RS60905B1 - Medicinski uređaj za doziranje sa aksijalno proširivim pogonskim elementom - Google Patents

Description

Opis

STANJE TEHNIKE

[0001] Ovaj se pronalazak odnosi na medicinski uređaj za doziranje kao što su uređaji za injekcije.

[0002] Uobičajeni uređaji za injekcije se često koriste za ubrizgavanje leka pacijentu.

[0003] Na primer, olovke za ubrizgavanje koje primaju uloške za jednokratnu upotrebu koje sadrže insulin i često ih koriste pacijenti koji su dijabetičari. Takve olovke generalno obuhvataju izduženi štap koji deluje na klip unutar tog uloška. Kako štap pomera klip unapred, lek unutar uloška se isporučuje kroz iglu i u pacijenta.

[0004] Štap mora da štrči prema spolja iz uloška da bi spregnuo pogonski mehanizam unutar olovke kroz proces brizganja uključujući kada je štap dostigao granicu pomeranja prema napred u uložak. Štap mora i da se smesti unutar olovke kada je u potpunosti povučen unazad tako da je štap moguće ubaciti u novi uložak koji se puni lekom. Kao rezultat, uobičajene injekcione olovke su generalno izdužene i tanke pri čemu je dužina injekcione olovke duža od dvostruke dužine burenceta uloška gde se nalazi lek. Takođe, za injekcione uređaje za višekratnu upotrebu koji nisu u obliku olovke, dužina uređaja je generalno više nego dvostruka od dužine burenceta uloška gde je lek.

[0005] Kada se takvi injekcioni uređaji koriste za samostalno doziranje leka u različitim vremenskim periodima tokom dana, poželjno je da korisnik nosi uređaj za ubrizgavanje spreman za upotrebu. Na primer, pacijenti sa dijabetesom često samostalno isporučuju insulin koristeći injekcione uređaje i nose uređaje sa sobom tokom dana. Kako uobičajene injekcione olovke i slični uređaji jesu dovoljno mali da bi ih bilo moguće nositi, dužina takvih uređaja često čini transport tih uređaja čudnim.

KRATAK OPIS

[0006] Ovaj pronalazak obezbeđuje kompaktno i lako transportovanje uređaja za medicinsku doziranje leka.

[0007] Ovaj pronalazak obuhvata, u jednom svom obliku, medicinski uređaj za doziranje leka za upotrebu sa posudom koja sadrži lek. Posuda za lek ima telo posude koja drži lek, definiše izlazni otvor, i još obuhvata klip postavljen unutar tela posude pri čemu pomeranje klipa unapred u telu posude istiskuje lek kroz taj izlazni otvor. Uređaj za doziranje obuhvata potpornu konstrukciju prilagođenu da nosi posudu za lek i pogonski sklop koji se oslanja na potpornu konstrukciju i prilagođen je da pomera klip unapred unutar tela posude. Pogonski sklop obuhvata pogonsku traku koja ima dalji ivični segment i bliži ivični segment. Pogonska traka ima uvučenu konfiguraciju i produženu konfiguraciju pri čemu deo koji je uvučen te pogonske trake u uvučenoj konfiguraciji definiše spiralu i produženi deo pogonske trake u produženoj konfiguraciji definiše heliks. Pogonska traka je postupno pokretna između uvučene konfiguracije i produžene konfiguracije i pomeranje pogonske trake iz uvučene konfiguracije u produženu konfiguraciju definiše osovina pogona. Mehanički pogon je funkcionalno spojen sa pogonskom trakom i selektivno rotira pogonsku traku oko ose pogona pri čemu rotacija pogonske trake u prvom smeru produžava pogonsku traku i rotaciju pogonske trake u suprotnom drugom smeru uvlači pogonsku traku. Potisni element je funkcionalno postavljen između potporne konstrukcije i pogonske trake i spregnut je sa barem delom bližeg ivičnog segmenta kada je pogonska traka barem delimično produžena. Ležišni element je oslonjen na pogonsku traku bližu daljem kraju pogonske trake. Ležišni element je prilagođen tako da deluje aksijalnom silom na klip kada se pogonska traka produžava. Aksijalna sila kojom ležišni element deluje na klip se barem delimično prenosi na potpornu konstrukciju kroz posudu leka. Kada aksijalno pritisno opterećenje deluje na pogonsku traku, aksijalno pritisno opterećenje se barem delimično prenese na potpornu konstrukciju kroz potisni element.

[0008] U nekim izvođenjima, potporna konstrukcija definiše kućište prilagođeno da se drži u ljudskoj šaci. U takvim izvođenjima, posuda sa lekom može da ima kapacitet skladištenja od najmanje 3 mL sa potpornom konstrukcijom koja definiše aksijalnu dužinu ne veću od 110 mm. Potporna konstrukcija može čak da definiše aksijalnu dužinu ne veću od 100 mm.

[0009] U nekim izvođenjima uređaja za doziranje, potisni element je rotaciono fiksiran u odnosu na potpornu konstrukciju i definiše helikoidalnu rampu koja može da se spregne sa bližim ivičnim segmentom pogonske trake pri čemu kada se pogonska traka rotira u prvom smeru, prelazni deo pogonske trake koji spreže prelaze helikoidalne rampe prelazi iz uvučene konfiguracije u produženu konfiguraciju i, kada se pogonska traka rotira u drugom smeru, prelazni deo pogonske trake koji spreže prelaze helikoidalne rampe prelazi iz produžene konfiguracije u uvučenu konfiguraciju. U takvim izvođenjima, uređaj za doziranje može još da obuhvati ležišni element trake koji potpuno okružuje potisni element koji deluje potpornom silom radijalno prema unutra na pogonsku traku bližu helikoidalnoj rampi. Ležišni element trake može imati oblik više valjaka koji mogu biti spregnuti sa pogonskom trakom pri čemu više valjaka deluje radijalno prema unutra silom i zateže pogonsku traku na helikoidalnoj rampi potisnog elementa dok se pogonska traka rotira. U tim izvođenjima uključujući helikoidalnu rampu, uvučeni deo pogonskog trake bliži helikoidalnoj rampi definiše poluprečnik veći od poluprečnika helikoidalne rampe.

[0010] U nekim izvođenjima uređaja za doziranje, ležišni element obuhvata rotaciono ležište koje omogućava relativno rotaciono kretanje između pogonske trake i klipa oko pogonske ose. Takvo rotaciono ležište može imati oblik torusnog ležaja.

[0011] Uređaj za doziranje može obuhvatiti, u nekim izvođenjima, pogonsku traku koja definiše više pogonskih zubaca koje je moguće spregnuti sa mehaničkim pogonom pri čemu mehanički pogon može da rotira pogonsku traku prenosom rotacione sile kroz više zubaca zupčanika.

[0012] U nekim izvođenjima pogonske trake, produženi deo pogonske trake može imati bliži ivični segment koji je direktno ležišno spregnut sa susednim delom daljeg ivičnog segmenta. U takvim izvođenjima, jedan od bližeg ivičnog segmenata i daljeg ivičnog segmenta može definisati jezičak koji se radijalno pruža da direktno ležišno zahvati drugi od bližeg ivičnog segmenata i daljeg ivičnog segmenta. Takođe je moguće u takvim izvođenjima da jedan od bližeg ivičnog segmenata i daljeg ivičnog segmenta definiše više ispupčenja i drugi od bližeg ivičnog segmenata i daljeg ivičnog segmenta definiše više zajednički delujućih udubljenja.

[0013] Uređaj za doziranje može imati pogonsku traku koja je objedinjena traka iz jednog dela pri čemu se sve aksijalne sile koje se prenose između ležišnog elementa i potisnog elementa kada je pogonska traka barem delimično produžena, prenose pomoću objedinjene jednodelne trake.

[0014] U nekim izvođenjima, uređaj za doziranje takođe obuhvata cilindrični namotaj pri čemu je uvučeni deo pogonske trake smešten u tom namotaju. U takvim izvođenjima, namotaj može biti rotaciono postavljen na potisni element. U izvođenjima koja uključuju namotaj, za uvučeni deo pogonske trake smešten unutar namotaja, pogonska traka može biti konfigurisana tako da dalja ivična površina pogonske trake leži u prvoj ravni pozicioniranoj upravno na pogonsku osu i bliža ivična površina pogonske trake leži u drugoj ravni pozicioniranoj upravno na pogonsku osu.

[0015] U nekim izvođenjima uređaja za doziranje, mehanički pogon obuhvata motor koji se napaja iz baterije.

[0016] U nekim izvođenjima uređaja za doziranje, bliži ivični segment definiše bližu ivičnu površinu i dalji ivični segment definiše dalju ivičnu površinu sa bližom ivičnom površinom koja definiše prvi aksijalno okrenut podužni deo i drugi okrenut aksijalno podužni deo i dalja ivična površina definiše treći aksijalno okrenut podužni deo i četvrti aksijalno okrenut podužni deo. U produženom delu pogonske trake koja definiše heliks, bliži ivični segment te trake je spregnut sa susednim delom daljeg ivičnog segmenta a drugi podužni deo bliže ivične površine spregnut je sa trećim podužnim delom dalje ivične površine, pri čemu se prvi podužni deo bliže ivične površine i četvrti podužni deo dalje ivične površine prostiru radijalno prema spolja u suprotnim smerovima. I, u takvim izvođenjima, potisni element je spregnut sa prvim podužnim delom bliže ivične površine. Potisni element može spregnuti prvi podužni deo bliže ivične površine u prelaznom delu pogonske trake postavljen između uvučenog dela i produženog dela pogonske trake.

[0017] Ovaj pronalazak obuhvata, u jednom svom obliku, medicinski uređaj za doziranje leka za upotrebu sa posudom za lek koja ima telo posude u kom je lek i defniše izlazni otvor. Posuda za lek još obuhvata klip postavljen unutar tela posude pri čemu pomeranje unapred tog klipa u telu posude istiskuje lek kroz izlazni otvor. Uređaj za doziranje obuhvata potpornu konstrukciju prilagođenu da nosi posudu za lek i pogonski sklop koji se oslanja na potpornu konstrukciju i prilagođen je da pomera klip unapred unutar tela posude. Pogonski sklop obuhvata pogonsku traku koja ima dalji ivični segment koji definiše dalju ivičnu površinu i bliži ivični segment koji defniše bližu ivičnu površinu. Pogonska traka ima uvučenu konfiguraciju i produženu konfiguraciju pri čemu deo te pogonske trake koji je uvučen u uvučenoj konfiguraciji definiše spiralu i produženi deo pogonske trake u produženoj konfiguraciji definiše heliks. Pogonska traka je postupno pokretna između uvučene konfiguracije i produžene konfiguracije sa pomeranjem pogonske trake iz uvučene konfiguracije u produženu konfiguraciju čime se definiše pogonska osovina. Bliža ivična površina definiše prvi aksijalno okrenut podužni deo i drugi aksijalno okrenut podužni deo i dalja ivična površina definiše treći aksijalno okrenut podužni deo i četvrti aksijalno okrenut podužni deo. U produženom delu pogonske trake koja definiše heliks, bliži ivični segment te trake je spregnut sa susednim delom daljeg ivičnog segmenta a drugi podužni deo bliže ivične površine je spregnut sa trećim podužnim delom dalje ivične površine i pri čemu se prvi podužni deo bliže ivične površine i četvrti podužni deo dalje ivične površine prostiru radijalno prema spolja u suprotnim smerovima. Mehanički pogon je funkcionalno spojen sa pogonskom trakom i selektivno rotira pogonsku traku oko ose pogona pri čemu rotacija pogonske trake u prvom smeru produžava pogonsku traku a rotacija pogonske trake u suprotnom drugom smeru uvlači pogonsku traku. Potisni element je funkcionalno postavljen između potporne konstrukcije i pogonske trake. Potisni element je spregnut sa prvim podužnim delom bliže ivične površine. Ležišni element je oslonjen na pogonsku traku bližu daljem kraju pogonske trake. Ležišni element je prilagođen da bi se prenela aksijalna sila na pogonsku traku kada je pogonska traka produžena.

[0018] U nekim izvođenjima, četvrti podužni deo dalje ivične površine se prostire radijalno prema spolja i podužni deo bliže ivične površine štrči radijalno prema unutra.

[0019] U nekim izvođenjima, potisni element je helikoidalni navoj koji može da se spregne sa prvim podužnim delom bliže ivične površine. U jednom takvom izvođenju, helikoidalni navoj može da se produži za više od 360 stepeni oko pogonske ose.

[0020] U izvođenju sa potisnim elementom koji ima helikoidalni navoj, uređaj je moguće konfigurisati tako da četvrti podužni deo dalje ivične površine štrči radijalno prema spolja i prvi podužni deo bliže ivične površine štrči radijalno prema unutra i uređaj za doziranje još obuhvata ležišni element trake koji potpuno okružuje pogonsku traku pri čemu taj ležišni element trake definiše drugi helikoidalni navoj koji je moguće spregnuti sa četiri podužna dela dalje ivične površine.

[0021] U takvom izvođenju koje ima drugi helikoidalni navoj, helikoidalni navoj potisnog elementa može da se produži za više od 360 stepeni oko pogonske ose. U nekim drugim izvođenjima, drugi helikoidalni navoij može da se produži za više od 360 stepeni oko pogonske ose sa ležišnim elementom trake potpuno okružujući pogonsku traku blizu potisnog elementa.

[0022] U nekim izvođenjima, kada je pogonska traka razmotana i pozicionirana u ravni, pogonska traka definiše luk. U takvom izvođenju, traku je moguće konfigurisati tako da je, kada se pogonska traka odmota i pozicionira u ravni, bliži ivični segment pozicioniran radijalno prema unutrašnjosti daljeg ivičnog segmenta i, kada traka definiše heliks, četiri podužna dela dalje ivične površine štrče radijalno prema spolja i prvi podužni deo bliže ivične površine štrči radijalno prema unutra.

[0023] U nekim izvođenjima, jedan od bližih ivičnih segmenata i daljih ivičnih segmenata definiše više klinova i drugi, od bližih ivičnih segmenata i daljih ivičnih segmenata definiše više rupa, pri čemu, u produženom delu pogonske trake koja definiše heliks, sprezanje bližeg ivičnog segmenta trake sa susednim delom daljeg ivičnog segmenta obuhvata sprezanje sa klinova sa rupama.

[0024] U jednom izvođenju koje ima klinove i rupe, pogonska traka može da definiše više zubaca zupčanika koji su spregnuti sa mehaničkim pogonom pri čemu taj mehanički pogon može da spregne i rotira pogonsku traku prenošenjem rotacione sile kroz više zubaca zupčanika. Na primer, mehanički pogon može obuhvatiti pužni zupčanik koji može da se spregne sa više zubaca zupčanika.

[0025] U jednom izvođenju u kojem traka obuhvata klinove, rupe i zupce zupčanika, pogonsku traku je moguće konfigurisati tako da definiše prvu i drugu glavnu površinu na suprotnim stranama pogonske trake i više klinova, više rupa i zubaca zupčanika koji su svi izraženi na prvoj glavnoj površini pogonske trake pri čemu je više klinova, više rupa i zubaca zupčanika prilagođeno tako da budu obrađeni sa strane prve glavne površine i pri čemu druga glavna površina definiše planarnu površinu. U takvom izvođenju, pogonska traka može da bude objedinjujuća jednodelna traka i sve aksijalne sile koje se prenose između ležišnog elementa i potisnog elementa kada je pogonska traka barem delimično produžena prenose se pomoću objedinjenje jednodelne trake i pri čemu krajnji spoljni delovi prve i druge glavne površine definišu ravni koje su paralelne jedna sa drugom i rastojanje između ravni definisano prvom i drugom glavnom površinom definiše najveću debljinu pogonske trake.

[0026] U nekim izvođenjima, uređaj za doziranje može da obuhvati i namotaj koji se može rotirati relativno u odnosu na potisni element pri čemu je uvučeni deo pogonske trake smešten u tom namotaju.

[0027] Treba napomenuti da se ovde opisuje nekoliko različitih svojstava uređaja za doziranje i da je ova svojstva moguće kombinovati u raznovrsnim različitim konfiguracijama. Kako je nekoliko različitih kombinacija takvih svojstava opisano ovde, prosečan stručnjak u ovoj oblasti će shvatiti da su moguće još neke takve kombinacije koje nisu ovde eksplicitno navedene i omogućene ovim opisom a da su obuhvaćene obimom ove prijave.

KRATAK OPIS SLIKA NACRTA

[0028] Gore pomenuta i druga svojstva ovog pronalaska, i način njihovog postizanja, će postati očigledniji, i pronalazak će biti jasniji, sa pozivom na sledeći opis izvođenja ovog pronalaska u vezi sa priloženim slikama, na kojima:

SL. 1A je bočni izgled prvog izvođenja uređaja za doziranje.

SL. 1B je krajnji izgled prvog izvođenja.

SL. 1C je još jedan krajnji izgled prvog izvođenja.

SL. 1D je bočni izgled prvog izvođenja sa uklonjenim poklopcem i spojenim sklopom igle.

SL. 1E je krajnji izgled iz izvođenja sa SL.1D.

SL. 1F je prikaz iz perspektive za prvo izvođenje.

SL. 2A je bočni izgled uređaja za doziranje iz prethodnog stanja tehnike.

SL. 2B je krajnji izgled uređaja iz prethodnog stanja tehnike.

SL. 2C je još jedan krajnji izgled uređaja iz prethodnog stanja tehnike.

SL. 2D je bočni izgled uređaja iz prethodnog stanja tehnike sa uklonjenim poklopcem i spojenim sklopom igle.

SL. 2E je krajnji izgled uređaja iz prethodnog stanja tehnike sa SL.2D.

SL. 2F je prikaz iz perspektive uređaja iz prethodnog stanja tehnike.

SL. 3A jeste bočni izgled drugog izvođenja uređaja za doziranje.

SL. 3B je krajnji izgled drugog izvođenja.

SL. 3C je još jedan krajnji izgled drugog izvođenja.

SL. 3D je bočni izgled drugog izvođenja sa uklonjenim poklopcem i spojenim sklopom igle.

SL. 3E je krajnji izgled iz izvođenja sa SL.3D.

SL. 3F je prikaz iz perspektive drugog izvođenja.

SL. 4 je delimični šematski prikaz iz perspektive pogonskog sklopa.

SL. 5 je delimični prikaz iz perspektive pogonske trake.

SL. 6 je još jedan prikaz pogonske trake iz perspektive.

SL. 7 je još jedan iz delimične perspektive detalj prikaza pogonske trake.

SL. 8 je iz delimične perspektive detalj prikaza pogonske trake.

SL. 9 je još jedan iz delimične perspektive detalj prikaza pogonske trake.

SL. 10 je još jedan prikaz iz perspektive delimični detalj pogonske trake.

SL. 11 je šematski prikaz iz perspektive koji pokazuje produženi deo pogonske trake. SL. 12 je prikaz iz perspektive potisnog elementa trake.

SL. 13 je šematski prikaz iz perspektive koji pokazuje sklop ležišta trake oko pogonske trake.

SL. 14 je šematski prikaz iz perspektive koji pokazuje mehanički pogonski sklop za sprezanje pogonske trake.

SL. 15 je šematski prikaz iz perspektive alternativnog mehaničkog pogonskog sklopa.

SL. 16 je šematski prikaz iz perspektive pogonske trake i namotaja za skladištenje. SL. 17 je šematski prikaz prvog izvođenja.

SL. 18 je delimičan prikaz iz perspektive koji pokazuje pogonski sklop i posudu sa lekom. SL. 19 je još jedan delimičan prikaz iz perspektive koji pokazuje pogonski sklop i posudu sa lekom.

SL. 20 je iz perspektive delimični prikaz pogonskog sklopa.

SL. 21 je bočni prikaz još jednog izvođenja.

SL. 22 je delimičan eksplodirani prikaz izvođenja sa SL.21.

SL. 23 je prikaz poprečnog preseka izvedenog duž linije 23-23 sa SL.26.

SL. 24 je pogled odozgo pogonske trake iz izvođenja sa SL.21.

SL. 25 je prikaz detalja D25 sa SL.24.

SL. 25A je krajnji izgled pogonske trake sa SL.24.

SL. 26 je bočni izgled dela izvođenja sa SL.21 sa uklonjenim kućištem.

SL. 27 je prikaz poprečnog preseka izvedenog duž linije 27-27 sa SL. 26 i takođe pokazuje ležišni element trake.

SL. 28 je bočni izgled izvođenja sa SL.21 sa uklonjenim kućištem.

SL. 29 je krajnji izgled izvođenja sa SL.21 sa uklonjenim kućištem.

SL. 30 je bočni prikaz još jednog izvođenja sa uklonjenim kućištem.

SL. 31 je krajnji izgled izvođenja sa SL.30 sa uklonjenim kućištem.

SL. 32 je prikaz iz perspektive izvođenja sa SL.30 sa uklonjenim kućištem.

SL. 33 je eksplodirani prikaz izvođenja sa SL.30 bez kućišta.

[0029] Odgovarajuće referentne oznake označavaju odgovarajuće delove u nekoliko prikaza. Iako primeri dati ovde ilustruju izvođenje ovog pronalaska, u jednom obliku, dole opisano izvođenje nije predviđeno da bude sveobuhvatno ili da se tumači kao ograničenje obima zaštite pronalaska na tačno opisan oblik.

DETALJAN OPIS

[0030] Prvo izvođenje kompaktnog uređaja 20 za medicinsko doziranje leka je prikazano na SL. 1A-1F pri čemu je drugo izvođenje kompaktnog uređaja 20A za medicinsku doziranje prikazano na SL. 3A-3F. Jedan standardni uređaj 21 za medicinsko doziranje leka iz prethodnog stanja tehnike je prikazan na SL.2A-2F. Uređaj 21 prikazan na SL.2A-2F je Kwikpen brizgač komercijalno dostupan iz kompanije Eli Lilly and Company koja ima svoje sedište u Indijanapolisu, Indijana, SAD, i ima dužinu od približno 145 mm. Kao što se može videti upoređivanjem SL. 1A, 2A i 3A, kompaktni uređaji 20, 20A za medicinsko doziranje leka imaju znatno kraću dužinu nego uobičajen uređaj 21. Uobičajeni uređaj 21 je, međutim, tanji od kompaktnih uređaja 20, 20A kao što se može videti sa pozivom na SL. 1B, 1C, 2B, 2C, 3B i 3C.

[0031] Uređaj 20 za medicinsko doziranje leka prima posudu 22 sa lekom. Kao što je šematski prikazano na SL.17, posuda 22 sa lekom obuhvata telo 24 posude koja drži lek 25, na primer, insulin, unutar cilindričnog burenceta. Klip 26 je odložen unutar tela 24 i pomeranje unapred klipa 26 unutar tela 24 posude istiskuje lek 25 kroz izlazni otvor 28. Na prikazanom izvođenju, izlazni otvor 28 u injekcionoj igli koja ima jedan kraj koji probija septum posude i drugi kraj je moguće ubaciti u pacijenta da ubrizga lek 25.

[0032] Uređaj 20 takođe obuhvata potpornu konstrukciju 30 koja je prilagođena da nosi posudu 22 sa lekom. Potporna konstrukcija 30 takođe funkcioniše kao kućište uređaja u prikazanom izvođenju i takođe se pominje ovde kao kućište. Kućište 30 takođe nosi pogonski sklop 32 za pomeranje klipa 26 unapred i prilagođeno je da se uhvati ljudskom rukom. Uređaj 20 i uređaj 20A su generalno slični ali imaju različita kućišta pri čemu je kućište 30A uređaja 20A nešto veće od kućišta 30.

[0033] Oba kućišta 30, 30A obuhvataju uklonjiv poklopac 31, 31A koji je otpustivo pričvrstiv na kućišta 30, 30A i poklopac izlaznog otvora/igle 28 kada se taj uređaj ne koristi. Slike 1D i 3D prikazuju uređaje 20, 20A sa poklopcima 30, 30A ukonjene dok SL.1A i 3A pokazuju poklopce 31, 31A instalirane na kućišta 30, 30A. Kao što se može videti sa SL. 1D i 3D, poklopci 30, 30A se koriste da poklope standardnu iglu koja takođe ima uklonjiv, cilindrični unutrašnji štitnik 29 igle.

[0034] Kao što se može videti sa pozivom na SL.3A i 3D, uklonjivi poklopac 31A izlaže skoro celu podužnu dužinu tela 24 posude. Generalno, telo 24 posude će biti formirano od stakla ili drugog transparentnog materijala. Izlaganjem ove dužine tela 24 posude, korisnik može vizuelno da odredi količinu leka 25 koja je preostala u telu 24 uloška. Nasuprot tome, kućište 30 samo izlaže kraj posude 22 leka blizu izlaznog otvora 28 i obezbeđuje otvoreni prorez 42 u kućištu 30 da bi se omogućilo korisniku da vizuelno utvrdi količinu preostalog leka 25 u telu 24 posude. Transparentni materijal je moguće koristiti da bi se formirao prozor umesto korišćenja otvorenog proreza 42 da bi se omogućio takav vizuelni pregled.

[0035] Kućište 30 obuhvata kontrolno dugme 44 za regulaciju podešavanja doze, dugme 45 za pokretanje ubrizgavanja i elektronski prikaz 46 smešten na kraju kućišta 30. Na primer, dugme 44 je moguće rotirati da bi se podesila doza injekcije i centralno dugme 45 se otpusti da bi se pokrenuo proces ubrizgavanja. Kućište 30A obuhvata komande 44A i elektronski displej 46A na strani kućišta 30A. Kontrole 44A se koriste da bi se podesila doza injekcije pri čemu se kontrolno dugme 45A na kraju kućišta 30A koristi da pokrene proces ubrizgavanja. Kako prikazana izvođenja imaju aktivatore smeštene na kraju kućišta je takođe moguće koristiti za pokretanje brizganja na drugim lokacijama na kućištu za takvu karakteristiku. Na primer, deblje telo kućišta u odnosu na uobičajene olovke može prouzrokovati da neki ljudi uhvate uređaj drugačije i aktivator koji pokreće proces ubrizgavanja može alternativno da se koristi na bočnoj strani kućišta. Držanje od strane pacijenta može takođe da zavisi od mesta na pacijentovom telu na kom treba izvršiti ubrizgavanje i može da bude poželjno u nekim izvođenjima da uključi više aktivatora na kućištu da bi se olakšali različiti scenariji držanja.

[0036] Posuda 22 sa lekom ima kapacitet skladištenja od najmanje 3 mL i prikazana je u

1

obliku uobičajenog uloška za lek. Potporna konstrukcija 30 može definisati aksijalnu dužinu od ne više od 110 mm, ili čak aksijalnu dužinu od ne više od 100 mm. Aksijalne dužine potpornih konstrukcija 30, 30A su označene referentnim brojevima 48, 48A prema opisanom redosledu na SL.1A i 3A. Kao što je očigledno sa SL.1A i 3A, aksijalna dužina potporne konstrukcije kako se ovde pominje obuhvata uklonjive poklopce. U prikazanim izvođenjima, poklopljene aksijalne dužine 48, 48A su obe 105 mm. Na prikazanom izvođenju, aksijalna dužina 48, 48A uređaja 20, 20A je manja od dvostruke aksijalne dužine 49 posude 22 (ne uključujući iglu 28). Standardan 3mL-ski uložak za lek korišćen za insulin ima aksijalnu dužinu od 64 mm i hod potiskivača od približno 43 mm.

[0037] Upotreba pogonskog sklopa 32 koji ima pogonsku traku 40, što omogućava da uređaji 20, 20A imaju relativno kratke aksijalne dužine 48, 48A. SL.17 obezbeđuje šematski celokupan prikaz uređaja 20 koji pokazuje kako je posuda 22 pozicionirana u potpornoj konstrukciji 30 u odnosu na pogonski sklop 32. Pogonski sklop 32 obuhvata mehanički pogon 38 spojen sa pogonskom trakom 40. Pogonska traka 40 je postupno inkrementalno pokretna između uvučene konfiguracije i produžene konfiguracije. Sa posudom 22 za lek instaliranom u uređaju 20, pomeranje pogonske trake iz uvučene konfiguracije u produženu konfiguraciju produžava pogonsku traku 40 i prouzrokuje pomeranje klipa 26 napred i kao posledicu toga pražnjenje leka kroz izlazni otvor 28.

[0038] Selektivno rotiranje pogonske trake 40 mehaničkim pogonom 38 prouzrokuje bilo uvlačenje ili produženje pogonske trake 40. Na prikazanom izvođenju, mehanički pogon 38 obuhvata električni motor 34 jednosmerne struje i bateriju 36, npr., pojedinačnu AAA ili dopunjivu litijum-jonsku bateriju, za napajanje motora 34. Alternativno izvođenje bi moglo da koristi spoljni električni izvor napajanja ili alternativni oblik napajanja obrtnog momenta. Na primer, opruga sa obrtnim momentom ili drugi sklop mogu biti ručno zategnuti sa selektivnim otpuštanjem takve tenzije što obezbeđuje obrtni moment neophodan da se pogoni pogonski sklop 32.

[0039] Mehanički pogon 38 je selektivno spojen sa pogonskom trakom da bi se traka 40 rotirala oko pogonske ose 50 u bilo kom smeru rotacije. U prvom smeru rotacije prouzrokuje da se pogonska traka 40 produži aksijalno, u suprotnom drugom smeru rotacije prouzrokuje uvlačenje pogonske trake 40. Rotacija pogonske trake 40 pomera traku između spiralne i helikoidalne konfiguracije. Kada je pogonska traka 40 u potpunosti produžena, veći deo, ako ne, cela pogonska traka 40 će biti u helikoidalnoj konfiguraciji. Kada je pogonska traka 40 u potpunosti uvučena, veći deo, ako ne cela, pogonska traka 40 će biti u spiralnoj konfiguraciji. Kod većine aksijalnih položaja, produženi položaj 52 pogonske trake 40 će definisati heliks pri čemu će uvučeni deo 54 pogonske trake 40 definisati spiralu. Rotacija pogonske trake 40 prouzrokuje da se traka postepeno pomera između dve konfiguracije.

[0040] SL.5-11 daju dalje prikaze pogonske trake 40. SL.6 prikazuje pogonsku traku 40 u konfiguraciji gde je pogonska traka 40 delimično nastavljena. Na SL.6, uvučeni položaj 54 definiše spiralu a produženi deo 52 definiše heliks. U uvučenom delu 54, aksijalna krajnja površina daljeg ivičnog segmenta 56 trake 40 za svaki od zavoja spirale leži u zajedničkoj ravni 110, isto tako, aksijalna krajnja površina bližeg ivičnog segmenta 58 svakog od spiralnih zavoja takođe leži u zajedničkoj ravni 112. Ovaj spiralni raspored omogućava da se uvučeni deo 54 trake 40 skladišti u minimalnom aksijalnom prostoru koji je približno jednak širini trake 40. U produženom delu 52 pogonske trake 40, bliži ivični segment 56 je direktno ležišno spregnut sa susednim delom daljeg ivičnog segmenta 58.

[0041] Trema imati u vidu da SL. 6 i 11 prikazuju helikoidalni produženi deo 52 sa spregnutim ivicama dok SL.5 i 7 prikazuju eksplodirani prikaz pogonske trake 40. SL.5 i 7 su date u svrhu objašnjenja i prikazuju detalje trake 40. Pri upotrebi, pogonska traka 40 ne bi podrazumevala eksplodiranu konfiguraciju prikazanu na SL.5 i 7.

[0042] Jedan od bližeg ivičnog segmenata 58 i daljeg ivičnog segmenta 56 trake 40 definiše radijalno produžen jezičak 60 da bi direktno i ležišno spregnuo drugi bliži ivični segment 58 i dalji ivični segment 56. Kao što se može videti sa SL. 8, u prikazanom izvođenju, dalji ivični segment 56 je taj koji uključuje radijalno produžavanje jezička 60 i taj prikazani jezičak 60 se produžava radijalno prema unutra. Jezičak 60 uključuje površinu 62 aksijalno okrenutu, koja je generalno upravna na osu 50 koja spreže suprotnu bližu ivicu 58 da bi se omogućio prenos aksijalnih pritisnih sila. Traka 40 takođe obezbeđuje prenos sila obrtnog momenta. Jedan od bližih ivičnih segmenata 58 i daljih ivičnih segmenata 56 trake 40 definiše više ispupčenja 64 sa drugim bližim ivičnim segmentima 58 i daljim ivičnim segmentima 56 koji definišu više zajednički delujućih udubljenja 66. Međusobno sprezanje ispupčenja 64 sa udubljenjima 66 omogućava prenos obrtnog momenta i pomaže da se bliži ivični segment 58 i dalji ivični segment 56 održe međusobno spregnutim kako se rotira traka 40. Kao što se može videti sa SL.8 i 9, u prikazanom izvođenju, dalji ivični segment 56 je taj koji definiše više udubljenja 66 a bliži ivični segment 58 je taj koji definiše više ispupčenja 64. Treba napomenuti da je sprezanje površina 68 bočnog zida udubljenja 66 sa površinama 70 bočnog zida ispupčenja 64 ono koje omogućava prenos obrtnog momenta. Površine 68 i 70 bočnog zida koje obe definišu ravne površine koje su usmerene pretežno radijalno u odnosu na osu 50. Ovo radijalno usmerenje spregnutih zidnih površina se suprotstavlja posmičnim silama duž spoja i zato se formira torzija u stubu pomoću produžene trake 40. Različiti drugi rasporedi i konfiguracije zajednički delujućih ispupčenja 64 i udubljenja 66 mogu da se koriste. Na primer, udubljenje 66 bi moglo da formira otvore koji se nastavljaju kroz punu debljinu trake 40. Kao rezultat otpora na posmične sile duž spoja formiranog spregnutim ivicama, stub koji nastaje kao rezultat nosi torziona opterećenja što sprečava da jedan kraj rotira u odnosu na suprotni kraj. Takođe se opire uvrtanju i odmotavanju zahvaljujući produženom položaju 52 trake 40.

[0043] Segmenti dalje ivice 56 i bliži ivični segmenti 58 takođe obuhvataju prirubnice 72, 74 koje se radijalno produžavaju, prema opisanom redosledu. Prirubnica 72 na daljem ivičnom segmentu 56 se nastavlja radijalno prema unutra pri čemu prirubnica 74 na bližem ivičnom segmentu 58 nastavlja radijalno prema spolja. Kada se spregnu dalji ivični segmenti 56 i bliži ivični segmenti 58, radijalno prema spolja produživa prirubnica 74 se smešta u žleb 76 definisan jezičkom 60 i prirubnicom 72. Sprezanje prirubnica 72, 74 obezbeđuje otpor na aksijalno delujuće vučne sile i sprečava da se spregnuti dalji ivični segmenti 56 i bliži ivični segmenti 58 odvoje aksijalno kada se podvrgnu aksijalno delujućim vučnim silama.

[0044] Kada se pregrupisana traka 40 formira u heliks da bi se formirao međuspregnut kruti cilindrični stub. Međusprezanje daljeg ivičnog segmenta 56 i bližeg ivičnog segmenta 58 daje stubu aksijalnu i torzionu krutost i čvrstoću kao što je opisano gore u tekstu. Dalji ivični segment 56, i bliži ivični segment 58 trake se mehanički sprežu tako da ih je moguće odvojiti i ponovo spojiti. Proces pregrupisavanja, razmatran dole u tekstu, je neprekidan, omogućava postupak neometanog i preciznog ubrizgavanja.

[0045] Stub koji je formiran pomoću produženog dela 52 trake 40 deluje na neprekidnu cevastu strukturu i primarno će nositi pritisna aksijalna opterećenja koja odgovaraju sili neophodnoj da se istisne lek iz posude 22. Takođe će nositi neka torziona opterećenja generisana rotacijom trake 40 jer se traka produžava i uvlači. Iako nikakva aksijalna vučna opterećenja ne deluju na traku 40, upotreba međusobno spregnutih prirubnica 72, 74 obezbeđuje otpor na aksijalna vučna opterećenja i time sprečava da se spregnute ivice trake 40 aksijalno odvoje tokom upotrebe i povećava se pouzdanost trake 40.

[0046] Pogonska traka 40 takođe definiše više zubaca 76 zupčanika koje je moguće spregnuti sa mehaničkim pogonom 38 pri čemu mehanički pogon 38 može da rotira pogonsku traku 40 prenošenjem rotacione sile kroz više zubaca 76 zupčanika. Kao što se može videti sa SL.8 i 9, zupci 76 zupčanika su raspoređeni radijalno prema unutra okrenuti u odnosu na površinu trake 40. Kako su zupci 76 zupčanika raspoređeni na unutrašnjoj površini trake 40, alternativni raspored može koristiti zupce zupčanika na radijalno spoljnoj površini trake 40. SL.10 prikazuje niz zubaca 78 zupčanika na spoljnoj površini trake 40 koji su formirani pomoću niza udubljenja. Moguće je koristiti bilo unutrašnje zupce 76 zupčanika ili spoljne zupce 78 zupčanika da bi se rotirala traka 40. Ipak, moguća su i druga alternativna rešenja, na primer, zupci zupčanika mogu biti korišćeni na bližoj ivici trake 40

1

ili i unutrašnji i spoljni zupci zupčanika mogu biti korišćeni na istoj traci. Sprezanje i rotacija trake 40 sa mehaničkim pogonom 38 se detaljnije razmatra dole u nastavku.

[0047] Prikazana izvođenja pogonske trake 40 koriste fleksibilnu polimernu traku koja je izrađena da definiše različita svojstva trake. Najlon, polipropilen i polietilen velike gustine su primeri pogodnih polimernih materijala koje je moguće koristiti da bi se formirala traka 40. Iako su prikazana izvođenja izrađena mašinski, alternativna izvođenja mogu koristiti postupak oblikovanja u kalupu da bi se formirala polimerna traka 40 sa svim svojim svojstvima ivice. Predviđa se oblikovanje trake u spljoštenom rasporedu i zatim urolavanje trake u konfiguraciju spirale će biti najefikasniji postupak proizvodnje formiranja trake 40.

[0048] Druge materijale je takođe moguće koristiti da bi se formirala traka 40. Na primer, tanka metalna traka bi se mogla koristiti da se formira traka 40. Foto nagrizanje, lasersko nagrizanje i drugi pogodni postupci mikro-izrade mašinom mogu biti korišćeni da bi se formirala pojedinačna svojstva trake 40. Alternativno, metalnu traku je moguće formirati difuzionim spajanjem dva sloja poludebljine umesto korišćenja jedne metalne trake.

[0049] Ipak, druga izvođenja trake mogu imati oblik prekomerno oblikovane metalne trake. Metalna traka bi bila izvedena sa svojstvima dalje ivice i plastični deo oblikovan u kalupu spajanjem dva dela trake bi formirao svojstva bliže ivice. Ovaj pristup kombinuje poželjnu krutost, elastičnost i otpornost na puzanje metala sa malim trenjem i lakoćom proizvodnje za formiranje malih detalja u plastici oblikovanoj brizganjem. Za sva izvođenja trake 40, poželjno je da traka 40 bude fleksibilna tako da traka 40 može da se produži i uvuče, i da se podvrgne istovremenim elastičnim deformacijama, bez trajne deformacije.

[0050] Dalji kraj trake 40 mora da deluje aksijalnim silama na klip 26. Da bi se omogućio takav prenos sile, ležišni element 80 se oslanja na bliži dalji kraj 81 pogonske trake 40 i prilagođen je da deluje aksijalnom silom na klip 26. Stub formiran pomoću trake 40 će rotirati dok se produžava, međutim, klip 26 posude 22 ne rotira. Rotaciono ležište 82 je izvedeno na daljem kraju 81 trake 40 da bi bilo deo relativnog rotacionog kretanja i omogućilo relativno rotaciono kretanje između pogonske trake 40 i klipa 26 oko pogonske osovine 50. Na prikazanom izvođenju, rotaciono ležište 82 je torusni ležaj smešten na ležišnom elementu 80. U prikazanom izvođenju, ležišni element 80 je prikazan kao sastavni deo pogonske trake 40, ali ta dva elementa mogu da budu odvojeni delovi sa pogodnim spojnim zglobom između njih. Kao što se može videti sa SL.10, element 84 prenosa deluje na klip 26 ili drugi posredni deo i uključuje element 86 koji je ispupčen koji rotira unutar torusnog ležaja 82. Element 84 prenosa gura i pomera klip 26 unapred i ne rotira u odnosu na klip 26 dok se traka 40 pomera unapred. Kako se traka 40 pomera unapred i traka 40 se rotira u odnosu na klip 26, element 86 koji štrči rotira unutar rotacionog ležišta 82. Pošto su opterećenja pretežno aksijalna i poželjno je svođenje gubitaka usled trenja na minimum, zakretni zglob na ovoj lokaciji može da bude torusni ležaj 82 sa malim trenjem, međutim, moguće je koristiti i druge rasporede koji omogućavaju relativnu rotaciju trake 40 i klipa 26.

[0051] Potisni element 88 (SL.12) je funkcionalno raspoređen između potporne konstrukcije 30 i pogonske trake 40. Potisni element 88 je spregnut sa bližim ivičnim delom 58 trake 40 kada je pogonska traka 40 barem delimično produžena. Preciznije, potisni element 88 spreže traku 40 pri čemu traka 40 prelazi između spiralne konfiguracije i helikoidalne konfiguracije i takođe nosi aksijalne pritisne sile koje deluju na traku 40. U prikazanom izvođenju, pogonska traka 40 je jednodelna objedinjujuća traka i sve aksijalne sile koje se prenose između ležišnog elementa 80 i potisnog elementa 88 pri čemu je pogonska traka 40 barem delimično produžena, prenose se pomoću objedinjujuće jednodelne trake 40. Aksijalno pritisno opterećenje stvoreno pomoću ležišta na klipu 26 se prenosi na potpornu konstrukciju 30 kroz površinu 91 ležišta na aksijalnom kraju potisnog elementa 88 naspram rampe 90. Sa ovim u vezi, napominje se da će deo aksijalne pritisne sile koja deluje na traku 40 delovati na lek u posudi 22 što prouzrokuje izbacivanje leka kroz otvor 28.

[0052] Takođe se napominje da je aksijalna sila kojom element 84 prenosa deluje na klip 26 barem delimično preneta na potpornu konstrukciju 300 kroz posudu 22 za lek, u suprotnom bi se, posuda 22 jednostavno pomerila aksijalno zajedno sa trakom 40 kako se traka 40 produžava. Ako se posuda 22 drži unutar uređaja 20, 20A frikcionim uklapanjem u potpornu konstrukciju 30, ovo frikciono uklapanje može biti dovoljno da drži posudu 22 na mestu i apsorbuje aksijalne pritisne sile koje deluju na posudu. Alternativno, bi se mogao koristiti konstrukcioni zadržavač da zadrži posudu 22 u potpornoj konstrukciji 30. SL. 18 šematski prikazuje kako je površinu 128 ramena posude 22 moguće spregnuti kliznim pomeranjem zadržavača sa nosećom površinom 130 za sprezanje sa ramenom 128. Pritisne sile bi bile prenete sa ramena 128 na površinu 130 i, samim tim, na zadržavač koji je deo potporne konstrukcije 30.

[0053] Potisni element 88 je rotaciono pričvršćen na kućište 30 i definiše helikoidalnu rampu 90 koja spreže bližu ivicu 58 trake 40. Pritisne aksijalne sile se prenose između trake 40 i potisnog elementa 88 na helikoidalnoj rampi 90. Helikoidalna rampa 90 takođe usmerava prelazak trake 40 između njenih spiralnih i helikoidalnih konfiguracija.

[0054] Kada se pogonska traka rotira u prvom smeru tako da bliža ivica 58 spregnuta sa rampom 90 klizi u smeru uvis i dalje se, prelazni deo 53 trake 40 koji je spregnut sa helikoidalnom rampom 90 pomoću rampe 90 usmerava u helikoidalni raspored i prelazi iz uvučene (spiralne) konfiguracije 54 u produženu (helikoidalnu) konfiguraciju 52. Takođe, kada se traka 40 rotira u drugom, suprotnom, smeru, prelazni deo 53 trake koji se spreže

1

sa helikoidalnom rampom 90 klizno spušta rampu 90 i prelazi iz produžene (helikoidalne) konfiguracije 52 u uvučenu (spiralnu) konfiguraciju 54.

[0055] Usled ograničenog područja kontrakta između bližeg ivičnog segmenta 58 i rampe 90, klizno pomeranje koje pruža otpor trenju je relativno malo. Da bi se dalje ograničio otpor trenja kliznom pomeranju duž rampe 90, potisni element 88 je moguće formirati od glatkog polimernog materijala kao što je acetal. Bliži ivični segment 58 može formirati kontinualnu površinu i izbeći udubljenja ili prekide u delu bližeg ivičnog segmenta 58 koji se spreže sa rampom 90 da bi se izbegao povećani otpor i veće habanje koje takve nepravilne površine vrlo verovatno prouzrokuju.

[0056] Alternativne potisne potporne površine je takođe moguće koristiti. Na primer, umesto korišćenja klizne površine, mali valjci mogu biti postavljeni po helikoidalnom obrascu duž spoljnjeg oboda potisnog elementa. Zbog male razmere i malih sila koje se generalno očekuju pri upotrebi trake 40 za ubrizgavanje leka, garancija u opštem slučaju neće pokrivati veće proizvodne poteškoće i trošak koji bi bio neophodan za takve valjke.

[0057] Zid 92 koji se aksijalno prostire je smešten na radijalno unutrašnjoj ivici helikoidalne rampe 90 i prostire se u distalnom smeru. Zid 92 sprečava da se bliži ivični segment 58 radijalno nagne prema unutra usled sprezanja sa rampom 90 pomoću ležišnog elementa 100 trake. Ležišni element 100 trake potpuno okružuje potisni element 88 i deluje radijalno prema unutra nosećom silom na pogonsku traku 40 bližne helikoidalne rampe 90. Ležišni element 100 trake obuhvata rukavac 102 koji okružuje potisni element 88 i više valjaka 94 montiranih unutar rukavca 102. Valjci 94 mogu da se spregnu sa pogonskom trakom 40 i deluju silom radijalno prema unutra i nagnu pogonsku traku 40 na helikoidalnu rampu 90 dok se pogonska traka 40 rotira. Valjci 94 obuhvataju cilindrični disk 96 koji spreže traku 40 i poluosovine 98 koje se prostiru iz naspramnih strana diska 96 koje su rotaciono montirane na unutrašnju površinu rukavca 102.

[0058] Traka 40 se dovodi na helikoidalnu rampu 90 iz uvučenog dela 54 trake 40 koji se čuva unutar namotaja 104 u spiralnoj konfiguraciji kao što se može videti na SL. 16. Bliži kraj 106 trake 40 je pričvršćen na namotaj 104 i kako traka 40 rotira, namotaj 104 rotira sa trakom 40. Na prikazanom izvođenju, namotaj 104 je cilindrični namotaj za skladištenje i rotaciono je montiran na potisni element 88. Na prikazanom izvođenju, namotaj 104 uključuje prorez 108 koji se aksijalno prostire i u kom je pričvršćen bliži kraj 106 trake 40. I različiti drugi postupci mogu biti korišćeni da bi se bliži kraj 106 pričvrstio na namotaj 104. I traka 40 i namotaj 106 rotiraju oko ose 50.

[0059] Kao što se može videti sa SL.16, za uvučeni deo 54 pogonske trake 40 raspoređen unutar namotaja 104, aksijalna krajnja površina daljeg ivičnog segmenta 56 pogonske trake

1

40 leži u prvoj ravni 110 pozicioniranoj upravno na pogonsku osu 50 i aksijalna krajnja površina bližeg ivičnog segmenta 58 pogonske trake 40 leži u drugoj ravni 112 pozicioniranoj upravno na pogonsku osovinu 50. Ova spiralna konfiguracija omogućava da se traka 40 skladišti u minimalnom prostoru i posebno da je korisna za smanjenje aksijalne dužine skladišnog prostora neophodnog za skladištenje trake 40. Rastojanje između ravni 110, 112 je ekvivalentno širini trake 40, t.j., najkraćem rastojanju između naspramnih aksijalnih krajnjih površina definisanih daljim ivičnim segmentima 56 i bližim ivičnim segmentima 58 trake 40.

[0060] Kao što se može videti sa SL.16, uvučeni deo 54 trake 40 ispunjava namotaj 104 za smeštanje iz radijalno krajnje spoljne lokacije unutar namotaja 104 prema unutra sa krajnjim unutrašnjim delovima uskladištene trake 40 koji i dalje definišu veći poluprečnik nego što je poluprečnik helikoidalne rampe 90. Ovo olakšava pomeranje trake 40 iz uskladištene spiralne konfiguracije uvučenog dela 54 u produženu helikoidalnu konfiguraciju produženog dela 52 sprezanjem trake 40 sa ležišnim elementom 100 trake.

[0061] Poželjno je da traka 40 prirodno poprimi namotani oblik koji ima poluprečnik veći od unutrašnjeg prečnika namotaja 104 tako da se traka 40 širi da bi se spregnula sa unutrašnjom površinom namotaja 104 kada je u njoj uskladištena. Neki plastični materijali pokazuju tendenciju da puze i poprime svoje uskladištene dimenzije. Upotreba metalne trake ili metalne trake spojene oblikovanjem u kalupu dva dela materijala smanjiće na minimum rizik da se traka ne proširi i ispuni radijalno krajnje spoljnje delove namotaja 104.

[0062] Iako prikazano izvođenje koristi cilindrični namotaj 104 za skladištenje trake 40, moguća su i alternativna izvođenja. Na primer, više uporišta unutar kućišta 30 može biti dovoljno za neka izvođenja, ili, ako traka 40 ima odgovarajuća fizička svojstva, može biti prirodno da poprimi spiralnu konfiguraciju kada se raspregne sa obližnjeg dela za skretanje trake i time izbegne upotreba namotaja za skladištenje.

[0063] Veličina namotaja 104 za skladištenje je izabrana tako da može da bude adekvatna kada je traka 40 popuno uvučena. Kada je potpuno uvučena, traka 40 ima minimalni poluprečnik koji je veći od poluprečnika rampe 90 što odgovara poluprečniku helikoidalno produženog dela 52 trake 40. Kada se traka 40 rotira u smeru koji dovodi uskladištenu traku 40 iz namotaja 104 za skladištenje na helikoidalnu rampu 90, svaki dodatni namotaj trake prelazi iz unutrašnjosti skladišne spirale na stub koji se formira pomoću produženog dela 52. Prelazni deo 53 trake 40 postaje radijalno manji dok se iz svoje uskladištene konfiguracije u namotaju 104 pomera na rampu 90 i postaje tangenta na helikoidalni stub formiran pomoću produženog dela 52 u tački gde se traka 40 spreže sa helikoidalnim stubom produženog dela 52. Kako se traka pomera radijalno prema unutra duž te

1

helikoidalne putanje, elementi duž daljeg ivičnog segmenta 56 prelaznog dela 53 trake 40 zahvataju elemente bližeg ivičnog segmenta 58 najdonjeg dela za skretanje produženog dela 52 trake 40.

[0064] Pozicija gde nastaje radijalno naleganje i sprezanje ivice trake ostaje pričvršćena unutar tog uređaja i pričvršćena je u odnosu na potisni element 88. Distalno u odnosu na ovu tačku sprezanja, traka je helikoidalni stub koji formira produženi deo 52; proksimalno u odnosu na ovu tačku sprezanja traka se opušta prekoz prelazne helikoidalne spirale (prelazni deo 53) u spiralni sklop (uvučeni deo 54) sadržan unutar namotaja 104 za skladištenje.

[0065] Svi namotaji trake 40 distalno od mesta sprezanja, t.j., produženog dela 52 trake 40, ostaju spregnuti jedan sa drugim pomoću namotaja trake proksimalno ispod njih. U tački sprezanja, bliža ivica namotaja trake koja se spreže je i dalje nezahvaćena i nagnuta je radijalno prema unutra pomoću ležišnog elementa 100 trake tako da se namotaj trake koji se spreže ne produžava radijalno prema spolja i ne uspeva da ostvari sprezanje. U isto vreme, traka 40 mora da se održava u položaju koji obuhvata osu 50. Ove zadatke obavlja spoljnje ležište 100 koje okružuje otprilike jedan pun helikoidalni namotaj trake 40. U odnosu na ovo fiksno ležište 100, traka 40 i rotira i pomera se kako traka 40 napreduje (ili se uvlači) duž svoje helikoidalne putanje.

[0066] Kao što je gore u tekstu razmatrano, prikazano izvođenje koristi ležišni element 100 trake koji obuhvata više valjaka 94. U ovom rasporedu, svaki od valjaka 94 je tangentan na cilindar koji je definisan pomoću trake 40 i nagnut pod uglom heliksa. Valjci 94 se okreću više nego što klize duž cilindra definisanog trakom 40. Položaj valjaka 94 se uspostavlja i zatim zadržava sprezanjem ivičnih segmenata 56, 58 trake pri čemu se cela helikoidalna konstrukcija spregnutih ivica trake oslanja i radijalno i aksijalno. Iako su opisani valjci 94 učinkoviti, rasporedi koji su jednostavniji i koji mogu biti ekonomičniji za proizvodnju mogu biti pogodni za neke primene. Na primer, mali kuglični ležajevi raspoređeni u žlebu sličnom uobičajenom kugličnom ležaju ili onom koji se nalazi u kugličnom vijku mogu biti pogodni za neke primene. Jednostavna čaura formirana iz podmazivog polimernog materijala može takođe da bude podesna za neke primene.

[0067] SL. 4 obezbeđuje delimično pregledan prikaz pogonskog sklopa 32 i prikaze mogućih pogonskih sklopova datih na SL. 14 i 15. U prikazanim izvođenjima, pogonski sklop 32 obuhvata akumulatorom pogonjen električni motor 34 i mehanički pogon 38. Mehanički pogon 38 obuhvata vratilo 114 motoa koje se pogoni pomoću motora 34 i uključuje sklop 116 zupčastog prenosnika za prenos momenta sile koji se generiše pomoću motora 34. Prenos momenta sile sa motora 34 na traku 40 omogućava da traka 40 deluje

1

mehaničkom silom, t.j., prisilno rotira i pomera traku 40 da bi time pomerala unapred klip 26, ili, kada se rotira u suprotnom smeru, uvuče traku 40 i namota je u spiralu u namotaju 104.

[0068] Mali električni motor 34 obezbeđuje napajanje za funkcionisanje produžavanja i uvlačenja trake 40. Obično, motori ove veličine koriste mehaničko smanjenje stepena prenosa. Senzor ugla vratila motora moguće je koristiti za regulisanje napredovanja trake 40 i samim tim za isporuku doze.

[0069] SL. 14 i 15 prikazuju dva različita rasporeda pomoću kojih je moment sile moguće preneti sa motora 34 na traku 40. I različiti drugi rasporedi prenosa momenta sile i modifikacije tog prenosa u odnosu na prikazane rasporede mogu biti korišćeni za pogonsku traku 40.

[0070] U izvođenju sa SL. 14, traka 40 obuhvata zupce 76 zupčanika na unutrašnjoj površini trake 40. Element 124 zupčanika koji ima zupce 126 zupčanika koji se sprežu sa zupcima 76 zupčanika se koristi da bi se rotirala traka 40. Element 124 zupčanika obuhvata vratilo (nije prikazano) koje se produžava kroz otvor 93 u potisni element 88. Vratilo uključuje još jedan sklop zupčanika koji se spreže sa sklopom 116 zupčastog prenosnika na vratilu 114 motora pri čemu je moment sile sa motora 34 prenet na traku 40.

[0071] U unutrašnjem sklopu pogona zupčanika prikazanom na SL. 14, zupci 76 na unutrašnjem zidu trake 40 sprežu se sa zupčanikom unutar helikoidalnog stuba formiranog pomoću produženog dela 52. Kada zupčanik 124 rotira, on nagoni traku 40 da rotira i da se izvlači ili uvlači. U prikazanom izvođenju rotaciona osovina zupčanika 124 je paralelna sa osovinom 50 i malo pomaknuta. Ovaj pomaknuti raspored zajedno sa zupčanikom 124 koji ima spoljni prečnik manji od unutrašnjeg prečnika trake 40 na mestu zupčanika 124 omogućava da se zupčanik 124 spregne sa trakom 40 samo na jednom mestu umesto po dužini celog oboda zupčanika 124. Kosina zubaca zupčanika se bira tako da bi se uspostavilo uobičajeno sprezanje zubaca. Sa zupčanikom koji ima prave zupce, unutrašnji zupci 76 na traci 40 se nagnu za helikoidalni ugao (u odnosu na ivicu trake) da bi se osiguralo pravilno sprezanje. Kako se traka 40 izvlači (ili uvlači) dok rotira, zupci zupčanika aksijalno klize jedan uz drugi dok traka 40 rotira.

[0072] Pogonski zupčanik 124 može da ima i helikoidalne zupce ako su helikoidalni zupci nagnuti da odgovaraju uglu heliksa produženog dela 52. U takvoj primeni, zupci 76 trake mogu biti upravni na ivicu trake. Drugi relativni uglovi između zubaca 76 zupčanika i ivica 56, 58 trake su takođe mogući. Različiti drugi rasporedi su takođe mogući, na primer, moguće su drugačije orijentacije osovine (na primer, zupčanik bi mogao biti postavljen da bude tangentan na heliks).

1

[0073] Upotreba interno pozicioniranog zupčanika može biti delotvorna. Za neke primene, međutim, predstavlja nedostatak. Na primer, generalno će zahtevati da neki mehanički elementi kao što je niz zupčanika za rotiranje internog zupčanika 124 bude raspoređen na proksimalnom aksijalnom kraju potisnog elementa 88. Ovo može dodati dodatnu aksijalnu dužinu celokupnom uređaju. Ovaj raspored takođe zahteva da dovoljno radijalno kruta mehanička konstrukcija drži na mestu ležišni element 100 spoljne trake.

[0074] SL.15 prikazuje izvođenje u kojem traka 40 uključuje sklop 78 zupčastog prenosnika na spoljnoj površini trake 40. U ovom izvođenju, dva prenosna elementa 118 zupčanika prenose moment sile sa vratila 114 motora na traku 40. Preciznije, svaki prenosni element 118 zupčanika uključuje prvi sklop 120 zupčastog prenosnika koji je spregnut sa sklopom 116 zupčanika na vratilu 114 i pužnim zupčanikom 122 spregnutim sa trakom 40.

[0075] Spoljni pogonski sistem prikazan na SL.15 koristi pužni zupčanik 122 koji je spregnut sa prema spolja okrenutim prorezima 78 na traci 40. Zupčanik 122 je moguće izabrati tako da ima ugao heliksa koji odgovara uglu heliksa produženog dela 52 trake 40 da bi time omogućilo da se prorezi 78 useku u traku 40 tako da budu postavljeni upravno na ivicu trake. Iako su dva pužna zupčanika 122 prikazana na SL.15, pojedinačni pužni zupčanik 122 je moguće koristiti kao alternativu. Kako puž(evi) rotiraju oni izvlače ili uvlače traku.

[0076] Upotreba spoljneg pužnog pogona kao prenosnog elemenata 118 zupčanika postavlja prenosni element 118 zupčanika na stranu trake 40 i samim tim ne doprinosi aksijalnoj dužini uređaja. Pored toga, prenosni elementi 118 zupčanika mogu da smanje broj valjaka 94 zbog toga što prenosni elementi 118 zupčanika obezbeđuju radijalnu potporu za traku 40.

[0077] Prikazana posuda 22 je zamenjiv uložak. Da bi se olakšala praktična zamena posude 22 pošto se isprazni, moguće je koristiti držač uloška. Takvi držači su dobro poznati u ovoj oblasti i obično se koristi navojni spoj i bajonet-spoj, međutim, moguće je koristiti i druge pogodne uređaje za mehaničko držanje.

[0078] Još jedna mogućnost u vezi zamene posude 22 je izbeći kontakt korisnika sa izvučenim delom 52 trake 40. Iako kontakt sa izvučenim delom 52 neće neophodno prouzrokovati oštećenje, grubo rukovanje trakom 40 ima potencijal da ošteti funkcionalnost trake 40, npr., rassprezanjem ivičnih segmenata 56, 58 produženog dela 52. Moguće je koristiti različite pristupe da se suzbije ili spreči takav kontakt. Na primer, ako bi puna dužina produženog dela 52 bila izložena posle uklanjanja posude 22, mehanička zaštitna blokada može da se izvede tako da se traka 40 uvuče pre uklanjanja posude 22. Ako je samo dalji kraj posude 22 izložen i izvučeni deo 52 je kućištem 30 zaklonjen od kontakta, električna

2

zaštitna blokada može da izda naredbu uvlačenja trake 40 kada detektuje uklanjanje posude 22.

[0079] Takođe se napominje da je, iako prikazana izvođenja koja se ovde razmatraju koriste zamenjive posude 22 da bi omogućile ponovnu upotrebu uređaja 20 i 20A-20C, moguće da alternativna izvođenja dobiju oblik prethodno napunjenih uređaja za jednokratnu upotrebu ili koriste napunjenu posudu za lek umesto da ona bude odložena ili zamenjena.

[0080] U još jednom izvođenju je, uređaj 20B, prikazan na SL. 21-29. Uređaj 20B je generalno sličan uređajima 20, 20A, ali ima nekoliko modifikacija. Ukupna dužina uređaja 20B je, kao što je prikazano na SL. 21, manja od 110 mm. Uređaj 20B dozira lek iz posude 22 koja ima iglu 28. Uklonjiv poklopac 31B pokriva iglu 28 kada uređaj 20B nije u upotrebi i ima dovoljno prostora da omogući upotrebu štitnika 29 unutrašnje igle. Potporna konstrukcija 30B obezbeđuje kućište za pogonski sklop 32B. Rukavac 140 uloška prima posudu 22 i ima otvor 142 kroz koji je moguće produžiti iglu 28.

Rukavac 140 uloška je najbolje prikazan na SL.33 i uključuje sa navojima izveden deo 144 blizu otvora 142. Zaštitni poklopac 146 se spreže sa navojima izvedenim delom 144 i koristi se da pričvrsti iglu 28 na rukavac 140 uloška. Niz zadnjih navoja 148 pričvršćuje rukavac 140 uloška na uređaj. Na prikazanim izvođenjima, zadnji navoji 148 se sprežu sa odgovarajućim navojima na nastavak ležišnog elementa trake. Prikazani rukavac 140 uloška takođe uključuje otvor 150 koji se prostire aksijalno i koji funkcioniše kao prozor koji omogućava korisniku da vidi posudu 22 da bi video količinu leka koja je preostala u njemu a da ne mora da ukloni posudu 22. Rukavac 140 uloška takođe obezbeđuje noseću površinu koja funkcioniše isto kao površina 130 i moguće ju je formirati unutrašnjim ramenom koji dodiruje deo te posude 22 koji se sužava. Različita druga sredstva za pričvršćivanje posude 22 unutar tog uređaja moguće je alternativno koristiti.

[0081] SL. 22 ilustruje glavne komponente pogonskog sklopa 32B. Pogonski sklop 32B uključuje DC motor 34B koji ima izlazno vratilo 114B na kom je pričvršćen prvi zupčanik 116B. Element 116B zupčanika se spreže sa elementima 120B zupčanika smeštenim na dva prenosna zupčanika 118B. Elementi 116B, 120B zupčanika su spiralni helikoidalni zupčanici sa poprečnom osovinom. Pužni zupčanici 122B na prenosnim zupčanicima 118B se sprežu sa zupcima 78B zupčanika na spoljnoj strani pogonske trake 40B da bi rotaciono pogonili traku 40B.

[0082] Kosina pužnog zupčanika, odnos zupčanika i kosina proreza 78B zupčanika u traci 40B su svi izabrani da bi radili zajedno. U ovom smislu, napominje se da je izbor celog broja zubaca trake po poluokretu produžene trake značajan činilac za određivanje odgovarajuće vrednosti za ove odnose kosine i zupčanika.

[0083] Pogonska traka 40B se razlikuje od pogonske trake uređaja 20, 20A. Pogonska traka 40B uključuje udubljeno područje 152 zajedno sa bližim ivičnim segmentom 58B trake 40B koja prima susedni deo daljeg ivičnog segmenta 56B trake 40B kada je traka 40B produžena i formira heliks. Udubljeni deo 152, međutim, ne prima punu debljinu daljeg ivičnog segmenta 56B i, kao rezultat, i deo daljeg ivičnog segmenta dalje i deo bližeg ivičnog segmenta štrče radijalno u suprotnim smerovima.

[0084] Više klinova 154 je smešteno u udubljenu 152 i spreže se sa odgovarajućih više rupa 156. U prikazanom izvođenju, klinovi 154 su smešteni na bližem ivičnom segmentu 58B sa rupama 156 smeštenim na daljem ivičnom segmentu 5613. Ove pozicije je, međutim, moguće obrnuti. Kako se pogonska traka 40B produžava i formira heliks, sprezanje bližeg ivičnog segmenta 58B sa susednim delom daljeg ivičnog segmenta 56B uključuje sprezanje klinova 154 sa rupama 156. Na prikazanom izvođenju, klinovi 154 imaju užlebljenu površinu 155 koja olakšava unos i uklanjanje klinova 154 iz rupa 156.

[0085] Sprezanje klinova 154 sa rupama 156 pričvršćuje međusobno susedne delove pogonske trake 40B aksijalno. Sprezanje klinova 154 i rupa 156 takođe obezbeđuje prenos momenta sile između susednih delova produžene trake i zadržava stabilnost stuba formiranog pomoću produžene trake.

[0086] U prikazanom izvođenju, pogonska traka 40B ima prvu glavnu površinu 158 i drugu glavnu površinu 160 na suprotnoj strani pogonske trake 40B. Više zubaca 78B zupčanika se formira u prvoj glavnoj površini 158. Zupci 78B zupčanika se sprežu sa elementima 122B zupčanika pri čemu pogonski sklop 32B može da rotira pogonsku traku 40B prenošenjem rotacione sile na pogonsku traku 40B.

[0087] Konfiguracija pogonske trake 4013 može poprimiti raznovrsne oblike. U prikazanom izvođenju, više klinova 154, udubljenja 152, više rupa 156 i zubaca 7813 zupčanika su svi izraženi na prvoj glavnoj površini 158. U tom smislu, treba napomenuti da se u otvoru nalazi rupa 156 na drugoj glavnoj površini 160 koja prima klinove 154. Iako za propisno funkcionisanje rupa 156 nije neophodno da se rupe 156 prostiru celim putem do prve glavne površine 158, nastavljanjem rupa 156 na prvu glavnu površinu proizvodnja trake 40B se pojednostavljuje. Preciznije, omogućava proizvodnju pljosnate trake koja ima dve pljosnate ravne površine i naknadnu obradu ili mlevenje koje formira više klinova 154, udubljenja 152, više rupa 156 i zupce 78B zupčanika koje treba izvesti iz strane prve glavne površine 158 a da nije neophodno nijednu takvu operaciju izvesti na drugoj glavnoj površini 160 čime se formira suprotna strana trake 40B. Ovo smanjuje manipulisanje trakom 4013 tokom proizvodnje i time se poboljšava efikasnost i smanjuje trošak. Traku 4013 je moguće formirati od ABS (akrilonitril butadijen stirena) ili drugog pogodnog materijala. Na primer, iako je ABS relativno fleksibilan materijal, drugi relativno krući materijal kao što su polikarbonat i metalne trake je moguće koristiti alternativno. Kada se koristi relativno krut materijal, može biti korisno koristiti više perforacija po dužini trake da bi se povećala fleksibilnost trake.

[0088] Pre mašinske obrade ovih oblika na traci 40B, to je pljosnata traka koja ima dve ravne površine koje su paralelna jedna sa drugom i bez bilo kakvih detalja formiranih na ravnoj površini. Kao rezultat, posle formiranja klinova 154, udubljenja 152, rupa 156 i proreza 78B zubaca zupčanika, krajnji spoljni delovi prve i druge glavne površine 158, 160 definišu ravni 159, 161 koje su paralelne jedna sa drugom i rastojanje 162 između ove dve ravni 159, 161 koje je definisano prvom i drugom glavnom površinom definiše najveću debljinu pogonske trake 40B.

[0089] Kao što je pomenuto gore u tekstu, bliži ivični segment 58B pogonske trake 40B uključuje udubljenje 152 koje se pruža celom ili pretežno celom dužinom pogonske trake 40B i više klinova 154 je smešteno u ovo udubljenje 152. Bliži ivični segment 58B defniše bližu ivičnu površinu 164 koja ima prvi aksijalno okrenut podužni deo 166 i drugi aksijalno okrenut podužni deo 168. Dalji ivični segment 56B uključuje više rupa 156 i definiše dalju ivičnu površinu 170 koja ima treći aksijalno okrenut podužni deo 172 i četvrti aksijalno okrenut podužni deo 174. Prvi i drugi aksijalno okrenut podužni delovi 166, 168 su okrenuti u aksijalnom smeru koji je suprotan od aksijalnog smera u kom su okrenuti treći i četvrti aksijalno okrenuti podužni delovi 172, 174.

[0090] SL. 24 pokazuje traku 40B u razmotanom stanju i detalj D25 je prikazan na SL. 25. Još jedan prikaz trake 40B je prikazan na SL. 25A. Kao što se može razumeti sa pozivom na SL. 24, 25 i 25A, bliža ivična površina 164 i dalja ivična površina 170 se prostiru između prve i druge glavne površine 158, 160 i, kada traka 40B formira heliks, aksijalno su okrenute u suprotnim smerovima. Prvi površinski deo 166 se pruža podužno u odnosu na traku 40B i jeste bliža druga glavna površina 160 dok se drugi površinski deo 168 pruža podužno u odnosu na traku 40B i bliži je prvoj glavnoj površini 158.

[0091] Na prikazanom izvođenju, prvi deo 166 i drugi deo 168 su aksijalno odvojeni udubljenjem 152. Treći površinski deo 172 se pruža podužno u odnosu na traku 40B i jeste bliža druga glavna površina 160 dok se četvrti površinski deo 174 pruža po dužini u odnosu na traku 4013 i bliža je prva glavna površina 158. Na prikazanom izvođenju, treći i četvrti delovi 172, 174 površina su koplanarni. Još vredi pomenuti da su na prikazanoj traci 4013, i prva i druga glavna površina 158, 160 paralelne sa ravnom definisanom pogonskom trakom 40B i aksijalno okrenuti delovi 166, 168, 172 i 174 bližih i daljih ivičnih površina 164, 170 su usmereni upravno na prvu i drugu glavnu površinu

2

[0092] Kao što se najbolje vidi ako se pogledaju SL. 26 i 27, u produženom delu pogonske trake 40B koja formira heliks, bliži ivični segment 5813 se spreže sa susrednim delom daljeg ivičnog segmenta 56B sa drugim aksijalno okrenutim podužnim delom 168 od bliže ivične površine 164 koja se spreže sa trećim okrenutim podužnim delom 172 od dalje ivične površine 170. Prvi aksijalno okrenut podužni deo 166 od bliže ivične površine 164 i četvrti prednjom stranom okrenut aksijalno podužni deo 174 od dalje ivične površine 170 se nastavlja radijalno prema spolja u suprotnim smerovima. U prikazanom izvođenju, prvi aksijalno okrenut podužni deo 166 se pruža radijalno prema unutra dok četvrti aksijalno okrenut podužni deo 174 štrči radijalno prema spolja.

[0093] Potisni element 88B uključuje helikoidalni navoj 176 koji je spregnut sa prvim aksijalno okrenutim podužnim delom 166 od bliže ivične površine 164. Helikoidalni navoj 176 može da se spregne sa površinom 166 pogonske trake 40B u prelaznom delu pogonske trake 40B postavljenom između uvučenog dela 54B koji definiše spiralu i produženog dela 52B koji definiše heliks pogonske trake 40B. Zato što površina 166 štrči radijalno i još uvek je izložena u produženom delu 52B pogonske trake 40B, helikoidalni navoj 176 može i da se spregne sa površinom 166 u helikoidalno produženom delu 52B pogonske trake 40B. Pored toga, raspored takođe omogućava da se helikoidalni navoj 176 spregne sa površinom 166 za više od 360 stepeni oko pogonske ose 50B. U prikazanom izvođenju, helikoidalni navoj 176 se nastavlja za više od 360 stepeni oko ose 50B.

[0094] Sposobnost helikoidalnog navoja 176 da spregne površinu 166 posle sprezanja bližeg ivičnog segmenta 58B sa daljim ivičnim segmentom 56B omogućava da navoj 176 nosi aksijalna opterećenja u produženom helikoidalnom delu pogonske trake i time omogućava da se klinovi 154 spregnu sa rupama 156 na lokaciji gde nema aksijalnog opterećenja koje nosi pogonska traka 4013.

[0095] Ležišni element 100B trake potpuno okružuje tu pogonsku traku i definiše drugi helikoidalni navoj 178 koji je moguće spregnuti sa četvrtim podužnim delom 174 dalje ivične površine 170. Navoj 178 može da se spregne sa površinskim delom 174 u prelaznom delu pogonske trake 40B. Međutim, zato što površina 174 štrči radijalno i još uvek je izložena u produženom delu 52B pogonske trake 40B, helikoidalni navoj 178 može i da se spregne sa površinom 174 u helikoidalno produženom delu 52B pogonske trake 4013. Ovaj raspored takođe omogućava da se helikoidalni navoj 178 spregne sa površinom 174 za više od 360 stepeni oko pogonske ose 50B. Na prikazanom izvođenju helikoidalni navoj 178 se pruža više od 360 stepeni oko pogonske ose 50B i potpuno okružuje pogonsku traku 40B bliže potisnom elementu 88B. Element 100B pogonske trake takođe nosi elemente 118B zupčanika i može biti mašinski izrađen od polioksimetilena (POM), poznatog i kao acetal, poliacetal i poliformaldehid ili se prodaje pod različitm trgovačkim nazivima kao Delrin, ili se formira korišćenjem drugih pogodnih materijala i postupaka.

[0096] Obezbeđivanjem helikoidalnih navoja 176 i 178 koji se pružaju za više od 360 stepeni oko pogonske osovine 50B i pozicioniranjem navoja tako da budu blizu jedni drugima, kratki segment pogonske trake 40B jeste istovremeno ograničen sa oba navoja 176 i 178 čime se čvrsto kontroliše aksijalni položaj pogonske trake da bi se olakšalo sprezanje pogonske trake 40B sa samom sobom. Upotreba helikoidalnog navoja 176 elementa 88B potiska koji se pruža više od 360 stepeni oko pogonske osovine 50B takođe povećava područje površine preko kog je pritisne aksijalne sile moguće preneti između pogonske trake 40B i elementa 88B potiska.

[0097] I potisni element 88B i ležišni element 100B trake ostaju stacionarni jedan u odnosu na drugi i na potpornu konstrukciju 3013 dok se pogonska traka 4013 rotira oko pogonskih osovina 50B u odnosu na ove delove kada se pogonska traka 40B produžava i uvlači. Helikoidalni navoj 176 na potisnom elementu 88B pritiska traku 40B da bi time nosio aksijalne pritisne sile koje deluju na produženi deo pogonske trake 40B kao što su one koje se generišu kada pogonska traka 40B aksijalno gura klip 26 u posudu 22. Helikoidalni navoj 178 se može spregnuti sa delom 174 dalje ivične površine 170 i time se opire silama istezanja koje deluju na pogonsku traku 40B koje bi delovale da aksijalno povuku pogonsku traku 40B dalje od potisnog elementa 88B. Helikoidalni navoji 176, 178 takođe aksijalno poravnavaju pogonsku traku sa samom sobom kako se bliži ivični segment spreže sa susednim delom daljeg ivičnog segmenta kako se pogonska traka 40B produžava.

[0098] Ako se pogledaju aksijalne pritisne sile, zapaža se da je prikazana pogonska traka 40B objedinjena jednodelna traka i da se sve aksijalne sile prenete između ležišnog elementa 80B i potisnog elementa 8813 kada je pogonska traka barem delimično produžena prenose pomoću objedinjene jednodelne pogonske trake 40B. Ležišni element 80B uključuje dva zaštitna klina 180 koji su smešteni u otvore 182 u traci 40B. Prenosni element 84B je rotaciono montiran na ležišni element 80B i spreže se sa klipom 26 kada se koristi uređaj 20B.

[0099] Ležišni element 80B prenosi aksijalne sile na pogonsku traku 40B kroz sprezanje klinova 180 sa otvorima 182 i kroz preklopni jezičak koji spreže dalju ivičnu površinu 171 i dalji kraj pogonske trake 40B. Sprezanje klinova 180 sa otvorima 182 sprečava rotaciju ležišnog elementa 80B u odnosu na pogonsku traku 40B. Pogonska traka 40B se produžava, ležišni element 80B će ispoljiti aksijalnu silu na klip 26 da bi tako prouzrokovao

2

ispuštanje leka iz posude 22. U tom smislu, napominje se da ležišni element 80B ispoljava ovu aksijalnu silu na klip 26 kroz prenosni element 84B koji može da se rotira u odnosu na ležišni element 80B. Dakle, tokom pražnjenja leka, element 84B prenosa će poneti klip 26 i neće da rotira u odnosu na klip 26 ali će rotirati u odnosu na ležišni element 80B.

[0100] Aksijalne pritisne sile se prenose kroz traku 40B sa ležišnog elementa 80B na potisni element 88B kroz sprezanje drugog podužnog dela bliže ivične površine 168 sa trećim podužnim delom dalje ivične površine 172. Iako sprezanje klinova 154 sa rupama 156 ne prenosi pritisne sile u prikazanom izvođenju, i alternativna izvođenja bi mogla da koriste klinove i rupe u ovu svrhu. Sprezanje klinova 154 sa rupama 156 u prikazanom izvođenju se, međutim, opire aksijalnim silama zatezanja koje deluju na traku 40B i time se opire odvajanju produžene trake.

[0101] Namotaj 104B je rotacioni u odnosu na potisni element 88B i uvučeni deo 54B pogonske trake 40B se skladišti u namotaju 40B. Namotaj 40B se rotira zajedno sa pogonskom trakom 40B usled frikcionog sprezanja pogonske trake 40B sa namotajem 104B. U prikazanom izvođenju, traka 40B nije spojena na namotaj 104B. Time što se ne spaja namotaj 40B na namotaj 104B, kratka dužina trake na koju bi bilo neophodno produžiti i pričvrstiti namotajem kada se pogonska traka u potpunosti produži, može da se izostavi. Moguće je koristiti različite postupke da bi se sprečilo da se nepričvršćen kraj pogonske trake 40B prekomerno produži i dovede do toga da pogonska taka 40B izmakne iz pogonskog mehanizma. Na primer, žlebovi 78B zupčanika mogu se na pogonskoj traci 40B završiti na mestu koje će da ograniči produžavanje trake 40B. Graničnik u obliku kuke ili drugi element tipa hvatača bi alternativno ili dodatno mogao biti pričvršćen na kraj pogonske trake koji bi sprečio da se pomeri kroz prazan prostor između potisnog elementa 88B i ležišnog elementa 100B trake. Alternativno, može da se koristi kontroler koji upravlja radom motora na način da ograničava produžetak pogonske trake 40B i sprečava da traka izmakne.

[0102] Upotreba rotacionog namotaja 104B pomaže da se spreči blokada trenjem uvučenog dela pogonske trake tokom produžavanja i uvlačenja pogonske trake. Alternativne postupke sprečavanja takve blokade trenjem, kao što je upotreba materijala koji se podmazuje da bi se formirala pogonska traka, moguće je alternativno koristiti i izbeći rotiranje namotaja.

[0103] Na prikazanoj verziji pogonske trake 40B, deo bliže ivične površine štrči radijalno prema unutra dok deo dalje ivične površine štrči radijalno prema spolja. Napominje se da je moguće koristiti druge rasporede. Na primer, deo bliže ivične površine bi mogao da štrči prema spolja radijalno i deo dalje ivične površine bi mogao da štrči radijalno prema unutra.

2

U takvom alternativnom izvođenju, helikoidalni navoj koji se spreže sa bližom ivičnom površinom i nosi aksijalne pritisne sile bi bio pozicioniran radijalno prema spolja u odnosu na pogonsku traku i element sa navojem koji se spreže sa delom dalje ivične površine i pozicioniran da pruži otpor aksijalnim silama istezanja bi bio pozicioniran radijalno prema unutra te pogonske trake.

[0104] Raspored pomaka ivičnih površina prouzrokuje da jedna od ivičnih površina ima veću dužinu po jediničnoj dužini pogonske trake. U prikazanom izvođenju, dalja ivica je ta koja je relativno veće dužine. Kada se namotana pogonska traka 40B odmota i pozicionira u ravni kao što je prikazano na SL.24, pogonska traka 40B definiše luk sa bližim ivičnim segmentom 58B pozicioniranim radijalno prema unutra od daljeg ivičnog segmenta 56B. U izvođenjima gde bliža ivica štrči radijalno prema spolja, bliži ivični segment će biti pozicioniran radijalno prema spolja u odnosu na dalji ivični segment kada je traka pozicionirana u ravni da bi definisala luk.

[0105] Još jedno izvođenje 20C slično uređaju 20B ali sa nešto tanjim profilom prikazano je na SL.30-33. Uređaj 20C se razlikuje od uređaja 20B korišćenjem nekoliko delova lima koji omogućavaju smanjenje dimenzija potporne konstrukcije kućišta. Preciznije, metalna ploča 184 baze, metalni obrub 186 i metalna potporna konzola 188 se koriste u uređaju 20C.

[0106] Kao što se najlakše vidi na SL.33, motor, prenosnik, pogonska traka i namotaj su isti kao za uređaj 20B. Ležišni element 100C trake ima malo blago drugačiji oblik ali funkcioniše na isti način kao ležišni element 100B trake. Kao što se može videti sa SL.33, ležišni element 100C trake uključuje navoje 190 za sprezanje navoja 148 rukavca 140 uloška. Iako nije prikazano na slikama radi grafičke jasnoće, ležišni element 100B trake uključuje slične navoje za sprezanje rukavca 140 uloška. Potisni element 88C uključuje stub 192. Klin 194 na stubu 192 se spreže sa otvorom 196 za klin na osnovnoj ploči 184 i sprečava relativnu rotaciju stuba 192 i potpornu konstrukciju čiji je jedan deo osnovna ploča 184. Namotaj 104C je rotaciono postavljen na stub 192 i podloška 198 koja potpuno zaokružuje stub 192 se nalazi između osnovne ploče 184 i namotaja 104C da bi odvojila namotaj 104C od osnovne ploče 184.

[0107] Uređaji 20 i 20A-20C mogu biti sa ili bez dela za povratnu informaciju o sili kako se generalno naziva. Deo za povratnu informaciju o sili određuje silu koja deluje na klip 26 i time omogućava uređaju da sazna stanje posude 22 i/ili položaj klipa 26.

[0108] Ako se oslanja na korisnika za pokretanje i/ili potvrđivanje stanja uređaja na drugačiji način, deo za povratnu informaciju os ili nije neophodan. U uređaju bez dela za povratnu informaciju o sili, brzina motora i struja mogu biti nadgledani da bi se odredilo stanje sistema

2

i izbegla primena prekomernog momenta sile na traku 40 i shodno tome prekomerna sila na klip 26. Generalno može biti moguće da je tok registrovanja odnosa signala prema buci dovoljan da detektuje kontakt između daljeg kraja pogonske trake i klipa 26. Generalno, sistem će da pokrene i završi svaku dozu sa sistemom otvorenim za atmosferski pritisak kroz izlazni otvor 28. U takvom sistemu, detektovanje dejstva sile na klip 26, t.j., deo za povratnu informaciju o sili, nije neophodan za preciznost doziranja.

[0109] Ako se koristi sistem povratne sile, uređaj će znati kada dalji kraj elementa 84 prenosa dodiruje klip 26. Ovo će korisniku omogućiti da neke korake, kao što je pokretanje, priprema, u potpunosti ili delimično automatizuje. Jednostavan sistem za povratnu informaciju o sili bi mogao da koristi kontakt-prekidač koji se aktivira malom silom. Takav prekidač bi se mogao postaviti na daljem kraju 81 pogonske trake i spojiti sa ležišnim elementom 80 ili rotacionim ležištem 82. Electrični provodnici bi mogli biti postavljeni na pogonsku traku da bi obezbedili električnu povezanost između kontaktprekidača i procesora unutar kućišta. Proporcionalno detektovanje sile je moguće i korišćenjem komponente za detektovanje sile kao što je otpornik osetljiv na silu umesto kontakt-prekidača. Provodnici postavljeni na pogonsku traku bi mogli da se završe u ili na namotaju za skladištenje. Ako se koristi rotacioni namotaj, neprekidna povezanost na okvir uređaja može da se izvede pomoću kliznih prstenova ili drugih odgovarajućih kontakata.

[0110] Prikazana izvođenja su elektromehanička i kontroliše ih procesor, mikrokontroler ili mikroračunar. Upotreba procesora omogućava brojne tačke interakcije i dodatne funkcije je moguće ugraditi u ovaj uređaj. Na primer, interakcija između korisnika i uređaja je moguća korišćenjem ekrana osetljivih na dodir, interfejsa sa više dugmadi, ili specifičnih tačaka dodira (kao što je točak za određivanje doze). Po želji, takve komande mogu oponašati ponašanja interakcije uobičajenih uređaja za ubrizgavanje.

[0111] Uređaj bi takođe mogao da prikaže raznovrsne različite informacije kao što je trenutnu postavku doze, poslednju dozu, podsetnike i znakove za upotrebu ili neku drugu korisnu informaciju. Ekrani mogu imati oblik ekrana sa tečnim kristalom (LCD), organske svetleće diode (OLED), ekrana nalik na e-papir (EPD), ili drugog pogodnog ekrana.

[0112] Uređaj može imati i priključke koji omogućavaju da se poveže i bude u interakciji sa drugim uređajima (npr. pametnim telefonima) korišćenjem bilo ožičenih ili bežičnih tehnika komunikacije. Ove interakcije je moguće koristiti za razmenu informacija u bilo kom smeru, što omogućava (na primer) pružaocu zdravstvene nege /lekaru da promeni postavke uređaja ili da preuzme istoriju doziranja.

2

Claims (21)

Patentni zahtevi

1. Medicinski (20, 20B, 20C) uređaj za doziranje za upotrebu sa posudom (22) za lek koja ima telo (24) posude koje drži lek (25) i koje definiše izlazni otvor (28), pri čemu posuda za lek još uključuje klip (26) postavljen unutar tela posude, pri čemu pomeranje klipa prema napred u telu posude istiskuje lek kroz izlazni otvor; pri čemu taj uređaj za doziranje obuhvata:

potpornu konstrukciju (30, 30B) prilagođenu da nosi posudu (22) za lek; i pogonski sklop (32, 32B) oslonjen na potpornu konstrukciju (30, 30B) i prilagođen da pomera prema napred klip (26) unutar tela (24) posude,

naznačen time što pogonski sklop obuhvata sledeće:

pogonsku traku (40, 40B) koja ima dalji ivični segment (56, 56B) i bliži ivični segment (58, 58B), pri čemu pogonska traka ima uvučenu konfiguraciju i produženu konfiguraciju, pri čemu uvučeni deo (54, 54B) pogonske trake u uvučenoj konfiguraciji definiše spiralnu i produženi deo (52, 52B) pogonske trake u produženoj konfiguraciji definiše heliks, pri čemu je pogonsku traku moguće inkrementalno pomerati između uvučene konfiguracije i produžene konfiguracije, pri čemu pomeranje pogonske trake iz uvučene konfiguracije u produženu konfiguraciju definiše pogonsku osovinu (50, 50B); mehanički pogon (38) koji je funkcionalno spojen sa pogonskom trakom (40, 40B) i selektivno rotira pogonsku traku oko pogonske osovine (50, 50B) pri čemu rotacija pogonske trake u prvom smeru produžava pogonsku traku i rotacija pogonske trake u suprotnom drugom smeru uvlači pogonsku traku;

potisni element (88, 88B, 88C) koji je funkcionalno postavljen između potporne konstrukcije (30, 30B) i pogonske trake (40, 40B), pri čemu se potisni element spreže sa barem jednim delom (166) bližeg ivičnog segmenta (58, 58B) kada je pogonska traka barem delimično produžena;

ležišni element (80, 80B) koji je oslonjen na pogonsku traku (40, 40B) blizu daljeg kraja pogonske trake, pri čemu je ležišni element prilagođen tako da deluje aksijalnom silom na klip (26) kada se pogonska traka produžava; i pri čemu se aksijalna sila koja deluje na ležišni element (80, 80B) na klipu (26) barem delimično prenosi na potpornu konstrukciju (30, 30B) kroz posudu (22) leka, i kada se aksijalnim pritisnim opterećenjem deluje na pogonsku traku (40,

2

40B), aksijalno pritisno opterećenje se prenosi na potpornu konstrukciju kroz potisni element (88, 88B, 88C).

2. Uređaj za doziranje prema patentnom zahtevu 1, pri čemu je potisni element (88) rotaciono pričvršćen u odnosu na potpornu konstrukciju (30) i definiše helikoidalnu rampu (90) koja može da se spregne sa bližim ivičnim segmentom (58) pogonske trake (40) pri čemu je, kada se pogonska traka rotira u prvom smeru, prelazni deo (53) pogonske trake spregnut sa helikoidalnim prelazima rampe iz uvučene konfiguracije u produženu konfiguraciju i, kada se pogonska traka rotira u drugom smeru, prelazni deo pogonske trake spregnut sa helikoidalnim prelazima rampe iz produžene konfiguracije u uvučenu konfiguraciju.

3. Uređaj za doziranje iz patentnog zahteva 2 još obuhvata ležišni element (100) trake koji potpuno okružuje potisni element (88) koji radijalno prema unutra nosećom silom deluje na pogonsku traku (40) blizu helikoidalne rampe (90).

4. Uređaj za doziranje iz patentnog zahteva 3 pri čemu ležišni element (100) trake još obuhvata više valjaka (94) koji mogu biti spregnuti sa pogonskom trakom (40), pri čemu više valjaka deluje silom radijalno prema unutra i zateže pogonsku traku na helikoidalnu rampu (90) potisnog elementa (88) dok se rotira pogonska traka.

5. Uređaj za doziranje iz bilo kog od patentnih zahteva 2 do 4 pri čemu ležišni element (80) uključuje rotaciono ležište (82) koje omogućava relativno rotaciono kretanje između pogonske trake (40) i klipa (26) oko pogonske ose (50).

6. Uređaj za doziranje iz bilo kog od patentnih zahteva 2 do 4 pri čemu, u produženom delu (52) pogonske trake (40), bliži ivični segment (58) te pogonske trake jeste direktno ležišno spregnut sa susednim delom daljeg ivičnog segmenta (56).

7. Uređaj za doziranje iz patentnog zahteva 6 pri čemu jedan od bližih i daljih ivičnih segmenata (56, 58)definiše jezičak (60) koji se radijalno produžava kako bi se direktno ležišno spregnuo sa drugim bližim i daljim ivičnim segmentima.

8. Uređaj za doziranje iz patentnog zahteva 6 pri čemu jedan od bližih ili daljih ivičnih segmenata (56, 58) definiše više ispupčenja (64) i drugi bliži ili dalji ivični segment definiše više zajednički delujućih udubljenja (66).

9. Uređaj za doziranje iz patentnog zahteva 1 pri čemu je pogonska traka (40, 40B) objedinjena jednodelna traka i pri čemu se aksijalne sile koje se prenose između ležišnog elementa (80, 80B) i potisnog elementa (88, 88B, 88C) kada je pogonska traka barem delimično produžena prenose putem objedinjene jednodelne trake.

10. Uređaj za doziranje iz patentnog zahteva 1 još obuhvata cilindrični namotaj (104, 104B), pri čemu se uvučeni deo (54, 54B) pogonske trake (40, 40B) u namotaju skladišti, i pri čemu, za uvučeni deo (54, 54B) pogonske trake (40, 40B) smešten unutar trake (104, 104B), dalja ivična površina (170) pogonske trake leži u prvoj ravni (110)pozicioniranoj upravno na pogonsku osovinu (50, 50B) i bliža ivična površina (164) pogonske trake leži u drugoj ravni (112) pozicioniranoj upravno na pogonsku osovinu.

11. Uređaj (20B, 20C) za doziranje iz patentnog zahteva 1 pri čemu bliži ivični segment (58B) definiše bližu ivičnu površinu (164) i dalji ivični segment (56B) definiše dalju ivičnu površinu (170), pri čemu bliža ivična površina (164) defniše prvi aksijalno okrenuti podužni deo (166) i drugi aksijalno okrenuti podužni deo (168) i dalja ivična površina (170) definiše treći aksijalno okrenuti podužni deo (172) i četvrti aksijalno okrenuti podužni deo (174), i pri čemu je u produženom delu pogonske trake koji definiše heliks, bliži ivični segment (58B) te trake spregnut sa susednim delom daljeg ivičnog segmenta (56B), pri čemu je drugi podužni deo (168) bliže ivične površine (164) spregnut sa trećim podužnim delom (172) dalje ivične površine (170) i pri čemu se prvi podužni deo (166) bliže ivične površine (164) i četvrti podužni deo (174) dalje ivične površine (170) produžavaju radijalno prema spolja u suprotnim smerovima; i potisni element (88B, 88C) se spreže sa prvim podužnim delom (166) bliže ivične površine (164).

12. Uređaj za doziranje iz patentnog zahteva 11 pri čemu četvrti podužni deo (174) dalje ivične površine (170) štrči radijalno prema spolja i prvi podužni deo (166) bliže ivične površine (164) štrči radijalno prema unutra.

13. Uređaj za doziranje iz patentnog zahteva 11 pri čemu potisni element (88B, 88C) uključuje helikoidalni navoj (176) koji se može spregnut sa prvim podužnim delom (166)

1

bliže ivične površine površine (164).

14. Uređaj za doziranje prema patentnom zahtevu 13 pri čemu četvrti podužni deo (174) dalje ivične površine (170) štrči radijalno prema spolja i prvi podužni deo (166) bliže ivične površine (164) štrči radijalno prema unutra i uređaj (20B, 20C) za doziranje još obuhvata ležišni element (100B) trake koji potpuno okružuje pogonsku traku (40B) i pri čemu ležišni element trake definiše drugi helikoidalni navoj (178) koji se može spregnuti sa četvrtim podužnim delom (174) dalje ivične površine (170).

15. Uređaj za doziranje iz patentnog zahteva 14 pri čemu se drugi helikoidalni navoj (178) se produžava za više od 360 stepeni oko pogonske ose i potpuno okružuje pogonsku traku (40B) blizu potisnog elementa (88B, 88C).

16. Uređaj za doziranje iz patentnog zahteva 11 pri čemu jedan od bližih i daljih ivičnih segmenata (56B, 58B) definiše više klinova (154) i drugi od bližih i daljih ivičnih segmenata definiše više rupa (156), pri čemu, u produženom delu (52B) pogonske trake (40B) koja definiše heliks, sprezanje bližeg ivičnog segmenta te pogonske trake sa susednim delom daljeg ivičnog segmenta uključuje sprezanje klinova sa rupama.

17. Uređaj za doziranje iz bilo kog od patentnih zahteva 2 do 7 i 16 pri čemu pogonska traka (40B) definiše više zubaca (78B) zupčanika koje je moguće spregnuti sa mehaničkim pogonom (38) pri čemu taj mehanički pogon može da spregne i rotira pogonsku traku prenošenjem rotacione sile kroz više zubaca zupčanika.

18. Uređaj za doziranje iz patentnog zahteva 17 pri čemu mehanički pogon (38) uključuje pužni prenosnik (122) koji se može spregnuti sa više zubaca (78, 78B) prenosnika.

19. Uređaj za doziranje iz patentnog zahteva 17, kada zavisi samo od patentnog zahteva 16, pri čemu pogonska traka (40B) definiše prvu i drugu glavnu površinu (158, 160) na suprotnim stranama pogonske trake, i pri čemu su više klinova (154), više rupa (156) i zupci (78B) zupčanika svi do izraza dolaze na prvoj glavnoj površini (158) pogonske trake, čime je više klinova, više rupa i zubaca zupčanika prilagođeno tako da budu obrađeni mašinski sa bočne strane prve glavne površine i pri čemu druga glavna površina definiše ravnu površinu.

2

20. Uređaj za doziranje iz patentnog zahteva 19, pri čemu je pogonska traka (40B) objedinjena jednodelna traka i kada se aksijalne sile koje se prenose između ležišnog elementa (80B) i potisnog elementa (88B, 88C) kada je pogonska traka barem delimično produžena prenose putem objedinjene jednodelne trake i pri čemu krajnji spoljni delovi prve i druge glavne površine (158, 160) definišu ravni (159, 161) koje su paralelne jedna sa drugom i pri čemu rastojanje (162) između ravni koje je definisano prvom i drugom glavnom površinom definiše najveću debljinu pogonske trake.

21. Uređaj za doziranje iz patentnog zahteva 1 ili patentnog zahteva 11, koja još obuhvata namotaj (104B) koji se može rotirati relativno u odnosu na potisni element (88B), pri čemu je uvučeni deo (54B) pogonske trake (40B) smešten u namotaju.