Deprecated: The each() function is deprecated. This message will be suppressed on further calls in /home/zhenxiangba/zhenxiangba.com/public_html/phproxy-improved-master/index.php on line 456
RS59150B1 - Upotreba n-(2-metoksibenzoil)-4-[metilaminokarbonil)amino]benzensulfonamida u kombinaciji sa insekticidom ili fungicidom za poboljšanje prinosa biljaka - Google Patents
[go: Go Back, main page]

RS59150B1 - Upotreba n-(2-metoksibenzoil)-4-[metilaminokarbonil)amino]benzensulfonamida u kombinaciji sa insekticidom ili fungicidom za poboljšanje prinosa biljaka - Google Patents

Upotreba n-(2-metoksibenzoil)-4-[metilaminokarbonil)amino]benzensulfonamida u kombinaciji sa insekticidom ili fungicidom za poboljšanje prinosa biljaka

Info

Publication number
RS59150B1
RS59150B1 RS20191097A RSP20191097A RS59150B1 RS 59150 B1 RS59150 B1 RS 59150B1 RS 20191097 A RS20191097 A RS 20191097A RS P20191097 A RSP20191097 A RS P20191097A RS 59150 B1 RS59150 B1 RS 59150B1
Authority
RS
Serbia
Prior art keywords
plants
methyl
plant
crops
deposited
Prior art date
Application number
RS20191097A
Other languages
English (en)
Inventor
Udo Bickers
Stefan Lehr
Klaus Trabold
Mathias Schmidt
Martin Jeffrey Hills
Moreno Juan Pedro Ruiz-Santaella
Erwin Hacker
Original Assignee
Bayer Cropscience Ag
Priority date (The priority date is an assumption and is not a legal conclusion. Google has not performed a legal analysis and makes no representation as to the accuracy of the date listed.)
Filing date
Publication date
Application filed by Bayer Cropscience Ag filed Critical Bayer Cropscience Ag
Publication of RS59150B1 publication Critical patent/RS59150B1/sr

Links

Classifications

    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A01—AGRICULTURE; FORESTRY; ANIMAL HUSBANDRY; HUNTING; TRAPPING; FISHING
    • A01N—PRESERVATION OF BODIES OF HUMANS OR ANIMALS OR PLANTS OR PARTS THEREOF; BIOCIDES, e.g. AS DISINFECTANTS, AS PESTICIDES OR AS HERBICIDES; PEST REPELLANTS OR ATTRACTANTS; PLANT GROWTH REGULATORS
    • A01N47/00—Biocides, pest repellants or attractants, or plant growth regulators containing organic compounds containing a carbon atom not being member of a ring and having no bond to a carbon or hydrogen atom, e.g. derivatives of carbonic acid
    • A01N47/08—Biocides, pest repellants or attractants, or plant growth regulators containing organic compounds containing a carbon atom not being member of a ring and having no bond to a carbon or hydrogen atom, e.g. derivatives of carbonic acid the carbon atom having one or more single bonds to nitrogen atoms
    • A01N47/28—Ureas or thioureas containing the groups >N—CO—N< or >N—CS—N<
    • A01N47/30—Derivatives containing the group >N—CO—N aryl or >N—CS—N—aryl
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A01—AGRICULTURE; FORESTRY; ANIMAL HUSBANDRY; HUNTING; TRAPPING; FISHING
    • A01N—PRESERVATION OF BODIES OF HUMANS OR ANIMALS OR PLANTS OR PARTS THEREOF; BIOCIDES, e.g. AS DISINFECTANTS, AS PESTICIDES OR AS HERBICIDES; PEST REPELLANTS OR ATTRACTANTS; PLANT GROWTH REGULATORS
    • A01N43/00—Biocides, pest repellants or attractants, or plant growth regulators containing heterocyclic compounds
    • A01N43/64—Biocides, pest repellants or attractants, or plant growth regulators containing heterocyclic compounds having rings with three nitrogen atoms as the only ring hetero atoms
    • A01N43/647—Triazoles; Hydrogenated triazoles
    • A01N43/653—1,2,4-Triazoles; Hydrogenated 1,2,4-triazoles
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07C—ACYCLIC OR CARBOCYCLIC COMPOUNDS
    • C07C317/00—Sulfones; Sulfoxides
    • C07C317/26—Sulfones; Sulfoxides having sulfone or sulfoxide groups and nitrogen atoms, not being part of nitro or nitroso groups, bound to the same carbon skeleton
    • C07C317/32—Sulfones; Sulfoxides having sulfone or sulfoxide groups and nitrogen atoms, not being part of nitro or nitroso groups, bound to the same carbon skeleton with sulfone or sulfoxide groups bound to carbon atoms of six-membered aromatic rings of the carbon skeleton
    • C07C317/34—Sulfones; Sulfoxides having sulfone or sulfoxide groups and nitrogen atoms, not being part of nitro or nitroso groups, bound to the same carbon skeleton with sulfone or sulfoxide groups bound to carbon atoms of six-membered aromatic rings of the carbon skeleton having sulfone or sulfoxide groups and amino groups bound to carbon atoms of six-membered aromatic rings being part of the same non-condensed ring or of a condensed ring system containing that ring
    • C07C317/38—Sulfones; Sulfoxides having sulfone or sulfoxide groups and nitrogen atoms, not being part of nitro or nitroso groups, bound to the same carbon skeleton with sulfone or sulfoxide groups bound to carbon atoms of six-membered aromatic rings of the carbon skeleton having sulfone or sulfoxide groups and amino groups bound to carbon atoms of six-membered aromatic rings being part of the same non-condensed ring or of a condensed ring system containing that ring with the nitrogen atom of at least one amino group being part of any of the groups, X being a hetero atom, Y being any atom, e.g. N-acylaminosulfones
    • C07C317/42—Y being a hetero atom
    • Y—GENERAL TAGGING OF NEW TECHNOLOGICAL DEVELOPMENTS; GENERAL TAGGING OF CROSS-SECTIONAL TECHNOLOGIES SPANNING OVER SEVERAL SECTIONS OF THE IPC; TECHNICAL SUBJECTS COVERED BY FORMER USPC CROSS-REFERENCE ART COLLECTIONS [XRACs] AND DIGESTS
    • Y02—TECHNOLOGIES OR APPLICATIONS FOR MITIGATION OR ADAPTATION AGAINST CLIMATE CHANGE
    • Y02A—TECHNOLOGIES FOR ADAPTATION TO CLIMATE CHANGE
    • Y02A40/00—Adaptation technologies in agriculture, forestry, livestock or agroalimentary production
    • Y02A40/10—Adaptation technologies in agriculture, forestry, livestock or agroalimentary production in agriculture
    • Y02A40/146—Genetically Modified [GMO] plants, e.g. transgenic plants

Landscapes

  • Life Sciences & Earth Sciences (AREA)
  • Agronomy & Crop Science (AREA)
  • Pest Control & Pesticides (AREA)
  • Plant Pathology (AREA)
  • Health & Medical Sciences (AREA)
  • Engineering & Computer Science (AREA)
  • Dentistry (AREA)
  • General Health & Medical Sciences (AREA)
  • Wood Science & Technology (AREA)
  • Zoology (AREA)
  • Environmental Sciences (AREA)
  • Chemical & Material Sciences (AREA)
  • Organic Chemistry (AREA)
  • Agricultural Chemicals And Associated Chemicals (AREA)
  • Cultivation Of Plants (AREA)
  • Pretreatment Of Seeds And Plants (AREA)
  • Organic Low-Molecular-Weight Compounds And Preparation Thereof (AREA)

Description

Opis
[0001] Predmetni pronalazak se odnosi na upotrebu jedinjenja kao što je navedeno u patentnom zahtevu 1 za tretiranje useva kako bi se izazvali specifični odgovori na regulisanje rasta biljaka, semena iz kojih rastu ili lokusa u kome rastu u svom uobičajenom okruženju, poželjno u odsustvu neuobičajenih vremenskih uslova.
[0002] Termin „metoda za regulisanje rasta biljaka“ ili termin „proces regulisanja rasta“ ili upotreba reči „regulacija rasta biljaka“ ili drugi termini koji koriste reč „regulisati“ kao što se koristi u datoj specifikaciji se odnose na različite odgovore biljaka koji poboljšavaju neke karakteristike biljke. „Regulatori rasta biljaka“ su jedinjenja koja poseduju aktivnost u jednom ili više procesa za regulisanje rasta biljaka. Regulisanje rasta biljaka se ovde razlikuje od pesticidnog delovanja ili redukcije rasta, koje je ponekada takođe definisano kao regulisanje rasta biljaka, čija je namera, međutim, da se uništi ili spreči rast biljke. Iz ovog razloga, jedinjenja koja se koriste u praksi ovog pronalaska koriste se u količinama koje nisu fitotoksične za biljku koja se tretira ali koje stimulišu rast biljaka ili određenih njenih delova. Prema tome, takva jedinjenja se takođe mogu nazivati „biljnim stimulatorima“, njihovo delovanje se može nazivati „stimulacija rasta biljaka“.
[0003] Regulacija rasta biljaka je poželjan način za poboljšanje biljaka i njihove žetve kako bi se dobio poboljšani rast biljaka i bolji uslovi u poljoprivrednoj praksi u poređenju sa biljkama koje nisu tretirane. Ove vrste molekula mogu ili suzbiti ili promovisati ćelijske aktivnosti. To znači da regulatori rasta biljaka identifikovani u biljkama najčešće regulišu deobu, elongaciju i diferencijaciju ćelija biljaka na takav način koji, najčešće, ima više uticaja na biljku. Pojava aktivacije se može videti da je različita kod biljaka u odnosu na onu poznatu za životinje.
[0004] Na molekularnom nivou, regulatori rasta biljaka mogu delovati tako što utiču na svojstva membrane, kontrolisanjem ispoljavanja gena ili uticanjem na aktivnost enzima ili mogu biti aktivni zajedno u kombinaciji sa bar dva prethodno spomenuta tipa interakcije.
[0005] Regulatori rasta biljaka su hemikalije ili prirodnog porekla, koji se takođe nazivaju biljnim hormonima (kao što su ne-peptidni hormoni, npr. auksini, giberelini, citokini, etilen, brasinosteroidi ili apscisinska kiselina i salicilna kiselina), lipooligosaharidi (npr. faktori nodulacije), pepridi (npr. sistemin), derivati masnih kiselina (npr. jasmonati) i oligosaharini (za razmatranje videti: Biochemistry & Molecular Biology of the Plant (2000); ured.
Buchanan, Gruissem, Jones, str.558-562; i 850-929), ili mogu biti sintetički proizvedena jedinjenja (kao što su derivati biljnih hormona rasta, etefon). Regulatori rasta biljaka koji deluju pri veoma malim koncentracijama se mogu pronaći u velikom broju ćelija i tkiva ali deluje da su koncentrisani u tvornom tkivu i pupoljcima.
[0006] Režim delovanja postojećih regulatora rasta biljaka često nije poznat. Različiti ciljevi između njih su razmatrani, najveći deo se odnosi na molekule koji su uključeni u regulaciju ćelijske deobe, kao što je zaustavljanje ćelijskog ciklusa u fazi G1 ili G2, respektivno, drugi su se odnosili na signalizaciju odgovora na opterećenje pri suši (Biochemistry & Molecular Biology of the Plant (2000); ured. Buchanan, Gruissem, Jones, str.558-560). U bilo kom slučaju, kontrolisanje hormona se može identifikovati kao ekstremna kompleksna prepreka sa regulacijama na gore i na dole koje, na primer, mogu dovesti do stimulisanja rasta jednog organa ili tipova ćelije biljke ali takođe mogu dovesti do represije drugih organa i tipova ćelija iste biljke.
[0007] U velikom broju slučajeva, kinaze su uključene ili direktno ili indirektno u kontrolisanje hormona biljaka i od svih kinaza, proteinske kinaze su centralne i veoma specifično kontrolišu molekule u pogledu kontrolisanja ćelijskog ciklusa. Takve kinaze su razmatrane kao ciljevi za nekoliko biljnih hormona, kao što je slučaj za auksin i apscisinsku kiselinu (Biochemistry & Molecular Biology of the Plant (2000); ured. Buchanan, Gruissem, Jones, str.542-565 i str.980-985; Morgan (1997), Annu. Rev. Cell. Dev. Biol., 13, 261-291; Amon i dr. (1993), Cell, 74, str.993-1007; Dynlacht i dr. (1997), Nature, 389, str.149-152; Hunt i Nasmyth (1997), Curr. Opin. Cell. Biol., 9, str.765-767; Thomas i Hall (1997), Curr. Opin. Cell Biol., 9, str.782-787). Pripremanje i upotreba 2-amino-6-oksipurin derivati kao regulatori rasta biljaka su opisani u WO20051117.
[0008] Kako se, međutim, ekološki i ekonomski zahtevi za moderne sastave za tretiranje useva neprekidno povećavaju, na primer, u pogledu toksičnosti, selektivnosti, brzine primenjivanja, formiranja ostataka i pogodnosti proizvodnje, postoji neprekidna potreba za razvijanjem novih sastava za tretiranje useva koji imaju prednosti u odnosu na one koji su poznati, bar u nekim oblastima. Zbog toga je cilj predmetnog pronalaska da pruži nova jedinjenja koja se primenjuju na biljke, semena iz kojih rastu ili na lokus u kome rastu u svom prirodnom okruženju, za odgovore na regulisanje rasta, poželjno u odsustvo abiotičkih uslova opterećenja. U tom pogledu trebalo bi spomenuti da bi termin „odsustvo abiotičkih uslova opterećenja“ trebalo shvatiti u kontekstu predmetnog pronalaska tako da se odnosi na biljke ili semena koja nisu izložena neuobičajenim uslovima okruženja kao što su ekstrema suša, hladni i vrući uslovi, osmotsko opterećenje, zamrzavanje, povišeni salinitet tla, povišeno izlaganje mineralima, ozonski uslovi, uslovi jake svetlosti, ograničena dostupnost azotnim hranjivim materijama ili ograničena dostupnost fosfornim hranjivim materijama, posebni neuobičajeni uslovi okruženja van normalnih fluktuacija okruženja koje se može javiti pod normalnim uslovima rasta biljaka. Rast u uslovima sa odsustvom abiotičnog opterećenja zbog toga obuhvata rast biljaka u uslovima poljoprivredne površine, gde se uslovi rasta, uključujući snabdevanje hranjivim materijama, temperaturu, snabdevanje vodom i druge uslove, smatraju prosečnim do optimalnim za sorte useva. Rast u uslovima sa odsustvom abiotičnog opterećenja takođe obuhvata rast biljaka pod uslovima staklene bašte koji se smatraju prosečnim do optimalnim za sorte useva.
[0009] Uopšteno, superiorni rast se može ispoljiti u poboljšanom rastu, na primer, u pogledu:
• klijanja,
• rasta korena
• razvoja izdanaka,
• rasta klice,
• razvoja cveta,
• performansi fotosinteze biljaka,
• rasta lišća, poželjno rasta lisnatih površina,
• broja biljaka po jedinici površine (poboljšana gustina biljaka).
[0010] Alternativno, superiorni rast se može ispoljiti u poboljšanju prinosa useva u pogledu različitih parametara kao što su:
• bio masa,
• kvantitativni prinos voća,
• veličina voća,
• kvantitativni prinos zrnastih plodova,
• kvantitativni prinos kao što je povećanje sadržaja željenih jedinjenja, npr. sadržaj šećerne repe ili proteinski sadržaj kod zrnastih plodova žitarica, sadržaj glutena kod zrnastih plodova za proizvodnju lepkova).
[0011] Dok neka poboljšanja karakteristika rasta od iznad mogu uticati zajedno, neka se mogu postići veoma specifično bez ili čak sa štetnim uticajem na druge parametre.
[0012] Zbog toga je poželjno pružiti specifično korisno dejstvo regulacije rasta biljaka na useve, koje se ispoljava u superiornom rastu biljaka koje su tretirane, delova ovih biljaka ili u prinosu specifičnog useva.
[0013] Šira grupa jedinjenja izabranih iz grupe acilsulfonamida je opisana u WO-A-97/45016, WO-A-99/16744 i EP-A-365484 i reference su tamo navedene; jedinjenja se u daljem tekstu nazivaju „Jedinjenja (A)“. Iz navedenih publikacija je poznato da „Jedinjenja (A)“ imaju zaštitna svojstva. Zaštitna sredstva se koriste kod useva korisnih biljaka zajedno sa pesticidima, kao što su herbicidi, insekticidi ili fungicidi, poželjno herbicidi, kako bi se smanjili fitotoksično dejstvo pesticida na useve. Dobro zaštitno sredstvo neće smanjiti željeno dejstvo pesticida na ciljane organizme, na primer dejstvo protiv korova u slučaju herbicida kao pesticida. Jedino Jedinjenje (A) koje može delovati kao zaštitno sredstvo (videti na primer u WO2009/056333; WO2012/017374; i US2011/0269626) je N-(2-metoksibenzoil)-4-[(metilaminokarbonil)amino]benzensulfonamid [CAS RN 129531-12-0], koje se u daljem tekstu naziva „Jedinjenje (A1)“.
[0014] Dalje je poznato iz WO 2007/062737 da su acilsulfonamid zaštitna sredstva takođe pokazala dejstvo redukovanja oštećenja biljaka kod useva, naročito kod kukuruza, protiv određenih abiotičkih opterećenja kao što je neuobičajena suša, toplota ili hladnoća.
[0015] U skladu sa WO 2010/003444, acilsulfonamid zaštitna sredstva su takođe pokazala svojstvo poboljšavanja rasta korena kod useva, naročito kod kukuruza. Dodatno, dejstvo pri regulisanju rasta izdanaka kod useva, naročito kod kukuruza je takođe opisano u toj referenci.
[0016] U WO 2012/059328, kombinacija određenih neonikotinoid insekticida i metaboličkih herbicidnih zaštitnih sredstava za tretiranje materijala za propagaciju biljaka, kao što su semena za poboljšanje karakteristika rasta biljaka je zabeležena.
[0017] Sada je pronađeno da se, iznenađujuće, Jedinjenje (A1) može koristiti u kombinaciji sa imidaklopridom ili sa jednim ili više fungicida izabranih iz grupe koju čine rifloksistrobin, protiokonazol, difenokazol, metalaksil i fludioksonil za poboljšanje prinosa korisnih biljaka ili useva u pogledu sakupljenih njihovih biljnih organa.
[0018] Termin „korisne biljke“ kao što se ovde koristi se odnosi na useve koji se koriste kao biljke za dobijanje hrane, životinjsku ishranu ili za industrijske svrhe kao i hortikulturalne biljke.
[0019] U kontekstu predmetnog pronalaska, termin „povećanje prinosa“ poželjno označava specifičan prinos poboljšan za ili više od 2%, poželjnije za ili više od 5%, još poželjnije za ili više od 8%, još poželjnije za ili više od 10%, sakupljenih biljnih organa u poređenju sa kontrolnim biljkama koje nisu tretirane, moguće je da se uticaji manifestuju pojedinačno ili u suprotnom kao kombinacija uticaja.
[0020] U kontekstu predmetnog pronalaska, termin „u pogledu sakupljenih njihovih biljnih organa“ definiše organe biljke koji se obično sakupljaju u zavisnosti od biljke koja se razmatra i proizvoda koji se dobijaju nakon sakupljanja. Ovo obuhvata celu biomasu od nekoliko biljnih organa ukoliko se sakupljaju zajedno i onda može ukazivati na nespecifični opšti uticaj na rast biljaka. Međutim, poželjno definiše sakupljena semena u slučaju biljaka koje proizvode semena, na primer, semena žitarica uključujući kukuruz, semena uljanih biljaka kao što su semena uljane repice ili kanole, organi semena mahunarki, na primer pasulja, sočiva, graška i soje.
[0021] Poželjno sakupljeni biljni organi takođe obuhvataju sakupljene organe semena vlakana kao što je pamuk, poželjno obloge pauka koje se uzimaju iz kapsula semena za proizvodnju vlakana.
[0022] Poželjnom sakupljeni biljni organi takođe obuhvataju sakupljene organe repa kao što su na primer, šećerna repa i stočna repa.
[0023] Termin „u pogledu sakupljenih njihovih biljnih organa“ takođe obuhvata poboljšanje specifičnih parametara sakupljenih biljnih organa kao što se sadržaj skroba u jezgru semena, sadržaj glutena u jezgru semena, sadržaj šećera šećerne repe, sadržaj proteina u jezgru semena.
[0024] Poželjno, biljni organi se sakupljaju u zreloj fazi svog rasta ili blizu njihove zrele faze, što je uobičajeno za sakupljanje.
[0025] Poželjniji cilj pronalaska je upotreba Jedinjenja (A1) u kombinaciji sa izabranih agrohemijskim jedinjenjima kao što je navedeno u patentnom zahtevu 1, za povećanje prinosa zrnastih plodova useva izabranih iz grupe koju čine žitarice, kanola, soja i pamuk.
[0026] Drugi poželjni cilj pronalaska je upotreba Jedinjenja (A1) u kombinaciji sa jednim ili više agrohemijskih jedinjenja kao što je navedeno u patentnom zahtevu 1, za povećanje sadržaja proteina u jezgrima semena useva koji su izabrani iz grupe koju čine žitarice, kanola i soja.
[0027] Drugi poželjni cilj pronalaska je upotreba Jedinjenja (A1) u kombinaciji sa jednim ili više agrohemijskih jedinjenja kao što je navedeno u patentnom zahtevu 1, za povećanje sadržaja glutena u jezgrima semena useva koji su izabrani iz grupe koju čine žitarice, kanola i soja.
[0028] Drugi poželjni cilj pronalaska je upotreba Jedinjenja (A1) u kombinaciji sa jednim ili više agrohemijskih jedinjenja kao što je navedeno u patentnom zahtevu 1, za povećanje sadržaja glutena u jezgrima semena useva koji su izabrani iz grupe koju čine žitarice.
[0029] Drugi poželjni cilj pronalaska je upotreba Jedinjenja (A1) u kombinaciji sa jednim ili više agrohemijskih jedinjenja kao što je navedeno u patentnom zahtevu 1, za povećanje masenog prinosa kod repe.
[0030] Drugi poželjni cilj pronalaska je upotreba Jedinjenja (A1) u kombinaciji sa jednim ili više agrohemijskih jedinjenja kao što je navedeno u patentnom zahtevu 1, za povećanje prinosa biomase kukuruza koji raste u odsustvu neuobičajenih uslova okruženja.
[0031] Drugi poželjni cilj pronalaska je upotreba Jedinjenja (A1) u kombinaciji sa jednim ili više agrohemijskih jedinjenja kao što je navedeno u patentnom zahtevu 1, za povećanje sadržaja šećera šećerne repe.
[0032] Drugi poželjni cilj pronalaska je upotreba Jedinjenja (A1) u kombinaciji sa jednim ili više agrohemijskih jedinjenja kao što je navedeno u patentnom zahtevu 1, za povećanje prinosa biomase šećerne repe.
[0033] Drugi poželjni cilj pronalaska je upotreba Jedinjenja (A1) u kombinaciji sa jednim ili više agrohemijskih jedinjenja kao što je navedeno u patentnom zahtevu 1, za povećanje prinosa biomase šećerne repe koja raste u odsustvu neuobičajenih uslova okruženja.
[0034] Još poželjni cilj pronalaska je upotreba Jedinjenja (A1) u kombinaciji sa jednim ili više agrohemijskih jedinjenja kao što je navedeno u patentnom zahtevu 1, za povećanje prinosa zrnastih plodova useva žitarica, poželjno, pšenice, ječma, raža, tritikale, pirinča, sirka, šećerne trske ili kukuruza.
[0035] Još poželjni cilj pronalaska je upotreba Jedinjenja (A1) u kombinaciji sa jednim ili više agrohemijskih jedinjenja kao što je navedeno u patentnom zahtevu 1, za povećanje germinacije i emergencije kod useva pirinča.
[0036] Još poželjni cilj pronalaska je upotreba Jedinjenja (A1) u kombinaciji sa jednim ili više agrohemijskih jedinjenja kao što je navedeno u patentnom zahtevu 1, za povećanje prinosa zrnastih plodova uljanih useva kao što su usevi kanole.
[0037] Još poželjni cilj pronalaska je upotreba Jedinjenja (A1) u kombinaciji sa jednim ili više agrohemijskih jedinjenja kao što je navedeno u patentnom zahtevu 1, za povećanje prinosa useva mahunarki kao što su usevi soje.
[0038] Još poželjni cilj pronalaska je upotreba Jedinjenja (A1) u kombinaciji sa jednim ili više agrohemijskih jedinjenja kao što je navedeno u patentnom zahtevu 1, za povećanje prinosa vlakana kao što su usevi pamuka.
[0039] Još poželjni cilj pronalaska je upotreba Jedinjenja (A1) u kombinaciji sa jednim ili više agrohemijskih jedinjenja kao što je navedeno u patentnom zahtevu 1, za povećanje prinosa obloge vlakana kao što su usevi pamuka.
[0040] Još poželjni cilj pronalaska je upotreba Jedinjenja (A1) u kombinaciji sa jednim ili više agrohemijskih jedinjenja kao što je navedeno u patentnom zahtevu 1, za povećanje prinosa useva repe kao što su usevi šećerne repe.
[0041] Drugi poželjni cilj pronalaska je upotreba Jedinjenja (A1) u kombinaciji sa jednim ili više agrohemijskih jedinjenja kao što je navedeno u patentnom zahtevu 1, za povećanje prinosa biomase šećerne repe ili šećerne trske.
[0042] Jedinjenje (A1) je N-(2-metoksibenzoil)4[(metilaminokarbonil)amino]benzensulfonamid.
[0043] Takvo jedinjenje je poznato iz EP-A-0365484.
[0044] Termin „korisne biljke“ kao što se ovde koristi se odnosi na useve koji se koriste kao biljke za dobijanje hrane, životinjsku ishranu ili za industrijske svrhe kao i hortikulturalne biljke.
[0045] Predmetno obelodanjivanje dalje pruža metodu za tretiranje biljaka, poželjno onih koje rastu u odsustvu neuobičajenih uslova okruženja. U tom pogledu trebalo bi spomenuti da bi termin „odsustvo abiotičkih uslova opterećenja“ trebalo shvatiti u kontekstu predmetnog pronalaska tako da se odnosi na biljke ili semena koja nisu izložena neuobičajenim uslovima okruženja kao što su ekstrema suša, hladni i vrući uslovi, osmotsko opterećenje, zamrzavanje, povišeni salinitet tla, povišeno izlaganje mineralima, ozonski uslovi, uslovi jake svetlosti, ograničena dostupnost azotnim hranjivim materijama ili ograničena dostupnost fosfornim hranjivim materijama, posebni neuobičajeni uslovi okruženja van normalnih fluktuacija okruženja koje se može javiti pod normalnim uslovima rasta biljaka.
[0046] Jedinjenje (A1) se može primeniti tretiranjem semena primenim pre emergencije ili nakon emergencije, na primer pod uslovima koji su poznati u struci.
[0047] Jedinjenje (A1) se može primeniti u kombinaciji sa jednim ili više agrohemijskih jedinjenja kao što je navedeno u patentnom zahtevu 1 tretiranjem semena tretiranjem ili pre emergencije ili nakon emergencije, na primer pod uslovima koji su poznati u struci.
[0048] Primena pre emergencije i nakon emergencije može biti upotrebom tehnika raspršivanja primenjivanjem rastvora za sprej Jedinjenja (A1) u kombinaciji sa jednim ili više agrohemijskih jedinjenja kao što je navedenu patentnom zahtevu 1. Tavi rastvori za sprej mogu sadržati druge prilagodljive sastojke, kao što su rastvarači, pomoćna sredstva, naročito voda. Dalji sastojci mogu obuhvatati aktivne agrohemijske sastojke koji su opisani ispod.
[0049] Kada se Jedinjenje (A1) koristi u kombinaciji sa jednim ili više agrohemijskih jedinjenja kao što je navedeno u patentnom zahtevu 1, kao regulator rasta biljaka za povećanje prinosa korisnih biljaka u pogledu sakupljenih njihovih biljnih organa, na primer, za povećanje prinosa zrnastih plodova biljaka kao što su one spomenute iznad, naročito žitarice, kao što su pšenica, ječam, raž, tritikale, pros, pirinač ili kukuruz, primenjena količina je, na primer, u opsegu od 0,005 (5 mg) do 5000 g aktivne supstance po hektaru površine tla, poželjno u opsegu od 0,01 (10 mg) do 2000 g/ha, naročito u opsegu od 0,05 (50 mg) do 1000 g/ha aktivne supstance, a naročito od 10 do 1000 g/ha aktivne supstance, još poželjnije od 20 do 500 g/ha aktivne supstance, najpoželjnije od 25 do 100 g/ha aktivne supstance.
[0050] Jedinjenje (A1) u kombinaciji sa jednim ili više agrohemijskih jedinjenja kao što je navedeno u patentnom zahtevu 1 se može primenjivati na biljke raspršivanjem rastvora za sprej koji sadrži Jedinjenje (A1), raspoređivanjem granula koje sadrže Jedinjenje (A1) po tlu kultivisane površine, sipanjem rastvora ili disperzija ili granula koje sadrže Jedinjenje (A1) u vodu na poljoprivrednoj površini (npr. pirinčana polja).
[0051] Jedinjenje (A1) u kombinaciji sa jednim ili više agrohemijskih jedinjenja kao što je navedeno u patentnom zahtevu 1 se može primenjivati metodom pre emergencije (pre zasejavanja ili zajedno sa zasejavanjem, npr. pre nego što se postavi biljka ili tretiranje u brazdama, ili nakon zasejavanja) ili metodom rano nakon emergencije ili kasnije u periodu nakon emergencije, uopšteno sve do punog procvata korisnih biljaka.
[0052] Kao alternativa, primena kao regulator rasta biljaka moguće je tretirati seme, što obuhvata različite tehnike za prelivanje ili oblaganje semena. Ovde, primenjena količina zavisni od naročite tehnike i može se odrediti preliminarnim testovima. Uopšteno, primenjena količina Jedinjenja (A1), kao aktivne supstance u slučaju tretiranja semena je od 0,001 (1 mg) do 10 grama aktivne supstance (a. s.) po kilogramu semena, poželjno od 0,01 (10 mg) do 5 g a. s. po kilogramu semena, naročito od 0,1 (100 mg) do 2 g a. s. između ostalog po kilogramu semena.
[0053] Ako se rastvori Jedinjenja (A1) u kombinaciji sa jednim ili više agrohemijskih jedinjenja kao što je navedeno u patentnom zahtevu 1, koristi u metodi za tretiranje semena gde su semena potopljena u rastvor aktivne supstance, koncentracija aktivne supstance (a. s.) u rastvoru je na primer od 1 do 15000 ppm, poželjno od 10 do 10000 ppm, još poželjnije od 100 do 5000 ppm po masi.
[0054] Regulator rasta biljaka se obično primenjuje u delotvornoj količini koja nije fitotoksična i koja reguliše rast biljke. Pod „nije fitotoksična“ označava se količina regulatora rasta biljaka koja izaziva najviše malu ili ne izaziva oštećenje željene sorte useva u pogledu prinosa sakupljenog proizvoda.
[0055] Kada se Jedinjenje (A1) primenjuje u kombinaciji sa drugim agrohemijskim jedinjenjima, može se primeniti jednom ili podeljenom primenom dva ili više puta dok jedno primenjivanje može biti tretiranje semena pre ili nakon emergencije. Zbog toga, moguće je imati kombinovane primene kao što je tretiranje semena praćeno jednim ili više tretiranja pre i/ili nakon emergencije.
[0056] Poželjno primenjivanje je tretiranje semena.
[0057] Takođe je poželjno jedno tretiranje pre emergencije.
[0058] Takođe je poželjno jedno tretiranje nakon emergencije.
[0059] Takođe je poželjno tretiranje pre emergencije praćeno sa 1, 2 ili 3 tretiranja nakon emergencije.
[0060] Takođe je poželjno tretiranje semena praćeno sa 1, 2 ili 3 tretiranja nakon emergencije. Takođe je poželjno tretiranje nakon emergencije u fazi između ranog javljanja i faze sa 8 listova.
[0061] Takođe je poželjno tretiranje nakon emergencije kod biljaka koje proizvode semena između kasne faze vegetacije i generativne faze (između kraja nastanka izdanaka i ranog cveta).
[0062] Sledeći fungicidi koji se kombinuju sa kombinacijom Jedinjenja (A1) kao što je navedeno u patentnom zahtevu 1 su izabrani iz grupe koju čine:
benalaksil [=F-1], benalaksil-M [=F-2], bupirimat [=F-3], hiralaksil [=F-4], klozilakon [=F-5], dimetirimol [=F-6], etirimol [=F-7], furalaksil [=F-8], himeksazol [=F-9], metalaksil [=F-10], metalaksil-M [=F-11], ofurace [=F-12], oksadiksil [=F-13], oksolinska kiselina [=F-14], benomil [=F-15], karbendazim [=F-16], dietofenkarb [=F-17], fuberidazol [=F-18], fluopikolid [=F-19], pencikuron [=F-20], tiabendazol [F-21], tiofanat-metil [=F-22], zoksamid [F-23], hloro-7-(4-metilpiperidin-1-il)-6-(2,4,6-trifluorofenil)[1,2,4]triazolo[1,5-a]pirimidin [=F-24], diflumetorim [=F-25], biksafen [=F-26], boskalid [=F-27], karboksin [=F-28], diflumetorim [=F-29], fenfuram [=F-30], fluopiram [=F-31], flutolanil [=F-32], furametpir [=F-33], mepronil [=F-34], oksikarboksin [=F-35], penflufen [=F-36], pentiopirad [F-37], tifluzamid [=F-38], N-[2-(1,3-dimetilbutil)fenil]-5-fluoro-1,3-dimetil-1H-pirazol-4-karboksamid [=F-39], izopirazam [=F-40], sedaksan [=F-41], 3-(difluorometil)-1-metil-N-(3',4',5'-trifluorobifenil-2-il)-1H-pirazol-4-karboksamid [=F-42], 3-(difluorometil)-1-metil-N-[2-(1,1,2,2-tetrafluoroetoksi)fenil]-1H-pirazol-4-karboksamid [=F-43], 3-(difluorometil)-N-[4-fluoro-2-(1,1,2,3,3,3-heksafluoropropoksi)fenil]-1-metil-1H-pirazol-4-karboksamid [F-44], N-[1-(2,4-dihlorofenil)-1-metoksipropan-2-il]-3-(difluorometil)-1-metil-1H-pirazol-4-karboksamid [=F-45] i odgovarajuće soli, amisulbrom [=F-46], azoksistrobin [=F-47], ciazofamid [=F-48], dimoksistrobin [=F-49], enestrobin [=F-50], famoksadon [=F-51], fenamidon [=F-52], fluoksastrobin [=F-53], kresoksim-metil [=F-54], metominostrobin [=F-55], orisastrobin [=F-56], piraklostrobin [=F-57], piribenkarb [=F-58], pikoksistrobin [=F-59], trifloksistrobin [=F-60], (2E)-2-(2-{[6-(3-hloro-2-metilfenoksi)-5-fluoropirimidin-4-il]oksi}fenil)-2-(metoksiimino)-N-metiletanamid [=F-61], (2E)-2-(etoksiimino)-N-metil-2-(2-{[({(1E)-1-[3-(trifluorometil)-fenil]etiliden}amino)oksi]metil}fenil)etanamid [=F-62] i odgovarajuće soli, (2E)-2-(metoksiimino)-N-metil-2-{2-[(E)-({1-[3-(trifluorometil)¬fenil]-etoksi}¬imino)metil]fenil}etanamid [=F-63], (2E)-2-{2-[({[(1E)-1-(3-{[(E)-1-fluoro-2-feniletenil]oksi}fenil)etiliden]-amino}oksi)metil]fenil}-2-(metoksiimino)-N-metil¬etanamid [=F-64], (2E)-2-{2-[({[(2E,3E)-4-(2,6-dihlorofenil)but-3-en-2-iliden]amino}oksi)metil]fenil}-2-(metoksiimino)-N-metiletanamid, 2-hloro-N-(1,1,3-trimetil-2,3-dihidro-1H-inden-4-il)piridin-3-karboksamid [F-65], 5-metoksi-2-metil-4-(2-{[({(1E)-1-[3-(trifluorometil)¬fenil]-etiliden}¬amino)¬oksi]¬metil}¬fenil)-2,4-dihidro-3H-1,2,4-triazol-3-on [=F-66], 2-metil {2-[({ciklopropil[(4-metoksifenil)¬imino]metil}sulfanil)metil]fenil}-3-metoksiakrilat [=F-67], N-(3-etil-3,5,5-trimetilcikloheksil)-3-(formilamino)-2-hidroksibenzamid [=F-68] i odgovarajuće soli, dinokap [=F-69], fluazinam [=F-70], fentin acetat [=F-71], fentin hlorid [=F-72], fentin hidroksid [=F-73], siltiofam [=F-74], andoprim [=F-75], blasticidin-S [=F-76], ciprodinil [=F-77], kasugamicin [=F-78], kasugamicin hidrohlorid hidrat [=F-79], mepanipirim [=F-80], pirimetanil [=F-81], fenpiklonil [=F-82], fludioksonil [=F-83], kvinoksifen [=F-84], hlozolinat [=F-85], iprodion [=F-86], procimidon [=F-87], vinklozolin [=F-88], ampropilfos [=F-89], kalijum-ampropilfos [=F-90], edifenfos [=F-91], iprobenfos (IBP) [=F-92], izoprotiolan [=F-93], pirazofos [=F-94], tolklofos-metil [=F-95], bifenil [=F-96], jodokarb [=F-97], propamokarb [F-98], propamokarb hidrohlorid [=F-99], fenheksamid [=F-100], azakonazol [=F-101], biterkanol [=F-102], bromukonazol [=F-103], diklobutrazol [=F-104], difenokonazol [=F-105], dinikonazol [=F-106], dinikonazol-M [=F-107], epoksikonazol [=F-108], etakonazol [=F-109], fenbukonazol [=F-110], flukvinkonazol [=F-111], flusilazol [=F-112], flutriafol [=F-113], furkonazol [=F-114], furkonazol-cis [=F-115], heksakonazol [=F-116], imibenkonazol [=F-117], ipkonazol [=F-118], metkonazol [=F-119], miklobutanil [=F-120], paklobutrazol [=F-121], penkonazol [=F-122], propikonazol [=F-123], protiokonazol [=F-124], simekonazol [=F-125], spiroksamin [=F-126], tebukonazol [=F-127], triadimefon [=F-128], triadimenol [=F-129], tritikonazol [=F-130], unikonazol [=F-131], vorikonazol [=F-132], imazalil [=F-133], imazalil sulfat [=F-134], okspokonazol [=F-135], fenarimol [=F-136], flurprimidol [=F-137], nuarimol [=F-138], pirifenoks [=F-139], triforin [=F-140], pefurazoat [=F-141], prohloraz [=F-142], triflumizol [=F-143], vinikonazol [=F-144], aldimorf [=F-145], dodemorf [=F-146], dodemorf acetat [=F-147], fenpropimorf [=F-148], tridemorf [=F-149], fenpropidin [=F-150], naftifin [=F-151], piributikarb [=F-152], terbinafin [=F-153], 1-(4-hlorofenil)-2-(1H-1,2,4-triazol-1-il)cikloheptanol [=F-154], metil 1-(2,2-dimetil-2,3-dihidro-1H-inden-1-il)-1H-imidazol-5-karboksilat [=F-155], N'-{5-(difluorometil)-2-metil-4-[3-(trimetilsilil)propoksi]fenil}-N-etil-N-metilimidoformamid [=F-156], N-etil-N-metil-N'-{2-metil-5-(trifluorometil)-4-[3-(trimetilsilil)propoksi]fenil}imidoformamid [=F-157], O-{1-[(4-metoksifenoksi)metil]-2,2-dimetilpropil}-1H-imidazol-1-karbotioat [=F-158], bentiavalikarb [=F-159], bialafos [=F-160], dimetomorf [=F-161], flumorf [=F-162], iprovalikarb [=F-163], polioksins [=F-164], polioksorim [=F-165], validamicin A [=F-166], capropamid [=F-167], diklocimet [=F-168], fenoksanil [=F-169], ftalid [=F-170], pirokvilon [=F-171], triciklazol [=F-172], acibenzolar-S-metil [=F-173], probenazol [=F-174], tiadinil [=F-175], izotianil [=F-176], captafol [=F-177], captan [=F-178], hlorotalonil [=F-179], bakarne soli kao što su: bakar hidroksid [=F-180], bakar naftenat [F-181], bakar oksihlorid [=F-182], bakar sulfat [=F-183], bakar oksid [=F-184], oksin-bakar [=F-185], Bordeaux smeša [=F-186], dihlofluanid [=F-187], ditianon [=F-188], dodin [=F-189], baza bez dodina [=F-190], ferbam [=F-191], folpet [=F-192], fluorofolpet [=F-193], guazatin [=F-194], guazatin acetat [=F-195], iminoktadin [=F-196], iminoktadin albesilat [=F-197], iminoktadin triacetat [=F-198], manbakar [=F-199], mancozeb [=F-200], maneb [=F-201], metiram [=F-202], metiram cink [=F-203], propineb [=F-204], sumpor i sumporni preparati koji sadrže kalcijum polisulfid [=F-205], tiram [=F-206], tolilfluanid [=F-207], zineb [=F-208], ziram [=F-209], amibromdol [=F-210], bentiazol [=F-211], betoksazin [=F-212], capsimicin [=F-213], carvon [=F-214], hinometionat [=F-215], hloropicrin [=F-216], cufraneb [=F-217], ciflufenamid [=F-218], cimoksanil [=F-219], dazomet [=F-220], debakarb [=F-221], diklomezin [=F-222], dihlorofen [=F-223], dikloran [=F-224], difenzokvat [=F-225], difenzokvat metil sulfat[=F-226], difenilamin [=F-227], etaboksam [=F-228], ferimzon [=F-229], flumetover [=F-230], flusulfamid [=F-231], fluopikolid [=F-232], fluoroimid [=F-233], fosatil-Al [=F-234], heksahlorobenzen [=F-235], 8 hidroksi¬kvinolin sulfat [=F-236], iprodion [=F-237], irumamicin [=F-238], izotianil [=F-239], metasulfokarb [=F-240], metrafenon [=F-250], metil izotiocianat [=F-251], mildiomicin [=F-252], natamicin [=F-253], nikl dimetil ditiokarbamat [=F-254], nitrotal-izopropil [=F-255], oktilinon [=F-256], oksamokarb [=F-257], oksifentiin [=F-258], pentahlorofenol [=F-259] i soli, 2-fenilfenol [=F-260] i soli, piperalin [=F-261], propanozin-natrijum [=F-262], prokvinazid [=F-263], pirolnitrin [=F-264], kvintozen [=F-265], tekloftalam [=F-266], teknazen [=F-267], triazoksid [=F-268], trihlamid [=F-269], zarilamid [=F-270], 2,3,5,6-tetrahloro-4-(metilsulfonil)piridin [=F-271], N-(4-hloro-2-nitrofenil)-N-etil-4-metilbenzensulfonamid [=F-272], 2-amino-4-metil-N-fenil-5-tiazolkarboksamid [=F-273], 2-hloro-N-(2,3-dihidro-1,1,3-trimetil-1H-inden-4-il)-3-piridin¬karboksamid [=F-274], 3-[5-(4-hlorofenil)-2,3-dimetilizoksazolidin-3-il]piridin [=F-275], cis-1-(4-hloro¬fenil)-2-(1H-1,2,4-triazol-1-il)cikloheptanol [=F-276], 2,4-dihidro-5-metoksi-2-metil-4-[[[[1-[3-(trifluorometil)fenil]etiliden]amino]¬oksi]metil]fenil]-3H-1,2,3-triazol-3-on (185336-79-2) [=F-277], metil 1-(2,3-dihidro-2,2-dimetil-1H-inden-1-il)-1H-imidazol-5-karboksilat, 3,4,5-trihloro-2,6-piridindikarbonitril, metil 2-[[[ciklopropil[(4-metoksi¬fenil)imino]metil]tio]metil]-alfa-(metoksimetilen)benzacetat [=F-278], 4-hloro-alfa-
1
propiniloksi-N-[2-[3-metoksi-4-(2-propiniloksi)fenil]etil]benz¬acet¬amid [=F-279], (2S)-N-[2-[4-[[3-(4-hlorofenil)-2-propinil]oksi]-3-metoksifenil]etil]-3-metil-2-[(metilsulfonil)amino]butanamid [=F-280], 5-hloro-7-(4-metilpiperidin-1-il)-6-(2,4,6-trifluorofenil)[1,2,4]¬triazolo[1,5-a]pirimidin [=F-281], 5-hloro-6-(2,4,6-trifluorofenil)-N-[(1R)-1,2,2-trimetilpropil]¬[1,2,4]triazolo[1,5-a]pirimidin-7-amin, 5-hloro-N-[(1R)-1,2-dimetilpropil]-6-(2,4,6-trifluorofenil)[1,2,4]triazolo[1,5-a]pirimidin-7-amin [=F-282], N-[1-(5-bromo-3-hloropiridin-2-il)etil]-2,4-dihloronikotinamid [=F-283], N-(5-bromo-3-hloro¬piridin-2-il)metil-2,4-dihloronikotinamid [=F-284], 2-butoksi-6-jodo-3-propilbenzopiranon-4-on [=F-285], N-(3-etil-3,5,5-trimetilcikloheksil)-3-formilamino-2-hidroksibenzamid, 2-[[[[1-[3(1-fluoro-2-fenil¬etil)oksi]fenil]etiliden]¬amino]oksi]¬metil]-alfa-(metoksiimino)-N-metil-alfaE-benzacetamid [=F-286], N-{2-[3-hloro-5-(trifluorometil)piridin-2-il]etil}-2-(trifluoro¬metil)benzamid, N-(3',4'-dihloro-5-fluoro¬bifenil-2-il)-3-(difluorometil)-1-metil-1H-pirazol-4-karboksamid [=F-287], N-(6-metoksi-3-piridinil)ciklopropankarboksamid, 1-[(4-metoksifenoksi)metil]-2,2-dimetilpropil-1H-imidazol-1-karboksilna kiselina [=F-288], O-[1-[(4-metoksifenoksi)metil]-2,2-dimetilpropil]-1H-imidazol-1-karbotioična kiselina [=F-289], 2-(2-{[6-(3-hloro-2-metilfenoksi)-5-fluoropirimidin-4-il]oksi}fenil)-2-(metoksiimino)-N-metil¬acetamid [=F-290, N-{(Z)-[(ciklopropilmetoksi)¬imino][6-(difluorometoksi)-2,3-difluorofenil]¬metil}-2-benzacetamid [=F-291].
[0063] Predmetni pronalazak se odnosi na kombinovanu upotrebu
(A1) (F-10), (A1) (F-60), (A1) (F-83), (A1) (F-105) ili (A1) (F-124), za izazivanje specifičnih odgovora na regulisanje rasta kod biljaka, semena iz kojih rastu i/ili lokusa u kome rastu u svom normalnom okruženju, poželjno u odsustvu neuobičajenih uslova okruženja i, time, povećavajući prinos biljaka tretiranih na taj način.
[0064] Iznad definisane kombinacije za povećanje prinosa kod biljaka još uvek nisu poznate u struci, kao takve.
[0065] Još poželjniji cilj predmetnog pronalaska je kombinovana upotreba jedinjenja (A1) i jednog ili više, poželjno jednog ili dva fungicida izabranog iz grupe koju čine: trifloksistrobin [=F-60], protiokonazol [=F-124], za izazivanje specifičnih odgovora na regulisanje rasta kod biljaka, semena iz kojih rastu i/ili lokusa u kome rastu u svom normalnom okruženju, poželjno u odsustvu neuobičajenih uslova okruženja i, time, povećavajući prinos biljaka tretiranih na taj način.
[0066] Još poželjniji cilj predmetnog pronalaska je kombinovana upotreba
(A1) (F-60), (A1) (F-124),
(A1) (F-26) (F-60),
(A1) (F-26) (F-124),
(A1) (F-36) (F-60),
(A1) (F-36) (F-124),
(A1) (F-40) (F-60),
(A1) (F-40) (F-124),
(A1) (F-41) (F-60), (A1) (F-41) (F-124),
(A1) (F-42) (F-60),
(A1) (F-42) (F-124),
(A1) (F-47) (F-60),
(A1) (F-47) (F-124),
(A1) (F-53) (F-60), (A1) (F-53) (F-124),
(A1) (F-57) (F-60), (A1) (F-57) (F-124),
(A1) (F-60) (F-108), (A1) (F-60) (F-119), (A1) (F-60) (F-123),
(A1) (F-60) (F-124), ili (A1) (F-60) (F-127),
(A1) (F-108) (F-124),
(A1) (F-119) (F-124),
(A1) (F-123) (F-124),ili
(A1) (F-124) (F-127),
za izazivanje specifičnih odgovora na regulisanje rasta kod biljaka, semena iz kojih rastu i/ili lokusa u kome rastu u svom normalnom okruženju, poželjno u odsustvu neuobičajenih uslova okruženja i, time, povećavajući prinos biljaka tretiranih na taj način..
[0067] Još poželjniji cilj predmetnog pronalaska je kombinovana upotreba
(A1) (F-26) (F-124), (A1) (F-42) (F-124), (A1) (F-53) (F-124), (A1) (F-57) (F-124), (A1) (F-60) (F-123), (A1) (F-60) (F-124), ili (A1) (F-124) (F-127), za izazivanje specifičnih odgovora na regulisanje rasta kod biljaka, semena iz kojih rastu i/ili lokusa u kome rastu u svom normalnom okruženju, poželjno u odsustvu neuobičajenih uslova okruženja i, time, povećavajući prinos biljaka tretiranih na taj način.
[0068] Još poželjniji cilj predmetnog pronalaska je kombinovana upotreba
(A1) (F-60) (F-124), ili (A1) (F-124) (F-127),
za izazivanje specifičnih odgovora na regulisanje rasta kod biljaka, semena iz kojih rastu i/ili lokusa u kome rastu u svom normalnom okruženju, poželjno u odsustvu neuobičajenih uslova okruženja i, time, povećavajući prinos biljaka tretiranih na taj način.
[0069] Sastavi za povećanje prinosa kod biljaka koji obuhvataju
(A1) (F-3), (A1) (F-4), (A1) (F-5), (A1) (F-6), (A1) (F-7),
(A1) (F-9), (A1) (F-12), (A1) (F-14), (A1) (F-15), (A1) (F-18),
(A1) (F-19), (A1) (F-21), (A1) (F-24), (A1) (F-25), (A1) (F-26),
(A1) (F-28), (A1) (F-29), (A1) (F-30), (A1) (F-31), (A1) (F-32),
(A1) (F-33), (A1) (F-34), (A1) (F-35), (A1) (F-36), (A1) (F-38),
(A1) (F-39), (A1) (F-40), (A1) (F-41), (A1) (F-42), (A1) (F-43),
(A1) (F-44), (A1) (F-45), (A1) (F-46), (A1) (F-50), (A1) (F-56),
(A1) (F-58), (A1) (F-62), (A1) (F-65), (A1) (F-67), (A1) (F-68),
(A1) (F-69), (A1) (F-71), (A1) (F-72), (A1) (F-73), (A1) (F-74),
(A1) (F-75), (A1) (F-76), (A1) (F-78), (A1) (F-79), (A1) (F-82),
(A1) (F-84), (A1) (F-85), (A1) (F-86), (A1) (F-88), (A1) (F-89),
(A1) (F-90), (A1) (F-91), (A1) (F-92), (A1) (F-93), (A1) (F-94),
(A1) (F-95), (A1) (F-96), (A1) (F-97), (A1) (F-101), (A1) (F-103),
(A1) (F-104), (A1) (F-106), (A1) (F-107), (A1) (F-108),
(A1) (F-109), (A1) (F-110), (A1) (F-113), (A1) (F-114),
(A1) (F-115), (A1) (F-117), (A1) (F-118), (A1) (F-121),
(A1) (F-125), (A1) (F-130), (A1) (F-131), (A1) (F-132),
(A1) (F-133), (A1) (F-134), (A1) (F-135), (A1) (F-136),
(A1) (F-137), (A1) (F-138), (A1) (F-139), (A1) (F-140),
(A1) (F-141), (A1) (F-143), (A1) (F-144), (A1) (F-145),
(A1) (F-146), (A1) (F-147), (A1) (F-149), (A1) (F-150),
(A1) (F-151), (A1) (F-152), (A1) (F-153), (A1) (F-154),
(A1) (F-155), (A1) (F-156), (A1) (F-157), (A1) (F-158),
(A1) (F-160), (A1) (F-161), (A1) (F-162), (A1) (F-164),
(A1) (F-165), (A1) (F-166), (A1) (F-168), (A1) (F-169),
(A1) (F-170), (A1) (F-171), (A1) (F-172), (A1) (F-173),
(A1) (F-174), (A1) (F-175), (A1) (F-176), (A1) (F-177),
(A1) (F-180), (A1) (F-181), (A1) (F-183), (A1) (F-184),
(A1) (F-185), (A1) (F-186), (A1) (F-188), (A1) (F-190),
(A1) (F-191), (A1) (F-193), (A1) (F-195), (A1) (F-196),
(A1) (F-197), (A1) (F-199), (A1) (F-202), (A1) (F-203),
(A1) (F-205), (A1) (F-209), (A1) (F-210), (A1) (F-211),
(A1) (F-212), (A1) (F-213), (A1) (F-214), (A1) (F-215),
(A1) (F-216), (A1) (F-217), (A1) (F-218), (A1) (F-220),
(A1) (F-221), (A1) (F-222), (A1) (F-223), (A1) (F-224),
(A1) (F-225), (A1) (F-226), (A1) (F-227), (A1) (F-229),
(A1) (F-230), (A1) (F-231), (A1) (F-232), (A1) (F-233),
(A1) (F-234), (A1) (F-235), (A1) (F-236), (A1) (F-238),
(A1) (F-239), (A1) (F-240), (A1) (F-241), (A1) (F-242),
(A1) (F-243), (A1) (F-244), (A1) (F-245), (A1) (F-246),
(A1) (F-247), (A1) (F-248), (A1) (F-249), (A1) (F-250),
(A1) (F-251), (A1) (F-252), (A1) (F-253), (A1) (F-254),
(A1) (F-255), (A1) (F-256), (A1) (F-257), (A1) (F-258),
(A1) (F-259), (A1) (F-260), (A1) (F-261), (A1) (F-262),
(A1) (F-263), (A1) (F-264), (A1) (F-265), (A1) (F-266),
(A1) (F-267), (A1) (F-269), (A1) (F-270), (A1) (F-271),
(A1) (F-272), (A1) (F-273), (A1) (F-274), (A1) (F-275),
(A1) (F-276), (A1) (F-277), (A1) (F-278), (A1) (F-279),
(A1) (F-280), (A1) (F-281), (A1) (F-282), (A1) (F-283),
(A1) (F-284), (A1) (F-286), (A1) (F-288), (A1) (F-289),
(A1) (F-290), (A1) (F-291),
(A1) (F-26) (F31), (A1) (F-26) (F-36), (A1) (F-26) (F-40), (A1) (F-26) (F-41), (A1) (F-26) (F-42), (A1) (F-26) (F-47), (A1) (F-26) (F-53), (A1) (F-26) (F-57), (A1) (F-26) (F-60), (A1) (F-26) (F-108), (A1) (F-26) (F-119), (A1) (F-26) (F-123), (A1) (F-26) (F-124), (A1) (F-26) (F-127);
(A1) (F-36) (F-40), (A1) (F-36) (F-41), (A1) (F-36) (F-42), (A1) (F-36) (F-47), (A1) (F-36) (F-53), (A1) (F-36) (F-57), (A1) (F-36) (F-60), (A1) (F-36) (F-108), (A1) (F-36) (F-119), (A1) (F-36) (F-123), (A1) (F-36) (F-124), (A1) (F-36) (F-127), (A1) (F-40) (F-41), (A1) (F-40) (F-42), (A1) (F-40) (F-47), (A1) (F-40) (F-53), (A1) (F-40) (F-57), (A1) (F-40) (F-60), (A1) (F-40) (F-108), (A1) (F-40) (F-119), (A1) (F-40) (F-123), (A1) (F-40) (F-124), ili (A1) (F-40) (F-127);
(A1) (F-41) (F-42), (A1) (F-41) (F-47), (A1) (F-41) (F-53), (A1) (F-41) (F-57), (A1) (F-41) (F-60), (A1) (F-41) (F-108), (A1) (F-41) (F-119), (A1) (F-41) (F-123), (A1) (F-41) (F-124), (A1) (F-41) (F-127),
(A1) (F-42) (F-53), (A1) (F-42) (F-57), (A1) (F-42) (F-60), (A1) (F-42) (F-108), (A1) (F-42) (F-119), (A1) (F-42) (F-123), (A1) (F-42) (F-124), (A1) (F-42) (F-127),
(A1) (F-47) (F-53), (A1) (F-47) (F-57), (A1) (F-47) (F-60), (A1) (F-47) (F-108), (A1) (F-47) (F-119), (A1) (F-47) (F-123), (A1) (F-47) (F-124), (A1) (F-47) (F-127),
(A1) (F-53) (F-57), (A1) (F-53) (F-60), (A1) (F-53) (F-108),
1
(A1) (F-53) (F-119), (A1) (F-53) (F-123), (A1) (F-53) (F-124),
(A1) (F-53) (F-127),
(A1) (F-57) (F-60), (A1) (F-57) (F-108), (A1) (F-57) (F-119),
(A1) (F-57) (F-123), (A1) (F-57) (F-124), (A1) (F-57) (F-127);
(A1) (F-60) (F-108), (A1) (F-60) (F-119), (A1) (F-60) (F-123),
(A1) (F-60) (F-124), (A1) (F-60) (F-127),
(A1) (F-108) (F-119), (A1) (F-108) (F-123),(A1) (F-108) (F-124),
(A1) (F-108) (F-127),
(A1) (F-119) (F-123), (A1) (F-119) (F-124), (A1) (F-119) (F-127);
(A1) (F-123) (F-124), (A1) (F-123) (F-127), ili
(A1) (F-124) (F-127)
još uvek nisu poznati u struci.
[0070] Sledeći insekticidi koji se kombinuju sa kombinacijom Jedinjenja (A1) kao što je navedeno u patentnom zahtevu 1 su izabrani iz grupe koju čine:
abamektin [= I-1], hlorpirifos [= I-2], klotianidin [= I-3], ciazipir [= I-4], deltametrin [= I-5], emamectin-benzoat [= I-6], etiprol [= I-7], fipronil [= I-8], flubendiamid [= I-9], flupiradifuron [= I-10], imidakloprid [= I-11], lambda-cihalotrin [= I-12], lufenuron [= I-13], rinaksipir [= I-14], spinosad [= I-15], spinoteram [= I-16], spirotetramat [= I-17], sulfoksaflor [= I-18], tiametoksam [= I-19], tiodikarb [= I-20], triflumuron [= I-21], votivo [= I-22].
[0071] Još poželjniji cilj predmetnog pronalaska je kombinovana upotreba
(A1) (I-1) (I-11
(A1) (I-2) (I-11),
(A1) (I-3) (I-11),
(A1) (I-8) (I-11),
(A1) (I-10) (I-11),
(A1) (I-11) (I-12), (A1) (I-11) (I-13), (A1) (I-11) (I-14),
(A1) (I-11) (I-16), (A1) (I-11) (I-17), (A1) (I-11) (I-18),
(A1) (I-11) (I-19), (A1) (I-11) (I-20), (A1) (I-11) (I-22),
za izazivanje specifičnih odgovora na regulisanje rasta kod biljaka, semena iz kojih rastu i/ili lokusa u kome rastu u svom normalnom okruženju, poželjno u odsustvu neuobičajenih uslova okruženja i, time, povećavajući prinos biljaka tretiranih na taj način.
[0072] Sastavi za povećanje prinosa kod biljaka koji obuhvataju
(A1) (I-1) (I-2), (A1) (I-1) (I-3), (A1) (I-1) (I-8),
(A1) (I-1) (I-10), (A1) (I-1) (I-11), (A1) (I-1) (I-12),
(A1) (I-1) (I-13), (A1) (I-1) (I-14), (A1) (I-1) (I-16),
(A1) (I-1) (17), (A1) (I-1) (I-18), (A1) (I-1) (I-20),
(A1) (I-1) (I-22),
(A1) (I-2) (I-3), (A1) (I-2) (I-8), (A1) (I-2) (I-10),
(A1) (I-2) (I-11), (A1) (I-2) (I-12), (A1) (I-2) (I-13),
(A1) (I-2) (I-14), (A1) (I-2) (I-16), (A1) (I-2) (I-17),
(A1) (I-2) (I-18), (A1) (I-1) (I-19), (A1) (I-2) (I-20),
(A1) (I-2) (I-22),
(A1) (I-3) (I-8), (A1) (I-3) (I-10),
(A1) (I-3) (I-12), (A1) (I-3) (I-13), (A1) (I-3) (I-14),
(A1) (I-3) (I-16), (A1) (I-3) (I-17), (A1) (I-3) (I-18),
(A1) (I-3) (I-20), (A1) (I-3) (I-22),
(A1) (I-8) (I-10), (A1) (I-8) (I-11), (A1) (I-8) (I-12),
(A1) (I-8) (I-13), (A1) (I-8) (I-14), (A1) (I-8) (I-16),
(A1) (I-8) (I-17), (A1) (I-8) (I-18), (A1) (I-8) (I-19),
(A1) (I-8) (I-20),
(A1) (I-8) (I-22),
(A1) (I-10) (I-11), (A1) (I-10) (I-12), (A1) (I-10) (I-13),
(A1) (I-10) (I-14), (A1) (I-10) (I-16), (A1) (I-10) (17),
(A1) (I-10) (I-18), (A1) (I-10) (I-19), (A1) (I-10) (I-20),
(A1) (I-10) (I-22),
(A1) (I-11) (I-12), (A1) (I-11) (I-13), (A1) (I-11) (I-14),
(A1) (I-11) (I-16), (A1) (I-11) (I-17), (A1) (I-11) (I-18),
(A1) (I-11) (I-20), (A1) (I-11) (I-22),
(A1) (I-12) (I-13), (A1) (I-12) (I-14), (A1) (I-12) (I-16),
(A1) (I-12) (I-17), (A1) (I-12) (I-18), (A1) (I-12) (I-19),
(A1) (I-12) (I-20),
(A1) (I-12) (I-22),
(A1) (I-13) (I-14), (A1) (I-13) (I-16), (A1) (I-13) (17),
(A1) (I-13) (I-18), (A1) (I-13) (I-20), (A1) (I-13) (I-22),
(A1) (I-14) (I-16), (A1) (I-14) (I-17), (A1) (I-14) (I-18),
(A1) (I-14) (I-19), (A1) (I-14) (I-20), (A1) (I-14) (I-22),
(A1) (I-16) (I-17), (A1) (I-16) (I-18), (A1) (I-16) (I-19),
(A1) (I-16) (I-20), (A1) (I-16) (I-22),
(A1) (I-17) (I-18), (A1) (I-17) (I-19), (A1) (I-17) (I-20),
(A1) (I-17) (I-22),
(A1) (I-18) (I-19), (A1) (I-18) (I-20), (A1) (I-18) (I-22),
(A1) (I-19) (I-20), (A1) (I-19) (I-22), ili
(A1) (I-20) (I-22),
još uvek nisu poznati u struci.
[0073] Regulatori rasta biljaka koji se mogu dalje kombinovati sa Jedinjenjem (A1) u skladu sa predmetnim pronalaskom su izabrani iz grupe koju čine:
Hlormekvat-hlorid (CCC) [= PGR-1], etefon [= PGR-2], mepikvat [= PGR-3], trineksapaketil [= PGR-4], 2,4-D (= PGR-5),MCPA (= PGR-6) i 2,4-D Holin (=PGR-7)
[0074] Potrebno je reći da čak i zahtevanjem poželjne upotrebe iznad definisanih kombinacija Jedinjenja (A1), sa jednim ili više agrohemijskih jedinjenja kao što je navedeno u patentnom zahtevu 1 u odsustvu neuobičajenih uslova opterećenja okruženja, kombinovana primena takođe može biti od koristi u slučajevima gde takvi neuobičajeni uslovi opterećenja okruženja postoje u određenom vremenskom periodu, ili, poželjno, u privremenoj fazi, tj. fazama u kojima ne postoje neuobičajeni uslovi opterećenja okruženja su prekinuti jednom ili više faza u kojima se identični ili različiti neuobičajeni uslovi opterećenja javljaju.
[0075] Preciznije, upotreba Jedinjenja (A1), u kombinaciji sa jednim ili više agrohemijskih jedinjenja kao što je navedeno u patentnom zahtevu 1 ne pokazuje neočekivano dejstvo kod biljaka u pogledu povećanja prinosa samo u odsustvu neuobičajenog opterećenja okruženja, već takođe i kod biljaka koje su izložene u dužem vremenskom periodu, poželjno nedeljama, najpoželjnije danima neuobičajenim uslovima opterećenja okruženja, poželjno opterećenje od toplote i/ili suše.
1
[0076] U skladu sa pronalaskom, dodatno je pronađeno da primena, kod biljaka ili u njihovom okruženju, Jedinjenja (A1) u kombinaciji sa drugim agrohemijskim jedinjenjima kao što je navedeno u patentnom zahtevu 1 u kombinaciji sa bar jednim đubrivom kao što je definisano ispod moguća.
[0077] Đubriva koja se mogu koristiti u skladu sa pronalaskom zajedno sa Jedinjenjem (A1) u kombinaciji sa drugim agrohemijskim jedinjenjima kao što je navedeno u patentnom zahtevu 1 su uopšteno organska i neorganska jedinjenja koja sadrže azot, na primer, proizvodi kondenzacije uree, uree/formaldehida, amino kiseline, amonijumske soli i amonijumski nitrati, kalijumove soli (poželjno hloridi, sulfati, nitrati), soli fosforne kiseline i/ili soli fosforaste kiseline (poželjno kalijumove soli i amonijumove soli). U tom kontekstu posebno treba pomenuti NPK đubriva, tj. đubriva koja sadrže azot, fosfor i kalijum, kalcijum amonijum nitrat, tj. đubriva koja dodatno sadrže kalcijum ili amonijum nitrat sulfat (formula (NH4)2SO4 NH4NO3), amonijum fosfat i amonijum sulfat. Takva đubriva su uglavnom poznata stručnoj osobi u ovoj oblasti; videti takođe, na primer, Ullmann's Encyclopedia of Industrial Chemistry, 5. izdanje, tom. A 10, strane 323 do 431, Verlagsgesellschaft, Weinheim, 1987.
[0078] Đubrivo takođe može da sadrži soli mikronutrijenata (poželjno kalcijum, sumpor, bor, mangan, magnezijum, gvožđe, bor, bakar, cink, molibden i kobalt) i fitohormone (na primer vitamin B1 i indol-3-sirćetnu kiselinu) ili njihove smeše. Đubriva koja se koriste u skladu sa pronalaskom mogu takođe da sadrže dodatne soli, kao što su monoamonijum fosfat (MAP), diamonijum fosfat (DAP), kalijum sulfat, kalijum hlorid, magnezijum sulfat. Pogodne količine sekundarnih hranljivih materija ili elemenata u tragovima su od 0,5 do 5% po masi, u odnosu na celokupno đubrivo. Dalji mogući sastojci su sastavi za zaštitu useva, insekticidi ili fungicidi, regulatori rasta ili njihove smeše. Ovo će detaljnije biti objašnjeno ispod.
[0079] Đubriva se mogu koristiti, na primer, u obliku praškova, granula, peleta ili u kompaktnom obliku. Međutim, đubriva se takođe mogu koristiti u tečnom obliku, rastvorenom u vodenoj podlozi. U tom slučaju, takođe je moguće koristiti razblaženi vodeni amonijak kao azotno đubrivo. Dalja moguća izborna đubriva su izabrana, na primer, u Encyclopedia of Industrial Chemistry od Ullmann-a, 5. izdanje, 1987, Tom A 10, strane 363 do 401, DE-A 4128 828, DE-A 1905 834 i DE-A 19631 764. Opšti sastav đubriva koji u kontekstu ovog pronalaska može imati oblik pravih i/ili kombinovanih đubriva, na primer sačinjenih od azota, kalijuma ili fosfora, može varirati u širokom rasponu.
Uopšteno, sadržaj od 1 do 30% po masi azota (poželjno od 5 do 20% po masi), od 1 do 20% po masi kalijuma (poželjno od 3 do 15% po masi) i sadržaj od 1 do 20% po masi fosfora (poželjno od 3 do 10% po masi) je pogodan. Sadržaj mikroelemenata je obično u ppm opsegu, poželjno u opsegu od 1 do 1000 ppm.
[0080] U kontekstu predmetnog pronalaska, đubrivo i Jedinjenje (A1) ili u kombinaciji sa drugim agrohemijskim jedinjenjima kao što je navedeno u patentnom zahtevu 1 se mogu davati istovremeno, tj. sinhrono. Međutim, takođe je moguće prvo primeniti đubrivo a zatim Jedinjenje (A1) u kombinaciji sa drugim agrohemijskim jedinjenjima kao što je navedeno u patentnom zahtevu 1 ili se prvo primenjuje Jedinjenje (A1) u kombinaciji sa drugim agrohemijskim jedinjenjima kao što je navedeno u patentnom zahtevu 1 a zatim đubrivo. U slučaju nesinhrone primene Jedinjenja (A1) u kombinaciji sa drugim agrohemijskim jedinjenjima kao što je navedeno u patentnom zahtevu 1 i đubriva, primena u kontekstu predmetnog pronalaska se, međutim, vrši u funkcionalnom odnosu, naročito u periodu od
1
uopšteno 24 sata, poželjno 18 sati, još poželjnije 12 sati, naročito 6 sati, preciznije 4 sata a još preciznije 2 sata. U veoma posebnim otelotvorenjima predmetnog pronalaska, Jedinjenje (A1) u kombinaciji sa drugim agrohemijskim jedinjenjima kao što je navedeno u patentnom zahtevu 1 i đubrivo se primenjuju sa vremenskom okviru koji je manji od 1 sata, poželjno manji od 30 minuta, još poželjnije manji od 15 minuta.
[0081] Aktivni sastojak za upotrebu u skladu sa pronalaskom se može koristiti kod sledećih biljaka, na primer, za, nabrajanje koje sledi nije ograničavajuće.
[0082] Termin „korisne biljke“, kao što se ovde koristi se odnosi na useve koji se koriste kao biljke za dobijanje hrane, životinjske ishrane, goriva za industrijske svrhe, takođe uključujući ukrasne biljke, travnjake, drva koja se obično koriste kao kao ukrasne grane u javnim i domaćim sektorima, za šumarstvo. Primena u šumarstvu obuhvata drveće za proizvodnju drvene građe, celulozu, papir i proizvode napravljene od delova drveća.
[0083] Korisne biljke obuhvataju, na primer, sledeće tipove biljaka: žitarice, na primer pšenica, ječam, raž, tritikale, durum (tvrda pšenica), ovas, hmelj, pirinač, kukuruz, proso/sirak i kukuruz; repu, na primer šećernu repu i stočnu repu; voće, na primer, jabučasto voće, koštičavo voće i jagodasto voće, na primer, jabuke, kruške, šljive, breskve, badem, trešnje i bobičasto voće, na primer, jagode, maline, kupine; mahunarke, na primer, pasulj, sočivo, grašak i soja; useve uljanih biljaka, na primer, uljana repica, slačica, mak, masline, suncokret, kokos, kastor, kakao i kikiriki; familiju Cucurbitaceae, na primer bundeva/tikva, krastavac i dinja; vlakna, na primer, pamuk, lan, konoplja i juta; citrusno voće, na primer, pomorandže, limun, grejpfrut i tangerine; povrće, na primer, spanać, zelena salata, špargla, sorte kupusa, šargarepa, crni luk, paradajz, krompir i paprika babura; familiju lovora, na primer, avokado, cimet, kamfor, ili takođe biljke kao što su duvan, orašasti plodovi, kafa, plavi patlidžan, šećerna trska, čajevi, paprika, loza, vinova loza, hmelj, banana, kaučuk, ukrasne biljke, na primer, cveće, grmovi, listopadno drveće i zimzeleno drveće, i biljke za travnjake i dvorišta. Ovo nabrajanje nije ograničavajuće.
[0084] Sledeće biljke se smatraju da su naročito pogodni ciljani usevi za novu upotrebu metode: ovas, raž, tritikale, durum, pamuk, plavi patlidžan, travnjaci, koštičavo voće, jagodasto voće, pšenica, ječam, krastavac, duvan, loza, pirinač, žitarice, kruška, paprika, pasulj, soja, uljana repica, paradajz, paprika babura, dinja, kupus, krompir i jabuka.
[0085] Primeri drveća koja se mogu poboljšati u skladu sa novom metodom obuhvataju:
Abies sp., Eucalyptus sp., Picea sp., Pinus sp., Aesculus sp., Platanus sp., Tilia sp., Acer sp., Tsuga sp., Fraxinus sp., Sorbus sp., Betula sp., Crataegus sp., Ulmus sp., Quercus sp., Fagus sp., Salix sp., Populus sp..
[0086] Poželjna drveća koja se mogu poboljšati u skladu sa novom metodom obuhvataju: iz sorti Aesculus: A. hippocastanum, A. pariflora, A. carnea; iz sorti Platanus: P. aceriflora, P. occidentalis, P. racemosa; iz sorti Picea: P. abies; iz sorti Pinus: P. radiate, P. ponderosa, P. contorta, P. sylvestre, P. elliottii, P. montecola, P. albicaulis, P. resinosa, P. palustris, P. taeda, P. flexilis, P. jeffregi, P. baksiana, P. strobes; iz sorti Eucalyptus: E. grandis, E. globulus, E. camadentis, E. nitens, E. obliqua, E. regnans, E. pilularus.
[0087] Naročito poželjna drveća koja se mogu poboljšati u skladu sa novom metodom obuhvataju: iz sorti Pinus: P. radiate, P. ponderosa, P. contorta, P. sylvestre, P. strobes; iz sorti Eucalyptus: E. grandis, E. globulus and E. camadentis.
1
[0088] Naročito poželjna drveća koja se mogu poboljšati u skladu sa novom metodom obuhvataju: divlji kesten, Platanaceae, lipu, javor.
[0089] Predmetni pronalazak se takođe može primeniti na travu za travnjake, uključujući travu za travnjake u hladnoj sezoni i travu za travnjake u toploj sezoni. Primeri trave za travnjake za hladu sezonu su Poa spp. (eng. bluegrasses), Poa pratensis L. (eng. Kentucky bluegrass), Poa trivialis L. (eng. rough bluegrass), Poa compressa L. (eng. Canada bluegrass), Poa annua L. (eng. annual bluegrass), Poa glaucantha Gaudin (eng. upland bluegrass), Poa nemoralis L. (eng. wood bluegrass) i Poa bulbosa L. (eng. bulbous bluegrass); Agrostis spp. (eng. bentgrasses) kao što su Agrostis palustris Huds. (eng. creeping bentgrass), Agrostis tenuis Sibth. (eng. colonial bentgrass), Agrostis canina L. (eng. velvet bentgrass), Agrostis spp. uključujući Agrostis tenius Sibth., Agrostis canina L., i Agrostis palustris Huds. (eng. South German Mixed Bentgrass), i Agrostis alba L. (eng. redtop);
Festuca spp. (eng. fescues), kao što su Festuca rubra L. spp. rubra (eng. red fescue), Festuca rubra L. (eng. creeping fescue), Festuca rubra commutata Gaud. (eng. chewings fescue), Festuca ovina L. (eng. sheep fescue), Festuca longifolia Thuill. (eng. hard fescue), Festuca capillata Lam. (eng. hair fescue), Festuca arundinacea Schreb. (eng. tall fescue) i Festuca elanor L. (meadow fescue);
Lolium spp. (eng. ryegrasses), kao što su Lolium multiflorum Lam. (eng. annual ryegrass), Lolium perenne L. (eng. perennial ryegrass) i Lolium multiflorum Lam. (eng. italian ryegrass);
Agropyron spp. (eng. wheatgrasses), kao što su Agropyron cristatum (L.) Gaertn. (eng. fairway wheatgrass), Agropyron desertorum (Fisch.) Schult. (eng. crested wheatgrass) i Agropyron smithii Rydb. (eng. western wheatgrass).
[0090] Primeri sledećih trava za travnjake u hladnoj sezoni su Ammophila breviligulata Fern. (eng. beachgrass), Bromus inermis Leyss. (eng. smooth bromegrass), ševari kao što su Phleum pratense L. (eng. Timothy), Phleum subulatum L. (eng. sand cattail), Dactylis glomerata L. (eng. orchardgrass), Puccinellia distans (L.) Parl. (eng. weeping alkaligrass) i Cynosurus cristatus L. (eng. dog's-tail).
[0091] Primeri trava za travnjake u toploj sezoni su Cynodon spp. L. C. Rich (eng.
Bermudagrass) Zoysia spp. Willd. (eng. zoysiagrass), Stenotaphrum secundatum Walt Kuntze (eng. St. Augustine grass), Eremochloa ophiuroides Munro Hack (eng. centipedegrass), Axonopus affinis Chase (eng. carpetgrass), Paspalum notatum Flugge (eng. Bahia grass), Pennisetum clandestinum Hochst. ex Chiov. (eng. Kikuyugrass), Buchloe dactyloids (Nutt.) Engelm. (eng. buffalo grass), Bouteloua gracilis (H.B.K.) Lag. ex Griffiths (eng. Blue gramma), Paspalum vaginatum Swartz (eng. seashore paspalum i Bouteloua curtipendula (Michx. Torr.) (eng. sideoats grama). Trave za travnjake u hladnoj sezoni su obično poželjne za upotrebu u skladu sa pronalaskom. Naročito su poželjne Poa (eng. bluegrass), Agrostis (eng. bentgrass), i Agrostis alba L. (eng. redtop), Festuca spp. (eng. fescues) i Lolium spp. (eng. ryegrasses). Agrostis (eng. bentgrass) je naročito poželjna.
[0092] Naročita prednost je data u skladu sa pronalaskom tretiranju biljaka kultivara koje su u svakom slučaju komercijalno dostupne ili su u upotrebi. Kultivari se odnose na biljke koje imaju nova svojstva („osobine“) i koja se dobijaju konvencionalnim oplemenjivanjem, mutagenezom ili pomoću tehnika rekombinantne DNK. Usevi mogu prema tome biti biljke koje se mogu dobiti konvencionalnim oplemenjivanjem i metodama optimizacije ili biotehnološkim i metodama genetskog inženjerstva ili kombinacijom ovih metoda,
1
uključujući transgene biljke i uključujući različite biljke koje mogu ili ne mogu biti zaštićene pravima oplemenjivača biljnih sorti.
[0093] Nova metoda tretiranja se zbog toga može koristiti za tretiranje genetski modifikovanih organizama (GMO), npr. biljaka ili semena. Genetski modifikovane biljke (ili transgene biljke) su biljke kod kojih su heterologni gen stabilno integrisani u genomu. Izraz „heterologni gen“ suštinski označava gen koji je dat ili stvoren van biljke i koji kada se uvede u nuklearni, hloroplastični ili mitohondrijski genom daje transformisanoj biljki nova ili poboljšana agronomska ili druga svojstva ispoljavanjem ciljanog proteina ili polipeptida ili regulisanjem na dole ili prigušivanjem drugih gena koji su prisutni u biljki (na primer, upotrebom antismisao tehnologije, tehnologijama ko-suzbijanja ili tehnologijom RNKi [RNK interferencija]). Heterologni gen koji se nalazi u genomu se takođe naziva transgenom.
Transgen koji je definisan svojom naročitom lokacijom u genomu biljke se naziva transformacijom ili transgenom pojavom.
[0094] Nova metoda tretiranja se može dalje koristiti za tretiranje genetski modifikovanih organizama (GMO), npr. biljaka ili semena gde je heterologni gen prelazno uveden, npr. upotrebom virusnih vektora.
[0095] Biljke i sorte biljaka koje se poželjno tretiranju u skladu sa pronalaskom obuhvataju sve biljke koje imaju genetski materijal koji ovim biljkama daje naročito povoljne, korisne osobine (bilo da su dobijene uzgojem i/ili biotehnološkim sredstvima).
[0096] Biljke i sorte biljaka koje se takođe mogu tretirati u skladu sa pronalaskom su one biljke za koje su okarakterisane pojačanim prinosom. Pojačani prinos kod navedenih biljaka može biti rezultat, na primer, poboljšane fiziologije biljaka, rasta i razvoja, kao što su efikasnost korišćenja vode, efikasnost zadržavanja vode, poboljšana upotreba azota, poboljšana asimilacija ugljenika, poboljšana fotosinteza, povećana efikasnost germinacije i ubrzano sazrevanje. Na prinos može uticati i poboljšana arhitektura biljaka (u uslovima sa ili bez opterećenja), uključujući rano cvetanje, kontrolisanje cvetanja kod proizvodnje hibridnih semena, vigor klijanaca, veličinu biljke, broj i rastojanje između internoda, rast korena, veličina semena, veličina voća, veličinu mahune, broj mahuna ili klasa, broj semena u mahuni ili klasu, masa semena, pojačana ispuna semena, smanjena disperzija semena, smanjena dehiscencija mahuna i otpornost na podleganje. Dalje osobine prinosa obuhvataju sastav semena, kao što je sadržaj ugljenih hidrata, sadržaj proteina, sadržaj ulja i sastav, količina hranljivih materija, smanjenje jedinjenja koje nisu hranljive, poboljšana mogućnost obrade i bolja stabilnost pri skladištenju.
[0097] Biljke koje se na taj način mogu tretirati u skladu sa pronalaskom su hibridne biljke koje već ispoljavaju karakteristike heteroze, ili hibridnog vigora, što uopšteno za rezultat daje veći prinos, vigor, zdravlje i otpornost na biotičke i abiotičke faktore opterećenja. Takve biljke se obično prave ukrštanjem urođenih sterilnih muških biljaka po roditeljskoj liniji (ženski roditelj) sa drugom urođenom plodnom muškom biljkom po roditeljskoj liniji (muški roditelj). Hibridno seme se obično sakuplja od muških sterilnih biljaka i prodaje se uzgajivačima. Sterilne muške biljke se ponekad (npr. u slučaju kukuruza) mogu proizvesti uklanjanjem metlica (tj. mehaničkim uklanjanjem reproduktivnih organa muških biljaka ili muških cvetova) ali, češće, sterilitet muških biljaka je rezultat genetskih determinanti u genomu biljke. U tom slučaju, a naročito kada je seme željeni proizvod koji se sakuplja iz hibridnih biljaka, obično je od koristi da se osigura da plodnost muških biljaka kod hibridnih biljaka, koje obuhvataju genetske determinante odgovorne za sterilnost muških biljaka, bude u
1
potpunosti obnovljena. Ovo se može ostvariti osiguravanjem toga da muški roditelji imaju odgovarajuće gene za obnavljanje plodnosti koji su u stanju da vrate plodnost muškim hibridnim biljkama koje sadre genetske determinante odgovorne za sterilnost muških biljaka. Genetske determinante za sterilnost muških biljaka se nalaze u citoplazmi. Primeri citoplazmatske sterilnosti muških biljaka (CMS) su na primer opisani za sorte brasike (WO 1992/005251, WO 1995/009910, WO 1998/27806, WO 2005/002324, WO 2006/021972 i US 6,229,072). Međutim, genetske determinante za sterilnost muških biljaka se takođe mogu nalaziti u genomu nukleusa. Muške sterilne biljke se takođe mogu dobiti biotehnološkim metodama kao što je genetsko inženjerstvo. Naročito korisna sredstva za dobijanje muških sterilnih biljaka su opisana u WO 89/10396 gde se, na primer, ribonukleaza kao što je barnaza selektivno ispoljava u ćelijama tapetuma u prašniku. Plodnost se može vratiti ispoljavanjem inhibitora ribonukleaze u ćelijama tapetuma kao što je barstar (npr. WO 1991/002069).
[0098] Biljke ili sorte biljaka (dobijene biotehnološkim metodama kao što je genetsko inženjerstvo) koje takođe mogu biti tretirane u skladu sa pronalaskom su biljke otporne na herbicide, tj. biljke koje su napravljene da budu tolerantne na jedan ili više datih herbicida. Takve biljke se mogu dobiti ili genetskom transformacijom, ili selekcijom biljaka koje sadrže mutaciju koja pruža takvu toleranciju na herbicide.
[0099] Biljke tolerantne na herbicid su, na primer, biljke tolerantne na glifozat, tj. biljke koji su napravljene tolerantnim na herbicid glifozat ili njegove soli. Na primer, biljke tolerantne na glifozat se mogu dobiti transformisanjem biljke koja ima gen koji kodira enzim 5-enolpiruvilšikimat-3-fosfat sintazu (EPSPS). Primeri takvih EPSPS gena su AroA gen (mutant CT7) bakterije Salmonella typhimurium (Comai i dr., Science (1983), 221, 370-371), CP4 gen bakterije Agrobacterium sp. (Barry i dr., Curr. Topics Plant Physiol. (1992), 7, 139-145), EPSPS geni koji kodiraju petuniju (Shah i dr., Science (1986), 233, 478-481), EPSPS paradajza (Gasser i dr., J. Biol. Chem. (1988), 263, 4280-4289) ili Eulesin EPSPS (WO 2001/66704). Takođe mogu biti mutirani EPSPS, kao što je opisano, na primer uEP-A 0837944, WO 2000/066746, WO 2000/066747 ili WO 2002/026995. Biljke tolerantne na glifozat se takođe mogu dobiti ispoljavanjem gena koji kodira glifozan enzim oksidoreduktaze kao što je opisano u US 5,776,760 i US 5,463,175. Biljke tolerantne na glifozat se mogu dobiti ispoljavanjem gena koji kodira glifozat enzim acetiltransferaze kao što je opisano, na primer, u WO 2002/036782, WO 2003/092360, WO 2005/012515 i WO 2007/024782. Biljke tolerantne na glifozatn se takođe mogu dobiti odabirom biljaka koje sadrže prirodne mutacije iznad navedenih gena kao što je opisano, na primer, u WO 2001/024615 ili WO 2003/013226. Biljke koje ispoljavaju EPSPS gene koji dodeljuje toleranciju na glifozan su opisane u npr. patentnim prijavama SAD br.11/517,991, 10/739,610, 12/139,408, 12/352,532, 11/312,866, 11/315,678, 12/421,292, 11/400,598, 11/651,752, 11/681,285, 11/605,824, 12/468,205, 11/760,570, 11/762,526, 11/769,327, 11/769,255, 11/943801 ili 12/362,774. Biljke koje obuhvataju druge gene koji dodeljuju toleranciju na glifozat, kao što su geni dekarboksilaze, su opisane, npr. u patentnim prijavama SAD 11/588,811, 11/185,342, 12/364,724, 11/185,560 ili 12/423,926.
[0100] Druge biljke otporne na herbicide su na primer biljke koje su napravljene tolerantnim na herbicide suzbijanjem enzima glutamin sinteaza, kao što su bialafos, fosfinotricin ili glufozinat. Takve biljke se mogu dobiti ispoljavanjem enzima koji vrši detoksifikaciju herbicida ili mutiranog enzima glutamin sinteaze koji je otporan na suzbijanje, npr. kao što je opisano u patentnoj prijavi SAD br 11/760,602. Jedan takav delotvorni enzim koji vrši detoksifikaciju je, na primer, enzim koji kodira fosfinotricin acetiltransferazu (kao što je bar ili pat protein kod Streptomyces roda, na primer). Biljke koje ispoljavaju egzogenu
2
fosfinotricin acetiltransferazu su opisano, na primer, u US 5,561,236; US 5,648,477; US 5,646,024; US 5,273,894; US 5,637,489; US 5,276,268; US 5,739,082; US 5,908,810 ili US 7,112,665.
[0101] Sledeće biljke biljke tolerantne na herbicide su takođe biljke koje su napravljene tako da budu tolerantne na herbicide koji suzbijaju hidroksifenilpiruvatdioksigenazu (HPPD). Hidroksifenilpiruvatdikiseonikaze su enzimi koji katališu reakciju u kojoj se parahidroksifenilpiruvat (HPP) transformiše u homogentizat. Biljke tolerantne na HPPD inhibitore se mogu transformisati sa genom koji kodira prirodno otporne HPPD enzime, kao što je HPPD enzim kod organizama koji nisu biljke, kao što je opisano u WO 2011/076877, WO 2011/076882, WO2011/076892, WO 2011/076885, WO2011/076889, ili HPPD enzim kod monokotiledonih biljaka, kao što su Avena sativa ili Zea mays, ili koje imaju 98 % identičnost sekvence sa enzimom Avena sativa ili Zea mays, ili HPPD enzim kao što je opisano u WO/2011/076885, WO2011/076892, WO/2011/076877, WO/2011/076882, WO/2011/076889, ili gen koji kodira mutirani ili himerni HPPD enzim u skladu sa WO 1996/038567, WO 1999/024585 i WO 1999/024586 WO 2009/144079, WO 2002/046387, WO/2011/068567, WO/2010/085705, ili US 6,768,044. Tolerancija na HPPD inhibitore se takođe može dobiti transformisanjem biljaka koje imaju gene koji kodiraju određene enzime omogućavajući formiranje homogentizata uprkos suzbijanju izvornih HPPD enzima od strane HPPD inhibitora. Takve biljke i geni su opisani u WO 1999/034008 i WO 2002/36787.
Tolerancija biljaka na hPPD inhibitore se takođe može poboljšati transformisanjem biljaka koje imaju gen koji kodira enzim prehenat dehidrogenazu pored gena koji kodira HPPD-tolerantni enzim, kao što je opisano u WO 2004/024928.
[0102] Sledeće biljke otporne na herbicide su biljke koje su napravljene tako da budu tolerantne na inhibitore acetolaktat sintaze (ALS). Poznati ALS inhibitori obuhvataju, na primer, sulfonilureu, imidazolin, triazolopirimidine, pirimidinil oksi(tio)benzoate i/ili sulfonilaminokarbonitrazolinon herbicide. Različite mutacije u ALS enzimu (takođe poznate kao sintaza acetohidroksi kiseline, AHAS) su poznate da dodeljuju toleranciju različitim herbicidima i grupama herbicida, kao što je opisano, na primer u Tranel and Wright, Weed Science (2002), 50, 700-712, i takođe u US 5,605,011, US 5,378,824, US 5,141,870 i US 5,013,659. Proizvodnja biljaka otpornih na sulfonilureu i biljaka otpornih na imidazolinon je opisana u US 5,605,011; US 5,013,659; US 5,141,870; US 5,767,361; US 5,731,180; US 5,304,732; US 4,761,373; US 5,331,107; US 5,928,937; i US 5,378,824; i takođe u međunarodnoj objavi WO 1996/033270. Sledeće biljke tolerantne na imidazolinon su takođe opisane, na primer u WO 2004/040012, WO 2004/106529, WO 2005/020673, WO 2005/093093, WO 2006/007373, WO 2006/015376, WO 2006/024351 i WO 2006/060634. Sledeće biljke tolerantne na sulfonilureu i imidazolinon su takođe opisane, na primer u WO 2007/024782, i patentnoj prijavi SAD br 61/288958.
[0103] Druge biljke tolerantne na imidazolinon i/ili sulfonilureu se mogu dobiti izazivanjem mutageneze, selekcijom ćelijskih kultura u prisustvu herbicida ili razmnožavanjem mutacije, kao što je opisano, na primer, za soju u US 5,084,082, za pirinač u WO 1997/41218, za šećernu repu u US 5,773,702 i WO 1999/057965, za zelenu salatu u US 5,198,599 ili za suncokret u WO 2001/065922.
[0104] Biljke ili sorte biljaka (dobijene biotehnološkim metodama kao što je genetsko inženjerstvo) koje takođe mogu biti tretirane u skladu sa pronalaskom su transgene biljke otporne na insekte, tj. biljke koje su napravljene da budu otporne na napadne određenih ciljanih insekata. Takve biljke se mogu dobiti ili genetskom transformacijom, ili selekcijom biljaka koje sadrže mutaciju koja pruža takvu otpornost na insekte.
[0105] U datom kontekstu, termin „transgena biljka otporna na insekte“ obuhvata bilo koju biljku koja sadrži bar jedan transgen koji sadrži kodirajuću sekvencu koja kodira:
1. 1) insekticidni kristalni protein iz Bacillus thuringiensis ili njegov insekticidni deo, kao što su insekticidni kristalni proteini sastavljeni od strane Crickmore i dr., Microbiology and Molecular Biology Reviews (1998), 62, 807-813, ažurirano od strane Crickmore i dr. (2005) in the Bacillus thuringiensis toxin nomenclature (dostupno na mreži: http://www.lifesci.sussex.ac.uk/Home/Neil_Crickmore/Bt/), ili njihov insekticidni deo, kao što Cry protein klase Cry1Ab, Cry1Ac, Cry1F, Cry2Ab, Cry3Ae ili Cry3Bb ili njihov insekticidni deo (npr EP 1999141 i WO2007/107302) ili takvi proteini koji su kodirani od strane sintetičkih gena kao što je opisano npr; u patentnoj prijavi SAD br 12/249,016 ili
2. kristalni protein iz Bacillus thuringiensis ili njegov deo koji je insekticidni u prisustvu drugog kristalnog proteina koji nije od Bacillus thuringiensis ili njegov deo, kao što je binarni toksin napravljen od Cy34 i Cy35 kristalnih proteina (Moellenbeck i dr., Nat. Biotechnol. (2001), 19, 668-72; Schnepf i dr., Applied Environm. Microb. (2006), 71, 1765-1774); ili
3. 3) hibridni insekticidni protein koji sadrži delove od dva različita insekticidna kristalna proteina iz Bacillus thuringiensis, kao što je hibrid proteina 1) od iznad ili hirbid proteina iz 2) od iznad, na primer Cry1A.105 protein proizveden u pojavi za kukuruz MON98034 (WO 2007/027777); ili
4. 4) protein iz bilo koje od tačaka iznad od 1) do 3) gde su neke, naročito od 1 do 10, amino kiseline zamenjene sa drugom amino kiselinom kako bi se dobila veća insekticidna aktivnost za druge vrste insekata, i/ili kako bi se proširio opseg ciljanih insekata koji su pogođeni, i/ili zbog izmena izazvanih pri kodiranju DNK za vreme kloniranja ili transformacije, kao što su Cry3Bb1 protein u pojavama kod kukuruza MON863 ili MON88017 ili Cry3A protein u pojavi kod kukuruza MIR604; ili 5. 5) insekticidni izlučeni protein iz Bacillus thuringiensis ili Bacillus cereus, ili njegov insekticidni deo, kao što su vegetativni insekticidni proteini (VIP) navedeni u sledećoj internet vezi, na primer, proteini iz klase proteina VIP3Aa: http://www.lifesci.sussex.ac.uk/Home/Neil_Crickmore/Bt/vip.html ili
6. 6) izlučeni protein iz Bacillus thuringiensis ili Bacillus cereus koji je insekticidni u prisustvu drugog izlučenog proteina iz Bacillus thuringiensis ili B. cereus, kao što je binarni toksin napravljen od VIP1A i VIP2A proteina (WO 1994/21795); ili
7. 7) hibridni insekticidni protein koji se sastoji iz delova od različitih izlučenih proteina iz Bacillus thuringiensis ili Bacillus cereus, kao što je hibrid proteina u 1) od iznad ili hibrid proteina u 2) iznad; ili
8. 8) protein iz bilo koje od tačaka iznad od 1) do 3) gde su neke naročito od 1 do 10, amino kiseline zamenjene sa drugom amino kiselinom kako bi se dobila veća insekticidna aktivnost za druge vrste insekata, i/ili kako bi se proširio opseg ciljanih insekata koji su pogođeni, i/ili, zbog izmena izazvanih pri kodiranju DNK za vreme kloniranja ili transformacije (dok se koš uvek kodira insekticidni protein), kao što je VIP3Aa protein u pojavi kod pamuka COT 102.
[0106] Naravno, transgene biljke otporne na insekte, kao što se ovde koristi, takođe obuhvataju bilo koju biljku koja obuhvata kombinaciju gena koji kodiraju proteine iz bilo koje klase od 1 do 8 od iznad. U jednom otelotvorenju, biljka otporna na insekticid sadrži više od jednog transgena koji kodira protein bilo koje klase od 1 do 8 od iznad, kako bi se proširio opseg ciljanih insekticidnih vrsta pogođenih ili kako bi se usporilo razvijanje otpornosti na insekte kod biljaka, upotrebom različitih proteina koji su insekticidni za isti ciljane vrste insekata ali koji imaju različiti režim delovanja, kao što je vezivanje za različita mesta vezivanja receptora kod insekata.
[0107] „Transgena biljka otporna na insekte“, kako se ovde koristi, dalje obuhvata bilo koju biljku koja sadrži bar jedan transgen koji sadrži sekvencu koja nakon ispoljavanja proizvodu dvolančanu RNK koja nakon uzimanja od strane štetočina insekata suzbija rast ovog štetočine insekta, kao što je opisano npr. u WO 2007/080126, WO 2006/129204, WO 2007/074405, WO 2007/080127 i WO 2007/035650.
[0108] Primeri biljaka otpornih na valjkaste crve su opisani u npr. patentnim prijavama SAD 11/765,491, 11/765,494, 10/926,819, 10/782,020, 12/032,479, 10/783,417, 10/782,096, 11/657,964, 12/192,904, 11/396,808, 12/166,253, 12/166,239, 12/166,124, 12/166,209, 11/762,886, 12/364,335, 11/763,947, 12/252,453, 12/209,354, 12/491,396 ili 12/497,221.
[0109] Biljke ili sorte biljaka (dobijene biotehnološkim metodama kao što je genetsko inženjerstvo) koje takođe mogu biti tretirane u skladu sa pronalaskom su biljke tolerantne na faktore abiotičkog opterećenja. Takve biljke se mogu dobiti ili genetskom transformacijom, ili selekcijom biljaka koje sadrže mutaciju koja pruža takvu otpornost na opterećenje. Naročito korisne biljke tolerantne na opterećenje obuhvataju sledeće:
1. a. biljke koje sadrže transgen koji je u stanju da redukuje ispoljavanje i/ili aktivnost gena poli(ADP-riboza)polimeraze (PARP) u ćelijama biljaka ili u biljkama, kao što je opisano u WO 2000/004173 ili EP 04077984.5 ili EP 06009836.5;
2. b. biljke koje sadrže transgen koji pojačava toleranciju na opterećenje koji je u stanju da smanji ispoljavanje i/ili aktivnost gena koji kodiraju PARG biljaka ili ćelija biljaka, kao što je opisano, na primer, u WO 2004/090140;
3. c. biljke koje sadrže transgen koji pojačava toleranciju na opterećenje koji kodira funkcionalni enzim biljke za čuvanje nikotinamid adenin dinukleotid puta biosinteze, uključujući nikotinamidazu, nikotinat fosforibosiltransferazu, nikotinsku kiselinu mononukleotid adeniltransferazu, nikotinamid adenin dinukleotid sintetazu ili nikotinamid fosforibosiltransferazu, kao što je opisano, na primer, u EP 04077624.7 ili WO 2006/133827 ili PCT/EP07/002433.
[0110] Biljke ili sorte biljaka (dobijene biotehnološkim metodama kao što je genetsko inženjerstvo) koje se mogu tretirati u skladu sa pronalaskom su pokazale izmenjene količine, kvalitet i/ili stabilnost pri skladištenju kod svojih sakupljenih proizvoda i/ili izmenjena svojstva sastojaka sakupljenih proizvoda, kao što su, na primer:
1. 1) Transgene biljke koje sintetišu modifikovani skrob koji je izmenjen u pogledu njegovih hemofizičkih osobina, naročito sadržaj amiloze ili odnos amiloze/amilopektina, stepen grananja, prosečna dužina lanca, raspored bočnih lanaca, viskozno ponašanje, gelska otpornost, veličina zrna i/ili morfologija zrna skroba u poređenju sa sintetisanim skrobom u ćelijama biljaka divljeg tipa ili biljkama, tako da je ovaj modifikovani skrob pogodniji za određene primene. Ove transgene biljke koje sintetišu modifikovani skrob su opisane, na primer u EP 0571427, WO 1995/004826,
2
EP 0719338, WO 1996/15248, WO 1996/19581, WO 1996/27674, WO 1997/11188,
WO 1997/26362, WO 1997/32985, WO 1997/42328, WO 1997/44472, WO
1997/45545, WO 1998/27212, WO 1998/40503, WO 99/58688, WO 1999/58690, WO
1999/58654, WO 2000/008184, WO 2000/008185, WO 2000/28052, WO
2000/77229, WO 2001/12782, WO 2001/12826, WO 2002/101059, WO
2003/071860, WO 2004/056999, WO 2005/030942, WO 2005/030941, WO
2005/095632, WO 2005/095617, WO 2005/095619, WO 2005/095618, WO
2005/123927, WO 2006/018319, WO 2006/103107, WO 2006/108702, WO
2007/009823, WO 2000/22140, WO 2006/063862, WO 2006/072603, WO
2002/034923, EP 06090134.5, EP 06090228.5, EP 06090227.7, EP 07090007.1, EP
07090009.7, WO 2001/14569, WO 2002/79410, WO 2003/33540, WO 2004/078983,
WO 2001/19975, WO 1995/26407, WO 1996/34968, WO 1998/20145, WO
1999/12950, WO 1999/66050, WO 1999/53072, US 6,734,341, WO 2000/11192, WO
1998/22604, WO 1998/32326, WO 2001/98509, WO 2001/98509, WO 2005/002359,
US 5,824,790, US 6,013,861, WO 1994/004693, WO 1994/009144, WO 1994/11520, WO 1995/35026 i WO 1997/20936.
2. 2) Transgene biljke koje sintetišu polimere ugljenih hidrata koji nisu skrob ili koji sintetišu polimere ugljenih hidrata koji nisu skrob za izmenjenim svojstvima u poređenju sa biljkama divljeg tipa bez genetskih modifikacija. Primeri su biljke koje proizvode polifruktozu, naročito inulin i levan tip, kao što je opisano u EP 0663956, WO 1996/001904, WO 1996/021023, WO 1998/039460 i WO 1999/024593, biljke koje proizvode alfa-1,4-glukane, kao što je opisano u WO 1995/031553, US
2002/031826, US 6,284,479, US 5,712,107, WO 1997/047806, WO 1997/047807,
WO 1997/047808 i WO 2000/14249, biljke koje proizvode alfa-1,6-granate alfa-1,4-glukane, kao što je opisano u WO 2000/73422, i biljke koje proizvode alternan, kao što je opisano u WO 2000/047727, EP 06077301.7, US 5,908,975 i EP 0728213. 3. 3) Transgene biljke koje proizvode hijaluronat, kao što je opisano, na primer, u WO
2006/032538, WO 2007/039314, WO 2007/039315, WO 2007/039316, JP
2006/304779 i WO 2005/012529.
4. 4) 4) transgene biljke ili hibridne biljke, kao što je luk sa osobinama kao što su „visok sadržaj rastvorljivih čvrstih materijal“, „niska pikantnost“ (LP) i/ili „dugačko skladištenje“ (LS), kao što je opisano u patentnoj prijavi SAD br.12/020,360 i 61/054,026
[0111] Biljke ili sorte biljaka (dobijene biotehnološkim metodama kao što je genetsko inženjerstvo) koje takođe mogu biti tretirane u skladu sa pronalaskom su biljke, kao što je pamuk, sa izmenjenim svojstvima vlakana. Takve biljke se mogu dobiti genetskim transformacijama, ili selekcijom biljaka koje sadrže mutaciju koja smanjuje takva izmenjena svojstva vlakana, i obuhvataju:
1. a) biljke kao što je pamuk, koje mogu sadržati izmenjeni oblik gena sintaze celuloze, kao što je opisano u WO 1998/000549;
2. b) biljke kao što je pamuk, koje mogu sadržati izmenjeni oblik rsw2 ili rsw3 homolognih nukleinskih kiselina, kao što je opisano u WO 2004/053219;
3. c) biljke kao što je pamuk, sa povećanim ispoljavanjem sukroza fosfat sintaze, kao što je opisano u WO 2001/017333;
4. c) biljke kao što je pamuk, sa povećanim ispoljavanjem sintaze sukroze, kao što je opisano u WO 02/45485;
5. e) biljke kao što je pamuk, gde je vreme plazmodesmatalnog gejtovanja na bazi ćelija vlakana izmenjeno, na primer regulisanjem na dole β-1,3-glukanaze selektivne za vlakna, kao što je opisano u WO 2005/017157;
6. f) biljke, kao što je pamuk, koje imaju vlakna sa izmenjenom reaktivnošću, na primer, kroz ispoljavanje gena N-acetilglukosaminetransferaze uključujući gene nodC hitin sintaze, kao što je opisano u WO 2006/136351.
[0112] Biljke ili kultivari (dobijene biotehnološkim metodama kao što je genetsko inženjerstvo) koje takođe mogu biti tretirane u skladu sa pronalaskom su biljke, kao što je uljana repica ili povezane brasika biljke, sa izmenjenim svojstvima profila ulja. Takve biljke se mogu dobiti genetskim transformacijama, ili selekcijom biljaka koje sadrže mutaciju koja smanjuje takva izmenjena svojstva ulja, i obuhvataju:
1. a) biljke, kao što je uljana repica, koje proizvode ulje koje ima visoki sadržaj oleinske kiseline, kao što je opisano, na primer, u US 5,969,169, US 5,840,946 ili US 6,323,392 ili US 6,063,947;
2. b) biljke kao što je uljana repica, koje proizvode ulje koje ima niski sadržaj linolenske kiseline, kao što je opisano u US 6,270,828, US 6,169,190 ili US 5,965,755;
3. c) biljke kao što je uljana repica, koje proizvode ulje koje ima niski sadržaj zasićenih masnih kiselina, kao što je opisano, na primer, u US 5,434,283 ili patentnoj prijavi SAD br 12/668303
[0113] Biljke ili kultivari (dobijene biotehnološkim metodama kao što je genetsko inženjerstvo) koje takođe mogu biti tretirane u skladu sa pronalaskom su biljke, kao što je uljana repica ili povezane brasika biljke, sa izmenjenim svojstvima razbijanja semena. Takve biljke se mogu dobiti genetskom transformacijom ili selekcijom biljaka koje sadrže mutaciju koja smanjuje takva svojstva izmenjenog razbijanja semena i obuhvataju biljke kao što je uljana repica sa usporenim ili smanjenim razbijanjem semena kao što je opisano u patentnoj prijavi SAD br.61/135,230, WO09/068313 i WO10/006732.
[0114] Naročito korisne transgene biljke koje se mogu tretirati u skladu sa pronalaskom su biljke koje sadrže jedan ili više gena koji kodiraju jedan ili više toksina i biljke koje su dostupne pod sledećim poslovnim imenima: YIELD GARD® (na primer kukuruz, pamuk, soja), KnockOut® (na primer kukuruz), BiteGard® (na primer kukuruz), BT-Xtra® (na primer kukuruz), Bollgard® (pamuk), Nucotn® (pamuk), Nucotn 33B® (pamuk), NatureGard® (na primer kukuruz), Protecta®, Agrisure® (kukuruz), Herculex® (kukuruz), MaizeGard ® (kukuruz), MaxGard™(kukuruz), TwinLink® (pamuk), VIPCot® (pamuk), Widestrike™ (pamuk) i NewLeaf® (krompir). Primeri biljaka tolerantnih na herbicide koje se mogu spomenuti su sorte kukuruza, sorte pamuka i sorte soje koje su dostupne pod sledećim poslovnim imenima: Roundup Ready® (tolerancija na glifozat, na primer kukuruz, pamuk, soju), Glytol ® (tolerancija na glifozat, pamuk) Liberty Link® (tolerancija na fosfinotricin, na primer uljana repica, pamuk, soja), IMI® (tolerancija na imidazolinon), Optimum™ Gat™ (tolerancija na sulfonilureu i glifozat) i SCS® (tolerancija na sulfonilureu, na primer kukuruz) i Enlist™ (tolerancija na 2,4-D i glifozat).. Biljke otporne na herbicide (biljke gajene na konvencionalni način za toleranciju na herbicide) koje se mogu spomenuti obuhvataju sorte koje se prodaju pod imenom Clearfield® (na primer kukuruz)..Sledeće transgene sorte biljaka koje imaju poboljšane karakteristike se prodaju pod poslovnim imenima koje obuhvataju InVigor® (kanola), Amflora® (krompir) Mavera® (kukuruz). Sorte koje kombinuju više pojava se mogu prodavati pod poslovnim imenima uključujući SmartStax®.
2
[0115] Naročito korisne transgene biljke koje se mogu tretirati u skladu sa pronalaskom su biljke koje sadrže pojave transformacije, ili kombinaciju pojava transformacije, i date su na primer u bazama podataka za različite nacionalne ili regionalne agencije uključujući Pojavu 1143-14A (pamuk, kontrolisanje insekata, nije deponovano, opisano u WO2006/128569); Pojavu 1143-51B (pamuk, kontrolisanje insekata, nije deponovano, opisano u WO2006/128570); Pojavu 1445 (pamuk, tolerancija na herbicid, nije deponovano, upisano u US2002120964 ili WO2002/034946); Pojavu 17053 (pirinač, tolerancija na herbicid, deponovano kao PTA-9843, opisano u WO2010/117737); Pojavu 17314 (pirinač, tolerancija na herbicid, deponovano kao PTA-9844, opisano u WO2010/117735); Pojavu 281-24-236 (pamuk, kontrolisanje insekata - tolerancija na herbicid, deponovano kao PTA-6233, opisano u WO2005/103266 ili US2005216969); Pojavu 3006-210-23 (pamuk, kontrolisanje insekata -tolerancija na herbicid, deponovano kao PTA-6233, opisano u US2007143876 ili WO2005/103266); Pojavu 3272 (kukuruz, osobine kvaliteta, deponovano kao PTA-9972, opisano u WO2006098952 ili US2006230473); Pojavu 40416 (kukuruz, kontrolisanje insekata - tolerancija na herbicid, deponovano kao ATCC PTA-11508, opisano u WO2011/075593); Pojavu 43A47 (kukuruz, kontrolisanje insekata - tolerancija na herbicid, deponovano kao ATCC PTA-11509, opisano u WO2011/075595); Pojavu 5307 (kukuruz, kontrolisanje insekata, deponovano kao ATCC PTA-9561, opisano u WO2010/077816); Pojavu ASR-368 (rosulja, tolerancija na herbicid, deponovano kao ATCC PTA-4816, opisano u US2006162007 ili WO2004053062); Pojavu B16 (kukuruz, tolerancija na herbicid, nije deponovano, opisano u US2003126634); Pojavu BPS-CV127-9 (soja, tolerancija na herbicid, deponovano kao NCIMB No.41603, opisano u WO2010/080829); Pojavu CE43-67B (pamuk, kontrolisanje insekata, deponovano kao DSM ACC2724, opisano u US2009217423 ili WO2006/128573); Pojavu CE44-69D (pamuk, kontrolisanje insekata, nije deponovano, opisano u US20100024077); Pojavu CE44-69D (pamuk, kontrolisanje insekata, nije deponovano, opisano u WO2006/128571); Pojavu CE46-02A (pamuk, kontrolisanje insekata, nije deponovano, opisano u WO2006/128572); Pojavu COT102 (pamuk, kontrolisanje insekata, nije deponovano, opisano u US2006130175 ili WO2004039986); Pojavu COT202 (pamuk, kontrolisanje insekata, nije deponovano, opisano u US2007067868 ili WO2005054479); Pojavu COT203 (pamuk, kontrolisanje insekata, nije deponovano, opisano u WO2005/054480); Pojavu DAS40278 (kukuruz, tolerancija na herbicid, deponovano kao ATCC PTA-10244, opisano u WO2011/022469); Pojavu DAS-59122-7 (kukuruz, kontrolisanje insekata - tolerancija na herbicid, deponovano kao ATCC PTA 11384 , opisano u US2006070139); Pojavu DAS-59132 (kukuruz, kontrolisanje insekata - tolerancija na herbicid, nije deponovano, opisano u WO2009/100188); Pojavu DAS68416 (soja, tolerancija na herbicid, deponovano kao ATCC PTA-10442, opisano u WO2011/066384 ili WO2011/066360); Pojavu DP-098140-6 (kukuruz, tolerancija na herbicid, deponovano kao ATCC PTA-8296, opisano u US2009137395 ili WO2008/112019); Pojavu DP-305423-1 (soja, osobina kvaliteta, nije deponovano, opisano u US2008312082 ili WO2008/054747); Pojavu DP-32138-1 (kukuruz, hybridization system, deponovano kao ATCC PTA-9158, opisano u US20090210970 ili WO2009/103049); Pojavu DP-356043-5 (soja, tolerancija na herbicid, deponovano kao ATCC PTA-8287, opisano u US20100184079 ili WO2008/002872); Pojavu EE-1 (patlidžan, kontrolisanje insekata, nije deponovano, opisano u WO2007/091277); Pojavu FI117 (kukuruz, tolerancija na herbicid, deponovano kao ATCC 209031, opisano u US2006059581 ili WO1998/044140); Pojavu GA21 (kukuruz, tolerancija na herbicid, deponovano kao ATCC 209033, opisano u US2005086719 ili WO1998/044140); Pojavu GG25 (kukuruz, tolerancija na herbicid, deponovano kao ATCC 209032, opisano u US2005188434 ili WO1998/044140); Pojavu GHB119 (pamuk, kontrolisanje insekata -tolerancija na herbicid, deponovano kao ATCC PTA-8398, opisano u WO2008/151780);
2
Pojavu GHB614 (pamuk, tolerancija na herbicid, deponovano kao ATCC PTA-6878, opisano u US2010050282 ili WO2007/017186); Pojavu GJ11 (kukuruz, tolerancija na herbicid, deponovano kao ATCC 209030, opisano u US2005188434 ili WO1998/044140); Pojavu GM RZ13 (šećerna repa, otpornost na viruse , deponovano kao NCIMB-41601, opisano u WO2010/076212); Pojavu H7-1 (šećerna repa, tolerancija na herbicid, deponovano kao NCIMB 41158 ili NCIMB 41159, opisano u US2004172669 ili WO2004/074492); Pojavu JOPLIN1 (pšenica, otpornost na bolesti, nije deponovano, opisano u US2008064032); Pojavu LL27 (soja, tolerancija na herbicid, deponovano kao NCIMB41658, opisano u WO2006/108674 ili US2008320616); Pojavu LL55 (soja, tolerancija na herbicid, deponovano kao NCIMB 41660, opisano u WO2006/108675 ili US2008196127); Pojavu LLcotton25 (pamuk, tolerancija na herbicid, deponovano kao ATCC PTA-3343, opisano u WO2003013224 ili US2003097687); Pojavu LLRICE06 (pirinač, tolerancija na herbicid, deponovano kao ATCC-23352, opisano u US6468747 ili WO2000/026345); Pojavu LLRICE601 (pirinač, tolerancija na herbicid, deponovano kao ATCC PTA-2600, opisano u US20082289060 ili WO2000/026356); Pojavu LY038 (kukuruz, osobina kvaliteta, deponovano kao ATCC PTA-5623, opisano u US2007028322 ili WO2005061720); Pojavu MIR162 (kukuruz, kontrolisanje insekata, deponovano kao PTA-8166, opisano u US2009300784 ili WO2007/142840); Pojavu MIR604 (kukuruz, kontrolisanje insekata, nije deponovano, opisano u US2008167456 ili WO2005103301); Pojavu MON15985 (pamuk, kontrolisanje insekata, deponovano kao ATCC PTA-2516, opisano u US2004-250317 ili WO2002/100163); Pojavu MON810 (kukuruz, kontrolisanje insekata, nije deponovano, opisano u US2002102582); Pojavu MON863 (kukuruz, kontrolisanje insekata, deponovano kao ATCC PTA-2605, opisano u WO2004/011601 ili US2006095986); Pojavu MON87427 (kukuruz, kontrolisanje oprašivanja, deponovano kao ATCC PTA-7899, opisano u WO2011/062904); Pojavu MON87460 (kukuruz, tolerancija na opterećenje, deponovano kao ATCC PTA-8910, opisano u WO2009/111263 ili US20110138504); Pojavu MON87701 (soja, kontrolisanje insekata, deponovano kao ATCC PTA-8194, opisano u US2009130071 ili WO2009/064652); Pojavu MON87705 (soja, osobina kvaliteta - tolerancija na herbicid, deponovano kao ATCC PTA-9241, opisano u US20100080887 ili WO2010/037016); Pojavu MON87708 (soja, tolerancija na herbicid, deponovano kao ATCC PTA9670, opisano u WO2011/034704); Pojavu MON87754 (soja, osobina kvaliteta, deponovano kao ATCC PTA-9385, opisano u WO2010/024976); Pojavu MON87769 (soja, osobina kvaliteta, deponovano kao ATCC PTA-8911, opisano u US20110067141 ili WO2009/102873); Pojavu MON88017 (kukuruz, kontrolisanje insekata - tolerancija na herbicid, deponovano kao ATCC PTA-5582, opisano u US2008028482 ili WO2005/059103); Pojavu MON88913 (pamuk, tolerancija na herbicid, deponovano kao ATCC PTA-4854, opisano u WO2004/072235 ili US2006059590); Pojavu MON89034 (kukuruz, kontrolisanje insekata, deponovano kao ATCC PTA-7455, opisano u WO2007/140256 ili US2008260932); Pojavu MON89788 (soja, tolerancija na herbicid, deponovano kao ATCC PTA-6708, opisano u US2006282915 ili WO2006/130436); Pojavu MS11 (seme uljane repice, kontrola oprašivanja - tolerancija na herbicid, deponovano kao ATCC PTA-850 ili PTA-2485, opisano u WO2001/031042); Pojavu MS8 (seme uljane recipe, kontrola oprašivanja - tolerancija na herbicid, deponovano kao ATCC PTA-730, opisano u WO2001/041558 ili US2003188347); Pojavu NK603 (kukuruz, tolerancija na herbicid, deponovano kao ATCC PTA-2478, opisano u US2007-292854); Pojavu PE-7 (pirinač, kontrolisanje insekata, nije deponovano, opisano u WO2008/114282); Pojavu RF3 (seme uljane repice kontrola oprašivanja - tolerancija na herbicid, deponovano kao ATCC PTA-730, opisano u WO2001/041558 ili US2003188347); Pojavu RT73 (seme uljane repice, tolerancija na herbicid, nije deponovano, opisano u WO2002/036831 ili US2008070260); Pojavu T227-1 (šećerna repa, tolerancija na herbicid, nije deponovano, opisano u WO2002/44407 ili US2009265817); Pojavu T25 (kukuruz, tolerancija na herbicid, nije
2
deponovano, opisano u US2001029014 ili WO2001/051654); Pojavu T304-40 (pamuk, kontrolisanje insekata - tolerancija na herbicid, deponovano kao ATCC PTA-8171, opisano u US2010077501 ili WO2008/122406); Pojavu T342-142 (pamuk, kontrolisanje insekata, nije deponovano, opisano u WO2006/128568); Pojavu TC1507 (kukuruz, kontrolisanje insekata -tolerancija na herbicid, nije deponovano, opisano u US2005039226 ili WO2004/099447); Pojavu VIP1034 (kukuruz, kontrolisanje insekata - tolerancija na herbicid, deponovano kao ATCC PTA-3925., opisano u WO2003/052073), Pojavu 32316 (kukuruz, kontrolisanje insekata - tolerancija na herbicid, deponovano kao PTA-11507, opisano u WO2011/084632), Pojavu 4114 (kukuruz, kontrolisanje insekticida - tolerancija na herbicid, deponovano kao PTA-11506, opisano u WO2011/084621).
[0116] Jedinjenje (A1) koje se koristi u skladu sa pronalaskom u kombinaciji sa drugim agrohemijskim jedinjenjima kao što je navedeno u patentnom zahtevu 1 se može pretvoriti u uobičajene formulacije, kao što su rastvori, emulzije, praškovi za kvašenje, suspenzije bazirane na vodi i ulju, praškovi, prašine, paste, rastvorljivi praškovi, rastvorljive granule, granule za emitovanje, koncentrati, prirodna jedinjenja zasićena aktivnim sastojkom, sintetičke supstance zasićene aktivnim sastojkom, đubriva i takođe mikrokapsulacije u polimernim supstancama. U kontekstu predmetnog pronalaska, naročito je poželjno kada se Jedinjenje (A1) koristi u skladu sa pronalaskom u kombinaciji sa drugim agrohemijskim jedinjenjima kao što je navedeno u patentnom zahtevu 1 u obliku formulacija za sprej.
[0117] Predmetni pronalazak se zbog toga takođe odnosi na formulacije za sprej za povećavanje prinosa korisnih biljaka ili useva u pogledu njihovih sakupljenih organa.
Formulacija za sprej je detaljnije opisana u daljem tekstu:
Formulacije za primenu kao sprej se proizvode na poznat način, na primer mešanjem Jedinjenja (A1) koje se koristi u skladu sa pronalaskom, u kombinaciji sa drugim agrohemijskim jedinjenjima koja su navedena u patentnom zahtevu 1, sa ekstenderima, tj. tečnim rastvaračima i/ili čvrstim nosačima, opciono sa upotrebom površinski aktivnih sredstava, tj. emulgatora i/ili disperzanata i/ili sredstava za formiranje pene. Dalji uobičajeni aditivi, na primer uobičajeni ekstenderi i rastvarači ili razblaživači, boje, sredstva za vlaženje, disperzanti, emulgatori, sredstva protiv formiranja pene, konzervansi, sekundarni zgušnjivači, sredstva za lepljenje, giberelini, a takođe i voda, takođe se mogu koristiti. Formulacije se pripremaju ili u odgovarajućoj opremi ili pre ili tokom primene.
[0118] Pomoćna sredstva koja se koriste mogu biti ona koja su pogodna za pružanje, samom sastavu i/ili pripremanjima izvedenim iz njega (na primer tečnosti za prskanje), posebnih svojstava kao što su posebna tehnička svojstva i/ili druga posebna biološka svojstva.
Uobičajena korisna pomoćna sredstva obuhvataju: ekstendere, rastvarače i nosače.
[0119] Prikladni ekstenderi su, na primer, voda, polarne i nepolarne organske hemijske tečnosti, na primer iz klasa aromatičnih i nearomatičkih ugljovodonika (kao što su parafini, alkilbenzeni, alkilnaftaleni, hlorobenzeni), alkoholi i polioli (koji mogu biti i supstituisani , eterifikovani i/ili esterifikovani), ketoni (poput acetona, cikloheksanona), estri (uključujući masti i ulja) i (poli)etri, nesupstituisani i supstituisani amini, amidi, laktami (kao što su N-alkil pirolidoni) i laktoni, sulfoni i sulfoksidi (poput dimetil sulfoksida).
[0120] Ako je ekstender koji se koristi voda, moguća je upotreba, na primer, organskih rastvarača kao pomoćnih rastvarača. Korisni tečni rastvarači su suštinski: aromatici kao što su ksilen, toluen ili alkilnaftaleni, hlorisani aromatici i hlorisani alifatični ugljovodonici kao što
2
su hlorobenzeni, hloretileni ili metilen hlorid, alifatični ugljovodonici kao što su cikloheksan ili parafini, na primer frakcije nafte, mineralna i biljna ulja, alkoholi, kao što su butanol ili glikol a takođe i njihovi eteri i estri, ketoni poput acetona, metil etil ketona, metil izobutil ketona ili cikloheksanona, snažno polarnih rastvarača kao što je dimetil sulfoksid, a takođe i voda.
[0121] Moguće je koristiti boje kao što su neorganski pigmenti, na primer gvožđe oksid, titanijum oksid i Prussian plava i organske boje kao što su alizarin boje, azo boje i metalne ftalocijanin boje i hranjive materije u tragovima kao što su soli gvožđa, mangana, borona, bakra, kobalta, molibdena i cinka.
[0122] Korisna sredstva za kvašenje koja mogu biti prisutna u formulacijama koja se mogu koristiti u skladu sa pronalaskom su sve supstance koje pospešuju kvašenje i koja se konvencionalno koriste za formulacije aktivnih agrohemijskih sastojaka. Prednost je data upotrebi alkil naftalensulfonata, kao što su diizopropil ili diizobutil naftalensuflonati.
[0123] Korisni disperzanti i/ili emulgatori koji mogu biti prisutni u formulacijama koje se mogu koristiti u skuladu sa pronalaskom su nejonski, anjonski i katjonski disperzanti koji se koji se konvencionalno koriste za formulaciju aktivnih agrohemijskih sastojaka. Pogodni za upotrebu su nejonski ili anjonski disperzanti ili smeše nejonskih ili anjonskih disperzanata. Pogodni nejonski disperzanti su naročito etilen oksid/propilen oksid blok polimeri, alkilfenol poliglikol eteri i tristririlfenol poliglikol eter, i fosfatisani ili sulfatisani derivati navedenog. Pogodni anjonski disperzanti su naročito linosulfonati, soli poliakrilne kiseline i arilsulfonat/formaldehid kondenzati.
[0124] Sredstva protiv formiranja pene mogu biti prisutna u formulacijama koje se mogu koristiti u skladu sa pronalaskom su sve supstance koje suzbijaju stvaranje pene koje se konvencionalno koriste za formulisanje aktivnih agrohemijskih sastojaka. Pogodna za upotrebu su silikonska sredstva protiv formiranja pene i magnezijum stearat.
[0125] Konzervansi koji mogu biti prisutni u formulacijama koje se mogu koristiti u skladu sa pronalaskom su sve supstance koje se mogu koristiti u takve svrhe u agrohemijskim sastavima. Primeri obuhvataju dihlorofen i benzil alkohol hemiformal.
[0126] Sekundarni zgušnjivači koji mogu biti prisutni u formulacijama koje se mogu koristiti u skladu sa pronalaskom su sve supstance koje se mogu koristiti u takve svrhe u agrohemijskim sastavima. Prednost je data derivatima celuloze, derivatima akrilne kiseline, ksantan, modifikovane gline i sitno podeljena silika.
[0127] Sredstva za lepljenje koja mogu biti prisutna u formulacijama koje se mogu koristiti sa pronalaskom obuhvataju sva uobičajena sredstva za vezivanje koja se mogu koristiti kod proizvoda za oblaganje semena. Poželjni primeri obuhvataju polivinilpirolidon, polivinil acetat, polivinil alkohol i tilozu. Giberelini koji mogu biti prisutni u formulacijama koji se mogu koristiti u skladu sa pronalaskom mogu poželjno biti giberelini A1, A3 (= giberelinska kiselina), A4 i A7; naročita prednost je data upotrebi giberelinske kiseline. Giberelini su poznati (cf. R. Wegler „Chemie der Pflanzenschutz- und Schädlingsbekämpfungsmittel“ [Chemistry of Crop Protection Compositions and Pesticides], tom.2, Springer Verlag, 1970, str. 401-412).
2
[0128] Sledeći aditivi mogu biti mirisi, mineralna ili biljna, opciono modifikovana ulja, voskovi i hranjive materije (uključujući hranjive materije u tragovima), kao što su soli gvožđa, mangana, borona, bakra, kobalta, molibdena i cinka. Dodatno, mogu biti prisutni stabilizatori, kao što su hladni stabilizatori, antioksidansi, laki stabilizatori ili druga sredstva koja poboljšavaju hemijsku i/ili fizičku stabilnost.
[0129] Formulacije uopšteno sadrže između 0,01 i 98% po masi, poželjno 0,5 i 90%, jedinjenja formule (I).
[0130] Kod praškova za kvašenje, koncentracija aktivnog sastojka je, na primer, od oko 10 do 90% po masi; ostatak do 100% po masi se sastoji od uobičajenih delova. U slučaju emulgatorskih koncentrata, koncentracija aktivnog sastojka može biti od oko 1 do 90% po masi, poželjno od 5 do 80% po masi. Formulacije tipa prašine sadrže od 1 do 30% po masi aktivnog sastojka, poželjno obično od 6 do 20% po masi aktivnog sastojka; rastvori za sprej sadrže od 0,05 do 80% po masi aktivnog sastojka, poželjno od 2 do 50% po masi aktivnog sastojka. Kod granula koje se mogu dispergovati u vodi, sadržaj aktivnog sastojka delimično zavisi od toga da li je aktivno jedinjenje prisutno u čvrstom ili tečnom obliku i koja se pomoćna sredstva za granulaciju, npr. sredstva za ispunu itd., koriste. Ukoliko se granule mogu dispergovati u vodu, sadržaj aktivnog sastojka je, na primer, između 1 i 95% po masi, poželjno između 10 i 80% po masi.
[0131] Aktivni sastojak kada se koristi u skladu sa predmetnim pronalaskom može biti prisutan u svojim komercijalno dostupnim formulacijama i u oblicima za upotrebu, pripremljenim iz ovih formulacija, u smeši sa drugim aktivnim sastojcima, kao što su insekticidi, atraktanti, sterilanti, baktericidi, akaricidi, nematicidi, fungicidi, regulatori rasta, herbicidi, zaštitna sredstva, đubriva i semiohemikalije.
[0132] Poželjna vremena za primenu jedinjenja formule (I) za regulisanje rasta biljaka su tretiranja zemljišta, stabla i/ili lišća sa poboljšanim primenjenim količinama.
[0133] Jedinjenje (A1) kada se koristi u skladu sa predmetnim pronalaskom, u kombinaciji sa jednim ili više agrohemijskim jedinjenjem kao što je navedeno u patentnom zahtevu 1, može uopšteno dodatno biti prisutno u svojim komercijalnim formulacijama i u oblicima za upotrebu pripremljenim iz tih formulacija u smeši sa drugim aktivnim sastojcima, kao što su insekticidi, atraktanti, sterilanti, baktericidi, akaricidi, nematicidi, fungicidi, regulatori rasta, supstance koje utiču na zrelost biljke, zaštitna sredstva ili herbicidi. Naročito, sledeći pogodni parnjaci za mešanje su, na primer, aktivni sastojci različitih klasa, naznačeni ispod u grupama, bez ikakvih preferencija koje proizlaze iz njihovog redosleda:
Baktericidi:
[0134] bronopol, dihlorofen, nitrapirin, nikl dimetilditiokarbamat, kasugamicin, oktilinon, furankarboksilna kiselina, oksitetraciklin, probenazol, streptomicin, tekloftalam, bakar sulfat i druga bakarna pripremanja.
Insekticidi/akaricidi/nematocidi
[0135]
11) Inhibitori acetilholin esteraze (AChE), a) iz grupe supstanci karbamata, na primer, alanikarb, aldikarb, aldoksikarb, aliksikarb, aminokarb, bendiokarb, benfurakarb, bufenkarb, butakarb, butokarboksim, butoksikarboksim, karbaril, karbofuran, karbosulfan, kloetokarb, dimetilan, etiofenkarb, fenobukarb, fenotiokarb, fenoksikarb, formetanat, furatiokarb, izoprokarb, metam-natrijum, metio¬karb, meto¬mil, metolkarb, oksamil, pirimikarb, pro¬mekarb, propoksur, tiofanoks, trimetakarb, XMC, ksililkarb, triazamat, b) iz grupe organofosfata, na primer acefat, azametifos, azinfos (-metil, etil), bromofos-etil, bromfenvinfos (-metil), butatiofos, kadusafos, karbofenotion, hloretoksifos, hlorfenvinfos, hlormefos, kumafos, cijanofenfos, cijanofos, hlorfenvinfos, demeton-S-metil, demeton-S-metilsulfon, dialifos, diazinon, dihlofention, dihlorvos/DDVP, dicrotofos, dimetoat, dimetilvinfos, dioksabenzofos, disulfoton, EPN, etion, etoprofos, etrimfos, famfur, fenamifos, fenitrotion, fensulfotion, fention, flupirazofos, fonofos, formotion, fosmetilan, fostiazat, heptenofos, jodofenfos, iprobenfos, isazofos, izofenfos, izopropil O-salicilat, izoksation, malation, mekarbam, metakrifos, metamidofos, metidation, mevinfos, monocrotofos, naled, ometoat, oksidemeton-metil, paration (-metil/-etil), fentoat, forat, fosalon, fosmet, fosfamidon, fosfokarb, foksim, pirimifos (-metil/-etil), profenofos, propafos, propetamfos, protiofos, protoat, piraklofos, piridafention, piridation, kvinalfos, sebufos, sulfotep, sulprofos, tebupirimfos, temefos, terbufos, tetrahlorvinfos, tiometon, triazofos, triklorfon, vamidotion
12) modulatori natrijumovog kanala / sredstva za blokiranje natrijumovog kanala zavisnog od napona, a) iz grupe piretroida, na primer akrinatrin, aletrin (d-cis-trans, d-trans), beta-ciflutrin, bifentrin, bioaletrin, bioaletrin-S-ciklopentil izomer, bioetanometrin, biopermetrin, bioresmetrin, hlovaportrin, cis-cipermetrin, cis-resmetrin, cis-permetrin, klocitrin, cikloprotrin, ciflutrin, cihalotrin, cipermetrin (alfa-, beta-, teta-, zeta-), cifenotrin, eflusilanat, empentrin (1R izomer), esfenvalerat, etofenproks, fenflutrin, fenpropatrin, fenpiritrin, fenvalerat, flubrocitrinat, flucitrinat, flufenproks, flumetrin, fluvalinat, fubfenproks, gamacihalotrin, imiprotrin, kadetrin, lambda-cihalotrin, metoflutrin, permetrin (cis-, trans-), fenotrin (1R-trans izomer), praletrin, proflutrin, protrifenbute, piresmetrin, piretrin, resmetrin, RU 15525, silafluofen, tau-fluvalinat, teflutrin, teraletrin, tetrametrin (1R izomer), tralometrin, transflutrin, ZXI 8901, piretrins (piretrum), b) DDT, c) oksadiazini, na primer indoksakarb, d) semikarbazoni, na primer metaflumizon (BAS3201)
I3) agonisti/antagonisti acetilholin receptora, a) iz grupe hloronikotinila, na primer acetamiprid, AKD 1022, dinotefuran, imidaklotiz, nitenpiram, nitiazin, tiakloprid, b) nikotin, bensultap, kartap;
I4) modulatori acetilholin receptora iz grupe spinosina,
I5) antagonisti GABA-kontrolisanog hloridnog kanala, a) iz grupe organohlorina, na primer kamfehlor, hlorodan, endosulfan, gama-HCH, HCH, heptahlor, lindan, metoksihlor, b) fiproles, na primer acetoprol, pirafluprol, piriprol, vaniliprol;
I6) aktivatori hloridnog kanala, na primer emamectin, ivermectin, lepimectin, milbemicin;
I7) mimetici mladih hormona, na primer diofenolan, epofenonan, fenoksikarb, hidropren, kinopren, metopren, piriproksifen, tripren;
1
I8) agonisti/disruptori ekdizona, na primer hromafenozid, halofenozid, metoksifenozid, tebufenozid;
I9) inhibitori hitin biosinteze, na primer bistrifluron, hlofluazuron, diflubenzuron, fluazuron, flucikloksuron, flufenoksuron, heksaflumuron, novaluron, noviflumuron, penfluron, teflubenzuron, buprofezin, ciromazin;
I10) inhibitori oksidativne fosforilacije, a) disruptori ATP, na primer diafentiuron, b) organotin jedinjenja, na primer, azociklotin, ciheksatin, fenbutarin oksid;
I11) sredstva za razdvajanje oksidativne fosforilacije prekidanjem H-proton gradijenta, a) iz grupe pirola, na primer hlorofenapir, b) iz klase dinitrofenola, na primer, binapacrl, dinobuton, dinokap, DNOC, meptildinokap;
I12) inhibitori mesta I transfera elektrona, na primer, METI, naročito, kao primeri fenazakvin, fenpiroksimat, pirimidifen, piridaben, tebufenpirad, tolfenpirad ili hidrametilnon, dicofol
I13) inhibitori mesta I transfera elektrona, na primer, rotenon
I14) inhibitori mesta I transfera elektrona, na primer, acekvinocil, fluakripirim
I15) mikrobni disruptori membrane creva insekata, na primer Bacillus thuringiensis podvrste israelensis, Bacillus sphaericus, Bacillus thuringiensis subspecies aizawai, Bacillus thuringiensis subspecies kurstaki, Bacillus thuringiensis subspecies tenebrionis, i BT biljni proteini, na primer Cry1Ab, Cry1Ac, Cry1Fa, Cry2Ab, mCry3A, Cry3Ab, Cry3Bb, Cry34/35Ab1
I16) inhibitori lipidne sinteze, a) iz grupe tetronskih kiselina, na primer spirodiklofen, spiromesifen, b) iz klase tetramskih kiselina, na primer spirotetramat, cis-3-(2,5-dimetilfenil)-4-hidroksi-8-metoksi-1-azaspiro[4.5]dek-3-en-2-on
I17) oktopaminergetski agonisti, na primer amitraz
I18) inhibitori magnezijum stimulisane ATPaze, na primer propargit
I19) nereistoksin analozi na primer, tiociklam vodonik oksalat, tiosultap-natrijum
I20) agonisti rianodin receptora, a) iz grupe benzendikarboksamida, b) iz grupe antranilamida, 3-bromo-N-{2-bromo-4-hloro-6-[(1-ciklopropiletil)karbamoil]fenil}-1-(3-hloropiridin-2-il)-1H-pirazol-5-karboksamid (poznat iz WO2005/077934) ili metil 2-[3,5-dibromo-2-({[3-bromo-1-(3-hloropiridin-2-il)-1H-pirazol-5-il]karbonil}amino)benzoil]-1,2-dimetilhidrazinekarboksilat (poznat iz WO2007/043677)
I21) biologici, hormoni ili feromoni, na primer azadirahtin, Bacillus spec., Beauveria spec., kodlemon, Metarrhizium spec., Paecilomyces spec., turingienzin, Verticillium spec.
2
I22) aktivni sastojci sa nepoznatim ili nespecifičnim mehanizmima delovanja, a) fumiganti, na primer aluminum fosfid, metil bromid, sumporil fluorid, b) antifedanti, na primer kriolit, flonikamid, pimetrozin, c) inhibitori rasta mita, na primer klofentezin, etoksazol, heksitiazoks, d) amidoflumet, benklotiaz, benzoksimat, bifenazat, bromopropilat, buprofezin, hinometionat, hlorodimeform, hlorobenzilat, hloropicrin, klotiazoben, ciklopren, ciflumetofen, diciklanil, fenoksakrim, fentrifanil, flubenzimin, flufenerim, flutenzin, gosiplur, hidrametilnon, japonilur, metoksadiazon, petroleum, piperonil butoksid, kalijum oleat, piridalil, sulfluramid, tetradifon, tetrasul, triaraten, verbutin i i sledeća poznata aktivna jedinjenja: 4-{[(6-bromopirid-3-il)metil](2-fluoroetil)amino}furan-2(5H)-on (poznato iz WO 2007/115644), 4-{[(6-fluoropirid-3-il)metil](2,2-difluoroetil)amino}furan-2(5H)-on (poznato iz WO 2007/115644), 4-{[(2-hloro-1,3-tiazol-5-il)metil](2-fluoroetil)amino}furan-2(5H)-on (poznato iz WO 2007/115644), 4-{[(6-hloropirid-3-il)metil](2-fluoroetil)amino}furan-2(5H)-on (poznato iz WO 2007/115644), 4-{[(6-hloropirid-3-il)metil](2,2-difluoroetil)amino}furan-2(5H)-on (poznato iz WO 2007/115644), 4-{[(6-hloro-5-fluoropirid-3-il)metil](metil)amino}furan-2(5H)-on (poznato iz WO 2007/115643), 4-{[(5,6-dihloropirid-3-il)metil](2-fluoroetil)amino}furan-2(5H)-on (poznato iz WO 2007/115646), 4-{[(6-hloro-5-fluoropirid-3-il)metil](ciklopropil)amino}furan-2(5H)-on (poznato iz WO 2007/115643), 4-{[(6-hloropirid-3-il)metil](ciklopropil)amino}furan-2(5H)-on (poznato iz EP0539588), 4-{[(6-hloropirid-3-il)metil](metil)amino}furan-2(5H)-on (poznato iz EP0539588), [1-(6-hloropiridin-3-il)etil](metil)oksido-λ4-sulfanilidencianamid (poznato iz WO 2007/149134) i njihovi diastereomeri {[(1R)-1-(6-hloropiridin-3-il)etil](metil)oksido-lambda6-sulfaniliden}cianamid i {[(1S)-1-(6-hloropiridin-3-il)etil](metil)oksido-lambda6-sulfaniliden}cianamid (verovatno poznato iz WO 2007/149134) i 1-[2-fluoro-4-metil-5-[(2,2,2-trifluoroetil)sulfinil]fenil]-3-(trifluorometil)-1H-1,2,4-triazol-5-amin (poznato iz WO 2006/043635), [(3S,4aR,12R,12aS,12bS)-3-[(ciklopropilkarbonil)oksi]-6,12-dihidroksi-4,12bdimetil-11-okso-9-(piridin-3-il)-1,3,4,4a,5,6,6a,12,12a,12b-dekahidro-2H,11H-benzo[f]pirano[4,3-b]hromen-4-il]metil ciklopropan-karboksilat (poznato iz WO 2006/129714), 2-cijano-3-(difluorometoksi)-N,N-dimetilbenzensulfonamid (poznato iz WO2006/056433), 2-cijano-3-(difluorometoksi)-N-metilbenzensulfonamid (poznato iz WO2006/100288), 2-cijano-3-(difluorometoksi)-N-etilbenzensulfonamid (poznato iz WO2005/035486), 4-(difluorometoksi)-N-etil-N-metil-1,2-benzotiazol-3-amin 1,1-dioksid (poznato iz WO2007/057407), N-[1-(2,3-dimetilfenil)-2-(3,5-dimetilfenil)etil]-4,5-dihidro-1,3-tiazol-2-amin (poznato iz WO2008/104503), {1'-[(2E)-3-(4-hlorofenil)prop-2-en-1-il]-5-fluorospiro[indol-3,4'-piperidin]-1(2H)-il}(2-hloropiridin-4-il)metanon (poznato iz WO2003106457), 3-(2,5-dimetilfenil)-4-hidroksi-8-metoksi-1,8-diazaspiro[4.5]dec-3-en-2-on (poznato iz WO2009049851), 3-(2,5-dimetilfenil)-8-metoksi-2-okso-1,8-diazaspiro[4.5]dek-3-en-4-il etil karbonat (poznato iz WO2009049851), 4-(but-2-in-1-iloksi)-6-(3,5-dimetilpiperidin-1-il)-5-fluoropirimidin (poznato iz WO2004099160), (2,2,3,3,4,4,5,5-oktafluoropentil)(3,3,3-trifluoropropil)malononitrile (poznato iz WO2005063094), (2,2,3,3,4,4,5,5-oktafluoropentil)(3,3,4,4,4-pentafluorobutil)malononitril (poznato iz WO2005063094), 8-[2-(ciklopropilmetoksi)-4-(trifluorometil)fenoksi]-3-[6-(trifluorometil)piridazin-3-il]-3-azabiciklo[3.2.1]oktan (poznato iz WO2007040280 / 282), 2-etil-7-metoksi-3-metil-6-[(2,2,3,3-tetrafluoro-2,3-dihidro-1,4-benzodioksin-6-il)oksi]kvinolin-4-il metil karbonat (poznato iz JP2008110953), 2-etil-7-metoksi-3-metil-6-[(2,2,3,3-tetrafluoro-2,3-dihidro-1,4-benzodioksin-6-il)oksi]kvinolin-4-il acetat (poznato iz JP2008110953), PF1364 (Chemikal Abstracts br.1204776-60-2, poznato iz JP2010018586), 5-[5-(3,5-dihlorofenil)-5-(trifluorometil)-4,5-dihidro-1,2-oksazol-3-il]-2-(1H-1,2,4-triazol-1-il)benzonitrile (poznato iz WO2007075459), 5-[5-(2-hloropiridin-4-il)-5-(trifluorometil)-4,5-dihidro-1,2-oksazol-3-il]-2-(1H-1,2,4-triazol-1-il)benzonitril (poznato iz WO2007075459), 4
[5-(3,5-dihlorofenil)-5-(trifluorometil)-4,5-dihidro-1,2-oksazol-3-il]-2-metil-N-{2-okso-2-[(2,2,2-trifluoroetil)amino]etil}benzamid (poznato iz WO2005085216).
[0136] Zaštitna sredstva su poželjno izabrana iz grupe koju čine:
S1) jedinjenja formule (S1)
gde su svi simboli i indeksi definisani kao što sledi:
nA
je prirodni broj od 0 do 5, poželjno od 0 do 3;
R 1A
je halogen, (C1-C4)-alkil, (C1-C4)-alkoksi, nitro ili (C1-C4)-haloalkil;
WA
je supstituisani ili nesupstituisani dvovalentni heterociklični radikal iz grupe koju čine delimično nezasićeni ili aromatični petočlani heterociklili koji imaju od 1 do 3 atoma hetero prstena iz grupe od N i O, gde su bar jedan atom azota i najviše jedan atom kiseonika prisutan u prstenu, poželjno radikal iz grupe koju čine (WA<1>) do (WA<4>), mA
je 0 ili 1;
R 2A
je ORA<3>, SRA<3>ili NRA<3>RA<4>ili zasićeni ili nezasićeni 3- do 7-člani heterocikl koji ima bar jedan atom azota i do 3 heteroatoma, poželjno iz grupe koju čine O i S, koji su povezani atomom azota za karbonil grupu u (S1) i koji nisu ili jesu supstituisani radikalima iz grupe koju čine (C1-C4)-alkil, (C1-C4)-alkoksi i opciono supstituisani fenil, poželjno radikal formule ORA<3>, NHRA<4>ili N(CH3)2, naročito formule ORA<3>; RA3
je vodonik ili nesupstituisani ili supstituisani alifatični hidrokarbil radikal, poželjno koji ima ukupno od 1 do 18 atoma ugljenika;
R 4A
je vodonik, (C1-C6)-alkil, (C1-C6)-alkoksi ili supstituisani ili nesupstituisani fenil; RA5
je H, (C1-C8)-alkil, (C1-C8)-haloalkil, (C1-C4)-alkoksi-(C1-C8)-alkil, cijano ili COORA9 gde je RA<9>vodonik, (C1-C8)-alkil, (C1-C8)-haloalkil, (C1-C4)-alkoksi-(C1-C4)-alkil, (C1-C6)-hidroksialkil, (C3-C12)-cikloalkil ili tri-(C1-C4)-alkilsilil;
4
RA<6>, RA<7>, RA8
su isti ili različiti i svaki je vodonik, (C1-C8)-alkil, (C1-C8)-haloalkil, (C3-C12)-cikloalkil ili supstituisani ili nesupstituisani fenil;
poželjno:
1. a) jedinjenja tipa dihlorofenilpirazolin-3-karboksilne kiseline(S1<a>), poželjno jedinjenja kao što su 1-(2,4-dihlorofenil)-5-(etoksikarbonil)-5-metil-2-pirazolin-3-karboksilna kiselina, etil 1-(2,4-dihlorofenil)-5-(etoksikarbonil)-5-metil-2-pirazolin-3-karboksilat (S1-1) („mefenpir-dietil“), i povezana jedinjenja kao što je opisano u WO-A-91/07874;
2. b) derivati dihlorofenilpirazolekarboksilne kiseline (S1<b>), poželjno jedinjenja kao što su etil 1-(2,4-dihlorofenil)-5-metilpirazol-3-karboksilat (S1-2), etil 1-(2,4-dihlorofenil)-5-izopropilpirazol-3-karboksilat (S1-3), etil 1-(2,4-dihlorofenil)-5-(1,1-dimetiletil)pirazol-3-karboksilat (S1-4) i povezana jedinjenja, kao što je opisano u EP-A-333 131 i EP-A-269806;
3. c) derivati 1,5-difenilpirazol-3-karboksilne kiseline (S1<c>), poželjno jedinjenja kao što su etil 1-(2,4-dihlorofenil)-5-fenilpirazol-3-karboksilat (S1-5), metil 1-(2-hlorofenil)-5-fenilpirazol-3-karboksilat (S1-6) i povezana jedinjenja, kao što je opisano, na primer, u EP-A-268554;
4. d) jedinjenja tipa trikarboksilne kiseline (S1<d>), poželjno jedinjenja kao što su fenhlorazol(-etil), tj. etil 1-(2,4-dihlorofenil)-5-trihlorometil-(1H)-1,2,4-triazol-3-karboksilat (S1-7), i povezana jedinjenja opisana u EP-A-174562 i EP-A-346 620; 5. e) jedinjenja tipa 5-benzil- ili 5-fenil-2-izoksazolin-3-karboksilne kiseline (S1<e>), poželjno jedinjenja kao što su etil 5-(2,4-dihlorobenzil)-2-izoksazolin-3-karboksilat (S1-8) ili etil 5-fenil-2-izoksazolin-3-karboksilat (S1-9) i povezana jedinjenja kao što je opisan u WO-A-91/08202, ili 5,5-difenil-2-izoksazolinekarboksilna kiselina (S1-10) ili etil 5,5-difenil-2-izoksazolin-3-karboksilat (S1-11) („izoksadifen-etil“) ili n-propil 5,5-difenil-2-izoksazolin-3-karboksilat (S1-12) ili etil 5-(4-fluorofenil)-5-fenil-2-izoksazolin-3-karboksilat (S1-13), kao što je opisano u patentnoj prijavi WO-A-95/07897.
S2) Kvinolin derivati formule (S2),
gde su simboli i indeksi svaki definisani kao što sledi:
RB1
je halogen, (C1-C4)-alkil, (C1-C4)-alkoksi, nitro ili (C1-C4)-haloalkil;
nB
je prirodni broj od 0 do 5, poželjno od 0 do 3;
RB2
je ORB<3>, SRB<3>ili NRB<3>RB<4>ili zasićeni ili nezasićeni 3- do 7-člani heterocikl koji ima bar jedan atom azota i do 3 heteroatoma, poželjno iz grupe koju čine O i S, koji su povezani atomom azota za karbonil grupu u (S2) i koji nisu ili jesu supstituisani radikalima iz grupe koju čine (C1-C4)-alkil, (C1-C4)-alkoksi i opciono supstituisani fenil, poželjno radikal formule ORB<3>, NHRB<4>ili N(CH3)2, naročito formule ORB<3>; RB3
je vodonik ili nesupstituisani ili supstituisani alifatični hidrokarbil radikal, poželjno koji ima ukupno od 1 do 18 atoma ugljenika;
RB4
je vodonik, (C1-C6)-alkil, (C1-C6)-alkoksi ili supstituisani ili nesupstituisani fenil; TB
je (C1- ili C2)-alkandil lanac koji je nesupstituisan ili supstituisan jednim ili dva (C1-C4)-alkila radikala ili [(C1-C3)-alkoksi]karbonila;
poželjno:
1. a) jedinjenja tipa 8-kvinolinoksisirćetne kiseline (S2<a>), poželjno 1-metilheksil (5-hloro-8-kvinolinoksi)acetat („klokvintocet-meksil“) (S2-1), 1,3-dimetilbut-1-il (5-hloro-8-kvinolinoksi)acetat (S2-2), 4-aliloksibutil (5-hloro-8-kvinolinoksi)acetat (S2-3), 1-aliloksiprop-2-il (5-hloro-8-kvinolinoksi)acetat (S2-4), etil (5-hloro-8-kvinolinoksi)acetat (S2-5), metil (5-hloro-8-kvinolinoksi)acetat (S2-6), alil (5-hloro-8-kvinolinoksi)acetat (S2-7), 2-(2-propilideneiminoksi)-1-etil (5-hloro-8-kvinolinoksi)acetat (S2-8), 2-oksoprop-1-il (5-hloro-8-kvinolinoksi)acetat (S2-9) i povezana jedinjenja kao što je opisano u EP-A-86 750, EP-A-94349 i EP-A-191736 ili EP-A-0492 366, i takođe hidrati i soli (5-hloro-8-kvinolinoksi)sirćetne kiseline (S2-10), na primer, soli litijuma, natrijuma, kalijuma, kalcijuma, magnezijuma, aluminijuma, gvožđa, amonijuma, kvaternarnog amonijuma, sulfonijuma ili fosfonijuma, kao što je opisano u WO-A-2002/34048;
2. b) jedinjenja tipa (5-hloro-8-kvinolinoksi)malonske kiseline (S2<b>), poželjno jedinjenja kao što su dietil (5-hloro-8-kvinolinoksi)malonat, dialil (5-hloro-8-kvinolinoksi)malonat, metil etil (5-hloro-8-kvinolinoksi)malonat i povezana jedinjenja kao što je opisano u EP-A-0582 198.
S3) Jedinjenja formule (S3)
gde su simboli i indeksi svaki definisani kao što sledi:
RC1
is (C1-C4)-alkil, (C1-C4)-haloalkil, (C2-C4)-alkenil, (C2-C4)-haloalkenil, (C3-C7)-cikloalkil, poželjno dihlorometil;
RC<2>, RC3
su isti ili različiti i svaki je vodonik, (C1-C4)-alkil, (C2-C4)-alkenil, (C2-C4)-alkinil, (C1-C4)-haloalkil, (C2-C4)-haloalkenil, (C1-C4)-alkilkarbamoil-(C1-C4)-alkil, (C2-C4)-alkenilkarbamoil-(C1-C4)-alkil, (C1-C4)-alkoksi-(C1-C4)-alkil, dioksolanil-(C1-C4)-alkil, tiazolil, furil, furilalkil, tienil, piperidil, supstituisani ili nesupstituisani fenil, ili RC<2>i RC<3>zajedno formiraju supstituisani ili nesupstituisani heterociklični prsten, poželjno oksazolidin, tiazolidin, piperidin, morfolin, heksahidropirimidin ili
benzoksazin prsten; poželjno: aktivni sastojci tipa dihloroacetamida, koji se učestalo koriste kao zaštitna sredstva pre emergencije (zaštitna sredstva za zemljište), na primer „dihlormid“ (N,N-dialil-2,2-dihloroacetamid) (S3-1), „R-29148“ (3-dihloroacetil-2,2,5-trimetil-1,3-oksazolidin) od Stauffer (S3-2), „R-28725“ (3-dihloroacetil-2,2-dimetil-1,3-oksazolidin) od Stauffer (S3-3), „benoksakor“ (4-dihloroacetil-3,4-dihidro-3-metil-2H-1,4-benzoksazin) (S3-4), „PPG-1292“ (N-alil-N-[(1,3-dioksolan-2-il)metil]dihloroacetamid) od PPG Industries (S3-5), „DKA-24“ (N-alil-N-[(alilaminokarbonil)metil]dihloroacetamid) od Sagro-Chem (S3-6), „AD-67“ ili „MON 4660“ (3-dihloroacetil-1-oksa-3-azaspiro[4,5]dekan) od Nitrokemia ili Monsanto (S3-7), „TI-35“ (1-dihloroacetilazepan) od TRI-Chemical RT (S3-8), "diklonon" (diciklonon) ili „BAS145138“ ili „LAB145138“ (S3-9) ((RS)-1-dihloroacetil-3,3,8a-trimetilperhidropirolo[1,2-a]pirimidin-6-on) od BASF, „furilazol“ ili „MON 13900“ ((RS)-3-dihloroacetil-5-(2-furil)-2,2-dimetiloksazolidin) (S3-10); i njegov (R) izomer (S3-11).
S4) N-Acilsulfonamidi formule (S4) i njihove soli, formule (S4<a>) ispod, koje su poznate, na primer iz WO-A-97/45016
gde
RD7
je (C1-C6)-alkil, (C3-C6)-cikloalkil, gde su 2 kasnija radikala zamenjena sa vDsupstituenta iz grupe koju čine halogen, (C1-C4)-alkoksi, (C1-C6)-haloalkoksi i (C1-C4)-alkiltio i, u slučaju cikličnih radikala, takođe (C1-C4)-alkil i (C1-C4)-haloalkil; RD4
je halogen, (C1-C4)-alkil, (C1-C4)-alkoksi, CF3;
mD
je 1 ili 2;
vD
je 0, 1, 2 ili 3;
ili formula (S4<b>) ispod, koja je poznata, na primer, iz WO-A-99/16744,
na primer ona gde
RD<5>=
ciklopropil i (RD<4>) = 2-OMe („ciprosulfamid“, S4-1),
RD<5>=
ciklopropil i (RD<4>) = 5-Cl-2-OMe (S4-2),
RD<5>=
etil i (RD<4>) = 2-OMe (S4-3),
RD<5>=
izopropil (R<4>D) = 5-Cl-2-OMe (S4-4) i
R<5>D=
izopropil i (R<4>D) = 2-OMe (S4-5);
ili formula (S4<C>), koja je poznata, na primer, izEP-A-365484,
gde
R<8>Di RD9
su nezavisno vodonik, (C1-C8)-alkil, (C3-C8)-cikloalkil, (C3-C6)-alkenil, (C3-C6)-alkinil,
R 4D
je halogen, (C1-C4)-alkil, (C1-C4)-alkoksi, CF3,
mD
je 1 ili 2;
na primer
1-[4-(N-2-metoksibenzoilsulfamoil)fenil]-3-metilurea,
1-[4-(N-2-metoksibenzoilsulfamoil)fenil]-3,3-dimetilurea,
1-[4-(N-4,5-dimetilbenzoilsulfamoil)fenil]-3-metilurea.
S5) Aktivni sastojci iz klase hidroksiaromatika i aromatični-alifatični derivati karboksilne kiseline (S5), na primer, etil 3,4,5-triacetoksibenzoat, 3,5-dimetoksi-4-hidroksibenzoeva kiselina, 3,5-dihidroksibenzoeva kiselina, 4-hidroksisalicilna kiselina, 4-fluorosaliciklic kiselina, 2-hidroksicimetna kiselina, 2,4-dihlorocimetna kiselina,kao što je opisano u WO-A-2004/084631, WO-A-2005/015994, WO-A-2005/016001.
S6) Aktivni sastojci iz klase 1,2-dihidrokvinoksalin-2-ona (S6), na primer 1-metil-3-(2-tienil)-1,2-dihidrokvinoksalin-2-on, 1-metil-3-(2-tienil)-1,2-dihidrokvinoksalin-2-tion, 1-(2-aminoetil)-3-(2-tienil)-1,2-dihidrokvinoksalin-2-on hidrohlorid, 1-(2-metilsulfonilaminoetil)-3-(2-tienil)-1,2-dihidrokvinoksalin-2-on, kao što je opisano u WO-A-2005/112630.
S7) Jedinjenja Formule (S7), kao što je opisano u WO-A-1998/38856,
gde su simboli i indeksi svaki definisani kao što sledi:
RE<1>, RE2
je svaki nezavisno halogen, (C1-C4)alkil, (C1-C4)alkoksi, (C1-C4)haloalkil, (C1-C4)alkilamino, di-(C1-C4)alkilamino, nitro;
AE
je COOR<3>Eili COSRE4
RE<3>, RE4
je svaki nezavisno, (C1-C4)alkil, (C2-C6)alkenil, (C2-C4)alkinil, cijanoalkil, (C1-C4)haloalkil, fenil, nitrofenil, benzil, halobenzil, piridinilalkil i alkilamonium, nE1
je 0 ili 1;
n<2>E, nE3
je svaki nezavisno 0, 1 ili 2,
poželjno difenilmetoksisirćetna kiselina, etil difenilmetoksiacetat, metil difenilmetoksiacetat (CAS reg. br.41858-19-9) (S7-1).
S8) Jedinjenja Formule (S8), kao što je opisano u WO-A-98/27049,
gde
XF
je CH ili N,
nF
ukoliko je XF=N je ceo broj od 0 do 4 i
ukoliko je XF=CH je ceo broj od 0 do 5,
R 1F
je halogen, (C1-C4)-alkil, (C1-C4)-haloalkil, (C1-C4)-alkoksi, (C1-C4)-haloalkoksi, nitro, (C1-C4)-alkiltio, (C1-C4)-alkilsulfonil, (C1-C4)-alkoksikarbonil, opciono supstituisani fenil, opciono supstituisani fenoksi,
R 2F
je vodonik ili (C1-C4)-alkil,
R 3F
je vodonik, (C1-C8)-alkil, (C2-C4)-alkenil, (C2-C4)-alkinil ili aril, gde je svaki od radikala koji sadrže ugljenik koji je spomenut iznad supstituisan ili nesupstituisan sa jednim ili više, poželjno do tri, identična ili različita radikala iz grupe koju čine vodonik i alkoksi; ili njihove soli,
poželjno jedinjenja gde
XF
je CH,
nF
je ceo broj od 0 do 2,
R 1F
je vodonik, (C1-C4)-alkil, (C1-C4)-haloalkil, (C1-C4)-alkoksi, (C1-C4)-haloalkoksi, RF2
je vodonik ili (C1-C4)-alkil,
R 3F
je vodonik, (C1-C8)-alkil, (C2-C4)-alkenil, (C2-C4)-alkinil ili aril, gde je svaki od radikala koji sadrže ugljenik koji je spomenut iznad supstituisan ili nesupstituisan sa jednim ili više, poželjno do tri, identična ili različita radikala iz grupe koju čine halogen i alkoksi; ili njihove soli.
S9) Aktivni sastojci iz klase 3-(5-tetrazolilkarbonil)-2-kvinolona (S9), na primer 1,2-dihidro-4-hidroksi-1-etil-3-(5-tetrazolilkarbonil)-2-kvinolon (CAS reg. br.: 219479-18-2), 1,2-dihidro-4-hidroksi-1-metil-3-(5-tetrazolilkarbonil)-2-kvinolon (CAS reg. br.: 95855-00-8), kao što je opisano u WO-A-1999/000020.
S10) Jedinjenja Formule (S10<a>) ili (S10<b>)
kao što je opisano u WO-A-2007/023719 i WO-A-2007/023764
gde
RG1
je halogen, (C1-C4)-alkil, metoksi, nitro, cijano, CF3, OCF3
YG, ZG
su svaki nezavisno O ili S,
nG
je ceo broj od 0 do 4,
RG2
je (C1-C16)-alkil, (C2-C6)-alkenil, (C3-C6)-cikloalkil, aril; benzil, halobenzil,
RG3
je vodonik ili (C1-C6)-alkil.
S11) Aktivni sastojci tipa oksimino jedinjenja (S11), koji su poznati kao sastavi za pokrivanje semena, na primer „oksabetrinil“ ((Z)-1,3-dioksolan-2-il-metoksiimino(fenil)acetonitrile) (S11-1), koji je poznat kao zaštitno sredstvo za oblaganje semena prosa protiv oštećenja od metolahlora, „fluksofenim“ (1-(4-hlorofenil)-2,2,2-trifluoro-1-etanon O-(1,3-dioksolan-2-ilmetil) oksim) (S11-2), koji je poznat kao zaštitno sredstvo za oblaganje semena prosa protiv oštećenja od metolahlora, i „ciometrinil“ ili „CGA-43089“ ((Z)-cijanometoksiimino(fenil)acetonitril) (S11-3), koji je poznat kao zaštitno sredstvo za oblaganje semena prosa protiv oštećenja od metolahlora.
S12) Aktivni sastojci iz klase izotiohromanona (S12), na primer, metil [(3-okso-1H-2-benzotiopiran-4(3H)-iliden)metoksi]acetat (CAS reg. br.: 205121-04-6) (S12-1) i povezana jedinjenja iz WO-A-1998/13361.
S13) Jedno ili više jedinjenja iz grupe (S13): „naftalni anhidrid“ (1,8-naftalenedikarboksilna anhidrid) (S13-1), koji je poznat kao zaštitno sredstvo za oblaganje semena kod kukuruza proziv oštećenja od trikarbamat herbicida, „fenklorim“ (4,6-dihloro-2-fenilpirimidin) (S13-2), koji je poznato zaštitno sredstvo za pretilahlor kod zasejanog pirinča, „flurazole“ (benzil 2-hloro-4-trifluorometil-1,3-tiazol-5-karboksilat) (S13-3), koji je poznat kao zaštitno sredstvo za
4
oblaganje semena kod prosa protiv oštećenja od strane alahlora i metolahlora, „CL 304415“ (CAS reg. br.31541-57-8) (4-karboksi-3,4-dihidro-2H-1-benzopiran-4-sirćetna kiselina) (S13-4) od American Cyanamid, koji je poznat kao zaštitno sredstvo kod kukuruza protiv oštećenja od imidazolinona, „MG 191“ (CAS reg. br.96420-72-3) (2-dihlorometil-2-metil-1,3-dioksolan) (S13-5) od Nitrokemia, koje je poznato kao zaštitno sredstvo za kukuruz „MG-838“ (CAS reg. br.133993-74-5) (2-propenil 1-oksa-4-azaspiro[4.5]dekan-4-karboditioat) (S13-6) od Nitrokemia, „disulfoton“ (O,O-dietil S-2-etiltioetil fosforoditioat) (S13-7), „dietolat“ (O,O-dietil O-fenilfosforotioat) (S13-8), „mefenat“ (4-hlorofenil metil karbamat) (S13-9).
S14) Aktivni sastojci koji, pored herbicidnog delovanja protiv štetnih biljaka, takođe imaju zaštitno dejstvo na useve, kao što je kukuruz, na primer „dimepiperat“ ili „MY-93“ (S-1-metil-1-feniletilpiperidin-1-karbotioat), koje je poznat kao zaštitno sredstvo kod pirinča protiv oštećenja od herbicida molinata, „daimuron“ ili „SK 23“ (1-(1-metil-1-feniletil)-3-ptolilurea), koji je poznat kao zaštitno sredstvo kod pirinča protivo oštećenja od herbicida imazosulfurona, „kumiluron“ = „JC-940“ (3-(2-hlorofenilmetil)-1-(1-metil-1-feniletil)urea, videti JP-A-60087254), koji je poznat kao zaštitno sredstvo kod pirinča protiv oštećenja od nekih herbicida, „metoksifenon“ ili „NK 049“ (3,3'-dimetil-4-metoksibenzofenon), koji je poznat kao zaštitno sredstvo za pirinač protiv oštećenja od nekih herbicida, „CSB“ 1-bromo-4-(hlorometilsulfonil)benzen) od Kumiai, (CAS reg. br.54091-06-4), koji je poznat kao zaštitno sredstvo za pirinač protiv oštećenja od nekih herbicida.
S15) Jedinjenja formule (S15) ili njihovi tautomeri
kao što je opisano u WO-A-2008/131861 i WO-A-2008/131860
gde
RH1
je (C1-C6)haloalkil radikal i
RH2
je vodonik ili halogen i
RH<3>, RH4
je svaki nezavisno, (C1-C16)alkil, (C2-C16)alkenil ili (C2-C16)alkinil, gde je svaki od 3 kasnija radikala nesupstituisan ili supstituisan sa jednim ili više radikala iz grupe koju čine halogen, hidroksil, cijano, (C1-C4)alkoksi, (C1-C4)haloalkoksi, (C1-C4)alkiltio, (C1-C4)alkilamino, di[(C1-C4)alkil]amino, [(C1-C4)alkoksi]karbonil, [(C1-C4)haloalkoksi]karbonil, (C3-C6)cikloalkil koji je nesupstituisan ili supstituisan, fenil koji je nesupstituisan ili supstituisan, i heterociclil koji je nesupstituisan ili supstituisan, ili (C3-C6)cikloalkil, (C4-C6)cikloalkenil, (C3-C6)cikloalkil koji je spojen na jednoj strani prstena za 4- do 6-člani zasićeni ili nezasićeni karbociklični prsten, ili (C4-C6)cikloalkenil koji je spojen na jednoj strani prstena za 4- do 6-člani zasićeni ili nezasićeni karbociklični prsten, gde je svaki od 4 kasnija radikala nesupstituisan ili supstituisan sa jednim ili više radikala iz grupe koju čine halogen, hidroksil, cijano, (C1-C4)alkil, (C1-C4)haloalkil, (C1-C4)alkoksi, (C1-C4)haloalkoksi, (C1-C4)alkiltio, (C1-C4)alkilamino, di[(C1-C4)alkil]amino, [(C1-C4)alkoksi]karbonil, [(C1-C4)haloalkoksi]karbonil, (C3-C6)cikloalkil koji je nesupstituisan ili supstituisan, fenil koji je nesupstituisan ili supstituisan, i heterociclil koji je nesupstituisan ili supstituisan,
ili
RH3
je (C1-C4)-alkoksi, (C2-C4)alkeniloksi, (C2-C6)alkiniloksi ili (C2-C4)haloalkoksi i RH4
je vodonik ili (C1-C4)-alkil ili
RH<3>i RH4
zajedno sa direktno vezanim atomom azota čine četiri- do osmo-člani heterociklični prsten koji, pored atoma azota, koji takođe može sadržati dodatne heteroatome prstena, može sadržati poželjno do dva dodatna heteroatoma prstena iz grupe od N, O i S i koji je nesupstituisan ili supstituisan sa jednim ili više radikala iz grupe koju čine halogen, cijano, nitro (C1-C4)alkil, (C1-C4)haloalkil, (C1-C4)alkoksi, (C1-C4)haloalkoksi i (C1-C4)alkiltio.
S16) Aktivni sastojci koji se primarno koriste kaoherbicidi ali imaju zaštitno dejstvo na useve, na primer(2,4-dihlorofenoksi)sirćetna kiselina (2,4-D), (4-hlorofenoksi)sirćetna kiselina, (R,S)-2-(4-hloro-o-toliloksi)propionska kiselina (mekoprop), 4-(2,4-dihlorofenoksi)buterna kiselina (2,4-DB), (4-hloro-o-toliloksi)sirćetna kiselina (MCPA), 4-(4-hloro-otoliloksi)buterna kiselina, 4-(4-hlorofenoksi)buterna kiselina, 3,6-dihloro-2-metoksibenzoeva kiselina (dikamba), 1-(etoksikarbonil)etil 3,6-dihloro-2-metoksibenzoat (laktidihlor-etil).
Supstance koje utiču na zrelost biljke:
[0137] Korisni kombinovani partneri za jedinjenja prema formuli (I) kada se koriste u skladu sa predmetnim pronalaskom u mešanim formulacijama ili u posudi za smeše su, na primer, poznati aktivni sastojci zasnovani na suzbijanju, na primer, 1-aminociklopropan-1-karboksilat sintaze, 1-aminociklopropan-1-karboksilat oksidaze i etilen receptora npr. ETR1, ETR2, ERS1, ERS2 ili EIN4, kao što je opisano, na primer, u Biotechn. Adv.2006, 24, 357-367; Bot. Bull. Acad. Sin.199, 40, 1-7 ili Plant Growth Reg.1993, 13, 41-46 i tu navedenoj literaturi.
[0138] Primeri poznatih supstanci koje utiču na zrelost biljke i mogu se kombinovati sa novim jedinjenjima obuhvataju aktivne sastojke koji slede (jedinjenja su označena „zajedničkim nazivom“ prema Međunarodnoj organizaciji za standardizaciju (ISO) ili hemijskim nazivom ili kodom) i uvek sadrže sve oblike upotrebe, poput kiselina, soli, estera i izomera, poput stereoizomera i optičkih izomera. Kao primer, pominje se jedan oblik upotrebe, a u nekim slučajevima spominje se više oblika upotrebe:
rizobitoksin, 2-aminoetoksivinilglicin (AVG), metoksivinilglicin (MVG), vinilglicin, aminooksisirćetna kiselina, sinefungin, S-adenosilhomocistein, 2-keto-4-metil tiobutirat, 2-(metoksi)-2-oksoetil (izopropiliden)aminooksiacetat, 2-(heksiloksi)-2-oksoetil (izopropiliden)aminooksiacetat, 2-(izopropiloksi)-2-oksoetil (cikloheksiliden)aminooksiacetat, putrescin, spermidin, spermin, 1,8-diamino-4-aminoetiloktan, L-kanalin, daminozid, metil 1-aminociklopropil-1-karboksilat, N-metil-1-aminociklopropil-1-karboksilna kiselina, 1-aminociklopropil-1-karboksamid, supstituisani 1aminociklopropil-1-karboksilna kiselina derivati kao što je opisano uDE3335514, EP30287, DE2906507 or US5123951, 1-aminociklopropil-1-hidroksamska kiselina, 1-metilciklopropen, 3-metilciklopropen, 1-etilciklopropen, 1-n-propilciklopropen, 1-ciklopropenilmetanol, karvon, eugenol, natrijum cikloprop-1-en-1-ilacetat, natrijum cikloprop-2-en-1-ilacetat, natrijum 3-(cikloprop-2-en-1-il)propanoat, natrijum 3-(cikloprop-1-en-1-il)propanoat, jasmonska kiselina, metil jasmonat, etil jasmonat.
Supsance koje utiču na zdravlje biljke i germinaciju:
[0139] Korisni parnjaci za kombinovanje sa jedinjenjima pronalaska u formulacijama smeše ili u posudi su, na primer, poznati aktivni sastojci koji utiču na zdravlje biljaka ili germinaciju. Primeri poznatih supstanci koje utiču na zrelost biljke i germinaciju i mogu se kombinovati sa novim jedinjenjima obuhvataju aktivne sastojke koji slede (jedinjenja su označena „zajedničkim nazivom“ prema Međunarodnoj organizaciji za standardizaciju (ISO) ili hemijskim nazivom ili kodom) i uvek sadrže sve oblike upotrebe, poput kiselina, soli, estera i izomera, poput stereoizomera i optičkih izomera. Kao primer, pominje se jedan oblik upotrebe, a u nekim slučajevima spominje se više oblika upotrebe): sarcozin, fenil alanin, triptofan, N'-metil-1-fenil-1-N,N-dietilaminometansulfonamid, Apiogalakturonan
kao što je opisano u WO2010017956, 4-okso-4-[(2-feniletil)amino]buterna kiselina, 4-{[2-(1H-indol-3-il)etil]amino}-4-oksobuterna kiselina, 4-[(3-metilpiridin-2-il)amino]-4-oksobuterna kiselina, alantoin, 5-amino levulinska kiselina, (2S,3R)-2-(3,4-dihidroksifenil)-3,4-dihidro-2H-hromen-3,5,7-triol
i strukturno povezani katehini kao što je opisano u WO2010122956, 2-Hidroksi-4-(metilsulfanil)buterna kiselina, (3E,3αR,8βS)-3-({[(2R)-4-metil-5-okso-2,5-dihidrofuran-2-il]oksi}metilen)-3,3α,4,8β-tetrahidro-2H-indeno[1,2-b]furan-2-on i povezani laktoni kao što je opisano u EP2248421, apscisinska kiselina, (2Z,4E)-5-[6-Etinil-1-hidroksi-2,6-dimetil-4-oksocikloheks-2-en-1-il]-3-metilpenta-2,4-dienoična kiselina, Metil-(2Z,4E)-5-[6-etinil-1-hidroksi-2,6-dimetil-4-oksocikloheks-2-en-1-il]-3-metilpenta-2,4-dienoat
Herbicidi ili regulatori rasta biljaka:
[0140] Korisni parnjaci za kombinovanje za novu primenu jedinjenja formule (I) u skladu sa pronalaskom u formulacijama smeša ili u posudi su, na primer, poznati aktivni sastojci zasnovani na suzbijanju, na primer, acetolaktat sintaze, acetil-CoA karboksilaza, sintaze celuloze , enolpiruvilshikimat-3-fosfat sintaze, glutamin sintetaze, p-hidroksifenilpiruvat dikiseonikaze, fitoendesaturaze, fotosistem I, fotosistem II, protoporfirinogen oksidaze, giberelin biosinteze, kao što je opisano, na primer, u Weed Research 26 (1986) 441-445 ili „The Pesticide Manual“, 15. izdanje, The British Crop Protection Council and the Royal Soc. of Chemistry, 2009 i literaturi koja je tu navedena.
[0141] Primeri poznatih herbicida ili regulatora rasta biljaka koje utiču na zrelost biljke i germinaciju i mogu se kombinovati sa novim jedinjenjima obuhvataju aktivne sastojke koji slede (jedinjenja su označena „zajedničkim nazivom“ prema Međunarodnoj organizaciji za standardizaciju (ISO) ili hemijskim nazivom ili kodom) i uvek sadrže sve oblike upotrebe, poput kiselina, soli, estera i izomera, poput stereoizomera i optičkih izomera. Kao primer, pominje se jedan oblik upotrebe, a u nekim slučajevima spominje se više oblika upotrebe:
4
Mogući parnjaci za mešanje iz grupe herbicida su:
[0142] acetohlor, acifluorfen, acifluorfen-natrijum, aklonifen, alahlor, alidohlor, aloksidim, aloksidim-natrijum, ametrin, amikarbazon, amidohlor, amidosumporon, aminociklopirahlor, aminociklopirahlor-kalijum, aminociklopirahlor-metil, aminopiralid, amitrol, amonijumsulfamat, anilofos, asulam, atrazin, azafenidin, azimsumporon, beflubutamid, benazolin, benazolin-etil, benfluralin, benfuresat, bensumporon, bensumporon-metil, bensulid, bentazon, benzobiciklon, benzofenap, biciklopiron, bifenoks, bilanafos, bilanafosnatrijum, bispiribak, bispiribak-natrijum, bromacil, bromobutid, bromofenoksim, bromoksinil, bromoksinil-kalijum, bromoksinil-heptanoat, bromoksinil-oktanoat, bromoksinil-butirat, busoksinon, butahlor, butafenacil, butamifos, butenahlor, butralin, butroksidim, butilat, kafenstrol, karbetamid, carfentrazon, carfentrazon-etil, hloramben, hlorbromuron, hlorfenak, hlorfenak-natrijum, hlorfenprop, hlorflurenol, hlorflurenol-metil, hloridazon, hlorimuron, hlorimuron-etil, hloroftalim, hlorotoluron, hlortal-dimetil, hlorsumporon, cinidon, cinidonetil, cinmetilin, cinosumporon, kletodim, klodinafop, klodinafop-propargil, klomazon, klomeprop, klopiralid, kloransulam, kloransulam-metil, cumiluron, cianamid, cianazin, cikloat, ciklosulfamuron, cikloksidim, cihalofop, cihalofop-butil, ciprazin, 2,4-D, 2,4-D-butotil, -butil, -dimetilamonijum, -diolamin, -etil, -2-etilheksil, -izobutil, -izooktil, -izopropilamonijum, -kalijum, -triizopropanolamon ijum i -trolamin, 2,4-DB, 2,4-DB-butil, -dimetilamonijum, -izooctil, -kalijum i -natrijum, daimuron (dimron), dalapon, dazomet, ndekanol, desmedifam, detosil-pirazolat (DTP), dicamba, dihlobenil, dihlorprop, dihlorprop-P, diklofop, diklofop-metil, diklofop-P-metil, diklosulam, difenzokvat, diflufenican, diflufenzopir, diflufenzopir-natrijum, dimefuron, dimepiperat, dimetahlor, dimetametrin, dimetenamid, dimetenamid-P, dimetrasumporon, dinitramin, dinoterb, difenamid, dikvat, dikvat-dibromid, ditiopir, diuron, DNOC, endotal, EPTC, esprokarb, etalfluralin, etametsumporon, etametsumporon-metil, etiozin, etofumesat, etoksifen, etoksifen-etil, etoksisumporon, etobenzanid, F-5331, tj. N-[2-hloro-4-fluoro-5-[4-(3-fluoropropil)-4,5-dihidro-5-okso-1H-tetrazol-1-il]-fenil]-etansulfonamid, F-7967, tj.3-[7-hloro-5-fluor-2-(trifluorometil)-1H-benzimidazol-4-il]-1-metil-6-(trifluormetil)pirimidin-2,4(1H,3H)-dion, fenoksaprop, fenoksaprop-P, fenoksaprop-etil, fenoksaprop-P-etil, fenoksasulfon, fentrazamid, flamprop, flamprop-M-izopropil, flamprop-M-metil, flazasumporon, florasulam, fluazifop, fluazifop-P, fluazifop-butil, fluazifop-P-butil, flukarbazon, flukarbazon-natrijum, flucetosumporon, fluhloralin, flufenacet (tiafluamid, flutiamid), flufenpir, flufenpir-etil, flumetsulam, flumiklorak, flumiklorak-pentil, flumioksazin, fluometuron, fluoroglicofen, fluoroglicofen-etil, flupropanat, flupirsumporon, flupirsumporon-metil-natrijum, flurenol, flurenol-butil, fluridon, flurohloridon, fluroksipir, fluroksipir-meptil, flurtamon, flutiacet, flutiacet-metil, flutiamid, fomesafen, fomesafen-natrijum, foramsumporon, fosamin, glufosinat, glufosinat-amonijum, glufosinat-P, glufosinat-P-amonijum, glufosinat-P-natrijum, glifosat, glifosat-izopropilamonijum, -amonijum, -diamonijum, -dimetilamonijum, -kalijum, -natrijum i -trimesijum, H-9201, tj. O-(2,4-Dimetil-6-nitrofenil)-O-etilizopropilfosforamidotioat, halosumporon, halosumporon-metil, haloksifop, haloksifop-P, haloksifop-etoksietil, haloksifop-P-etoksietil, haloksifop-metil, haloksifop-P-metil, heksazinon, HW-02, tj.1-(dimetoksifosforil)-etil-(2,4-dihlorfenoksi)acetat, imazametabenz, Imazametabenz-metil, imazamoks, imazamoks-amonijum, imazapic, imazapik-amonijum, imazapir, imazapirizopropilamonijum, imazakvin, imazakvin-amonijum, imazetapir, imazetapiramonijum, imazosumporon, indanofan, indaziflam, jodosumporon, jodosumporonmetil-natrijum, ioksinil, ioksinil-natrijum, ioksinil-kalijum, ioksinil-oktanoat, ipfenkarbazon, izoproturon, izouron, izoksaben, izoksaflutol, karbutilat, KUH-043, tj.3-({[5-(difluorometil)-1-metil-3-(trifluormetil)-1H-pirazol-4-il]metil}sulfonil)-5,5-dimetil-4,5-dihidro-1,2-oksazol, ketospiradoks, laktofen, lenacil, linuron, MCPA (soli i esters), MCPB (soli i esters), MCPBmetil, -etil i -natrijum, mecoprop, mecoprop-natrijum, i -butotil, mecoprop-P, mecoprop-P-butotil, -dimetilamonijum, -2-etilheksil i -kalijum, mefenacet, mefluidid, mesosumporon, mesosumporon-metil, mesotrion, metam, metamifop, metamitron, metazahlor, metazosumporon, metabenztiazuron, metiopirisumporon, metiozolin, metil izotiocianat, metobromuron, metolahlor, S-metolahlor, metosulam, metoksuron, metribuzin, metsumporon, metsumporon-metil, molinat, monolinuron, monosumporon, monosumporon-ester, MT-128, tj. 6-hloro-N-[(2E)-3-hlorprop-2-en-1-il]-5-metil-N-fenilpiridazin-3-amin, MT-5950, tj. N-[3-hloro-4-(1-metiletil)-fenil]-2-metilpentanamid, NGGC-011, napropamid, NC-310, tj.4-(2,4-Dihlorbenzoil)-1-metil-5-benziloksipirazol, neburon, nikosumporon, nonanoic kiselina, norflurazon, oleinska kiselina (fatti kiselinas), orbenkarb, ortosulfamuron, orizalin, oksadiargil, oksadiazon, oksasumporon, oksaziklomefon, oksifluorfen, parakvat, parakvat dihlorid, pebulat, pelargonic kiselina (Nonansäure), pendimetalin, penokssulam, pentahlorfenol, pentoksazon, petoksamid, petroleum oils, fenmedifam, fenmedifam-etil, pikloram, pikolinafen, pinoksaden, piperofos, pretilahlor, primisumporon, primisumporonmetil, prodiamin, prifluralin, profoksidim, prometon, prometrin, propahlor, propanil, propakvizafop, propazin, profam, propizohlor, propoksikarbazon, propoksikarbazon-natrijum, propirisumporon, propizamid, prosulfokarb, prosumporon, piraklonil, piraflufen, piraflufenetil, pirasulfotol, pirazolinat (pirazolat), pirazosumporon, pirazosumporon-etil, pirazoksifen, piribambenz, piribambenz-izopropil, piribambenz-propil, piribenzoksim, piributikarb, piridafol, piridat, piriftalid, piriminobak, piriminobak-metil, pirimisulfan, piritiobak, piritiobak-natrijum, piroksasulfon, pirokssulam, kvinklorak, kvinmerak, kvinoklamin, kvizalofop, kvizalofop-etil, kvizalofop-P, kvizalofop-P-etil, kvizalofop-P-tefuril, rimsumporon, saflufenacil, setoksidim, siduron, simazin, simetrin, sulcotrion, sulfentrazon, sulfometuron, sulfometuron-metil, sulfosat, sulfosumporon, SW-065, SYN-523, SYP-249, tj.
1-etoksi-3-metil-1-oksobut-3-en-2-il-5-[2-hlor-4-(trifluormetil)fenoksi]-2-nitrobenzoat, SYP-300, tj.1-[7-fluoro-3-okso-4-(prop-2-in-1-il)-3,4-dihidro-2H-1,4-benzoksazin-6-il]-3-propil-2-tioksoimidazolidin-4,5-dion, TCA (trihlorosirćetna kiselina), TCA-natrijum, tebutiuron, tefuriltrion, tembotrion, tepraloksidim, terbacil, terbukarb, terbumeton, terbutilazin, terbutrin, tenilhlor, tiazopir, tienkarbazon, tienkarbazon-metil, tifensumporon, tifensumporon-metil, tiobenkarb, topramezon, tralkoksidim, triafamon, trialat, triasumporon, triaziflam, tribenuron, tribenuron-metil, triklopir, trietazin, trifloksisumporon, trifloksisumporon-natrijum, trifluralin, triflusumporon, triflusumporon-metil, tritosumporon, urea sulfat, vernolat, ZJ-0862, tj.3,4-dihloro-N-{2-[(4,6-dimetoksipirimidin-2-il)oksi]benzil}anilin, kao i sledeća jedinjenja
4
[0143] Mogući parnjaci za mešanje iz grupe regulatori rasta biljaka su, na primer: apscisinska kiselina, acibenzolar, acibenzolar-S-metil, 5-aminolaevulinska kiselina, ancimidol, 6-benzilaminopurin, brassinolid, catehin, kloprop, ciklanilid, 3-(cikloprop-1-enil)propionska kiselina, 3-(cikloprop-1-enil)propionska kiselina, natrijum salt, daminozid, dazomet, ndekanol, dikegulak, dikegulak-natrijum, endotal, flumetralin, flurenol, flurenol-butil, flurprimidol, forhlorfenuron, giberelinska kiselina, inabenfid, indol-3-sirćetna kiselina (IAA), 4-indol-3-ilbuterna kiselina, izoprotiolan, jasmonska kiselina, metil jasmonat, kinetin, maleinska hidrazid, mepikvat hlorid, 1-metilciklopropen, 2-(1-naftil)acetamid, 1-naftilsirćetna kiselina, 2- naftiloksisirćetna kiselina, nitrofenolat-smeša, 4-okso-4[(2-feniletil)amino]buterna kiselina, paklobutrazol, N-fenilftalamic kiselina, probenazol, proheksadion, proheksadionkalcijum, prohidrojasmon, profam, salicilna kiselina, Strigolakton, teknazen, tidiazuron, triacontanol, trineksapak, tsitodef, unikonazol, unikonazol-P.
[0144] Pronalazak će biti prikazan biološkim primerima koji slede, ali bez ograničavanja na njih.
Biološki primeri
A) Uslovi testiranja
A1) uslovi testiranja u probama staklene bašte
[0145] Probe se mogu izvršiti u staklenoj bašti pod uslovima normalnog rasta za biljke upotrebom proba u saksiji sa saksijama prečnika 8 cm. Svaka saksija sadrži 6-8 biljaka.
Rezultati su srednja vrednost od dva ponavljanja.
[0146] Primene se mogu izvršiti tretiranjem semena, tretiranjem pre emergencije ili nakon emergencije. Primene pre ili nakon emergencije se mogu izvršiti raspršivanjem upotrebom 100-300 l/vode po hektaru.
[0147] Ocenjivanje će se izvršiti vizuelnim ocenjivanjem (skala od 0-100%, nekoliko dana nakon primene, poređenjem tretiranih i netretiranih saksija za proveravanje).
A2) Uslovi testiranja u komori za rast
[0148] U svaku saksiju prečnika 16 cm koja je sadržala 3 litra ilovače, jedno jezgro semena sorte meke pšenice (TRZAS) „AC harvest“ je zasejano. Dobijeni rezultati su srednja vrednost pet ponavljanja.
[0149] Biljke su gajene u komori za gajenje pod uslovima sa blago redukovanim sadržajem vode ali u suprotnom pod normalnim i dobrim uslovima za gajenje.
4
[0150] Primenjivanje spreja - sa primenjivanjem spreja upotrebom 100-300 l/vode po hektaru - je izvršeno u fazi rasta biljaka 56-61, prema BBCH šemi.
[0151] Probne biljke su sakupljene nakon što će usevi dostići potpunu zrelost. Nakon sakupljanja, ukupna masa zrna (jezgra semena/semena) po saksiji je izmerena.
[0152] Rezultati su obelodanjeni pod C1, ispod.
A3) uslovi testiranja u probama na poljoprivrednoj površini
[0153] Probe su izvršene pod uslovima prirodne poljoprivredne površine (probe, 10 kvadratnih metara, 2-4 ponavljanja).
[0154] Primene se mogu izvršiti tretiranjem semena, tretiranjem pre ili nakon emergencije (samo stalno, 1 primena) ili uzastopnim tretiranjem npr. tretiranje semena praćeno primenom raspršivanjem pre i/ili nakon emergencije. Primene pre ili nakon emergencije se mogu izvršiti raspršivanjem upotrebom 100-300 l/vode po hektaru. Faza rasta sorti useva u vreme primene je zabeležena u tabelama sa rezultatima.
[0155] Procene će se izvršiti vizuelnim ocenjivanjem (0-100% skala) ili brojanjem. Probne biljke su sakupljene nakon što će usevi dostići potpunu zrelost. Nakon sakupljanja ukupna masa jezgara semena/semena/repe po površini će biti izmerena. Rezultati su zabeleženi kao srednje vrednosti 2-4 ponavljanja.
A4) Uslovi tretiranja semena
[0156] Aktivni sastojci se mogu primeniti na netretirana, suva semena zajedno sa nosačem. Nakon kraćeg vremenskog perioda sušenja semena, ona će biti spremna za zasejavanje u saksiji ili poljoprivrednom zemljištu upotrebom standardne opreme.
[0157] Rezultati su obelodanjeni pod C2, ispod.
B) Skraćenice u tabelama sa rezultatima
[0158]
Količina done g/ai
= količina doze u gramima aktivnog sastojka po hektaru
ai
= aktivni sastojak (na osnovu 100% sadržaja)
Jedinjenje (A1)
= N-(2-metoksibenzoil)-4-[(metilaminokarbonil)amino]benzensulfonamid
UTC
= netretirane kontrolne površine
nakon emergencije
= primenjeno(sprejom) nakon emergencije useva (faza rasta biljaka u vreme primenjivanja je zabeležena u tabelama na odgovarajući način)
prinos
4
= sakupljena masa zrelih zrna (semena / jezgra semena) po hektaru (ha); podešena do 86 % suve mase resp.14 % sadržaj vlage
C1) Rezultati dobijeni iz proba rasta u komori
[0159]
Tabela C1-1: Prinos zrnastih plodova Triticum aestivum sorte „AC Harvest“ nakon tretiranja Jedinjenjem (A1), sa nekoliko fungicida i insekticida i smešama Jedinjenja (A1) = N-(2-metoksibenzoil)-4-[(metilaminokarbonil)amino]-benzensulfonamida i respektivnih fungicida i insekticida
C2) Rezultati dobijeni za tretiranje semena
[0160]
Tabela C2-1: Semena meke pšenice (TRZAS) tretirana prema uslovima obelodanjenim pod A4, iznad
4
4

Claims (9)

Patentni zahtevi
1. Upotreba N-(2-metoksibenzoil)-4 [(metilaminokarbonil) amino] benzensulfonamida u kombinaciji sa imidaklopridom ili jednim ili više više fungicida izabranih iz grupe koju čine rifloksistrobin, protiokonazol, difenokazol, metalaksil i fludioksonil za izazivanje specifičnih odgovora na regulisanje rasta biljaka, koje time povećava prinos korisnih biljaka ili useva u pogledu sakupljenih njihovih biljnih organa.
2. Upotreba prema patentnom zahtevu 1, naznačena time da povećava prinos zrnastih plodova useva izabranih iz useva žitarica, kanole, soje i pamuka.
3. Upotreba prema patentnom zahtevu 1, naznačena time da povećava sadržaj glutena jezgara semena useva izabranih iz grupe koju čine usevi žitarica, kanole i soje.
4. Upotreba prema patentnom zahtevu 1, naznačena time da povećava sadržaj glutena jezgara semena useva izabranih iz grupe koju čine usevi žitarica.
5. Upotreba prema patentnom zahtevu 1, naznačena time da povećava sadržaj proteina jezgara semena useva izabranih iz grupe koju čine usevi žitarica, kanole i soje.
6. Upotreba prema patentnom zahtevu 1, naznačena time da povećava maseni prinos repe.
7. Upotreba prema patentnom zahtevu 1, naznačena time da povećava sadržaj šećera kod biljaka od kojih se proizvodi šećer.
8. Upotreba prema patentnom zahtevu 1, naznačena time da povećava germinaciju i emergenciju useva žitarica.
9. Upotreba prema patentnom zahtevu 1, naznačena time da povećava prinos biomase biljaka od kojih se proizvodi šećer.
Izdaje i štampa: Zavod za intelektualnu svojinu, Beograd, Kneginje Ljubice 5
RS20191097A 2013-03-05 2014-02-28 Upotreba n-(2-metoksibenzoil)-4-[metilaminokarbonil)amino]benzensulfonamida u kombinaciji sa insekticidom ili fungicidom za poboljšanje prinosa biljaka RS59150B1 (sr)

Applications Claiming Priority (3)

Application Number Priority Date Filing Date Title
EP13157805 2013-03-05
EP14707194.8A EP2964023B1 (en) 2013-03-05 2014-02-28 Use of n-(2-methoxybenzoyl)-4-[methylaminocarbonyl)amino]benzenesulfonamide in combination with an insecticide or fungicide for improving plant yield
PCT/EP2014/053996 WO2014135468A1 (en) 2013-03-05 2014-02-28 Use of acylsulfonamides for improving plant yield

Publications (1)

Publication Number Publication Date
RS59150B1 true RS59150B1 (sr) 2019-09-30

Family

ID=47790093

Family Applications (1)

Application Number Title Priority Date Filing Date
RS20191097A RS59150B1 (sr) 2013-03-05 2014-02-28 Upotreba n-(2-metoksibenzoil)-4-[metilaminokarbonil)amino]benzensulfonamida u kombinaciji sa insekticidom ili fungicidom za poboljšanje prinosa biljaka

Country Status (11)

Country Link
US (1) US9949485B2 (sr)
EP (1) EP2964023B1 (sr)
JP (1) JP6367245B2 (sr)
CN (2) CN105307493A (sr)
BR (1) BR112015021449B1 (sr)
CA (1) CA2903624C (sr)
ES (1) ES2748350T3 (sr)
HU (1) HUE045111T2 (sr)
PL (1) PL2964023T3 (sr)
RS (1) RS59150B1 (sr)
WO (1) WO2014135468A1 (sr)

Families Citing this family (9)

* Cited by examiner, † Cited by third party
Publication number Priority date Publication date Assignee Title
US10182569B2 (en) 2016-01-29 2019-01-22 Kaneka Corporation Composition comprising allantoin and method of applying allantoin to a plant
WO2018047940A1 (ja) * 2016-09-08 2018-03-15 株式会社カネカ イネ科植物生長抑制剤
RU2689683C2 (ru) * 2017-11-07 2019-05-28 Федеральное государственное бюджетное образовательное учреждение высшего образования "Чувашский государственный педагогический университет им. И.Я. Яковлева" Способ стимуляции семян зерновых культур
RU2689720C2 (ru) * 2017-11-07 2019-05-28 Федеральное государственное бюджетное образовательное учреждение высшего образования "Чувашский государственный педагогический университет им. И.Я. Яковлева" Стимулятор для предпосевной обработки семян зерновых культур
RU2679493C1 (ru) * 2017-12-28 2019-02-11 Федеральное государственное бюджетное образовательное учреждение высшего образования "Кубанский государственный аграрный университет имени И.Т. Трубилина" Способ защиты вегетирующих растений подсолнечника от повреждающего действия 2,4-дихлорфеноксиуксусной кислоты
JP7454178B2 (ja) * 2020-03-19 2024-03-22 国立大学法人神戸大学 結球性葉物野菜の結球促進方法及び結球促進剤
CN111983223A (zh) * 2020-08-19 2020-11-24 北京测尔康生物技术有限公司 一种检测农产品中氟唑环菌胺药物残留的试剂盒
US12440454B2 (en) 2022-02-01 2025-10-14 Portland Technology Holdings Llc Pharmaceutical compositions containing hemp extract for administration to felines and related methods
CN119452974A (zh) * 2024-12-30 2025-02-18 石家庄市农林科学研究院 一种基于油菜素内酯防治番茄脐腐病的方法

Family Cites Families (22)

* Cited by examiner, † Cited by third party
Publication number Priority date Publication date Assignee Title
DE291685C (sr) *
US5215570A (en) * 1988-10-20 1993-06-01 Ciba-Geigy Corporation Sulfamoylphenylureas
EP0365484B1 (de) * 1988-10-20 1993-01-07 Ciba-Geigy Ag Sulfamoylphenylharnstoffe
DD291685A5 (de) * 1990-02-01 1991-07-11 Ciba-Geigy Ag,Ch Mittel zum schuetzen von kulturpflanzen vor der phytotoxischen wirkung von sulfonylharnstoffherbiziden, chloracetamilidherbiziden, acylxyxlohexandionherbiziden oder aryloxyphenoxypropionsaeureherbiziden
EP0597807A1 (de) * 1992-11-12 1994-05-18 Ciba-Geigy Ag Selektiv-herbizides Mittel
DE19621522A1 (de) 1996-05-29 1997-12-04 Hoechst Schering Agrevo Gmbh Neue N-Acylsulfonamide, neue Mischungen aus Herbiziden und Antidots und deren Verwendung
DE19742951A1 (de) 1997-09-29 1999-04-15 Hoechst Schering Agrevo Gmbh Acylsulfamoylbenzoesäureamide, diese enthaltende nutzpflanzenschützende Mittel und Verfahren zu ihrer Herstellung
DE19827855A1 (de) * 1998-06-23 1999-12-30 Hoechst Schering Agrevo Gmbh Kombinationen aus Herbiziden und Safenern
NZ555495A (en) * 2002-03-21 2008-07-31 Basf Ag Fungicidal mixtures containing prothioconazole and metrafenone
WO2005001117A1 (ja) 2003-06-27 2005-01-06 Haruo Sugiyama Ｗｔ１ワクチン適応患者の選択方法
DE102005057250A1 (de) 2005-11-29 2007-06-06 Bayer Cropscience Gmbh Wirkstoffe zur Steigerung der Stressabwehr in Pflanzen gegenüber abiotischem Stress und Methoden zu ihrer Auffindung
DE102006037120A1 (de) * 2006-03-06 2007-09-13 Bayer Cropscience Ag Synergistische Wirkstoffkombinationen
EP2205068A2 (en) 2007-11-01 2010-07-14 Syngenta Participations AG Method of protecting rice crops
EP2145537A1 (en) * 2008-07-09 2010-01-20 Bayer CropScience AG Plant growth regulator
EP2337451B1 (en) 2008-10-06 2013-11-20 Syngenta Participations AG Herbicidal compositions comprising mesotrione and methods of controlling weeds in turfgrasses
EP2445347A2 (en) * 2009-06-22 2012-05-02 Basf Se Method for enhancing harvest security of crops requiring vernalization
EP2592931A4 (en) * 2010-07-13 2013-12-11 Syngenta Participations Ag SAFENER COMPOSITIONS AND METHOD FOR REDUCING MYCOTOXINES
GB201013009D0 (en) 2010-08-02 2010-09-15 Syngenta Participations Ag Agricultural method
BR112013010782A2 (pt) 2010-11-02 2016-07-12 Syngenta Participations Ag combinações pesticidas
UA115971C2 (uk) * 2011-09-16 2018-01-25 Байєр Інтеллектуал Проперті Гмбх Застосування ацилсульфонамідів для покращення врожайності рослин
EP2766347B1 (en) * 2011-10-14 2016-05-04 Bristol-Myers Squibb Company Substituted tetrahydroisoquinoline compounds as factor xia inhibitors
US10751299B2 (en) 2018-09-04 2020-08-25 Babak Ghalili Cannabinoid and menthol compositions and methods

Also Published As

Publication number Publication date
EP2964023A1 (en) 2016-01-13
JP6367245B2 (ja) 2018-08-01
JP2016510734A (ja) 2016-04-11
US20160000084A1 (en) 2016-01-07
CN105307493A (zh) 2016-02-03
US9949485B2 (en) 2018-04-24
EP2964023B1 (en) 2019-08-07
CN112120036A (zh) 2020-12-25
ES2748350T3 (es) 2020-03-16
BR112015021449B1 (pt) 2020-05-05
WO2014135468A1 (en) 2014-09-12
BR112015021449A2 (pt) 2017-07-18
PL2964023T3 (pl) 2020-01-31
CA2903624A1 (en) 2014-09-12
HUE045111T2 (hu) 2019-12-30
CA2903624C (en) 2023-03-07

Similar Documents

Publication Publication Date Title
US10301257B2 (en) Use of acylsulfonamides for improving plant yield
EP2964023B1 (en) Use of n-(2-methoxybenzoyl)-4-[methylaminocarbonyl)amino]benzenesulfonamide in combination with an insecticide or fungicide for improving plant yield
US9963431B2 (en) Use of quinoline derivatives for improving plant yield
US10435372B2 (en) Use of phenylpyrazolin-3-carboxylates for improving plant yield
AU2012307322B2 (en) Use of 5-phenyl- or 5-benzyl-2 isoxazoline-3 carboxylates for improving plant yield