RS59363B1

RS59363B1 - Upotreba inhibitora telomeraze imetelstata za lečenje mijelofibroze

Info

Publication number: RS59363B1
Authority: RS
Inventors: Monic J Stuart; Stephen Kelsey
Original assignee: Geron Corp
Priority date: 2012-12-07
Filing date: 2013-11-15
Publication date: 2019-11-29
Also published as: MY200076A; EP3646876B1; HRP20240624T1; SG10201802926XA; EP3646876A1; CN111617252A; JP2022179684A; ES2789176T3; CA2892907C; EP3456333B1; EA201590878A1; PH12019501008A1; FIC20250019I1; JP2025109842A; PT3456333T; MX2022015437A; PL3646876T3; AU2013356533B2; MX2020003276A; RS60401B1

Description

Opis

OBLAST PRONALASKA

[0001] Ovaj pronalazak se odnosi na jedinjenja inhibitore telomeraze za lečenje ili prevenciju simptoma povezanih sa mijelofibrozom.

OSNOVA PRONALASKA

[0002] Hematološki maligniteti su oblici kancera koji počinju u ćelijama tkiva koje formira krv, kao što je koštana srž, ili u ćelijama imunog sistema. Primeri hematološkog kancera su akutne i hronične leukemije, limfomi, multipli mijelom i mijelodisplastični sindromi.

[0003] Mijeloproliferativne neoplazme ili MPNs, su hematološke neoplazme koje nastaju od neoplastičnih hematopoetskih mijeloidnih progenitorskih ćelija u koštanoj srži, kao što su prekursorske ćelije crvenih krvnih zrnaca, trombocita i granulocita. Proliferacija neoplastičnih progenitorskih ćelija dovodi do prekomerne proizvodnje bilo koje kombinacije belih krvnih zrnaca, crvenih krvnih zrnaca i/ili trombocita, u zavisnosti od bolesti. Ove prekomerno proizvedene ćelije takođe mogu biti abnormalne, dovodeći do dodatnih kliničkih komplikacija. Postoje različiti tipovi hroničnih mijeloproliferativnih poremećaja. Uključeni u spektar MPN bolesti su esencijalna trombocitemija (ET), policitemija vera (PV), hronična mijelogena leukemija (CML), mijelofibroza (MF), hronična neutrofilna leukemija, hronična eozinofilna leukemija i akutna mijelogena leukemija (AML). Mijelodisplastični sindrom (MDS) je grupa simptoma koja obuhvata kancer krvi i koštane srži. Mijelodisplatični sindromi (MDS) obuhvataju bolesti kao što su, refraktorna anemija, refraktorna anemija sa prekomernim blastovima, refraktorna citopenija sa displazijom višestrukih linija, refraktorna citopenija sa displazijom jedne linije i hronična mijelomonocitna leukemija (CMML).

Esencijalna trombocitemija

[0004] Trombociti cirkulišuće krvi su bez jedra, iako oni zadržavaju male količine iRNK poreklom od megakariocite i potpuno funkcionalan biosintetski kapacitet proteina (Gnatenko et al., Blood 101, 2285-2293 (2003)). Esencijalna trombocitemija (ET) je podtip mijeloproliferativnog poremećaja, okarakterisana povećanom neoplastičnom proliferacijom megakartiocita, povećanim brojevima cirkulišućih trombocita i značajnim trombohemoragičnim događajima, ne retko neurološkim (Nimer, Blood 93, 415-416 (1999)). ET se beleži sa istom učestalošću kod muškaraca i žena, iako dodatni pik incidence kod žena pri starosti od 30 godina može da objasni očiglednu veću rasprostranjenost bolesti kod žena posle ove starosti.

Molekularna osnova ET ostaje da se utvrdi, iako je istorijski smatrana "klonalnim" poremećajem (El-Kassar et al., Blood 89, 128 (1997); "Evidence that ET is a clonal disorder with origin in a multipotent stem cell" PJ Fialkow, Blood 1981 58: 916-919). Osim prekomerne zapremine trombocita koja je očigledna u podgrupama ET trombocita, ćelije ostaju morfološki takve da se ne mogu razlikovati od njihovih normalnih parnjaka. Trenutno ne postoji funkcionalan ili dijagnostički test za ET, i ostaje da se ona dijagnostikuje isključivanjem drugih potencijalnih hematoloških poremećaja. Incidenca procenjena na 2-3 slučaja na 100,000 godišnje je su skladu sa drugim tipovima leukemije, ali su stope rasprostranjenosti najmanje deset puta više zbog niskih stopa mortaliteta povezanih sa ET.

[0005] Trenutne terapije za ET primarno se fokusiraju na prevenciji trombotičke/hemoragične pojave i obuhvataju nespecifičnu redukciju nivoa trombocita krvi. Međutim, nijedna od ovih postojećih terapija se ne fokusira specifično na neoplastične progenitorske ćelije koje dovode do maligniteta odgovornog za stanje bolesti. Na primer, lečenje ET citotoksičnom hemoterapijom smanjuje broj neoplastičnih ćelija ostavljajući umesto njih rezidualne progenitorske ćelije. Ovo rezultuje u novim neoplastičnim ćelijama koje nastaju od progenitorskih ćelija i nastavka stanja bolesti. Dodatno, mnoge individue sa ET razvijaju otpornost na tretmane prve linije kao što je hidroksiurea ili prekidaju upotrebu ovih lekova u celini zbog štetnih sporednih efekata.

Policitemija vera

[0006] Pacijenti sa policitemijom verom (PV) imaju izrazita povećanja proizvodnje crvenih krvnih zrnaca. Lečenje je usmereno ka smanjenju prekomernih brojeva crvenih krvnih zrnaca. PV može da razvije fazu kasno u svom toku koja je slična primarnoj mijelofibrozi sa citopenijama i hipoplazijom i fibrozom koštane srži. Mutacija gena za Janus kinazu 2 (JAK2) na hromozomu 9 koja izaziva povećanu proliferaciju i preživljavanje hematopoetskih prekursora in vitro identifikovana je kod većine pacijenata sa PV. Pacijenti sa PV imaju povećani rizik od kardiovaskularnih i trombotičkih događaja i transformacije u akutnu mijelogenu leukemiju ili primarnu mijelofibrozu. Tretman za PV obuhvata isprekidanu hroničnu flebotomiju za održavanje hematokrita ispod 45% kod muškaraca i 40% kod žena. Ostali mogući tretmani obuhvataju hidroksiureu, interferon-alfa i nisku dozu aspirina.

Mijelofibroza

[0007] Mijelofibroza ili MF, ili primarna mijelofibroza je mijeloproliferativna neoplazma u istom spektru bolesti kao ET. Pacijenti sa MF često nose JAK2 V617F mutaciju u svojoj koštanoj srži. Povremeno se ET razvija u MF. Inhibicija JAK2 trenutno se smatra standardom nege za MF u zemljama gde je odobren ruksolitinib (Jakafi®), inhibitor janus kinaze. Nema dokaza da inhibitori JAK2, kao što je Jakafi®, selektivno inhibiraju proliferaciju leukemijskog klona odgovornog za bolest i na taj način, oni ne moraju biti "takvi da modifikuju bolest".

Akutna mijelogena leukemija

[0008] Akutna mijelogena leukemija (AML) je kancer mijeloidne linije ćelija krvi. AML je najčešća akutna leukemija koja pogađa odraslu populaciju. Pacijenti sa AML imaju brzi rast abnormalnih belih krvnih zrnaca koje se akumuliraju u koštanoj srži i ometaju proizvodnju normalnih krvnih ćelija. Zamena normalne koštane srži leukemijskim ćelijama izaziva pad u crvenim krvnim zrncima, trombocitima i normalnim belim krvnim zrncima. Simptomi AML obuhvataju umor, kratak dah, lako dobijanje modrica i krvarenje i povećani rizik od infekcije. Kao akutna leukemija, AML brzo napreduje i tipično je fatalna u roku od nekoliko nedelja ili meseci ako se ne leči. Standard nege za AML je tretman hemoterapijom koja ciljno deluje da izazove remisiju; pacijenti mogu da prime transplant hematopoetske matične ćelije.

Mijelodisplatični sindrom

[0009] Mijelodisplastični sindrom (MDS) je grupa simptoma koja obuhvata kancer krvi i koštane srži. Mijelodisplatični sindromi (MDS) obuhvataju bolesti kao što su, refraktorna anemija, refraktorna anemija sa prekomernim blastovima, refraktorna citopenija sa displazijom višestrukih linija, refraktorna citopenija sa displazijom jedne linije i hronična mijelomonocitna leukemija. Nezrele matične ćelije krvi (blasti) ne postaju zdrava crvena krvna zrnca, bela krvna zrnca ili trombociti. Blast umire u koštanoj srži ili ubrzo pošto oni odu u krv. Ovo ostavlja manje prostora za zdrava bela krvna zrnca, crvena krvna zrnca i/ili trombocite za formiranje u koštanoj srži.

[0010] Mijelodisplastični sindromi (MDS) su kolekcija hematoloških medicinskih stanja koja obuhvataju neefikasnu proizvodnju mijeloidne klase ćelija krvi. Pacijenti sa MDS često razvijaju tešku anemiju i zahtevaju česte transfuzije krvi. Krvarenje i rizik od infekcija takođe se javlja zbog niskog broja ili disfunkcionalnih trombocita i neutrofila, respektivno. U nekim slučajevima, bolest se pogoršava i pacijent razvija citopenije (nizak broj ćelija krvi) što je uzrokovano progresivnom insuficijencijom koštane srži. U nekim slučajevima, bolest se transformiše u akutnu mijelogenu leukemiju (AML). Ako se ukupni procenat mijeloblasta koštane srži poveća preko određenog praga od (20% za WHO i 30% za FAB), tada je navedeno da se transformacija u akutnu mijelogenu leukemiju (AML) pojavila.

[0011] WO 2008/011174 opisuje postupak za lečenje mijeloproliferativnih poremećaja, mijelodisplatičnih sindroma i ostalih bolesti u kojima aktivacija JAK2 doprinosi patologiji u kojoj postupak sadrži primenu fuzionisanog derivata pirolokarbazola, pri čemu fuzionisani derivat pirolokarbazola inhibira aktivnost JAK2.

[0012] Ono šta je potrebno, prema tome, su novi tretmani za mijelodisplastične proliferativne poremećaje ili neoplazmu kao što su ET, PV, MF, CML i AML, i za mijelodisplastični sindrom koji ciljno deluje na neoplastične progenitorske ćelije odgovorne za maligni fenotip bolesti, naročito kod individua koje su otporne na ili imaju štetne događaje kao rezultat uzimanja uobičajeno prepisivanih terapija prve linije za ovaj poremećaj.

KRATAK OPIS PRONALASKA

[0013] Prema pronalasku, obezbeđen je inhibitor telomeraze, naime imetelstat ili njegove farmaceutski prihvatljive soli, za upotrebu u ublažavanju najmanje jednog simptoma koji je rezultat mijelofibroze (MF) kod individue, pri čemu, inhibitor telomeraze je imetelstat ili njegova farmaceutski prihvatljiva so. Najmanje jedan ublažen simptom može da sadrži uvećanu slezinu i bol u slezini, ranu sitost, anemiju, bol u kostima, umor, groznicu, noćno znojenje, gubitak na telesnoj težini, slabost, krvarenje iz nosa, pojavu modrica, krvarenje iz usta ili desni, krvavu stolicu ili šlog. Alternativno, najmanje jedan ublažen simptom sadrži bol u kostima, umor, groznicu, noćno znojenje, gubitak na telesnoj težini, slabost, krvarenje iz nosa, pojavu modrica, krvarenje iz usta ili desni, krvavu stolicu ili šlog.

[0014] U pronalasku, inhibitor može da redukuje proliferaciju neoplastičnih progenitorskih ćelija kod individue kojoj je postavljena dijagnoza ili za koju se sumnja da ima mijelofibrozu (MF). Inhibitor može da redukuje fibrozu koštane srži kod individue kojoj je postavljena dijagnoza ili za koju se sumnja da ima mijelofibrozu (MF), ili inhibitor može da redukuje anemiju.

[0015] Inhibitor može da obezbedi nezavisnost transfuzije crvenih krvnih zrnaca kod individue kojoj je postavljena dijagnoza ili za koju se sumnja da ima mijelofibrozu (MF) i zahteva najmanje 2 jedinice transfuzije crvenih krvnih zrnaca u poslednjem mesecu za nivo hemoglobina od manje od 85 g/L koji nije povezan sa klinički očiglednim krvarenjem.

[0016] Ublaženi simptom može biti palpabilna splenomegalija slezine koja je najmanje 10 cm na početku kod individue kojoj je postavljena dijagnoza ili za koju se sumnja da ima mijelofibrozu (MF), pri čemu je palpabilna splenomegalija slezine smanjena za 50% ili više.

[0017] Ublaženi simptom može biti palpabilna splenomegalija slezine koja je palpabilna na više od 5 cm na početku kod individue kojoj je postavljena dijagnoza ili za koju se sumnja da ima mijelofibrozu (MF), pri čemu slezina postaje nepalpabilna.

[0018] Prema pronalasku, individua pogodno nosi V617F mutaciju dobitka funkcije u genu za Janus kinazu 2 (JAK2) i upotreba inhibitora telomeraze smanjuje procenat JAK2 V617F alelskog opterećenja u individui.

[0019] Individua može biti rezistentna ili intolerantna na prethodnu terapiju koja nije zasnovana na inhibitoru telomeraze. Pogodno, inhibitor telomeraze je za primenu sa farmaceutski prihvatljivim ekscipijensom.

[0020] Inhibitor telomeraze može biti za oralnu, intravensku, subkutanu, intramuskularnu, topikalnu, intraperitonealnu, intranazalnu, inhalacionu ili intraokularnu primenu. U pronalasku, jedna ili više neoplastičnih progenitorskih ćelija mogu biti dovedene u kontakt sa inhibitorom telomeraze.

[0021] Efikasna količina inhibitora telomeraze može biti 6.5 mg/kg do 11.7 mg/kg. Alternativno, efikasna količina inhibitora telomeraze može biti 7.5 mg/kg do 9.4 mg/kg ili efikasna količina inhibitora telomeraze može biti 9.5 mg/kg do 11.7 mg/kg.

[0022] Pogodno, inhibitor telomeraze ne inhibira rast megakariocite zavisan od citokina. Pogodno, inhibitor telomeraze inhibira rast megakariocite zavisan od citokina.

[0023] Inhibitor telomeraze može da inhibira CFU-mega, izborno pri čemu je inhibicija CFU-Mega nezavisna od redukcije u JAK2 alelskom opterećenju.

[0024] Inhibitor telomeraze može biti imetelstat natrijum, izborno pri čemu efikasna količina inhibitora telomeraze može biti 6.5 mg/kg do 11.7 mg/kg, ili 7.5 mg/kg do 9.4 mg/kg, ili 9.5 mg/kg do 11.7 mg/kg.

[0025] Objava ovde opisuje, pored ostalog, postupke za upotrebu inhibitora telomeraze za lečenje i ublažavanje simptoma povezanih sa mijeloproliferativnim neoplazmama kao što su esencijalna trombocitemija (ET), policitemija vera (PV), mijelofibroza (MF) i akutna mijelogena leukemija (AML) ciljnim delovanjem na neoplastične progenitorske ćelije karakteristične za ove bolesti. Objava ovde takođe opisuje, pored ostalog, postupke za upotrebu inhibitora telomeraze za lečenje i ublažavanje simptoma povezanih sa mijelodisplastičnim sindromima (MDS) kao što su, na primer, refraktorna anemija, refraktorna anemija sa prekomernim blastovima, refraktorna citopenija sa displazijom višestrukih linija, refraktorna citopenija sa displazijom jedne linije i hronična mijelomonocitna leukemija, ciljnim delovanjem na neoplastične progenitorske ćelije odgovorne za proizvodnju abnormalno visokih brojeva ćelija karakterističnih za ove bolesti.

[0026] Prema tome, ovde su opisani postupci za ublažavanje najmanje jednog simptoma povezanog sa mijeloproliferativnim neoplazmama kod individue kod koje postoji potreba za tim, pri čemu postupak sadrži: primenu klinički efikasne količine inhibitora telomeraze na individuu, pri čemu primena inhibitora telomeraze ublažava najmanje jedan simptom povezan sa mijeloproliferativnim neoplazmama. U nekim slučajevima, simptom sadrži glavobolju, vrtoglavicu ili omaglicu, bol u grudima, slabost, onesvešćivanje, promene u vidu, utrnulost ili bockanje ekstremiteta, crvenilo, pulsirajući bol ili bol u vidu pečenja u ekstremitetima (eritromelalgiju), uvećanu slezinu, krvarenje iz nosa, pojavu modrica, krvarenje iz usta ili desni, krvavu stolicu ili šlog. U nekim slučajevima, mijeloproliferativne neoplazme su, na primer, esencijalna trombocitemija (ET), policitemija vera (PV), mijelofibroza (MF) i akutna mijelogena leukemija (AML). U nekim slučajevima bilo kojih od slučajeva koji su ovde dati, inhibitor telomeraze sadrži oligonukleotid. U nekim slučajevima, oligonukleotid je komplementaran sa RNK komponentom telomeraze. U nekim slučajevima, oligonukleotid je 10-20 baznih parova u dužinu. U nekim slučajevima, oligonukleotid sadrži sekvencu TAGGGTTAGACAA. U nekim slučajevima bilo kojih od slučajeva koji su ovde dati, oligonukleotid sadrži najmanje jednu N3’ → P5’ tiofosforamidat internukleozidnu vezu. U nekim slučajevima bilo kojih od slučajeva koji su ovde dati, oligonukleotid sadrži N3’ → P5’ tiofosforamidat internukleozidne veze. U nekim slučajevima bilo kojih od slučajeva koji su ovde navedeni, oligonukleotid dalje sadrži lipidnu grupu vezanu za 5’ i/ili 3’ kraj oligonukleotida. U nekim slučajevima bilo kojih od slučajeva koji su ovde dati, lipidna grupa je vezana za 5’ i/ili 3’ kraj oligonukleotida preko linkera. U nekim slučajevima, linker je glicerol ili aminoglicerol linker. U nekim slučajevima bilo kojih od slučajeva koji su ovde dati, lipidna grupa je palmitoil (C16) grupa. U nekim slučajevima bilo kojih od slučajeva koji su ovde dati, inhibitor telomeraze je imetelstat. U nekim slučajevima bilo kojih od slučajeva koji su ovde dati, inhibitor telomeraze se primenjuje sa farmaceutski prihvatljivim ekscipijensom. U nekim slučajevima bilo kojih od slučajeva koji su ovde dati, inhibitor telomeraze je formulisan za oralnu, intravensku, subkutanu, intramuskularnu, topikalnu, intraperitonealnu, intranazalnu, inhalacionu ili intraokularnu primenu. U nekim slučajevima bilo kojih od slučajeva koji su ovde dati, primena terapeutski efikasne količine inhibitora telomeraze sadrži dovođenje u kontakt jedne ili više neoplastičnih progenitorskih ćelija sa inhibitorom telomeraze. U nekim slučajevima bilo kojih od slučajeva koji su ovde dati, efikasna količina inhibitora telomeraze je 7.5 mg/kg do 9.3 mg/kg. U nekim slučajevima bilo kojih od slučajeva koji su ovde dati, efikasna količina inhibitora telomeraze je 9.5 mg/kg do 11.7 mg/kg. U nekim slučajevima, efikasna količina inhibitora telomeraze je 6.5 mg/kg do 11.7 mg/kg. U nekim slučajevima, efikasna količina inhibitora telomeraze je 7.5 mg/kg do 11.7 mg/kg. U nekim slučajevima, efikasna količina inhibitora telomeraze je 7.5 mg/kg do 9.4 mg/kg. U nekim slučajevima bilo kojih od slučajeva koji su ovde dati, primena inhibitora telomeraze ne inhibira rast megakariocite zavisan od citokina. U nekim slučajevima bilo kojih od slučajeva koji su ovde dati, individua nosi V617F mutaciju dobitka funkcije u genu za Janus kinazu 2 (JAK2). U nekim slučajevima, primena inhibitora telomeraze smanjuje procenat JAK2 V617F alelskog opterećenja u individui. U nekim slučajevima bilo kojih od slučajeva koji su ovde dati, primena inhibitora telomeraze inhibira rast megakariocite zavisan od citokina. U nekim slučajevima bilo kojih od slučajeva koji su ovde dati, primena inhibitora telomeraze inhibira CFU-mega. U nekim slučajevima, inhibicija CFU-Mega je nezavisna od redukcije u JAK2 alelskom opterećenju. U nekim slučajevima, individua je rezistentna ili intolerantna na prethodnu terapiju na bazi inhibitora telomeraze. U nekim slučajevima, individua je čovek.

[0027] Prema tome, ovde su opisani postupci za ublažavanje najmanje jednog simptoma povezanog sa esencijalnom trombocitemijom u individui kod koje postoji potreba za tim, pri čemu postupak sadrži: primenu klinički efikasne količine inhibitora telomeraze na individuu, pri čemu primena inhibitora telomeraze ublažava najmanje jedan simptom povezan sa esencijalnom trombocitemijom. U nekim slučajevima, simptom sadrži glavobolju, vrtoglavicu ili omaglicu, bol u grudima, slabost, onesvešćivanje, promene u vidu, utrnulost ili bockanje ekstremiteta, crvenilo, pulsirajući bol ili bol u vidu pečenja u ekstremitetima (eritromelalgiju), uvećanu slezinu, krvarenje iz nosa, pojavu modrica, krvarenje iz usta ili desni, krvavu stolicu ili šlog. U nekim slučajevima bilo kojih od slučajeva koji su ovde dati, inhibitor telomeraze sadrži oligonukleotid. U nekim slučajevima, oligonukleotid je komplementaran sa RNK komponentom telomeraze. U nekim slučajevima, oligonukleotid je 10-20 baznih parova u dužinu. U nekim slučajevima, primerima izvođenja, oligonukleotid sadrži sekvencu TAGGGTTAGACAA. U nekim slučajevima bilo kojih od slučajeva koji su ovde dati, oligonukleotid sadrži najmanje jednu N3’ → P5’ tiofosforoamidatnu internukleozidnu vezu. U nekim slučajevima bilo kojih od slučajeva koji su ovde dati, oligonukleotid sadrži N3’ → P5’ tiofosforoamidatne internukleozidne veze. U nekim slučajevima bilo kojih od slučajeva koji su ovde dati, oligonukleotid dalje sadrži lipidnu grupu vezanu za 5’ i/ili 3’ kraj oligonukleotida. U nekim slučajevima bilo kojih od slučajeva koji su ovde dati, lipidna grupa je vezana za 5’ i/ili 3’ kraj oligonukleotida preko linkera. U nekim slučajevima, linker je glicerol ili aminoglicerol linker. U nekim slučajevima bilo kojih od slučajeva koji su ovde dati, lipidna grupa je palmitoil (C16) grupa. U nekim slučajevima bilo kojih od slučajeva koji su ovde dati, inhibitor telomeraze je imetelstat. U nekim slučajevima bilo kojih od slučajeva koji su ovde dati, inhibitor telomeraze se primenjuje sa farmaceutski prihvatljivim ekscipijensom. U nekim slučajevima bilo kojih od slučajeva koji su ovde dati, inhibitor telomeraze je formulisan za oralnu, intravensku, subkutanu, intramuskularnu, topikalnu, intraperitonealnu, intranazalnu, inhalacionu ili intraokularnu primenu. U nekim slučajevima bilo kojih od slučajeva koji su ovde dati, primena terapeutski efikasne količine inhibitora telomeraze sadrži dovođenje u kontakt jedne ili više neoplastičnih progenitorskih ćelija sa inhibitorom telomeraze. U nekim slučajevima bilo kojih od slučajeva koji su ovde dati, efikasna količina inhibitora telomeraze je 7.5 mg/kg do 9.3 mg/kg. U nekim slučajevima bilo kojih od slučajeva koji su ovde dati, efikasna količina inhibitora telomeraze je 9.5 mg/kg do 11.7 mg/kg. U nekim slučajevima, efikasna količina inhibitora telomeraze je 6.5 mg/kg do 11.7 mg/kg. U nekim slučajevima, efikasna količina inhibitora telomeraze je 7.5 mg/kg do 11.7 mg/kg. U nekim slučajevima, efikasna količina inhibitora telomeraze je 7.5 mg/kg do 9.4 mg/kg. U nekim slučajevima bilo kojih od slučajeva koji su ovde dati, primena inhibitora telomeraze ne inhibitora rasta megakariocita zavisnog od citokina. U nekim slučajevima bilo kojih od slučajeva koji su ovde dati, individua nosi V617F mutaciju za dobitak funkcije u genu Janus kinaze 2 (JAK2). U nekim slučajevima, primena inhibitora telomeraze smanjuje procenat JAK2 V617F alelsko opterećenje u individui. U nekim slučajevima bilo kojih od slučajeva koji su ovde dati, primena inhibitora telomeraze inhibira rast megakariocita zavisnog od citokina. U nekim slučajevima bilo kojih od slučajeva koji su ovde dati, primena inhibitora telomeraze inhibira CFU-mega. U nekim slučajevima, inhibicija CFU-Mega je nezavisna od redukcije u JAK2 alelskom opterećenju. U nekim slučajevima, individua je rezistentna ili intolerantna na prethodnu terapiju koja nije na bazi inhibitora telomeraze. U nekim slučajevima, prethodna terapija koja nije na bazi inhibitora telomeraze je hidroksiurea, anagrelid ili Interferon α-2B. U nekim slučajevima, individua je čovek.

[0028] Ovde su takođe opisani postupci za redukciju proliferacije neoplastičnih progenitorskih ćelija kod individue kojoj je postavljena dijagnoza ili za koju se sumnja da ima mijeloproliferativne neoplazme ili mijelodisplastični sindrom, pri čemu postupak sadrži: primenu klinički efikasne količine inhibitora telomeraze na individuu, pri čemu primena inhibitora telomeraze redukuje proliferaciju neoplastične progenitorske ćelije u individui. U nekim slučajevima, mijeloproliferativne neoplazme su, na primer, esencijalna trombocitemija (ET), policitemija vera (PV), mijelofibroza (MF) i akutna mijelogena leukemija (AML). U nekim slučajevima, za ET redukovana proliferacija neoplastične progenitorske ćelije rezultuje u broju trombocita manjem od oko 600 x 103 / µL u krvi indivudue. U nekim slučajevima, redukovana proliferacija neoplastične progenitorske ćelije rezultuje u broju trombocita manjem od oko 400 x 103 / µL u krvi individue. U nekim slučajevima bilo kojih od slučajeva koji su ovde dati, individua nema tromboembolijski događaj. U nekim slučajevima bilo kojih od slučajeva koji su ovde dati, redukovana proliferacija neoplastične ćelije koja rezultuje u broju trombocita manjem od oko 400 x 103 / µL u krvi individue javlja se u roku od 2 meseca ili manje posle početka primene inhibitora telomeraze. U nekim slučajevima bilo kojih od slučajeva koji su ovde dati, redukovana proliferacija neoplastične ćelije koja rezultuje u broju trombocita manjem od oko 400 x 103 / µL u krvi individue javlja se u roku od 1 meseca ili manje posle početka primene inhibitora telomeraze. U nekim slučajevima, individua je rezistentna ili intolerantna na prethodnu terapiju koja nije na bazi inhibitora telomeraze. U nekim slučajevima, kao što je za MF, redukovana proliferacija neoplastične progenitorske ćelije rezultuje u broju trombocita većem od oko 100 x 109 / L u krvi individue. U nekim slučajevima, kao što je za MF, redukovana proliferacija neoplastične progenitorske ćelije rezultuje u modifikovanom nivou hemoglobina od najmanje 90g/L, ili 100g/L ili 110g/L ili 120g/L. U nekim slučajevima, kao što je za MF, redukovana proliferacija neoplastične progenitorske ćelije rezultuje u modifikovanom apsolutnom broju neutrofila od najmanje 1.0 x 109/L ili najmanje 2.0 x 109/L. U nekim slučajevima bilo kojih od slučajeva koji su ovde dati, inhibitor telomeraze sadrži oligonukleotid. U nekim slučajevima, oligonukleotid je komplementaran sa RNK komponentom telomeraze. U nekim slučajevima, oligonukleotid je 10-20 baznih parova u dužinu. U nekim slučajevima, oligonukleotid sadrži sekvencu TAGGGTTAGACAA. U nekim slučajevima bilo kojih od slučajeva koji su ovde dati, oligonukleotid sadrži najmanje jednu N3’ → P5’ tiofosforoamidatnu internukleozidnu vezu. U nekim slučajevima bilo kojih od slučajeva koji su ovde dati, oligonukleotid sadrži N3’ → P5’ tiofosforoamidatne internukleozidne veze. U nekim slučajevima bilo kojih od slučajeva koji su ovde dati, oligonukleotid dalje sadrži lipidnu grupu vezanu za 5’ i/ili 3’ kraj oligonukleotida. U nekim slučajevima bilo kojih od slučajeva koji su ovde dati, lipidna grupa je vezana za 5’ i/ili 3’ kraj oligonukleotida preko linkera. U nekim slučajevima, linker je glicerol ili aminoglicerol linker. U nekim slučajevima bilo kojih od slučajeva koji su ovde dati, lipidna grupa je palmitoil (C16) grupa. U nekim slučajevima bilo kojih od slučajeva koji su ovde dati, inhibitor telomeraze je imetelstat. U nekim slučajevima bilo kojih od slučajeva koji su ovde dati, inhibitor telomeraze se primenjuje sa farmaceutski prihvatljivim ekscipijensom. U nekim slučajevima bilo kojih od slučajeva koji su ovde dati, inhibitor telomeraze je formulisan za oralnu, intravensku, subkutanu, intramuskularnu, topikalnu, intraperitonealnu, intranazalnu, inhalacionu ili intraokularnu primenu. U nekim slučajevima bilo kojih od slučajeva koji su ovde dati, primena terapeutski efikasne količine inhibitora telomeraze sadrži dovođenje u dodir jedne ili više neoplastičnih progenitorskih ćelija sa inhibitorom telomeraze. U nekim slučajevima bilo kojih od slučajeva koji su ovde dati, efikasna količina inhibitora telomeraze je 7.5 mg/kg do 9.3 mg/kg. U nekim slučajevima bilo kojih od slučajeva koji su ovde dati, efikasna količina inhibitora telomeraze je 9.5 mg/kg do 11.7 mg/kg. U nekim slučajevima, efikasna količina inhibitora telomeraze je 6.5 mg/kg do 11.7 mg/kg. U nekim slučajevima, efikasna količina inhibitora telomeraze je 7.5 mg/kg do 11.7 mg/kg. U nekim slučajevima, efikasna količina inhibitora telomeraze je 7.5 mg/kg do 9.4 mg/kg. U nekim slučajevima bilo kojih od slučajeva koji su ovde dati, primena inhibitora telomeraze ne inhibira rast megakariocite zavisan od citokina. U nekim slučajevima bilo kojih od slučajeva koji su ovde dati, individua nosi V617F mutaciju za dobitak funkcije u genu za Janus kinazu 2 (JAK2). U nekim slučajevima, primena inhibitora telomeraze smanjuje procenat JAK2 V617F alelskog opterećenja u individui. U nekim slučajevima bilo kojih od slučajeva koji su ovde dati, primena inhibitora telomeraze inhibira rast megakariocite zavisan od citokina. U nekim slučajevima bilo kojih od slučajeva koji su ovde dati, primena inhibitora telomeraze inhibira CFU-mega. U nekim slučajevima, inhibicija CFU-Mega je nezavisna od redukcije u JAK2 alelskom opterećenju. U nekim slučajevima, individua je čovek.

[0029] Ovde su takođe opisani postupci za redukciju proliferacije neoplastične progenitorske ćelije u individui kojoj je postavljena dijagnoza ili za koju se sumnja da ima esencijalnu trombocitemiju, pri čemu postupak sadrži: primenu klinički efikasne količine inhibitora telomeraze na individuu, pri čemu primena inhibitora telomeraze smanjuje proliferaciju neoplastične progenitorske ćelije u individui. U nekim slučajevima, redukovana proliferacija neoplastične progenitorske ćelije rezultuje u broju trombocita manjem od oko 600 x 10<3>/ µL u krvi individue. U nekim slučajevima, redukovana proliferacija neoplastične progenitorske ćelije rezultuje u broju trombocita manjem od oko 400 x 103 / µL u krvi individue. U nekim slučajevima bilo kojeg primera izvođenja oji je ovde dat, individua nema tromboembolijski događaj. U nekim slučajevima bilo kojih od slučajeva koji su ovde dati, redukovana proliferacija neoplastične ćelije koja rezultuje u broju trombocita manjem od oko 400 x 10<3>/ µL u krvi individue javlja se u roku od 2 meseca ili manjem posle početka primene inhibitora telomeraze. U nekim slučajevima bilo kojih od slučajeva koji su ovde dati, redukovana proliferacija neoplastične ćelije koja rezultuje u broju trombocita manjem od oko 400 x 10<3>/ µL u krvi individue javlja se u roku od 1 meseca ili manjem posle početka primene inhibitora telomeraze. U nekim slučajevima, individua je rezistentna ili intolerantna na prethodnu terapiju koja nije na bazi inhibitora telomeraze. U nekim slučajevima, prethodna terapija koja nije na bazi inhibitora telomeraze je hidroksiurea, anagrelid ili Interferon α-2B. U nekim slučajevima bilo kojih od slučajeva koji su ovde dati, inhibitor telomeraze sadrži oligonukleotid. U nekim slučajevima, oligonukleotid je komplementaran sa RNK komponentom telomeraze. U nekim slučajevima, oligonukleotid je 10-20 baznih parova u dužinu. U nekim slučajevima, oligonukleotid sadrži sekvencu TAGGGTTAGACAA. U nekim slučajevima bilo kojih od slučajeva koji su ovde dati, oligonukleotid sadrži najmanje jednu N3’ → P5’ tiofosforoamidatnu internukleozidnu vezu. U nekim slučajevima bilo kojih od slučajeva koji su ovde dati, oligonukleotid sadrži N3’ → P5’ tiofosforoamidatne internukleozidne veze. U nekim slučajevima bilo kojih od slučajeva koji su ovde dati, oligonukleotid dalje sadrži lipidnu grupu vezanu za 5’ i/ili 3’ kraj oligonukleotida. U nekim slučajevima bilo kojih od slučajeva koji su ovde dati, lipidna grupa je vezana za 5’ i/ili 3’ kraj oligonukleotida preko linkera. U nekim slučajevima, linker je glicerol ili aminoglicerol linker. U nekim slučajevima bilo kojih od slučajeva koji su ovde dati, lipidna grupa je palmitoil (C16) grupa. U nekim slučajevima bilo kojih od slučajeva koji su ovde dati, inhibitor telomeraze je imetelstat. U nekim slučajevima bilo kojih od slučajeva koji su ovde dati, inhibitor telomeraze se primenjuje sa farmaceutski prihvatljivim ekscipijensom. U nekim slučajevima bilo kojih od slučajeva koji su ovde dati, inhibitor telomeraze je formulisan za oralnu, intravensku, subkutanu, intramuskularnu, topikalnu, intraperitonealnu, intranazalnu, inhalacionu ili intraokularnu primenu. U nekim slučajevima bilo kojih od slučajeva koji su ovde dati, primena terapeutski efikasne količine inhibitora telomeraze sadrži dovođenje u kontakt jedne ili više neoplastičnih progenitorskih ćelija sa inhibitorom telomeraze. U nekim slučajevima bilo kojih od slučajeva koji su ovde dati, efikasna količina inhibitora telomeraze je 7.5 mg/kg do 9.3 mg/kg. U nekim slučajevima bilo kojih od slučajeva koji su ovde dati, efikasna količina inhibitora telomeraze je 9.5 mg/kg do 11.7 mg/kg. U nekim slučajevima, efikasna količina inhibitora telomeraze je 6.5 mg/kg do 11.7 mg/kg. U nekim slučajevima, efikasna količina inhibitora telomeraze je 7.5 mg/kg do 11.7 mg/kg. U nekim slučajevima, efikasna količina inhibitora telomeraze je 7.5 mg/kg do 9.4 mg/kg. U nekim slučajevima bilo kojih od slučajeva koji su ovde dati, primena inhibitora telomeraze ne inhibira rast megakariocita zavisnog od citokina. U nekim slučajevima bilo kojih od slučajeva koji su ovde dati, individua nosi V617F mutaciju dobitka funkcije u genu za Janus kinazu 2 (JAK2). U nekim slučajevima, primena inhibitora telomeraze smanjuje procenat JAK2 V617F alelskog opterećenja u individui. U nekim slučajevima bilo kojih od slučajeva koji su ovde dati, primena inhibitora telomeraze inhibira rast megakariocite zavisan od citokina. U nekim slučajevima bilo kojih od slučajeva koji su ovde dati, primena inhibitora telomeraze inhibira CFU-mega. U nekim slučajevima, inhibicija CFU-Mega je nezavisna od redukcije u JAK2 alelskom opterećenju. U nekim slučajevima, individua je čovek.

[0030] Ovde su takođe opisani postupci za održavanje broja trombocita manjim od oko 400 x 10<3>/ µL u krvi individue kojoj je postavljena dijagnoza ili za koju se sumnja da ima esencijalnu trombocitemiju, pri čemu postupak sadrži: primenu klinički efikasne količine inhibitora telomeraze na individuu, pri čemu primena inhibitora telomeraze održava broj trombocita manjim od oko 400 x 103 / µL u individui. U nekim slučajevima, inhibitor telomeraze se primenjuje ne više od jednom svake dve nedelje. U drugim slučajevima, inhibitor telomeraze se primenjuje za održavanje broja trombocita od između oko 150 x 10<3>/ µL do oko 400 x 10<3>/ µL u krvi individue. U nekim slučajevima bilo kojih od slučajeva koji su ovde dati, inhibitor telomeraze sadrži oligonukleotid. U nekim slučajevima, oligonukleotid je komplementaran sa RNK komponentom telomeraze. U nekim slučajevima, oligonukleotid je 10-20 baznih parova u dužinu. U nekim slučajevima, oligonukleotid sadrži sekvencu TAGGGTTAGACAA. U nekim slučajevima bilo kojih od slučajeva koji su ovde dati, oligonukleotid sadrži najmanje jednu N3’ → P5’ tiofosforoamidatnu internukleozidnu vezu. U nekim slučajevima bilo kojih od slučajeva koji su ovde dati, oligonukleotid sadrži N3’ → P5’ tiofosforoamidatne internukleozidne veze. U nekim slučajevima bilo kojih od slučajeva koji su ovde dati, oligonukleotid dalje sadrži lipidnu grupu vezanu za 5’ i/ili 3’ kraj oligonukleotida. U nekim slučajevima bilo kojih od slučajeva koji su ovde dati, lipidna grupa je vezana za 5’ i/ili 3’ kraj oligonukleotida preko linkera. U nekim slučajevima, linker je glicerol ili aminoglicerol linker. U nekim slučajevima bilo kojih od slučajeva koji su ovde dati, lipidna grupa je palmitoil (C16) grupa. U nekim slučajevima bilo kojih od slučajeva koji su ovde dati, inhibitor telomeraze je imetelstat. U nekim slučajevima bilo kojih od slučajeva koji su ovde dati, inhibitor telomeraze se primenjuje sa farmaceutski prihvatljivim ekscipijensom. U nekim slučajevima bilo kojih od slučajeva koji su ovde dati, inhibitor telomeraze je formulisan za oralnu, intravensku, subkutanu, intramuskularnu, topikalnu, intraperitonealnu, intranazalnu, inhalacionu ili intraokularnu primenu. U nekim slučajevima bilo kojih od slučajeva koji su ovde dati, primena terapeutski efikasne količine inhibitora telomeraze sadrži dovođenje u kontakt jedne ili više neoplastičnih progenitorskih ćelija sa inhibitorom telomeraze. U nekim slučajevima bilo kojih od slučajeva koji su ovde dati, efikasna količina inhibitora telomeraze je 7.5 mg/kg do 9.3 mg/kg. U nekim slučajevima bilo kojih od slučajeva koji su ovde dati, efikasna količina inhibitora telomeraze je 9.5 mg/kg do 11.7 mg/kg. U nekim slučajevima, efikasna količina inhibitora telomeraze je 6.5 mg/kg do 11.7 mg/kg. U nekim slučajevima, efikasna količina inhibitora telomeraze je 7.5 mg/kg do 11.7 mg/kg. U nekim slučajevima, efikasna količina inhibitora telomeraze je 7.5 mg/kg do 9.4 mg/kg. U nekim slučajevima bilo kojih od slučajeva koji su ovde dati, primena inhibitora telomeraze ne inhibira rast megakariocite zavisne od citokina. U nekim slučajevima bilo kojih od slučajeva koji su ovde dati, individua nosi V617F mutaciju za dobitak funkcije u genu za Janus kinazu 2 (JAK2). U nekim slučajevima, primena inhibitora telomeraze smanjuje procenat JAK2 V617F alelskog opterećenja u individui. U nekim slučajevima bilo kojih od slučajeva koji su ovde dati, primena inhibitora telomeraze inhibira rast megakariocite zavisne od citokina. U nekim slučajevima bilo kojih od slučajeva koji su ovde dati, primena inhibitora telomeraze inhibira CFU-mega. U nekim slučajevima, inhibicija CFU-Mega je nezavisna od redukcije u JAK2 alelskom opterećenju. U nekim slučajevima, individua je rezistentna ili intolerantna na prethodnu terapiju koja nije na bazi inhibitora telomeraze. U nekim slučajevima, prethodna terapija koja nije na bazi inhibitora telomeraze je hidroksiurea, anagrelid ili Interferon α-2B. U nekim slučajevima, individua je čovek.

[0031] Ovde su takođe opisani postupci za ublažavanje najmanje jednog simptoma povezanog sa policitemijom verom (PV) u individui kod koje postoji potreba za tim, pri čemu postupak sadrži: primenu klinički efikasne količine inhibitora telomeraze na individuu, pri čemu primena inhibitora telomeraze ublažava najmanje jedan simptom povezan sa policitemijom verom. U nekim slučajevima, simptom sadrži glavobolju, vrtoglavicu ili omaglicu, bol u grudima, slabost, onesvešćivanje, promene u vidu, utrnulost ili bockanje ekstremiteta, kratak dah, slabost ili osećaj umora, uvećanu slezinu, krvarenje iz nosa, pojava modrica, krvarenje iz usta ili desni, ili krvava stolica. U nekim slučajevima bilo kojih od slučajeva koji su ovde dati, inhibitor telomeraze sadrži oligonukleotid. U nekim slučajevima, oligonukleotid je komplementaran sa RNK komponentom telomeraze. U nekim slučajevima, oligonukleotid je 10-20 baznih parova u dužinu. U nekim slučajevima, oligonukleotid sadrži sekvencu TAGGGTTAGACAA. U nekim slučajevima bilo kojih od slučajeva koji su ovde dati, oligonukleotid sadrži najmanje jednu N3’ → P5’ tiofosforoamidatnu internukleozidnu vezu. U nekim slučajevima bilo kojih od slučajeva koji su ovde dati, oligonukleotid sadrži N3’ → P5’ tiofosforoamidatne internukleozidne veze. U nekim slučajevima bilo kojih od slučajeva koji su ovde dati, oligonukleotid dalje sadrži lipidnu grupu vezanu za 5’ i/ili 3’ kraj oligonukleotida. U nekim slučajevima bilo kojih od slučajeva koji su ovde dati, lipidna grupa je vezana za 5’ i/ili 3’ kraj oligonukleotida preko linkera. U nekim slučajevima, linker je glicerol ili aminoglicerol linker. U nekim slučajevima bilo kojih od slučajeva koji su ovde dati, lipidna grupa je palmitoil (C16) grupa. U nekim slučajevima bilo kojih od slučajeva koji su ovde dati, inhibitor telomeraze je imetelstat. U nekim slučajevima bilo kojih od slučajeva koji su ovde dati, inhibitor telomeraze se primenjuje sa farmaceutski prihvatljivim ekscipijensom. U nekim slučajevima bilo kojih od slučajeva koji su ovde dati, inhibitor telomeraze je formulisan za oralnu, intravensku, subkutanu, intramuskularnu, topikalnu, intraperitonealnu, intranazalnu, inhalacionu ili intraokularnu primenu. U nekim slučajevima bilo kojih od slučajeva koji su ovde dati, primena terapeutski efikasne količine inhibitora telomeraze sadrži dovođenje u kontakt jedne ili više neoplastičnih progenitorskih ćelija sa inhibitorom telomeraze. U nekim slučajevima bilo kojih od slučajeva koji su ovde dati, efikasna količina inhibitora telomeraze je 7.5 mg/kg do 9.3 mg/kg. U nekim slučajevima bilo kojih od slučajeva koji su ovde dati, efikasna količina inhibitora telomeraze je 9.5 mg/kg do 11.7 mg/kg. U nekim slučajevima, efikasna količina inhibitora telomeraze je 6.5 mg/kg do 11.7 mg/kg. U nekim slučajevima, efikasna količina inhibitora telomeraze je 7.5 mg/kg do 11.7 mg/kg. U nekim slučajevima, efikasna količina inhibitora telomeraze je 7.5 mg/kg do 9.4 mg/kg. U nekim slučajevima bilo kojih od slučajeva koji su ovde dati, primena inhibitora telomeraze inhibira rast eritroida. U nekim slučajevima bilo kojih od slučajeva koji su ovde dati, primena inhibitora telomeraze inhibira CFU-eritroid. U nekim slučajevima bilo kojih od slučajeva koji su ovde dati, individua nosi V617F mutaciju za dobitak funkcije u genu za Janus kinazu 2 (JAK2). U nekim slučajevima, primena inhibitora telomeraze smanjuje procenat JAK2 V617F alelskog opterećenja u individui. U nekim slučajevima, individua je rezistentna ili intoleranta na prethodnu terapiju koja nije na bazi inhibitora telomeraze. U nekim slučajevima, individua je čovek.

[0032] Ovde su takođe opisani postupci za ublažavanje najmanje jednog simptoma povezanog sa mijelofibrozom kod individue kod koje postoji potreba za tim, pri čemu postupak sadrži: primenu klinički efikasne količine inhibitora telomeraze na individuu, pri čemu primena inhibitora telomeraze ublažava najmanje jedan simptom povezan sa mijelofibrozom. U nekim slučajevima, simptom sadrži uvećanu slezinu i bol u slezini, ranu sitost, anemiju, bol u kostima, umor, groznicu, noćno znojenje, gubitak na telesnoj težini, slabost, onesvešćivanje, krvarenje iz nosa, pojavu modrica, krvarenje iz usta ili desni, krvavu stolicu ili šlog. U nekim slučajevima bilo kojih od slučajeva koji su ovde dati, inhibitor telomeraze sadrži oligonukleotid. U nekim slučajevima, oligonukleotid je komplementaran sa RNK komponentom telomeraze. U nekim slučajevima, oligonukleotid je 10-20 baznih parova u dužinu. U nekim slučajevima, oligonukleotid sadrži sekvencu TAGGGTTAGACAA. U nekim slučajevima bilo kojih od slučajeva koji su ovde dati, oligonukleotid sadrži najmanje jednu N3’ → P5’ tiofosforoamidatnu internukleozidnu vezu. U nekim slučajevima bilo kojih od slučajeva koji su ovde dati, oligonukleotid sadrži N3’ → P5’ tiofosforoamidatne internukleozidne veze. U nekim slučajevima bilo kojih od slučajeva koji su ovde dati, oligonukleotid dalje sadrži lipidnu grupu vezanu za 5’ i/ili 3’ kraj oligonukleotida. U nekim slučajevima bilo kojih od slučajeva koji su ovde dati, lipidna grupa je vezana za 5’ i/ili 3’ kraj oligonukleotida preko linkera. U nekim slučajevima, linker je glicerol ili aminoglicerol linker. U nekim slučajevima bilo kojih od slučajeva koji su ovde dati, lipidna grupa je palmitoil (C16) grupa. U nekim slučajevima bilo kojih od slučajeva koji su ovde dati, inhibitor telomeraze je imetelstat. U nekim slučajevima bilo kojih od slučajeva koji su ovde dati, inhibitor telomeraze se primenjuje sa farmaceutski prihvatljivim ekscipijensom. U nekim slučajevima bilo kojih od slučajeva koji su ovde dati, inhibitor telomeraze je formulisan za oralnu, intravensku, subkutanu, intramuskularnu, topikalnu, intraperitonealnu, intranazalnu, inhalacionu ili intraokularnu primenu. U nekim slučajevima bilo kojih od slučajeva koji su ovde dati, primena terapeutski efikasne količine inhibitora telomeraze sadrži dovođenje u kontakt jedne ili više neoplastičnih progenitorskih ćelija sa inhibitorom telomeraze. U nekim slučajevima bilo kojih od slučajeva koji su ovde dati, efikasna količina inhibitora telomeraze je 7.5 mg/kg do 9.3 mg/kg. U nekim slučajevima bilo kojih od slučajeva koji su ovde dati, efikasna količina inhibitora telomeraze je 9.5 mg/kg do 11.7 mg/kg. U nekim slučajevima, efikasna količina inhibitora telomeraze je 6.5 mg/kg do 11.7 mg/kg. U nekim slučajevima, efikasna količina inhibitora telomeraze je 7.5 mg/kg do 11.7 mg/kg. U nekim slučajevima, efikasna količina inhibitora telomeraze je 7.5 mg/kg do 9.4 mg/kg. U nekim slučajevima bilo kojih od slučajeva koji su ovde dati, primena inhibitora telomeraze ne inhibira rast megakariocite zavisan od citokina. U nekim slučajevima bilo kojih od slučajeva koji su ovde dati, inividua nosi V617F mutaciju za dobitak funkcije u genu za Janus kinazu 2 (JAK2). U nekim slučajevima, primena inhibitora telomeraze smanjuje procenat JAK2 V617F alelskog opterećenja u individui. U nekim slučajevima bilo kojih od slučajeva koji su ovde dati, primena inhibitora telomeraze inhibira rast megakariocite zavisan od citokina. U nekim slučajevima bilo kojih od slučajeva koji su ovde dati, primena inhibitora telomeraze inhibira CFU-mega. U nekim slučajevima, inhibicija CFU-Mega je nezavisna od redukcije u JAK2 alelskom opterećenju. U nekim slučajevima, individua je rezistentna ili intolerantna na prethodnu terapiju koja nije na bazi inhibitora telomeraze. U nekim slučajevima, individua je čovek.

[0033] Ovde su takođe opisani postupci za redukciju fibroze koštane srži kod individue kojoj je postavljena dijagnoza ili za koju se sumnja da ima mijeloproliferativnu neoplazmu ili mijelodisplastični sindrom, pri čemu postupak sadrži primenu klinički efikasne količine inhibitora telomeraze na individuu, pri čemu primena inhibitora telomeraze smanjuje fibrozu koštane srži kod individue. Ovde su takođe opisani postupci kod pacijenata sa MF za održavanje broja trombocita većim od oko 100 x 10<9>/ L u krvi individue, pri čemu postupak sadrži primenu klinički efikasne količine inhibitora telomeraze na individuu, pri čemu primena inhibitora telomeraze povećava broj trombocita. Ovde su takođe opisani postupci kod pacijenata sa MF za održavanje nivoa hemoglobina od najmanje 90g/L, ili 100g/L ili 110g/L ili 120g/L, pri čemu postupak sadrži primenu klinički efikasne količine inhibitora telomeraze na individuu, pri čemu primena inhibitora telomeraze povećava nivoe hemoglobina. Oivde su takođe opisani postupci kod pacijenata sa MF za održavanje apsolutnog broja neutrofila od najmanje 1.0 x 10<9>/L ili najmanje 2.0 x 109/L, pri čemu postupak sadrži primenu klinički efikasne količine inhibitora telomeraze na individuu, pri čemu primena inhibitora telomeraze povećava broj neutrofila. U nekim slučajevima, inhibitor telomeraze se primenjuje ne više od jednom svake dve nedelje. U drugim slučajevima, inhibitor telomeraze se primenjuje za održavanje broja trombocita od između oko 150 x 10<3>/ µL do oko 400 x 10<3>/ µL u krvi individue. U nekim slučajevima bilo kojih od slučajeva koji su ovde dati, inhibitor telomeraze sadrži oligonukleotid. U nekim slučajevima, oligonukleotid je komplementaran sa RNK komponentom telomeraze. U nekim slučajevima, oligonukleotid je 10-20 baznih parova u dužinu. U nekim slučajevima, oligonukleotid sadrži sekvencu TAGGGTTAGACAA. U nekim slučajevima bilo kojih od slučajeva koji su ovde dati, oligonukleotid sadrži najmanje jednu N3’ → P5’ tiofosforoamidatnu internukleozidnu vezu. U nekim slučajevima bilo kojih od slučajeva koji su ovde dati, oligonukleotid sadrži N3’ → P5’ tiofosforoamidatne internukleozidne veze. U nekim slučajevima bilo kojih od slučajeva koji su ovde dati, oligonukleotid dalje sadrži lipidnu grupu vezanu za 5’ i/ili 3’ kraj oligonukleotida. U nekim slučajevima bilo kojih od slučajeva koji su ovde dati, lipidna grupa je vezana za 5’ i/ili 3’ kraj oligonukleotida preko linkera. U nekim slučajevima, linker je glicerol ili aminoglicerol linker. U nekim slučajevima bilo kojih od slučajeva koji su ovde dati, lipidna grupa je palmitoil (C16) grupa. U nekim slučajevima bilo kojih od slučajeva koji su ovde dati, inhibitor telomeraze je imetelstat. U nekim slučajevima bilo kojih od slučajeva koji su ovde dati, inhibitor telomeraze se primenjuje sa farmaceutski prihvatljivim ekscipijensom. U nekim slučajevima bilo kojih od slučajeva koji su ovde dati, inhibitor telomeraze je formulisan za oralnu, intravensku, subkutanu, intramuskularnu, topikalnu, intraperitonealnu, intranazalnu, inhalacionu ili intraokularnu primenu. U nekim slučajevima bilo kojih od slučajeva koji su ovde dati, primena terapeutski efikasne količine inhibitora telomeraze sadrži dovođenje u kontakt jedne ili više neoplastičnih progenitorskih ćelija sa inhibitorom telomeraze. U nekim slučajevima bilo kojih od slučajeva koji su ovde dati, efikasna količina inhibitora telomeraze je 7.5 mg/kg do 9.3 mg/kg. U nekim slučajevima bilo kojih od slučajeva koji su ovde dati, efikasna količina inhibitora telomeraze je 9.5 mg/kg do 11.7 mg/kg. U nekim slučajevima, efikasna količina inhibitora telomeraze je 6.5 mg/kg do 11.7 mg/kg. U nekim slučajevima, efikasna količina inhibitora telomeraze je 7.5 mg/kg do 11.7 mg/kg. U nekim slučajevima, efikasna količina inhibitora telomeraze je 7.5 mg/kg do 9.4 mg/kg.

[0034] Ovde su takođe opisani postupci za ublažavanje najmanje jednog simptoma povezanog sa akutnom mijeloidnom lekukemijom kod individue kod koje postoji potreba za tim, pri čemu postupak sadrži: primenu klinički efikasne količine inhibitora telomeraze na individuu, pri čemu primena inhibitora telomeraze ublažava najmanje jedan simptom povezan sa akutnom mijeloidnom leukemijom. U nekim slučajevima, simptomi sadrže uvećanu slezinu i bol u slezini, anemiju, bol u kostima, umor, groznicu, noćno znojenje, gubitak u telesnoj težini, slabost, onesvešćivanje, krvarenje iz nosa, pojavu modrica, krvarenje iz usta ili desni, krvavu stolicu, ili šlog. U nekim slučajevima bilo kojih od slučajeva koji su ovde dati, inhibitor telomeraze sadrži oligonukleotid. U nekim slučajevima, oligonukleotid je komplementaran sa RNK komponentom telomeraze. U nekim slučajevima, oligonukleotid je 10-20 baznih parova u dužinu. U nekim slučajevima, oligonukleotid sadrži sekvencu TAGGGTTAGACAA. U nekim slučajevima bilo kog od primera izvođenja ovde, oligonukleotid sadrži najmanje jednu N3’ → P5’ tiofosforoamidatnu internukleozidnu vezu. U nekim slučajevima bilo kog od primera izvođenja koji su ovde dati, oligonukleotid sadrži N3’ → P5’ tiofosforoamidatne internukleozidne veze. U nekim slučajevima bilo kojih od slučajeva koji su ovde dati, oligonukleotid salje sadrži lipidnu grupu vezanu za 5’ i/ili 3’ kraj oligonukleotida. U nekim slučajevima bilo kojih od slučajeva koji su ovde dati, lipidna grupa je vezana za 5’ i/ili 3’ kraj oligonukleotida preko linkera. U nekim slučajevima, linker je glicerol ili aminoglicerol linker. U nekim slučajevima bilo kojih od slučajeva koji su ovde dati, lipidna grupa je palmitoil (C16) grupa. U nekim slučajevima bilo kojih od slučajeva koji su ovde dati, inhibitor telomeraze je imetelstat. U nekim slučajevima bilo kojih od slučajeva koji su ovde dati, inhibitor telomeraze se primenjuje sa farmaceutski prihvatljivim ekscipijensom. U nekim slučajevima bilo kojih od slučajeva koji su ovde dati, inhibitor telomeraze je formulisan za oralnu, intravensku, subkutanu, intramuskularnu, topikalnu, intraperitonealnu, intranazalnu, inhalacionu ili intraokularnu primenu. U nekim slučajevima bilo kojih od slučajeva koji su ovde dati, primena terapeutski efikasne količine inhibitora telomeraze sadrži dovođenje u kontakt jedne ili više neoplastičnih progenitorskih ćelija sa inhibitorom telomeraze. U nekim slučajevima bilo kojih od slučajeva koji su ovde dati, efikasna količina inhibitora telomeraze je 7.5 mg/kg do 9.3 mg/kg. U nekim slučajevima bilo kojih od slučajeva koji su ovde dati, efikasna količina inhibitora telomeraze je 9.5 mg/kg do 11.7 mg/kg. U nekim slučajevima, efikasna količina inhibitora telomeraze je 6.5 mg/kg do 11.7 mg/kg. U nekim slučajevima, efikasna količina inhibitora telomeraze je 7.5 mg/kg do 11.7 mg/kg. U nekim slučajevima, efikasna količina inhibitora telomeraze je 7.5 mg/kg do 9.4 mg/kg. U nekim slučajevima, primena inhibitora telomeraze ne inhibira rast megakariocite zavisan od citokina. U nekim slučajevima, inividua nosi V617F mutaciju za dobitak funkcije u genu za Janus kinazu 2 (JAK2). U nekim slučajevima, primena inhibitora telomeraze smanjuje procenat JAK2 V617F alelskog opterećenja u individui. U nekim slučajevima bilo kojih od slučajeva koji su ovde dati, primena inhibitora telomeraze inhibira rast megakariocite zavisan od citokina. U nekim slučajevima bilo kojih od slučajeva koji su ovde dati, primena inhibitora telomeraze inhibira CFU-mega. U nekim slučajevima, inhibicija CFU-Mega je nezavisna od redukcije u JAK2 alelskom opterećenju. U nekim slučajevima, individua je rezistentna ili intolerantna na prethodnu terapiju koja nije na bazi inhibitora telomeraze. U nekim slučajevima, individua je čovek.

[0035] Ovde su takođe opisani postupci za ublažavanje najmanje jednog simptoma povezanog sa mijelodisplatičnim sindromom, kao što je, na primer, refraktorna anemija, refraktorna anemija sa prekomernim blastovima, refraktorna citopenija sa displazijom višestrukih linija, refraktorna citopenija sa displazijom jedne linije i hronična mijelomonocitna leukemija kod individue kod koje postoji potreba za tim, pri čemu postupak sadrži: primenu klinički efikasne količine inhibitora telomeraze na invididuu, pri čemu primena inhibitora telomeraze ublažava najmanje jedan simptom povezan sa mijelodisplatičnim sindromom. U nekim slučajevima, simptomi sadrže kratak dah, umor, slabost, onesvešćivanje, krvarenje iz nosa, pojavu modrica, krvarenje iz usta ili desni, krvavu stolicu, petehije ili šlog. U nekim slučajevima bilo kojih od slučajeva koji su ovde dati, inhibitor telomeraze sadrži oligonukleotid. U nekim slučajevima, oligonukleotid je komplementaran sa RNK komponentom telomeraze. U nekim slučajevima, oligonukleotid je 10-20 baznih parova u dužinu. U nekim slučajevima, oligonukleotid sadrži sekvencu TAGGGTTAGACAA. U nekim slučajevima bilo kojih od slučajeva koji su ovde dati, oligonukleotid sadrži najmanje jednu N3’ → P5’ tiofosforoamidatnu internukleozidnu vezu. U nekim slučajevima bilo kojih od slučajeva koji su ovde dati, oligonukleotid sadrži N3’ → P5’ tiofosforoamidatne internukleozidne veze. U nekim slučajevima bilo kojih od slučajeva koji su ovde dati, oligonukleotid dalje sadrži lipidnu grupu vezanu za 5’ i/ili 3’ kraj oligonukleotida. U nekim slučajevima bilo kojih od slučajeva koji su ovde dati, lipidna grupa je vezana za 5’ i/ili 3’ kraj oligonukleotida preko linkera. U nekim slučajevima, linker je glicerol ili aminoglicerol linker. U nekim slučajevima bilo kojih od slučajeva koji su ovde dati, lipidna grupa je palmitoil (C16) grupa. U nekim slučajevima bilo kojih od slučajeva koji su ovde dati, inhibitor telomeraze je imetelstat. U nekim slučajevima bilo kojih od slučajeva koji su ovde dati, inhibitor telomeraze se primenjuje sa farmaceutski prihvatljivim ekscipijensom. U nekim slučajevima bilo kojih od slučajeva koji su ovde dati, inhibitor telomeraze je formulisan za oralnu, intravensku, subkutanu, intramuskularnu, topikalnu, intraperitonealnu, intranazalnu, inhalacionu ili intraokularnu primenu. U nekim slučajevima bilo kojih od slučajeva koji su ovde dati, primena terapeutski efikasne količine inhibitora telomeraze sadrži dovođenje u kontakt jedne ili više neoplastičnih progenitorskih ćelija sa inhibitorom telomeraze. U nekim slučajevima bilo kojih od slučajeva koji su ovde dati, efikasna količina inhibitora telomeraze je 7.5 mg/kg do 9.3 mg/kg. U nekim slučajevima bilo kojih od slučajeva koji su ovde dati, efikasna količina inhibitora telomeraze je 9.5 mg/kg do 11.7 mg/kg. U nekim slučajevima, efikasna količina inhibitora telomeraze je 6.5 mg/kg do 11.7 mg/kg. U nekim slučajevima, efikasna količina inhibitora telomeraze je 7.5 mg/kg do 11.7 mg/kg. U nekim slučajevima, efikasna količina inhibitora telomeraze je 7.5 mg/kg do 9.4 mg/kg. U nekim slučajevima bilo kojih od slučajeva koji su ovde dati, primena inhibitora telomeraze inhibira rast megakariocite zavisan od citokina. U nekim slučajevima, individua je rezistentna ili intolerantna na prethodnu terapiju koja nije na bazi inhibitora telomeraze. U nekim slučajevima, individua je čovek.

OPIS CRTEŽA

[0036]

Slike 1A i 1B prikazuju efekat imetelstata na rast i diferencijaciju megakariocite.

Slika 2 prikazuje krive odgovora na dozu jedinica megakariocita koje fomiraju kolonije (CFU-Mega).

Slika 3 prikazuje rezultate za krajnju tačku primarne studije (hematološki odgovor) iz faze II ispitivanja za procenu aktivnosti imetelstata (GRN163L) kod pacijenata sa esencijalnom trombocitopenijom koji zahtevaju citoredukciju i kod kojih nije uspela prethodna terapija ili koji su intolerantni na prethodnu terapiju, ili koji odbijaju standardnu terapiju (faza II ispitivanja imetelstat kod ET). CR, kompletan odgovor; PR, delimičan odgovor. Vreme do prve pojave broja trombocita od ≤ 400 x 10<3>/µL je predstavljeno rombovima, dok je vreme do kompletnog odgovora naznačeno krugovima.

Slike 4A i 4B prikazuju rezultate faze II ispitivanja imetelstata kod ET za krajnju tačku sekundarne studije (JAK2 V617F alelsko opterećenj). PR, delimičan odgovor. Slika 4A prikazuje JAK2 V617F % alelskog opterećenja kao funkciju vremena u mesecima od početne vremenske tačke. Slika 4B prikazuje medijanu alelskog opterećenja (%) kao funkciju vremena od početne vremenske tačke.

Slika 5 prikazuje rezultate faze II studije imetelstata kod ET za eksploratornu krajnju tačku (CFU-Mega).

Slika 6 prikazuje procenat ćelijskog rasta u kulturi posle in vitro tretmana imetelstatom CD34+ ćelija dobijenih od zdravog davaoca i CD34+ ćelija od AML pacijenta na dan 5, dan 7 i dan 9. Slika 7 prikazuje efekte imetelstata na rast i diferencijaciju megakariocite od pacijenta sa primarnom mijelofibrozom.

DETALJAN OPIS PRONALASKA

[0037] Ova objava opisuje, pored ostalog, postupke za redukciju proliferacije neoplastičnih progenitorskih ćelija i ublažavanje simptoma kod individua. Objava koja je ovde obezbeđena opisuje, između ostalog, postupke za upotrebu jedinjenja inhibitora telomeraze za lečenje i ublažavanje simptoma povezanih sa mijeloproliferativnim neoplazmama (MPN) kao što je esencijalna trombocitemija (ET), policitemija vera, mijelofibroza i akutna mijelogena leukemija ciljnim delovanjem na neoplastične progenitorske ćelije karakteristične za ove bolesti. Objava koja je ovde data takođe opisuje, pored ostalog, postupke za upotrebu inhibitora telomeraze za lečenje i ublažavanje simptoma povezanih sa mijelodisplatičnim sindromima (MDS) kao što su, na primer, refraktorna anemija, refraktorna anemija sa prekomernim blastovima, refraktorna citopenija sa displazijom višestrukih linija, refraktorna citopenija sa displazijom jedne linije i hronična mijelomonocitna leukemija ciljnim delovanjem na neoplastične progenitorske ćelije odgovorne za proizvodnju abnormalno visokih brojeva ćelija karakterističnih za ove bolesti. Pronalazači su napravili iznenađujuće otkriće da inhibitori telomeraze (kao što je imetelstat) mogu efikasno da redukuju nivoe trombocita u cirkulaciji kod individua sa MPN i MDS. Dodatno, ova redukcija u nivoima trombocita je zabeležena nezavisno od uobičajene ET-povezane mutacije u genu za Janus kinazu 2 (JAK2; zabeležena kod približno 50% ET slučajevima) i efikasna je kod individua koji su prethodno bili rezistentni na lečenje hidroksiureom, koja je uobičajena terapija prve linije za ET. Ovde su takođe opisani postupci za upotrebu inhibitora telomeraze (na primer, imetelstata) za održavanje broja trombocita u relativno normalnim opsezima u krvi individua kojima je postavljena dijagnoza ili za koje se sumnja da imaju ET. Bez vezivanja za teoriju ili za razliku od drugih uobičajenih tretmana za MPN i MDS, jedinjenja inhibitori telomeraze korišćeni u predmetnom pronalasku izgleda da specifično inhibiraju neoplastične progenitorske ćelije koje vode malignitet odgovoran za ovo stanje.

I. Opšte tehnike

[0038] U izvođenju pronalaska koristiće se, osim ukoliko je drugačije naznačeno, konvencionalne tehnike u hemiji nukleinskih kiselina, molekularnoj biologiji, mikrobiologiji, ćelijskoj biologiji, biohemiji i imunologiji, koje su dobro poznate stručnjacima iz date oblasti tehnike. Takve tehnike su potpuno objašnjene u literaturi, kao što je, Molecular Cloning: A Laboratory Manual, second edition (Sambrook et al., 1989) i Molecular Cloning: A Laboratory Manual, third edition (Sambrook and Russel, 2001), (zajednički označeni ovde kao "Sambrook"); Current Protocols in Molecular Biology (F.M. Ausubel et al., eds., 1987, uključujući dopune do 2001); PCR: The Polymerase Chain Reaction, (Mullis et al., eds., 1994). Nukleinske kiseline mogu biti sintetisane in vitro pomoću dobro poznatih tehnika hemijske sinteze, kao što je opisano u, npr., Carruthers (1982) Cold Spring Harbor Symp. Quant. Biol.

47:411-418; Adams (1983) J. Am. Chem. Soc. 105:661; Belousov (1997) Nucleic Acids Res. 5 25:3440-3444; Frenkel (1995) Free Radic. Biol. Med. 19:373-380; Blommers (1994) Biochemistry 33:7886-7896; Narang (1979) Meth. Enzymol. 68:90; Brown (1979) Meth. Enzymol. 68:109; Beaucage (1981) Tetra. Lett.22:1859; Komberg and Baker, DNA Replication, 2nd Ed. (Freeman, San Francisco, 1992); Scheit, Nucleotide Analogs (John Wiley, New York, 1980); Uhlmann and Peyman, Chemical Reviews, 90:543-584, 1990.

II. Definicije

[0039] Termin "nukleozid" označava grupu koja ima opštu strukturu koja je predstavljena u daljem tekstu, gde B predstavlja nukleobazu i 2’ ugljenik može biti supstituisan kao što je opisano u daljem tekstu. Kada je ugrađen u oligomer ili polimer, 3’ ugljenik je dalje vezan za atom kiseonika ili azota.

[0040] Ova struktura obuhvata 2’-deoksi i 2’-hidroksil (tj. dezoksiribozu i ribozu) oblike, i analoge. Ređe, 5’-NH grupa može biti supstituisana za 5’-kiseonik. "Analozi", u vezi sa nukleozidima, obuhvataju sintetičke nukleozide koji imaju modifikovane nukleobazne grupe (videti definiciju "nukleobaze" u daljem tekstu) i/ili modifikovane šećerne grupe, kao što su 2’-fluoro šećeri, i dodatne analoge. Takvi analozi su tipično dizajnirani tako da utiču na osobine vezivanja, npr., stabilnost, specifičnost ili slično. Termin nukleozid obuhvata prirodne nukleozide, uključujući 2’-dezoksi i 2’-hidroksil oblike, npr., kao što je opisano u Komberg and Baker, DNA Replication, 2nd Ed. (Freeman, San Francisco, 1992), i analoge. "Analozi", u vezi sa nukleozidima, obuhvataju sintetičke nukleozide koji imaju modifikovane nukleobazne grupe (videti definiciju "nukleobaze," infra) i/ili modifikovane šećerne grupe, npr., opisane generalno u Scheit, Nucleotide Analogs (John Wiley, New York, 1980). Takvi analozi obuhvataju sintetičke nukleozide dizajnirane za pojačanje osobina vezivanja, npr., stabilnosti, specifičnosti ili slično, kao što je objavljeno u Uhlmann and Peyman, Chemical Reviews 90:543-584, 1990). Oligonukleotid koji sadrži takve nukleozide, i koji tipično sadrže sintetičke internukleozidne veze rezistentne na nukleazu, može sam po sebi biti označen kao "analog".

[0041] "Polinukleotid" ili "oligonukleotid" označava polimer ili oligomer nukleozidne jedinice riboze i/ili dezoksiriboze koji ima između oko 2 i oko 200 uzastopnih podjedinica. Nukleozidne podjedinice mogu biti spojene pomoću različitih veza između podjedinica, uključujući, ali bez ograničenja na, fosfodiestarske, fosfotriestarske, metilfosfonatne, P3’→N5’ fosforoamidatne, N3’→P5’ fosforoamidatne, N3→P5’ tiofosforamidatne i fosforotioatne veze. Ovaj termin takođe obuhvata takve polimere ili oligomere koji imaju modifikacije, poznate stručnjaku iz date oblasti tehnike, šećera (npr., 2’ supstitucije), baze (videti definiciju "nukleozida," supra), i 3’ i 5’ terminusa. U slučajevima gde oligonukleotidna grupa obuhvata više veza između podjedinica, svaka veza može biti formirana upotrebom iste hemijske veze, ili može biti korišćena smeša hemijskih veza. Kada je oligonukleotid predstavljen sekvencom slova, kao što je "ATGUCCTG," biće jasno da su nukleotidi u 5’→3’ redosledu sa leva na desno. Prikaz bazne sekvence oligonukleotida na ovaj način ne implicira upotrebu bilo kog određenog tipa internukleozidne podjedinice u oligonukleotidu.

[0042] "Nukleobaza" obuhvata (i) nativne DNK i RNK nukleobaze (uracil, timin, adenin, guanin i citozin), (ii) modifikovane nukleobaze ili nukleobazne analoge (npr., 5-metilcitozin, 5-bromouracil ili inozin) i (iii) nukleobazne analoge. Nukleobazni analog je jedinjenje čija molekularna struktura imitira molekularnu strukturu tipične DNK ili RNK baze.

[0043] Termin "lipid" je korišćen ovde široko za obuhvatanje supstanci koje su rastvorljive u organskim rastvaračima, ali oskudno rastvorljive, ukoliko uopšte, u vodi. Termin lipid obuhvata, ali bez ograničenja na, ugljovodonike, ulja, masti (kao što su masne kiseline i gliceridi), sterole, steroide i oblike derivate ovih jedinjenja. U nekim slučajevima, lipidi su masne kiseline i njihovi derivati, ugljovodonici i njihovi derivati, i steroli, kao što je holesterol. Masne kiseline obično sadrže parne brojeve atoma ugljenika u pravom lancu (uobičajeno 12-24 ugljenika) i mogu biti zasićene ili nezasićene, i mogu da sadrže, ili da budu modifikovane tako da sadrže, različite supstituišuće grupe. Radi jednostavnosti, termin "masna kiselina" takođe obuhvata derivate masnih kiselina, kao što su masni ili estri. U nekim slučajevima, termin "lipid" takođe obuhvata amfipatična jedinjenja koja sadrže lipidne i hidrofilne grupe.

[0044] "Inhibitor telomeraze" je jedinjenje koje je sposobno da redukuje ili inhibira aktivnost enzima reverzne transkriptaze telomeraze u sisarskoj ćeliji. Takav inhibitor može biti jedinjenje mali molekul, kao što je ovde opisan, ili inhibitor hTR obrasca uključujući oligonukleotid, kao što je ovde opisan. U jednom aspektu, inhibitor telomeraze je imetelstat ili imetelstat natrijum. U sledećem aspektu, inhibitor telomeraze je GRN163L.

[0045] "Inhibitor hTR obrasca" je jedinjenje koje blokira region obrasca RNK komponente humane telomeraze, na taj način inhibirajući aktivnost enzima. Inhibitor je tipično oligonukleotid koji je sposoban da se hibridizuje za ovaj region. U nekim slučajevima, oligonukleotid obuhvata sekvencu efikasnu za hibridizaciju za specifičniji deo ovog regiona, koji ima sekvencu 5’-CUAACCCUAAC-3’.

[0046] Navedeno je da jedinjenje "inhibira proliferaciju ćelija" ako je proliferacija ćelija u prisustvu jedinjenja manja od one zabeležene u odsustvu jedinjenja. To jest, proliferacija ćelija je usporena ili zaustavljena u prisustvu jedinjenja. Inhibicija proliferacije ćelije kancera može biti dokazana, na primer, redukcijom broja ćelija ili stope ekspanzije ćelija, redukcije u tumorskoj masi ili stopi rasta tumora, ili povećanjem u stopi preživljavanja subjekta koji se leči.

[0047] Oligonukleotid koji ima "veze koje su rezistentne na nukleazu" označava onaj oligonukleotid čiji osnovni lanac ima veze podjedinica koje su značajno rezistentne na cepanje nukleazom, u nehidbridizovanom ili hibridizovanom obliku, pomoću uobičajenih ekstracelularnih ili intracelularnih nukleaza u telu; to jest, oligonukleotid pokazuje malo ili nimalo cepanja nukleazom pod normalnim uslovima nukleaze u telu kojoj je oligonukleotid izložen. N3’→P5’ fosforamidat (NP) ili N3’→P5’ tiofoforamidat (NPS) veze opisane u daljem tekstu su rezistentne na nukleazu.

[0048] "Individua" može biti sisar, kao što je bilo koji uobičajeni laboratorijski model organizam. Sisari obuhvataju, ali bez ograničenja na, ljude i nehumane primate, životinja na farmama, sportske životinje, kućne ljubimce, miševe, pacove i druge glodare. U nekim primerima izvođenja, individua je čovek.

[0049] "Efikasna količina" ili "terapeutski efikasna količina" ili "klinički efikasna količina" označava količinu terapeutskog jedinjenja, kao što je inhibitor telomeraze, primenjenu na sisarskog subjekta, bilo kao pojedinačna doza ili kao deo serije doza, koja je efikasna u proizvodnji željenog terapeutskog efekta.

[0050] Kao što su ovde korišćene, "neoplastične ćelije" označavaju ćelije koje ispoljavaju relativno autonoman rast, tako da ispoljavaju aberantan fenotip rasta okarakterisan značajnim gubitkom kontrole ćelijske proliferacije. Neoplastične ćelije sadrže ćelije koje mogu da se aktivno repliciraju ili u privremeno ne-replicirajućem stanju mirovanja (G1 ili G0); slično, neoplastične ćelije mogu da sadrže ćelije koje imaju dobro diferencirani fenotip, slabo diferencirani fenotip ili smešu oba tipa ćelija. Na taj način, nisu sve neoplastične ćelije neophodno replicirajuće ćelije u datoj vremenskoj tački. "Neoplastične ćelije" obuhvataju takve ćelije u benignim neoplazmama i ćelijama u malignim neoplazmama.

[0051] Kao što su ovde korišćene, "neoplastične progenitorske ćelije" označavaju ćelije ćelijske kompozicije koje poseduju sposobnost da postanu neoplastične.

[0052] Kao što je ovde korišćen, termin "neoplazma" ili "neoplazija" ili "neoplastične" označavaju abnormalan novi ćelijski rast. Za razliku od hiperplazije, neoplastična proliferacija opstaje čak u odsustvu originalnog stimulusa.

[0053] Kao što je ovde obuhvaćen, oblik u jedinini "a", "an" i "the" (na engleskom jeziku) obuhvata množinu osim, ukoliko je drugačije naznačeno.

[0054] Razume se da aspekti i primeri izvođenja prema pronalasku koji su ovde opisani obuhvataju " koji sadrži," "koji se sastoji," i "koji se esencijalno sastoji od’ aspekte i primere izvođenja.

[0055] Namera je da svako maksimalno numeričko ograničenje dato u ovoj specifikaciji obuhvata svaku donju numeričku granicu, kao da su takve donje numeričke granice ovde izričito navedene. Svaka minimalna numerička granica data u ovoj specifikaciji će obuhvatati svaku višu numeričku granicu, kao da su takve više numeričke granice izričito ovde navedene. Svaki numerički opseg dat u ovoj specifikaciji će obuhvatati svaki uži numerički opseg koji je unutar takvog šireg numeričkog opsega, kao da su takvi uži numerički opsezi svi izričito ovde navedeni.

III. Jedinjenja inhibitori telomeraze

[0056] Telomeraza je ribonukleoprotein koji katalizuje dodavanje telomernih ponavljajućih sekvenci (koje imaju sekvencu 5’-TTAGGG-3’ kod ljudi) na krajeve hromozoma. Videti npr. Blackburn, 1992, Ann. Rev. Biochem. 61:113-129. Enzim je eksprimiran u većini ćelija kancera, ali ne u zrelim somatskim ćelijama. Gubitak telomerne DNK može da ima ulogu u pokretanju ćelijske sekvence; videti Harley, 1991, Mutation Research 256:271-282. Pokazano je da su različite ćelije kancera pozitivne na telomerazu, uključujući ćelije iz kancera kože, vezivnog tkiva, adipoznog, dojke, pluća, želudca, pankreasa, jajnika, grlića materice, materice, bubrega, bešike, debelog creva, prostate, centralnog nervnog sistema (CNS), mrežnjače i hematoloških tumora (kao što je mijelom, leukemija i limfom). Ciljno delovanje na telomerazu može biti efikasno u obezbeđivanju tretmana koji prave razliku između malignih i normalnih ćelija u visokom stepenu, izbegavajući mnoge štetne sporedne efekte koji mogu da prate hemoterapeutske režime koji ciljno deluju na deobu ćelija neselektivno.

[0057] Inhibitori telomeraze koji su do danas identifikovani obuhvataju oligonukleotide (na primer, oligonukleotide koji imaju veze rezistentne na nukleazu) kao i jedinjenja male molekule.

Dodatne informacije u vezi jedinjenja inhibitora telomeraze mogu se naći u SAD patentu br.

7,998,938.

A. Jedinjenja mali molekuli

[0058] Mali molekuli inhibitori telomeraze obuhvataju, na primer, BRACO19 ((9-(4-(N,N-dimetilamino)fenilamino)-3,6-bis(3-pirolodino propionamido)akridin (videti Mol. Pharmacol.

61(5):1154-62, 2002); DODC (dietiloksadikarbocijanin) i telomestatin. Ova jedinjenja mogu da deluju kao stabilizatori G-kvadra, koji stimulišu formiranje neaktivne konfiguracije G-kvadra u RNK komponenti telomeraze. Drugi mali molekuli inhibitori telomeraze obuhvataju BIBR1532 (2-[(E)-3-naften-2-il but-2-enoilamino]benzoevu kiselinu) (videti Ward & Autexier, Mol. Pharmacol. 68:779-786, 2005; takođe J. Biol. Chem. 277(18):15566-72, 2002); AZT i druge nukleozidne analoge, kao što su ddG i ara-G (videti, na primer, SAD pat. br. 5,695,932 i 6,368,789) i određene derivate tiopiridina, benzo[b]tiofena i pirido[b]tiofena, opisane od strane Gaeta et al. u SAD pat. br. 5,767,278, 5,770,613, 5,863,936, 5,656,638 i 5,760,062. Sledeći primer je 3-hlorobenzo[b]tiofen-2-karboksi-2’-[(2,5-dihlorofenil amino)tia]hidrazin, opisan u SAD pat. br.5,760,062.

B. Inhibitori telomeraze na bazi oligonukleotida: sekvenca i sastav

[0059] Geni koji kodiraju proteinske i RNK komponente humane telomeraze klonirani su i sekvencirani (videti SAD pat. br. 6,261,836 i 5,583,016). Oligonukleotidi mogu biti usmereni protiv iRNK koja kodira proteinsku komponentu telomeraze (čiji humani oblik je poznat kao reverzna transkriptaza humane telomeraze ili hTERT) ili RNK komponentu holoenzima telomeraze (čiji humani oblik je poznat kao humana telomeraza RNK ili hTR).

[0060] Nukleotidna sekvenca RNK komponenta humane telomeraze (hTR) je prikazana u spisku sekvenci u daljem tekstu (SEQ ID NO: 1), u 5’→3’ smeru. Sekvenca je prikazana upotrebom standardnih skraćenica za ribonukleotide; stručnjaci iz date oblasti tehnike će prepoznati da sekvenca takođe predstavlja sekvencu cDNK, u kojoj su ribonukleotidi zamenjeni dezoksiribonukleotidima, uridinom (U) koji se menja timidinom (T). Sekvenca obrazac RNK komponente je locirana unutar regiona definisanog nukleotidima 46-56 (5’-CUAACCCUAAC-3’), koja je komplementarna telomernoj sekvenci sastavljenoj od oko jedne-i-dve-trećine telomernih ponavljajućih jedinica. Region obrazac funkcioniše tako da specificira sekvencu telomernih ponovaka koje telomeraza dodaje na krajeve hromozoma i esencijalan je za aktivnost enzima telomeraze (videti npr. Chen et al., Cell 100: 503-514, 2000; Kim et al., Proc. Natl. Acad. Sci. USA 98 (14):7982-7987, 2001). Dizajn antisens, ribozim ili malih interferirajućih RNK (siRNK) agenasa za inhibiciju ili izazivanje destrukcije iRNK kiselina je dobro poznat (videti, na primer, Lebedeva, I, et al. Annual Review of Pharmacology and Toxicology, Vol. 41: 403-419, April 2001; Macejak, D, et al., Journal of Virology, Vol. 73 (9): 7745-7751, September 1999, i Zeng, Y. et al., PNAS Vol. 100 (17) p. 9779-9784, Aug. 19, 2003) i takvi agensi mogu biti dizajnirani da ciljno deluju na hTERT iRNK i na taj način inhibiraju proizvodnju hTERT proteina u ciljnoj ćeliji, kao što je ćelija kancera (videti, na primer, SAD pat. br. 6,444,650 i 6,331,399).

[0061] Oligonukleotidi koji ciljno deluju na hTR (to jest, RNK komponenta enzima) deluju kao inhibitori aktivnosti enzima telomeraze blokiranjem ili na drugi način ometanjem interakcije hTR sa hTERT proteinom, pri čemu je ta interakcija neophodna za funkciju telomeraze (videti, na primer, Villeponteau et al., SAD pat. br.6,548,298).

[0062] Poželjan ciljni region hTR je region obrazac, koji se proteže duž nukleotida 30-67 SEQ ID NO:1 (GGGUUGCGGAGGGUGGGCCUGGGAGGGGUGGUGGCCAUUUUUUGUCUAACCCUA ACUGAGAAGGGCGUAGGCGCCGUGCUUUUGCUCCCCGCGCGCUGUUUUUCUCGCU GACUUUCAGCGGGCGGAAAAGCCUCGGCCUGCCGCCUUCCACCGUUCAUUCUAGA GCAAACAAAAAAUGUCAGCUGCUGGCCCGUUCGCCUCCCGGGGACCUGCGGCGGG UCGCCUGCCCAGCCCCCGAACCCCGCCUGGAGCCGCGGUCGGCCCGGGGCUUCUCC GGAGGCACCCACUGCCACCGCGAAGAGUUGGGCUCUGUCAGCCGCGGGUCUCUCG GGGGCGAGGGCGAGGUUCACCGUUUCAGGCCGCAGGAAGAGGAACGGAGCGAGU CCCGCCGCGGCGCGAUUCCCUGAGCUGUGGGACGUGCACCCAGGACUCGGCUCAC ACAUGCAGUUCGCUUUCCUGUUGGUGGGGGGAACGCCGAUCGUGCGCAUCCGUCA CCCCUCGCCGGCAGUGGGGGCUUGUGAACCCCCAAACCUGACUGACUGGGCCAGU GUGCU). Oligonukleotidi koji ciljno deluju na ovaj region su označeni ovde kao "inhibitori hTR obrasca" (videti npr. Herbert et al., Oncogene 21 (4):638-42 (2002).) Poželjno, takav oligonukleotid obuhvata sekvencu koja je komplementarna ili blizu-komplementarna sa nekim delom 11-nukleotidnog regiona koji ima sekvencu 5’-CUAACCCUAAC-3’ (SEQ ID NO:23).

[0063] Sledeći poželjan ciljni region je region koji se proteže duž nukleotida 137-179 hTR (videti Pruzan et al., Nucl. Acids Research, 30:559-568, 2002). Unutar ovog regiona, sekvenca koja se proteže duž 141-153 je poželjno ciljno mesto. PCT objava WO 98/28442 opisuje upotrebu oligonukleotida od najmanje 7 nukleotida u dužinu za inhibiciju telomeraze, gde su oligonukleotidi dizajnirani tako da budu komplementarni sa dostupnim delovima hTR sekvence izvan regiona obrasca, uključujući nukleotide 137-196, 290-319 i 350-380 hTR. Poželjna hTR ciljna sekvenca je data u daljem tekstu i identifikovana sa SEQ ID NOS: 2-22.

[0064] Region terapeutskog oligonukleotida koji je usmeren na hTR sekvencu poželjno je tačno komplementarni odgovarajućoj hTR sekvenci. Dok nepoklapanja mogu biti tolerisana u određenim slučajevima, očekuje se da ona smanjuju specifičnost i aktivnost rezultujućeg oligonukleotidnog konjugata. U određenim slučajevima, bazna sekvenca oligonukleotida je na taj način izabrana tako da obuhvata sekvencu od najmanje 5 nukleotida tačno komplementarnih sa hTR ciljnim mestom, i pojačana inhibicija telomeraze može biti dobijena ako su korišćene rastuće dužine komplementarne sekvence, kao što je najmanje 8, najmanje 10, najmanje 12, najmanje 13 ili najmanje 15 nukleotida tačno komplementarne sa hTR ciljnim mestom. U drugim slučajevima, sekvenca oligonukleotida obuhvata sekvencu od najmanje 5 do 20, od najmanje 8 do 20, od najmanje 10 do 20 ili od najmanje 10 do 15 nukleotida tačna komplementarna sa hTR ciljnom sekvencom.

[0065] Optimalna inhibitorna aktivnost na telomerazu može biti dobijena kada je puna dužina oligonukleotida izabrana da bude komplementarna sa hTR ciljnom sekvencom. Međutim, nije neophodno da je puna dužina oligonukleotida tačna komplementarna sa ciljnom sekvencom i oligonukleotidna sekvenca može da obuhvata regione koji nisu komplementarni sa ciljnom sekvencom. Takvi regioni mogu da se dodaju, na primer, za obezbeđivanje drugih osobina jedinjenju, kao što su sekvence koje olakšavaju prečišćavanje. Alternativno, oligonukleotid može da obuhvata višestruke ponovke sekvence komplementarne sa hTR ciljnom sekvencom.

[0066] Ako će oligonukleotid obuhvatati regione koji nisu komplementarni sa ciljnom sekvencom, takvi regioni su tipično postavljeni na jednom ili oba od 5’ ili 3’ terminusa. Primeri sekvenci koji ciljno deluju na RNK humane telomeraze (hTR) obuhvataju sledeće:

[0067] Internukleozidne veze u oligonukleotidu mogu da obuhvataju bilo koje od dostupnih oligonukleotidnih hemijskih veza, npr. fosfodiestarsku, fosfotriestarsku, metilfosfonatnu, P3’→N5’ fosforamidatnu, N3’→P5’ fosforamidatnu, N3’→P5’ tiofosforamidatnu i fosforotioatnu. Tipično, ali ne neophodno, sve od internukleozidnih veza unutar oligonukleotida biće istog tipa, iako oligonukleotidna komponenta može biti sintetisana upotrebom smeše različitih veza.

[0068] U nekim slučajevima, oligonukleotid ima najmanje jednu N3’→P5’ fosforamidatnu (NP) ili N3’→P5’ tiofosforoamidatnu (NPS) vezu, pri čemu veza može biti predstavljena strukturom: 3’-(-NH--P(=O)(--XR)--O-)-5’, gde X je O ili S i R je izabran iz grupe koja se sastoji od vodonika, alkila i arila; i njihovih farmaceutski prihvatljivih soli, kada je XR jednak OH ili SH. U drugim slučajevima, oligonukleotid obuhvata sve NP ili, u nekim slučajevima, sve NPS veze.

[0069] U jednom slučaju, sekvenca za oligonukleotid inhibitor hTR obrasca je sekvenca komplementarna nukleotidima 42-54 SEQ ID NO: 1 supra. Oligonukleotid koji ima ovu sekvencu (TAGGGTTAGACAA; SEQ ID NO:12) i N3’→P5’ tiofosforamidatne (NPS) veze je označen ovde kao GRN163. Videti, na primer, Asai et al., Cancer Research 63:3931-3939 (2003) i Gryaznov et al., Nucleosides Nucleotides Nucleic Acids 22(5-8):577-81 (2003).

[0070] Oligonukleotid GRN163 primenjen pojedinačno je pokazao inhibitornu aktivnost in vitro u ćelijskoj kulturi, uključujući ćelije epidermoidnog karcinoma, epitelijuma dojke, renalnog karcinoma, renalnog adenokarcinoma, kancera pankreasa, mozga, debelog creva, prostate, leukemije, limfoma, mijeloma, epidermalnog kancera, cedrvikalnog kancera, kancera jajnika i jetre.

[0071] Oligonukleotid GRN163 je takođe testiran i pokazano je da je terapeutski efikasan u različitim životinjskim tumorskim modelima, uključujući tumor jajnika i pluća, sitnoćelijski i nesitnoćelijski (videti, npr., SAD patent br.7,998,938).

C. Konjugati lipida-oligonukleotida

[0072] U nekim slučajevima, inhibitori telomeraze na bazi oligonukleotida koji su opisani ovde obuhvataju najmanje jednu kovalentno vezanu lipidnu grupu (viudeti SAD Pub. br.

2005/0113325). Ova modifikacija daje bolje osobine ćelijskog unosa, tako da se ekvivalentan biološki efekat može dobiti upotrebom manjih količina konjugovanog oligonukleotida u poređenju sa nemodifikovanim oblikom. Kada se primeni na humanu terapeutsku postavku, ovo može da se prevede u redukovane rizike od toksičnosti i uštedu troškova.

[0073] Lipidna grupa L je tipično alifatičan ugljovodonik ili masna kiselina, uključujući derivate ugljovodonika i masnih kiselina, sa primerima koji su zasićena pravolančana jedinjenja koja imaju 14-20 ugljenika, kao što je miristinska (tetradekanska) kiselina, palmitinska (heksadekanska) kiselina i stearinska (oktadeakanska) kiselina, i njihovi odgovarajući alifatični ugljovodonični oblici, tetradekan, heksadekan i oktadekan. Primeri drugih pogodnih lipidnih grupa koje se mogu koristiti su steroli, kao što je holesterol, i supstituisane masne kiseline i ugljovodonici, naročito polifluorovani oblici ovih grupa. Obim lipidne grupe L obuhvata derivate kao što su derivati amina, amida, estra i karbamata. Tip derivata je često određen načinom vezivanja za oligonukleotid, kao što je ilustrovano u prethodnom tekstu:

kada je -R jednako -(CH2)14CH3(palmitoil). Ovo jedinjenje je označeno ovde kao GRN163L (imetelstat).

[0074] U jednoj ilustrovanoj strukturi, lipidna grupa je palmitoil amid (poreklom od palmitinske kiseline), konjugovan preko aminoglicerol linkera za 5’ tiofosfatnu grupu NPS-vezanog oligonukleotida. NPS oligonukleotid koji ima sekvencu prikazanu za GRN163 i konjugovan na ovaj način (kao što je prikazano u daljem tekstu) je označen kao GRN163L (Imetelstat) ovde. U drugoj ilustrovanoj strukturi, lipid, kao palmitoil amid, je konjugovan preko terminalne 3’ amino grupe NPS oligonukleotida.

D. Farmaceutske kompozicije

[0075] Kada su korišćeni kao lekovi, jedinjenja inhibitori telomeraze opisana ovde mogu biti formulisana sa farmaceutski prihvatljivim ekscipijensom ili nosačem za formulaciju u farmaceutsku kompoziciju.

[0076] Kada su korišćena kao lekovi, jedinjenja inhibitori telomeraze mogu se primenjivati u obliku farmaceutskih kompozicija. Ova jedinjenja se mogu primenjivati preko različitih puteva uključujući oralni, rektalni, transdermalni, subkutani, intravenski, intramuskularni i intranazalni. Ova jedinjenja su efikasna kao injektabilne i oralne kompozicije. Takve kompozicije su pripremljene na način koji je dobro poznat u farmaceutskoj tehnici i sadrže najmanje jedno aktivno jedinjenje. Kada su korišćena kao oralne kompozicije, jedinjenja inhibitori telomeraze koja su ovde objavljena su zaštićena od razlaganja kiselinom u želudcu pomoću farmaceutski prihvatljivog protektanta.

[0077] Ova objava takođe opisuje farmaceutska jedinjenja koja sadrže, kao aktivni sastojak, jedinjenje inhibitor telomeraze povezano sa jednim ili više farmaceutski prihvatljivih ekscipijenasa ili nosača. U pripremi kompozicija, aktivni sastojak je obično mešan sa ekscipijensom ili nosačem, razblažen ekscipijensom ili nosačem ili zatvoren unutar takvog ekscipijensa ili nosača koji može biti u obliku kapsule, kesice, papira ili drugog spremnika. Kada ekscipijens ili nosač služi kao razblaživač, on može biti čvrst, polu-čvrst ili tečni materijal, koji deluje kao vehikulum, nosač ili medijum za aktivni sastojak. Na taj način, kompozicije mogu biti u obliku tableta, pilula, praškova, lozengi, kesica, kapsula, eliksira, suspenzija, emulzija, rastvora, sirupa, aerosolova (kao čvrst ili tečan medijum), masti koje sadrže, na primer, do 10 težinskih % aktivnog jedinjenja, mekanih i tvrdih želatinskih kapsula, supozitorija, sterilnih injektabilnih rastvora i sterilnih pakovanih praškova.

[0078] U pripremi formulacije, može biti neophodno da se liofilizovano jedinjenje melje da bi se obezbedila odgovarajuća veličina čestica pre kombinovanja sa drugim sastojcima. Ako je aktivno jedinjenje značajno nerastvorljivo, ono je obično samleveno do veličine čestica manjih od veličine okca mreže od 200. Ako je aktivno jedinjenje značajno rastvorljivo u vodi, veličina čestica se normalno podešava mlevenjem da bi se obezbedila značajno ujednačena raspodela u formulaciji, npr. oko veličine okca mreže 40.

[0079] Može biti pogodno ili poželjno pripremiti, prečistiti i/ili rukovati odgovarajućom soli aktivnog jedinjenja, na primer, farmaceutski prihvatljivom soli. Primeri farmaceutski prihvatljivih soli su razmatrani u Berge et al., 1977, "Pharmaceutically AccepTabela Salts," J. Pharm. Sci., Vol.66, pp. 1-19. Na primer, ako je jedinjenje anjonsko, ili ima funkcionalnu grupu koja može biti anjonska (npr., -COOH može biti -COO-), tada so može biti formisana sa pogodnim katjonom. Primeri pogodnih neorganskih katjona obuhvataju, ali bez ograničenja na, Na+ . Primeri pogodnih organskih katjona obuhvataju, ali bez ograničenja na, amonijum jon (tj., NH

4) i supstituisane amonijum jone (npr., NH3R+ , NH2R

2, NHR

3, NR

4).

[0080] Neki primeri pogodnih ekscipijenasa ili nosača obuhvataju laktozu, dekstrozu, saharozu, sorbitol, manitol, skrobove, gumu akaciju, kalcijum fosfat, alginate, tragant, želatin, kalcijum silikat, mikrokristalnu celulozu, polivinilpirolidon, celulozu, sterilnu vodu, sirup i metil celulozu. Formulacije mogu dodatno da obuhvataju: lubrikaciona sredstva kao što su talk, magnezijum stearat i mineralno ulje; sredstva za vlaženje; emulgujuća i suspendujuća sredstva; konzervansi kao što su metil- i propilhidroksi-benzoati; zaslađivači; i sredstva za poboljšanje ukusa. Kompozicije mogu biti formulisane tako da se obezbedi brzo, produženo ili odloženo oslobađanje aktivnog sastojka posle primene na pacijenta upotrebom postupaka poznatih u stanju tehnike.

[0081] Kompozicije mogu biti formulisane u obliku jedinične doze, pri čemu svaka doza sadrži od oko 5 mg do oko 100 mg ili više, kao što je bilo koja od oko 1 mg do oko 5 mg, 1 mg do oko 10 mg, oko 1 mg do oko 20 mg, oko 1 mg do oko 30 mg, oko 1 mg do oko 40 mg, oko 1 mg do oko 50 mg, oko 1 mg do oko 60 mg, oko 1 mg do oko 70 mg, oko 1 mg do oko 80 mg, ili oko 1 mg do oko 90 mg, uključujući granične vrednosti, uključujući bilo koji opseg između ovih vrednosti, aktivnog sastojka. Termin "oblici jedinične doze" označava fizički posebne jedinice pogodne kao jedinične doze za individue, pri čemu svaka jedinica sadrži unapred određenu količinu aktivnog materijala izračunatu tako da se proizvede željeni terapeutski efekat, zajedno sa pogodnim farmaceutskim ekscipijensom ili nosačem.

[0082] Jedinjenja inhibitori telomeraze su efikasna u širokom opsegu doza i generalno se primenjuju u terapeutski efikasnoj količini. Biće jasno, međutim, da će količinu jedinjenja inhibitora telomeraze koja je stvarno primenjena odrediti lekar, u svetlu relevantnih okolnosti, uključujući stanje koje se leči, izabrani put primene, stvarno jedinjenje koje se primenjuje, starost, težinu i odgovor individualnog pacijenta, težinu simptoma pacijenta i slično.

[0083] Za pripremu čvrstih kompozicija kao što su tablete, glavni aktivni sastojak, jedinjenje inhibitor telomeraze je mešan sa farmaceutskim ekscipijensom ili nosačem da bi se formirala čvrsta preformulaciona kompozicija koja sadrži homogenu smešu jedinjenja prema predmetnom pronalasku. Kada navodimo ove preformulacione kompozicije kao homogene, to znači da je aktivni sastojak ravnomerno dispergovan u kompoziciji tako da se kompozicija može lako dalje podeliti u jednako efikasne oblike jedinične doze kao što su tablete, pilule i kapsule.

[0084] Tabelete ili pilule mogu biti obložene ili inače pripremljene da se obezbedi oblik doze koji pruža korist produženog delovanja i za zaštitu jedinjenja inhibitora telomeraze od kisele hidrolize u želudcu. Na primer, tableta ili pilula može da sadrži unutrašnju doznu i spoljašnju doznu komponentu, pri čemu je druga navedena u obliku omotača preko prve navedene. Ove dve komponente mogu biti odvojene gastrorezistentnim slojem koji služi za rezistenciju od rasapadanja u želudcu i dozvoljava unutrašnjoj komponenti da prođe intaktna u duodenum ili da joj se odloži oslobađanje. Različiti materijali mogu biti korišćeni za takve gastrorezistentne slojeve ili omotače, pri čemu takvi materijali obuhvataju broj polimernih kiselina i smeše polimernih kiselina sa takvim materijalima kao što su šelak, cetil alkohol i celuloza acetat.

[0085] Tečni oblici u koje kompozicije mogu biti ugrađene za pripremu oralno ili preko injekcije obuhvataju vodene rastvore, pogodno aromatizovane sirupe, vodene ili uljane suspenzije, i aromatizovane emulzije sa jestivim uljima kao što su kukuruzno ulje, pamukovo ulje, susamovo ulje, kokosovo ulje ili ulje od kikirikija, kao i eliksiri i slične farmaceutske vehikulume.

[0086] Kompozicije za inhalaciju ili insuflaciju obuhvataju rastvore i suspenzije u farmaceutski prihvatljivim, vodenim ili organskim rastvaračima, ili njihovim smešama, i praškove. Tečne ili čvrste kompozicije mogu da sadrže pogodne farmaceutski prihvatljive ekscipijense kao što su opisani supra. Kompozicije mogu biti primenjivane preko oralnog ili nazalnog respiratornog puta za lokalni ili sistemski efekat. Kompozicije u farmaceutski prihvatljivim rastvaračima mogu biti nebulizirane upotrebom inertnih gasova. Nebulizirani rastvori mogu biti inhalirani direktno iz nebulizacionog uređaja ili nebulizacioni uređaj može biti vezan za masku za lice, ili mašinu za disanje sa isprekidanim pozitivnim pritiskom. Kompozicije rastvora, suspenzije ili praha takođe mogu biti primenjivane, oralno ili nazalno, iz uređaja koji isporučuju formulaciju na odgovarajući način.

IV. Upotrebe prema pronalasku

[0087] Jedinjenja inhibitori telomeraze (kao što su farmaceutske kompozicije) koje su opisane ovde su korisna za modulaciju stanja bolesti. U nekim slučajevima, ćelijski proliferativni poremećaj je povezan sa povećanom ekspresijom ili aktivnošću telomeraze ili ćelijskim rastom (kao što su neoplastične progenitorske ćelije povezane sa abnormalnom proizvodnjom trombocita kod esencijalne trombocitemije (ET)), ili oba.

[0088] Postupci za ublažavanje najmanje jednog simptoma povezanog sa MPN u individui kod koje postoji potreba za tim su opisani ovde. Postupci za ublažavanje najmanje jednog simptoma povezanog sa MDS kod individue kod koje postoji potreba za tim su opisani ovde. Ovde su takođe opisani postupci za redukciju proliferacije neoplastične progenitorske ćelije kod pacijenata sa MPN ili MDS, kao i postupci za održavanje koncentracija trombocita i/ili koncentracija crvenih krvnih zrnaca i/ili belih krvnih zrnaca na normalnim nivoima kod individua kojima je postavljena dijagnoza ili za koje se sumnja da imaju MPN ili MDS.

[0089] Mijeloproliferativne neoplazme ili MPNs, su hematološki kanceri koji nastaju od malignih hematopoetskih mijeloidnih progenitorskih ćelija u koštanoj srži, kao što su prekursorske ćelije crvenih krvnih zrnaca, trombociti i granulocite. Proliferacija malignih progenitorskih ćelija dovodi do prekomerne proizvodnje bilo koje kombinacije belih krvnih zrnaca, crvenih krvnih zrnaca i/ili trombocita, u zavisnosti od bolesti. Ove prekomerno proizvedene ćelije takođe mogu biti abnormalne, dovodeći do dodatnih kliničkih komplikacija. Postoje različiti tipovi hroničnih mijeloproliferativnih poremećaja. Uključeni u spektar MPN bolesti su esencijalna trombocitemija (ET), policitemija vera (PV) i hronična mijelogena leukemija (CML), mijelofibroza (MF), hronična neutrofilna leukemija, hronična eozinofilna leukemija i akutna mijelogena leukemija (AML).

[0090] Mijelodisplastični sindrom (MDS) je grupa simptoma koja obuhvata kancer krvi i koštane srži. Mijelodisplastični sindromi (MDS) obuhvataju bolesti kao što su, refraktorna anemija, refraktorna anemija sa prekomernim blastovima, refraktorna citopenija sa displazijom višestrukih linija, refraktorna citopenija sa displazijom jedne linije, i hronična mijelomonocitna leukemija. Nezrele matične ćelije krvi (blasti) ne postaju zdrava crvena krvna zrnca, bela krvna zrnca ili trombociti. Blast umire u koštanoj srži ili skoro posle njihovog putovanja do krvi. Ovo ostavlja manje mesta da se zdrava bela krvna zrnca, crvena krvna zrnca i/ili trombocite formiraju u koštanoj srži.

A. Esencijalna trombocitemija

[0091] Megakariocita je ćelija koštane srži odgovorna za proizvodnju trombocita (trombocita), koji su neophodni za normalno zgrušavanje krvi. Megakariocite normalno čine 1 od 10,000 ćelija koštane srži, ali mogu da se povećaju u broju skoro 10-puta u toku određenih bolesti.

[0092] Megakariocite su poreklom od prekursorskih ćelija hematopoetskih matičnih ćelija u koštanoj srži. Pošto je ćelija završila diferencijaciju i postala zrela megakariocita, ona počinje proces proizvodnje trombocita. Dok se za mnoge citokine sumnja da imaju ulogu u stimulaciji megakariocita za proizvodnju trombocita, citokin trombopoetin je taj koji indukuje megakariocitu da formira male proto-trombocitne nastavke. Trombociti se drže unutar ovih unutrašnjih membrana unutar citoplazme megakariocita. Svaki od ovih proto-trombocitnih nastavaka može dati 2000-5000 novih trombocita posle raskidanja. Ukupno, 2/3 ovih novoproizvedenih trombocita će ostati u cirkulaciji, dok će 1/3 biti odvojeno od strane slezine.

[0093] Esencijalna trombocitemija (ET) je hronični poremećaj povezan sa povećanom ili abnormalnom proizvodnjom trombocita. Formiranje trombocita u ET javlja se na način zavisan od citokina, sa megakariocitom koja proizvodi trombocite na neregulisan način. Kako su trombociti uključeni u zgrušavanje krvi, abnormalna proizvodnja može da rezultuje u neodgovarajućem formiranju krvnih ugrušaka ili u krvarenju, rezultujući u povećanom riziku od gastrointestinalnog krvarenja, srčanog udara i šloga.

[0094] Često, mnogi pacijenti sa ET su asimptomatski; dijagnoza se tipično javlja pošto urađena krvna slika kao deo rutinske kontrole otkrije visok broj trombocita. Kada su prisutni simptomi ET, oni mogu da obuhvataju umor, ili mogu biti povezani sa poremećajima malih ili velikih krvnih sudova ili krvarenjima. Poremećaji malih krvnih sudova (koji se često smatraju vazomotornim po prirodi) mogu da dovedu do: glavobolje, poremećaja vida ili tihih migrena, vrtoglavice ili omaglice, hladnoće ili plavih prstiju na rukama ili nogama, ili pečenja, crvenila, i bola u šakama i stopalima (www.mpnresearchfoundation.org/ Essential-Thrombocythemia). Trombotičke komplikacije mogu biti prilično ozbiljne, dovodeći do: šloga, prelaznog ishemičnog napada (TIA), srčanog udara, tromboze dubokih vena ili plućne embolije (krvnog ugruška u plućima). Krvarenje može da se manifestuje kao lako dobijanje modrica, krvarenje iz nosa, obilna menstrualna krvarenja, gastrointestinalno krvarenje ili krv u urinu (www.mpnresearchfoundation.org/Essential-Thrombocythemia). Mala manjina ljudi sa ET mogu kasnije da razviju akutnu leukemiju ili mijelofibrozu, od kojih obe mogu da budu opasne po život. Akutna mijelogena leukemija je tip kancera krvi i koštane srži koji brzo napreduje. Mijelofibroza je progresivan poremećaj koštane srži koji rezultuje u ožiljcima koštane srži, teškoj anemiji i povećanju jetre i slezine.

[0095] Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, dijagnoza ET zahteva ispunjavanje kriterijuma A1 do A4: (A1) stalan broj trombocita od > 450 x 109/L; (A2) koštana srž koja pokazuje povećani broj uvećanih, zrelih megakariocita i koja je bez značajanog povećanja pomeranja u levo granulopoeze ili eritropoeze; (A3) neispunjavanje WHO kriterijuma za policitemiju, primarnu mijelofibrozu, hroničnu mijeloidnu leukemiju, mijelodisplastični sindrom ili drugu mijeloidnu neoplazmu; i (A4) koja ima stečenu mutaciju ili klonalni marker ili je bez reaktivnog uzroka za trombocitozu (Swedlow, et al., (2008) WHO Classification of Tumours of Haematopoietic and Lymphoid Tissues, Lyon, IARC Press). Prilikom dijagnostifikovanja ET, neki lekari koriste kriterijume Britasnkog Komiteta za standarde u hematologiji (objavljen u 2010), koji su slični kriterijumima WHO iz 2008., ali se razlikuju u nekoliko značajnih aspekata (Beer, et al., (2010) Blood 117(5): 1472-1482).

[0096] Testovi koji se mogu izvesti za dijagnozu ET obuhvataju: (1) testove krvi za isključivanje drugih uzroka visokog broja trombocita, uključujući testove za deficijenciju gvožđa i indikatore inflamacije (druge imitirajuće bolesti krvi su takođe isključene); (2) testove za mutacije u JAK2 genu (koje se javljaju u približno 50% slučajeva) ili MPL (koja se javlja u do 5% slučajeva); (3) biopsije koštane srži za traženje klasičnih znakova ET, uključujući povećanje u prekursorima trombocita. Dodatne informacije povezane sa dijagnozom ET mogu se naći u SAD objavi patente prijave br.2006/0166221.

[0097] ET se generalno leči preko upotrebom: modifikacije kardiovaskularnih faktora rizika, anti-trombocitne terapije i citoreduktivne terapije (Beer, et al., Blood 117(5): 1472-1482; ovde u daljem tekstu (Beer et al., 2010). U vezi sa kardiovaskularnim faktorima rizika, pacijenti su skriningovani za prisustvo hipertenzije, dijabetesa, pušenja, hiperholesterolemije i gojaznosti, i tretirani gde je to naznačeno prema odgovarajućim vodičima za ta stanja (Beer et al., 2010). Anti-trombocitna terapija obuhvata, ali bez ograničenja na: aspirin osim ukoliko je kontraindikovan i anti-trombocitna sredstva kao što je klopidogrel. ET pacijenti mogu biti stratifikovani na osnovu trombotičkog rizika; visoko rizični pacijenti su preko 60 godina starosti, imali su prethodne trombotičke događaje ili broj trombocita veći od 1500 x 10<9>/L; ovi visoko rizični pacijenti će verovatno imati korist od citoreduktivne terapije (Beer et al., 2010).

[0098] Uprkos mogućeg povećanog rizika od leukemijske transformacije kada su ET pacijenti tretirani hidroksikarbamidom (hidroksiureom), ostaje terapija prvog reda za većinu pacijenata koji zahtevaju tretman (Beer et al, 2010). Ostali tretmani obuhvataju, ali bez ograničenja na interferon, anagrelid, pipobroman, busulfan i zračenje radioaktivnim fosforom.

[0099] Trenutna terapija lekom za ET nije lekovita i postoji malo dokaza koji bi sugerisali povoljan efekat na preživljavanje. Nijedna od ovih trenutnih strategija nije upućena niti direktno utiče na maligne klonalne ćelije odgovorne za bolest, razvoj bolesti ili simptome od kojih pate pacijenti koji pogađaju kvalitet života. Cilj trenutne terapije kod ET je sprečiti trombohemoragične komplikacije. Veliki napredak u oktrivanju patogeneze ET je napravljen 2005. opisom somatske mutacije JAK2 (V617F), koja je prisutna kod 50-60% ET pacijenata (James, et al. (2005) Nature 434: 1144-1148; Kralovics, et al. (2005) N Engl J Med 352: 1779-90; Baxter, et al. (2005) Lancet 365: 1054-61; Levine, et al. (2005) Cancer Cell 7: 387-97). Pored prisustva i alelskog opterećenja JAK2/V617F mutacije, osnovna leukocitoza je nedavno prepoznata kao novi faktor rizika povezan sa bolešću kod ET (Ziakas PD. (2008) Haematologica 93: 1412-1414; Carobbio et al., (2007) Blood 109: 2310-2313). Dokazi takođe pokazuju da leukocitoza ima prognostički značaj i može se smatrati uzročnikom vaskularnih događaja (Barbui, et al., (2009) Blood 114: 759-63).

B. Policitemija vera

[0100] Pacijenti sa policitemijom verom (PV) imaju izražena povećanja proizvodnje crvenih krvnih zrnaca. Tretman je usmeren ka redukciji prekomernog broja crvenih krvnih zrnaca. PV može da razvije fazu kasnije unutar svog toka koja je slična primarnoj mijelofibrozi sa citopenijama i hipoplazijom i fibrozom koštane srži. Mutacija u genu za Janus kinazu 2 (JAK2) na hromozomu 9 koja uzrokuje povećanu proliferaciju i preživljavanje hematopoetskih prekursora in vitro identifikovana je kod većine pacijenata sa PV. Pacijenti sa PV imaju povećani rizik od kardiovaskularnih i trombotičkih događaja i transformacije u akutnu mijelogenu leukemiju ili primarnu mijelofibrozu. Tretman za PV obuhvata isprekidanu hroničnu flebotomiju za održavanje hematokrita ispod 45% kod muškaraca i 40% kod žena. Ostali mogući tretmani obuhvataju hidroksiureu, interferon-alfa i aspirin u niskoj dozi.

C. Mijelofibroza

[0101] Mijelofibroza ili MF, je mijeloproliferativna neoplazma u istom spektru bolesti kao ET. Pacijenti sa MF često nose JAK2 V617F mutaciju u svojoj koštanoj srži. Povremeno ET se razvija u MF. Inhibicija JAK2 se trenutno smatra standardom nege za MF u zemljama gde je odobren ruksolitinib (Jakafi®), inhibitor janus kinaze. Nema dokaza da inhibitori JAK2, kao što je Jakafi®, selektivno inhibiraju proliferaciju leukemijskog klona odgovornog za bolest i na taj način, oni ne moraju biti "takvi da modifikuju bolest".

D. Akutna mijelogena leukemija

[0102] Akutna mijelogena leukemija (AML) je kancer mijeloidne linije krvnih ćelija. AML je najčešća akutna leukemija koja pogađa odrasle. Pacijenti sa AML imaju brz rast abnormalnih belih krvnih zrnaca koji se akumuliraju u koštanoj srži i ometaju proizvodnju normalnih ćelija krvi. Zamena normalne koštane srži leukemijskim ćelijama izaziva pad u crvenim krvnim zrncima, trombocitima i normalnim belim krvnim zrncima. Simptomi AML obuhvataju umor, kratak dah, lako dobijanje modirca i krvarenje, i povećani rizik od infekcije. Kao akutna leukemija, AML brzo napreduje i tipično je fatalna u roku od nekoliko nedelja ili meseci ukoliko se ne leči. Standard nege za AML je tretman hemoterapijom koja se usmerava ka indukciji remisije; pacijenti mogu da primaju transplant hematopoetske matične ćelije.

E. Mijelodisplastični sindrom

[0103] Mijelodisplastični sindrom (MDS) je grupa simptoma koja obuhvata kancer krvi i koštane srži. Nezrele matične ćelije krvi (blasti) ne postaju zdrava crvena krvna zrnca, bela krvna zrnca ili trombociti. Blast umire u koštanoj srži ili skoro posle njihovog putovanja u krv. Ovo ostavlja manje mesta za formiraje zdravih belih krvnih zrnaca, crvenih krvnih zrnaca i/ili trombocita u koštanoj srži.

[0104] Mijelodisplastični sindromi (MDS) su zbir hematoloških medicinskih stanja koja obuhvataju neefikasnu proizvodnju mijeloidne klase ćelija krvi. Pacijenti sa MDS često razvijaju tešku anemiju i zahtevaju česte transfuzije krvi. U nekim slučajevima bolest se pogoršava i pacijent razvija citopenije (nizak broj ćelija) uzrokovane progresivnom insuficijencijom koštane srži. U nekim slučajevima bolest se transformiše u akutnu mijelogenu leukemiju (AML). Ako ukupan procenat mijeloblasta koštane srži raste preko određenog praga vrednosti (20% za WHO i 30% za FAB), tada se navodi da se javila transformacija u akutnu mijelogenu leukemiju (AML).

F. Postupci za lečenje MPN ili MDS upotrebom inhibitora telomeraze

[0105] Ovde su opisani postupci za redukciju proliferacije neoplastične progenitorske ćelije i ublažavanje simptoma koji su sa njima povezani kod individua kojima je postavljena dijagnoza ili za koje se veruje da imaju MPN ili MDS preko primene inhibitora telomeraze (kao što je bilo koji od inhibitora telomeraze koji su ovde objavljeni).

[0106] Postupci mogu biti izvođeni u ađuvansnoj postavci. "Ađuvantna postavka" označava kliničku postavku u kojoj je individua imala istoriju proliferativne bolesti i generalno (ali ne neophodno) je bila responsivna na terapiju, koja obuhvata, ali bez ograničenja na, operaciju (kao što je hirurška resekcija), radioterapiju i hemoterapiju. Međutim, zbog njihove istorije proliferativne bolesti, ove individue se smatraju u riziku od razvoja bolesti. Tretman ili primena u "ađuvansnoj postavci" označava kasniji način lečenja. Stepen rizika (tj., kada se smatra da je individua u ađuvansnoj postavci kao "visok rizik" ili "nizak rizik") zavisi od nekoliko faktora, najuobičajenije stepena bolesti kada je prvi put lečena.

[0107] Postupci koji su ovde opisani takođe mogu biti izvođeni u "neoađuvantnoj postavci," tj., postupak može biti izveden pre primarne/definitivne terapije. U nekim slučajevima, individua je prethodno lečena. U nekim slučajevima, individua nije prethodno tretirana. U nekim slučajevima, tretman je prvi red terapije.

1. Postupci za ublažavanje simptoma mijeloproliferativnih neoplazmi i mijelodisplastičnih sindroma

[0108] Predmetna objava opisuje postupke za inhibiciju simptoma ili stanja (invalidnosti, oštećenja) povezanih sa mijeloproliferativnim neoplazmama kao što su detaljno opisani u prethodnom tekstu. Kao takvi, nije potrebno da svi efekti stanja budu u potpunosti sprečeni ili obrnuti, iako se efekti sada opisanih postupaka verovatno protežu na značanu terapeutsku korist za pacijenta. Kao takva, terapeutska korist nije neophodno potpuna prevencija ili izlečenje za određeno stanje koje je rezultat mijeloproliferativne neoplazme, već pre, može da obuhvata rezultat koji obuhvata redukciju ili sprečavanje simptoma koji su rezultat ćelijskog proliferativnog poremećaja, redukciju ili sprečavanje pojave takvih simptoma (kvantitativno ili kvalitativno), redukciju težine takvih simptoma ili njihovih fizioloških efekata i/ili pojačanje oporavka individue posle simptoma mijeloproliferativne neoplazme.

[0109] Predmetna objava opisuje postupke za inhibiciju simptoma ili stanja (invaliditeta, oštećenja) povezanih sa mijelodisplastičnim sindromom (MDS) kao što su detaljno opisani u prethodnom tekstu. Kao takvi, nije potrebno da svi efekti stanja budu u potpunosti sprečeni ili obrnuti, iako se efekti sada objavljenih postupaka verovatno protežu na značajnu terapeutsku korist za pacijenta. Kao takva, terapeutska korist nije neophodno potpuna prevencija ili izlečenje određenog stanja koje je rezultat mijelodisplastičnog sindroma, već pre, može da obuhvata rezultat koji obuhvata redukciju ili prevenciju simptoma koji su rezultat ćelijskog proliferativnog poremećaja, redukciju ili prevenciju pojave takvih simptoma (kvantitativno ili kvalitativno), redukciju težine takvih simptoma ili njihovih fizioloških efekata, i/ili pojačanje oporavka individue posle simptoma mijelodisplastičnih sindroma.

[0110] Kao što je ovde korišćen, izraz "ublažavanje najmanje jednog simptoma povezanog sa" poremećajem, bolešću ili stanjem (kao što je MPN ili MDS) označava reverziju, inhibiciju napredovanja ili prevenciju poremećaja ili stanja na koje se takav termin odnosi, ili reverziju, inhibiciju napredovanja ili prevenciju jednog ili više simptoma poremećaja ili stanja na koji se takav termin odnosi. Specifično, kompozicija (kao što je bilo koje od jedinjenja inhibitora telomeraze koja su opisana ovde), kada je primenjena na individuu, može da leči ili spreči jedan ili više simptoma ili stanja povezanih sa MPN ili MDS i/ili redukuje ili ublaži simptome stanja povezanih sa ovim poremećajem. Kao takva, zaštita individue od efekata ili simptoma koji su rezultat MPN ili MDS obuhvata prevenciju ili redukciju pojave i/ili težine efekata poremećaja i lečenje pacijenta kod koga su se efekti poremećaja već javili ili su počeli da se javljaju. Koristan efekat lako može proceniti stručnjak iz date oblasti tehnike i/ili obučeni lekar koji leči pacijenta. Poželjno, postoji pozitivna ili kosirna razlika u težini ili pojavi najmanje jednog kliničkog ili biološkog skora, vrednosti ili mere korišćene za procenu takvih pacijenata kod onih koji su lečeni postupcima prema predmetnoj objavi u poređenju sa onima koji nisu.

[0111] Prema tome, ovde su opisani postupci za ublažavanje najmanje jednog simptoma povezanog sa MPN ili MDS kod individue kod koje postoji potreba za tim, pri čemu postupak sadrži: primenu klinički efikasne količine inhibitora telomeraze na individuu, pri čemu primena inhibitora telomeraze ublažava najmanje jedan simptom povezan sa MPN ili MDS. U nekim slučajevima, simptom sadrži glavobolju, vrtoglavicu ili omaglicu, bol u grudima, slabost, onesvešćivanje, promene u vidu, utrnulost ili bockanje ekstremiteta, crvenilo, pulsirajući bol ili bol u vidu pečenja u ekstremitetima (eritromelalgiju), uvećanu slezinu, krvarenje iz nosa, pojavu modrica, krvarenje iz usta ili desni, krvavu stolicu, srčani udar (infarkt miokarda) ili šlog. U nekim slučajevima, inhibitor telomeraze sadrži oligonukleotid koji može biti komplementaran sa RNK komponentom telomeraze i u nekim slučajevima može biti između 10-20 baznih parova u dužinu. U jednom slučaju, oligonukleotid sadrži sekvencu TAGGGTTAGACAA. U drugim slučajevima, oligonukleotid sadrži N3’→P5’ tiofosforoamidatne internukleozidne veze. Oligonukleotid takođe može biti konjugovan za lipidnu grupu na svom 5’ ili 3’ kraju, izborno preko linkera (kao što je glicerol ili amino glicerol linker). U nekim slučajevima, lipidna grupa je palmitoil (C16) grupa. U sledećem slučajuj, inhibitor telomeraze je imetelstat. U nekim slučajevima, primena inhibitora telomeraze ne inhibira rast megakariocite zavisan od citokina. U drugim slučajevima, primena inhibitora telomeraze inhibira rast megakariocite zavisan od citokina. U nekim slučajevima, primena inhibitora telomeraze inhibira CFU-mega. U drugim slučajevima, inhibicija CFU-Mega je nezavisna od redukcije u JAK2 V617F alelskom opterećenju. U nekim slučajevima, individua može biti rezistentna ili intoleranta na prethodnu terapiju koja nije bazirana na inhibitoru telomeraze (uključujući, ali bez ograničenja na hidroksiureu, anagrelid ili interferon α-2B). U sledećem primeru izvođenja, individua je čovek.

[0112] U nekim slučajevima, efikasna količina inhibitora telomeraze primenjena na pacijenta je 7.5 mg/kg do 9.3 mg/kg. U drugim slučajevima, efikasna količina inhibitora telomeraze je 9.5 mg/kg do 11.7 mg/kg. U sledećem slučaju, efikasna količina inhibitora telomeraze je 7.5 mg/kg do 11.7 mg/kg. U nekim slučajevima koji su ovde opisani, efikasna količina inhibitora telomeraze je 6.5 mg/kg do 11.7 mg/kg. U nekim slučajevima ovde, efikasna količina inhibitora telomeraze je 7.5 mg/kg do 11.7 mg/kg. U nekim slučajevima ovde, efikasna količina inhibitora telomeraze je 7.5 mg/kg do 9.4 mg/kg. U nekim slučajevima, efikasna količina inhibitora telomeraze obuhvata najmanje oko bilo kog od 6.5 mg/kg, 6.6 mg/kg, 6.7 mg/kg, 6.8 mg/kg, 6.9 mg/kg, 7 mg/kg, 7.1 mg/kg, 7.2 mg/kg, 7.3 mg/kg, 7.4 mg/kg, 7.5 mg/kg, 7.6 mg/kg, 7.7 mg/kg, 7.8 mg/kg, 7.9 mg/kg, 8 mg/kg, 8.1 mg/kg, 8.2 mg/kg, 8.3 mg/kg, 8.4 mg/kg, 8.5 mg/kg, 8.6 mg/kg, 8.7 mg/kg, 8.8 mg/kg, 8.9 mg/kg, 9 mg/kg, 9.1 mg/kg, 9.2 mg/kg, 9.3 mg/kg, 9.4 mg/kg, 9.5 mg/kg, 9.6 mg/kg, 9.7 mg/kg, 9.8 mg/kg, 9.9 mg/kg, 10 mg/kg, 10.1 mg/kg, 10.2 mg/kg, 10.3 mg/kg, 10.4 mg/kg, 10.5 mg/kg, 10.6 mg/kg, 10.7 mg/kg, 10.8 mg/kg, 10.9 mg/kg, 11 mg/kg, 11.1 mg/kg, 11.2 mg/kg, 11.3 mg/kg, 11.4 mg/kg, 11.5 mg/kg, 11.6 mg/kg, 11.7 mg/kg, 11.8 mg/kg, 11.9 mg/kg, 12 mg/kg, 12.1 mg/kg, 12.2 mg/kg, 12.3 mg/kg, 12.4 mg/kg, 12.5 mg/kg, 12.6 mg/kg, 12.7 mg/kg, 12.8 mg/kg, 12.9 mg/kg ili 13 mg/kg. U nekim slučajevima, efikasna količina inhibitora telomeraze primenjena na individuu nije 9.4 mg/kg.

[0113] U nekim slučajevima, individua kojoj je postavljena dijagnoza ili za koju se veruje da ima MPN nosi V617F mutaciju za dobitak funkcije u genu za Janus kinazu 2 (JAK2). Postupci za određivanje da li individua nosi ovu mutaciju kao i određivanje alelskog opterećanja, su mnogi i dobro su poznati u stanju tehnike (videti, npr., SAD patentne prijave br. 2009/0162849, 2007/0224598, i 2009/0162849. U nekim slučajevima, primena inhibitora telomeraze smanjuje procenat JAK2 V617F alelskog opterećenja kod individue.

2. Postupci za redukciju proliferacije neoplastične ćelije

[0114] Ovde su opisani postupci za redukciju proliferacije neoplastične progenitorske ćelije kod individue kojoj je postavljena dijagnoza ili za koju se sumnja da ima esencijalnu trombocitemiju, pri čemu postupak sadrži: primenu klinički efikasne količine inhibitora telomeraze na individuu, pri čemu primena inhibitora telomeraze redukuje proliferaciju neoplastične progenitorske ćelije u individui. U nekim slučajevima, inhibitor telomeraze sadrži oligonukleotid koji može biti komplementaran sa RNK komponentom telomeraze i u nekim slučajevima može biti između 10-20 baznih parova u dužinu. U jednom slučaju, oligonukleotid sadrži sekvencu TAGGGTTAGACAA. U drugim slučajevima, oligonukleotid sadrži N3’→P5’ tiofosforoamidatne internukleozidne veze. Oligonukleotid takođe može biti konjugovan za lipidnu grupu na svom 5’ ili 3’ kraju, izborno preko linkera (kao što je glicerol ili amino glicerol linker). U nekim slučajevima, lipidna grupa je palmitoil (C16) grupa. U sledećem slučaju, inhibitor telomeraze je imetelstat. U nekim slučajevima, primena inhibitora telomeraze ne inhibira rast megakariocite zavisan od citokina. U drugim slučajevima, primena inhibitora telomeraze inhibira rast megakariocite zavisan od citokina. U nekim slučajevima, primena inhibitora telomeraze inhibira CFU-mega. U drugim slučajevima, inhibicija CFU-Mega je nezavisna od redukcije u JAK2 V617F alelskom opterećenju. U nekim slučajevima, individua može biti rezistentna ili intolerantna na prethodnu terapiju koja nije na bazi inhibora telomeraze (uključujući, ali bez ograničenja na hidroksiureu, anagrelid ili interferon α-2B). U sledećem slučaju, individua je čovek.

[0115] U nekim slučajevima, redukovana proliferacija neoplastične progenitorske ćelije rezultuje u broju trombocita manjem od bilo kog od oko 600 x 103 / µL, 575 x 103 / µL, 550 x 103 / µL, 525 x 103 / µL, 500 x 103 / µL, 475 x 103 / µL, 450 x 103 / µL, 425 x 103 / µL, 400 x 103103 / µL, 375 x 103 / µL, 350 x 103 / µL x 103 / µL, 325 x 103 / µL, 300 x 103 / µL, 275 x 103 / µL, 250 x 103 / µL, 225 x 103 / µL, 200 x 103 / µL, 175 x 103 / µL, ili 150 x 103 / µL u krvi individue, uključujući navedene vrednosti, uključujući vrednosti između ovih brojeva. U drugim slučajevima, redukovana proliferacija neoplastične ćelije rezultuje u smanjenom broju trombocita (kao što je bilo koji od brojeva trombocita opisan u prethodnom tekstu) u krvi individue unutar bilo kog od oko 24 nedelje, 23 nedelje, 22 nedelje, 21 nedelju, 20 nedelja, 19 nedelja, 18 nedelja, 17 nedelja, 16 nedelja, 15 nedelja, 14 nedelja, 13 nedelja, 12 nedelja, 11 nedelja, 10 nedelja, 9 nedelja, 8 nedelja, 7 nedelja, 6 nedelja, 5 nedelja, 4 nedelje, 3 nedelje ili 2 nedelje ili manje posle početka primene inhibitora telomeraze.

[0116] U nekim slučajevima, efikasna količina inhibitora telomeraze je 7.5 mg/kg do 9.3 mg/kg. U drugim slučajevima, efikasna količina inhibitora telomeraze je 9.5 mg/kg do 11.7 mg/kg. U sledećem slučaju, efikasna količina inhibitora telomeraze je 7.5 mg/kg do 11.7 mg/kg. U nekim slučajevima ovde, efikasna količina inhibitora telomeraze je 6.5 mg/kg do 11.7 mg/kg. U nekim slučajevima herein, efikasna količina inhibitora telomeraze je 7.5 mg/kg do 9.4 mg/kg. U nekim slučajevima herein, efikasna količina inhibitora telomeraze je 6.5 mg/kg do 11.7 mg/kg. U nekim slučajevima ovde, efikasna količina inhibitora telomeraze je 7.5 mg/kg do 9.4 mg/kg. U nekim slučajevima, efikasna količina inhibitora telomeraze obuhvata najmanje oko bilo koji od 6.5 mg/kg, 6.6 mg/kg, 6.7 mg/kg, 6.8 mg/kg, 6.9 mg/kg, 7 mg/kg, 7.1 mg/kg, 7.2 mg/kg, 7.3 mg/kg, 7.4 mg/kg, 7.5 mg/kg, 7.6 mg/kg, 7.7 mg/kg, 7.8 mg/kg, 7.9 mg/kg, 8 mg/kg, 8.1 mg/kg, 8.2 mg/kg, 8.3 mg/kg, 8.4 mg/kg, 8.5 mg/kg, 8.6 mg/kg, 8.7 mg/kg, 8.8 mg/kg, 8.9 mg/kg, 9 mg/kg, 9.1 mg/kg, 9.2 mg/kg, 9.3 mg/kg, 9.4 mg/kg 9.5 mg/kg, 9.6 mg/kg, 9.7 mg/kg, 9.8 mg/kg, 9.9 mg/kg, 10 mg/kg, 10.1 mg/kg, 10.2 mg/kg, 10.3 mg/kg, 10.4 mg/kg, 10.5 mg/kg, 10.6 mg/kg, 10.7 mg/kg, 10.8 mg/kg, 10.9 mg/kg, 11 mg/kg, 11.1 mg/kg, 11.2 mg/kg, 11.3 mg/kg, 11.4 mg/kg, 11.5 mg/kg, 11.6 mg/kg, 11.7 mg/kg, 11.8 mg/kg, 11.9 mg/kg, 12 mg/kg, 12.1 mg/kg, 12.2 mg/kg, 12.3 mg/kg, 12.4 mg/kg, 12.5 mg/kg, 12.6 mg/kg, 12.7 mg/kg, 12.8 mg/kg, 12.9 mg/kg, ili 13 mg/kg. U nekim slučajevima, efikasna količina inhibitora telomeraze primenjena na individuu nije 9.4 mg/kg.

[0117] U nekim slučajevima, individua kojoj je postavljena dijagnoza ili za koju se veruje da ima ET nosi V617F mutaciju za dobitak funkcije u genu za Janus kinazu 2 (JAK2). U nekim slučajevima, primena inhibitora telomeraze smanjuje procenat JAK2 V617F alelskog opterećenja u individui.

3. Postupci za održavanje normalnih nivoa trombocita u cirkulaciji

[0118] Ovde je takođe opisan postupak za održavanje broja trombocita od između manje od oko 400 x 103 / µL u krvi individue kojoj je postavljena dijagnoza ili za koju se sumnja da ima esencijalnu trombocitemiju, pri čemu postupak sadrži: primenu klinički efikasne količine inhibitora telomeraze na individuu, pri čemu primena inhibitora telomeraze održava broj trombocita manji od oko 400 x 103 / µL u individui. U nekim slučajevima, inhibitor telomeraze sadrži oligonukleotid koji može biti komplementaran sa RNK komponentom telomeraze i u nekim slučajevima može biti između 10-20 baznih parova u dužinu. U jednom slučaju, oligonukleotid sadrži sekvencu TAGGGTTAGACAA. U drugim slučajevima, oligonukleotid sadrži N3’→P5’ tiofosforoamidat internukleozidne veze. Oligonukleotid takođe može biti konjugovan za lipidnu grupu na svom 5’ ili 3’ kraju, izborno preko linkera (kao što je glicerol ili amino glicerol linker). U nekim slučajevima, lipidna grupa je palmitoil (C16) grupa. U sledećem slučaju, inhibitor telomeraze je imetelstat. U nekim slučajevima, primena inhibitora telomeraze ne inhibira rast megakariocite zavisan od citokina. U drugim slučajevima, primena inhibitora telomeraze inhibira rast megakariocite zavisan od citokina. U nekim slučajevima, primena inhibitora telomeraze inhibira CFU-mega. U drugim slučejvima, inhibicija CFU-Mega je nezavisna od redukcije u JAK2 V617F alelskom opterećenju. U nekim slučajevima, individua može biti rezistentna ili intolerantna na prethodnu terapiju koja nije na bazi inhibitora telomeraze (uključujući, ali bez ograničenja na hidroksiureu, anagrelid ili interferon α-2B). U sledećem slučaju, individua je čovek.

[0119] U nekim slučajevima, primena inhibitora telomeraze (kao što je bilo koji od inhibitora telomeraze koji su ovde opisani) održava broj trombocita na fiziološki normalnim nivoima. U nekim slučajevima, primena inhibitora telomeraze održava broj trombocita od manje od bilo kog od oko 600 x 103 / µL, 575 x 103 / µL, 550 x 103 / µL, 525 x 103 / µL, 500 x 103 / µL, 475 x 103 / µL, 450 x 103 / µL, 425 x 103 / µL, 400 x 103 / µL, 375 x 103 / µL, 350 x 103 / µL x 103 / µL, 325 x 103 / µL, 300 x 103 / µL, 275 x 103 / µL, 250 x 103 / µL, 225 x 103 / µL, 200 x 103 / µL, 175 x 103 / µL, ili 150 x 103 / µL u krvi individue, uključujući navedene vrednosti, uključujući vrednosti između ovih brojeva. U drugim slučajevima, primena inhibitora telomeraze održava broj trombocita između bilo kog od oko 100-400 x 10<3>/ µL, 150-200 x 10<3>/ µL, 150-250 x 10<3>/ µL, 150-300 x 103 / µL, 150-350 x 103 / µL, 150-400 x 103 / µL, 200-250 x 103 / µL, 200-300 x 103 / µL, 200-350 x 103 / µL, 200-400 x 103 / µL, 250-300 x 103 / µL, 250-350 x 103 / µL, 250-400 x 103 / µL, 300-350 x 103 / µL, 300-400 x 103 / µL ili 350 to 400 x 103 / µL u krvi individue.

[0120] U drugim slučajevima, održavanje broja trombocita na fiziološki normalnim nivoima zahteva primenu inhibitora telomeraze ne više od jednom svaki dan, svaki drugi dan, svaka tri dana, svake nedelje, svakih 11 dana, svake dve nedelje, svake tri nedelje, svakog meseca, svakih šest nedelja, svaka dva meseca ili duže, uključujući navedeno, uključujući vremenske periode između njih.

[0121] U nekim slučajevima, efikasna količina inhibitora telomeraze je 7.5 mg/kg do 9.3 mg/kg. U drugim slučajevima, efikasna količina inhibitora telomeraze je 9.5 mg/kg do 11.7 mg/kg. U sledećem slučaju, efikasna količina inhibitora telomeraze je 7.5 mg/kg do 11.7 mg/kg. U nekim slučajevima, efikasna količina inhibitora telomeraze obuhvata najmanje oko bilo koji od 6.5 mg/kg, 6.6 mg/kg, 6.7 mg/kg, 6.8 mg/kg, 6.9 mg/kg, 7 mg/kg, 7.1 mg/kg, 7.2 mg/kg, 7.3 mg/kg, 7.4 mg/kg, 7.5 mg/kg, 7.6 mg/kg, 7.7 mg/kg, 7.8 mg/kg, 7.9 mg/kg, 8 mg/kg, 8.1 mg/kg, 8.2 mg/kg, 8.3 mg/kg, 8.4 mg/kg, 8.5 mg/kg, 8.6 mg/kg, 8.7 mg/kg, 8.8 mg/kg, 8.9 mg/kg, 9 mg/kg, 9.1 mg/kg, 9.2 mg/kg, 9.3 mg/kg, 9.4 mg/kg, 9.5 mg/kg, 9.6 mg/kg, 9.7 mg/kg, 9.8 mg/kg, 9.9 mg/kg, 10 mg/kg, 10.1 mg/kg, 10.2 mg/kg, 10.3 mg/kg, 10.4 mg/kg, 10.5 mg/kg, 10.6 mg/kg, 10.7 mg/kg, 10.8 mg/kg, 10.9 mg/kg, 11 mg/kg, 11.1 mg/kg, 11.2 mg/kg, 11.3 mg/kg, 11.4 mg/kg, 11.5 mg/kg, 11.6 mg/kg, 11.7 mg/kg, 11.8 mg/kg, 11.9 mg/kg, 12 mg/kg, 12.1 mg/kg, 12.2 mg/kg, 12.3 mg/kg, 12.4 mg/kg, 12.5 mg/kg, 12.6 mg/kg, 12.7 mg/kg, 12.8 mg/kg, 12.9 mg/kg, ili 13 mg/kg. U nekim slučajevima, efikasna količina inhibitora telomeraze primenjena na individuu nije 9.4 mg/kg.

[0122] U nekim slučajevima, individua kojoj je postavljena dijagnoza ili za koju se veruje da ima ET nosi V617F mutaciju za dobitak funkcije u genu za Janus kinazu 2 (JAK2). U nekim slučajevima, primena inhibitora telomeraze smanjuje procenat JAK2 V617F alelskog opterećenja u individui.

G. Primena inhibitora telomeraze

[0123] U nekim slučajevima, inhibitor telomeraze (kao što je bilo koje od jedinjenja inhibitora telomeraze koja su ovde opisana) je primenjen u obliku injekcije. Injekcija može da sadrži jedinjenje u kombinaciji sa vodenim injektabilnim ekscipijensom ili nosačem. Neograničavajući primeri pogodnih vodenih injektabilnih ekscipijenasa ili nosača su dobro poznati stručnjacima iz date oblasti tehnike, i oni, i postupci za formulaciju formulacija, mogu se naći u takvim standardnim referencama kao Alfonso AR: Remington’s Pharmaceutical Sciences, 17th ed., Mack Publishing Company, Easton Pa., 1985. Pogodni vodeni injektabilni ekscipijensi ili nosači obuhvataju vodu, vodeni rastvor soli, vodeni rastvor dekstroze i slično, koji izborno sadrže pojačivače rastvaranja kao što je 10% manitol ili drugi šećeri, 10% glicin ili druge aminokiseline. Kompozicija može biti injektirana subkutano, intraperitonealno ili intravenski.

[0124] U nekim slučajevima, korišćena je intravenska primena i ona može biti kontinuirana intravenska infuzija tokom perioda od nekoliko minuta do jednog časa ili više, kao što je oko petnaest minuta. Primenjena količina može da varira široko u zavisnosti od tipa inhibitora telomeraze, veličine jedinične doze, vrste ekscipijenasa ili nosača, i drugih faktora koji su dobro poznati stručnjacima iz date oblasti tehnike. Inhibitor telomeraze može da sadrži, na primer, od oko 0.001% do oko 10% (tež./tež.), od oko 0.01% do oko 1%, od oko 0.1% do oko 0.8%, ili bilo koji opseg u njima, sa ostatkom koji sadrži ekscipijens(e) ili nosač(e).

[0125] Za oralnu primenu, inhibitor telomeraze može imati oblik, na primer, tableta ili kapsula pripremljenih pomoću konvencionalnih sredstava sa farmaceutski prihvatljivim ekscipijensima ili nosačima kao što su vezujuća sredstva; punioci; lubrikanti; sredstva za raspadanje; ili sredstva za vlaženje. Tečni preparati za oralnu primenu mogu imati oblik, na primer, rastvora, sirupa ili suspenzija, ili oni mogu biti predstavljeni kao suvi proizvod za pripremu sa vodom ili drugim pogodnim vehikulumom pre upotrebe. Takvi tečni preparati mogu biti pripremljeni pomoću konvencionalnih sredstava sa farmaceutski prihvatljivim aditivima kao što su suspendujuća sredstva (npr., sorbitol sirup, derivati celuloze ili hidrogenizovane jestive masti); emulgujuća sredstva (npr., lecitin ili akacija); nevodeni vehikulumi (npr., ationd ulje, uljane estre, etil alkohol ili frakcionisana biljna ulja); i konzervanse (npr., metil ili propil-p- hidroksibenzoati ili sorbinska kiselina). Preparati takođe mogu da sadžre puferske soli, aromu i boju kako je odgovarajuće.

[0126] U nekim slučajevima, inhibitor telomeraze može biti primenjen inhalacijom preko aerosol spreja ili nebulizatora koji može da obuhvata pogodan propelant kao što je, na primer, dihlorodifluorometan, trihlorofluorometan, dihlorotetrafluoroetan, ugljen dioksid ili njihovu kombinaciju. U jednom neograničavajućem primeru, jedinica doze za aerosol pod pritiskom može biti isporučena preko dozirnog ventila. U sledećem slučaju, kapsule i kertridži želatina, na primer, mogu biti korišćeni u inhalatoru i mogu biti formulisani tako da sadrže mešavinu u prahu jedinjenja sa pogodnom bazom u prahu kao što je, na primer, skrob ili laktoza.

[0127] U nekim slučajevima, količina inhibitora telomeraze primenjena na individuu je uključena u bilo kom od sledećih opsega: oko 0.5 do oko 5 mg, oko 5 do oko 10 mg, oko 10 do oko 15 mg, oko 15 do oko 20 mg, oko 20 do oko 25 mg, oko 20 do oko 50 mg, oko 25 do oko 50 mg, oko 50 do oko 75 mg, oko 50 do oko 100 mg, oko 75 do oko 100 mg, oko 100 do oko 125 mg, oko 125 do oko 150 mg, oko 150 do oko 175 mg, oko 175 do oko 200 mg, oko 200 do oko 225 mg, oko 225 do oko 250 mg, oko 250 do oko 300 mg, oko 300 do oko 350 mg, oko 350 do oko 400 mg, oko 400 do oko 450 mg, ili oko 450 do oko 500 mg. U nekim slučajevima, količina inhibitora telomeraze u efikasnoj količini primenjena na individuu (npr., oblik jedinične doze) je u opsegu od oko 5 mg do oko 500 mg, kao što je oko 30 mg do oko 300 mg ili oko 50 mg do oko 200 mg. U nekim slučajevima, koncentracija inhibitora telomeraze primenjena na indivuduu je razblažena (oko 0.1 mg/ml) ili koncentrovana (oko 180 mg/ml), uključujući na primer bilo koji od oko 0.1 do oko 200 mg/ml, oko 0.1 do oko 180 mg/ml, oko 0.1 do oko 160 mg/ml, oko 0.1 do oko 140 mg/ml, oko 0.1 do oko 120 mg/ml, oko 0.1 do oko 100 mg/ml, oko 0.1 do oko 80 mg/ml, oko 0.1 do oko 60 mg/ml, oko 0.1 do oko 40 mg/ml, oko 0.1 do oko 20 mg/ml, oko 0.1 do oko 10 mg/ml oko 2 do oko 40 mg/ml, oko 4 do oko 35 mg/ml, oko 6 do oko 30 mg/ml, oko 8 do oko 25 mg/ml, oko 10 do oko 20 mg/ml, oko 12 do oko 15 mg/ml, ili bilo koji od oko 0.1 mg/ml, 0.2 mg/ml, 0.3 mg/ml, 0.4 mg/ml, 0.5 mg/ml, 0.6 mg/ml, 0.7 mg/ml, 0.8 mg/ml, 0.9 mg/ml, 1 mg/ml, 1.1 mg/ml, 1.2 mg/ml, 1.3 mg/ml, 1.4 mg/ml, 1.5 mg/ml, 1.6 mg/ml, 1.7 mg/ml, 1.8 mg/ml, 1.9 mg/ml, 2 mg/ml, 2.1 mg/ml, 2.2 mg/ml, 2.3 mg/ml, 2.4 mg/ml, ili 2.5 mg/ml. U nekim slučajevima, koncentracija inhibitora telomeraze je najmanje oko bilo koji od 0.1 mg/ml, 0.2 mg/ml, 0.3 mg/ml, 0.4 mg/ml, 0.5 mg/ml, 1.3 mg/ml, 1.5 mg/ml, 2 mg/ml, 3 mg/ml, 4 mg/ml, 5 mg/ml, 6 mg/ml, 7 mg/ml, 8 mg/ml, 9 mg/ml, 10 mg/ml, 11 mg/ml, 12 mg/ml, 13 mg/ml, 14 mg/ml, 15 mg/ml, 16 mg/ml, 17 mg/ml, 18 mg/ml, 19 mg/ml, 20 mg/ml, 21 mg/ml, 22 mg/ml, 23 mg/ml, 24 mg/ml, 25 mg/ml, 26 mg/ml, 27 mg/ml, 28 mg/ml, 29 mg/ml, 30 mg/ml, 31 mg/ml, 32 mg/ml, 33 mg/ml, 33.3 mg/ml, 34 mg/ml, 35 mg/ml, 36 mg/ml, 37 mg/ml, 38 mg/ml, 39 mg/ml, 40 mg/ml, 50 mg/ml, 60 mg/ml, 70 mg/ml, 80 mg/ml, 90 mg/ml, 100 mg/ml, 110 mg/ml, 120 mg/ml, 130 mg/ml, 140 mg/ml, 150 mg/ml, 160 mg/ml, 170 mg/ml, 180 mg/ml, 190 mg/ml, 200 mg/ml, 210 mg/ml, 220 mg/ml, 230 mg/ml, 240 mg/ml ili 250 mg/ml.

[0128] Primeri efikasnih količina inhibitora telomeraze primenjena na individuu obuhvataju, ali bez ograničenja na, najmanje oko bilo koji od 25 mg/m<2>, 30 mg/m<2>, 50 mg/m<2>, 60 mg/m<2>, 75 mg/m2 , 80 mg/m2 , 90 mg/m2 , 100 mg/m2 , 120 mg/m2 , 125 mg/m2 , 150 mg/m2 , 160 mg/m2 , 175 mg/m2 , 180 mg/m2 , 200 mg/m2 , 210 mg/m2 , 220 mg/m2 , 250 mg/m2 , 260 mg/m2 , 300 mg/m2 , 350 mg/m2 , 400 mg/m2 , 500 mg/m2 , 540 mg/m2 , 750 mg/m2 , 1000 mg/m2 , ili 1080 mg/m2. U različitim slučajevima, količina inhibitora telomeraze primenjena na individuu obuhvata manje od oko bilo koji od 350 mg/m2 , 300 mg/m2 , 250 mg/m2 , 200 mg/m2 , 150 mg/m2 , 120 mg/m2 , 100 mg/m2 , 90 mg/m2 , 50 mg/m2 , ili 30 mg/m2 inhibitora telomeraze. U nekim slučajevima, količina inhibitora telomeraze po primeni je manja od oko bilo koji od 25 mg/m2 , 22 mg/m2 , 20 mg/m2 , 18 mg/m2 , 15 mg/m2 , 14 mg/m2 , 13 mg/m2 , 12 mg/m2 , 11 mg/m2 , 10 mg/m2 , 9 mg/m2 , 8 mg/m2 , 7 mg/m2 , 6 mg/m2 , 5 mg/m2 , 4 mg/m2 , 3 mg/m2 , 2 mg/m2 , ili 1 mg/m2. U nekim slučajevima, efikasna količina inhibitora telomeraze primenjena na individuu je uključena u bilo koji od sledećih opsega: oko 1 do oko 5 mg/m<2>, oko 5 do oko 10 mg/m<2>, oko 10 do oko 25 mg/m<2>, oko 25 do oko 50 mg/m2 , oko 50 do oko 75 mg/m2 , oko 75 do oko 100 mg/m2 , oko 100 do oko 125 mg/m2 , oko 125 do oko 150 mg/m2 , oko 150 do oko 175 mg/m2 , oko 175 do oko 200 mg/m2 , oko 200 do oko 225 mg/m2 , oko 225 do oko 250 mg/m2 , oko 250 do oko 300 mg/m2 , oko 300 do oko 350 mg/m2 , ili oko 350 do oko 400 mg/m2. U nekim slučajevima, efikasna količina inhibitora telomeraze primenjena na indivduu je oko 5 do oko 300 mg/m2 , kao što je oko 20 do oko 300 mg/m2 , oko 50 do oko 250 mg/m2 , oko 100 do oko 150 mg/m2 , oko 120 mg/m2 , oko 130 mg/m2 , ili oko 140 mg/m2 , ili oko 260 mg/m2.

[0129] U nekim slučajevima bilo koji iz gore navedenog opisa, efikasna količina inhibitora telomeraze primenjenog na individuu obuhvata najmanje oko bilo kog od 1 mg/kg, 2.5 mg/kg, 3.5 mg/kg, 5 mg/kg, 6.5 mg/kg, 7.5 mg/kg, 9.4mg/kg, 10 mg/kg, 15 mg/kg, ili 20 mg/kg. U različitim slučajevima, efikasna količina inhibitora telomeraze primenjena na individuu obuhvata manje od oko bilo kog od 350 mg/kg, 300 mg/kg, 250 mg/kg, 200 mg/kg, 150 mg/kg, 100 mg/kg, 50 mg/kg, 30 mg/kg, 25 mg/kg, 20 mg/kg, 10 mg/kg, 7.5 mg/kg, 6.5 mg/kg, 5 mg/kg, 3.5 mg/kg, 2.5 mg/kg ili 1 mg/kg inhibitora telomeraze. U drugim slučajevima bilo kog iz gore navedenog opisa, efikasna količina inhibitora telomeraze primenjena na individuu obuhvata najmanje oko bilo koji od 6.5 mg/kg, 6.6 mg/kg, 6.7 mg/kg, 6.8 mg/kg, 6.9 mg/kg, 7 mg/kg, 7.1 mg/kg, 7.2 mg/kg, 7.3 mg/kg, 7.4 mg/kg, 7.5 mg/kg, 7.6 mg/kg, 7.7 mg/kg, 7.8 mg/kg, 7.9 mg/kg, 8 mg/kg, 8.1 mg/kg, 8.2 mg/kg, 8.3 mg/kg, 8.4 mg/kg, 8.5 mg/kg, 8.6 mg/kg, 8.7 mg/kg, 8.8 mg/kg, 8.9 mg/kg, 9 mg/kg, 9.1 mg/kg, 9.2 mg/kg, 9.3 mg/kg, 9.4 mg/kg, 9.5 mg/kg, 9.6 mg/kg, 9.7 mg/kg, 9.8 mg/kg, 9.9 mg/kg, 10 mg/kg, 10.1 mg/kg, 10.2 mg/kg, 10.3 mg/kg, 10.4 mg/kg, 10.5 mg/kg, 10.6 mg/kg, 10.7 mg/kg, 10.8 mg/kg, 10.9 mg/kg, 11 mg/kg, 11.1 mg/kg, 11.2 mg/kg, 11.3 mg/kg, 11.4 mg/kg, 11.5 mg/kg, 11.6 mg/kg, 11.7 mg/kg, 11.8 mg/kg, 11.9 mg/kg, 12 mg/kg, 12.1 mg/kg, 12.2 mg/kg, 12.3 mg/kg, 12.4 mg/kg, 12.5 mg/kg, 12.6 mg/kg, 12.7 mg/kg, 12.8 mg/kg, 12.9 mg/kg ili 13 mg/kg. U nekim slučajevima, efikasna količina inhibitora telomeraze primenjena na individuu nije 9.4 mg/kg. U drugim slučajevima, efikasna količina inhibitora telomeraze primenjena na individuu je 7.5 mg/kg do 9.3 mg/kg. U sledećem slučaju, efikasna količina inhibitora telomeraze je 7.5 mg/kg do 11.7 mg/kg. U drugim slučajevima, efikasna količina inhibitora telomeraze je 9.5 mg/kg do 11.7 mg/kg. U nekim slučajevima koji su ovde opisani, efikasna količina inhibitora telomeraze je 6.5 mg/kg do 11.7 mg/kg. U nekim slučajevima koji su ovde opisani, efikasna količina inhibitora telomeraze je 7.5 mg/kg do 9.4 mg/kg.

[0130] Primeri učestalosti doziranja za farmaceutske kompozicije (kao što je farmaceutska kompozicija koja sadrži bilo koji od inhibitora telomeraze koji su ovde opisani) obuhvataju, ali bez ograničenja na, dnevno; svaki drugi dan; dva puta nedeljno; tri puta nedeljno; nedeljno bez prekida; nedeljno, tri od četiri nedelje; jednom svake tri nedelje; jednom svake dve nedelje; jednom nedeljno, dva puta od tri nedelje. U nekim slučajevima, farmaceutska kompozicija je primenjena oko jednom svake nedelje, jednom svake 2 nedelje, jednom svake 3 nedelje, jednom svake 4 nedelje, jednom svake 6 nedelje ili jednom svakih 8 nedelja. U nekim slučajevima, kompozicija se primenjuje najmanje oko svakih 1x, 2x, 3x, 4x, 5x, 6x, ili 7x (tj., dnevno) nedeljno, ili tri puta na dan, dva puta na dan. U nekim slučajevima, intervali između svake primene su manji od oko bilo kog od 6 meseci, 3 meseca, 1 meseca, 20 dana, 15 dana, 12 dana, 10 dana, 9 dana, 8 dana, 7 dana, 6 dana, 5 dana, 4 dana, 3 dana, 2 dana ili 1 dan. U nekim slučajevima, intervali između svake primene su veći od oko bilo kog od 1 meseca, 2 meseca, 3 meseca, 4 meseca, 5 meseci, 6 meseci, 8 meseci ili 12 meseci. U nekim slučajevima, nema prekida u režimu doziranja. U nekim slučajevima, interval između svake primene nije više od oko nedelje.

[0131] U drugim slučajevima, farmaceutska kompozicija (kao što je farmaceutska kompozicija koja sadrži bilo koji od inhibitora telomeraze koji su ovde objavljeni) je primenjena za održavanje broja trombocita u krvi od između oko 150 x 10<3>/ µL do 400 x 10<3>/ µL u krvi individue kojoj je postavljena dijagnoza ili za koju se sumnja da ima esencijalnu trombocitemiju. Pod ovim uslovima, intervali između svake primene mogu biti nedeljno, svake 2 nedelje, svake 3 nedelje ili svake 4 nedelje ili više. U nekim slučajevima, intervali za primenu inhibitora telomeraze mogu biti smanjeni tokom vremena ako broj trombocita u individui ostaje < 400 x 103 / µL u krvi individue. U nekim slučajevima, obezbeđen je postupak za određivanje učestalosti primene inhibitora telomeraze za lečenje ET koji sadrži a) merenje broja trombocita u krvi individue pomoću bilo kojih sredstava poznatih u stanju tehnike i b) primenu inhibitora telomeraze ako je broj trombocita u individui veći od 400 x 10<3>/ µL.

[0132] Primena farmaceutske kompozicije (kao što je farmaceutska kompozicija koja sadrži bilo koje od inhibitora telomeraze koji su ovde opisani) može biti produžena tokom produženog vremenskog perioda (kao što je u toku održavajuće terapije), kao što je od oko mesec do oko sedam godina. U nekim slučajevima, kompozicija se primenjuje tokom perioda od najmanje oko bilo kog od 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10, 11, 12, 18, 24, 30, 36, 48, 60, 72 ili 84 meseca. U drugim slučajevima, kompozicija se primenjuje tokom ostatka života individue.

PRIMERI

Primer 1: Priprema i konjugacija sa lipidom oligonukleotidnih N3’→P5’ fosforamidata (NP) ili N3’→P5’ tiofosforamidata (NPS)

[0133] Ovaj primer pokazuje kako sintetisati sa lipidom konjugovane oligonukleotidne N3’→P5’ fosforamidata (NP) ili N3’→P5’ tiofosforamidata (NPS).

Materijal i metode

Početna jedinjenja

[0134] Ova jedinjenja mogu biti pripremljena kao što je opisano, na primer, u McCurdy et al., Tetrahedron Letters 38: 207-210 (1997) ili Pongracz & Gryaznov, Tetrahedron Letters 49: 7661-7664 (1999). Početni 3’-amino nukleozidni monomeri mogu biti pripremljeni kao što je opisano u Nelson et al., J. Org. Chem. 62: 7278-7287 (1997) ili pomoću postupaka opisanih u Gryaznov et al., SAD objava prijave br.2006/0009636.

Lipidna veza

[0135] Različiti sintetički pristupi se mogu koristiti za konjugaciju lipidne grupe L za oligonukleotid, u zavisnosti od prirode izabrane veze; videti, na primer, Mishra et al., Biochim. et Biophys. Acta 1264: 229-237 (1995), Shea et al., Nucleic Acids Res. 18: 3777-3783 (1995) ili Rump et al., Bioconj. Chem. 9: 341-349 (1995). Tipično, konjugacija se postiže preko upotrebe pogodne funkcionalne grupe na oligonukleotidnom terminusu. Na primer, 3’-amino grupa prisutna na 3’-terminusu NP i NPS oligonukleotida može da reaguje sa karboksilnim kiselinama, kiselim hloridima, anhidridima i aktivnim estrima, upotrebom pogodnih kuplujućih katalizatora, da bi se formirala amidna veza. Tiol grupe su takođe pogodne kao funkcionalne grupe (videti Kupihar et al., Bioorg. Med. Chem. 9: 1241-1247 (2001)). Različiti amino- i tiolfunkcionalizovani modifikatori na različitim dužinama lanca su komercijalno dostupni za sintezu oligonukleotida.

[0136] Specifični pristupi za vezivanje lipidnih grupa za terminus NP ili NPS oligonukleotida obuhvataju one opisane u SAD objavi prijave br. 2005/0113325. Pored amidnih veza navedenih u prethodnom tekstu, na primer, lipidi takođe mogu biti vezani za oligonukleotidni lanac upotrebom fosforamiditnog derivata lipida, da bi se proizvela fosforamidatna ili tiofosforamidatna veza koja povezuje lipid i oligonukleotid. Slobodan 3’-amino potpuno zaštićenog oligonukleotida vezanog za podlogu takođe može da reaguje sa pogodnim lipidnim aldehidom, praćenim redukcijom sa natrijum cijanoborohidridom, koja proizvodi vezu amina.

[0137] Za vezivanje lipida za 5’ terminus, kao što je takođe opisano u SAD objavi prijave br.

2005/0113325, oligonukleotid može biti sintetisan upotrebom modifikovane, čvrste podloge koja sadrži lipid. Reakcija 3’-amino-1,2-propandiola sa hloridom masne kiseline (RC(O)Cl), praćena dimetoksitritilacijom primarnog alkohola i sukcinilacijom sekundarnog alkohola, obezbeđuje intermedijer koji je zatim kuplovan, preko slobodne sukcinil karboksil grupe, za čvrstu podlogu. Primer modifikovane podloge je prikazan u daljem tekstu, gde S- predstavlja dugolančanu alkil amin CPG podlogu i R predstavlja lipid.

[0138] Ovaj postupak je praćen sintezom oligonukleotida u 5’ do 3’ smeru, kao što je opisano, na primer, u Pongracz & Gryaznov (1999), počevši sa deprotekcijom i fosfitilacijom -ODMT grupe. On je efikasan za proizvodnju, na primer, sledeće strukture, posle cepanja od čvrste podloge:

[0139] Gore prikazana struktura, kada je -R jednako -(CH2)14CH3(palmitoil), je označena ovde kao GRN163L (Imetelstat ili Imetelstat natrijum).

FlashPlate™ analiza

[0140] Ova analiza je izvedena esencijalno kao što je opisano u Asai et al., Cancer Research 63: 3931-3939 (2003). Ukratko, analiza detektuje i/ili meri aktivnost telomeraze merenjem dodavanja TTAGGG telomernih ponovaka na biotinilovanom supstratnom prajmeru telomeraze. Biotinilovani proizvodi su zadržani na mikrotitarskim pločama obloženim streptavidinom, i oligonukleotidna proba komplementarna sa 3.5 telomernim ponovcima, obeležena sa 33P, je korišćena za merenje proizvoda telomeraze. Nevezana proba je uklonjena ispiranjem, i količina probe sparene sa uhvaćenim proizvodima telomeraze određena je scintilacionim brojanjem.

Primer 2: Imetelstat inhibira spontani rast CFU-Meg in vitro iz pacijenata sa esencijalnom trombocitemijom i pacijenata sa mijelofibrozom, ali ne iz zdravih individua

[0141] Ovaj primer pokazuje supresiju zavisnu od doze jediničnih megakariocita koje formiraju koloniju (CFU-Mega) pomoću imetelstata kod pacijenata sa esencijalnom trombocitemijom ili mijelofibrozom nezavisnu od statusa JAKV617F mutacije ili citoreduktivne terapije, sugerišući specifičnost imetelstata za maligne megakariocitne ćelije.

Materijal i metode

[0142] Za određivanje efekta imetelstata na rast i diferencijaciju megakariocite korišćeni su sledeće metode: (1) ćelije iz pupčane vrpce (CB) su obogaćene za ćelije koje eksprimiraju CD34+ upotrebom sistema odvajanja negativnih ćelija; (2) ćelije su inkubirane sa imetelstatom (1-15 µM) u tečnom medijumu bez seruma, StemSpan® SFEM, koji sadrži formulaciju citokina dizajniranu za razvoj megakariocitnih progenitorskih ćelija; (3) ćelije pupčane vrpce su kultivisane ukupno 17 dana; i (4) u različitim vremenskim tačkama, ćelije su nabrajane i procenjene za protočnu citometriju za markere diferencijacije (CD41) i za aktivnost telomeraze pomoću TRAP analize.

[0143] Za određivanje krivih odgovora na dozu CFU-Mega, mononuklearne ćelije (MNC) iz 3 zdrave individue i iz 11 ET pacijenata i jednog pacijenta sa mijelofibrozom (MF) (određeni upotrebom WHO 2009 kriterijuma) izolovane su iz periferne krvi i suspendovane u IMDM ili postavljene u kolagen ± citokine (TPO, IL3, IL6, SCF, EPO) i tretirane sa 0, 0.1, 1 i 10 µM imetelstata ili nekomplementarnom kontrolom, i inkubirane nekoliko časova (ćelijske suspenzije) ili 10-12 dana (kolagen plus 5% CO2) na 37°C. Megakariocite su obojene i ocenjen je broj CFU-Meg. Analiza odgovor na dozu koristila je 4-parametarski log-logistički model za Log10(broj kolonija) prema dozi. Aktivnost telomeraze je merena u MNC pomoću TRAP analize.

Rezultati

[0144] Slike 1A i 1B pokazuju da imetelstat ne inhibira rast ili diferencijaciju megakariocite kod zdravih davaoca.

[0145] Tabela 1 pokazuje spontani rast CFU-Mega i inhibiciju pomoću imetelstata.

[0146] Tabela 2 prikazuje citokinom-stimulisani rast CFU-Mega i da nema inhibicije imetelstatom.

[0147] Slika 7 pokazuje da imetelstat inhibira rast ili diferencijaciju megakariocite kod pacijenta sa mijelofibrozom.

[0148] Krive odgovora na dozu na slici 2 i rezultati na slici 7 pokazuju da imetelstat redukuje proliferaciju neoplastičnih progenitora. CFU-Mega iz periferne krvi ukazuje na to da imetelstat inhibira rast neoplastične (spontane) megakariocite iz pacijenata sa ET i MF, ali ne inhibira normalan (citokin-zavisan) rast mekakariocite iz zdravih individua. Ova supresija zavisna od doze formiranja CFU-Mega imetelstatom kod pacijenata sa ET je nezavisna od statusa mutacije JAKV617F ili citoreduktivne terapije.

Referentni primer 3: faza II ispitivanja za procenu aktivnosti imetelstata (GRN163L) kod pacijenata sa esencijalnom trombocitemijom kojima je potrebna citoredukcija i kod kojih je prethodna terapija bila neuspešna ili koji su intolerantni na prethodnu terapiju, ili koji odbijaju standardnu terapiju (faza II ispitivanja imetelstata kod ET)

[0149] Ovaj primer pokazuje da imetelstat brzo indukuje i održava značajne hematološke i molekularne odgovore kod pacijenata sa esencijalnom trombocitemijom (ET) koji su bili refraktorni na ili intolerantni na prethodnu terapiju.

Materijal i metode

Dizajn kliničkog ispitivanja

[0150] Pacijenti sa ET koji su imali neuspešnu ili su bili intolerantni na najmanje jednu prethodnu terapiju (ili koji su odbili standardnu terapiju) i kojima je potrebna citoredukcija su indukovani sa 7.5 - 11.7 mg/kg imetelstata davanog kao 2-časovna intravenska infuzija nedeljno, sa dozama titriranim do odgovora trombocita. Kada je postignut broj trombocita od 250-300x103/µL, održavajuća doza sa imetelstatom je zatim započeta sa dozama povećanim ili smanjenim na osnovu odgovora trombocita i toksičnosti, sa ciljem ređeg doziranja u fazi održavanja.

[0151] ET-specifični inkluzioni kriterijumi za pacijente su: (1) potvrđena dijagnoza ET pomoću kriterijuma Svetske zdravstvene organizacije (WHO); (2) pacijent sa ET ima potrebu za citoredukcijom i imao je neuspešnu prethodnu terapiju ili je bio intolerantan na najmanje jednu prethodnu terapiju (ili je odbio standardnu terapiju). Laboratorijski kriterijumi (unutar 14 dana od prve primene ispitivanog leka) bili su: (1) trombociti> 600,000/ µL; (2) ANC ≥ 1500/ µL; (3) hemoglobin ≥ 10g/dL.

[0152] Opšti kriterijumi za sve pacijente su: (1) voljni i sposobni da potpišu obrazac za informisani pristanak; (2) muškarac ili žena, starosti 18 godina ili više; (3) status ECOG učinka od 0-2. Laboratorijski kriterijumi za sve pacijente bili su (unutar 14 dana od prve primene ispitivanog leka): (1) INR (ili PT) i aPTT < 1.5 x gornja granica normalnog (ULN); (2) kreatin u serumu ≤ 2 mg/dL; (3) bilirubin u serumu < 2.0 mg/dL (pacijenti sa Gilbert-ovim sindromom: bilirubin u serumu < 3 x ULN); (4) AST (SGOT) i ALT (SGPT) ≤ 2.5 x ULN; (5) alkalna fosfataza < 2.5 ULN; (6) bilo koja klinički značajna toksičnost iz prethodnih tretmana kancera i/ili velike operacije mora da se obnovila do stadijuma 0-1 pre početka ispitivanog tretmana.

[0153] Pacijenti koji su ispunili bilo koji od sledećih kriterijuma su isključeni iz skrininga i ulaska u ispitivanje: (1) žene koje su trudne ili koje doje; (2) pre translantacije matičnih ćelija; (3) ispitivana terapija unutar 4 nedelje pre prve primene ispitivanog leka; (4) klinički značajna kardiovaskularna bolest ili stanje uključujući: (a) nekontrolisanu kongestivnu srčanu insuficijenciju (CHF); (b) potrebu za anti-aritmijskom terapijom za ventrikularnu aritmiju; (c) klinički značajan težak poremećaj provodljivosti prema mišljenju osobe koja vrši ispitivanje; (d) tekuća angina pektoris koja zahteva terapiju; (e) kardiovaskularna bolest klase II, III ili IV prema Njujorkškoj Asocijaciji za srce (NYHA); (f) poznatu pozitivnu serologiju za virus humane imunodeficiencije (HIV); (g) ozbiljna ko-morbidna medicinska stanja, uključujući aktivno ili hronično rekurentno krvarenje, klinički relevantnu aktivnu infekciju, cirozu i hroničnu opstruktivnu ili hroničnu restriktivnu bolest pluća po mišljenu osobe koja vrši ispitivanje; ili (h) bilo koje drugo teško, akutno ili hronično medicinsko ili psihijatrijsko stanje, laboratorijski abnormalitet, ili teškoće u ispunjavanju zahteva protokola koji mogu da povećaju rizik povezan sa učestvovanjem u ispitivanju ili primenom ispitivanog leka ili mogu da ometaju tumačenje rezultata ispitivanja i, prema proceni osobe koja vrši ispitivanje, bi činila pacijenta neodgovarajućim za studiju.

[0154] Mera primarnog ishoda bila je najbolja ukupna stopa hematološkog odgovora (RR) (potpuni odgovor (CR) delimični odgovor (PR)). Vremenski okvir je bio od vremena prve doze (ciklus 1 dan 1) do kraja ispitivanja (12 meseci pošto je poslednji učesnik doziran).

[0155] Ciljevi sekundarne krajnje tačke bili su odrediti trajanje hematološkog odgovora, odrediti molekularni odgovor (JAK2 V617F / MPL W515mt pacijenti), i ispitati bezbednost i tolerabilnost praćenjem broja pacijenata sa hematološkim toksičnostima, štetni događaji (AEs) ne-hem stadijuma 3 i 4 i hemoragični događaji. Vremenski okvir je bio od vremena prve doze (ciklus 1 dan 1) do kraja studije (12 mesevi pošto je doziran poslednji učesnik). Eksploratorni cilj je bio spontani rast CFU-Mega (samo izabrana mesta).

[0156] Tabela 3 navodi definicije odgovora za ispitivanje. Kriterijumi European Leukemia Net Response su prilagođeni iz Barosi et al., Blood (2009). Hem odgovor je praćen najkasnije 4 nedelje.

[0157] Demografski podaci pacijenata dati su u Tabeli 4 u daljem tekstu.

Rezultati

[0158] Slika 3 pokazuje da je 100% ukupan hematološki odgovor postignut kod svih 14 pacijenata sa ET kod kojih su konvencionalne terapije bile neuspešne ili koji su bili intolerantni na konvencionalne terapije. Potpuni odgovor je postignut kod 13 od 14 pacijenata (92.9%) i delimičan odgovor kod 1 od 14 pacijenata (7.1%). Svi pacijenti koji su stekli hematološki CR ostali su na tretmanu. Podaci su ukazali na to da je vreme do prve pojave broja trombocita ≤ 400 x 103/µL (naznačeni za svakog pacijenta rombom) imalo vrednost medijane od 3.1 nedelja (2.1 do 23.1 nedelja), dok je vreme do potpunog odgovora imalo vrednost medijane od 6.1 nedelja (5.1 do 14.1 nedelja) (Slika 3).

[0159] Podaci o učestalosti doziranja za 13 pacijenata koji su imali hematološki potpuni odgovor i počeli održavajuću terapiju su dati u Tabeli 5 u daljem tekstu. Održavajuća dozirajuća učestalost se generalno smanjuje vremenom (opseg je bio nedeljno do Q7 nedelja) sa većinom (84.6% ili 11/14) pacijenata koji primaju imetelstat svake 2 nedelje ili ređe (na bazi medijane).

85.7% pacijenata (6/7) koji su bili kvalifikovani da ostanu na terapiji posle 1 godine su nastavili održavajuću terapiju.

[0160] Kao što je pokazano na Slici 4A, % JAK2 V617F alelskog opterećenja se smanjio tokom vremena kod svih pacijenata, dok slika 4B pokazuje da su molekularni odgovori (PR) postignuti kod 6/7 (85.7%) pacijenata testiranih sa JAPK2 V617F unutar opsega od 3-6 meseci.

[0161] Tabela 6 prikazuje rezultate vezane za eksploratornu krajnju tačku (CFU-Mega). Redukovani spontani rast CFU-Mega ex-vivo je pokazan kod dva testirana pacijenta (93% i 96% redukcije od početka, respektivno), potvrđujući prethodne ex vivo podatke.

[0162] Slika 5 pokazuje da spontani rast CFU-Mega nije odgovarao redukciji u JAK2 alelskom opterećenju u jednom pacijentu (pacijent #4).

[0163] Podaci sugerišu da imetelstat ima relativno selektivan inhibitorni efekat na rast neoplastičnog klona (klonova) koji pokreću mijeloproliferativne neoplazme (MPNs) kao što je esencijalna trombocitemija i ima potencijal da modifikuje biologiju koja je u osnovi bolesti.

[0164] Tabela 7 pokazuje klinički značajne česte nehematološke štetne događaje.

[0165] Tabela 8 prikazuje laboratorijske abnormalitete:

Primer 4: Pilot otvorena studija efikasnosti i bezbednosti imetelstata (GRN163L) kod pacijenata sa DIPSS plus intermedijer-2 ili visoko rizičnom primarnom mijelofibrozom (PMF), mijelofibrozom posle policitemije vere (post-PV MF) ili mijelofibrozom posle esencijalne trombocitemije (post -ET MF)

Matrijal i metode

Dizajn kliničkog ispitivanja

[0166] Pacijenti sa DIPSS plus intermedijer-2 ili visoko rizičnom primarnom mijelofibrozom (PMF), mijelofibrozom posle policitemije vere (post-PV MF) ili mijelofibrozom posle esencijalne trombocitemije (post -ET MF) koji nisu bili na aktivnoj standardnoj terapiji indukovani su sa 9.4 mg/kg imetelstata davanim kao 2-časovna intravenska infuzija jednom svakih 21 dan (kohorta A). Alternativno, pacijenti su dozirani 2-časovnom infuzijom (9.4 mg/kg) nedeljno tokom 3 nedelje, što je praćeno jednom svakih 21 dan (kohorta B). Pacijenti mogu da primaju tretman maksimalno 9 ciklusa. Pacijenti mogu da nastave terapiju posle 9 ciklusa.

[0167] PMF-specifični kriterijumi za inkluziju pacijenata bili su: (1) potvrđena dijagnoza ET prema kriterijumima Svetske zdravstvene organizacije (WHO); (2) proliferacija megakariocite sa atipijom praćenom retikulinskom i/ili kolagenskom fibrozom ili (4) neispunjavanje WHO kriterijuma za CML, PV, MDS ili drugu mijeloidnu neoplazmu ili (5) nema dokaza za reaktivnu fibrozu koštane srži.

[0168] Post-PV MF –specifični kriterijumi za inkluziju pacijenata bili su: (1) potvrđena dijagnoza PV prema kriterijumima Svetske zdravstvene organizacije (WHO); (2) fibroza koštane srži stadijum 2-3 (na skali od 0-3) ili stadijum 3-4 (na skali 0-4) i (3) dva ili više od (a) anemija ili produženi gubitak zahteva za flebotomiju u odsustvu citoreduktivne terapije ili (b) leukoeritroblastna slika periferne krvi ili (c) rastuća splenomegalija definisana kao povećanje u palpabilnoj splenomegaliji od ≥ 5 cm ili pojava nove palpabilne splenomegalije ili (d) razvoj od ≥ 1 tri konstituciona simptoma: .10% gubitak u telesnoj težini za 6 meseci, noćno znojenje, neobjašnjena groznica (.37.5°C).

[0169] Post-ET MF-specifični kriterijumi za inkluziju pacijenata bili su: (1) potvrđena dijagnoza ET prema kriterijumima Svetske zdravstvene organizacije (WHO); (2) fibroza koštane srži stadijum 2-3 (na skali od 0-3) ili stadijum 3-4 (na skali 0-4) i (3) dva ili više od (a) anemija i ≥ 2g/dL smanjenje od početne vrednosti u novou hemoglobina ili (b) leukoeritroblastna slika periferne krvi ili (c) rastuća splenomegalija definisana kao povećanje u palpabilnoj splenomegaliji od ≥ 5 cm ili pojava nove palpabilne splenomegalije ili (d) povećana laktat dehidrogenaza ili (e) razvoj od ≥ 1 tri konstituciona simptoma: .10% gubitak u telesnoj težini za 6 meseci, noćno znojenje, neobjašnjena groznica (.37.5°C).

[0170] Opšti kriterijumi za sve pacijente bili su: (1) volja i sposobnost da se potpiše obrazac za informisani pristanak; (2) muškarac ili žena, starosti 18 godina ili više; (3) status ECOG učinka od 0-2. Laboratorijski kriterijumi za sve pacijente bili su (unutar 14 dana od prve primene ispitivanog leka): (1 AST (SGOT) i ALT (SGPT) ≤ 2.5 x ULN; (2) kreatin ≤ 3 mg/dL; (3) apsolutni broj neutrofila ≥ 1000/µL; (4) broj trombocita ≥ 50,000/ µL; (5) odsustvo aktivnog tretmana sa sistemskom antikoagulacijom i početne vrednosti PT i aPTT koje ne prelaze 1.5 x UNL.

[0171] Pacijenti koji ispunjavaju bilo koji od sledećih kriterijuma su isključeni iz skrininga i ulaska u studiju: (1) žene koje su trudne ili koje doje; (2) bilo koja hemoterapeutska imunomodulatorna terapija lekom, imunosupresivna terapija, kortikosteroidi .10 mg/dan prednizona ili ekvivalenta, tretman faktorom rasta ili terapija inhibitorom JAK ≤ 14 dana pre registracije; (4) subjekti sa drugim aktivnim malignitetom. (5) poznat pozitivan status za HIV (6) bilo koja nerešena toksičnost veća ili jednaka stadijumu 2 iz prethodne antikancerske terapije (6) nepotpuni oporavak od bilo kojih prethodnih hirurških procedura (7) prisustvo akutne aktivne infekcije koja zahteva antibiotike (8) nekontrolisana interkurentna bolest ili bilo koje istovremeno stanje koje bi ugrozilo bezbednost pacijenta ili komplajans sa protokolom.

[0172] Primarna mera ishoda bila je najbolja ukupna stopa odgovora (RR) (kliničko poboljšanje (CI) ili potpuni odgovor (CR) ili delimični odgovor (PR)). Vremenski okvir je od vremena prve doze (ciklus 1 dan 1) do prvih 9 ciklusa tretmana.

[0173] Sekundarni ciljevi krajnje tačke bili su odrediti (a) štetne događaje, (b) odgovor slezine: definisan kao minimum 50% redukciju u palpabilnoj splenomegaliji slezine koja je najmanje 10 cm na početku ili slezina koja je palpabilna na više od 5 cm od početne vrednosti (c) nezavisnost od transfuzije: gde je zavisnost od transfuzije definisana kao istorija od najmanje 2 jedinice transfuzije crvenih krvnih zrnaca u poslednjem mesecu za nivo hemoglobina manji od 85 g/L koji nije povezan sa klinički otvorenim krvarenjem. Vremenski okvir je bio od vremena prve doze (ciklus 1 dan 1) do kraja studije. Eksploratorni cilj je bio (a) procena reverzije fibroze koštane srži do nižeg stadijuma uz pomoć histologije koštane srži i (b) deo pacijenata sa početnom leukocitozom i trombocitozom koji su postigli najmanje 50% redukciju u njihovom broju na kraju ciklusa 3, 6 i 9.

[0174] Tabela 9 navodi definicije odgovora za studiju. Korišćeni su kriterijumi konsenzusa Međunarodne radne grupe (IWG) za odgovor na tretman kod mijelofibroze sa mijeloidnom metaplazijom.

Rezultati

[0175] Klinička korist je zabeležena kod pacijenata uključenih u studiju. Sakupljena su trideset i tri pacijenta; predstavljeno je prvih 18 pacijenata koji su uključeni i praćeni minimalno 3 meseca ili su prekinuli terapiju: 11 pacijenata u kohorti A i 7 pacijenata u kohorti B; 44% PMF, 33% post-PV MF i 22% post-ET MF. Medijana starosti bila je 68 godina i početni rizik je bio visok kod 56% i intermedijeran-2 kod 44%. Sedam pacijenata su zavisni od transfuzije. Medijana veličine slezine bila je 13 cm i 11 pacijenata je imalo konstitucionalne simptome. Kariotip je bio abnormalan kod 7 pacijenata i 89% je bilo sa JAK2-mutacijom. Petnaest (83%) pacijenata su prethodno tretirani uključujući 7 inhibitorom JAK i 3 pomalidomidom.

Toksičnost

[0176] Prilikom srednjeg praćenja od 3.2 meseci, 16 (89%) pacijenata je ostalo na tretmanu; dva prekida su bila zbog smrtnih slučajeva koji nisu povezani sa tretmanom i napredovanja bolesit. U kohorti A, nije bilo štetnih efekata povezanih sa tretmanom stadijuma 4; događaji stadijuma-3 su ograničeni na trombocitopeniju kod 27% i anemiju kod 9%. U kohorti B, dva (29%) pacijenta su imala trombocitopeniju stadijuma-4; događaji stadijuma-3 su ograničeni na trombocitopeniju, neutropeniju i anemiju u po jednom pacijentu. Redukcija doze je neophodno kod samo dva (11%) pacijenta zbog mijelosupresije stadijuma 3 ili 4.

Efikasnost

[0177] Ukupna stopa odgovora bila je 44%. Ovo je uključivalo pet (28%) pacijenata koji su ispunili BM i morfološke kriterijume periferne krvi za potpuni odgovor (CR) (n=4) ili delimični odgovor (PR) (n=1) i 3 pacijenta sa kliničkim poboljšanjem, tekuću potvrdu trajanja odgovora i nestajanja lekom-indukovane trombocitopenije stadijuma-1. Četiri (22%) CR pacijenta su imala reverziju fibroze koštane srži (BM) i oporavak normalne morfoligije megakariocite. Dva CR pacijenta su bila zavisna od transfuzije na početku i postala su nezavisna od transfuzije. Potpuni molekularni odgovori su dokumentovani kod 2 CR pacijenta: jedan je imao 10% JAK2V617F i drugi 50% JAK2V617F. Među 13 pacijenata sa leukocitozom, 10 (77%) je normalizovalo njihov broj ili je imalo >50% redukciju. Jedanaest (61%) pacijenata je imalo poptuno ili delimično nestajanje leukoeritroblastoze.

[0178] Izvedena je kasnija i potpunija analiza 22 pacijenta uključenih u granu A i granu B. Tabela 10 prikazuje rezultate.

[0179] Vreme do početnog odgovora (medijana) za CR/PR/CI je 2.4 meseci.

[0180] Vreme do početnog odgovora (medijana) za CR/PR je 2.8 meseci.

Referentni primer 5: Imetelstat inhibira spontani rast CD34+ ćelija in vitro iz pacijenata sa akutnom mijeloidnom leukemijom, ali ne iz zdravih individua

[0181] Ovaj primer pokazuje supresiju CD34+ ćelija zavisnu od doze pomoću imetelstata kod pacijenata sa akutnom mijeloidnom leukemijom, što sugeriše specifičnost imetelstata za maligne CD34+ ćelije.

Materijal i metode

[0182] Za određivanje efekta imetelstata korišćeni su sledeći postupci: (1) ćelije koštane srži su inkubirane sa imetelstatom (0.1-10 µM) u analizi formiranja kolonija i u tečnoj kulturi ukupno 14 dana i na različitim vremenskim tačkama, ćelije su izbrojane i procenjene.

[0183] Za određivanje krivih odgovora na dozu CFU, ćelije koštane srži iz 4 zdrave individue ili iz 5 AML pacijenata su izolovane iz periferne krvi i postavljene na ploču i tretirane sa 0, 0.1, 1 i 10 µM imetelstata ili nekomplementarne kontrole. CFU-GM (jedinica koja formira koloniju – granulocit, makrofag) i BFU-E (jedinica koja formira prskanje - eritroid) su obojene i ocenjivan je broj CFU-GM i BFU-E.

Rezultati

[0184] Imetelstat nije redukovao CFU iz koštane srži zdravog davaoca u 14-dnevnoj analizi CFU.

[0185] Redukcija CFU ćelija koštane srži iz AML pacijenta zabeležena je posle tretmana imetelstatom u 14-dnevnoj analizi CFU.

[0186] Imtelstat je redukovao ćelijski rast iz ćelija koštane srži novo dijagnostifikovanih AML pacijenata u 14-dnevnoj analizi tečne kulture.

[0187] Imetelstat je redukovao rast CD34+ ćelija poreklom iz ćelija koštane srži AML pacijenta, ali ne iz koštane srži normalnog pacijenta. Slika 6 prikazuje procenat ćelijskog rasta u kulturi posle in vitro tretmana imetelstatom CD34+ ćelija dobijenih iz zdravog davaoca i CD34+ ćelija iz AML pacijenta na dan 5, dan 7 i dan 9.

[0188] Primeri, koji su namenjeni kao čisto ilustrativni za pronalazak, takođe opisuju i detaljišu aspekte i primere izvođenja pronalaska koji je ovde razmatran. Gore navedeni primeri i detaljan opis su dati radi ilustracije.

Claims

Patentni zahtevi

1. Inhibitor telomeraze za upotrebu u ublažavanju najmanje jednog simptoma koji je rezultat mijelofibroze (MF) kod individue, pri čemu, inhibitor telomeraze je imetelstat ili njegova farmaceutski prihvatljiva so.

2. Inhibitor telomeraze za upotrebu prema patentnom zahtevu 1, naznačen time što najmanje jedan ublaženi simptom sadrži uvećanu slezinu i bol u slezini, ranu sitost, anemiju, bol u kostima, umor, groznicu, noćno znojenje, gubitak u telesnoj težini, slabost, onesvešćivanje, krvarenje iz nosa, pojavu modrica, krvarenje iz usta ili desni, krvavu stolicu ili šlog.

3. Inhibitor telomeraze za upotrebu prema patentnom zahtevu 1, naznačen time što najmanje jedan ublaženi simptom sadrži bol u kostima, umor, groznicu, noćno znojenje, gubitak u telesnoj težini, slabost, onesvešćivanje, krvarenje iz nosa, pojavu modrica, krvarenje iz usta ili desni, krvavu stolicu ili šlog.

4. Inhibitor telomeraze za upotrebu prema patentnom zahtevu 1, naznačen time što inhibitor redukuje proliferaciju neoplastične progenitorske ćelije u individui kojoj je postavljena dijagnoza ili za koju se sumnja da ima mijelofibrozu (MF).

5. Inhibitor telomeraze za upotrebu prema patentnom zahtevu 1, naznačen time što inhibitor redukuje fibrozu koštane srži kod individue kojoj je postavljena dijagnoza ili za koju se sumnja da ima mijelofibrozu (MF).

6. Inhibitor telomeraze za upotrebu prema patentnom zahtevu 1, naznačen time što inhibitor redukuje anemiju.

7. Inhibitor telomeraze za upotrebu prema patentnom zahtevu 1, naznačen time što inhibitor daje nezavisnost od transfuzije crvenih krvnih zrnaca kod individue kojoj je postavljena dijagnoza ili za koju se sumnja da ima mijelofibrozu (MF) i koja zahteva najmanje 2 jedinice transfuzija crvenih krvnih zrnaca u poslednjem mesecu za nivo hemoglobina manji od 85 g/L koji nije povezan sa klinički otvorenim krvarenjem.

8. Inhibitor telomeraze za upotrebu prema patentnom zahtevu 1, naznačen time što ublaženi simptom je palpabilna splenomegalija slezine koja je najmanje 10 cm na početku kod individue kojoj je postavljena dijagnoza ili za koju se sumnja da ima mijelofibrozu (MF), pri čemu je palpabilna splenomegalija slezine smanjena za 50% ili više.

9. Inhibitor telomeraze za upotrebu prema patentnom zahtevu 1, naznačen time što je ublaženi simptom palpabilna splenomegalija slezine koja je palpabilna na više od 5 cm na početku kod individue kojoj je postavljena dijagnoza ili za koju se sumnja da ima mijelofibrozu (MF), pri čemu slezina postaje nepalpabilna.

10. Inhibitor telomeraze za upotrebu prema bilo kom od patentnih zahteva 1 do 9, naznačen time što inividua nosi V617F mutaciju za dobitak funkcije u genu za Janus kinazu 2 (JAK2) i upotreba inhibitora telomeraze smanjuje procenat JAK2 V617F alelskog opterećenja kod individue.

11. Inhibitor telomeraze za upotrebu prema bilo kom od patentnih zahteva 1 do 10, naznačen time što je individua rezistentna ili intolerantna na prethodnu terapiju koja nije bazirana na inhibitoru telomeraze.

12. Inhibitor telomeraze za upotrebu prema bilo kom od patentnih zahteva 1 do 11, naznačen time što inhibitor telomeraze je za primenu sa farmaceutski prihvatljivim ekscipijensom.

13. Inhibitor telomeraze za upotrebu prema bilo kom od patentnih zahteva 1 do 11, naznačen time što inhibitor telomeraze je za oralnu, intravensku, subkutanu, intramuskularnu, topikalnu, intraperitonealnu, intranazalnu, inhalacionu ili intraokularnu primenu.

14. Inhibitor telomeraze za upotrebu prema bilo kom od patentnih zahteva 1 do 11, naznačen time što su jedna ili više neoplastičnih progenitorskih ćelija dovedene u kontakt sa inhibitorom telomeraze.

15. Inhibitor telomeraze za upotrebu prema bilo kom od patentnih zahteva 1 do 11, naznačen time što efikasna količina inhibitora telomeraze je 6.5 mg/kg do 11.7 mg/kg.

16. Inhibitor telomeraze za upotrebu prema bilo kom od patentnih zahteva 1 do 11, naznačen time što efikasna količina inhibitora telomeraze je 7.5 mg/kg do 9.4 mg/kg.

17. Inhibitor telomeraze za upotrebu prema bilo kom od patentnih zahteva 1 do 11, naznačen time što efikasna količina inhibitora telomeraze je 9.5 mg/kg do 11.7 mg/kg.

18. Inhibitor telomeraze za upotrebu prema bilo kom od patentnih zahteva 1 do 11, naznačen time što inhibitor telomeraze ne inhibira rast megakariocite zavisan od citokina.

19. Inhibitor telomeraze za upotrebu prema bilo kom od patentnih zahteva 1 do 11, naznačen time što inhibitor telomeraze inhibira rast megakariocite zavisan od citokina.

20. Inhibitor telomeraze za upotrebu prema bilo kom od patentnih zahteva 1 do 11, naznačen time što inhibitor telomeraze inhibira CFU-mega.

21. Inhibitor telomeraze za upotrebu prema patentnom zahtevu 20, naznačen time što inhibicija CFU-Mega je nezavisna od redukcije u JAK2 alelskom opterećenju.

22. Inhibitor telomeraze za upotrebu prema bilo kom od patentnih zahteva 1 do 11, naznačen time što inhibitor telomeraze je imetelstat natrijum.

23. Inhibitor telomeraze za upotrebu prema patentnom zahtevu 22, naznačen time što efikasna količina inhibitora telomeraze je 6.5 mg/kg do 11.7 mg/kg.

24. Inhibitor telomeraze za upotrebu prema patentnom zahtevu 22, naznačen time što efikasna količina inhibitora telomeraze je 7.5 mg/kg do 9.4 mg/kg.

25. Inhibitor telomeraze za upotrebu prema patentnom zahtevu 22, naznačen time što efikasna količina inhibitora telomeraze je 9.5 mg/kg do 11.7 mg/kg.