RS59739B1 - Nova jedinjenja 3,4-dihidro-2h-izokinolin-1-ona i 2,3-dihidro-izoindol-1-ona - Google Patents

Description

OPIS

Predmetni pronalazak se odnosi na organska jedinjenja korisna za terapiju ili profilaksu kod sisara, a posebno za inhibitore aldosteron sintaze kod lečenja ili profilakse hronične bolesti bubrega, kongestivnog zatajenja srca, hipertenzije, primarnog aldosteronizma i Kušingovog sindroma.

Objavljuju se jedinjenja formule (I)

pri čemu

R<1>, R<2>, R<3>i R<4>su nezavisno izabrani od H, alkila i cikloalkila;

R<5>, R<7>i R<9>su nezavisno izabrani od H i alkila;

R<8>i R<11>zajedno čine -CH2-CH2-;

R<10>je H ili R<10>i R<11>zajedno čine -(CH2)w-;

ili R<6>i R<9>zajedno čine -CH2-, R<8>je H i R<10>i R<11>zajedno čine -CH2-;

A je -C(O)- ili -S(O)2-;

R<12>je alkil;

R<13>je halogen ili cijano;

R<14>je H, alkilor cikloalkil;

R<15>je H, alkil, cikloalkil ili halogen;

m, n i p su nezavisno izabrani od nule i 1;

w je 1, 2 ili 3;

i njihove farmaceutski prihvatljive soli.

Ovde opisujemo inhibitore aldosteron sintaze koji poseduju potencijal da spreče oštećenje organa/tkiva izazvano apsolutnim ili relativnim viškom aldosterona. Hipertenzija pogađa oko 20% odraslog stanovništva u razvijenim zemljama. Kod osoba starijih od 60 godina taj postotak se povećava na preko 60%. Osobe sa hipertenzijom su izložene povećanom riziku od drugih fizioloških komplikacija uključujući moždani udar, infarkt miokarda, atrijalnu fibrilaciju, zatajenje srca, perifernu vaskularnu bolest i oštećenje bubrega. Renin-angiotenzin-aldosteronski sistem je putanja koja se povezuje sa hipertenzijom, volumenom i balansom soli, a u novije vreme se smatra da direktno doprinosi krajnjem oštećenju organa u naprednim stadijumima zatajenja srca ili oboljenja bubrega. Inhibitori ACE i blokatori receptora angiotensina (ARB) se uspešno koriste za poboljšavanje dužine i kvaliteta života pacijenata. Ovi lekovi ne pružaju maksimalnu zaštitu. Kod relativno velikog broja pacijenata ACE i ARB dovode do takozvanog proboja aldosterona, fenomena kod kojeg se nivoi aldosterona, nakon početnog smanjenja, vraćaju na patološke vrednosti. Dokazano je da je štetne posledice neželjenog povećanja nivoa aldosterona (u odnosu na unos/nivoe soli) moguće minimizovati blokiranjem aldosterona pomoću antagonista mineralokortikoidnog receptora. Očekuje se da će direktna inhibicija sinteze aldosterona pružiti još bolju zaštitu jer će takođe smanjiti negenomske efekte aldosterona.

Efekti aldosterona na transport Na/K dovode do povećane reapsorpcije natrijuma i vode, te do izlučivanja kalijuma u bubrezima. U globalu ovo dovodi do povećanog volumena krvi, te tako do povišenog krvnog pritiska. Pored toga što ima ulogu u regulaciji reapsorpcije natrijuma u bubrezima, aldosteron može da ima štetne efekte na bubrege, srce i vaskularni sistem, posebno u kontekstu "visokog nivoa natrijuma". Dokazano je da u takvim uslovima aldosteron dovodi do povećanog oksidativnog stresa, što naposletku može da doprinese oštećenju organa. Infuzija aldosterona pacovima sa oštećenim bubrezima (bilo zbog tretmana visokim nivoom soli ili zbog jednostrane nefrektomije) dovodi do širokog spektra povreda bubrega uključujući glomerularnu ekspanziju, povredu podocita, intersticijsko zapaljenje, proliferaciju mesangijalnih ćelija i fibrozu koja se ogleda u proteinuriji. Konkretno, dokazano je da je aldosteron povećao ekspresiju adhezionog molekula ICAM-1 u bubrezima. ICAM-1 je presudni faktor u zapaljenju glomerula. Isto tako, dokazano je da aldosteron povećava ekspresiju inflamatornih citokina, kao što su interleukin IL-1b i IL-6, MCP-1 i osteopontin. Na ćelijskom nivou je pokazano da u vaskularnim fibroblastima aldosteron povećava ekspresiju mRNK kolagena tipa I, posrednika fibroze. Aldosteron takođe stimuliše akumulaciju kolagena tipa IV u mesangijalnim ćelijama pacova i dovodi do ekspresije inhibitora-1 aktivatora plazminogena (PAI-1) u ćelijama glatkih mišića. Ukratko, aldosteron se pokazao ključnim hormonom koji učestvuje u oštećenju bubrega. Aldosteron igra jednako važnu ulogu u posredovanju kardiovaskularnih rizika.

US2013072679 objavljuje inhibitore CYP11B2 koji imaju 3,4-dihidro-11H-kinolin-2-onsko jezgro.

US2011118241 objavljuje inhibitore CYP11B2 koji imaju 3,4-dihidro-11H-kinolin-2-onsko ili 2,3-dihidroindolon-2-onsko jezgro

Postoje brojni pretklinički dokazi da MR antagonisti (spironolakton i eplerenon) poboljšavaju krvni pritisak, funkciju srca i bubrega u različitim pretkliničkim modelima.

Novija pretklinička ispitivanja naglašavaju važan doprinos CYP11B2 kod kardiovaskularnog i bubrežnog morbiditeta i mortaliteta. Inhibitor CYP11B2 FAD286 i MR antagonist spironolakton su ispitivani u modelu hronične bolesti bubrega pacova (visoka izloženost angiotensinu II, visok nivo soli i jednostrana nefrektomija). Tretman angiotensinom II i visokim nivoom soli je doveo do albuminurije, azotemije, renovaskularne hipertrofije, oštećenja glomerula, povećanja PAI-1 i ekspresije mRNK osteopontina, kao i do tubulointersticijske fibroze. Oba leka su sprečili ove efekte na bubrege, te ublažili srčane i aortne medijalne hipertrofije. Nakon 4 nedelje tretmana lekom FAD286, aldosteron u plazmi je smanjen, dok je spironolakton povećao aldosteron kod tretmana u trajanju od 4 i 8 nedelja. Slično tome, samo spironolakton, ali ne i FAD286, pojačavao je ekspresiju angiotensina II i solju stimulisanog PAI-1 mRNK u aorti i srcu. U drugim ispitivanjima inhibitor CYP11B2 FAD286 je poboljšao krvni pritisak i kardiovaskularnu funkciju i strukturu kod pacova sa eksperimentalnim zatajenjem srca. U istim ispitivanjima pokazano je da je FAD286 poboljšao funkciju i morfologiju bubrega.

Primena oralno aktivnog inhibitora CYP11B2, LCI699 kod pacijenata sa primarnim aldosteronizmom je navela na zaključak da on efektivno inhibira CYP11B2 kod pacijenata sa primarnim aldosteronizmom, što dovodi do značajnog smanjenja nivoa cirkulišućeg aldosterona, te da je korigovao hipokalemiju i blago smanjio krvni pritisak. Efekti na osu glukokortikoida su bili u skladu sa slabom selektivnošću ovog jedinjenja i latentnom inhibicijom sinteze kortizola. Kada se uzmu zajedno, ovi podaci idu u prilog ideji da inhibitor CYP11B2 može da smanji neprimereno visoke nivoe aldosterona. Postizanje dobre selektivnosti protiv CYP11B1 je važno da bi se izbegli neželjeni efekti na osu HPA, te će diferencirati različite inhibitore CYP11B2.

Jedinjenja predmetnog pronalaska prema formuli (I) su snažni inhibitori za CYPB11B2 i predstavljaju poboljšanu selektivnost prema CYP11B2 u odnosu na CYP11B1 u kombinaciji sa poboljšanom metaboličkom stabilnošću.

Predmeti ovog pronalaska su jedinjenja formule (I) i njihove prethodno navedene soli i estri, te njihova upotreba u vidu terapeutski aktivnih supstanci, postupak proizvodnje navedenih jedinjenja, intermedijera, farmaceutskih preparata, medikamenata koji sadrže spomenuta jedinjenja, te njihove farmaceutski prihvatljive soli ili estre, primena navedenih jedinjenja, soli ili estara u lečenju ili profilaksi bolesti, posebno u lečenju ili profilaksi hronične bolesti bubrega, kongestivnog zatajenja srca, hipertenzije, primarnog aldosteronizma i Kušingovog sindroma, te primena navedenih jedinjenja, soli ili estara za proizvodnju medikamenata za lečenje ili profilaksu hronične bolesti bubrega, kongestivnog zatajenja srca, hipertenzije, primarnog aldosteronizma i Kušingovog sindroma.

Termin "alkil" označava monovalentnu linearnu ili razgranatu zasićenu ugljovodoničnu grupu sa 1 do 12 atoma ugljenika. U posebnim realizacijama, alkil ima 1 do 7 atoma ugljenika, a u drugim realizacijama 1 do 4 atoma ugljenika. Primeri alkila su metil, etil, propil i izopropil, n-butil, izo-butil, sec-butil, i. U konkretne alkilne grupe spadaju metil, etil, propil i izopropil.

Termin "cikloalkil" označava monovalentnu zasićenu monocikličnu ugljovodoničnu grupu sa 3 do 10 atoma ugljenika u prstenu. U konkretnim realizacijama, cikloalkil označava monovalentnu zasićenu monocikličnu ugljovodoničnu grupu sa 3 do 8 atoma ugljenika u prstenu. Primeri za cikloalkil su ciklopropil, ciklobutanil, ciklopentil, cikloheksil ili cikloheptil. Konkretna cikloalkilna grupa je ciklopropil.

Termini "halogen" i "halo" ovde se koriste naizmenično, i označavaju fluoro, hloro, bromo ili jodo. Konkretni halogeni su hloro i fluoro. Konkretan halogen je hloro.

Termin "hidroksi" označava -OH grupu.

Izraz "farmaceutski prihvatljive soli" odnosi se na one soli koje zadržavaju biološku efikasnost i svojstva slobodnih baza ili slobodnih kiselina, a koje nisu biološki ili na drugi način nepoželjne. Soli se formiraju sa neorganskim kiselinama, kao što je hlorovodonična kiselina, bromovodonična kiselina, sumporna kiselina, azotna kiselina, fosforna kiselina i slično, posebno hlorovodonična kiselina, te sa organskim kiselinama, kao što je sirćetna kiselina, propionska kiselina, glikolna kiselina, piruvinska kiselina, oksalna kiselina, maleinska kiselina, malonska kiselina, ćilibarna kiselina, fumarna kiselina, vinska kiselina, limunska kiselina, benzojeva kiselina, cimetna kiselina, bademova kiselina, metansulfonska kiselina, etansulfonska kiselina, p-toluensulfonska kiselina, salicilna kiselina, N-acetilcistein i slično. Pored toga, ove soli mogu biti pripremljene dodavanjem neorganske baze ili organske baze u slobodnu kiselinu. Soli izvedene iz neorganske baze obuhvataju ali se ne ograničavaju na soli natrijuma, kalijuma, litijuma, amonijuma, kalcijuma, magnezijuma i slično. Soli izvedene iz organskih baza obuhvataju, ali se ne ograničavaju na, soli primarnih, sekundarnih i tercijarnih amina, supstituisanih amina, uključujući i supstituisane amine koji se nalaze u prirodi, cikličnih amina i baznih jonoizmenjivačkih smola, kao što je izopropilamin, trimetilamin, dietilamin, trietilamin, tripropilamin, etanolamin, lizin, arginin, N-etilpiperidin, piperidin, poliiminske smole i sl. Specifične farmaceutski prihvatljive soli jedinjenja formule (I) su soli hlorovodonične kiseline, soli metansulfonske kiseline i soli limunske kiseline.

"Farmaceutski prihvatljivi estri" znači da jedinjenja opšte formule (I) mogu biti derivatizovana na funkcionalnim grupama, dajući derivate koji mogu in vivo da se konvertuju u matična jedinjenja. Primeri takvih jedinjenja uključuju fiziološki prihvatljive i metabolički labilne derivate estara, kao što su metoksimetil estri, metiltiometil estri i pivaloiloksimetil estri. Pored toga, svi fiziološki prihvatljivi ekvivalenti jedinjenja opšte formule (I), slični metabolički labilnim estrima, koji mogu da daju matična jedinjenja opšte formule (I) in vivo, ulaze u domen predmetnog pronalaska.

Termin "zaštitna grupa" (ZG) označava grupu koja selektivno blokira reaktivno mesto u multifunkcionalnom jedinjenju tako da se hemijska reakcija može obaviti selektivno na drugom nezaštićenom reaktivnom mestu u značenju sa kojim se konvencionalno povezuje u sintetičkoj hemiji. Zaštitne grupe moguće je ukloniti na odgovarajućem mestu. Primeri zaštitnih grupa su amino-zaštitne grupe, karboksi-zaštitne grupe ili hidroksi-zaštitne grupe. Konkretne zaštitne grupe su terc-butoksikarbonil (Boc), benziloksikarbonil (Cbz), fluorenilmetoksikarbonil (Fmoc) i benzil (Bn). Dodatne konkretne zaštitne grupe su tercbutoksikarbonil (Boc) i fluorenilmetoksikarbonil (Fmoc). Još jedna konkretna zaštitna grupa je terc-butoksikarbonil (Boc).

Skraćenica uM znači mikromolarni, i ima ekvivalentno značenje kao simbol μM. Jedinjenja iz predmetnog pronalaska takođe mogu da sadrže neprirodne udele atomskih izotopa na jednom ili više atoma koji čine takva jedinjenja. Na primer, predmetni pronalazak takođe obuhvata izotopski obeležene varijante predmetnog pronalaska, koje su identične onim ovde navedenim, osim što je jedan ili više atoma zamenjen atomom koji ima atomsku masu ili maseni broj različit od atomske mase ili masenog broja koji se pretežno nalaze u prirodi za taj atom. Svi izotopi svakog konkretnog atoma ili elementa kako su navedeni razmatraju se u okviru jedinjenja iz pronalaska, i njihove primene. Primeri izotopa koji mogu biti ugrađeni u jedinjenja iz pronalaska uključuju izotope vodonika, ugljenika, azota, kiseonika, fosfora, sumpora, fluora, hlora i joda, kao što su<2>H (“D”),<3>H (“T”),<11>C,

<13>C,<14>C,<13>N,<15>N,<15>O,<17>O,<18>O,<32>P,<33>P,<35>S,<18>F,<36>Cl,<123>I i<125>I. Pojedina izotopski obeležena jedinjenja iz predmetnog pronalaska (npr. ona označena sa<3>H ili<14>C) korisna su u ispitivanjima raspodele jedinjenja i/ili supstrata u tkivima. Izotopi sa tricijumom (<3>H) i ugljenikom-14 (<14>C) su korisni zbog lakoće pripreme i detektovanja. Dalja supstitucija težim izotopima, kao što je deuterijum (tj.<2>H) može pružiti neke terapeutske prednosti koje potiču od veće metaboličke stabilnosti (npr. povećan poluživot in vivo ili smanjenje potrebne doze) i stoga može biti poželjna u nekim uslovima. Izotopi koji emituju pozitrone, kao što je<15>O,

<13>N,<11>C i<18>F, korisni su za studije sa pozitronskom emisionom tomografijom (PET) za ispitivanje zauzetosti receptora supstrata. Izotopski obeležena jedinjenja iz predmetnog pronalaska mogu generalno da se dobiju po postupcima analognim onima objavljenim u Šemama i/ili Primerima u nastavku, supstitucijom reagensa neobeleženog izotopom reagensom koji je obeležen izotopom. Konkretno, jedinjenja formule (I) gdje je jedan ili više H atoma zamenjeno atomom<2>H takođe su realizacija predmetnog pronalaska.

Jedinjenje formule (I) može da sadrži više asimetričnih centara, i može biti prisutno u obliku optički čistih enantiomera, smeša enantiomera, kao što su, na primer, racemati, optički čisti dijastereoizomeri, smeše dijastereoizomera, dijastereoizomernih racemata ili smeše dijastereoizomernih racemata.

Prema Kan-Ingold-Prelogovoj konvenciji, asimetrični atom ugljenika može biti konfiguracije "R" ili "S".

Takođe, realizacija predmetnog pronalaska su jedinjenja prema formuli (I) kako je opisana ovde, i njihove farmaceutski prihvatljive soli ili estri, naročito jedinjenja prema formuli (I) kako je opisana ovde, i njihove farmaceutski prihvatljive soli, konkretnije jedinjenja prema formuli (I) kako je opisana ovde.

Objavljuju se i jedinjenja prema formuli (I) kao što je ovde opisana, pri čemu R<1>, R<2,>R<3>i R<4>su nezavisno izabrani od H, alkila i cikloalkila;

R<5>, R<7>i R<9>su nezavisno izabrani od H i alkila,

R<8>i R<11>zajedno čine -CH2-CH2-;

R<10>je H ili R<10>i R<11>zajedno čine -(CH2)w-;

ili R<6>i R<9>zajedno čine -CH2-, R<8>je H i R<10>i R<11>zajedno čine -CH2-;

A je -C(O) - ili -S(O)2-;

R<12>je alkil;

R<13>je halogen;

R<14>je H, alkil ili cikloalkil;

R<15>je H, alkil, cikloalkil ili halogen;

m, n i p su nezavisno izabrani od nule i 1;

w je 1, 2 ili 3;

i njihove farmaceutski prihvatljive soli.

Takođe posebna realizacija predmetnog pronalaska su jedinjenja prema formuli (I) kao što je ovde opisana, pri čemu, A je -S(O)2-.

Objavljuju se i jedinjenja prema formuli

(I) kao što je ovde opisana, pri čemu R<1>i R<2>su nezavisno izabrani od H i alkila.

Dodatna konkretna realizacija predmetnog pronalaska su jedinjenja prema formuli (I) kao što je ovde opisana, pri čemu su R<1>i R<2>alkil.

Još jedna konkretna realizacija predmetnog pronalaska su jedinjenja prema formuli (I) kao što je ovde opisana, pri čemu su R<1>i R<2>metil.

U još jednoj realizaciji predmetnog pronalaska nalaze se jedinjenja prema formuli (I) kao što je ovde opisana, gde su m i n jednaki nuli.

Dodatna realizacija predmetnog pronalaska su jedinjenja prema formuli (I) kao što je ovde opisana, gde p ima vrednost 1.

Objavljuju se i jedinjenja prema formuli

(I) kao što je ovde opisana, gde je w 1 ili 2.

Još jedna konkretna realizacija predmetnog pronalaska su jedinjenja prema formuli (I) kao što je ovde opisana, pri čemu, R<5,>R<7>i R<9>su H.

Još jedna konkretna realizacija predmetnog pronalaska su jedinjenja prema formuli (I) kao što je ovde opisana, pri čemu, R<9>je H.

Dodatna realizacija predmetnog pronalaska su jedinjenja prema formuli (I) kao što je ovde opisana, pri čemu R<12>je metil, etil, propil ili izopropil.

Konkretna realizacija predmetnog pronalaska su i jedinjenja prema formuli (I) kao što je ovde opisana, pri čemu R<12>je etil, propil ili izopropil.

Još jedna konkretna [realizacija] predmetnog pronalaska su jedinjenja prema formuli (I) kao što je ovde opisana, pri čemu R<12>je etil.

Konkretna realizacija predmetnog pronalaska su jedinjenja prema formuli (I) kao što je ovde opisana, pri čemu R<13>je hloro.

Još jedna konkretna realizacija predmetnog pronalaska su jedinjenja prema formuli (I) kao što je ovde opisana, pri čemu R<15>je H.

Objavljuju se i jedinjenja prema formuli (I) kao što je ovde opisana, pri čemu

R<1>i R<2>su alkil;

R<7>i R<9>su H;

R<8>i R<11>zajedno čine -CH2-CH2-;

R<10>je H ili R<10>i R<11>zajedno čine -(CH2)w-;

A je -C(O) - ili -S(O)2-;

R<12>je alkil;

R<13>je halogen;

R<14>je H ili alkil;

R<15>je H;

m i n su nula;

p je nula ili 1;

w je 1 ili 2;

i njihove farmaceutski prihvatljive soli.

Objavljuju se i jedinjenja prema formuli (I) kao što je ovde opisana, pri čemu

R<1>i R<2>su alkil;

R<7>i R<9>su H;

R<8>i R<11>zajedno čine -CH2-CH2-;

R<10>je H ili R<10>i R<11>zajedno čine -(CH2)w-;

A je -S(O)2-;

R<12>je alkil;

R<13>je halogen;

R<14>je H ili alkil;

R<15>je H

m i n su nula;

p je nula ili 1;

w je 1 ili 2;

i njihove farmaceutski prihvatljive soli

Predmetni pronalazak odnosi se na jedinjenja prema formuli (I) kao što je ovde opisana, pri čemu

R<1>i R<2>su alkil;

R<7>i R<9>su H;

R<8>i R<11>zajedno čine -CH2-CH2-;

R<10>je H;

A je -S(O)2-;

R<12>je alkil;

R<13>je hloro;

R<14>je H;

R<15>je H

m i n su nula;

p je 1;

i njihove farmaceutski prihvatljive soli.

Jedna konkretna realizacija predmetnog pronalaska su jedinjenja prema formuli (I) kao što je ovde opisana, pri čemu

R<1>i R<2>su metil;

R<7>i R<9>su H;

R<8>i R<11>zajedno čine -CH2-CH2-;

R<10>je H;

A je -S(O)2-;

R<12>je etil;

R<13>je hloro;

R<14>je H ili alkil;

R<15>je H

m i n su nula;

p je 1;

i njihove farmaceutski prihvatljive soli.

Konkretni primeri jedinjenja formule (I) kako je opisana ovde, biraju se od sledećeg: 2-[5-[(1-acetilazetidin-3-il)amino]piridin-3-il]-5-hloro-3,3-dimetilizoindol-1-on;

2-[5-[(1-acetilazetidin-3-il)-metilamino] piridin-3-il]-5-hloro-3,3-dimetilizoindol-1-on;

5-hloro-2-[5-[[(3R ili 3S)-1-etilsulfonilpirolidin-3-il]-metilamino]piridin-3-il]-3,3-dimetilizoindol-1-on;

5-hloro-2-[5-[[(3S ili 3R)-1-etilsulfonilpirolidin-3-il]-metilamino]piridin-3-il]-3,3-dimetilizoindol-1-on;

2-[5-[(1-acetilpiperidin-4-il) amino] piridin-3-il]-5-hloro-3,3-dimetilizoindol-1-on; 5-hloro-2-[5-[(1-etilsulfonilpiperidin-4-il)amino]piridin-3-il]-3,3-dimetilizoindol-1-on;

5-hloro-2-[5-[(1-etilsulfonilazetidin-3-il)amino]piridin-3-il]-3,3-dimetilizoindol-1-on; 5-hloro-3,3-dimetil-2-[5-[(1-metilsulfonilazetidin-3-il)amino]piridin-3-il]izoindol-1-on;

5-hloro-3,3-dimetil-2-[5-[(1-propanoilazetidin-3-il)amino]piridin-3-il]izoindol-1-on; 5-hloro-2-[5-[(1-etilsulfonilazetidin-3-il)-metilamino]piridin-3-il]-3,3-dimetilizoindol-1-on;

5-hloro-3,3-dimetil-2-[5-[metil-(1-metilsulfonilazetidin-3-il)amino]piridin-3-il]izoindol-1-on;

5-hloro-3,3-dimetil-2-[5-[metil-(1-propanoilazetidin-3-il)amino]piridin-3-il]izoindol-1-on;

1

5-hloro-3,3-dimetil-2-[5-[metil-(1-propan-2-ilsulfonilazetidin-3-il)amino]piridin-3-il]izoindol-1-on;

5-hloro-3,3-dimetil-2-[5-[metil-(1-propilsulfonilazetidin-3-il)amino]piridin-3-il]izoindol-1-on;

5-hloro-3,3-dimetil-2-[5-[metil-[(3S ili 3R)-1-propan-2-ilsulfonilpirolidin-3-il]amino]piridin-3-il]izoindol-1-on;

5-hloro-3,3-dimetil-2-[5-[metil-[(3R ili 3S)-1-propan-2-ilsulfonilpirolidin-3-il]amino]piridin-3-il]izoindol-1-on;

5-hloro-3,3-dimetil-2-[5-[metil-[(3S ili 3R)-1-propilsulfonilpirolidin-3-il]amino]piridin-3-il]izoindol-1-on;

5-hloro-3,3-dimetil-2-[5-[metil-[(3R ili 3S)-1-propilsulfonilpirolidin-3-il]amino]piridin-3-il]izoindol-1-on;

5-hloro-3,3-dimetil-2-[5-[metil-(1-propanoilpiperidin-4-il)amino]piridin-3-il]izoindol-1-on;

5-hloro-2-[5-[(1-etilsulfonilpiperidin-4-il)-metilamino]piridin-3-il]-3,3-dimetilizoindol-1-on;

5-hloro-3,3-dimetil-2-[5-[metil-(1-metilsulfonilpiperidin-4-il)amino] piridin-3-il]izoindol-1-on;

5-hloro-3,3-dimetil-2-[5-[[(3R ili 3S)-1-metilsulfonilpiperidin-3-il]amino]piridin-3-il]izoindol-1-on;

5-hloro-3,3-dimetil-2-[5-[[(3S ili 3R)-1-metilsulfonilpiperidin-3-il]amino]piridin-3-il]izoindol-1-on;

5-hloro-2-[5-[[(3R ili 3S)-1-etilsulfonilpiperidin-3-il]amino]piridin-3-il]-3,3-dimetilizoindol-1-on;

5-hloro-2-[5-[[(3S ili 3R)-1-etilsulfonilpiperidin-3-il]amino]piridin-3-il]-3,3-dimetilizoindol-1-on;

5-hloro-3,3-dimetil-2-[5-[[(3R ili 3S)-1-propan-2-ilsulfonilpiperidin-3-il]amino]piridin-3-il]izoindol-1-on;

5-hloro-3,3-dimetil-2-[5-[[(3S ili 3R)-1-propan-2-ilsulfonilpiperidin-3-il]amino]piridin-3-il]izoindol-1-on;

5-hloro-2-[5-[(1-propanoilazetidin-3-il)amino]piridin-3-il]-3H-izoindol-1-on;

6-hloro-2-[5-[(1-propanoilazetidin-3-il)amino]piridin-3-il]-3,4-dihidroizokinolin-1-on;

6-hloro-2-[5-[(1-etilsulfonilazetidin-3-il)amino]piridin-3-il]-3,4-dihidroizokinolin-1-on;

6-hloro-2-[5-[(1-propan-2-ilsulfonilazetidin-3-il)amino]piridin-3-il]-3,4-dihidroizokinolin-1-on;

2- [5-[(1-acetilazetidin-3-il) amino] piridin-3-il]-6-hloro-3,4-dihidroizokinolin-1-on; 5-hloro-3-metil-2-[5-[(1-propanoilazetidin-3-il)amino]piridin-3-il]-3H-izoindol-1-on; 5-hloro-2-[5-[(1-etilsulfonilazetidin-3-il)amino]piridin-3-il]-3-metil-3H-izoindol-1-on;

2-[5-[(2-acetil-2-azaspiro[3.3] heptan-6-il) amino] piridin-3-il]-5-hloro-3,3-dimetilizoindol-1 -on;

5-hloro-3,3-dimetil-2-[5-[(2-propanoil-2-azaspiro[3.3] heptan-6-il)amino]piridin-3-il]izoindol-1-on;

5-hloro-2-[5-[(2-etilsulfonil-2-azaspiro[3.3]heptan-6-il)amino]piridin-3-il]-3,3-dimetilizoindol-1-on;

5-hloro-3,3-dimetil-2-[5-[(2-propan-2-ilsulfonil-2-azaspiro[3.3] heptan-6-il)amino]piridin-3-il]izoindol-1-on;

(3R ili 3S)-5-hloro-3-metil-2-[5-[(1-propanoilazetidin-3-il) amino]-3-piridil] izoindolin-1-on;

(3S ili 3R)-5-hloro-3-metil-2-[5-[(1-propanoilazetidin-3-il) amino]-3-piridil] izoindolin-1-on;

(3R ili 3S)-5-hloro-2-[5-[(1-etilsulfonilazetidin-3-il) amino]-3-piridil]-3-metilizoindolin-1-on;

(3S ili 3R)-5-hloro-2-[5-[(1-etilsulfonilazetidin-3-il) amino]-3-piridil]-3-metilizoindolin-1-on;

2- [5-[(1-etilsulfonil-4-piperidil) amino]-3-piridil]-3,3-dimetil-1-okso-izoindolin-5-karbonitril;

3,3-dimetil-1-okso-2-[5-[(1-propanoil-4-piperidil) amino]-3-piridil] izoindolin-5-karbonitril;

3,3-dimetil-1-okso-2-[5-[(1-propanoilazetidin-3-il) amino]-3-piridil] izoindolin-5-karbonitril;

i njihove farmaceutski prihvatljive soli.

Dodatni pojedinačni primeri jedinjenja formule (I) kao što je ovde opisano izabrani su od:

5-hloro-2-[5-[(1-etilsulfonilpiperidin-4-il)amino]piridin-3-il]-3,3-dimetilizoindol-1-on;

5-hloro-2-[5-[(1-etilsulfonilazetidin-3-il)amino]piridin-3-il]-3,3-dimetilizoindol-1-on; 5-hloro-3,3-dimetil-2-[5-[(1-propanoilazetidin-3-il)amino]piridin-3-il]izoindol-1-on; 5-hloro-3,3-dimetil-2-[5-[metil-[(3S ili 3R)-1-propan-2-ilsulfonilpirolidin-3-il]amino]piridin-3-il]izoindol-1-on;

5-hloro-3,3-dimetil-2-[5-[metil-[(3R ili 3S)-1-propan-2-ilsulfonilpirolidin-3-il]amino]piridin-3-il]izoindol-1-on;

5-hloro-3,3-dimetil-2-[5-[metil-[(3R ili 3S)-1-propilsulfonilpirolidin-3-il]amino]piridin-3-il]izoindol-1-on;

i njihove farmaceutski prihvatljive soli.

Još jedan konkretan primer jedinjenja formule (I), kao što je ovde opisana, je

5-hloro-2-[5-[(1-etilsulfonilpiperidin-4-il)amino]piridin-3-il]-3,3-dimetilizoindol-1-on;

i farmaceutski prihvatljive soli ovog jedinjenja.

Postupci proizvodnje jedinjenja formule (I) kako je ovde opisana, predstavljaju predmet pronalaska.

Priprema jedinjenja formule (I) prema predmetnom pronalasku može se izvesti sekvencijalnim ili konvergentnim sintetičkim putem. Sinteze iz pronalaska prikazane su na sledećim opštim šemama. Potrebne veštine za izvođenje reakcije i prečišćavanja dobijenih proizvoda poznate su stručnim licima iz ove oblasti. U slučaju da tokom reakcije nastane smeša enantiomera ili diastereoizomera, te je enantiomere ili dijastereoizomere moguće odvojiti metodama koje su opisane ovde ili poznate stričnim licima iz ove oblasti, npr. hiralnom hromatografijom ili kristalizacijom. Supstituenti i indeksi korišćeni u narednim opisima postupaka imaju napred navedeno značenje.

U predmetnom tekstu se koriste sledeće skraćenice:

AcOH = sirćetna kiselina, BOC = t-butiloksikarbonil, BuLi = butillitijum, CDI = 1,1-karbonildiimidazol, DCM = dihlorometan, DBU = 2,3,4,6,7,8,9,10-oktahidro-pirimido[1,2-a] azepin, DCE = 1,2-dihloroetan, DIBALH = di-i-butilalaluminijum hidrid, DCC = N,N'-dicikloheksilkarbodiimid, DMA = N,N-dimetilacetamid, DMAP = 4-dimetilaminopiridin, DMF = N,N -dimethilformamid, EDCI = N-(3-dimethilaminopropil)-N'-ethilcarbodiimid hidrohlorid, EtOAc = etilacetat, EtOH = etanol, Et2O = dietileter, Et3N = trietilamin, eq = ekvivalenti, HATU = O-(7-azabenzotriazol-1-il)-1,1,3,3-tetrametiluronijum heksafluorofosfat, HPLC = tekuća hromatografija visokih performansi, HOBT = 1-

1

hidroksibenzo-triazol, Huenigova baza = iPr2NEt = N-etil diizopropilamin, IPC = u kontroli postupaka, LAH = litijum aluminijum hidrid, LDA = litijev diizopropilamid, LiBH4= litijev borohidrid, MeOH = metanol, NaBH3CN, natrijum cijanoborohidrid, NaBH4= natrijum borohidrid, NaI = natrijum jodid, Red-Al = natrijum bis(2-metoksietoksi) aluminijum hidrid, RT = sobna temperatura, TBDMSCl = t-butildimetilsilil hlorid, TFA = trifluorosirćetna kiselina, THF = tetrahidrofuran, kvant = kvantitativno.

Halogen ili triflat, poželjno jodo supstituisana piridinska jedinjenja 2 ili 8 reaguju sa aril laktamima 1 u rastvaračima kao što je 1,4-dioksan, u prisustvu bakar (I) jodida, kalijuma ili cezijevog karbonata, helatnog 1,2-diamino jedinjenja kao što je N,N'- dimetiletilendiamin ili trans-1,2-diamino-cikloheksan ili helatnog beta keto esterskog jedinjenja kao što je 2-izobutiril-cikloheksanon, pri povišenim temperaturama, poželjno uz pomoć mikrotalasnog zagrevanja, te formiraju laktam supstituisana heterociklička jedinjenja 3 i 5 kao što je opisano u šemi 1a i šemi 1b (korak a). Amino jedinjenja 4 ili 6 (jedinjenja koja su poznata ili se lako mogu dobiti postupcima poznatim u struci) reaguju sa supstituisanim piridinskim jedinjenjima 3 pod sličnim uslovima koji se koriste u koraku a (korak b), pri čemu su uslovi poželjni za primarna amino jedinjenja 4 ili 6 ili ' Buchwald ' uslovi, npr. upotreba katalizatora kao što je Pd(OAc)2i helatnih liganda poput Xanphosa u prisustvu baze kao što je t-BuONa u rastvaračima poput dioksana pri povišenoj temperaturi (uslovi poželjni za sekundarna amino jedinjenja 4 ili 6) što daje jedinjenja 5 ili 7. Pošto su jedinjenja 5 sa R<101>zaštitna grupa, npr. Boc grupa, mogu se pretvoriti u jedinjenja 7 uklanjanjem zaštitne grupe R<101>i reakcijom sa pogodnim aktiviranim karboksilnim ili sulfonilnim jedinjenjem (koraci c, d; šema 1a i 1b).

Šema 1a

X je halogen ili OSO2CF3

R<101>je pogodna zaštitna grupa

1

Šema 1b

X je halogen ili OSO2CF3

R<101>je pogodna zaštitna grupa A-R<12>

Karbamati 101 (Šema 2a) reaguju sa polifosfornom kiselinom na povišenoj temperaturi (npr. 100-180 °C) i tako se formiraju derivati 3,4-dihidro-2H-izokinolin-1-ona 102 (korak a). Trifluroacetamidi 103 se mogu ciklizovati na jedinjenja 1-(3,4-dihidro-1H-izokinolin-2-il)-2,2,2-trifluoro-etanona 104 tretmanom paraformaldehida u smeši koncentrovane sumporne kiseline i sirćetne kiseline poželjno otprilike na sobnoj temperatururi (korak b). Uklanjanje trifluoraktetilne grupe tretiranjem pomoću npr. kalijum hidroksida u rastvaraču kao što je etanol na temperaturama oko sobne daje tetrahidroizokinolinska jedinjenja 105 (korak c). Oksidacija tetrahidro-izokinolinskih jedinjenja 105 npr. jodo benzena i kalijum bromida po mogućnosti u vodi daje 3,4-dihidro-2H-izokinolin-1-onska jedinjenja 102 (korak d). Reakcija izoindol-1,3-dionskih jedinjenja 106 (Šema 2b) sa Grignardovim reagensom R<1>MGX u rastvaraču kao što je THF poželjno na temperaturi oko 0 °C daje adukte 107 (korak e). Dalje tretiranje trietilsilanom i bor trifluorid eteratom u rastvaraču kao što je dihlorometan i u temperaturnom opsegu po mogućnosti između -25 °C i RT [sobna temperatura] daje izoindolonska jedinjenja 108 (korak f). Uvođenje metoksibenzil zaštitne grupe u izoindolonska jedinjenja 109 (npr. tretiranjem natrijum bis(trimetilsilil)amidom i 1-bromometil-4-metoksi-benzenom u THF na temperaturi između 0

1

°C i RT [sobna temperatura]) daje zaštićena jedinjenja 110 (korak g); na sličan način, metoksibenzil zaštitna grupa može da se uvede u jedinjenja 108. Tretiranje jedinjenja 108 koja nose dodatnu metoksibenzil zaštitnu grupu ili jedinjenja 110 sa bazom kao što je natrijum hidrid, u rastrvaraču kao što je THF, a zatim sa alkil halidom, mezilatom ili tozilatom, poželjno na temperaturi između RT [sobna temperatura] i temperature refluksa rastvarača, daje jedinjenja 111 sa strukturno različitim ili strukturno identičnim grupama R<1>i R<2>(korak h). Alternativno, tretiranje jedinjenja 108 koja nose dodatnu metoksibenzil zaštitnu grupu ili jedinjenja 110 sa bazom kao što su NaH, LDA ili LiHMDS, u rastvaračima kao što su DMF, tetrahidrofuran ili 1,2-dimetoksietan, a zatim sa jednim ili uzastopno sa dva različita alkil halogenida, mezilata ili tozilata, poželjno na temperaturi između -78 °C i temperature refluksa rastvarača daje jedinjenja 111 sa strukturno različitim ili strukturno identičnim grupama R<1>i R<2>(korak h). Uklanjanje zaštitne grupe, npr. tretmanom trifluorosirćetnom kiselinom na povišenoj temperaturi proizvodi izoindolonska jedinjenja 112 (korak i). Alternativno (Šema 2c), pošto su jedinjenja 114 sa R<1>i R<2>alkil grupe, mogu se dobiti iz cijano jedinjenja 113 i pogodnih Grignardovih reagenasa, bilo dodavanjem dva različita reagensa sekvencijalno ili jednog Grignardovog reagensa u višku (da se dobiju jedinjenja sa identičnim R<1>i R<2>) poželjno u prisustvu titan tetra-izopropoksida u rastvaračima kao što je THF, poželjno na temperaturi između 0 °C i RT [sobna temperatura] (korak k). Pošto jedinjenja 114 sa R<1>= H i R<2>spadaju u alkil grupu, mogu se dobiti iz cijano jedinjenja 113 i pogodnog Grignardovog reagensa, u rastvaraču kao što je THF, poželjno na temperaturi između 0 °C i RT [sobna temperatura] (korak k), nakon čega sledi redukcija imina koji se formira natrijum borohidridom u npr. metanolu na temperaturi oko RT [sobna temperatura] (korak k). Jedinjenja 114 se podvrgavaju zatvaranju prstena reakcijom sa katalizatorima poput dihloro[1,1'-bis(difenilfosfino)-ferocen] paladijuma(II) u rastvaračima poput DMF, u prisustvu baze kao što je iPr2NEt, poželjno u temperaturnom rasponu između oko 100 °C i 150 °C, u autoklavu u prisustvu ugljen-monoksida (korak 1).

1

Šema 2

1

Halogena ili triflatna supstituisana jedinjenja 8 mogu se pripremiti reakcijom amino jedinjenja 4 sa di-halo ili di-triflatom supstituisanim piridinima 2 pomoću uslova kao što je opisano u Šemi 1 (Šemi 3) (korak a).

Šema 3

X je halogen ili OSO2CF3

R<101>je pogodna zaštitna grupa A-R<12>

Realizacija predmetnog pronalaska je i postupak za dobijanje jedinjenja prema formuli (I) kako je gore definisana, koje sadrže

a) reakciju jedinjenja prema formuli (II) u prisustvu jedinjenja prema formuli (III);

ili

b) reakciju jedinjenja prema formuli (IV) u prisustvu jedinjenja prema formuli (V);

1

pri čemu su R<1,>R<2,>R<3,>R<4,>R<5,>R<6,>R<7,>R<8,>R<9,>R<10,>R<11,>R<12,>R<13,>R<14,>A, m, n i p kako je ovde opisano, a X u koraku a) je halogen ili triflat, a u koraku b) je halogen.

Konkretno, u koraku a), u prisustvu bakar (I) jodida, kalijum ili cezijevog karbonata, helatnog 1,2-diamino jedinjenja kao što je N,N' -dimetiletilendiamin ili trans-1,2-diaminocikloheksan, ili helatnog jedinjenje beta keto estera poput 2-izobutiril-cikloheksanona, na povišenim temperaturama, poželjno uz pomoć mikrotalasnog zagrevanja i u rastvaračima poput 1,4-dioksana.

Konkretno, u koraku b), u prisustvu baze, npr. trietilamina, u rastvaraču kao što je dihlorometan, na temperaturi između -10 °C i RT [sobna temperatura].

Još jedan predmet ovog pronalaska je jedinjenje prema formuli (I) kako je opisana ovde, za upotrebu kao terapeutski aktivna supstanca.

Slično tome, predmet ovog pronalaska je i farmaceutski preparat koji sadrži jedinjenje prema formuli (I) kako je opisana ovde, te terapeutski inertan nosač.

Konkretna realizacija predmetnog pronalaska je i jedinjenje prema formuli (I) kako je opisana ovde, za upotrebu u lečenju ili profilaksi hronične bolesti bubrega, kongestivnog zatajenja srca, hipertenzije, primarnog aldosteronizma i Kušingovog sindroma.

Konkretna realizacija predmetnog pronalaska je i jedinjenje prema formuli (I) kako je opisana ovde, za lečenje ili profilaksu dijabetičke nefropatije.

Još jedna konkretna realizacija predmetnog pronalaska je jedinjenje prema formuli (I) kako je opisana ovde, za lečenje ili profilaksu fibroze bubrega ili srca.

Konkretna realizacija predmetnog pronalaska je i jedinjenje prema formuli (I) kako je opisana ovde, za lečenje ili profilaksu hronične bolesti bubrega.

Takođe, konkretna realizacija predmetnog pronalaska je i jedinjenje prema formuli (I) kako je opisana ovde, za lečenje ili profilaksu kongestivnog zatajenja srca.

Takođe, konkretna realizacija predmetnog pronalaska je i jedinjenje prema formuli (I) kako je opisana ovde, za lečenje ili profilaksu hipertenzije.

Takođe, konkretna realizacija predmetnog pronalaska je i jedinjenje prema formuli (I) kako je opisana ovde, za lečenje ili profilaksu primarnog aldosteronizma.

Realizacija predmetnog pronalaska je i jedinjenje formule (I) kako je opisana ovde, koje se proizvodi prema bilo kojem od ovde opisanih postupaka.

Procedure testova

Ovde smo identifikovali korištenje ćelijske linije G-402 kao ćelije domaćina radi ektopične ekspresije (prolazne ili stabilne) enzima iz porodice CYP11. Konkretno smo razvili stabilne ćelije G-402 koje izražavaju ektopičnu aktivnost ljudskog enzima CYP11B1,

2

ljudskog enzima CYP11B2, ljudskog enzima CYP11A1, enzima CYP11B1 makaki majmuna ili enzima CYP11B2 makaki majmuna. Važno je da identifikovana ćelijska linija G-402 izražava kofaktore (adrenodoksin i adrenodoksin reduktazu) važne za aktivnost porodice CYP11, te da nije zabeležena relevantna enzimska aktivnost porodice CYP11 u ovim ćelijama (u poređenju sa ćelijama H295R) . Prema tome, ćelijska linija G-402 je jedinstveno pogodna da bude ćelija domaćin za ektopičnu ekspresiju enzima iz porodice CYP11.

Ćelije G-402 mogu da se dobiju iz ATCC-a (CRL-1440) i originalno su dobijene iz renalnog leiomioblastoma.

Ekspresijski plazmidi sadrže ORF za ljudski / makaki CYP11B1 ili CYP11B2 pod kontrolom odgovarajućeg pokretača (CMV-pokretač) i odgovarajućeg markera rezistencije (neomicin). Pomoću standardnih tehnika ekspresijski plazmid se transfektuje u ćelije G-402, a zatim se te ćelije biraju za izražavanje predmetnih markera rezistencije. Pojedinačni ćelijski klonovi se zatim biraju i procenjuju u pogledu manifestovanja željene enzimske aktivnosti uz pomoć11-deoksikortikosterona (Cyp11B2) ili 11-deoksikortizola (Cyp11B1) kao supstrata.

Ćelije G-402 koje izražavaju konstrukte CYP11 su dobijene kako je prethodno opisano i održavane u McCoy 5a modifikovanom medijumu, ATCC kataloški broj 30-2007, koji sadrži 10 % FCS-a i 400 µg/ml G418 (Geneticin) na temperaturi od 37° C u atmosferi od 5 % CO2/95 % vazduha. Ćelijski enzimski testovi su obavljeni u DMEM/F12 medijumu koji sadrži 2,5 % FCS-a tretiranog ugljem i odgovarajuću koncentraciju supstrata (0,3-10 uM 11-deoksikortikosterona, 11-deoksikortizola ili kortikosterona). U svrhu ispitivanja enzimske aktivnosti ćelije su postavljene na ploče sa 96 bunarčića i inkubirane tokom 16 sati. Alikvot supernatanta se zatim prenosi i analizira u pogledu koncentracije očekivanog produkta (aldosteron za CYP11B2; kortizol za CYP11B1). Koncentracije ovih steroida moguće je utvrditi pomoću HTRF testova kompanije CisBio kojim se analizira aldosteron ili kortizol.

Inhibicija otpuštanja proizvedenih steroida može da se koristi kao mera inhibicije dotičnog enzima od strane ispitivanih jedinjenja koja se dodaju tokom ćelijskog enzimskog testa. Inhibicija enzimske aktivnosti u zavisnosti od doze a od strane jedinjenja se izračunava pomoću kombinovanja vrednosti koncentracija dodatih inhibitora (osa x) i vrednosti izmerenog nivoa steroida/produkta (osa y). Ta inhibicija se zatim izračunava uvrštavanjem sledeće sigmoidne funkcije od 4 parametra (model Morgan-Mercer-Flodin (MMF)) u tačke neobrađenih podataka primenom metode najmanjih kvadrata:

pri čemu A je maksimalna vrednost y, B je EC50 faktor koji se određuje pomoću XLFit, C je minimalna vrednost y, a D je vrednost koeficijenta pravca.

Maksimalna vrednost A odgovara količini steroida koji se proizvode u odsustvu inhibitora, a vrednost C odgovara količini steroida koji se detektuju kada je enzim potpuno inhibiran.

EC50 vrednosti za jedinjenja koja su predmet ovog pronalaska su testirane pomoću sistema testova zasnovanog na G402 koji je opisan ovde. Enzimska aktivnost Cyp11B2 je ispitivana u prisustvu 1 µM deoksikortikosterona i varijabilnih količina inhibitora; enzimska aktivnost Cyp11B1 je ispitivana u prisustvu 1 µM deoksikortizola i varijabilnih količina inhibitora.

Jedinjenja formule (I) i njihove farmaceutski prihvatljive soli ili estri kako je opisano ovde imaju vrednosti EC50(CYP11B2) od 0,000001 uM do 1000 uM, konkretna jedinjenja imaju vrednosti EC50(CYP11B2) od 0,00005 uM do 500 uM, dodatna konkretna jedinjenja imaju vrednosti EC50(CYP11B2) od 0,0005 uM do 50 uM, i druga dodatna konkretna jedinjenja imaju vrednosti EC50(CYP11B2) od 0,0005 uM do 5 uM. Ovi rezultati su dobijeni pomoću opisanog enzimskog testa.

Jedinjenja formule (I) i njihove farmaceutski prihvatljive soli mogu da se koriste kao medikamenti (npr. u obliku farmaceutskih preparata). Farmaceutski preparati mogu da se primenjuju interno, npr. oralno (npr. u obliku tableta, obloženih tableta, dražeja, tvrdih i mekih želatinskih kapsula, rastvora, emulzija i suspenzija), nazalno (npr. u obliku sprejeva za nos) ili rektalno (npr. u obliku čepića). Međutim, primena takođe može da bude parentalna, npr. intramuskularna ili intravenozna (npr. u obliku injekcionih rastvora).

Jedinjenja formule (I) i njihove farmaceutski prihvatljive soli mogu da se obrađuju farmaceutski inertnim, anorganskim ili organskim adjuvansima za proizvodnju tableta, obloženih tableta, dražeja i tvrdih želatinskih kapsula. Laktoza, kukuruzni skrob ili njihovi derivati, talk, stearinska kiselina ili njene soli i slično, mogu se koristiti, na primer, kao adjuvansi za tablete, dražeje i tvrde želatinske kapsule.

Pogodni adjuvansi za meke želatinske kapsule su na primer biljna ulja, voskovi, masti, polučvrste supstance i tečni polioli itd.

Pogodni adjuvansi za proizvodnju rastvora i sirupa su na primer voda, polioli, saharoza, invertni šećer, glukoza i slično.

2

Pogodni adjuvansi za injekcione rastvore su na primer voda, alkoholi, polioli, glicerol, biljna ulja i slično.

Pogodni adjuvansi za čepiće su na primer prirodna ili otvrdnuta ulja, voskovi, masti, polučvrsti ili tečni polioli i slično.

Pored toga, farmaceutski preparati mogu da sadrže konzervanse, solubilizatore, supstance koje povećavaju viskoznost, stabilizatore, sredstva za kvašenje, emulgatore, zaslađivače, boje, arome, soli za izmenu osmotskog pritiska, pufere, agense za maskiranje ili antioksidanse. Mogu da sadrže i druge terapeutski korisne supstance.

Doze mogu da variraju u širokom opsegu i biće, naravno, prilagođene individualnim potrebama u svakom posebnom slučaju. Generalno, u slučaju oralne primene dnevne doze koje bi bile odgovarajuće kreću se od oko 0,1 mg do 20 mg po kilogramu telesne težine, poželjno od oko 0,5 mg do 4 mg po kilogramu telesne težine (npr. oko 300 mg po osobi), poželjno podeljeno u 1-3 pojedinačne doze, koje mogu da se sastoje od na primer jednakih količina. Međutim, treba da bude jasno da gornja granica koja je navedena ovde može da se prekorači kada se to pokaže indikovanim.

U skladu sa ovim pronalaskom, jedinjenja formule (I) ili njihove farmaceutski prihvatljive soli i estri mogu da se koriste za lečenje ili profilaksu bolesti posredovanih aldosteronom.

Jedinjenja formule (I) ili njihove farmaceutski prihvatljive soli i estri ovde opisani su inhibitori CYP11B2. I jedinjenja formule (I) ili njihove farmaceutski prihvatljive soli i estri ovde opisani pokazuju varijabilnu inhibiciju CYP11B1, ali poseduju poboljšanu selektivnost prema CYP11B2 u odnosu na CYP11B1. Takva jedinjenja mogu da se koriste za lečenje ili profilaksu stanja koja ispoljavaju prekomernu proizvodnju/nivoe kortizola ili prekomerne nivoe kortizola i aldosterona (npr. za Kušingov sindrom, pacijente sa opekotinama, depresiju, posttraumatske stresne poremećaje, hronični stres, kortikotropne adenome, Morbus Cushing).

U skladu sa pronalaskom, jedinjenja formule (I) ili njihove farmaceutski prihvatljive soli i estri mogu da se koriste za lečenje ili profilaksu kardiovaskularnih oboljenja (uključujući hipertenziju i zatajanje srca), vaskularnih stanja, endotelne disfunkcije, disfunkcije baroreceptora, renalnih stanja, stanja jetre, fibrotičnih oboljenja, inflamatornih oboljenja, retinopatije, neuropatije (kao što je periferna neuropatija), bolova, insulinopatije, edema, edematoznih stanja, depresije i slično.

Kardiovaskularna stanja obuhvataju sledeće: kongestivno zatajenje srca, koronarnu bolest srca, aritmiju, atrijalnu fibrilaciju, srčane lezije, smanjenu ejektorsku frakciju, dijastolnu i sistolnu srčanu disfunkciju, fibrinoidnu nekrozu koronarnih arterija, kardijalnu fibrozu, hipertrofičnu kardiomiopatiju, poremećaj arterijske usklađenosti, poremećaj dijastoličkog punjenja, ishemiju, hipertrofiju leve komore, miokardnu i vaskularnu fibrozu, infarkt miokarda, miokardne nekrotične lezije, srčane aritmije, sprečavanje iznenadne srčane smrti, restenozu, moždani udar, vaskularno oštećenje.

Renalna stanja obuhvataju sledeće: akutno i hronično zatajenje bubrega, nefropatiju, poslednji stadijum bubrežne bolesti, dijabetičku nefropatiju, smanjeni klirens kreatinina, smanjenu brzinu glomerularne filtracije, ekspanziju retikulisanog mezangijalnog matriksa sa ili bez značajne hipercelularnosti, fokalnu trombozu glomerularnih kapilara, globalnu fibrinoidnu nekrozu, glomerulosklerozu, ishemijske lezije, malignu nefrosklerozu (kao što je ishemijska retrakcija, mikroalbuminurija, proteinurija, smanjen protok krvi kroz bubrege, renalna arteriopatija, oticanje i proliferacija intrakapilarnih (endotelnih i mezangijalnih) i/ili ekstrakapilarnih ćelija (srpastih).

Renalna stanja takođe obuhvataju glomerulonefritis (kao što je difuzni proliferativni, fokalni proliferativni, mezangijalni proliferativni, membranoproliferativni, membranski glomerulonefritis sa minimalnim promenama), lupus nefritis, neimune abnormalnosti bazalne membrane (kao Alportov sindrom), fibrozu bubrega i glomerulosklerozu (kao što je nodularna ili globalna i fokalna segmentna glomeruloskleroza).

Stanja jetre obuhvataju ali nisu ograničena na steatozu jetre, nealkoholni steatohepatitis, cirozu jetre, ascites jetre, kongestiju jetre i slično.

Vaskularna stanja obuhvataju ali nisu ograničena na trombotičnu vaskularnu bolest (kao što je muralna fibrinoidna nekroza, ekstravazacija i fragmentacija crvenih krvnih zrnaca te luminalna i/ili muralna tromboza), proliferativnu ateriopatiju (kao što su otečene miontimalne ćelije okružene mucinoznim vanćelijskim matriksom i nodularnim zadebljanjem), arterosklerozu, smanjenju vaskularnu komplijansu (kao što je krutost, smanjena ventrikularna kompolijansa i smanjena vaskularna komplijansa), endotelnu disfunkciju i slično.

Inflamatorna stanja obuhvataju ali nisu ograničena na artritis (npr. osteoartritis), inflamatornu bolest disajnih puteva (npr. hroničnu opstruktivnu bolest pluća) i slično.

Bolovi obuhvataju ali se ne ograničavaju na akutne bolove, hronične bolove (npr. artralgiju) i slično.

Edem obuhvata ali se ne ograničava na edem perifernog tkiva, kongestiju jetre, ascites jetre, kongestiju slezine, respiratornu ili plućnu kongestiju i slično.

2

Insulinopatije obuhvataju ali nisu ograničene na insulinsku rezistenciju, dijabetes melitus tipa I, dijabetes melitus tipa II, osetljivost na glukozu, preddijabetičko stanje, preddijabetes, sindrom X i slično.

Fibrotična oboljenja obuhvataju ali nisu ograničena na fibrozu miokarda i intrarenalnu fibrozu, renalnu intersticijsku fibrozu i fibrozu jetre.

Nadalje, jedinjenja formule (I) ili njihove farmaceutski prihvatljive soli i estri kako je opisano ovde takođe mogu da se koriste za lečenje ili profilaksu kardiovaskularnih oboljenja izabranih iz grupe koja se sastoji od hipertenzije, zatajenja srca (posebno zatajenja srca nakon infarkta miokarda), hipertrofije leve komore i moždanog udara.

U još jednoj realizaciji, kardiovaskularno stanje je hipertenzija.

U konkretnoj realizaciji, kardiovaskularno stanje je hipertenzija otporna na lečenje.

U još jednoj realizaciji, kardiovaskularno stanje je zatajenje srca.

U još jednoj realizaciji, kardiovaskularno stanje je hipertrofija leve komore.

U još jednoj realizaciji, kardiovaskularno stanje je kongestivno zatajenje srca, konkretnije kod pacijenata sa očuvanom ejekcionom frakcijom leve komore.

U još jednoj realizaciji, kardiovaskularno stanje je moždani udar.

U još jednoj realizaciji, jedinjenja formule (I) ili njihove farmaceutski prihvatljive soli i estri mogu da se koriste za lečenje ili profilaksu renalnih stanja.

U još jednoj realizaciji, renalno stanje je nefropatija.

U još jednoj realizaciji, renalno stanje je auto-imuni glomerulonefritis.

U još jednoj realizaciji, hronična bolest bubrega je dijabetička nefropatija.

U još jednoj realizaciji, fibrozna bolest je fibroza bubrega ili srca.

U još jednoj realizaciji, jedinjenja formule (I) ili njihove farmaceutski prihvatljive soli i estri mogu da se koriste za lečenje ili profilaksu dijabetesa melitusa tipa II.

U još jednoj realizaciji, jedinjenja formule (I) ili njihove farmaceutski prihvatljive soli i estri mogu da se koriste za lečenje ili profilaksu dijabetesa melitusa tipa I.

U još jednoj realizaciji, jedinjenja formule (I) ili njihove farmaceutski prihvatljive soli i estri mogu da se koriste za lečenje ili profilaksu dijabetične retinopatije.

Pronalazak je opisan dalje u Primerima koji nemaju ograničavajući karakter.

U slučaju da se preparativni primeri dobijaju kao smeša enantiomera, čisti enantiomeri mogu da se izdvoje metodama opisanim ovde ili metodama koje su poznate stručnim licima iz ove oblasti, npr. hiralnom hromatografijom ili kristalizacijom.

Primeri

2

Svi primeri i intermedijeri su pripremljeni u atmosferi argona, ako nije drugačije naznačeno.

Intermedijer A-1

6-hloro-3,4-dihidro-2H-izokinolin-1-on

Na 0 °C, metil hloroformat (4,6 g, 48 mmol) je dodat u kapima u rastvor 2-(3-hlorofenil)-etilamina (5,0 g, 32 mmol) i Et3N (6,4 g, 64 mmol) u DCM (100 mL). Nakon dodavanja, smeša je mešana na sobnoj temperaturi oko pola sata. Organski sloj je ispran vodom (3 x 30 ml), 1N HCl (20 ml) i slanim rastvorom (30 ml), osušen iznad anhidrovanog Na2SO4, filtrirani i koncentrovani pod vakuumom. Nakon sušenja u vakuumu, dobijeno je naslovno jedinjenje (6,49 g, 95%) kao bela čvrsta supstanca. MS: 214,1 (M+H<+>).

[B] 6-hloro-3,4-dihidro-2H-izokinolin-1-on

Uz zaštitu N2, smeša metil estra [2-(3-hloro-fenil)-etil]-karbaminske kiseline (5,0 g, 23,4 mmol) i PPA (polifosforna kiselina) (20 g) u tikvici od 250 ml sa oblim dnom je snažno mešana na 120 °C 2 sata. Nakon hlađenja do sobne temperature, reakciona smeša je tretirana ledenom vodom i vodenim rastvorom amonijaka da se pH podesi na 8. Zatim je smeša ekstrahovana sa EtOAc, a organski sloj je ispran slanim rastvorom, osušen iznad anhidrovanog Na2SO4i filtriran. Nakon uklanjanja rastvarača pod sniženim pritiskom, dobijeni sirovi proizvod je dalje ispran etil-etrom radi dobijanja naslovnog jedinjenja (1,66 g, 39%) u obliku bele čvrste supstance. MS: 182,0 (M+H<+>).

Intermedijer A-2

5-hloro-3-metil-2,3-dihidro-izoindol-1-on

2

U mešani rastvor 2-bromo-5-hlorobenzonitrila (80 g, 370 mmol) u THF-u (1000 ml) na 0 °C dodat je EtMgBr (370 ml, 1110 mmol) kap po kap. Reakciona smeša je mešana na 0-5 °C 5 sati pre nego što je dodat MeOH (500 ml) kap po kap. Nakon što je rastvor mešan još 15 min, dodat je NaBH4(28 g, 740 mmol) pažljivo i nastala smeša je mešana na sobnoj temperaturi 16 sati. Reakcioni rastvor je zatim izliven u vodu i ekstrahovan sa EtOAc (3 x). Kombinovani organski slojevi su osušeni iznad anhidrovanog Na2SO4, filtrirani i koncentrovani u vakuumu, što je dalo sirovi proizvod, koji je pročišćen hromatografijоm na koloni (petroleum etar: EtOAc = 3: 1) radi dobijanja naslovnog jedinjenja (30 g, 34,6%) u obliku žućkastog ulja. MS: 235,5 [(M+H<+>].

[B] 5-Hloro-3-metil-2,3-dihidro-izoindol-1-on

Smeša 1-(2-bromo-5-hlorfenil)-etilamina (30 g, 127,9 mmol), Pd(dppf)Cl2(3,2 g, 12,79 mmol) i DIPEA (49.5 g, 383,7 mmol) u DMF (1,2 l) mešana je u autoklavu pod 2 MPa CO na 130 °C tokom 24 sata. Nakon što je reakcija ohlađena do sobne temperature, reakciona smeša je razređena sa EtOAc (500 ml). Organski sloj je ispran slanim rastvorom, filtriran i koncentrovan u vakuumu da bi se dobio sirovi proizvod koji je pročišćen hromatografijom (PE: EtOAc = 3: 1) kako bi se dobilo naslovno jedinjenje (5,2 g, 22,5%) u obliku smeđe čvrste supstance. MS: 181,7 [(M+H<+>].

Intermedijer A-3

5-hloro-3,3-dimetil-2,3-dihidro-izoindol-1-on

2

U mešani rastvor 2-bromo-5-hloro-benzonitrila (10 g, 46 mmol) u THF-u (200 ml) na 0 °C, dodat je MeMgBr (77 ml, 230 mmol) kap po kap. Reakciona smeša je ostavljena da se zagreje do sobne temperature i mešana je 2 sata. Dodao se Ti(Oi-Pr)4(13 g, 46 mmol) i rastvor se mešao još 16 sati pre nego što se ugasio vodenim rastvorom HCl i isprao sa EtOAc. Vodena faza je prilagođena na pH ∼ 10 sa vodenim rastvorom NaOH i ekstrahovana sa EtOAc (3 x). Kombinovani organski slojevi su koncentrovani da bi se dobio naslovni sirovi proizvod (3,8 g, prinos 33%) u obliku ulja, koje je korišćeno direktno u sledećem koraku bez daljeg prečišćavanja. MS: 249,30 (M+H<+>)

[B] 5-hloro-3,3-dimetil-2,3-dihidro-izoindol-1-on

Smeša 1-(2-bromo-5-hloro-fenil)-1-metil-etilamina (3,8 g, 15,3 mmol), Pd (dppf) Cl2(0,4 g, 0,55 mmol) i DIPEA (6 g, 45,9 mmol) u DMF-u (20 ml) mešala se u autoklavu ispod 2 MPa od CO na 130 °C 16 sati. Zatim je ohlađena do sobne temperature te razređena sa EtOAc (300 ml). Organski sloj je ispran slanim rastvorom (80 ml, 2x), filtriran i koncentrovan u vakuumu da bi se dobio sirovi proizvod, koji je pročišćen hromatografijom što je proizvelo naslovno jedinjenje (1,13 g, 38%) u obliku smeđe čvrste supstance. MS: 195,70 (M+H<+>)

Intermedijer A-4

3,3-dimetil-1-okso-2,3-dihidro-1H-izoindol-5-karbonitril

2

o-2-metil-benzojeve kiseline

Rastvoru 4-bromo-2-metil-benzojeve kiseline (30,0 g, 0,14 mol) u 115 ml metanola dodat je tionil-hlorid (20,25 ml, 0,28 mol) polako i reakciona smeša je mešana na 70 °C 2 sata pre koncentrovanja kako bi se dobio sirovi proizvod koji je potom pročišćen hromatografijom na koloni, čime je dobijeno naslovno jedinjenje (30,03 g, 93,6%) u obliku čvrste supstance.

[B] Metil estar 4-cijano-2-metil-benzojeve kiseline

Smeša metil estra 4-bromo-2-metil-benzojeve kiseline (26,0 g, 113,5 mmol) i CuCN (12,48 g, 140,7 mmol) zagrevana je na 180 °C 5 sati pre nego što je sipana u ledenu vodu. Čvrsti talog je sakupljen vakuum filtracijom radi dobijanja sirovog proizvoda koji je potom pročišćen hromatografijom na koloni, čime se dobilo naslovno jedinjenje (12,53 g, 63%) u obliku čvrste supstance.

[C] Metil estar 2-bromometil-4-cijano-benzojeve kiseline

Smeša metil estra 4-cijano-2-metil-benzojeve kiseline (12,5 g, 71,35 mmol), NBS (12,7 g, 71,35 mmol) i di-benzoil peroksida (BPO) (0,8 g, 3,28 mmol) u CCl4(200 ml) je zagrevana do temperature refluksa tokom 3 sata. Nakon hlađenja do sobne temperature, reakciona smeša je filtrirana. Filtrat je koncentrovan u vakuumu radi dobijanja sirovog proizvoda (18,2 g) koji je upotrebljen u reakciji sledećeg koraka bez daljeg prečišćavanja.

[D] 2-(4-metoksi-benzil)-1-okso-2,3-dihidro-1H-izoindol-5-karbonitril

Rastvoru metil-estra 2-bromometil-4-cijano-benzojeve kiseline (18,1 g, 71,24 mmol) u THF-u (300 ml) dodat je PMBNH2(23,4 g, 178,1 mmol) na 0 °C i reakciona smeša je mešana na sobnoj temperaturi tokom 16 sati. Nakon vakuumske filtracije, filtrat je koncentrovan u vakuumu. Dobijeni ostatak je ponovo otopljen u EtOAc i ispran vodom i slanim rastvorom. Organski sloj je osušen iznad anhidrovanog Na2SO4, filtriran, i koncentrovan u vakuumu kako bi se dobio sirovi proizvod koji je pročišćen hromatografijom na koloni što je proizvelo naslovno jedinjenje (11,69 g, 56,0%) u obliku čvrste supstance.

[E] 2-(4-metoksi-benzil)-3,3-dimetil-1-okso-2,3-dihidro-1H-izoindol-5-karbonitril

U rastvor 2-(4-metoksi-benzil)-1-okso-2,3-dihidro-1H-izoindol-5-karbonitrila (11,6 g, 41,7 mmol) u THF (300 mL) je dodat NaH (8,34 g, 208,4 mmol, 60% u mineralnom ulju) i reakciona smeša je mešana na sobnoj temperaturi 1 sat pre nego što je dodat jodometan (35,5 g, 250,1 mmol). Nakon ovog dodavanja, reakciona smeša je mešana na 70 °C 2 sata dok se nije potrošio sav početni materijal. Nakon hlađenja na sobnu temperaturu, dodat je zasićeni vodeni rastvor NH4Cl i smeša je ekstrahovana sa EtOAc (200 ml x 3). Kombinovani organski slojevi su osušeni iznad anhidrovanog MgSO4, filtrirani i koncentrovani pod sniženim pritiskom da se dobije sirovi proizvod koji je pročišćen hromatografijom na koloni čime se dobilo naslovno jedinjenje (7,22 g, 56,5%) u obliku čvrste supstance.

[F] 3,3-dimetil-1-okso-2,3-dihidro-1H-izoindol-5-karbonitril

U rastvor 2-(4-metoksi-benzil)-3,3-dimetil-1-okso-2,3-dihidro-1H-izoindol-5-karbonitrila (3,5 g, 11,42 mmol) u MeCN (70 mL) je dodat CAN (18,79 g, 34,27 mmol) u 30 mL vode na 0 °C. Nastala reakciona smeša mešana je na 0 °C jedan sat dok se nije potrošio sav početni materijal. Reakciona smeša ekstrahovana je između vode i EtOAc, a kombinovani organski slojevi su osušeni iznad anhidrovanog MgSO4,filtrirani, i

1

koncentrovani pod smanjenim pritiskom kako bi se dobio sirovi proizvod koji je pročišćen hromatografijom na koloni, čime se dobilo naslovno jedinjenje (1,06 g, 49,8%) u obliku čvrste supstance.

Intermedijer A-5

3,5-dijodo-piridin

Smeša 3,5-dibromopiridina (20 g, 84 mmol), CuI (4,76 g, 25 mmol), KI (83,7 g, 504 mmol) i N<1>,N<2>-dimetiletan-1,2-diamina (4,4 g, 50,4 mmol) u dioksanu (400 ml) mešala se na 110 °C 16 sati. Za to vreme, uz pomoć LC/MS se pratio napredak reakcije. Reakciona smeša je filtrirana, a filtrat je koncentrovan pod sniženim pritiskom dajući čvrstu supstancu, koja je potom isprana sa EtOAc (100 ml) i DCM (100 ml) da bi se dobilo sirovo naslovno jedinjenje u obliku sive čvrste supstance (13 g, 47%). MS: 331,50 (M+H<+>). Ova supstanca je korišćena u sledećem koraku bez daljeg prečišćavanja.

Intermedijer A-6

3,5-Dijodo-4-metil-piridin

Smeša 3,5-dibromo-4-metilpiridina (20 g, 80 mmol), KI (79.7 g, 480 mmol), CuI (4,57 g, 24 mmol) i N<1>,N<2>-dimetiletan-1,2-diamina (4,23 g, 48 mmol) u dioksanu (400 ml) je zagrevana na 110 °C 16 sati. Reakciona smeša je filtrirana i filtrat je koncentrovan u vakuumu da bi se dobila sirova čvrsta supstanca, koja je isprana sa DCM i EtOAc da bi se dobio sirovi proizvod (18 g, 65%) u obliku bele čvrste supstance. MS: 345,5 [M+H<+>]. Ova supstanca je korišćena u sledećem koraku bez daljeg prečišćavanja.

Intermedijer A-7

Terc-butil estar 3-[5-(6-hloro-1,1-dimetil-3-okso-1,3-dihidro-izoindol-2-il)-piridin-3-ilamino]-azetidin-1-karboksilne kiseline

2

[A] 5-hloro-2-(5-jodo-piridin-3-il)-3,3-dimetil-2,3-dihidro-izoindol-1-on

U zaptivenoj epruveti od 75 ml, 3,5-dijodo-piridin (intermedijer A-5, 6,6 g, 20 mmol), 5-hloro-3,3-dimetil-2,3-dihidro-izoindol-1-on (intermedijer A-3, 1,95 g, 10 mmol), CuI (571 mg, 3 mmol), K3PO4(4,24 g, 20 mmol) i (+)-(S,S)-1,2-diaminocikloheksan (0,7 mL, 6 mmol) rastvoreni su u 20 ml dioksana. Nastala reakciona smeša je zagrevana na 120 °C 3 sata pre nego što je sipana u vodu (50 ml) i ekstrahovana sa EtOAc (2 x 125 ml). Kombinovani organski slojevi su isprani slanim rastvorom, osušeni iznad anhidrovanog. Na2SO4, filtrirani i koncentrovani u vakuumu kako bi se dobio sirovi proizvod, koji je pročišćen flaš hromatografijom na silika gelu (0-30% EtOAc-heksan gradijent) čime se proizvelo naslovno jedinjenje (1,8 g, 45%) u obliku svetložute čvrste supstance. MS: 399,2 (M+H<+>).

[B] Terc-butil estar 3-[5-(6-hloro-1,1-dimetil-3-okso-1,3-dihidro-izoindol-2-il)-piridin-3-ilamino]-azetidin-1-karboksilne kiseline

Smeša 5-hloro-2-(5-jodo-piridin-3-il)-3,3-dimetil-2,3-dihidro-izoindol-1-ona (2,16 g, 5,4 mmol), terc-butil estra 3-amino-azetidin-1-karboksilne kiseline (1,8 g, 10,8 mmol), CuI (103 mg, 0,54 mmol), Cs2CO3(3,5 g, 10,8 mmol) i 2-izobutiril-cikloheksanona (0,36 ml, 2,16 mmol) u DMF-u (12 mL) se mešala na 100 °C tokom 12 sati. Nakon hlađenja do sobne temperature, reakciona smeša je izlivena u vodu (20 ml) i ekstrahovana sa EtOAc (2 x 100 ml). Kombinovani organski slojevi su isprani slanim rastvorom, osušeni iznad anhidrovanog. Na2SO4, filtrirani i koncentrovani u vakuumu da daju sirovi proizvod, koji je pročišćen flaš hromatografijom na silika gelu (30-100% EtOAc-heksan gradijent) čime se proizvelo naslovno jedinjenje (1,1 g, 48%) u obliku svetložute pene. MS: 443,2 (M+H<+>).

Sledeći intermedijeri, navedeni u Tabeli 1, pripremljeni su analogno procedurama opisanim za pripremu intermedijera A-7, uz upotrebu odgovarajuće reakcionih partnera.

4

Tabela 1

Primer 1

2-[5-[(1-acetilazetidin-3-il)amino]piridin-3-il]-5-hloro-3,3-dimetilizoindol-1-on

[A] 2-[5-(azetidin-3-ilamino)-piridin-3-il]-5-hloro-3,3-dimetil-2,3-dihidro-izoindol-1-on

Smeša terc-butil estra 3-[5-(6-hloro-1,1-dimetil-3-okso-1,3-dihidro-izoindol-2-il)-piridin-3-ilamino]-azetidin-1-karboksilne kiseline (Intermedijer A-7, 360 mg, 0,812 mmol), acetil hlorida (0,56 ml) u metanolu (12 ml) mešala se kontinuirano na sobnoj temperaturi tokom 2 sata. Nakon koncentrovanja pod sniženim pritiskom, dobio se sirovi proizvod kao svetložuta pena, koja se koristila u sledećem koraku bez daljeg prečišćavanja. MS: 343,2 (M+H<+>).

[B] 2-[5-[(1-acetilazetidin-3-il) amino] piridin-3-il]-5-hloro-3,3-dimetilizoindol-1-on

U mešani rastvor 2-[5 (azetidin-3-ilamino)-piridin-3-il]-5-hloro-3,3-dimetil-2,3-dihidro-izoindol-1-ona (56 mg, 0,163 mmol) i Et3N (0,5 mL) u DCM (5 mL) je dodat acetil hlorid (0,012 mL, 0,163 mmol) na 0 °C i mešanje na 0 °C je nastavljeno 1 sat. Nastala reakciona smeša ekstrahovana je sa EtOAc (2 x 100 ml), a kombinovani organski slojevi su isprani slanim rastvorom, osušeni iznad anhidrovanog Na2SO4, filtrirani i koncentrovani u vakuumu, što je dalo sirovi proizvod koji je pročišćen Preparativnom hromatografijom, čime se dobilo naslovno jedinjenje (20 mg, 32%) u obliku bele pene. MS: 385,1 (M+H<+>).

Primer 2

2-[5-[(1-acetilazetidin-3-il)-metilamino]piridin-3-il]-5-hloro-3,3-dimetilizoindol-1-on

[A] terc-Butil estar 3-{[5-(6-hloro-1,1-dimetil-3-okso-1,3-dihidro-izoindol-2-il)-piridin-3-il]-metil-amino}-azetidin-1-karboksilne kiseline

Smeša 5-hloro-2-(5-jodo-piridin-3-il)-3,3-dimetil-2,3-dihidro-izoindol-1-ona (398 mg, 1 mmol, intermedijer A-7[A]), terc-butil estra 3-metilamino-azetidin-1-karboksilne kiseline (250 mg, 1,3 mmol), Pd(OAC)2(35 mg, 10% težine), Xanphos (70 mg, 20% težine) i t-BuONa (192 mg, 2 mmol) u dioksanu (6 ml) mešana je na 115 °C 2 sata. Nakon hlađenja do sobne temperature, reakciona smeša je izlivena u vodu (20 ml) i ekstrahovana sa EtOAc (2 x 100 ml). Kombinovana organska jedinjenja su isprana u slanom rastvoru, osušena iznad anhidrovanog Na2SO4, filtrirana i koncentrovana u vakuumu što je dalo sirovi proizvod, koji je pročišćen fleš hromatografijom na silika gelu (40-100% EtOAc-heksan gradijent) čime se dobilo naslovno jedinjenje (196 mg, 43%) u obliku svetložute pene. MS: 457,1 (M+H<+>).

[B] 2- [5-(Azetidin-3-il-metil-amino)-piridin-3-il]-5-hloro-3,3-dimetil-2,3-dihidroizoindol-1-on

Smeša terc-butil estra 3-{[5-(6-hloro-1,1-dimetil-3-okso-1,3-dihidro-izoindol-2-il)-piridin-3-il] -metil-amino}-azetidin-1-karboksilne kiseline (196 mg, 0,43 mmol), acetil hlorida (0,56 ml) u metanolu (12 ml) mešana je na sobnoj temperaturi 2 sata. Potom je koncentrovana u vakuumu da se dobije sirovi proizvod u obliku svetložute pene. To je upotrebljeno u sledećem koraku reakcije bez daljeg prečišćavanja. MS: 357,2 (M+H<+>).

[C] 2-[5-[(1-Acetilazetidin-3-il)-metilamino] piridin-3-il]-5-hloro-3,3-dimetilizoindol-1-on

U mešani rastvor 2-[5-(azetidin-3-il-metil-amino)-piridin-3-il]-5-hloro-3,3-dimetil-2,3-dihidro-izoindol-1-ona (60 mg, 0,17 mmol) i Et3N (0,50 ml) u DCM-u (5 ml) dodat je acetil hlorid (0,012 mL, 0,17 mmol) na 0 °C i mešanje je nastavljeno na 0 °C jedan sat. Nastala smeša ekstrahovana je sa EtOAc (2 x 100 ml) i kombinovani organski slojevi su isprani slanim rastvorom, isušeni iznad anhida. Na2SO4, filtrirani i koncentrovani u vakuumu da se dobije sirovi proizvod, koji je pročišćen Prep-HPLC čime se proizvelo naslovno jedinjenje (19 mg, 28%) u obliku bele pene. MS: 399,1 (M+H<+>).

Primer 3 i Primer 4

(+)-5-hloro-2-[5-[[(3R ili 3S)-1-etilsulfonilpirolidin-3-il]-metilamino]piridin-3-il]-3,3-dimetilizoindol-1-on i (-)- 5-hloro-2-[5-[[(3S ili 3R)-1-etilsulfonilpirolidin-3-il]-metilamino]piridin-3-il]-3,3-dimetilizoindol-1-on

[A] terc-Butil estar 3-{[5-(6-hloro-1,1-dimetil-3-okso-1,3-dihidro-izoindol-2-il)-piridin-3-il]-metil-amino} -pirolidin-1-karboksilne kiseline

Analogno proceduri opisanoj za pripremu primera 2 [A], terc-butil estar 3-metilamino-pirolidin-1-karboksilne kiseline upotrebljen je za dobijanje naslovnog jedinjenja u obliku svetložute pene (47%). MS: 471,1 (M+H<+>).

[B] 5-hloro-3,3-dimetil-2-[5-(metil-pirolidin-3-il-amino)-piridin-3-il]-2,3-dihidroizoindol-1-on

4

Analogno proceduri opisanoj za pripremu primera 2 [B], dobijeno je naslovno jedinjenje kao sirovi proizvod u obliku svetložute pene. Pena je korišćena je u sledećem koraku bez daljeg prečišćavanja. MS: 371,2 (M+H<+>).

[C] 5-hloro-2-{5-[(1-etansulfonil-pirolidin-3-il)-metil-amino]-piridin-3-il}-3,3-dimetil-2,3-dihidro-izoindol-1-on

Analogno proceduri opisanoj za pripremu primera 2 [C], etansulfonil hlorid korišćen je da se dobije naslovno jedinjenje (40%) u obliku bele pene. MS: 463,1 (M+H<+>)

[D] (+)-5-hloro-2-[5-[[(3R ili 3S)-1-etilsulfonilpirolidin-3-il]-metilamino]piridin-3-il]-3,3-dimetilizoindol-1-on (Primer 3) i (-)-5-hloro-2-[5-[[(3S ili 3R)-1-etilsulfonilpirolidin-3-il]-metilamino] piridin-3-il]-3,3-dimetilizoindol-1-on (Primer 4)

Naslovna jedinjenja su pripremljena hiralnim odvajanjem (rac)-5-hloro-2-{5-[(1-etansulfonil-pirolidin-3-il)-metil-amino]-piridin-3-il}-3,3-dimetil-2,3-dihidro-izoindol-1-ona na Chiralpak AS-H koloni (10% ACN u etanolu) da bi se dobio (+)-5-hloro-2-[5-[[(3R ili 3S)-1-etilsulfonilpirolidin-3-il]-metilamino] piridin-3-il]-3,3-dimetilizoindol-1-on (Primer 3, 10 mg, 20%), MS: 463,1 (M+H<+>) i (-)-5-hloro-2-[5-[[(3S ili 3R)-1 -etilsulfonilpirolidin-3-il]-metilamino] piridin-3-il]-3,3-dimetilizoindol-1-on (Primer 4 12,5 mg, 25%) u obliku belkaste pene. MS: 463,1 (M+H<+>).

Sledeći primeri, navedeni u Tabeli 2, pripremljeni su analogno procedurama opisanim za pripremu primera 1, 2, 3 ili 4 primenom odgovarajućih polaznih materijala:

Tabela 2

4

4

4

4

4

4

1

2

4

Primer A

Jedinjenje formule (I) može da se koristi na način poznat per se kao aktivni sastojak za proizvodnju tableta sledećeg sastava:

Po tableti

Aktivni sastojak 200 mg

Mikrokristalna celuloza 155 mg

Kukuruzni skrob 25 mg

Talk 25 mg

Hidroksipropilmetilceluloza 20 mg

425 mg

Primer B

Jedinjenje formule (I) može da se koristi na način poznat per se kao aktivni sastojak za proizvodnju kapsula sledećeg sastava:

Po kapsuli

Aktivni sastojak 100,0 mg

Kukuruzni skrob 20,0 mg

Laktoza 95,0 mg

Talk 4,5 mg

Magnezijum stearat 0,5 mg

220,0 mg

Claims (13)

1. PATENTNI ZAHTEVI 1. Jedinjenja formule (I)

   pri čemu R<1>i R<2>su alkil; R<7>i R<9>su H; R<8>i R<11>zajedno čine -CH2-CH2-; R<10>je H; A je -S(O)2-; R<12>je alkil; R<13>je hloro; R<14>je H; R<15>je H m i n su nula; p je 1; i njihove farmaceutski prihvatljive soli.
2. 2. Jedinjenje prema zahtevu 1, pri čemu R<1>i R<2>su metil; R<7>i R<9>su H; R<8>i R<11>zajedno čine -CH2-CH2-; R<10>je H; A je -S(O)2-; R<12>je etil; R<13>je hloro; R<14>je H ili alkil; R<15>je H m i n su nula; p je 1; i njihove farmaceutski prihvatljive soli.
3. 3. Jedinjenje prema bilo kojem od zahteva 1 do 2, pri čemu R<1>i R<2>su metil.
4. 4. Jedinjenje prema bilo kojem od zahteva 1 do 3, pri čemu R<12>je metil, etil, propil ili izopropil.
5. 5. Jedinjenje prema bilo kojem od zahteva 1 do 4, pri čemu R<12>je etil, propil ili izopropil.
6. 6. Jedinjenje prema bilo kojem od zahteva 1 do 5, pri čemu R<12>je etil.
7. 7. Jedinjenje, izabrano od 2-[5-[(1-acetilazetidin-3-il)amino] piridin-3-il]-5-hloro-3,3-dimetilizoindol-1-on; 2-[5-[(1-acetilazetidin-3-il)-metilamino] piridin-3-il]-5-hloro-3,3-dimetilizoindol-1-on; 5-hloro-2-[5-[[(3R ili 3S)-1-etilsulfonilpirolidin-3-il]-metilamino]piridin-3-il]-3,3-dimetilizoindol-1-on; 5-hloro-2-[5-[[(3S ili 3R)-1-etilsulfonilpirolidin-3-il]-metilamino]piridin-3-il]-3,3-dimetilizoindol-1-on; 2-[5-[(1-acetilpiperidin-4-il) amino] piridin-3-il]-5-hloro-3,3-dimetilizoindol-1-on; 5-hloro-2-[5-[(1-etilsulfonilpiperidin-4-il) amino] piridin-3-il]-3,3-dimetilizoindol-1-on; 5-hloro-2-[5-[(1-etilsulfonilazetidin-3-il) amino] piridin-3-il]-3,3-dimetilizoindol-1-on; 5-hloro-3,3-dimetil-2-[5-[(1-metilsulfonilazetidin-3-il) amino] piridin-3-il] izoindol-1-on; 5-hloro-3,3-dimetil-2-[5-[(1-propanoilazetidin-3-il) amino] piridin-3-il] izoindol-1-on; 5-hloro-2-[5-[(1-etilsulfonilazetidin-3-il)-metilamino] piridin-3-il]-3,3-dimetilizoindol-1-on; 5-hloro-3,3-dimetil-2-[5-[metil-(1-metilsulfonilazetidin-3-il) amino] piridin-3-il] izoindol-1-on; 5-hloro-3,3-dimetil-2-[5-[metil-(1-propanoilazetidin-3-il) amino] piridin-3-il] izoindol-1-on; 5-hloro-3,3-dimetil-2-[5-[metil-(1-propan-2-ilsulfonilazetidin-3-il) amino] piridin-3-il] izoindol-1-on; 5-hloro-3,3-dimetil-2-[5-[metil-(1-propilsulfonilazetidin-3-il) amino] piridin-3-il] izoindol-1-on; 5-hloro-3,3-dimetil-2-[5-[metil-[(3S ili 3R)-1-propan-2-ilsulfonilpirolidin-3-il] amino] piridin-3-il] izoindol-1-on; 5-hloro-3,3-dimetil-2-[5-[metil-[(3R ili 3S)-1-propan-2-ilsulfonilpirolidin-3-il] amino] piridin-3-il] izoindol-1-on; 5-hloro-3,3-dimetil-2-[5-[metil-[(3S ili 3R)-1-propilsulfonilpirolidin-3-il] amino] piridin-3-il] izoindol-1-on; 5-hloro-3,3-dimetil-2-[5-[metil-[(3R ili 3S)-1-propilsulfonilpirolidin-3-il] amino] piridin-3-il] izoindol-1-on; 5-hloro-3,3-dimetil-2-[5-[metil-(1-propanoilpiperidin-4-il) amino] piridin-3-il] izoindol-1-on; 5-hloro-2-[5-[(1-etilsulfonilpiperidin-4-il)-metilamino] piridin-3-il]-3,3-dimetilizoindol-1-on; 5-hloro-3,3-dimetil-2-[5-[metil-(1-metilsulfonilpiperidin-4-il) amino] piridin-3-il] izoindol-1-on; 5-hloro-3,3-dimetil-2-[5-[[(3R ili 3S)-1-metilsulfonilpiperidin-3-il] amino] piridin-3-il] izoindol-1-on; 5-hloro-3,3-dimetil-2-[5-[[(3S ili 3R)-1-metilsulfonilpiperidin-3-il] amino] piridin-3-il] izoindol-1-on; 5-hloro-2-[5-[[(3R ili 3S)-1-etilsulfonilpiperidin-3-il] amino] piridin-3-il]-3,3-dimetilizoindol-1-on; 5-hloro-2-[5-[[(3S ili 3R)-1-etilsulfonilpiperidin-3-il] amino] piridin-3-il]-3,3-dimetilizoindol-1-on; 5-hloro-3,3-dimetil-2-[5-[[(3R ili 3S)-1-propan-2-ilsulfonilpiperidin-3-il] amino] piridin-3-il] izoindol-1-on; 5-hloro-3,3-dimetil-2-[5-[[(3S ili 3R)-1-propan-2-ilsulfonilpiperidin-3-il] amino] piridin-3-il] izoindol-1-on; 5-hloro-2-[5-[(1-propanoilazetidin-3-il) amino] piridin-3-il]-3H-izoindol-1-on; 6-hloro-2-[5-[(1-propanoilazetidin-3-il) amino] piridin-3-il]-3,4-dihidroizokinolin-1-on; 6-hloro-2-[5-[(1-etilsulfonilazetidin-3-il) amino] piridin-3-il]-3,4-dihidroizokinolin-1-on; 6-hloro-2-[5-[(1-propan-2-ilsulfonilazetidin-3-il) amino] piridin-3-il]-3,4-dihidroizokinolin-1-on; 2- [5-[(1-acetilazetidin-3-il) amino] piridin-3-il]-6-hloro-3,4-dihidroizokinolin-1-on; 5-hloro-3-metil-2-[5-[(1-propanoilazetidin-3-il) amino] piridin-3-il]-3H-izoindol-1-on; 5-hloro-2-[5-[(1-etilsulfonilazetidin-3-il) amino] piridin-3-il]-3-metil-3H-izoindol-1-on; 2-[5-[(2-acetil-2-azaspiro [3.3] heptan-6-il) amino] piridin-3-il]-5-hloro-3,3-dimetilizoindol-1-on; 5-hloro-3,3-dimetil-2-[5-[(2-propanoil-2-azaspiro[3.3] heptan-6-il) amino] piridin-3-il] izoindol-1-on; 5-hloro-2-[5-[(2-etilsulfonil-2-azaspiro[3.3] heptan-6-il) amino] piridin-3-il]-3,3-dimetilizoindol-1-on; 5-hloro-3,3-dimetil-2-[5-[(2-propan-2-ilsulfonil-2-azaspiro[3.3] heptan-6-il) amino] piridin-3-il] izoindol-1-on; (3R ili 3S)-5-hloro-3-metil-2-[5-[(1-propanoilazetidin-3-il) amino]-3-piridil] izoindolin-1-on; (3S ili 3R)-5-hloro-3-metil-2-[5-[(1-propanoilazetidin-3-il) amino]-3-piridil] izoindolin-1-on; (3R ili 3S)-5-hloro-2-[5-[(1-etilsulfonilazetidin-3-il) amino]-3-piridil]-3-metilizoindolin-1-on; (3S ili 3R)-5-hloro-2-[5-[(1-etilsulfonilazetidin-3-il) amino]-3-piridil]-3-metilizoindolin-1-on; 2-[5-[(1-etilsulfonil-4-piperidil) amino]-3-piridil]-3,3-dimetil-1-okso-izoindolin-5-karbonitril; 3,3-dimetil-1-okso-2-[5-[(1-propanoil-4-piperidil) amino]-3-piridil] izoindolin-5-karbonitril; 3,3-dimetil-1-okso-2-[5-[(l-propanoilazetidin-3-il)amino]-3-piridil]izoindolin-5-karbonitril; i njihove farmaceutski prihvatljive soli.
8. 8. Jedinjenje, izabrano od 5-hloro-2-[5-[(1-etilsulfonilpiperidin-4-il) amino] piridin-3-il]-3,3-dimetilizoindol-1-on; 5-hloro-2-[5-[(1-etilsulfonilazetidin-3-il) amino] piridin-3-il]-3,3-dimetilizoindol-1-on; 5-hloro-3,3-dimetil-2-[5-[(1-propanoilazetidin-3-il) amino] piridin-3-il] izoindol-1-on; 5-hloro-3,3-dimetil-2-[5-[metil-[(3S ili 3R)-1-propan-2-ilsulfonilpirolidin-3-il] amino] piridin-3-il] izoindol-1-on; 1 5-hloro-3,3-dimetil-2-[5-[metil-[(3R ili 3S)-1-propan-2-ilsulfonilpirolidin-3-il] amino] piridin-3-il] izoindol-1-on; 5-hloro-3,3-dimetil-2-[5-[metil-[(3R ili 3S)-1-propilsulfonilpirolidin-3-il] amino] piridin-3-il] izoindol-1-on; i njihove farmaceutski prihvatljive soli.
9. 9. Jedinjenje prema bilo kojem od zahteva 1 do 8, pri čemu jedinjenje je 5-hloro-2-[5-[(1-etilsulfonilpiperidin-4-il)amino] piridin-3-il]-3,3-dimetilizoindol-1-on; i njegove farmaceutski prihvatljive soli.
10. 10. Postupak za pripremu jedinjenja prema bilo kojem od zahteva 1 do 8, koji obuhvata a) reakcija jedinjenja prema formuli (II) u prisustvu jedinjenja prema formuli (III);

    ili b) reakcija jedinjenja prema formuli (IV) u prisustvu jedinjenja prema formuli (V);

    pri čemu su R<1,>R<2,>R<7,>R<8,>R<9,>R<10,>R<11,>R<12,>R<13,>R<14,>A, m, n i p kako je definisano u zahtevu 1, a X u koraku a) je halogen ili triflat, a u koraku b) je halogen.
11. 11. Jedinjenje prema bilo kojem od zahteva 1 do 8 za upotrebu kao terapeutski aktivna supstanca.
12. 12. Farmaceutski preparat koja sadrži jedinjenje prema bilo kojem od zahteva 1 do 8 i terapeutski inertan nosač. 2
13. 13. Jedinjenje prema bilo kojem od zahteva 1 do 8 za primenu u lečenju ili profilaksi hronične bolesti bubrega, kongestivnog zatajenja srca, hipertenzije, primarnog aldosteronizma i Kušingovog sindroma. Izdaje i štampa: Zavod za intelektualnu svojinu, Beograd, Kneginje Ljubice 5