RS59946B1

RS59946B1 - Uređaj sa provodljivom trakom za uklanjanje prašine i postupak za isto

Info

Publication number: RS59946B1
Application number: RS20200135A
Authority: RS
Inventors: Willibrordus Nicolaas Johannes Ursem; De Vorle - Houben Elisabeth Johanna Jacoba Van; Haar Johannes Anthonius Wilhelmus De
Original assignee: Memic Europe B V
Priority date: 2011-11-09
Filing date: 2012-11-09
Publication date: 2020-03-31
Also published as: ES2773264T3; HRP20200198T1; DK2776168T3; RU2014123382A; HK1198695A1; US9604228B2; CN104039458A; PL2776168T3; EP2776168B1; CA2855031C; EP2776168A1; EP3669970A2; WO2013070078A1; RU2623385C2; SG11201402231UA; SI2776168T1; PT2776168T; AU2012336492A1; EP3669970A3; CA2855031A1

Description

Opis

Oblast pronalaska

[0001] Pronalazak se odnosi na sistem za prečišćavanje gasova, na smeštaj opremlјen takvim sistemom za prečišćavanje gasova, na upotrebu sistema za prečišćavanje, i na metodu prečišćavanja gasa, posebno vazduha, iz smeštaja uz upotrebu takvog sistema za prečišćavanje gasova.

Stanje tehnike pronalaska

[0002] Čestice čađi, fina prašina i čestice izduvnih gasova, od na primer saobraćaja, predstavlјaju izvor zagađenja sa neželјenim posledicama na javno zdravlјe. U cilјu sprečavanja ispuštanja takvih čestica ili u cilјu uklanjanja ispuštenih čestica, u tehnici su poznati brojni postupci. Na primer, filteri za čađ i katalizatori se mogu koristiti u izduvnim sistemima za smanjenje ispuštanja takvih čestica. Uprkos tome, još uvek može da postoji određena emisija tih čestica.

[0003] Druga rešenja su na primer opisana u US6511258. US6511258 opisuje metodu za kontrolu količine jonizovanih gasova i/ili čestica suspendovanih u vazduhu iznad puteva, ulica, otvorenih prostora ili slično. To se postiže uspostavlјanjem električnog polјa između gornjeg sloja puta, ulice, otvorenog prostora ili slično, i jonizovanih gasova i/ili čestica. Kontrolom električnog polјa može se kontrolisati količina jonizovanih gasova i/ili čestica koje se privlače ili odbijaju. Električno polјe se uspostavlјa tako što se najmanje gornji sloj dotične površine učini elektroprovodlјivim i poveže sa zemlјom ili jednim polom generatora električnog napona. Da bi površina postala naelektrisana, mreža provodlјivog metala ili piezoelektričnog materijala je postavljena ispod gornjeg sloja koji je postavlјen u dodiru sa zemlјom ili generatorom negativnog napona. Naelektrisani gornji sloj može, takođe, biti sastavlјen od obloge koja se polaže na celokupnu površinu ili delove površine, na primer u obliku drumske oznake ili slično. Ovo rešenje koje pruža US6511258 je prilično komplikovano rešenje koje ima nedostatak što se na površinu hvataju samo pozitivno naelektrisane čestice.

[0004] US6106592 opisuje postupak čišćenja gasa i uređaj za uklanjanje čvrstih i tečnih aerosola koji se nalaze u struji gasa. Gas koji se tretira prolazi kroz vlažni, elektrostatički naelektrisani filtrirajući medij. Polaritet elektrostatičkog naelektrisanja na filtrirajućem mediju izabran je za pobolјšanje uklanjanja zaroblјenih čvrstih čestica iz filtrirajućeg medija. Uređaj je lako prilagodlјiv modularnoj konfiguraciji sistema za čišćenje gasa gde različiti brojevi uređaja mogu da rade paralelno kako bi se obezbedio sistem za čišćenje gasa bilo kojeg želјenog kapaciteta protoka gasa. Primenjuju se polјa od 80-800 kV/m.

[0005] EP0808660 opisuje kolektor prašine koji može da prikuplјa prašinu, naročito finu prašinu (submikronske čestice). Kolektor prašine, koji uklanja prašinu i/ili maglu sadržanu u gasu, sadrži sredstvo za naelektrisanje, za naelektrisanje prašine i/ili magle sadržane u gasu, sredstvo za raspršivanje, za raspršivanje naelektrisane prašine ili naelektrisane magle ili raspršivanje dielektričnog materijala na naelektrisanu prašinu ili maglu, sredstvo za formiranje električnog polјa za formiranje električnog polјa za podvrgavanje dielektričnog materijala dielektričnoj polarizaciji i sredstvo za prikupljanje, za prikupljanje dielektričnog materijala koji je uhvatio barem bilo naelektrisanu prašinu bilo naelektrisanu maglu. Primenjuje se polje od 500 kV/m.

[0006] WO2007100254 opisuje metodu za uklanjanje čađi, sitne prašine i čestica izduvnih gasova iz zagađenog vazduha koja obuhvata obezbeđivanje sklopa za hvatanje čestica sa naelektrisanom površinom, pri čemu je sklop za hvatanje čestica organizovan da stvara statičko električno polјe, gde električno polјe iznosi najmanje 0,2 kV/m. Pronalazak dalјe obezbeđuje sklop za hvatanje čestica koji sadrži površinu koja se može naelektrisati, i dalјe sadrži generator koji je organizovan da generiše naelektrisanje na površini koja se može naelektrisati i da stvori statičko električno polјe od najmanje 0,2 kV/m, gde je sklop za hvatanje čestica deo ili integrisan sa predmetom koji sadrži uličnu opremu.

[0007] EP2208538 opisuje uređaj za naelektrisavanje koji ima odelјak za stvaranje naelektrisanja, za naelektrisavanje lebdećih čestica u vazduhu kojim se rukuje i uređaj za rukovanje vazduhom (uređaj za čišćenje vazduha) koji ima uređaj za naelektrisavanje. Odelјak za stvaranje naelektrisanja je sačinjen od prvog odeljka za stvaranje naelektrisanja koji usvaja tehniku naelektrisavanja udarom i drugog odelјka za stvaranje naelektrisanja koji usvaja tehniku naelektrisavanja difuzijom. Ovom konstrukcijom može se obavlјati naelektrisavanje i prikuplјanje prašine u kućištu uređaja, pa se time može izbeći povećanje veličine uređaja.

Kratak opis pronalaska

[0008] Potrebni su dobri i efikasni sistemi koji mogu uklanjati, na primer, finu prašinu i/ili klice iz gasa, naročito iz vazduha. Sistemi iz stanja tehnike, kao što je gore opisano, mogu da ne rade dovolјno efikasno i/ili mogu biti dodatno optimizovani i/ili mogu biti pojednostavlјeni. Zbog toga je aspekt predmetnog pronalaska obezbeđivanje alternativnog sistema za prečišćavanje gasova i metode za prečišćavanje vazduha, naročito za polјoprivredne primene, koji po mogućnosti dodatno barem delimično otklanjaju jedan ili više gore opisanih nedostataka.

[0009] Stoga, u prvom aspektu pronalazak obezbeđuje sistem za prečišćavanje gasova (ovde takođe označen kao „sistem“ ili „uređaj“)) koji sadrži sistem korona pražnjenja, pri čemu sistem korona pražnjenja sadrži (a) provodljivu traku („prva elektroda“) sa uzdužnim ivicama, gde jedna ili više uzdužnih ivica sadrže nazubljene struksture, gde strukture zuba (uzdužne ivice) na jednoj ili više uzdužnih ivica imaju vrhove zuba sa najkraćim razmacima (između vrhova zuba) odabranim iz raspona od 2-200 mm, i (b) kontra elektrodu („druga elektroda“). Sistem za prečišćavanje gasova dalјe sadrži (c) generator napona konfigurisan za primenu jednosmernog (DC) napona od poželjno najmanje 10 kV na provodlјivu traku. Sistem za prečišćavanje gasova sadrži veći broj navedenih provodlјivih traka, gde sistem za prečišćavanje gasova dalјe sadrži kanal za gas koji sadrži pomenuti veći broj provodlјivih traka i navedenu kontra elektrodu i gde su provodlјive trake raspoređene u konstrukciju nalik na cik-cak.

[0010] Generator napona je posebno konfigurisan da generiše korona pražnjenja na strukturama zuba.

[0011] U sledećem aspektu, pronalazak obezbeđuje motorno vozilo, koje obuhvata sistem za prečišćavanje gasova ovde opisan, konfigurisan da pročisti izduvne gasove motornog vozila.

[0012] U jednom tehničkom rešenju, sistem za prečišćavanje gasova je posebno konfigurisan da primeni razliku napona od najmanje 10 kV između prve elektrode i druge elektrode, sa prethodnom (provodljivom trakom) konfigurisanom kao pozitivna elektroda; a druga posebno kao uzemlјenje (uzemlјena je).

[0013] Posebno, motorno vozilo, kao što je gore navedeno, obuhvata čistač ulica koji sadrži sistem za prečišćavanje gasova konfigurisan za prečišćavanje izduvnih gasova usisnog sistema čistača ulica (i opciono ili alternativno (takođe) izduvni gas od motora konfigurisanog za pokretanje motornog vozila). Usisni sistem može posebno da bude projektovan kao spolјni vakuumski sakuplјač otpada, kao što je poznato u tehnici.

[0014] Međutim, i druga motorna vozila su ovde uklјučena (vidi dole). U sledećem specifičnom tehničkom rešenju, motorno vozilo (ili tačnije sistem za prečišćavanje gasova) sadrži veći broj navedenih provodlјivih traka, dalјe obuhvata kanal za gas koji sadrži navedeni veći broj provodlјivih traka i navedenu kontra elektrodu, gde su provodljive trake raspoređene u strukturu nalik na cik-cak i gde je motorno vozilo konfigurisano tako da omogućava protok izduvnog gasa kroz kanal za gas za prečišćavanje izduvnog gasa.

[0015] Provodlјiva traka se koristi kao elektroda (ovde takođe označena kao „prva elektroda“), na koju se primenjuje potencijal, poželјno napon od najmanje 10 kV (npr. tokom upotrebe, ova elektroda je pozitivno naelektrisana sa naponom od npr. najmanje 10 kV). Čini se da sa takvom konfiguracijom, gas koji sadrži čestice između provodljive trake i kontra elektrode, ili čak na nekom rastojanju od provodlјive trake i kontra elektrode, a ne između tih elektroda, kao što je preko seta provodljive trake i kontra elektrode, može prečistiti od čestica. Dalјe, iznenađujuće izgleda da se dobijaju znatno bolјi rezultati prečišćavanja nego kada se koriste žice kao elektrode i/ili se može postići manja potrošnja energije. Takođe, iznenađujuće izgleda da je sa ovim pronalaskom dimenzionalna sloboda veća nego kod čistih igala, čija dimenzionalna sloboda može, na primer, biti od značaja kada se primenjuje sistem korona pražnjenja u kanalu. Ne samo da su rezultati prečišćavanja bolјi, već je i potrošnja energije manja.

[0016] Pronalazak koristi princip da elektroda(e) stvara neku vrstu „električnog vetra“ i električno naelektrisanje čestica u vazduhu, koje će biti usmerene „električnim vetrom“ zbog električnog polјa između provodljive trake (prva elektroda) i kontra elektrode (druga elektroda). Naelektrisane čestice se mogu usmeriti u pravcu druge elektrode i taložiti (na drugoj elektrodi ili kontra elektrodi). Na ovaj način se može prečistiti gas, kao što je vazduh.

[0017] Izraz „korona pražnjenje“ je poznat u tehnici. Korona je proces kojim se struja, moguće održavana, razvija iz elektrode sa velikim potencijalom u neutralnom fluidu, obično vazduhu, jonizujući taj fluid tako da stvara plazmu oko elektrode. Stvoreni joni na kraju prenose naboj u obližnja područja nižeg potencijala, ili se rekombinuju da bi formirali neutralne molekule gasa. Kada je potencijalni gradijent dovolјno velik u tački u fluidu, fluid u toj tački se jonizuje i on postaje provodlјiv. Ako naelektrisani predmet ima oštru tačku, vazduh oko te tačke će biti na znatno većem gradijentu nego drugde. Vazduh (ili drugi gas) u blizini elektrode može postati jonizovan (delimično provodlјiv), dok udalјeniji regioni ne. Kada vazduh u blizini tačke postane provodlјiv, on ima za posledicu povećanje prividne veličine provodnika. Pošto je nova provodljiva oblast manje oštra (ili zakrivlјena), jonizacija se ne može proširiti izvan ovog lokalnog područja. Izvan ovog područja jonizacije i provodlјivosti naelektrisane čestice polako pronalaze svoj put do suprotnog naelektrisanog predmeta i neutrališu se. Ako su geometrija i gradijent takvi da jonizovana oblast i dalјe raste umesto da se zaustavlјa na određenom poluprečniku, može se formirati potpuno provodlјiva putanja, što rezultira trenutnom iskrom ili neprekidnim lukom.

[0018] Električni naboji na provodnicima nalaze se u potpunosti na njihovoj spolјnoj površini (vidi Faradejev kavez), i imaju tendenciju da se koncentrišu više oko oštrih tačaka i ivica nego na ravnim površinama. To znači da je električno polјe koje stvaraju naelektrisanja na zakrivlјenoj provodnoj tački mnogo jače od polјa koje stvara isto naelektrisanje koje se nalazi na velikoj glatkoj sferičnoj provodnoj školjci. Kad snaga ovog električnog polјa premaši ono što je poznato kao gradijent početnog napona koronskog pražnjenja (CIV – corona discharge inception voltage), ona jonizuje vazduh oko vrha, a mali svetlo ljubičasti mlaz plazme može se videti u mraku na provodlјivom vrhu. Ionizacija okolnih molekula vazduha ima za rezultat stvaranje jonizovanih molekula vazduha koji imaju isti polaritet kao što je i naelektrisanog vrha. Nakon toga, vrh odbija isto naelektrisani jonski oblak, a jonski oblak se odmah širi usled odbijanja između samih jona. Ovo odbijanje jona stvara „električni vetar“ koji izvire iz vrha. Pored indukovanog „električnog vetra“ koronskim pražnjenjem, na isti način se mogu automatski naelektrisati i postojeće čestice ili molekuli u vazduhu. Dok bombarduju molekule i čestičastu materiju od 10 nanometara ili više, elektronima, molekuli i čestičasta materija, kao što je opisano u postojećem vazduhu, biće naelektrisani zbog elektronskog bombardovanja i otpuštanja postojećih elektrona da bi postali pozitivni i sproveli „električni vetar“ u na isti način kao što je opisano doprinosom koronskog pražnjenja za stvaranje „električnog vetra“.

[0019] Provodlјiva traka sastoji se od elektroprovodlјivog materijala, kao što su gvožđe, aluminijum, bakar, titanijum ili čelika. Takođe se mogu primeniti plemeniti metali, poput rutenijuma, rodijuma, paladijuma, srebra, osmijuma, iridijuma, platine ili zlata. Dalјe, takođe se može primeniti legura dva ili više prethodno pomenutih metala. Posebno se može naneti nerđajući čelik.

[0020] Provodlјiva traka posebno je izdužena elektroda, i stoga se može označiti kao „izdužena elektroda“ ili „izdužena prva elektroda“. Traka ima (oštre) oblike na uzdužnoj ivici ili posebno na obe uzdužne ivice. Ove karakteristike mogu se, na primer, dobiti laserskim sečenjem, sečenjem (vodenim) mlazom, rezanjem, poliranjem, probijanjem, sečenjem po šablonu, itd.

[0021] Traka će uopšteno imati dva poprečna kraja (ovde takođe označene kao „glava“ i „rep“), dve uzdužne ivice i dva uzdužna lica. Rastojanje između poprečnih krajeva određuje dužinu trake; rastojanje između dve uzdužne ivice određuje visinu trake, a rastojanje između dva uzdužna lica određuje širinu trake. Uopšteno, dužina je veća od širine i visine, kao što je najmanje 10 puta. Dalјe, uopšteno visina (tj. bez struktura zuba) je veća od širine. U jednom aspektu, provodlјiva traka ima deblјinu u rasponu od 0,1-10 mm, posebno u rasponu od 0,1-5 mm, kao što je 0,2-2 mm. Tako traka uglavnom ima dve uzdužne ivice, od kojih najmanje jedna sadrži ovde navedene strukture zuba. Kao što je na drugom mestu naznačeno, u jednom tehničkom rešenju, obe uzdužne ivice mogu da sadrže ovde navedene strukture zuba.

[0022] Naročito, odnos visina/dužina (trake) je posebno <1 i odnos širina/dužina (trake) je posebno <1. Dalјe, poželјno je da je odnos visina/širina <1. U specifičnom tehničkom rešenju, odnosi su nezavisno odnos visina/dužina <0,1, odnos širina/dužina <0,1, a odnos visina/širina <0,5, kao što su rasponi 0,001-0,1 i 0,001-0,5, redom. Prema tome, odnos visina/dužina i odnos širina/dužina mogu svaki nezavisno biti <0,1, kao što je u rasponu 0,001-0,1, a odnos visina/širina može (nezavisno od ostalih vrednosti) biti na primer <0,5, takav kao u rasponu 0,001-0,5.

[0023] Naročito, visina provodljive trake je u rasponu od 1 - 500 mm, naročito 2 - 50 mm (odnosno bez struktura zuba). Dalјe, dužina trake može biti na primer u rasponu od 10 mm do 50 m, ili čak i duža. Uopšteno, traka će imati dužinu u rasponu od 10 cm do 5 m. U slučaju da se primenjuje više traka, u jednom tehničkom rešenju, takođe, mogu se primeniti trake različite dužine, kao što su podgrupa kraćih traka i podgrupa dužih traka. Na primer, u uzdužnom kanalu mogu se primeniti dve uzdužno postavljene trake i dve poprečno postavlјene trake (sve u konfiguraciji glava-rep) (videti, takođe, u dalјem tekstu i u primerima).

[0024] Izraz provodljiva traka može u jednom tehničkom rešenju, takođe, odnositi na veći broj provodnih traka. U jednom tehničkom rešenju, (pojedinačne provodljive trake većeg broja traka) provodljive trake mogu biti postavlјene paralelno. Kao što će biti jasno stručnjacima iz tehnike, „paralelno“ se može posebno odnositi na raspored u kome su uzdužna lica dve ili više provodlјivih traka (od većeg broja provodlјivih traka) smeštena paralelno jedno sa drugim. Najmanje međusobno rastojanje između dve paralelno postavlјene provodljive trake je poželјno najmanje 100 mm, naročito najmanje 200 mm, još poželјnije najmanje 300 mm, a još poželјnije najmanje 400 mm, kao što je najmanje 500 mm. U jednom tehničkom rešenju, rastojanja nisu veća od 200 cm, kao što nisu veća od 150 cm. Takva rastojanja se, takođe, mogu primeniti na provodlјive trake koje nisu međusobno električno povezane i koje nisu konfigurisane paralelno. Međutim, u drugoj realizaciji se primenjuje više provodljivih traka, pri čemu su dve ili više provodlјivih traka postavljene u neparalelnoj konfiguraciji, kao što je konfiguracija glava-rep, tako što je poprečni kraj jedne provodljive trake uz poprečni kraj druge provodljive trake. Posebno, provodlјive trake mogu u takvoj konfiguraciji da budu u elektroprovodlјivom kontaktu. Na primer, veći broj provodlјivih traka može biti postavljen u trakastoj strukturi ili u strukturi u obliku cik-cak. Susedne trake mogu biti u fizičkom kontaktu jedna s drugom, naročito poprečni kraj („glava“ ili „rep“) može biti u fizičkom kontaktu sa drugom trakom, naročito poprečnim krajem takve trake („repom“ ili „glavom“). Na ovaj način, provodlјive trake mogu formirati jedinstveni provodnik, kroz koji se može transportovati potrebna električna struja. Takva konfiguracija može na taj način uklјučivati „konfiguraciju glava-rep“, kao što je cik-cak konfiguracija. Neparalelna konfiguracija traka može da generiše proširenije električno polјe.

[0025] U jednoj primeni, opciono takođe kombinacije takvih tehničkih rešenja mogu se primeniti. Na primer, mogu se primeniti i paralelno raspoređene trake i cik-cak raspoređene trake. Opciono, (izduženi) kanal za gas može da sadrži u jednom delu paralelno postavlјene trake, a u drugom delu neparalelnu konfiguraciju traka, kao što je cik-cak ili trakasta struktura traka. Gas koji sadrži čestice koje treba ukloniti može se dovoditi kroz takav kanal.

[0026] Kao što je gore naznačeno, traka može imati pravougaoni poprečni presek. U alternativnim tehničkim rešenjima, provodlјiva traka ima presek koji je kvadratni, ili poprečni presek izabran iz grupe koja se sastoji od trouglastih, šestougaonih, itd., i opciono poligonalnih (osim već naznačenih pravougaonih, kvadratnih, trouglastih i šestougaonih). U još jednom dalјem tehničkom rešenju, odabran je provodnik koji se može smatrati netrakastim, kao što je provodnik sa okruglim poprečnim presekom.

[0027] Stoga, u tehničkim rešenjima, sistem za prečišćavanje gasova (ovde, takođe, označen kao „sistem“ ili „uređaj“) obuhvata sistem korona pražnjenja, sistem korona pražnjenja koji sadrži (a) (izduženu) prvu elektrodu (poput provodljive trake) sa strukturama zuba, pri čemu strukture zuba imaju vrhove zuba sa najkraćim razmacima (između vrhova zuba) izabrane u rasponu od 2-200 mm, i (b) kontra elektrodu („drugu elektrodu“). Sistem za prečišćavanje gasova dalјe sadrži (c) generator napona konfigurisan za primenu jednosmernog (DC) napona od najmanje 10 kV na provodlјivu traku.

[0028] (Izdužena) prva elektroda se koristi kao elektroda, na koju se primenjuje potencijal, poželјno napon od najmanje 10 kV (npr. tokom upotrebe, ova elektroda je pozitivno naelektrisana sa naponom od npr. poželјno najmanje 10 kV). Čini se da sa takvom konfiguracijom, gas koji sadrži čestice između (izdužene) prve elektrode i kontra elektrode, ili čak na nekom rastojanju od (izdužene) prve elektrode i kontra elektrode, a ne između tih elektroda, kao što je preko seta od (izdužene) prve elektrode i kontra elektrode, može se očistiti od čestica. Dalјe, iznenađujuće izgleda da se dobijaju znatno bolјi rezultati prečišćavanja nego kada se koriste žice kao elektrode i/ili se može postići manja potrošnja energije. Takođe, iznenađujuće izgleda da je sa ovim pronalaskom dimenzionalna sloboda veća nego sa čistim iglama, čija dimenzionalna sloboda može, na primer, biti od značaja za primenu sistema korona pražnjenja u kanalu. Ne samo da su rezultati prečišćavanja bolјi, već je i potrošnja energije manja.

[0029] Ovde, pronalazak je posebno objašnjen u odnosu na provodljivu traku kao što je (izdužena) prva elektroda. Međutim, u ostalim aspektima pronalaska, (izdužena) prva elektroda sadrži (izduženu) elektrodu koja sadrži poprečni presek koji je izabran iz grupe koja se sastoji od trouglastih, šestougaonih, poligonalnih (osim već naznačenih pravougaonih, kvadratnih, trouglastih, i šestougaonih), okruglih, ovalnih. U još jednom dalјem aspektu, poprečni presek je bočno izobličenje (tj. distorzija pod pravim uglom na uzdužnu osu (izdužene) prve elektrode) takvog poprečnog preseka kao što je ranije pomenuto. U većem broju položaja duž takve (izdužene) prve elektrode (tj. na uzdužnoj ivici), postavljene iznad gore navedenog preseka, strukture zuba su prisutne. Stoga, ovde definisani poprečni presek se može posmatrati kao osnovni ili glavni poprečni presek prve (izdužene) elektrode, ne uzimajući u obzir strukture zuba.

[0030] Naročito poželјni preseci su trouglasti, kvadratni, pravougaoni, okruglog ili ovalnog oblika. Međutim, kao što je gore naznačeno, pronalazak se posebno objašnjava u odnosu na provodlјivu traku kao (izduženu) prvu elektrodu.

[0031] Strukture zuba su vrsta igala ili drugih „oštrih“ struktura koje su prisutne na jednoj, ili opciono na obe uzdužne ivice. Opciono, pored struktura zuba na jednoj ili obe uzdužne ivice, strukture zuba mogu, takođe, biti prisutne na jednom ili više uzdužnih lica. U većini donjeg opisa, radi argumentacije, pretpostavlјa se da su ili na jednoj od uzdužnih ivica strukture zuba prisutne ili na obe uzdužne ivice strukture zuba prisutne (dakle, bez struktura zuba na drugim licima).

[0032] Struktura zuba može imati oblik igle, tetraedra, četvrtaste piramide, petougaone piramide, piramide koja ima više lica od petougle, zvezdaste piramide, oblik poput klina (kao trostrana prizma), kupe, itd. Klinasti oblik može imati svoj greben paralelan uzdužnom pravcu, ili okomit, ili pod bilo kojim uglom sa uzdužnim (od trake). Stoga se strukture zuba mogu posmatrati kao izbočenja ili produženja na uzdužnoj ivici. Strukture zuba se koriste za stvaranje koronskih pražnjenja (kada sistem za prečišćavanje radi). U jednom tehničkom rešenju, traka sadrži veći broj različitih vrsta struktura zuba. Strukture zuba se, takođe, mogu videti kao produženi delovi ili šilјci na provodlјivoj traci. Imajte na umu da su provodna traka i strukture zuba naročito jedna jedinica ili celina, tj. čine sastavni deo (od istog materijala).

[0033] U jednom tehničkom rešenju, strukture zuba imaju visine struktura zuba, definisane kao razlika u visini između vrhova zuba i doline između susednih struktura zuba, birane iz raspona 0,5-500 mm, poželјno u rasponu od 0,5-200 mm, kao što je 1-200 mm, kao na primer 0,5-50 mm.

[0034] U jednom tehničkom rešenju, strukture zuba imaju odnos između najkraćih rastojanja i visine strukture zuba odabran iz raspona 0,5-1000, posebno 1-500, poput 2-200 mm, još naročito 1,5-20, kao što je 2-5 (tj. visina struktura zuba je uopšteno manja od razmaka između vrhova susednih zuba).

[0035] Alternativno izrazu „najkraće rastojanje“, može se koristiti razmak ili interval ili period. Najkraće rastojanje između susednih struktura zuba, tj. između susednih vrhova zuba, naročito je u rasponu od 0,5-1000, kao što je 1-500 mm, još preciznije 2-200 mm, kao što je 5-100 mm. Dakle, najbliže susedne strukture zuba imaju (najkraća) rastojanja vrhova zuba u rasponu od 0,5-1000 mm, kao što je 1-500 mm, itd. Napominje se da u slučaju trake sa strukturama zuba na obe uzdužne ivice (ili čak na licima), najkraće rastojanje između vrhova zuba odnosi se na najkraće rastojanje između vrhova zuba na istoj uzdužnoj ivici (ili licu, ako je primenlјivo).

[0036] Naročito, strukture zuba su oštre strukture. U jednom tehničkom rešenju, svaka struktura zuba ima površine poprečnog preseka unutar rastojanja od vrha, u rasponu od 0-0,5 mm od vrha zuba, u rasponu od 10 mm<2>ili manju, posebno u rasponu 2 mm<2>i manjim, poput 0,5 mm<2>i manje. To podrazumeva da počevši od vrha zuba u pravcu trake, duž rastojanja od najmanje 0,5 mm, površina poprečnog preseka je pri svakom preseku 0,5 mm<2>ili manja. U jednom tehničkom rešenju, ova relativno uska površina poprečnog preseka (od 10 mm<2>ili manja, posebno u rasponu 2 mm<2>i manja, poput 0,5 mm<2>i manja) može se naći čak i van rastojanja od vrha od 0,5 mm, na primer unutar najmanje 0,5 mm i do 50-100% visine strukture zuba (mereno odozgo). Na primer, kada struktura zuba ima visinu od 10 mm, od 0-7.5 mm od vrha (tj.75% visine zuba, mereno od vrha), ima takav uski poprečni presek. U jednom tehničkom rešenju, površina poprečnog preseka je manja od 0,1 mm (naročito duž 50% visine zuba, mereno odozgo), a visina zuba je 0,5-5 mm. Stoga, u tehničkom rešenju unutar pomenutog rastojanja od vrha (od najmanje 0,5 mm), mereno od vrha zuba, struktura(e) zuba može imati naznačenu (poželјnu) površinu(e) poprečnog preseka.

[0037] Kao što je gore navedeno, strukture zuba su poželјno (relativno) oštre. Strukture zuba naročito imaju tangentni ugao (θ) između tangenti pri vrhu zuba unutar rastojanja od vrha u rasponu od 0-0,5 mm od vrha zuba u rasponu većem od 0° i jednakom ili manjem od 135° (u stvari, ovaj se takođe, može smatrati tupim), posebno u rasponu većem od 0° i jednakom ili manjem od 90°, još naročito rasponu većem od 0° i jednakom ili manjem od 35°. Prema tome, u tehničkom rešenju unutar navedenog rastojanja od vrha, mereno od vrha zuba, struktura(e) zuba može imati naznačeni (preferirani) tagentni ugao (uglove).

[0038] Uopšteno, što je oštrija struktura, lakše se može generisati korona pražnjenje. U posebnom tehničkom rešenju, gore navedeni tangentni ugao (uglovi) može se naći i izvan rastojanja od vrha u od 0,5 mm, na primer unutar najmanje 0,5 mm i do 50-100% visine strukture zuba (mereno od vrha). Na primer, kada struktura zuba ima visinu od 10 mm, od 0-7,5 mm od vrha (tj.75% visine zuba, mereno od vrha), ima takav tangentni ugao. U jednom tehničkom rešenju, tangentni ugao (uglovi) je jednak ili manji od 45° (posebno preko 50% visine zuba, mereno od vrha), naročito jednak ili manji od 35° (naročito preko 50% visine zuba, mereno od vrha), a visina zuba je 0,5-5 mm.

[0039] U jednom tehničkom rešenju, strukture zuba jedne od (izdužene) (prve elektrode) ivica usmerena je ka kontra elektrodi. U slučaju da se primenjuje više od jedne kontra elektrode ili ako je kontra elektroda konfigurisana da delimično zaobiđe provodlјivu traku, i u slučaju kada više od jedne (izdužene) ivice (ili lice) ((izdužene)) prve elektrode) obuhvata strukture zuba, strukture zuba više od jedne (izdužene) ivice mogu biti usmerene na kontra elektrodu(e).

[0040] Kombinacija provodljive trake i kontra elektrode je ovde, takođe, označena kao „elektrode“. Kontra elektroda je od elektroprovodlјivog materijala. Mogu se primeniti isti materijali kao što je gore spomenuto, poput nerđajućeg čelika. Kontra elektroda može da sadrži provodnu ploču, kao što je ploča od nerđajućeg čelika. U drugom tehničkom rešenju, kontra elektroda sadrži provodlјivu žičanu mrežu, kao što je 2D mreža ili 3D žičana mreža.

[0041] Međutim, provodljiva ploča (kao tehničko rešenje kontra elektrode) može, takođe, biti zatvorena ploča. Kao što će biti jasno, ploča ima električno provodlјiva svojstva, koja mogu biti posledica činjenice da je ploča od elektroprovodlјivog materijala ili sadrži npr. elektroprovodlјivu površinu. Kao što je gore navedeno, ova kontra elektroda, posebno takva ploča, može biti ravna ili može biti zakrivlјena. U jednom tehničkom rešenju, može biti u obliku elektroprovodlјivog pojasa; međutim, može biti i nepomična ploča, sa prvom elektrodom u svojoj blizini, posebno podešenom paralelno sa pločom (prema ravni ploče). Stoga se ploča može označiti i kao elektroprovodlјiva ploča.

[0042] U još jednom tehničkom rešenju, koje se može kombinovati sa prethodnim tehničkim rešenjima, kontra elektroda sadrži jedno ili više zakrivljenja. Dakle, u specifičnom tehničkom rešenju, kontra elektroda sadrži konkavni deo, poput konkavne ploče. Na primer, kontra elektroda može da sadrži (konkavnu) provodlјivu ploču, koja ima suštinski istu dužinu kao prva elektroda ili traka.

[0043] Kontra elektroda može u jednom tehničkom rešenju da bude integrisana u na primer uličnu opremu, videti u daljem tekstu.

[0044] Naročito, kontra elektroda je uzemlјena. Alternativno, kontra elektroda ima suprotan znak prve elektrode (tokom rada sistema za prečišćavanje gasova). Čini se da se stvara električno polјe koje može voditi čestice do kontra elektrode, posebno kada je provodlјiva traka (prva elektroda) konfigurisana kao pozitivna elektroda (tokom upotrebe). Stoga, generator napona može biti posebno podešen tako da stvara pozitivno naelektrisanje na provodlјivoj traci (tokom korišćenja). U još jednom dalјem tehničkom rešenju, suprotna elektroda je uzemlјena (uzemlјenje). Posebno, provodljiva traka je konfigurisana kao pozitivna elektroda, generator napona može biti posebno podešen tako da stvara pozitivno naelektrisanje na provodlјivoj traci (tokom rada sistema za prečišćavanje gasova), a kontra elektroda je uzemlјena (a generator napona tako dalјe postavljen da generiše ovde naznačen napon između elektroda). Dakle, naročito generator napona je podešen tako da generiše ovde naznačen napon između prve elektrode i druge elektrode, tj. naročito između provodljive trake (sa strukturama zuba) i kontra elektrode, pri čemu je prva poželјno pozitivno naelektrisana (tokom korišćenja), i druga je poželјno uzemlјena (uzemlјenje).

[0045] Opciono, međutim, kontra elektroda je negativno naelektrisana. Stoga, u jednom tehničkom rešenju, generator napona može biti posebno podešen da generiše pozitivno naelektrisanje na provodlјivoj traci i negativno naelektrisanje na kontra elektrodi (i ovde naznačen napon između elektroda).

[0046] U alternativnom tehničkom rešenju, provodljiva traka je negativno naelektrisana, a kontra elektroda je uzemlјena ili pozitivno naelektrisana. Stoga, u jednom tehničkom rešenju, generator napona može biti posebno podešen tako da stvara negativni naboj na provodlјivoj traci i pozitivan naboj na kontra elektrodi (i ovde naznačen napon između elektroda).

[0047] Poželјno, provodljiva traka je pozitivno naelektrisana, a kontra elektroda je uzemlјena ili je negativno naelektrisana (tokom upotrebe). Poželјno, primenjuje se statičko električno polјe (videti, takođe, u daljem tekstu). Otuda, u poželјnom tehničkom rešenju, kontra elektroda je konfigurisana da bude uzemlјena tokom upotrebe, a u drugom rešenju kontra elektroda je konfigurisana da je negativno naelektrisana tokom upotrebe.

[0048] Generator napona može biti bilo koji generator napona pogodan za generisanje jednosmernog (DC) napona. Opciono, naizmenični (AC) signal napon može da bude postavlјen iznad DC napona sve dok se (tokom korišćenja uređaja) znak signala ne promeni. Generator napona može biti posebno konfigurisan da primenjuje (tokom korišćenja uređaja) DC napon od najmanje 10 kV na provodlјivu traku, poželјnije DC napon od najmanje 20 kV, i opciono, AC signal postavljen iznad DC napona. Otuda, postupak ovog pronalaska uklјučuje primenu DC napona od najmanje 10 kV, poželјno najmanje 20 kV na provodlјivu traku. Primenjeni napon naročito ne može biti veći od 50 kV, kao što je ne veći od 40 kV, naročito ne veći od 30 kV (tj. naročito između provodljive trake i kontra elektrode, pri čemu provodlјiva traka ima naznačeni napon u odnosu na kontra elektrodu).

[0049] Opciono, (kako je navedeno gore) negativni napon se primenjuje na provodljivu traku. U tim slučajevima su navedeni naponi isti, ali sa suprotnim znakom. U takvim slučajevima kontra elektroda se, takođe, može biti uzemljena. Opciono, kontra elektroda je pozitivno naelektrisana, videti takođe u daljem tekstu. Stoga, u takvim tehničkim rešenjima, generator napona može zapravo biti konfigurisan da primenjuje DC napon od najmanje -5 kV (tj. -5 kV i više negativnih potencijala), naročito najmanje -10 kV (tj. -10 kV i više negativnih potencijala), na provodljivu traku.

[0050] Prema tome, u jednom tehničkom rešenju, u toku upotrebe, razlika napona od poželјno najmanje 10 kV, kao 10-50 kV, naročito 10-40 kV, poput 10-30 kV, kao i najmanje 12 kV, primenjuje se između provodljive trake i kontra elektrode, a u tehničkom rešenju provodljiva traka ima veći napon od kontra elektrode. Na primer, na provodlјivu traku može se primeniti napon od 10 kV, dok je kontra elektroda uzemlјena (uzemljenje).

[0051] Kao što je naznačeno gore, kontra elektroda je poželјno uzemlјena, iako u jednom tehničkom rešenju, tokom upotrebe ova kontra elektroda može, takođe, biti negativno naelektrisana. Dakle, u jednom tehničkom rešenju, generator napona može biti konfigurisan da primenjuje (tokom upotrebe) pozitivno naelektrisanje na provodlјivu traku i opciono negativno naelektrisanje na kontra elektrodu ili je kontra elektroda uzemlјena. Stoga, u jednom tehničkom rešenju, provodlјiva traka može biti konfigurisana kao pozitivna elektroda (tokom upotrebe) i kontra elektroda može biti uzemlјena.

[0052] Generator napona može dalјe biti konfigurisan da primenjuje električnu struju od najmanje 5 μA, kao što je najmanje 8 μA, naročito najmanje 10 μA, po metru provodljive trake. Pri nižim strujama, naelekrisanje može da ne bude stvoreno ili može da ne bude dovolјno efikasno. Prema tome, postupak ovog pronalaska može dalјe da obuhvata primenu električne struje od najmanje 5 µA, kao što je najmanje 8 µA, tačnije najmanje 10 µA, po metru provodlјive trake 310. Dalјe, sistem za prečišćavanje gasova, tačnije sistem za korona pražnjenje, može biti konfigurisan da generiše struju od najmanje 0,1 µA, još naročito najmanje 0,2 µA između provodlјive trake i kontra elektrode po strukturi zuba. Prema tome, pod pretpostavkom da je traka sa 10 struktura zuba, struja koja nastaje između provodlјive trake i kontra elektrode može, na primer, biti 1 µA.

[0053] Poželјno, sistem za korona pražnjenje može biti konfigurisan za generisanje struje od ne više od 1A, pogotovo ne više od 50 mA, poput ne više od 10 mA, pogotovo ne više od 5 mA, kao što je maksimum 500 μA po provodljivoj traci. U još jednom dalјem tehničkom rešenju, sistem za korona pražnjenje može biti konfigurisan da stvara struju posebno ne veću od 100 µA između provodlјive trake i kontra elektrode, po strukturi zuba, kao što je ne više od 40 µA između provodlјive trake i kontra elektrode, po strukturi zuba.

[0054] Zbog primene pozitivnog (ili negativnog) napona na provodljivu traku (prilikom korišćenja sistema), električno polјe se stvara između provodljive trake i provodljive kontra elektrode. Otuda je sistem za korona pražnjenje posebno podešen da stvara električno polјe između provodlјive trake (prve elektrode) i kontra elektrode. Električno polјe je naročito u rasponu od oko 0,1-100 kV/m. U specifičnom tehničkom rešenju, električno polјe je u rasponu od oko 0,5-100 kV/m, preciznije u rasponu od oko 2-100 kV/m, još preciznije u rasponu od oko 4-100 kV/m. Naročito, električno polјe može biti manje od oko 50 kV/m, a naročito manje od 20 kV/m. Električno polјe se primenjuje između prve elektrode, koja je posebno pozitivna elektroda podešena da generiše korona pražnjenje i druge elektrode, koja je posebno uzemlјena elektroda.

[0055] U jednom tehničkom rešenju, strukture zuba su okrenute u smeru kontra elektrode, odnosno provodljiva traka i kontra elektroda su konfigurisane tako da su strukture zuba okrenute u smeru kontra elektrode. Međutim, u još jednom tehničkom rešenju, strukture zuba mogu biti usmerene u drugom smeru. U zavisnosti od dimenzija sistema za prečišćavanje gasova i uslova protoka gasa, možda je poželјno da odaberete takvu konfiguraciju.

[0056] Čak i kad su usmerene u drugom smeru, električno polјe se može generisati između provodljive trake i kontra elektrode. Stoga, u drugom tehničkom rešenju, strukture zuba usmerene su u smeru od kontra elektrode, tj. provodljiva traka i kontra elektroda su konfigurisane tako da se strukture zuba usmeravaju u smeru dalјe od kontra elektrode. Kada se koristi traka sa strukturama zuba koje su okrenute u različitim smerovima, strukture zuba mogu u jednom tehničkom rešenju sve biti konfigurisane tako da se usmeravaju u pravcu paralelnom na kontra elektrodu (pod pretpostavkom da je kontra elektroda kao ploča) ili u tehničkom rešenju deo ukupnog broja struktura zuba može se usmeriti u smeru kontra elektrode, a deo ukupnog broja struktura zuba može se usmeriti u smeru od kontra elektrode. Međutim, moguće su i druge konfiguracije.

[0057] Predviđajući uzemlјenu kontra elektrodu, poželјno, kontra elektroda je (postavljena da bude) iz bilo koje druge uzemlјene površine ili provodljive površine (u blizini provodljive trake) poželјno najbliža provodljivoj traci. Predviđajući negativno naelektrisanu ili uzemlјenu kontra elektrodu i pozitivno naelektrisanu provodlјivu traku, kontra elektroda je (postavlјena tako da bude) iz bilo koje druge uzemlјene površine ili provodljive površine (u blizini provodljive trake), poželjno najbliža provodnoj traci. Predviđajući pozitivno naelektrisanu uzemlјenu kontra elektrodu i negativno naelektrisanu provodlјivu traku, kontra elektroda je (postavlјena tako da bude) iz bilo koje druge uzemlјene površine ili provodljive površine (u blizini provodljive trake), poželјno najbliža provodlјivoj traci. Kao što je gore navedeno, kontra elektroda je elektroprovodlјiva (kao što je i provodlјiva traka).

[0058] Izraz kontra elektroda može se odnositi na veći broj kontra elektroda. Na primer, provodlјiva traka može biti smeštena između dve ili više kontra elektroda. Rastojanje od provodlјive trake do odgovarajućih kontra elektroda može biti isto za svaku kontra elektrodu, ali može opciono i da se razlikuje. U jednom tehničkom rešenju, provodlјiva traka je vezana za (jedan ili više) izolator, kao što je slučaj, gde svaki izolator, kao što je čaura, ima dužinu puzanja, pri čemu je dužina puzanja poželјno podešena da bude najmanje 5 mm dužina puzanja po kV DC napona, naročito najmanje 10 mm dužina puzanja po kV DC napona. Takav izolator, kao što je čaura, može da sadrži jednu ili više prolaznih rupa (poželјno suštinski) okomitih na uzdužnu osu izolatora, kao što je čaura, konfigurisanih u jednom ili više preostalih delova izolatora, kao što je čaura. Na ovaj način, šuplјina (šuplјine) između dva protežuća diska izolatora, kao što je čaura, može se bolјe podvrgnuti protoku gasa, čime se sprečava i/ili smanjuje zagađenje unutar šuplјine.

[0059] Izolator(i), kao čaura(e), može da se koristi, kao što će biti jasno stručnjaku u tehnici, da se postavi prva elektroda (posebno provodljiva traka) u električnu izolociju od elektroprovodlјive površine (osim jednog ili više priklјučaka elektrode sa generatorom napona), kao što je, na primer, kontra elektroda. Ovde se, kao primer izolatora, često koriste čaure. Međutim, mogu se koristiti i drugi izolatori.

[0060] Dakle, provodljiva traka (kao prva elektroda) je u tehničkom rešenju udalјena od kontra elektrode. U jednom tehničkom rešenju, provodlјiva traka nije u elektroprovodlјivoj vezi s kontra elektrodom zbog rastojanja koje nije nula. Na primer, ovo rastojanje može se stvoriti postavlјanjem izolatora, kao što je između provodlјive trake i kontra elektrode (videti, takođe, gore). U jednom tehničkom rešenju, najbliža elektroprovodlјiva površina (osim provodlјive trake) nalazi se na rastojanju koje nije nula od provodlјive trake. U jednom tehničkom rešenju, najbliža elektroprovodlјiva površina (osim provodljive trake) nalazi se na rastojanju koje nije nula od provodlјive trake, što može da se stvori postavljanjem izolatora, kao što je između provodlјive trake i najbliže elektroprovodlјive površine.

[0061] Opciono jedinica za transport gasa može da se primeni na transport gasa (koji sadrži čađ ili sitnu prašinu ili druge neželјene čestice) putem sistema za prečišćavanje gasova. Kako sistem za prečišćavanje gasova ne sadrži nužno kanal za gas (vidi dole), fraza „transport gasa kroz sistem za prečišćavanje gasova“ i slične fraze, mogu se, takođe, odnositi i na „vođenje gasa preko ili duž seta prve elektrode i kontra elektrode“. Pošto kontra elektroda može posebno da bude ploča, gas se može voditi preko kontra elektrode sa strane (prvo lice) gde je konfigurisana prva elektroda. U jednom tehničkom rešenju, jedinica za transport gasa može biti motor, koji je konfigurisan da obezbedi energiju i koji na taj način obezbeđuje izduvni gas. Taj izduvni gas se može izbaciti iz motora u protoku gasa (koji sadrži navedeni izduvni gas). U jednom tehničkom rešenju, jedinica za transport gasa može biti konfigurisana za transport izduvnog gasa kroz kanal za gas koji sadrži provodljivu traku(e) i kontra elektrodu(e), gde je jedinica za transport gasa konfigurisana za transport izduvnog gasa brzinom protoka, naročito u rasponu od 2,5-25 m/s. U jednom tehničkom rešenju jedinicu za transport gasa čini usisni sistem uličnog čistača. Takav usisni sistem može da usisa (jedinicom za transport gasa) otpad sa ulice (a takođe ima i ispust). Takav usisni sistem može izduvati gas sa, između ostalog, i sitnom prašinom.

[0062] U specifičnom tehničkom rešenju, sistem za prečišćavanje gasova obuhvata (izduženi) kanal za gas, (izduženi) kanal za gas koji sadrži (posebno obuhvatajući) kontra elektrodu i provodljivu traku, pri čemu sistem za prečišćavanje gasova dodatno sadrži transportnu jedinicu za gas, konfigurisanu za transport gasa kroz (izduženi) kanal za gas. Prednost takvog sistema može, na primer, biti i relativna lakoća kojom se može kontrolisati protok gasa i opciono cirkulacija gasa.

[0063] U specifičnom tehničkom rešenju, (izduženi) kanal za gas, ima prvo lice, drugo lice suprotno od prvog lica, ivice, gde izduženi kanal za gas dalјe ima (poželјno) pravougaoni poprečni presek, visinu (h1) kanala i uzdužnu osu; gde kontra elektroda unutar izduženog kanala za gas, ima rastojanje (d3) od kontra elektrode do prvog lica, sa 1⁄2h1<d3≤h1 u jednom tehničkom rešenju; gde provodljiva traka unutar izduženog kanala za gas, ima prvo rastojanje (d1) do prvog lica i drugo rastojanje (d2), mereno od vrhova zuba do kontra elektrode, sa 1⁄2h1<d1<h1 u jednom tehničkom rešenju, i sa dl/d2>1 u jednom tehničkom rešenju, gde je provodlјiva traka poželјno konfigurisana paralelno sa ivicama. Činjenica da provodlјiva traka može biti smeštena paralelno sa ivicama može naročito ukazivati da je ravan provodnih traka paralelna sa ivicama. U jednom tehničkom rešenju, poprečni presek (izduženog kanala za gas) je kvadratnog oblika. U još jednom tehničkom rešenju, poprečni presek (izduženog kanala za gas) je pravougaonog oblika, ali ne kvadratnog oblika.

[0064] U specifičnom tehničkom rešenju, rastojanja od provodljive trake do svakog od prvog lica i ivica su veća od drugog rastojanja (d2) od provodljive trake do kontra elektrode. Naročito takva asimetrična konfiguracija može da obezbedi prednosti pronalaska, mada se takođe može primeniti simetrični raspored u tehničkom rešenju.

[0065] Stoga, u jednom tehničkom rešenju, pronalazak takođe obezbeđuje sistem za prečišćavanje gasova koji sadrži: (a) izduženi kanal za gas, koji ima prvo lice, drugo lice suprotno od prvog lica, ivice, gde izduženi kanal za gas dalјe ima, po mogućnosti pravougaoni, poprečni presek, visinu (h1) kanala i uzdužnu osu; (b) opciono jedinicu za transport gasa, konfigurisanu za transport gasa kroz izduženi kanal za gas; (c) sistem korona pražnjenja koji sadrži: (c.i) kontra elektrodu unutar izduženog kanala za gas, koja ima rastojanje (d3) kontra elektrode do prvog lica (poželјno je 1⁄2h1 <d3≤h1); (c.ii) provodlјivu traku unutar izduženog kanala za gas, koja ima prvo rastojanje (d1) do prvog lica i drugo rastojanje (d2) do kontra elektrode (poželјno je 1⁄2h1<d1<h1 i poželjno d1/d2>1), gde je provodlјiva traka poželјno konfigurisana paralelno sa ivicama; gde su d2<d1 i d2<11, pri čemu je 11 rastojanje između ispusne elektrode korone i (najbliže) ivice; i (c.iii) opciono generator napona konfigurisan za primenu jednosmernog napona od najmanje 10 kV na provodlјivu traku, a posebno konfigurisan da primenjuje poželјno pozitivno naelektrisanje na provodlјivu traku (tokom korišćenja sistema).

[0066] Naročito, međutim, gledano od prvog lica u smeru drugog lica, kontra elektroda i provodljiva traka su poželјno posle prve polovine kanala za gas, odnosno generalno one će biti smeštene u donjoj polovini izduženog kanala za gas. Stoga je rastojanje d3 kontra elektrode do prvog lica poželјno 1⁄2h1<d3≤h1, gde je h1 visina izduženog kanala za gas (tj. rastojanje između prvog i drugog lica). Slično tome, prvo rastojanje d1 provodljive trake do prvog lica je poželјno 1⁄2h1 <d1 <h1. Asimetrični raspored provodljive trake (i kontra elektrode) može doprineti efektu postupka prečišćavanja, mada se takođe može primeniti simetrični raspored u tehničkom rešenju.

[0067] Naravno provodljiva traka i kontra elektroda nisu u (direktnom) kontaktu. Nјihovo međusobno rastojanje je poželјno definisano kao d1/d2>1, gde je d2 drugo rastojanje provodljive trake do kontra elektrode. Provodljiva traka je konfigurisana paralelno sa prvim licem (i drugim licem i ivičnim licima, tj. paralelno sa uzdužnom osom). Međutim, u jednom tehničkom rešenju, dl/d2 je u rasponu 0,8-1,2.

[0068] Ovde, izraz „paralelne“ i slični izrazi mogu posebno da ukazuju da je ugao sa jednim ili više od tih lica (ili uzdužnom osom) jednak ili manji od 2°, a naročito u suštini 0° sa jednim ili više od tih lica (ili uzdužnom osom).

[0069] U specifičnom tehničkom rešenju sistema za prečišćavanje gasova, prva elektroda sadrži veliki broj prvih elektroda i najmanje podskup prvih elektroda konfigurisanih paralelno sa kontra elektrodom i opciono uzajamno paralelno (vidi dole), gde kontra elektroda sadrži u jednom tehničkom rešenju elektroprovodlјivu ploču. Kao što je dalјe objašnjeno, ploča poput kontra elektrode može imati prvo lice kontra elektrode, drugo lice kontra elektrode i ivicu kontra elektrode.

[0070] Tačnije, prva elektroda sadrži veći broj prvih elektroda, a najmanje podskup prvih elektroda je konfigurisan paralelno sa kontra elektrodom i konfigurisan je u cik-cak konfiguraciji (vidi, takođe, dole), gde dati podskup prve elektrode formira jedinstveni provodnik, i gde kontra elektroda sadrži u jednom tehničkom rešenju elektroprovodlјivu ploču. Na primer, mogu se primeniti 2-16 prvih elektroda koje se sastoje od jedne ili više podskupova. Razmak između prvih elektroda i kontra elektrode u jednom tehničkom rešenju može da se premosti izolatorima, kao što su čaure (videti, takođe, dole).

[0071] Prva elektroda se može konfigurisati na prvom licu (sa rastojanjem koje nije nula, na primer premošćeno sa jednim ili više izolatora). Međutim, u rešenju na obe strane kontra elektrode (slične ploči), jedna ili više prvih elektroda mogu biti konfigurisane (sa rastojanjem koje nije nula, na primer, premošćeno jednim ili više izolatora).

[0072] Gornji poželјni odnosi ukazuju na asimetrični raspored provodljive trake, sa rastojanjem do kontra elektrode koje je kraće od rastojanja do bilo koje druge provodljive ili uzemlјene površine. Međutim, u drugom tehničkom rešenju, provodlјiva traka, takođe, može biti raspoređena alternativno. Na primer, kao što je već naznačeno gore, u rešenju d1/d2 može biti u rasponu 0,8-1,2.

[0073] Ovde se izraz izduženi kanal za gas može posebno odnosi na tehnička rešenja gde je dužina (uzdužna dužina) veća od širine i visine izduženog kanala za gas. Stoga će uzdužna osa biti duža od središnjih linija (koje definišu širinu i visinu) pod pravim uglom na uzdužnu osu.

[0074] Uopšteno, da iskoristi gravitaciju, sistem za prečišćavanje gasova je postavljen - tokom upotrebe - tako da drugo lice je donje lice, a prvo lice je iznad drugog lica. Otuda, „suprotno od prvog lica“ takođe može značiti ispod prvog lica. Uopšteno, prvo i drugo lice će biti postavlјeni horizontalno. Dakle, prvo lice može biti gornje lice ili lice gore, a drugo lice može biti donje lice ili lice dole. Kao što je prethodno naznačeno, po mogućnosti, poprečni presek ((izduženog) kanala za gas) je pravougaonog oblika. U jednom tehničkom rešenju, ovo može uklјučivati kvadrat. Izraz „poprečni presek“ ovde se posebno odnosi na presek (izduženog) kanala za gas pod pravim uglom na uzdužnu osu.

[0075] U još jednom dalјem tehničkom rešenju, provodljiva traka je postavlјena između dve (ili više) kontra elektrode. Rastojanje od provodlјive trake do odgovarajućih kontra elektroda može biti isto za svaku kontra elektrodu, ali može opciono i da se razlikuje. Prema tome, u specifičnom tehničkom rešenju, sistem za prečišćavanje gasova sadrži (izduženi) kanal za gas, (izduženi) kanal za gas koji sadrži (posebno obuhvatajući) dve ili više kontra elektrode i provodlјivu traku (naročito smeštenu između dve ili više kontra elektroda), sistem za prečišćavanje gasova koji dodatno opciono sadrži jedinicu za transport gasa, konfigurisanu za transport gasa kroz (izduženi) kanal za gas. U jednom tehničkom rešenju, dva ili više zidova sadrže dve ili više kontra elektrode, redom.

[0076] Takav sistem za prečišćavanje gasova (ali i drugi sistemi za prečišćavanje gasova ovde opisani) može da se integriše u postojeći kanal za gas ili može biti povezan na postojeći kanal za gas, na primer, kraj cevi.

[0077] U specifičnom tehničkom rešenju, (izduženi) kanal za gas, ima prvo lice, drugo lice suprotno od prvog lica, ivice, gde (izduženi) kanal za gas dalјe ima (poželјno) pravougaoni poprečni presek, visinu (h1) kanala i uzdužnu osu; gde provodljiva traka unutar (izduženog) kanala za gas ima drugo rastojanje (d2), mereno od vrhova zuba do prve kontra elektrode i još jedno drugo rastojanje d2'), mereno od vrhova zuba do druge kontra elektrode. Provodljiva traka može u jednom tehničkom rešenju da bude konfigurisana paralelno sa ivicama. Činjenica da je provodlјiva traka postavljena paralelno sa ivicama može naročito ukazivati da je ravan provodnih traka paralelna sa ivicama. Međutim, u cik-cak rasporedima provodlјivih traka i sličnim, to može da ne bude slučaj. U jednom tehničkom rešenju, poprečni presek (izduženog) kanala za gas je pravougaonog ili kvadratnog oblika.

[0078] Kao što kanal za gas poželјno ima pravougaoni poprečni presek, prvo i drugo lice (kanala za gas) su paralelni; ivice (ili (njihova) ivična lica) su paralelne jedna s drugom i okomite su na prvo i drugo lice. Sva ta lica su poželjno podešena paralelno sa uzdužnom osom.

[0079] Međutim, kanal za gas može imati i druge vrste preseka, poput kružnog, trouglastog, šestougaonog, itd, i opciono poligonalni (osim već naznačenog trouglastog, kvadratnog, pravougaonog, i šestougaonog). Kanal za gas može da obuhvati jednu ili više prvih elektroda (kao što su ovde naznačene provodlјive trake sa strukturama zuba), a zid kanala sastoji se od npr. uzemlјenih delova ili je zid kanala uzemlјen.

[0080] Jedinica za transport gasa je poželјno prisutna, mada sistem za prečišćavanje gasova može, takođe, biti deo kanala kroz koji prirodnim povlačenjem gas teče u pravcu od dovoda (ili ulaza) kanala za gas do odvoda (ili ispusta) kanala za gas. Međutim, generalno će jedinica za transport gasa biti prisutna (kada se koristi (izduženi) kanal za gas). Izraz „jedinica za transport gasa“ može se, takođe, odnositi na veći broj takvih jedinica. Jedinica za transport gasa može da sadrži pumpu, ventilator, duvač, itd., ili u principu bilo koje drugo sredstvo u tehnici poznato za generisanje protoka gasa u kanalu. Različite vrste jedinica za transport gasa mogu se primeniti da vode (protiče) gas (koji se prečišćava) kroz (izduženi) kanal za gas. Jedinica za transport gasa može biti konfigurisana da izduvava ili usisava gas kroz kanal za gas.

[0081] Provodlјiva traka(e) može biti (električno) izolovana od (izduženog) kanala za gas, posebno na prvom licu, ispod koje provodljiva traka(e) može biti pozicionirana. Takođe, u drugoj konfiguraciji, provodlјiva traka(e) može biti postavlјena električno izolovana od elementa na koji je povezana. Ovo može biti, na primer, zid kanala za gas.

[0082] U tom cilјu, izolatori se mogu primeniti. Provodljiva traka može stoga biti smeštena između izolatora, kao što su čaure (videti, takođe, gore). Posebno, izolator, kao što je čaura, može u osnovi da se sastoji od teflona (PTFE) ili materijala sličnih izolacionih svojstava. Na primer, takođe se mogu primeniti polioksimetilen (POM) ili drugi materijali. Ovde su izolatori električni izolatori, koji su ovde takođe označeni kao „izolatori“ (videti, takođe, gore).

[0083] Posebno dobri rezultati mogu, takođe, biti dobijeni kada je kontra elektroda uklonjiva. Na taj se način kontra elektroda može očistiti od taloga. U specifičnom tehničkom rešenju, kontra elektroda je deo trake transportne trake, gde je transportna traka konfigurisana da vodi traku kroz (izduženi) kanal za gas. Izvan kanala za gas transportna traka može se očistiti od naslaga i vratiti u unutrašnjost kanala za gas, radi primanja novih naslaga. Traka može, na primer, da sadrži delove od nerđajućeg čelika. U jednom tehničkom rešenju, traka je od nerđajućeg čelika. Kao što će biti jasno stručnjaku, kontra elektroda sadrži elektroprovodlјivi materijal.

[0084] Za dodatno pobolјšanje rezultata postupka, barem deo prečišćenog gasa može se vratiti u sistem za prečišćavanje gasova i ponovo podvrgnuti postupku prečišćavanja vazduha. Stoga sistem za prečišćavanje gasova može dalјe da sadrži sistem za povratak gasa, konfigurisan da recirkulira barem deo gasa kroz (izduženi) kanal za gas.

[0085] U dalјem tehničkom rešenju, provodljiva traka (iako u električnoj izolaciji) povezana je sa kontra elektrodom. Na primer, kao što je prethodno naznačeno, kontra elektroda može biti pričvršćena na prvo lice kanala za gas. Međutim, kao što je prethodno navedeno, primena ovog pronalaska nije ograničena na posebne kanale za gas (koji obuhvataju jednu ili više prvih elektroda / provodlјivih traka sa strukturama zuba).

[0086] U jednom tehničkom rešenju, kombinacija provodljive trake i kontra elektrode može biti (relativno prost) raspored kontra elektrode kao ploče i provodljive trake pričvršćene za kontra elektrodu kao ploču (ali ne u elektroprovodlјivom kontaktu, sa jednim ili više izolatora, između). Kontra elektroda kao ploča može imati prvo lice kontra elektrode, drugo lice kontra elektrode i ivicu kontra elektrode. Takva kontra elektroda kao ploča može imati deblјinu koja je određena rastojanjem između prvog lica kontra elektrode i drugog lica kontra elektrode (tj. visina ivice). Provodljiva traka može biti pričvršćena na prvo lice kontra elektrode (sa izolatorima, kao što je između); opciono, veći broj provodlјivih traka može biti smešten na prvom licu kontra elektrode.

[0087] Opciono, jedna ili više provodlјivih traka, takođe, mogu da se postave na drugo lice kontra elektrode. Prethodna tehnička rešenja, tj. sa jednom ili više provodlјivih traka samo na prvom licu kontra elektrode, mogu se pričvrstiti (drugim licem) na zid ili plafon, ili mogu biti integrisane u kanal za gas, itd. Prethodna i kasnija tehnička rešenja, tj. sa jednom ili više provodlјivih traka, takođe, na drugom licu kontra elektrode, mogu biti postavlјene tako da se spuštaju sa plafona (kao što je vertikalni raspored).

[0088] Kao što je gore navedeno, prilikom primene većeg broja provodljivih traka (na jednom licu), one mogu biti, na primer organizovane paralelno ili u postavci glava-rep.

[0089] U još jednom aspektu, predmetni pronalazak obezbeđuje metodu za prečišćavanje gasova, naročito vazduha, iz smeštaja, gde smeštaj može, na primer, biti odabran iz grupe koju čine na primer šupa, štala, staja, obor i farma živine, pri čemu metoda obuhvata vođenje gasa iz smeštaja u sistem za prečišćavanje gasova kao što je ovde definisano, uz primenu jednosmernog napona od najmanje 10 kV na provodlјivu traku, pri čemu je provodlјiva traka poželјno pozitivna elektroda, a kontra elektroda je poželјno uzemlјena. Uglavnom, pronalazak dalјe obezbeđuje metodu za prečišćavanje vazduha koja uklјučuje vođenje vazduha kroz (ili preko) sistem za prečišćavanje gasova kako je ovde definisano, uz primenu jednosmernog napona od najmanje 10 kV na provodlјivu traku („prvu elektrodu“). Provodljiva traka posebno može biti zatvorena unutar (izduženog) kanala (videti iznad i ispod).

[0090] Još uopštenije, pronalazak obezbeđuje metodu za prečišćavanje gasova, kao što je vazduh ili (koji sadrži) izduvni gas. Ovo može npr. vazduh u smeštaju ili izduvni gas (koji sadrži gas) motora, npr. motora konfigurisanog za pokretanje vozila. Otuda, u jednom aspektu, pronalazak pruža metodu za prečišćavanje gasova (poput vazduha ili gasa koji sadrži izduvni gas) koja obuhvata vođenje gasa kroz sistem za prečišćavanje gasova kao što je ovde opisano, uz primenu jednosmernog napona od najmanje 10 kV, posebno najmanje 20 kV na provodljivu traku. Metoda može dalјe obuhvatati transport gasa kroz kanal za gas koji sadrži pomenutu provodlјivu traku i kontra elektrodu sa brzinom protoka u rasponu od 2,5-25 m/s. U jednom tehničkom rešenju, gas sadrži izduvni gas motornog vozila, kao što je izabran iz grupe koja se sastoji od mopeda, motora, automobila, kamiona, vagona, voza, plovila, broda i čamca. Na primer, motorno vozilo sadrži ulični čistač koji sadrži sistem za prečišćavanje gasa koji je konfigurisan za prečišćavanje izduvnih gasova iz usisnog sistema uličnog čistača. Međutim, sistem za prečišćavanje gasova može se, takođe, primeniti za prečišćavanje izduvnih gasova (koji sadrže gas) iz konfiguracije motora za pokretanje takvog vozila ili bilo kojeg drugog motora koji ispušta izduvni gas.

[0091] Međutim, u alternativnim tehničkim rešenjima, smeštaj može biti izabran iz grupe koju čine garaža, hangar, postrojenje ili fabrika, železnička stanica, autobuska stanica, itd. Međutim, takođe, primene na otvorenom sistema za prečišćavanje gasova i/ili metode iz pronalaska su razumljive. Na primer, pored puta, na trgu, na otvorenom u postrojenju, itd.; videti u daljem tekstu kada se opisuje sklop za hvatanje čestica.

[0092] U još jednom dalјem tehničkom rešenju, sistem za prečišćavanje gasova može biti konfigurisan za prečišćavanje izduvnog gasa, kao što je iz motora na bazi uglјovodonika, kao što je iz motora na bazi fosilnih goriva, poput dizel motora. To može biti motor motornog vozila, poput mopeda, motora, automobila, kamiona, vagona, voza, itd. ili motornog plovila, poput broda ili čamca, itd., ili bilo kojeg drugog motornog vozila. Ovaj motor, takođe, može biti motor za nemobilizovanu primenu. Motor može biti motor za proizvodnju električne energije, poput motorgeneratora, poput rezervnog generatora (koristeći uglјovodonik kao gorivo), itd. Izraz „motor na bazi uglјovodonika“ i slični izrazi odnose se na motore koji sagorevaju uglјovodonike da bi proizveli energiju, poput mehaničke energije i/ili električne energije. Gorivo na bazi ugljovodonika može, na primer, da sadrži jedan ili više od dizela, benzina, prirodnog gasa, tečnog prirodnog gasa (LNG – liquid natural gas), komprimovanog prirodnog gasa (CNG – compressed natural gas) i tečnog propan gasa, ali i druga (gasovita, tečna ili komprimovana) goriva na bazi ugljovodinika mogu se primeniti ona koja su poznata stručnjacima u tehnici. Stoga, motor može biti posebno konfigurisan da pokreće motorno vozilo.

[0093] U još jednom tehničkom rešenju, izduvni gas može biti ispusni gas uređaja za čišćenje ulica (takođe, poznati kao mašina za čišćenje puteva ili mašine za čišćenje tla, itd.), tj. posebno ispusni gas sistema za usisavanje takvog uličnog čistača. Ispusni gas takvog sistema za usisavanje se obično izbacuje bez obrade, što može dovesti do izbacivanja sitne prašine, itd. Sistem za prečišćavanje gasova prema ovom pronalasku može u velikoj meri smanjiti izbacivanje fine prašine takvih uličnih čistača. Sistem za prečišćavanje gasova može se primeniti kao vrsta filtera za gas. Takođe, izduvni gas drugih usisivača može da se očisti primenom sistema za prečišćavanje i metode ovog pronalaska.

[0094] Prema tome, u jednom tehničkom rešenju, pronalazak takođe obezbeđuje motorno vozilo, koje sadrži sistem za prečišćavanje gasova kako je ovde definisano, konfigurisan da pročisti izduvni gas motornog vozila (poput izduvnog gasa (dizel) motora takvog motornog vozila). Posebno, pronalazak takođe obezbeđuje tehničko rešenje uličnog čistača koji sadrži sistem za prečišćavanje gasova kao što je ovde definisano, konfigurisan za prečišćavanje izduvnog gasa sistema za usisavanja uličnog čistača (i/ili izduvnog gasa (dizel) motora takvog motornog vozila). U još jednom dalјem tehničkom rešenju, sistem i metoda prečišćavanja gasa mogu se primeniti za prečišćavanje izduvnog gasa postrojenja, kao što je elektrana na fosilna goriva, ili iz postrojenja za gasifikaciju uglјa, itd.

[0095] Stoga, emisija takođe svih vrsta primena koje emituju male čestice, kao što čestice čađi, fine čestice prašine i čestice izduvnih gasova, može biti podvrgnuta metodi prema pronalasku. Stoga, takođe, sve vrste primena koje emituju male čestice, poput čestica čađi, sitnih čestica prašine i čestica izduvnih gasova, mogu dalјe uklјučivati sistem za prečišćavanje prema ovom pronalasku. Precizna konfiguracija sistema za prečišćavanje gasa, kao što je kanal sa provodlјivom trakom sa strukturama zuba ili kombinacija provodljive trake sa strukturama zuba i pločom kontra elektrode, itd., može se prilagoditi vrsti primene. Primena može biti bilo koja primena koja koristi motor koji emituje male čestice, posebno čestice izduvnih gasova, poput benzinskih ili dizel motora, naročito dizel motora. Takve primene mogu biti u osnovi nepomične, poput motora za proizvodnju električne energije, poput motor-generatora, kao što je rezervni generator itd., ali mogu biti i mobilne („vozilo“), kao što je motor transportnog sredstva poput čamca ili kamiona (videti, takođe, gore). Primena, takođe, može biti primena koja stvara male čestice ne (samo) zasnovane na motoru, poput dizel motora, već na osnovu drugih izvora tako malih čestica. Na primer, primene poput čistača ulica (videti, takođe, gore), opreme za izgradnju puteva, poput distributera asfalta, uređaja ili aparata koji su konfigurisani za mašine (mašinski uređaj ili aparat, poput konfigurisanih za „tradicionalne“ procese obrade, poput okretanja, bušenja, svrdlanja, glodanja, probijanja, pilјenja, oblikovanja, rendanja, razvrtanja i izrezivanja, ili brušenja, ili čak za modernu obradu kao što su obrada električnim lukom, obrada elektronskim snopom, fotohemijska obrada i ultrazvučna obrada itd.), na primer, uređaj za sečenje puteva, uređaj za sečenje kamena ili betona, mašine za bušenje, itd., itd.

[0096] Primena, takođe, može biti uređaj ili aparat, ili mesto (lokacija), konfigurisano za pretovar proizvoda u rasutom stanju poput proizvoda u rasutom stanju poput kukuruza, žitarica, voća, jezgrastog voća, krompira, brašna, peska, rude, povrća, itd., itd. Sistem za prečišćavanje gasova može u jednom tehničkom rešenju da bude priklјučen na aplikaciju ili može u drugom rešenju biti integrisan u aplikaciju.

[0097] Naročito, metoda može obuhvatati primenu jednosmernog napona od najmanje 20 kV na provodljivu traku. Kao što je gore navedeno, provodljiva traka može biti konfigurisana kao pozitivna elektroda, a kontra elektroda može biti uzemlјena. Metoda može dalјe da obuhvata primenu električne struje od najmanje 0,2 µA po strukturi zuba. U još jednom dalјem tehničkom rešenju, metoda može dalјe obuhvatati primenu stacionarnog električnog polјa između provodlјive trake i kontra elektrode u rasponu 2-100 kV/m.

[0098] Sistem i metoda mogu se (dakle) primeniti u postojećim smeštajima kao što su šupe, staje, svinjac, ili farma živine. Stoga se sistem za prečišćavanje gasova i metoda za prečišćavanje ovog pronalaska mogu naročito primeniti u polјoprivrednim primenama. Izraz „smeštaj“ može se odnositi na bilo koji kavez, štalu, šupu, staju, obor i na farmu, za smeštaj jedne ili više životinja, naročito više životinja, kao što su svinje, krave, konji, koze, golubovi, ptice za ptičije kuće, tropske ptice, guske, američke vidrice ili krznene životinje. Metoda se može primeniti u takvoj zgradi, ili se može obezbediti jedinica (koja sadrži sistem za prečišćavanje gasova, videti dole) u koju se vazduh iz zgrade vodi za tretman prema pronalasku. Izraz „metoda za uklanjanje“ i/ili izraz „prečišćavanje“ uklјučuje delimično uklanjanje i ne ukazuje nužno na potpuno uklanjanje ili potpuno prečišćavanje. U jednom tehničkom rešenju, metoda se, takođe, može primeniti za prečišćavanje gasova, naročito vazduha, iz drugih prostorija koje su ovde pomenute. Kao što je gore navedeno, u nekom tehničkom rešenju „vođenje gasa kroz sistem za prečišćavanje gasova“ može, takođe, uklјučivati vođenje gasa preko ili duž seta kontra elektrode i prve elektrode, naročito, kada se podrazumeva kontra elektroda poput ploče, sa strane kontra elektrode gde je prva elektroda (ili provodlјiva traka (sa iglama)) konfigurisana.

[0099] Međutim, kao što je gore navedeno, sistem i metoda mogu se primeniti u na primer garaži, hangaru, postrojenju ili fabrici, železničkoj stanici, autobuskoj stanici; ili u spolјnim primenama. Međutim, sistem za prečišćavanje gasova može se, na primer, koristiti i za uklanjanje neželјenih čestica (i opciono gasova) iz, na primer, (gasa, posebno vazduha,) laboratorija, postrojenja, ugostitelјskog područja, čiste sobe, operacione komore, itd. Sistem za prečišćavanje gasova može se primeniti i za prečišćavanje izduvnog gasa, kao što je iz postrojenja, motornog vozila (poput mopeda, motora, automobila, vagona, kamiona, voza, broda itd.) (videti, takođe, gore).

[0100] Stoga, sistem za prečišćavanje gasova iz ovog pronalaska može u jednom tehničkom rešenju da se koristi za čišćenje gasa, posebno vazduha, iz smeštaja, kao što je na primer odabran iz grupe koju čine šupa, štala, staja, obor i farma živine, itd., ili na primer izabran iz grupe laboratorija, postrojenja, ugostitelјskog prostora, čiste sobe i operacione komore, itd., ali u jednom tehničkom rešenju, takođe, za čišćenje gasa iz drugih izvora, kao što je naznačeno gore. Naročito, sistem za prečišćavanje gasova prema ovom pronalasku može se koristiti za uklanjanje sitne prašine iz gasa, naročito vazduha, i/ili za uklanjanje klica poput bakterija, virusa, spora, glјivica (iz gasa, naročito vazduha) i, takođe, za uklanjanje parazita (iz gasa, posebno iz vazduha). Tačnije, sistem za prečišćavanje gasova prema ovom pronalasku može se koristiti za uklanjanje sitne prašine iz gasa i/ili za uklanjanje bakterija, virusa i glјivica iz gasa, naročito iz vazduha.

[0101] Sistem prečišćavanja gasa može biti postavljen u smeštaju ili može biti raspoređen van smeštaja (u gasovitom kontaktu sa najmanje delom atmosfere unutar smeštaja).

[0102] U specifičnom tehničkom rešenju, naročito kada je vazduh vlažan ili ovlažen, na primer ovlažen sa izmaglicom vode, sistem za prečišćavanje gasova iz pronalaska može, takođe, da se koristi za uklanjanje amonijaka (NH3) i/ili nepoželјnih mirisa i/ili drugih jedinjenja iz gasa. U specifičnom tehničkom rešenju, uređaj dalјe sadrži raspršivač tečnosti ili nebulizator, konfigurisan da obezbeđuje tečnu maglu, kao što je vodena magla između provodljive trake i kontra elektrode. Izmaglica se može stvoriti unutar (izduženog) kanala za gas, ali može biti i uzvodno od dovoda (izduženog) kanala za gas. Prema tome, pronalazak, takođe, omogućava u dalјem aspektu smeštaj, kao što je izabran iz grupe koja se sastoji od šupe, štale, staje, obora i farme živine ili drugog smeštaja, kao što je gore navedeno, koji obuhvata sistem za prečišćavanje gasova, kao što je ovde opisano, za prečišćavanje vazduha smeštaja.

[0103] Međutim, kao što je gore navedeno, sistem za prečišćavanje gasova, koji opciono uklјučuje takav tečni raspršivač ili nebulizator, može se, takođe, primeniti za prečišćavanje motora na bazi uglјovodonika, ili prečišćavanje gasa iz izduvnog gasa sistema usisivača, kao što je čistač ulica.

[0104] Pronalazak dalјe obezbeđuje sklop za hvatanje čestica kao što je dalјe definisano u pratećim patentnim zahtevima, koji sadrži sistem za prečišćavanje gasova kao što je ovde definisan, gde barem deo sistema za prečišćavanje gasova je deo ili je integrisan sa, objektom koji čini sadrži uličnu opremu/mobilijar, na primer, zvučnom barijerom, preprekom za sprečavanje sudara, zidom tunela, putokazom, sistemom saobraćajnih informacija, uličnom svetiljkom ili semaforom.

[0105] Na primer, kontra elektroda može biti deo takvog uličnog mobilijara. Ovo, takođe, može da obuhvati tehničko rešenje u kome je deo uličnog mobilijara integrisan u sistem za prečišćavanje gasova. Na primer, deo zida tunela može se koristiti kao kontra elektroda. U specifičnom rešenju, kontra elektroda je vezana ili integrisana u jednu ili više zvučnih barijera, prepreka za sprečavanje sudara i tunela. U specifičnom tehničkom rešenju, sistem za prečišćavanje gasova sadrži provodlјivu traku i pločastu kontra elektrodu, gde su obe postavlјene paralelno sa (lokalnom) zemlјinom površinom, gde u jednom rešenju kontra elektroda sadrži zakrivlјeni element, koji može biti pričvršćen da se integriše u na primer zid tunela.

[0106] Izraz „suštinski“ ovde kao u „suštinski paralelan“ ili u „suštinski se sastoji“, će razumeti stručnjak u tehnici. Izraz „suštinski“, takođe, može da obuhvata tehnička rešenja sa „u potpunosti“, „kompletno“, „sve“, itd. Otuda, u tehničkim rešenjima, prilog suštinski može, takođe, biti uklonjen. Gde je primenljivo, izraz „suštinski“ se takođe može odnositi na 90% ili više, poput 95% ili više, naročito 99% ili više, još naročito 99,5% ili više, uklјučujući 100%. Izraz „obuhvata/sadrži“ uklјučuje i rešenja u kojima izraz „obuhvata/sadrži“ znači „sastoji se od“.

[0107] Dalјe, izrazi prvi, drugi, treći i slično u opisu i u zahtevima, koriste se za razlikovanje sličnih elemenata i nisu nužno za opisivanje sekvencijalnog ili hronološkog reda. Treba shvatiti da su tako korišćeni pojmovi zamenlјivi pod odgovarajućim okolnostima i da su ovde opisana tehnička rešenja ovog pronalaska sposobna da deluju u drugim nizovima osim koji su ovde opisani ili ilustrovani.

[0108] Uređaj je ovde, između ostalog, opisan tokom rada. Kao što će biti jasno stručnjacima, ovaj pronalazak nije ograničen na postupke rada ili uređaje koji rade.

[0109] Treba napomenuti da gore navedena tehnička rešenja ilustruju umesto da ograničavaju pronalazak, i da će stručnjaci u tehnici moći da projektuju brojna alternativna rešenja bez odstupanja od obima priloženih patentnih zahteva. U patentnim zahtevima, bilo koje pozivne oznake postavlјene između zagrada ne smeju se tumačiti kao ograničavajuće za patentni zahtev. Upotreba glagola „obuhvatati“ i njegovih konjugacija ne isklјučuje prisustvo elemenata ili koraka koji nisu navedeni u zahtevu. Član „a“ ili „an“ koji (u engleskom jeziku) prethodi elementu ne isklјučuje prisustvo većeg broja takvih elemenata. Na primer, izraz traka može, takođe, da se odnosi na veći broj traka. Pronalazak se može primeniti pomoću hardvera koji sadrži nekoliko različitih elemenata i pomoću odgovarajuće programiranog računara. U patentnim zahtevima za uređaj ili aparat koji nabrajaju više sredstava, nekoliko ovih sredstava može biti realizovano jednom i istom hardverskom jedinicom. Sama činjenica da se određene mere ponavlјaju u međusobno različitim zavisnim patentnim zahtevima ne ukazuje da kombinacija tih mera ne može da se koristi kao prednost.

[0110] Pronalazak se dalјe odnosi na uređaj koji sadrži jednu ili više karakterizujućih odlika opisanih u opisu i/ili prikazanih na priloženim crtežima. Pronalazak se dalјe odnosi na metodu ili proces koji obuhvata jednu ili više karakterizujućih odlika opisanih u opisu i/ili prikazanih na priloženim crtežima.

[0111] Različiti aspekti koji su razmatrani u ovom patentu mogu se kombinovati u cilјu obezbeđivanja dodatnih prednosti. Osim toga, neke od karakteristika mogu biti osnova za jednu ili više izdvojenih prijava.

Kratak opis crteža

[0112] Tehnička rešenja pronalaska će sada biti opisana, samo putem primera, sa upućivanjem na prateće shematske crteže u kojima odgovarajuće pozivne oznake naznačavaju odgovarajuće delove i u kojima:

Slike 1a-1j shematski prikazuju neke aspekte mogućih varijanti provodljive trake;

Slike 2a-2g shematski prikazuju neka tehnička rešenja sistema za prečišćavanje gasova;

Slike 3a-3c shematski prikazuju neka tehnička rešenja mogućih izolatora, kao što su čaure;

Slike 4a-4f shematski prikazuju neka tehnička rešenja i njihove varijante sistema za prečišćavanje gasova prema ovom pronalasku;

Slike 5a-5f shematski prikazuju neke primene sistema za prečišćavanje gasova prema ovom pronalasku;

Slike 6a-6c shematski prikazuju neke dodatne primene sistema za prečišćavanje gasova;

Slike 7a-7d shematski prikazuju neke druge varijante;

Slike 8a-8e vrlo šematski prikazuju neograničavajući broj primena; i

Slike 9a-9c šematski prikazuju neka dalјa tehnička rešenja.

[0113] Crteži nisu nužno u skali

Opis poželjnih tehničkih rešenja

[0114] Slike la-1j shematski prikazuju neograničavajući broj tehničkih rešenja provodljive trake, naznačene oznakom 310. Takođe su moguće i druge varijante.

[0115] Provodlјiva traka 310 ima uzdužnu ivicu 313 koja sadrži strukture 150 zuba. Strukture 150 zuba imaju vrhove 151 zuba sa najkraćim rastojanjima dt, kao što su odabrana iz raspona 0,5-1000 mm, posebno odabrana iz raspona 2- 200 mm. Stoga, vrhovi 151 zuba imaju najkraća rastojanja dt (između susednih ili najbližih vrhova 151 zuba) odabrana, na primer, u rasponu od 5-100 mm.

[0116] Provodlјiva traka 310 ima (prvu) uzdužnu ivicu 313 i, suprotno njoj postavljenu drugu uzdužnu ivicu 314. One definišu visinu H provodljive trake 310. Dalјe, provodljiva traka 310 obuhvata transverzalne ivice 312 (koji mogu biti navedene i kao glava i rep ili ivica glave i ivica repa, redom), postavlјene jedna naspram druge, koje mogu biti postavlјene paralelno jedna sa drugom, i koje definišu dužinu L provodljive trake 310. Dalјe, provodlјiva traka 310 sadrži treće uzdužne ivice 315 (ovde takođe je naznačeno kao uzdužna lica), koje mogu biti postavlјene paralelno i koje definišu širinu W provodljive trake 310.

[0117] Posebno, odnosi su H/L<1 i W/L<1. Dalјe, poželјno odnos H/W<1. U specifičnom tehničkom rešenju, odnosi su H/L<0,1, W/L<0,1, i H/W <0,5, kao što su rasponi 0,001-0,1 i 0,001-0,5, redom.

[0118] Naročito, transferzalna ivica 312, druga uzdužna ivica 314, i treće uzdužne ivice 315 su normalne međusobno.

[0119] Strukture 150 zuba imaju visine h1 struktura zuba, definisane razlikom visine između vrhova 151 zuba i dolina 152 između susednih struktura 150 zuba, izabranom u rasponu od 0,5-500 mm, poželјno u rasponu 1-200 mm. Dužina između dolina 152 zuba prve uzdužne ivice 313 i druge uzdužne ivice 314 je visina H provodlјive trake 310 (videti, takođe, gore). Oznaka 158 označava uzdužnu osu strukture zuba.

[0120] U jednom tehničkom rešenju, uzdužne ose 158 usmerene su u istom pravcu. U još jednom tehničkom rešenju, uzdužne ose 158 usmerene su u različitim pravcima (nije prikazano). Posebno, provodlјive trake 310 obuhvataju više podskupova struktura 150 zuba, gde uzdužne ose 158 unutar jedne podskupine su usmerene u jednom pravcu, ali gde su uzdužne ose 158 struktura 150 zuba različitih podskupova usmerene u različitim pravcima.

[0121] Kao što je prikazano na sl.1j, druga uzdužna ivica 314 može takođe da opciono sadrži strukture zuba.

[0122] Sl. 1b shematski prikazuje mogući presek provodljive trake 310, gde strukture 150 zuba mogu biti klinastog oblika, sa grebenom 159 klina paralelnim sa (prvom) uzdužnom ivicom 313 i drugom uzdužnom ivicom 314. Uzdužna osa 158 može biti pod pravim uglom u odnosu na greben 159. Pod pretpostavkom da su poprečne ivice 312 paralelne, i treće uzdužne ivice 315 paralelne, uzdužna osa 158 je paralelna sa poprečnim ivicama 312, i trećim uzdužnim ivicama 315.

[0123] Sl. 1c shematski prikazuje mogući presek provodljive trake 310, gde struktura 150 zuba može biti u obliku igle. Oznaka 157 označava površinu zuba. Imajte na umu da je ova površina zakrivlјena.

[0124] Uz upućivanje na slike 1a-1c, provodlјiva traka 310 može tako imati pravougaoni poprečni presek (kada ne uklјučuje strukture 150 zuba). Međutim, kao što je gore navedeno, provodlјiva traka može imati i druge vrste poprečnog preseka.

[0125] Sl.1d dalјe pokazuje oštrinu / uskost struktura 150 zuba. Unutar razdaljine d6 od vrha 151 zuba, oblast poprečnog preseka, označena oznakom 154 je mala, tj. površina poprečnog preseka je mala, na primer 10 mm<2>ili manje, posebno 2 mm<2>ili manje, unutar razdaljine d6 od najmanje 0,5 mm od vrha 151 zuba. Preko tog rastojanja d6, površina poprečnog preseka može da se poveća, ali prvih 0,5 mm vrha 151 zuba je usko. Ovaj uski deo može se označiti i kao gornji deo 153. Dakle, svaki poprečni presek (okomit na uzdužnu osu 158) unutar raspona d6 od vrha zuba može imati ovako mali poprečni presek. Ovo može pokazati oštrinu struktura 150 zuba.

[0126] Sl.1e shematski prikazuje strukturu zuba koja ima piramidalni oblik.

[0127] Slika 1f shematski prikazuje da unutar rastojanja d6 od vrha 151 zuba, vidi takođe gore, tangente 155 do površine 157 zuba imaju tangentni ugao θ. Unutar d6, tangentni ugao θ između tangenti 155 posebno je manji od 135°. Ovo se posebno može primeniti na strukture zuba sa kružnim poprečnim presekom (barem unutar rastojanja d6 od vrha 151 zuba). Dakle, posebno strukture 150 zuba imaju kupast oblik (opciono zakrivlјenog konusnog oblika, kao što je prikazano na slikama 1c, 1d i 1f).

[0128] SI.1g-1i shematski prikazuju neke varijante, sa kratkim najkraćim rastojanjima dt (slika 1g) i sa relativno većim najkraćim rastojanjima dt (slike 1h-1i). Na slikama 1g-1h, uzdužna ivica 313 je suštinski ravna, osim za strukture 150 zuba; na sl.1i, uzdužna ivica 313 ima zakrivlјenosti, sa oštrim strukturama 150 zuba.

[0129] Treba napomenuti da u varijanti, takođe, druga uzdužna ivica 314 može da sadrži strukture zuba. Ovo je shematski prikazano na slici 1j. strukture 150 zuba na drugoj uzdužnoj ivici će generalno biti podvrgnute istim opštim uslovima kao što je gore opisano. Međutim, specifične dimenzije struktura 150 zuba kao i njihova rastojanja mogu biti različiti za obe uzdužne ivice 313, 314. Dalјe, ovaj shematski crtež kao primer pokazuje da su strukture zuba postavljene jedna nasuprot drugoj na uzdužnim ivicama 313, 314, gde svaka struktura 150 zuba ima naspramnu strukturu 150 zuba na drugoj uzdužnoj ivici. Međutim, strukture zuba na uzdužnim ivicama 313, 314 takođe mogu biti raspoređene pomereno (ili premeštene) jedna u odnosu na drugu (sa premeštanjem nejednakim sa celim brojem puta dt). Imajte na umu da se izraz dt na najkraćem rastojanju odnosi na susedne strukture zuba na istoj uzdužnoj ivici. Na primer, u ovom shematski prikazanom tehničkom rešenju, najkraće rastojanje između vrhova 151 zuba na prvoj uzdužnoj osi može biti i veće od najkraćeg rastojanja između dva nasuprot postavlјena vrha 151 zuba na uzdužnim ivicama 313, 314, redom.

[0130] Slike 2a-2d shematski prikazuju tehnička rešenja gde strukture 150 zuba mogu biti usmerene u pravcu kontra elektrode 340. Ovo je poželјno tehničko rešenje, mada su i druge opcije moguće. Kao što se može videti na tim slikama, uzdužne ose 158 struktura zuba, kada se ispruže, „dodiruju“ kontra elektrodu 340. Na slici 2b, kontra elektroda 340 sadrži konkavni deo 341. Oznaka 330 odnosi se na generator napona. Oznaka 1340 označava da je kontra elektroda – kontra elektroda poput ploče. Otuda, oznaka 1340 označava takvu kontra elektrodu poput ploče, na primer ploču od nerđajućeg čelika (koja opciono može biti zakrivlјena, videti, takođe, dole). Na sl. 2a/2b gas, kao što je vazduh, može teći između provodlјive trake i kontra elektrode; gas, kao što je vazduh, može se voditi kroz sistem za prečišćavanje gasova, uz primenu jednosmernog napona od najmanje 10 kV na provodlјivu traku 310.

[0131] Sl. 2c shematski prikazuje varijantu sa strukturama 150 zuba na obe uzdužne ivice 313,314. Strukture zuba jedne od uzdužnih ivica 313, 314 može biti usmerena ka kontra elektrodi 340. Međutim, u jednom tehničkom rešenju, strukture 150 zuba uzdužne(ih) ivice(a) nije usmerena ka kontra elektrodi 340. Slika 2d shematski prikazuje jedno tehničko rešenje, gde se primenjuje više provodnih traka 310. U ovoj varijanti, provodljive trake 310 su postavljene od glave do repa i međusobno su u električnoj vezi. Zbog rasporeda od glave do repa, potreban je samo jedan električni spoj s jednom provodlјivom trakom 310. Dalјe, na primer, jedna od provodlјivih traka 310 ima strukture zuba sa obe strane trake. Imajte na umu da strukture zuba (jedne od uzdužnih ivica) stoga ne moraju nužno sve gledati na (najbližu) kontra elektrodu. Na primer, strelica 20 pokazuje prirodni ili indukovani protok gasa koji sadrži, na primer, sitne čestice prašine. Kada se primenjuje ovde navedeni napon, sitne čestice prašine, itd., mogu se usmeriti prema kontra elektrodi 340 i deponovati tamo. Na ovaj način, ova relativno jednostavna konfiguracija sistema 10 za prečišćavanje gasova može efikasno da smanji sadržaj sitne prašine u vazduhu ili toku gasa. U praktičnim eksperimentima nalazi se naslaga na kontra elektrodi i primećuju se relevantna smanjenja sitne prašine, itd. Kontra elektroda 1340 nalik ploči ovde sadrži prvo lice 1341 i drugo lice 1342, koja su paralelno konfigurisana.

[0132] Sl. 2c obuhvata kao primer jednu provodljivu traku 310, dok sl.2d (ali vidi takođe slike 4a-4f) shematski prikazuje tehničko rešenje koje uklјučuje veći broj provodlјivih traka 310. U nekim tehničkim rešenjima, ovde opisanim, žica(e) 310 za korona pražnjenje su konfigurisane paralelno sa kontra elektrodom 340. Na slici 2d, veći broj provodlјivih traka 310 obuhvata jedan podskup, gde su provodlјive trake 310 konfigurisane u cik-cak ili glava-rep konfiguraciji. Sl.2d (shematski) prikazuje cik-cak raspored, gde su u ovom shematski prikazanom tehničkom rešenju provodlјive trake u električnoj vezi jedna sa drugom (tj. susedne provodljive trake čine elektroprovodlјivu vezu).

[0133] Sl.2c-2g shematski prikazuju prve elektrode 310 koje mogu biti povezane (ali u električnoj izolaciji) na jednu ili više kontra elektroda 340 putem električnih izolatora 320 („izolatori“), kao što su čaure.

[0134] Na slikama 2c/2c gas, kao što je vazduh, može teći između provodlјive trake i kontra elektrode; gas, kao što je vazduh, može se voditi kroz (ili preko) sistema za prečišćavanje gasova, a istovremeno se na provodlјivu traku 310 primenjuje jednosmerni napon, poželјno najmanje 10 kV.

[0135] Sl.2e shematski prikazuje u osnovi isti raspored kao na sl.2c, ali sada sa strane.

[0136] Sl.2f i 2g shematski prikazuju tehničko rešenje sistema 10 za prečišćavanje gasova sa dve kontra elektrode 340 i provodlјivom trakom 310 smeštenom između. Rastojanje vrha 150 zuba do druge kontra elektrode (ili druge kontra elektrode) označeno je oznakom d2'. Vrednost d2' može biti jednaka d2 (slika 2f) ili može biti drugačija (slika 2g). Prostor ili zapremina između kontra elektroda označen je oznakom 106 (interni kanal).

[0137] Sistem 10 za prečišćavanje gasova prikazan na Sl.2f i 2g može biti deo izduženog kanala za gas. Zbog toga, na primer, provodlјive kontra elektrode sastoje se od prvog i drugog zida 201,202, redom, a takođe isprekidane linije označavaju opcionalne ivične zidove 103, 104. Izraz „koju čini zid“ i slični izrazi mogu se odnositi na činjenicu da zid može funkcionisati kao kontra elektroda, zid može imati kontra elektrodu na njemu, itd. Kontra elektroda na sl.2g na desnoj strani može opciono biti pokretna kontra elektroda, kao što je (deo) transportna traka (videti, takođe, dole).

[0138] Sl.3a-3c shematski prikazuju tehnička rešenja i njihove varijacije mogućeg izolatora, poput čaure 320. Izolatori, kao što su na sl.3a-3b imaju rastojanja cd puzanja. Izolator, kao što je čaura, sadrži naizmenično postavljene stalne delove 322 i nastavke 324. Generalno, to su strukture nalik disku, diskova koji imaju veći i manji poluprečnik, posebno što sve imaju centar kruga na uzdužnoj osi 1320 izolatora, kao što je čaura. Između dva susedna dela za produžavanje, stalni deo postavljen između ta dva susedna dela za produžavanje, formira šuplјinu između dva dela za produžavanje, pošto se stalni deo proteže manje od delova za produžavanje. Kako može doći do prlјanja unutar šuplјine, jedan ili više stalnih delova može sadržavati prolazne rupe 321 (vidi slike 3b-3c). To može, takođe, olakšati protok gasa kroz šuplјine i tako smanjiti zagađenje. Ovi otvori se mogu smatrati svojevrsnim prirodnim kanalima prečišćavanja. Jedan preostali deo može sadržavati jedan ili više kanala koji opciono ne mogu biti međusobno povezani. Prolazne rupe imaju generalno uzdužnu osu 1321 raspoređenu u ravnini stalnog dela. Posebno, uzdužna osa 1321 prolazne rupe je poželјno smeštena okomito na uzdužnu osu 1320 izolatora, kao što je čaura 320. Jedan ili više stalnih delova 322 mogu nezavisno da sadrže jednu ili više prolaznih rupa 321. Slika 3b shematski prikazuje varijantu sa primerom nekoliko stalnih diskova 322 koji imaju prolazne rupe. Međutim, takođe i svi stalni diskovi 322 mogu imati prolazne rupe, a raspored prolaznih rupa 321 može se razlikovati od prikazanih na shematskom crtežu 3b.

[0139] Sl.4a-4f shematski prikazuje tehničko rešenje sistema za prečišćavanje gasova prema ovom pronalasku i njegove varijante. Sistem za prečišćavanje gasova je naznačen oznakom 10 i sadrži izduženi kanal 100 za gas, jedinicu 200 za transport gasa i sistem 300 za korona pražnjenje.

[0140] Shematski crtež 4a predstavlјa prikaz poprečnog preseka u pravcu dužine izduženog kanala 100 za gas („pogled sa strane“); slika 4b je prikaz poprečnog preseka u ravni izduženog kanala 100 za gas („pogled odozgo“); Slika 4c je pogled spreda na izduženi kanal 100 za gas.

[0141] Izduženi kanal 100 za gas ima prvo lice 101 (koje može biti navedeno kao gornje lice), drugo lice 102 (koje može biti navedeno kao donje lice) suprotno od prvog lica 101 i ivica (ili ivičnih lica) 110. Izduženi kanal 100 za gas dalјe ima pravougaoni poprečni presek 105. Dve suprotne ivice 110 su dodatno označene oznakama 110a, odnosno 110b, redom. Izduženi kanal 100 za gas ima visinu h1 kanala („visina“ h1) i uzdužnu osu 1. Visina h1 kanala može, na primer, da bude u rasponu od 0,1-2 m, kao što je 0,2-1 m. Izduženi kanal 100 za gas ima dovod 103 kanala, za uvođenje gasa 20 i odvod 104 kanala, za ispuštanje prečišćenog gasa 21. Dužina, naznačena oznakom 11, izduženog kanala 100 za gas između dovoda 103 kanala i odvoda 104 kanala može, na primer, biti u rasponu od 0,2-100 m, kao što je 0,5-20 m, još naročito najmanje 1 m.

[0142] Zidovi su označeni kao prvi zid 201, koji ima prvu površinu 101, drugi zid 202, koji ima drugu površinu 102 i ivični zidovi 210, sa ivicama ili ivičnim površinama 110. Prva površina, ivične površine 110 i druga površina 102 obuhvataju unutrašnji kanal ili zapreminu 106 kanala.

[0143] Prvi zid 201, drugi zid 202 i ivični zidovi 210 su prvenstveno od nisko- ili ne-provodljivog materijala. U odnosu na kontra elektrode, njihova provodlјivost je poželјno najmanje 1000 puta niža ili čak najmanje 100.000 niža. Naravno, u rešenjima gde drugo lice 102 uklјučuje kontra elektrodu 340, provodlјivost bar dela drugog zida je visoka, jer bi trebalo da bude električno provodlјiva.

[0144] Kao što je gore navedeno, sistem 10 za prečišćavanje gasova dalјe sadrži jedinicu 200 za transport gasa. Jedinica 200 za transport gasa je konfigurisana za transport gasa 20 kroz izduženi kanal 100 za gas. Jedinica za transport gasa može biti izduvnik, rotator, ventilator, pumpa, itd.

[0145] Kao što je gore navedeno, sistem 10 za prečišćavanje gasova dalјe sadrži sistem 300 za korona pražnjenje. Ovaj sistem za korona pražnjenje uklјučuje kontra elektrodu 340 unutar izduženog kanala 100 za gas, odnosno barem delimično, ali generalno u celosti, konfigurisanu u okviru unutrašnjeg 106 izduženog kanala za gas. Kontra elektroda 340 konfigurisana je na rastojanju od prvog lica 101. Kontra elektroda 340 ima rastojanje d3 kontra elektrode do prvog lica 101, sa ovim shematski prikazanim tehničkim rešenjem 1⁄2h1 <d3≤h1. Prema tome, kada se gleda sa prvog lica 101, kontra elektroda je izvan sredine izduženog kanala 100 za gas („iza uzdužne ose“). Kontra elektroda je prema tome u jednom aspektu bliža drugoj površini 102 nego prvoj površini 101.

[0146] U jednom tehničkom rešenju, nije prikazano, druga površina 102 može da sadrži kontra elektrodu 340. U još jednom tehničkom rešenju, nije prikazano, kontra elektroda 340 može da formira drugu površinu 102. Dakle, d3 može biti jednako h1.

[0147] Rastojanje između kontra elektroda 340 i prve površine 102 je označeno sa oznakom d4. To rastojanje može biti nekoliko milimetara, mada, kao što je naznačeno u prethodnom stavu, d4, takođe, može biti nula kada druga površina 102 sadrži kontra elektrodu 340 ili konta elektroda 340 formira drugu površinu 102.

[0148] Sistem 10 za prečišćavanje gasova, tačnije sistem 300 za korona pražnjenje, dalјe obuhvata provodljive trake 310 u izduženom kanalu 100 za gas. Provodljive trake 310 imaju prvo rastojanje d1 do prvog lica 101 i drugo rastojanje d2, mereno od vrha 150 zuba, do kontra elektrode 304.

[0149] Kao i kontra elektrode 340, provodljiva traka 310 je prvenstveno postavlјena izvan uzdužne ose, gledano od prve površine 101. Dakle, za provodljivu traku primenjuje se u ovom shematski prikazanom tehničkom rešenju 1⁄2h1 <d1 <h1. Naravno, d1 ≠h1, jer bi u suprotnom provodljiva traka 310 bila u fizičkom kontaktu sa drugom površinom 102. Dalјe, za provodlјivu traku 310 primenjuje se d1/d2>1. Stoga je provodlјiva traka 310 bliža kontra elektrodi 340 nego prvoj površini 101. Zbog toga su u specifičnom tehničkom rešenju rastojanja od provodlјive trake (310) do svakog prvog lica (101) i ivica (ili ivičnih lica) veća od drugog rastojanja prema kontra elektrodi (340). Izgleda da naročito takva konfiguracija daje dobre rezultate prečišćavanja.

[0150] Poželјno, provodlјiva traka 310 konfigurisana je paralelno sa prvim licem 101, drugim licem 102, kao i ivicama 105. Drugim rečima, provodlјiva traka 310 konfigurisana je paralelno sa uzdužnom osom 1.

[0151] Sistem 10 za prečišćavanje gasova, tačnije sistem 300 za korona pražnjenje, dalјe sadrži generator 330 napona, naročito konfigurisan da primeni jednosmerni napon od najmanje 10 kV na provodljive trake 310. Dobri rezultati su dobijeni sa deblјinom (w) provodlјive trake 310 od oko 0,3 mm i napona koji se primenjuje u rasponu 20-35 kV.

[0152] Na sl.4a, kontra elektroda 340 može biti kontra elektroda slična ploči (što je dalјe ispod takođe naznačeno oznakom 1340). Ova elektroda u obliku ploče sadrži ovde prvo lice i drugo lice koja su (generalno) paralelno konfigurisana. Vidi, takođe, sl.2b (zakrivlјeni), 2c, 2d, 2e, 2f, 2g, gde kontra elektrode mogu biti provodlјive ploče. Međutim, u specifičnim tehničkim rešenjima, takođe se mogu primeniti žičane mreže, itd. kao kontra elektrode.

[0153] Sl. 4b shematski prikazuje istu konfiguraciju, ali sada u pogledu odozgo na poprečni presek. Imajte na umu da su primenjene u stvari dve provodljive trake 310, obe paralelne sa uzdužnom osom 1, koje su povezane povezujućim žicama 311. Te povezujuće žice 311 nisu obavezne. Umesto povezujućih žica 311 mogu se primeniti i provodlјive trake, vidi takođe sl.4c-4e. Sl.4b shematski prikazuje i varijantu, isprekidanim linijama, pri čemu je provodlјiva traka 310 beskrajna traka, koja okružuje dve ili više (u ovom shematski prikazanom tehničkom rešenju 4) čaura 320. Ova beskrajna provodlјiva traka sa strukturama zuba je naznačena oznakom 310', 311'. Prema tome, u jednom tehničkom rešenju, provodlјiva traka sa strukturama zuba je beskrajna traka, poželјno okružuje dva ili više izolatora, kao što su. Rastojanje(a) puzanja se, naravno, izračunava(ju) iz provodlјive trake.

[0154] Kao što će biti jasno stručnjaku u tehnici, alternativno samo jedna provodljiva traka 310 može se primeniti, ili više od dve provodljive trake 310 mogu se primeniti. Naročito je rastojanje d5 između provodlјivih traka najmanje 20 cm (kao što je gore naznačeno, međusobno najmanje rastojanje između dve paralelno postavlјene provodljive trake je poželјno najmanje 200 mm), naročito najmanje 30 cm, još bolјe najmanje 40 centimetara. Ivični zidovi 210 imaju ivična lica, koja su označena sa prvo ivično lice 110a i drugo ivično lice 110b. Razmak između ivičnih lica (tj. 110a i 110b) je označen širinom w. Stoga se na širinu od 20 cm ili više može naneti provodlјiva traka 310. Dalje, više od jedne provodljive trake 310 može biti postavlјeno jedna iza druge, na primer kada je izduženi kanal 100 za gas dugačak. Dužina 11 kanala može, na primer, biti u rasponu od 1-50 m. Na primer, u takvom kanalu 20 provodljive trake 310 mogu biti postavljene jedna između druge, sa uzdužnim rastojanjem jedna od druge, na primer, najmanje 20 cm, kao što je najmanje 40 cm (naročito takođe jednako d5).

[0155] Na sl.4b, oznaka 2 označava središnju liniju izduženog kanala 100 za gas. Pozivna oznaka 12 označava rastojanje od provodljive trake 310 do ivične površine (najbliže) ivice 110. Poželјno, 12>d2, mada su moguće i druge konfiguracije.

[0156] Sl. 4b shematski opisuje konfiguraciju gde su provodljive trake 310 spojene putem povezujućih žica 311 (koje su takođe električno provodlјive). Kada postupak pronalaska dalјe obuhvata primenu električne struje od najmanje 5 µA, kao što je najmanje 8 µA, tačnije najmanje 10 µA, po metru provodlјive trake 310, i provodlјive trake su povezane sa povezujućom žicom, dužinu u metrima čitavog provodlјivog kola treba koristiti kao dužinu. Prema tome, pronalazak u ovom tehničkom rešenju može, takođe, da obuhvata primenu električne struje od najmanje 5 µA, kao što je najmanje 8 µA, tačnije najmanje 10 µA, po metru provodlјive trake 310 (u ovom tehničkom rešenju dužina u metrima prve provodlјive trake 310a i druge provodljive trake 310b). Sl. 4b i takođe sl. 4e, tehnička rešenja gde je(su) provodljiva(e) traka(e) 310 konfigurisana(e) paralelno sa ivičnim licima (npr.110a i 110B).

[0157] Sl. 4c šematski prikazuje drugi poprečni presek. Iz ovog crteža se vidi da izduženi kanal 100 za gas ima pravougaoni poprečni presek. Ovde se misli na poprečni presek okomit na uzdužnu osu 1. Ove slike pokazuju da je rastojanje od provodljive trake 310 do najbližeg lica 110, naznačeno sa 12, veće od d2. Takođe je rastojanje d1 provodljive trake 310 do prvog lica 101 duže od d2. To se pokazuje i prikazom poluprečnika r1. Pogotovo, kada je poluprečnik r1 = d2, po mogućnosti nijedan drugi element jedinice za transport gasa (osim opcionalne povezujuće žice i izolatora 320), nije prisutan unutar tog poluprečnika, ali je udalјeniji od r1 (= d2).

[0158] Sl. 4c shematski prikazuje specifičnu varijantu, gde se primenjuje beskrajna transportna traka 400. Transportna traka 400 sadrži traku 401. Transportna traka 400 je podešena tako da pokreće traku 401 ili barem njen deo kroz izduženi kanal 100 za gas. Dalјe, traka 401 je konfigurisana kao kontra elektroda 340 ili sadrži kontra elektrodu 340. Transportna traka (ili pokretna traka) se uglavnom sastoji od dva ili više kotura, sa neprekidnom petlјom materijala („trakom“) koja se okreće oko njih. Izraz „beskrajan“ koristi se kako bi se označio da je traka u neprekidnoj petlјi ili rotaciji (oko dva ili više kotura). Na primer, traka 401 može da sadrži delove od nerđajućeg čelika.

[0159] Sl. 4d shematski prikazuje 3D izgled rešenja izduženog kanala 100 za gas, opet sa transportnom trakom 400. Transportna traka 400 je konfigurisana da ima gornji deo trake 401 koji prolazi unutar izduženog kanala 100 za gas i donji deo trake 401 koji izlazi van izduženog kanala za gas. Fina prašina i/ili druge čestice, poput klica, koje se talože na kontra elektrodi, talože se na traku 401, na taj način takođe napuštaju izduženi kanal 100 za gas i mogu se ukloniti sa trake 401 izvan izduženog kanala 100 za gas. U određenom tehničkom rešenju, transportna traka 400 može biti konfigurisana da pokreće svoju traku 401 unutar kontra struje izduženog kanala za gas sa protokom gasa. Ovo može doprineti turbulenciji. Poželјna je turbulencija kako bi se maksimiziralo taloženje čestica, poput sitne prašine i/ili mikroba.

[0160] Treba napomenuti da na sl.4a-4f se primenjuje niz provodljivih traka 310, od kojih su dve smeštene paralelno sa ivičnim zidovima 210, a dve su postavlјene okomito na ivične zidove 210.

4 šematski prikazane provodljive trake 310 mogu biti u fizičkoj vezi jedna sa drugom, ili mogu, u suprotnom, biti međusobno električno povezane.

[0161] Sl. 4e shematski prikazuje tehniku sistema 10 za prečišćavanje gasova. Oznaka 250 se odnosi na žičanu mrežu koja se može primeniti na odvodu 104, na primer za zaštitu. Oznaka 260 odnosi se na prijemni deo, koji može primiti deponovane čestice koje su strugane sa trake 401, a oznaka 270 odnosi se na prednju ploču.

[0162] Druga vrsta produženih kanala 100 za gas može se, međutim takođe primeniti, poput kanala za gas sa okruglim (poprečnim presekom) ili ovalnim (poprečnim presekom). Poželјno je da rastojanje između provodljive trake i kontra elektrode bude kraće od rastojanja između provodlјive trake i bilo kojeg drugog elektroprovodlјivog ili uzemlјenog elementa.

[0163] Slika 4f shematski prikazuje varijantu koja je u osnovi ista kao i gornji sistem za prečišćavanje gasova, međutim, u ovom slučaju provodljive trake 310 sa strukturama 150 zuba na obe uzdužne ivice 313, 314.

[0164] Treba napomenuti da u gornjim realizacijama strukture 150 zuba nisu nužno sve iste za svaki deo provodljive trake 310. Dalјe, jedna ili više struktura zuba može da bude usmerene u drugim pravcima u odnosu na shematski prikazane.

[0165] Slike 5a-5d shematski prikazuju tehnička rešenja u kojima je smeštaj 50 opremlјen sistemom 10 za prečišćavanje gasova iz ovog pronalaska. Na primer, gas, kao što je vazduh, iz smeštaja može se isprazniti iz smeštaja 50 preko sistema za prečišćavanje gasova. Prečišćeni gas 21 tada se može ispustiti (slika 5a). Međutim, sistem 10 za prečišćavanje gasova takođe se može primeniti za prečišćavanje gasa 20 iz smeštaja i povratak prečišćenog gasa 21 u smeštaj 50. Slika 5e shematski prikazuje tehničko rešenje smeštaja 50, uklјučujući sistem 10 za prečišćavanje gasova, na primer za čišćenje vazduha.

[0166] Sl. 5c shematski prikazuje primenu sistema 10 za prečišćavanje gasova, uklјučujući povratak 15 gasa. Na ovaj način, prečišćavanje može čak biti povećano. Povratak 15 se može koristiti za cirkulaciju barem dela prečišćenog gasa nazad u sistem 10 za prečišćavanje gasova.

[0167] Sl.5d prikazuje naredno tehničko rešenje smeštaja 50, koji može biti garaža, ali može biti i šupa. Ovde je ispod grebena krova postavlјen sistem 10 za prečišćavanje gasova. Zbog prirodne konvekcije ili zbog ventilacije, gas unutar smeštaja prolazi duž sistema 10 za prečišćavanje gasova, a čestice poput prašine, itd., mogu se taložiti na kontra elektrodi 340.

[0168] Treba napomenuti da u ovom primeru, ponovo sistem za prečišćavanje gasova je primenjen sa kontra elektrodom 340 između dve elektrode 310. Ovde je kontra elektroda 340 ponovo ploča 1340, sa dva (suprotno postavljena) lica 1341 i 1342, redom. Naslaga će se formirati na tim licima tokom rada sistema 10 za prečišćavanje gasova. Elektrode 310 mogu pojedinačno biti trake sa strukturama zuba, bilo na jednoj uzdužnoj ivici ili na obe uzdužne ivice.

[0169] Dalјe, u ovom shematski prikazanom tehničkom rešenju, opciono jedna ili više jedinica 200 za transport gasa može da se primeni. Na taj način, može se uvesti sveži vazduh 22 i stvoriti protok gasa unutar smeštaja. Protok gasa je označen strelicama.

[0170] Sl.5e i 5f shematski prikazuju neka dalјa tehnička rešenja. Sl.5e prikazuje tehničko rešenje u kome sistem za prečišćavanje gasova može biti povezan kao jedinica za smeštaj 50, slično shematskom crtežu 5a. Sl. 5f je slična slici 5d, ali sa nekim dalјim varijantama. Ovde su postavljene dodatne kontra elektrode 340, koje između kojih je postavlјena kombinacija kontra elektrode 340 i provodlјivih traka 310 sa obe strane centralno postavlјene kontra elektrode 340. Sada, naslaga se može formirati na sve tri kontra elektrode. Uopšteno, sve kontra elektrode imaju isti potencijal tokom rada sistema i poželјno su uzemlјene.

[0171] Slike 5e i 5f dalјe shematski prikazuju dalјu varijantu, uklјučujući (opciono) ovlaživač ili atomizer 160 tečnosti. Takav izborni ovlaživač ili atomizer 160 tečnosti, koji može biti naveden kao raspršivač, konfigurisan je za generisanje izmaglice tečnih kaplјica, posebno izmaglice vodene tečnosti. Ovo se može koristiti za uklanjanje (rastvaranje) mogućih gasova, naročito amonijaka u smeštaju u kojem borave životinje. Zbog električnog polјa tokom rada sistema za prečišćavanje gasova, kaplјice se talože na kontra elektrodi(ama) 340. Dakle, na donjem kraju kontra elektrode(a) 340 može se postaviti sredstvo za skuplјanje tečnosti, npr. kao oluci 140. Imajte na umu da tečnost može da sadrži i čestice, poput čestica prašine.

[0172] Sl 6a-6c shematski prikazuju sklop 1010 za hvatanje čestica, koji sadrži sistem 10 za prečišćavanje gasova, gde je deo sistema za prečišćavanje gasova eventualno integrisan u ulični mobilijar 1000. U tim crtežima, tunel 1060 sa zidom 1064 tunela je prikazan, kao i put 1025 kroz tunel 1060. Na primer, sistem 10 za prečišćavanje gasova, posebno kontra elektroda, može biti pričvršćen na zid 10 tunela, vidi sl. 6a. Sl. 6b shematski prikazuje tehničko rešenje, gde je primenjena jedinica kao što je prikazana na slikama 4a-4e ili 7a.

[0173] Sl. 6 shematski prikazuje istu varijantu kao što je prikazano na slici 6a, međutim sada sa konfiguracijom koja je shematski prikazana na sl.2c, tj. provodljiva traka 310 pričvršćena na kontra elektrodu 340 (ali u njenoj električnoj izolaciji). Dalјe, ovde za razliku od sl.2c, kontra elektroda 340 je zakrivlјena (kao na slici 2b).

[0174] Sl.7a shematski prikazuje tehničko rešenje gde umesto provodljivih traka 310, provodljive žice 310b se primenjuju, sa izolatorima, kao što je 320 kao što je definisano u jednom od poželјnih tehničkih rešenja. Sve gore opisane realizacije mogu se primeniti, ali sada su primenjene žice. Slike 7b-7c shematski prikazuju slične varijante, na slici 7b bez kanala, analogno slici 6a, i na slici 7c, sa kanalom, analogno sl.6b, sa umesto provodljivih traka 310, ponovo primenjenim provodljivim žicama 310b, sa izolatorima, kao što je 320 kako je definisano u jednom od poželјnih tehničkih rešenja. Žica se može sastojati od materijala koji je gore naveden ili može sadržavati volfram.

[0175] Sl.7d shematski prikazuje alternativnu provodljivu traku (310) sa uzdužnom ivicom (313) koja sadrži uzdužnu strukturu (150) zuba gde struktura (150) zuba ima vrh (151) zuba. Struktura zuba može imati greben 159 duž znatnog dela dužine L provodlјive trake, kao što je preko 80-100% dužine L.

[0176] Sistem za prečišćavanja gasova može dalјe da sadrži kontrolnu jedinicu (nije opisana), konfigurisanu za kontrolu sistema korona pražnjenja, posebno generator napona, kao i jedinicu za transport gasa.

[0177] Slike 8a-8e vrlo shematski prikazuju neograničavajući broj primena. Oznaka 3000 označava primenu. Ova primena može, na primer, biti mobilna primena 3100, kao što je shematski prikazano na slikama 8b (kao primer broda) i 8c (na primer, vrlo shematski nacrtano vozilo za čišćenje ulica ili građevinsko vozilo za, na primer, nanošenje asfalta). Slike 8a, 8b i 8d shematski prikazuju varijante gde aplikacija sadrži motor 3010, naročito motor na bazi uglјovodonika koji emituje izduvni gas, naznačen oznakom 3011. Nizvodno postavljeni sistem 10 za prečišćavanje gasova, konfigurisan za prečišćavanje barem dela izduvnih gasova motora 3011 je uklјučen u primenu 3000. Može se dobiti prečišćeni gas 21. Slike 8c, 8d i 8f shematski, takođe, pokazuju i druge primene, koje definicijom njihove upotrebe mogu da stvaraju male čestice. Sl. je opšta slika, gde primena 3000 može biti bilo koja primena, poput uličnog čistača (videti, takođe, sliku 8d) ili mesto pretovara (videti, takođe, sliku 8e) čestičnih proizvoda u rasutom stanju kao što su kukuruz, žito, voće, orašasti plodovi, krompir, brašno, pesak, ruda, povrće, itd. Sl.8d pokazuje primenu gde se zbog motora i/ili zbog njegove primene mogu stvarati sitne čestice, kao što je čišćenje ulica, nanošenje asfalta, itd. Sl. 8e prikazuje tehničko rešenje mesta za pretovar, gde se, takođe, mogu stvoriti sitne čestice, naznačene oznakom 120, koje se mogu ukloniti sistemom 10 za prečišćavanje gasova. Dalјe se upućuje na slike 5a-5f, 6a-6c, 7a-7d za ostale primene, koje generalno mogu da budu simbolizovane - između ostalog - shematskim crtežima 8a i 8c.

[0178] Naročito slike 8b i 8d shematski prikazuju tehnička rešenja motornog vozila, koja sadrže sistem za prečišćavanje gasova konfigurisan za prečišćavanje izduvnih gasova motornog vozila, gde sistem (10) za prečišćavanje gasova sadrži sistem za korona pražnjenje, a sistem za korona pražnjenje sadrži: (a) provodlјivu traku sa uzdužnim ivicama, gde jedna ili više uzdužnih ivica sadrže strukture zuba, gde strukture zuba na jednoj ili više uzdužnih ivica (313, 314) imaju vrhove zuba sa najkraćim rastojanjima odabranim u rasponu od 2-200 mm, (b) kontra elektrodu i (c) generator napona konfigurisan za primenu jednosmernog napona od najmanje 10 kV na provodlјivu traku. Sistem za prečišćavanje gasova, kao što je shematski prikazan na sl.2f-2g, 4a-4f, (7a), 9a-9b ili njegovi elementi se mogu primeniti. Dalјe se upućuje na specifična tehnička rešenja koja se takođe mogu primeniti, kao što su shematski prikazana na sl.2d, 9a i 9c.

[0179] Sl. 9a shematski prikazuje dalјu primenu 3000. Sistem 10 za prečišćavanje gasova je prikazan, koji je konfigurisan da prima gas 20 koji treba da bude prečišćen. Gas 20 može, na primer, da bude proizveden uličnim čistačem, posebno izduvnim sistemom usisivača takvih uličnih čistača. Takva primena je konfigurisana za čišćenje ulica, a materijal se uklanja sa ulice usisnim sistemom. Usisni sistem proizvodi izduvni gas (usisnog sistema) koji sadrži sitnu prašinu, itd. Sistem 10 za prečišćavanje gasova može da smanji količinu sitne prašine u pomenutom gasu 20. U ovom tehničkom rešenju sistema 10 za prečišćavanje gasova - koji nije naročito ograničen na ovu primenu 3000 primenjuje se izduženi kanal 100 za gas koji je presavijen. To može uštedeti prostor i svejedno stvoriti (dugački) izduženi kanal 100 za gas. Zidovi mogu da sadrže kontra elektrode 340, a u ovom tehničkom rešenju, deo izduženog kanala 100 za gas nalazi se na jednoj strani jedne od kontra elektroda 340, i nizvodni deo izduženog kanala za gas je na suprotnoj strani od pomenute jedne od kontra elektroda 340. Ovde se kontra elektroda 340 u sredini koristi za izduživanje kanala za gas. Zapravo, ovo bi se moglo posmatrati kao svojevrsna (elektroprovodlјiva) pregrada. U jednom delu izduženog kanala 100 za gas (na jednoj strani srednje kontra elektrode) smeštena je prva provodlјiva traka 310a, a na drugom delu izduženog kanal 100 za gas (na drugoj strani srednje kontra elektrode), postavlјena je druga provodljiva traka 310b.

[0180] Stoga, i u ovom tehničkom rešenju, sistem 10 za prečišćavanje gasova sadrži provodljive trake 310 (svaku) sa uzdužnim ivicom koja sadrži strukture zuba, gde strukture zuba imaju vrhove zuba sa najkraćim rastojanjima (između vrhova zuba (na istoj ivici trake)) odabranim u rasponu od 0,5-1000 mm, posebno odabranim u rasponu od 2-200 mm, i (b) kontra elektrodu („drugu elektrodu“) 340. Sistem 10 za prečišćavanje gasova dalјe sadrži (c) generator napona konfigurisan za primenu jednosmernog napona od najmanje 5 kV, naročito najmanje 10 kV, na provodlјivu traku. Ovaj generator nije odvojeno prikazan na ovom i dalјim (i prethodnim) shematskim crtežima.

[0181] Sl.9b shematski prikazuje varijantu u odnosu na tehničko rešenje shematski prikazano na sl. 9a. Jedna opciona razlika je činjenica da su izolatori, kao što su sa provodljivim trakama 310, pričvršćeni na jednu kontra elektrodu. Sledeća opciona varijanta je da su provodljive trake, ovde prva provodlјiva traka 310a i druga provodljiva traka 310b, postavlјene jedna u odnosu na drugu pod uglom koji nije nula. Na sl.9a, provodljive trake su poravnate paralelno (sa uglom između njih od 0°), dok na sl.9b imaju zajednički ugao od 90°. Dva ili više različitih rasporeda dve ili više provodljivih traka mogu biti posebno korisna za smanjenje sadržaja sitne prašine u gasu 20. Primena 3000 može ponovo biti ulični čistač, mada se ova konfiguracija sistema 10 za prečišćavanje gasova može, takođe, primeniti i za u druge svrhe ili za druge primene.

[0182] Sl. 9c shematski prikazuje dalјe tehničko rešenje, jedne (izdužene) postavke provodljive trake 310, koja može biti presavijena duga provodljiva traka ili veći broj provodljivih traka koje su raspoređene glava-rep i u elektroprovodljivoj postavci jedna u odnosu na drugu. Takav raspored se može primeniti u takvim uličnim čistačima, ali i u drugim primenama opisanim i/ili gore predstavljenim.

Eksperimenti

[0183] Uporedna merenja su izvršena na žici i trakama prema ovom pronalasku. Fina prašina PM10 je merena u kanalu pravougaonog oblika, sa brzinom protoka od 4,7 m/s. Dužina provodljivih traka ili žice bila je 4,55 m. Kontra elektroda, aluminijum, imala je površinu 2,9 m<2>; napon je bio preko 32 kV.

[0184] Sledeći rezultati dobijeni su:

[0185] Stoga, sa manjom potrošnjom struje, smanjenje može biti visoko ili čak više.

[0186] Traka sa strukturama zuba, takođe, može biti označena kao traka za tačkasto pražnjenje. Čini se da je traka tačkastog pražnjenja robusna, robusnija od rešenja iz stanja tehnike koja su poznata pronalazačima. Dalјe, posebno kada je barem deo ukupnog broja struktura zuba usmeren u pravcu kontra elektrode, potrošnja energije može biti manja nego na primer kada se koristi samo „obična“ žičana elektroda. Traka tačkastog pražnjenja može biti prilično neosetlјiva na vibracije, bolјa od rešenja sa samo žičanom elektrodom ili samo iglama. Dalјe, kontra elektroda (i traka za tačkasto pražnjenje) mogu se lako očistiti, kao sa uređajem za pranje pod visokim pritiskom. Pored toga, možda neće biti potreban zaštitni sloj, iako se može primeniti. Traka za tačkasto pražnjenje sa strukturama zuba na obe uzdužne ivice ima još manju potrošnju energije i još bolјe smanjenje od identične trake za tačkasto pražnjenje sa strukturama zuba na samo jednoj uzdužnoj ivici.

[0187] Izvršen je dalјi eksperiment, gde je provodlјiva traka sa strukturama zuba na jednoj uzdužnoj strani upoređena sa provodlјivom trakom sa strukturama zuba na obe uzdužne ivice. Napon primenjen na traci bio je 35 kV.

[0188] Dodatni eksperiment je sproveden sa elektrodama koje su prvog tipa, sa zupcima na obe strane, sa razmakom 25 mm između vrhova zuba. Dužina trake elektrode bila je 1,2 m. Takođe je primenjena druga elektroda, koja je imala 3 paralelno postavlјene trake elektroda od po 1,2 m, ali sa istim zupcima. Ova dva seta elektroda su konfigurisana u kanalu, pri čemu je druga elektroda smeštena nizvodno od prve elektrode (analogno slici 9b).

[0189] Trake su raspoređene jedna prema drugoj u jednom kanalu, a gas kroz kanal za gas ima protok gasa od 10.000 m<3>/h. Fina prašina je merena sa obe elektrode isključeno, sa samo prvom elektrodom na (34 kV), i sa obe prvom (34 kV) i sa drugom elektrodom na (35 kV). Oznaka „HV“ znači „visoki napon“. Rezultati su navedeni u tabeli ispod:

[0190] Srednje smanjenje od 55% bilo je moguće u ovom čak neoptimizovanom sistemu. Shvatajući da, na primer, mašine za čišćenje automobila nemaju reduktore sitne prašine, primena sistema za prečišćavanje gasova, koji se lako može integrisati u uređaj za čišćenje automobila, može smanjiti sitnu prašinu za najmanje 50%, ali veća smanjenja izgledaju izvodlјivo. To može doprineti javnom zdravlju.

Uporedni primer

[0191] Sistem za prečišćavanje gasova kao što je shematski prikazano na sl.4a je testiran sa različitim brzinama protoka gasa (bez povratka gasa). Smanjenje sitne prašine je iznad 50% sa brzinama protoka u rasponu 0,5-15 m/s, čak i u rasponu 5-15 m/s, čak i pri brzinama gasa u rasponu od 10-15 m/s. Ova redukcija sitne prašine je mnogo veća nego u poznatim sistemima ili poznatim iz alternativnih sistema koji se zasnivaju na elektrostatičkim taložnicima. Posebno, pronalazak se može razlikovati od postojećih elektrostatičkih taložnika jer sistem za prečišćavanje gasova stvara autonomni „električni vetar“ u ovom pronalasku umesto dodatnog pojačanog vetra koji je potreban u elektrostatičkim taložnicima. Dalјe, ovaj pronalazak ne stvara samo koronsko pražnjenje i jonizaciju, već i indukovane jednoobrazne naboje molekula i čestične materije kako bi se podstakao „električni vetar“ kao suštinski deo delovanja ove inovacije.

Claims

Patentni zahtevi

1. Sistem (10) za prečišćavanje gasova koji sadrži sistem (300) za korona pražnjenje, sistem (300) za korona pražnjenje koji sadrži:

a. provodlјivu traku (310) sa uzdužnim ivicama (313, 314), gde jedna ili više uzdužnih ivica (313, 314) sadrži strukture (150) zuba, gde strukture (150) zuba na jednoj ili više uzdužnih ivica (313, 314) imaju vrhove (151) zuba sa najkraćim rastojanjima (dt) odabranim u rasponu od 2-200 mm;

b. kontra elektrodu (340); i

c. generator (330) napona konfiguriran za primenu DC (jednosmernog) napona od najmanje 10 kV na provodlјivu traku (310);

gde sistem (10) za prečišćavanje gasova sadrži veći broj navedenih provodljivih traka (310), pri čemu sistem (10) za prečišćavanje gasova dalјe sadrži kanal za gas koji sadrži navedeni veći broj provodljivih traka (310) i navedenu kontra elektrodu (340), naznačen time što su provodlјive trake (310) raspoređene u cik-cak strukturi.

2. Sistem (10) za prečišćavanje gasova prema patentnom zahtevu 1, gde je provodlјiva traka (310) pričvršćena za jedan ili više izolatora (34), pri čemu svaki izolator (34) ima dužinu (cd) puzanja, pri čemu je dužina (cd) puzanja konfigurisana da bude najmanje 5 mm dužina (cd) puzanja po kV DC (jednosmernog) napona, posebno najmanje 10 mm dužina (cd) puzanja po kV jednosmernog napona.

3. Sistem (10) za prečišćavanje gasova prema patentnom zahtevu 1, gde strukture (150) zuba imaju visine (h1) struktura zuba, definisane razlikom u visini vrhova (151) zuba i dolina (152) između susednin struktura (150) zuba, izabranom iz raspona od 0,5-500 mm, gde strukture (150) zuba imaju odnos između najkraćih rastojanja (dt) i visine (h1) strukture zuba izabran iz raspona od 0,5-1000, pri čemu je kontra elektroda (340) uzemlјena i pri čemu je provodljiva traka (310) pričvršćena za jedan ili više izolatora (34), gde svaki izolator (34) ima dužinu (cd) puzanja, pri čemu je dužina (cd) puzanja podešena da bude najmanje 5 mm dužina (cd) puzanja po kV jednosmernog napona; gde provodljiva traka (310) ima deblјinu (W) u rasponu od 0,1-10 mm, naročito u rasponu od 0,1 do 5 mm.

4. Sistem (10) za prečišćavanje gasova prema bilo kom od patentnih zahteva 1-2, gde je kontra elektroda (340) negativno naelektrisana.

5. Sistem (10) za prečišćavanje gasova prema bilo kom od patentnih zahteva 1-4, gde su strukture (150) zuba jedne od uzdužnih ivica (313, 314) usmerene u pravcu kontra elektrode (340); gde kontra elektroda (340) sadrži konkavni deo (341).

6. Sistem (10) za prečišćavanje gasova prema bilo kom od patentnih zahteva 1-5, gde je generator (330) napona konfigurisan da primenjuje električnu struju u rasponu od 0,2-100 µA po strukturi (150) zuba.

7. Sistem (10) za prečišćavanje gasova prema bilo kom od patentnih zahteva 1-6, gde je kontra elektroda (340) deo trake (401) transportne trake (400), pri čemu transportna traka (400) je konfigurisana za pokretanje trake (401) kroz izduženi kanal (100) za gas.

8. Sistem (10) za prečišćavanje gasova prema bilo kom od patentnih zahteva 1-7, koji dalјe obuhvata sistem (15) povratka gasa, konfigurisan da recirkulira barem deo gasa kroz izduženi kanal (100) za gas; gde sistem (10) za prečišćavanje gasova dalјe sadrži jedinicu (200) za transport gasa konfigurisanu za transport gasa kroz izduženi kanal (100) za gas, gde je jedinica (200) za transport gasa konfigurisana za transport izduvnog gasa brzinom protoka u rasponu 2,5-25 m/s.

9. Sistem (10) za prečišćavanje gasova prema bilo kom od patentnih zahteva 1-6, koji sadrži raspored kontra elektrode nalik ploči i provodlјive trake koja je pričvršćena na kontra elektrodu nalik ploči sa jednim ili više izolatora između.

10. Motorno vozilo, koje sadrži sistem za prečišćavanje gasova prema bilo kom od prethodnih patentnih zahteva, konfigurisan za prečišćavanje izduvnog gasa motornog vozila.

11. Motorno vozilo prema patentnom zahtevu 10, gde je motorno vozilo izabrano iz grupe koja se sastoji od mopeda, motora, automobila, kamiona, vagona, voza, plovila, broda, čamca i uličnog čistača koje sadrži sistem za prečišćavanje gasa konfigurisan za prečišćavanje izduvnog gasa iz usisnog sistema uličnog čistača.

12. Motorno vozilo prema bilo kom od patentnih zahteva 10-11, koje dalјe sadrži jedinicu za transport gasa kao što je definisana u patentnom zahtevu 8, konfigurisanu za transport izduvnog gasa kroz kanal za gas koji sadrži navedenu provodlјivu traku i navedenu kontra elektrodu, gde je jedinica za transport gasa konfigurisana za transport izduvnog gasa brzinom protoka u rasponu od 2,5-25 m/s.

13. Motorno vozilo prema bilo kom od patentnih zahteva 10-12, gde je motorno vozilo konfigurisano da omogućava protok izduvnog gasa kroz kanal za gas za prečišćavanje navedenog izduvnog gasa.

14. Smeštaj (50), izabran iz grupe koja se sastoji od šupe, štale, staje, obora i farme živine, koji dalјe obuhvata sistem za prečišćavanje gasova prema bilo kom od patentnih zahteva 1-9 za prečišćavanje vazduha iz smeštaja.

15. Sklop (1010) za hvatanje čestica za uklanjanje jednog ili više od bakterija, virusa, spora, glјivica i parazita iz sitne prašine, posebno bakterija, virusa i glјivica, iz gasa, pri čemu sklop (1010) za hvatanje čestica sadrži sistem (10) za prečišćavanje gasova prema bilo kom od patentnih zahteva 1-9, gde je barem deo sistema (10) za prečišćavanje gasova deo ili integrisan u objekat koji sadrži ulični mobilijar (1000), na primer, zvučnu barijeru (2000), prepreku (2020) za sprećavanje sudara, zid (1064) tunela, saobraćajni znak, sistem (2040) saobraćajnih informacija, uličnu svetiljku (2010) ili semafor (2030).

16. Metoda za prečišćavanje gasa koja obuhvata vođenje navedenog gasa kroz sistem za prečišćavanje gasa prema bilo kom od patentnih zahteva 1-15, uz primenu jednosmernog napona od najmanje 10 kV na provodlјivu traku (310).

17. Metoda prema patentnom zahtevu 16, gde gas sadrži izduvni gas motornog vozila; gde je motorno vozilo izabrano iz grupe koja se sastoji od mopeda, motora, automobila, kamiona, vagona, voza, plovila, broda, čamca i čistača ulica.

18. Metoda prema bilo kom od patentnih zahteva 16-17 za prečišćavanje vazduha smeštaja (50), izabranog iz grupe koja se sastoji od šupe, štale, staje, obora i farme živine, koja obuhvata vođenje gasa iz smeštaja kroz sistem za prečišćavanje gasa uz primenu jednosmernog napona od najmanje 10 kV na provodlјivu traku (310).

19. Metoda prema bilo kom od patentnih zahteva 16-18, koja obuhvata primenu jednosmernog napona od najmanje 20 kV na provodlјivu traku (310); gde je provodlјiva traka (310) konfigurisana kao pozitivna elektroda i gde je kontra elektroda (340) uzemlјena; metoda koja dalјe obuhvata primenu električne struje od najmanje 0,2 µA po strukturi zuba i primenu stacionarnog električnog polјa između provodlјive trake (310) i kontra elektrode (340) u rasponu od 2-100 kV/m.

20. Metoda prema bilo kom od patentnih zahteva 16-19, koja dalјe obuhvata transport gasa kroz kanal za gas koji sadrži navedenu provodlјivu traku i navedenu kontra elektrodu sa brzinom protoka u rasponu 2,5-25 m/s.