO-A i MAO-B može se testirati primenom metode opisane ispod:

Humani rekombinantni monoamin oksidaza proteini MAO-A i MAO-B su nabavljeni od Sigma Aldrich. MAOs (monoamin oksidaze) katalizuju oksidativnu deaminaciju primarnih, sekundarnih i tercijarnih amina. Da bi se pratila enzimske aktivnosti MAO i/ili njihova stopa inhibicije inhibitorima) od interesa, (inhibitor)-skrining test zasnovan na fluorescenciji je primenjen. 3-(2-Aminofenil)-3-oksopropanamin (kinuramin dihidrobromid, Sigma Aldrich), nefluorescentno jedinjenje je izabrano kao supstrat. Kinuramin je ne-specifični supstrat i za MAO-A i za MAO-B aktivnosti. Dok podleže oksidativnoj deaminaciji pomoću MAO aktivnosti, kinuramin se konvertuje u 4-hidroksihinolin (4-HQ), rezultujući fluorescentni proizvod.

[0054] Aktivnost monoamin oksidaze je procenjena merenjem konverzije kinuramina u 4-hidroksihinolin. Testovi su izvedeni u crnim pločama sa providnim dnom sa 96-bunarića (Corning) u konačnoj zapremini od 100 µL. Pufer u testu je bio 100 mM HEPES, pH 7.5. Svaki eksperiment je izveden dva puta u okviru istog eksperimenta.

[0055] Ukratko, fiksna količina MAO je inkubirana na ledu tokom 15 minuta u reakcionom puferu, u odsustvu i/ili u prisustvu najmanje osam trostrukih serijskih razblaženja svakog. Clorgilin i Deprenil (Sigma Aldrich) su primenjeni kao kontrola za specifičnu inhibiciju MAO-A i MAO-B redom.

[0056] Posle ostavljanja enzima da intereaguje(u) sa inhibitorom, KMkinuramina je dodat svakoj reakciji za MAO-B i MAO-A test redom, i reakcija je ostavljena tokom 1 sata na 37°C u mraku. Oksidativna deaminacija supstrata je zaustavljena dodavanjem 50 µL NaOH 2N. Konverzija kinuramina u 4-hidroksihinolin, je praćena fluorescencijom (ekscitacija na 320 nm, emisija na 360 nm) primenom čitača mikroploča (Infinite 200, Tecan). Arbitrarne jedinice su korišćene da se mere nivoi fluorescencije proizvedene u odsustvu i/ili u prisustvu inhibitora.

[0057] Maksimalna aktivnost oksidativne deaminacije je dobijena merenjem količine 4-hidroksihinolina formirane deaminacijom kinuramina u odsustvu inhibitora i korigovane za pozadinsku fluorescenciju u odsustvu MAO enzima. IC50 vrednosti svakog inhibitora su izračunate sa GraphPad Prism softverom.

2.3 REZULTATI

[0058] Primeri IC50 vrednosti prema LSD1, MAO-A i MAO-B dobijenih primenom gorepomenutih metoda za jedinjenje 1 i ORY-LSD1 su prikazani u tabeli ispod:

[0059] Kao što se može videti iz podataka iznad, jedinjenje 1 je snažan dvojni LSD1/MAO-B inhibitor. ORY-LSD1 je snažan LSD1 inhibitor sa selektivnošću za LSD1 povrh MAO-A i MAO-B.

Primer 3: Evaluacija efikasnosti jedinjenja 1 na eksperimentalni autoimuni encefalomijelitis kod miševa

[0060] Eksperimentalni Autoimuni Encefalomijelitis (EAE) model pokazuje patološke i kliničke sličnosti sa multiplom sklerozom (MS) kod ljudi i široko je primenjen kao model za MS. Naročito, mišji EAE model kao što je opisano ovde, koji primenjuje MOG35-55i C57BL/6 soj miševa, se smatra da je potvrđen predklinički model hroničnog progresivnog oblika MS.

3.1 METODA

[0061] Da bi se indukovao hronični EAE pomoću aktivne imunizacije, C57BL/6 miševi su imunizovani s.c. sa 100 µg mijelinskog oligodendrocitnog glikoproteina MOG35-55emulgovanog u kompletnom Freundovom adjuvansu (complete Freund's adjuvant - CFA) koji sadrži 4 mg/ml Mycobacterium tuberculosis H37 RA. Miševi su takođe primili i.p. injekcije od 200 ng pertuzijskog toksina na dane 0 i 2.

[0062] Tretman se sastojao od oralne administracije jedinjenje 1 (pri 1 mg/kg ili 3 mg/kg) posle početka bolesti (dan 12 posle imunizacije), jednom dnevno, pet uzastopnih dana od dana 12 do dana 16 posle imunizacije i od dana 19 do dana 23 posle imunizacije. Kontrolni miševi su oralno tretirani transporterom [2% v/v Tween-80 98% HPβCD (13% m/v)] prateći isti režim administracije kao jedinjenje 1. n=10 miševa/grupi, sa izuzetkom grupe tretirane sa jedinjenjem 1 pri 3 mg/kg gde n=9.

[0063] Miševi su bodovani dnevno na znake EAE prema sledećem kliničkom sistemu bodovanja: 0, bez kliničkih znaka; 0.5, delimičan gubitak toničnosti repa; 1, potpun gubitak toničnosti repa; 2, mlitav rep i abnormalni hod; 3, paraliza zadnjih nogu; 4, paraliza zadnjih nogu sa parezom zadnjeg dela tela; 5, paraliza zadnjih i prednjih nogu; i 6, smrt.

3.2 REZULTAT

[0064] Netretirani kontrolni miševi su razvili umerene (30% životinja je dostiglo maksimalni klinički rezultat od 1.5-3) do teške (70% životinja je dostiglo maksimalni klinički rezultat od 3.5-6) znake EAE, i pokazali su stopu smrtnosti od 40% zbog teške paralize. Tretman sa jedinjenjem 1 je u velikoj meri inhibirao razvoj EAE i smanjio je učestalost i ozbiljnost bolesti mereno dnevnim kliničkim rezultatom, kao što je prikazano na slici 1. U grupi tretiranoj sa jedinjenjem 1, 40-70% miševa pokazalo je blage simptome, a 30% se skoro potpuno oporavilo 40 dana posle početka bolesti. Zaštitni efekat jedinjenja 1 je održavan dugo vremena posle prestanka tretmana.

[0065] Zasnovano na rezultatima dobijenim u ovom testu, za jedinjenje 1 je očekivano da bude korisno za lečenje multiple skleroze, uključujući hronični progresivni oblik multiple skleroze.

3.3 JEDINJENJE 1 JE EFIKASNO PRI DOZAMA NISKIM KAO ŠTO JE 0.05 MG/KG

[0066] Primenom istog EAE test protokola opisanog u primeru 3.1 iznad, jedinjenje 1 je dalje testirano pri 1, 0.5 i 0.05 mg/kg p.o. počevši od dana 12 posle imunizacije, jednom dnevno, tokom pet uzastopnih dana od dana 12 do dana 16 posle imunizacije i od dana 19 do dana 23 posle imunizacije. Kontrolni miševi su oralno testirani transporterom [2% v/v Tween-80 98% HPβCD (13% m/v)] prateći isti režim administracije. Miševi su dnevno bodovani za znake EAE prema kliničkom sistemu bodovanja opisanom u primeru 3.1. n=10 miševa/grupi. Kao što je prikazano na slici 2, jedinjenje 1 je pokazalo jasan efekat na EAE, redukujući klinički rezultat pri dozama niskim kao što je 0.05 mg/kg p.o.

3.4 POREĐENJE EFEKATA JEDINJENJA 1 SA DRUGIM LSD1 INHIBITOROM

[0067] Primenom EAE modela iz primera 3.1, testirali smo drugi ciklopropilamino-zasnovan ireverzibilan LSD1 inhibitor, ORY-LSD1, opisan detaljnije u primeru 1. ORY-LSD1 je snažan i selektivan inhibitor za LSD1.

[0068] Da bi mogli da se uporede rezultati dobijeni sa jedinjenjem 1 u primeru 3.1 sa ORY-LSD1 i kako dva jedinjenja imaju različite in vitro potencije prema LSD1 (videti primer 2 za njihove IC50 vrednosti), ORY-LSD1 je administriran u EAE testu pri dozama izabranim da budu ekvivalentne onima primenjenim za jedinjenje 1 u primeru 3.1 u odnosu na LSD1 inhibiciju in vivo. ORY-LSD1 je dat pri 0.06 i 0.180 mg/kg p.o. ORY-LSD1 i transporter (isto kao u primeru 3.1) su administrirani prateći šemu administracije kao što je opisano u primeru 3.1 (n=10 miševa/grupi).

[0069] Rezultati dobijeni sa ORY-LSD1 su prikazani na slici 3. Dok je ORY-LSD1 obezbedio jasnu tendenciju za poboljšanje, ORY-LSD1 je bio znatno manje efikasan nego jedinjenje 1. Jedinjenje 1 se prema tome ističe kao naročito pogodno jedinjenje za tretman multiple skleroze.

Primer 4: Dalja karakterizacija terapijskih efekata jedinjenja 1 na EAE model kod miševa

[0070] Da se dalje kiarakterišu terapijski efekti jedinjenja 1 u EAE modelu iz primera 3, jedinjenje 1 je dalje testirano pri 0.5 mg/kg p.o. i proteinska i histopatološka analiza je izvedena.

[0071] Tretman sa jedinjenjem 1 je sledio istu šemu kao što je opisano u primeru 3.1, tj. počevši od dana 12 posle imunizacije, jednom dnevno, tokom pet uzastopnih dana od dana 12 do dana 16 i od dana 19 do dana 23 posle imunizacije. Kontrolni miševi su oralno tretirani transporterom [2% v/v Tween-80 98% HPβCD (13% m/v)] prateći isti režim administracije kao jedinjenje 1. Miševi su bodovani dnevno za znake EAE, primenjujući rezultate opisane u primeru 3.1. Životinja su žrtvovane na dan 26 posle imunizacije i uzorci su sakupljeni i obrađeni kao što je opisano ispod. n=10 miševa/grupi.

4.1 METODE

[0072] Sakupljanje tkiva i izolacija ćelija. Na dan 26 posle imunizacije, slezina, drenirajući limfni čvorovi (DLN-i: cervikalni, ingvinali i aksilarni), i kičmena moždina su uklonjeni. Kičmeni segmenti cervikalnih i lumbalnih regiona su pripremljeni odvojeno i obrađeni radi ekstrakcije proteina, i histopatološke analize. Suspenzije sa jednom ćelijom su dobijene iz slezine ili sakupljenih limfnih čvorova, uzorci su homogenizovani i ukupan broj ćelija je meren primenom Neubauerove komore.

[0073] Obrada uzoraka za histopatološku analizu. Cervikalni i lumbalni segmenti kičmene moždine su podeljeni i obrađeni radi inkluzije i sečenja u parafinu. Segmenti kičmene moždine su odmah fiksirani sa puferovanim 10% formalinom tokom 48h, dehidrirani i dodati u parafin primenom standardnih tehnika. Poprečni preseci (4-µm debljine) su obojeni sa Luxol fast blue, krezil violetom, i hematoksilinom prema Kluver-Barera tehnici i analizirani su na prisustvo oblasti demijelinizacije i ćelijske infiltracije primenom svetlosnog mikroskopa (Leica, DM2000).

[0074] Ekstrakcija proteina i cvtokin/hemokin analiza. Proteini su ekstrahovani iz cervikalnih i lumbalnih segmenata kičmene moždine homogenizacijom (50 mg tkiva/ml) u puferu za lizu (50 mM Tris-HCI, pH 7.4, 0.5 mM DTT, i 10 µg/ml proteinaza inhibitora PMSF, pepstatin, i leupeptin). Uzorci su centrifugirani (20.000 x g, 15 min, 4°C) i supernatanti su testirani na koncentraciju proteina (primenom Bradfordove metode) i za sadržaje citokina/hemokina primenom specifičnih sandvič ELISA testova za IL-4, IL-6, IL-1beta, IP-10 i MCP-1, prema preporukama proizvođača, primenom sledećih antitela i rekombinantnih proteina:

[0075] Statistička analiza: Analiza broja ćelija u limfnim čvorovima i slezini: statističke razlike su naznačene kao ***p<0.001 naspram transportera primenom ANOVA testa. Analiza nivoa citokina/hemokina: statističke razlike su naznačene kao:: *p<0.05, **p<0.005, primenom Man-Vitni (Mann-Whitney) testa; nesparen t-test je primenjen za IP-10 analizu nivoa.

4.2 REZULTATI

[0076] Tretman sa jedinjenjem 1 pri 0.5 mg/kg p.o., dozom dobro-tolerisanom od strane miševa tokom dugotrajnog tretmana, u velikoj meri inhibirao je razvoj EAE i redukovao učestalost i ozbiljnost bolesti, mereno dnevnim kliničkim rezultatom, kao što je takođe prikazano na slici 4.

[0077] Jedinjenje 1 u velikoj meri je redukovalo infiltraciju inflamatornih ćelija i demijelinizaciju u kičmenoj moždini EAE miševa, kao što je prikazano na slici 5. Strelice na navedenoj slici pokazuju područja demijelinizacije i infiltracije inflamatornih ćelija. Višestruka područja demijelinizacije i infiltracije inflamatornih ćelija su uočena u kontrolnim (transporterom-tretirane životinje) uzorcima, i u cervikalnim i u lumbalnim uzorcima, dok područja infiltracije inflamatornih ćelija i demijelinizacije nisu uočena u uzorcima koji su tretirani jedinjenjem 1. Slika 6 pokazuje srednji broj demijelinizacionih plakova u lumbalnim i cervikalnim regionima kičmene moždine životinja tretiranih sa jedinjenjem 1 ili transporterom, pokazujući odsutnu ili u velikoj meri redukovanu demijelinizaciju u cervikalnim i lumbalnim delovima životinja koje su tretirane jedinjenjem 1. Ovi rezultati, kao što je takođe prikazano na slikama 5 i 6, pokazuju da jedinjenje 1 redukuje imunu infiltraciju u kičmenu moždinu i štiti kičmenu moždinu od demijelinizacije u EAE modelu multiple skleroze.

[0078] Kao što je prikazano na slici 7, tretman sa jedinjenjem 1 rezultovao je značajnim povećanjem u broju imunih ćelija zadržanih u slezini i limfnim čvorovima tretiranih životinja, ukazujući na redukovano izlaženje limfocita iz imunih tkiva. Pored toga, tretman jedinjenjem 1 modulira inflamatorne i auto-imune odgovore, kao što je prikazano na slikama 8A do 8E. Antiinflamatorni citokin IL-4 je značajno povećan u kičmenim moždinama životinja tretiranih jedinjenjem 1, što ukazuje na Th2 anti-inflamatorni odgovor (slika 8A). Nivoi pro-inflamatornih citokina IL-6 i IL-1beta u kičmenoj moždini su redukovani sa tretmanom jedinjenjem 1 (slika 8B i 8C). Dodatno, jedinjenje 1 značajno je redukovalo nivoe raznih hemokina u ciljanom organu uključujući IP-10 (slika 8D) i MCP-1 (slika 8E), koji su uključeni su regrutovanje inflamatornih i encefalitogenih Th1 ćelija u kičmenoj moždini. Ovi rezultati dalje potvrđuju da jedinjenje 1 je posebno pogodno kao terapijski agens za lečenje multiple skleroze.

Claims

Patentni zahtevi

1. Jedinjenje koje je (-) 5-((((trans)-2-(4-(benziloksi)fenil)ciklopropil)amino)metil)-1,3,4-oksadiazol-2-amin ili farmaceutski prihvatljiva so ili solvat tog jedinjenja za primenu u lečenju multiple skleroze.

2. Jedinjenje za primenu prema patentnom zahtevu 1, gde mulltipla skleroza je hronična progresivna multipla skleroza.

3. Jedinjenje za primenu prema patentnom zahtevu 1, gde jedinjenje je (-) 5-((((trans)-2-(4-(benziloksi)fenil)ciklopropil)amino)metil)-1,3,4-oksadiazol-2-amin.

4. Jedinjenje za primenu prema bilo kom od patentnih zahteva 1 ili 3, gde jedinjenje se administrira oralno.

5. Jedinjenje za primenu prema bilo kom od patentnih zahteva 1, 3 ili 4, gde pacijent koji se leči je čovek.

6. Jedinjenje za primenu prema patentnom zahtevu 2, gde jedinjenje je (-) 5-((((trans)-2-(4-(benziloksi)fenil)ciklopropil)amino)metil)-1,3,4-oksadiazol-2-amin.

7. Jedinjenje za primenu prema patentnom zahtevu 2 ili 6, gde se jedinjenje administrira oralno.

8. Jedinjenje za primenu prema bilo kom od patentnih zahteva 2, 6 ili 7, gde pacijent koji se leči je čovek.