RS60945B1 - Uređaj i postupak za optičko očitavanje dokumenta i postupak za proizvodnju pomenutog uređaja - Google Patents

Description

Opis

[0001] Ovaj pronalazak se odnosi na uređaj i postupak za optičko očitavanje nekog dokumenta, posebno nekog sigurnosnog dokumenta. Ovaj pronalazak takođe se odnosi na postupak za proizvodnju prethodno pomenutog uređaja.

[0002] Iz stanja tehnike je poznato očitavanje dokumenata, na primer pasoša, pomoću jedne ili više kamera. Optika za stvaranje slike može biti potrebna za optičko očitavanje dokumenta. Za tu svrhu, uređaj za očitavanje dokumenta, posebno uređaj za proveravanje dokumenta, može da obuhvata optički modul u kom čvrsto smeštena kamera očitava celukupnu površinu dokumenta postavljenog na noseću površinu.

[0003] Tako, DE 102007031230 B3 opisuje sistem za očitavanje dokumenata za optičko očitavanje dokumenta, koji obuhvata najmanje jednu sijalicu za osvetljavanje dokumenta, pri čemu je najmanje jedna sijalica povezana sa optikom osvetljenja koja omogućava homogeno osvetljenje dokumenta. Sistem za očitavanje dokumenta dalje obuhvata najmanje jedan optički senzor i optiku za stvaranje slike radi stvaranja slike dokumenta na najmanje jednom optičkom senzoru. Ovde se dokument, koji treba da se očita, postavlja na noseću površinu, pri čemu je ta noseća površina nepokretna u odnosu na kućište sistema za očitavanje dokumenta.

[0004] DE 102012211076.3 (nije još objavljen) opisuje uređaj za očitavanje dokumenta, pri čemu taj uređaj obuhvata najmanje jedan uređaj za očitavanje slike. Dalje je opisan fluoroskop, pri čemu su najmanje jedno sredstvo za očitavanje slike i najmanje jedan fluoroskop međusobno smešteni na takav način da najmanje jedan uređaj za očitavanje slike može da detektuje svetlost koja zrači iz najmanje jednog fluoroskopa kroz noseću površinu.

[0005] DE 69723542 T2 se odnosi na senzor slike, pri čemu je posebno izvor svetlosti za osvetljavanje slike, koja treba da se skenira, integrisan u strukturi senzora slike.

[0006] Dokument "Chul Young et. al., Optimized pattern design of light-guide plate (LGP), Optica Applicata, 8.02.2011, XP55188120, URL: http://www.if.pwr.wroc.pl/~optappl/pdf/2011/no4/optappl 4104p863.pdf" opisuje jedinicu pozadinskog osvetljenja koja je obično smeštena iza LCD-ekrana.

Uobičajena jedinica pozadinskog osvetljenja sastoji se od ploče za vođenje svetlosti, difuznog luka, dva prizmatična luka, reflektora i izvora svetlosti smeštenog na ivici ploče za vođenje svetlosti.

[0007] Poželjno je da se dokument koji se očitava osvetli dovoljno i što je moguće više homogeno radi optičkog očitavanja. Homogeno osvetljenje obično zahteva veliki broj uređaja za osvetljenje i najveća moguća rastojanja od nosača dokumenta, budući da u ovom slučaju nema ili ima malo refleksije. Zbog toga, ovo obično zahteva puno potrebnog ugradnog prostora, posebno kada se očitavaju dokumenta različitih formata.

[0008] S obzirom da takođe može biti poželjno da se optičko očitavanje dokumenta izvodi osvetljenjem u različitim spektralnim opsezima (bela svetlost, IR i UV), može da bude potrebno da se obezbede optički senzori, sijalice i, ako je potrebno, sočiva. Ovo, za uzvrat, uzrokuje povećanje potrebnog ugradnog prostora za sistem za očitavanje dokumenta.

[0009] Tehnički problem nastaje stvaranjem uređaja i postupka za optičko očitavanje dokumenta, posebno sigurnosnog dokumenta, koji omogućava što homogenije osvetljenje dokumenta koji se očitava i, u isto vreme, smanjenje potrebnog ugradnog prostora. Još jedan tehnički problem je da se obezbedi postupak za proizvodnju takvog uređaja.

[0010] Rešenje ovog tehničkokg problema proizilazi iz predmeta sa karakteristikama patentnih zahteva 1, 12 i 14. Dalji povoljni načini ostvarivanja ovog pronalaska proizilaze iz zavisnih patentnih zahteva.

[0011] Osnovna ideja ovog pronalaska je da se svetlost spregne u ravni svetlovoda, posebno svetlovod nalik filmu, i da se spregnunta svetlost odvede na prvu površinu radi osvetljenja dokumenta. Odbijena svetlost može se onda optički detektovati kako bi se stvorila željena slika površinske strukture dokumenta.

[0012] Predložen je uređaj za optičko očitavanje nekog dokumenta, posebno nekog sigurnosnog dokumenta.

[0013] Sigurnosnim dokumentom može da se smatra bilo koji dokument koji je fizički entitet, a koji je zaštićen od neovlašćene proizvodnje i/ili falsifikovanja sigurnosnim karakteristikama ili elementima. Sigurnosne karakteristike su karakteristike koje falsifikovanje i/ili umnožavanje čine težim u odnosu na jednostavno kopiranje. Fizički entiteti koji obuhvataju ili formiraju neku sigurnosnu karakteristiku, mogu da se smatraju sigurnosnim elementima. Sigurnosni dokument može da obuhvata ili formira više sigurnosnih karakteristika i/ili sigurnosnih elemenata. U smislu ovde date definicije, sigurnosni dokument uvek predstavlja sigurnosni element. Primeri sigurnosnih dokumenata, koji takođe obuhvataju dokumente od vrednosti, koji predstavljaju vrednost, obuhvataju, na primer, pasoše, lične karte, vozačke dozvole, identifikacione kartice, kartice za kontrolu pristupa, zdravstvene kartice, novčanice, poštanske marke, platne kartice, kreditne kartice, smart kartice, ulaznice i etikete.

[0014] Uređaj ima najmanje jednu prihvatnu zapreminu sa nosećom površinom za dokument koji treba da se očita, ili formira takvu prihvatnu zapreminu. Za optičko očitavanje, dokument koji treba da se očita smešta se u prihvatnu zapreminu, naročito se postavlja na noseću površinu. Prihvatna zapremina, a naročito takođe noseća površina, može da se smesti u zonu očitavanja uređaja za očitavanje slike uređaja. Prihvatna zapremina može da bude ograničena na jednoj strani nosećom površinom, a posebno može da određuje zapreminu iznad noseće površine, na primer unapred određene visine. Prihvatna zapremina može da ima unapred određenu dužinu, širinu i/ili visinu.

[0015] Dalje, uređaj obuhvata najmanje jedan uređaj za osvetljenje. Pomoću tog uređaja za osvetljenje može da se stvara svetlost unapred određenog spektra. Uređaj za osvetljenje može biti bilo koja sijalica, ali naročito najmanje jedan svetlosni izvor, npr. LED ili sličan svetlosni izvor za stvaranje svetlosti.

[0016] Uređaj dalje obuhvata najmanje jedan svetlovod. Svetlovod ovde označava element u kom svetlost iz uređaja za osvetljenje može da bude vođena ili usmerena. Posebno, svetlovod može da se sastoji od nekog materijala ili mešavine materijala, koji/koja ima unapred određen indeks prelamanja i/ili prethodno određenu brzinu prostiranja svetlosti, posebno za svetlost unapred određenog spektra, dalje posebno za svetlost koju stvara najmanje jedan uređaj za osvetljenje. Svetlovod može posebno da bude izrađen ravan, tj. da ima malu geometrijsku visinu ili debljinu. Posebno, svetlovod može da bude izrađen kao film.

[0017] Dalje, svetlovod ima prvu površinu. Prva površina ovde može da ima prethodno određene geometrijske dimenzije, posebno prethodno određenu dužinu i prethodno određenu širinu. Takođe, prva površina može da ima prethodno određenu strukturu, posebno prethodno određenu površinsku strukturu.

[0018] Prva površina može da bude orijentisana paralelno prethodno objašnjenoj nosećoj površini. Prva površina može takođe da obrazuje najmanje deo, ali poželjno je celu, prethodno pomenute noseće površine.

[0019] Međutim, takođe je moguće da se između prve površine i noseće površine izvede najmanje jedan međuelement ili najmanje jedan međusloj. Međuelement/međusloj ovde može da bude propusan za svetlost, posebno za svetlost unapred određenog spektra, dalje posebno za svetlost koju stvara najmanje jedan uređaj za osvetljenje. Takođe, međuelement/međusloj može da služi kao optički element koji ima svojstva, npr. menja se spektar svetlosti koja zrači kroz međuelement/međusloj.

[0020] Dalje je moguće da je prva površina optički spregnuta sa nosećim elementom uređaja, koji ima noseću površinu, na takav način da se svetlost odvodi iz svetlovoda kroz prvu površinu prema nosećoj površini.

[0021] Dalje, pomoću uređaja za osvetljenje, svetlost može da bude spregnuta u svetlovod. Za ovu svrhu, svetlovod, posebno oblast sprezanja svetlovoda, i najmanje jedan uređaj za osvetljenje mogu da budu optički spregnuti na takav način da svetlost generisana uređajem za osvetljenje može da bude spregnuta u svetlovod. Posebno, uređaj za osvetljenje može direktno da se postavi na spoljašnju površinu, posebno bočnu površinu, dalje posebno na bočnu ivicu, svetlovoda.

[0022] Dalje, svetlost može u oblasti prve površine da se odvede iz svetlovoda prema prihvatnoj zapremini. Ovo može da znači da svetlost izlazi iz svetlovoda kroz prvu površinu.

[0023] U ovom slučaju, svetlovod, posebno prva površina, može da bude propusan za svetlost celom svojom površinom, koja se u oblasti prve površine odvodi iz svetlovoda prema prihvatnoj zapremini. Ovo može da znači da svetlost može da izađe iz svetlovoda u svakoj tački ili u svakoj oblasti prve površine. Drugim rečima, ne postoji oblast prve površine koja sprečava propuštanje svetlost iz svetlovoda.

[0024] Ako prva površina obrazuje noseću površinu, kao rezultat toga noseća površina će biti osvetljena. Iz toga proizilazi da dokument, koji je postavljen na nosećoj površini, može da bude osvetljen. Ako prva površina ne obrazuje neposredno noseću površinu, onda svetlost može da se odvede iz svetlovoda prema nosećoj površini kroz prvu površinu. U ovom slučaju odvedena svetlost može npr. da zrači kroz prethodno objašnjen međuelement/prethodno objašnjen međusloj prema nosećoj površini.

[0025] Svetlost odbijena i/ili rasuta tako osvetljenim dokumentom može, na ovaj način, da bude ponovo spregnuta u svetlovod kroz prvu površinu. Ovde, svetlovod može da bude izveden tako da je propusan, posebno potpuno propusan, za svetlost koja pogađa prvu površinu spolja pod nekim uglom iz unapred određenog ugaonog opsega, na primer ugaonog opsega od 70° do 110°.

[0026] Dalje, svetlovod u oblasti ili u delu oblasti prve površine, za prelaz vazduh-svetlovod može da bude potpuno reflektujući za najmanje deo svetlosti koju generiše uređaj za osvetljenje, posebno za deo sa unapred određenim spektrom. Prelaz vazduh-svetlovod ovde označava prelaz iz vazduha u svetlovod. U ovom slučaju, svetlost koja pogađa prvu površinu spolja je u potpunosti odbijena, tj. potpuno se odbija, ako postoji prelaz vazduh-svetlovod u tački gde svetlost pogađa svetlovod. Dalje, svetlovod u oblasti prve površine može nepotpuno da odbija najmanje deo svetlosti koju generiše uređaj za osvetljenje na prelazu sredina-svetlovod, pri čemu je sredina neka sredina različita od vazduha. Ovo može da znači da se svetlost, koja pogađa prvu površinu spolja, nepotpuno odbija, a posebno ne odbija, i ulazi u svetlovod, ako postoji prelaz sredina-vazduh u tački gde svetlost pogađa svetlovod. U ovom slučaju, sredina može da bude sredina sa unapred određenim indeksom prelamanja i unapred određenom brzinom prostiranja svetlosti, pri čemu se indeks prelamanja i brzina prostiranja za sredinu razlikuju od indeksa prelamanja ili od brzine prostiranja za vazduh. Sredina može takođe da bude sredina čiji je indeks prelamanja u unapred određenom opsegu indeksa prelamanja i/ili čija je brzina prostiranja u unapred određenom opsegu brzina prostiranja. Sredina može, posebno, da bude materijal dokumenta koji se očitava.

[0027] Prva površina je ravna i nezaobljena površina. U slučaju da prva površina obrazuje noseću površinu, proizilazi da se u oblasti prve površine iz svetlovoda odvodi svetlost koja pogađa ispitivano telo izvan svetlovoda i ponovo se odbija ili rasipa od njega prema prvoj površini, tek onda kroz prvu površinu svetlost ulazi u svetlovod, ako postoji prelaz sredina-svetlovod, posebno u oblasti ili u tački u kojoj svetlost pogađa prvu površinu. Ako postoji prelaz vazduh-svetlovod, onda svetlost, ponovo odbijena ili ponovo rasuta od dokumenta, ne može da uđe u svetlovod. Prelaz vazduh-svetlovod posebno se javlja kada delimična oblast površine dokumenta ne leži direktno na prvoj površini, na primer jer dokument u ovoj oblasti (gledano u odnosu na noseću površinu ili prvu površinu) ima udubljenje.

[0028] Dalje, uređaj obuhvata najmanje jedan uređaj za očitavanje slike. On može da bude izveden i/ili izrađen na takav način da se najmanje deo svetlosti, koja se odvodi iz svetlovoda i odbija ili rasipa od dokumenta koji se očitava, hvata pomoću uređaja za očitavanje slike, pri čemu može da se generiše slika dokumenta.

[0029] Budući da svetlovod može da se izradi da bude geometrijski ravan, omogućeno je osvetljenje dokumenta koji se očitava, a što zahteva malo ugradnog prostora, dok je u isto vreme omogućeno što je moguće homogenije osvetljenje dokumenta. Ovo zauzvrat sprečava ili smanjuje refleksije koje mogu da smanje kvalitet optičkog očitavanja. Budući da je prema ovom pronalasku moguća kompaktna konstrukcija, uređaj može jednostavno da se ugradi u postojeći sistem, na primer terminale na aerodromu.

[0030] Dalje, druga površina ima najmanje jednu isturenu oblast. Posebno, druga površina ima više isturenih oblasti. Ovo može da znači da druga površina ima najmanje dve, ali poželjno više od dve, isturene oblasti, pri čemu se između najmanje dve isturene oblasti nalazi međuoblast. Međuoblast, prema tome, obrazuje udubljene između isturenih oblasti. Isturena oblast može da označava oblast koja se izdiže od osnovne površine.

[0031] Isturene oblasti mogu ovde da imaju bilo kakav geometrijski oblik. Posebno, isturene oblasti mogu da budu izvedene loptasto, kockasto ili piramidalno. Poželjno, isturene oblasti mogu da imaju (delimično) cilindričan oblik. Izložena čeona površina cilindra ovde može da bude ravna ili zakrivljena konkavno ili konveksno (u odnosu na drugu površinu) ili izvedena kao slobodan oblik. Naravno, drugi oblici površine izložene čeone strane takođe su mogući.

[0032] Iz ovoga povoljno proizilazi da se svetlost, koja može da se spregne u svetlovod pomoću najmanje jednog uređaja za osvetljenje, preusmerava samo u isturene oblasti na takav način da ona može da izađe iz svetlovoda kroz prvu površinu. Poželjno optičko upravljanje zracima postiže se na povoljan način obrazovanjem površinske strukture druge površine.

[0033] Prema ovom pronalasku, rastojanje između susednih isturenih oblasti se smanjuje sa povećanjem rastojanja isturenih oblasti od oblasti sprezanja.

[0034] Oblast sprezanja može ovde da označava oblast u ili na kojoj se svetlost iz najmanje jednog uređaja za osvetljenje spreže u svetlovod.

[0035] Rastojanje između susednih isturenih oblasti može, na primer, da se izmeri između geometrijskih središta ili između središnih osa simetrije isturenih oblasti. Rastojanje neke isturene oblasti od oblasti sprezanja takođe može da se izmeri između geometrijskih središta ili između središnih osa simetrije isturene oblasti i oblasti sprezanja. Rastojanje može posebno da se izmeri paralelno na prvu površinu. Središna osa simetrije može da bude ortogonalno orijentisana na prvu površinu.

[0036] Rastojanje između susednih isturenih oblasti može da se odredi duž prave linije koja povezuje oblast sprezanja i isturene oblasti, pri čemu su susedne isturene oblasti izvedene jedna pored druge duž prave linije.

[0037] Iz ovoga povoljno proizilazi poboljšanje homogenosti osvetljenja.

[0038] U nekom drugom načinu ostvarivanja, svetlovod je izveden na takav način da prva površina ima najmanje jednu, ali poželjno nekoliko, oblast(i) odvođenja, pri čemu se svetlost može odvesti iz svetlovoda samo u najmanje jednoj oblasti odvođenja. Oblast odvođenja je ovde deo oblasti prve površine i, prema tome, može posebno da ima geometrijske dimenzije koje su manje od odgovarajućih geometrijskih dimenzija prve površine. Prema tome, svetlost može da se odvede iz svetlovoda samo u određenim oblastima. Ovo zauzvrat može da dovede do toga da se površina dokumenta osvetljava samo u određenim oblastima, jer samo svetlost, koja izlazi u oblastima odvođenja, može da se ponovo odbije ili ponovo rasipa od površine dokumenta. Ovo npr. omogućava da se osvetle samo određeni delovi oblasti površine dokumenta. Ovime se zauzvrat poboljšava kontrast kod optičkog očitavanja, jer je smanjeno preklapanje zračenja ponovo odbijenog ili ponovo rasutog od različitih oblasti površine ispitivanog tela.

[0039] U nekom drugom načinu ostvarivanja, svetlovod ima drugu površinu, pri čemu ta druga površina predstavlja površinu svetlovoda koja je naspram prve površine, gde je najmanje jedna oblast odvođenja određena konstrukcijom, posebno površinskom strukturom, druge površine.

[0040] Definisanjem oblasti odvođenja na prvoj površini obrazovanjem, posebno obrazovanjem površinske strukture, druge površine, moguće je poželjno izbeći promenu poželjne ravne površinske strukture prve površinske strukture. Takođe, nije potrebno da postoje dodatni optički elementi u oblasti prve površine, npr. filterski elementi ili pokrivni elementi.

[0041] U nekom drugom načinu ostvarivanja, površinska struktura druge površine izvedena je na taj način da samo u najmanje jednoj, ali poželjno nekoliko, unapred određenoj(ih) oblasti druge površine, svetlost spregnuta pomoću uređaja za osvetljenje može da se usmeri u pravcu prve površine, na takav način da ona izlazi iz svetlovoda kroz prvu površinu. Posebno, najmanje jedna prethodno određena oblast druge površine izvedena je na takav način da svetlost izlazi samo u najmanje jednoj oblasti odvođenja kroz prvu površinu.

[0042] Svetlovod može da bude izveden na takav način da svetlost može samo da izađe iz svetlovoda kroz prvu površinu, ako svetlost pogađa prvu površinu pod unapred određenim uglom ili pod nekim uglom iz unapred određenog ugaonog opsega, na primer između 70° i 110°, u odnosu na tu prvu površinu.

[0043] Na povoljan način proizilazi da oblasti odvođenja na prvoj površini mogu da budu određene geometrijskim dizajnom površinske strukture druge površine. Ovo zauzvrat zahteva, kao što je objašnjeno u nastavku, pojednostavljenu proizvodnju svetlovoda.

[0044] U nekom drugom načinu ostvarivanja, svetlovod, posebno prva i/ili druga površina, je propusan celom svojom površinom za svetlost koja se odvodi iz svetlovoda u oblasti prve površine prema prihvatnoj zapremini i odbija od dokumenta. Ovo može da znači da svetlost koja se odbija od dokumenta usled osvetljavanja svetlovodom, može da zrači kroz svetlovod, na primer prema uređaju za očitavanje slike. Ovde, odbijena svetlost može da uđe u svetlovod u svakoj tački prve površine, zrači kroz svetlovod i izlazi iz svetlovoda u svakoj tački druge površine. Drugim rečima, ne postoji oblast prve i/ili druge površine koja sprečava propuštanje svetlosti odbijene od dokumenta.

[0045] Izraz "celom površinom" može ovde da se odnosi na oblast prve i/ili druge površine koja je izvedena za odvođenje svetlosti.

[0046] Iz ovoga povoljno proizilazi visok kvalitet optičkog očitavanja dokumenta.

[0047] U nekom drugom načinu ostvarivanja, druga površina ima najmanje dve isturene oblasti, pri čemu je međuoblast izvedena između najmanje dve isturene oblasti, gde je element nepropusan za svetlost izveden u međuoblasti. Posebno, element nepropusan za svetlost može u potpunosti da ispuni međuoblast. Ovime se povoljno sprečava prljanje svetlovoda u oblasti druge površine. Element nepropusan za svetlost posebno može da bude nepropusan za svetlost unapred određenog spektra, na primer, za najmanje deo svetlosti generisane najmanje jednim uređajem za osvetljenje.

[0048] Dalje, izvođenje elementa nepropusnog za svetlost u međuoblasti takođe osigurava da svetlost ponovo odbijena ili ponovo rasuta od ispitanog tela, a koja ulazi u svetlovod kroz prvu površinu, može ponovo da izađe iz svetlovoda u oblasti druge površine samo kroz isturene oblasti. Ovime se pojednostavljuje optičko očitavanje prethodno objašnjene svetlosti koja nije odbijena od prvu površinu, posebno pomoću uređaja za očitavanje slike. Za ovu svrhu, ovo može da se izvede, na primer, na strani druge površine, pri čemu druga površina leži u zoni očitavanja uređaja za očitavanje slike.

[0049] Prema tome, raspored međuoblasti utiče na optičku rezoluciju uređaja.

[0050] U nekom drugom načinu ostvarivanja, svetlovod ima najmanje jedan optički element u oblasti druge površine ili obrazuje takav optički element. Optički element ovde može da bude element za vođenje zraka, posebno za upravljanje zracima. Na primer, optički element može da ima funkciju sočiva. Dalje, posebno, optički element može da bude izrađen ili izveden obrazovanjem ili geometrijskim oblikom isturene oblasti.

[0051] Na ovaj način, sigurnosne karakteristike na dokumentu koje su raspoređene na posebnom, naročito unapred određenom, položaju na dokumentu mogu takođe da se provere na povoljan način. Takođe, potrebna snaga najmanje jednog uređaja za osvetljenje može da se smanji na pogodan način.

[0052] Dalje, površina dokumenta ili unapred određeni deo površine može da se osvetli sa najmanje jednim unapred određenim parametrom osvetljenja, npr. zavisno od sigurnosne karakteristike.

Parametar osvetljenja može da bude, na primer, unapred određen pravac osvetljenja, prethodno određena polarizacija, prethodno određena boja svetlosti ili neki drugi prethodno određeni parametar osvetljenja. Ovde je moguće da se najmanje jedan prethodno određen parametar osvetljenja podesi najmanje delimično pomoću najmanje jednog optičkog elementa.

[0053] U nekom drugom načinu ostvarivanja, oblasti odvođenja izvedene su tako da je moguće optičko očitavanje sa unapred određenom rezolucijom. Alternativno ili kumulativno, isturene oblasti druge površine mogu takođe da budu izvedene i/ili obrazovane na takav način da je moguće optičko očitavanje sa unapred određenom rezolucijom.

[0054] U nekom drugom načinu ostvarivanja, svetlovod ima najveću visinu. Visina ovde može da označava rastojanje između druge površine, posebno između osnovne površine ili između slobodnog kraja isturene oblasti, i prve površine svetlovoda, koje je izmereno, na primer, duž pravca koji je upravan na prvu površinu. Najveća visina može, na primer, da bude 4 mm. Posebno, svetlovod može da bude izrađen kao film.

[0055] Iz ovoga, na povoljan način, proizilazi naročito jednostavna konstrukcija svetlovoda malih geometrijskih dimenzija.

[0056] U nekom drugom načinu ostvarivanja, rastojanje između susednih oblasti odvođenja smanjuje se sa povećanjem rastojanja oblasti odvođenja od oblasti sprezanja. Rastojanje između susednih oblasti odvođenja može, na primer, da se izmeri između geometrijskih središta ili između središnih osa simetrije oblasti odvođenja. Rastojanje oblasti odvođenja od oblasti sprezanja može, takođe, da se izmeri između geometrijskih središta ili između središnih osa simetrije oblasti odvođenja i oblasti sprezanja. Rastojanje može, posebno, da se izmeri paralelno prvoj površini.

[0057] Rastojanje između susednih oblasti odvođenja može da se odredi duž prave linije koja povezuje oblast sprezanja i oblasti odvođenja, pri čemu su susedne oblasti odvođenja raspoređene jedna uz drugu duž te prave linije.

[0058] Iz ovoga na povoljan način proizilazi poboljšanje homogenosti osvetljenja. Smanjenje intenziteta svetlosti odvedene iz svetlovoda izazvano porastom rastojanja od oblasti sprezanja je najmanje delimično, poželjno potpuno, kompenzovano gušćim rasporedom oblasti odvođenja.

[0059] U nekom drugom načinu ostvarivanja, prva površina najmanje jednog svetlovoda izvedena je upravno na noseću površinu. Ovo može da znači da su prva površina i noseća površina orijentisane međusobno ortogonalno. Dalje, svetlovod je izveden u zajedničkoj projekcionoj ravni u ivičnoj oblasti noseće površine ili izvan noseće površine. Zajednička projekciona ravan može da bude orijentisana paralelno nosećoj površini. Ivična oblast ovde može da označava deo oblasti noseće površine koji je izveden na njenoj ivici i npr. ima širinu od najviše 10%, 20% ili 30% širine noseće površine. Dalje, prva površina okrenuta je ka nosećoj površini. Ovo znači da, u zajedničkoj projekcionoj ravni, svetlost može da se odvede iz svetlovoda prema nosećoj površini, posebno prema središtu noseće površine.

[0060] Poželjno, najmanje jedan svetlovod izveden je na strani noseće površine koja je okrenuta dalje od prihvatne zapremine. U ovom slučaju, svetlost odvedena kroz prvu površinu može da zrači u zapreminu osvetljenja koja je izvedena na suprotnoj strani prihvatne zapremine u odnosu na noseću površinu. Dokument postavljen na nosećoj površini može takođe da se očita kroz zapreminu osvetljenja. U ovom slučaju putanje snopova za očitavanje dokumenta mogu da prođu kroz zapreminu osvetljenja.

[0061] Na primer, jedan ili više svetlovoda može/mogu da budu izvedeni na ivici zapremine osvetljenja. Dalje, na primer, najmanje jedan svetlovod može da bude izveden u kućištu, pri čemu kućište takođe ima ili obrazuje prethodno objašnjenu zapreminu osvetljenja.

[0062] Posebno, svetlost odvedena kroz prvu površinu može da zrači preko zapremine osvetljenja i/ili preko najmanje jednog prethodno objašnjenog međuelementa/međusloja i/ili kroz noseći element uređaja koji ima noseću površinu, prema nosećoj površini. Ovde npr. prva površina, posebno najmanje jedna oblast odvođenja, može da bude izvedena tako da pravac zraka svetlosti koja se odvodi iz najmanje jednog svetlovoda ne ide isključivo paralelno na noseću površinu, ali ima najmanje jednu komponentu pravca koja je orijentisana ka nosećoj površini. Prva površina, posebno najmanje jedna oblast odvođenja, je poželjno izvedena tako da je pravac zraka svetlosti odvedene iz najmanje jednog svetlovoda, orijentisan što je moguće više ili čak potpuno prema nosećoj površini.

[0063] Ovde na povoljan naćin proizilazi da najmanje jedan svetlovod ne ometa ili samo minimalno ometa očitavanje dokumenata.

[0064] Dalje, takođe je predložen postupak za optičko očitavanje nekog dokumenta, posebno nekog sigurnosnog dokumenta.

[0065] Predloženi postupak ovde se izvodi pomoću uređaja prema jednom od načina ostvarivanja opisanim u ovom pronalasku.

[0066] Taj postupak obuhvata sledeće faze postupka: dokument se postavlja na noseću površinu prihvatne zapremine uređaja. Dalje, svetlost se spreže u svetlovod. Dalje, svetlost se odvodi, u oblasti prve površine, iz svetlovoda prema prihvatnoj zapremini.

[0067] Na povoljan način proizilazi homogeno osvetljenje dokumenta koji se očitava, pri čemu je istovremeno minimiziran ugradni prostor.

[0068] U nekom drugom načinu ostvarivanja, svetlost se odvodi iz svetlovoda samo u najmanje jednoj oblasti odvođenja, poželjno u više oblasti odvođenja, prve površine. Zbog toga, može da se poboljša kontrast u optičkom očitavanju.

[0069] Dalje, svetlost različitih spektara može da se generiše i spregne u svetlovod, iz čega proizilazi da je dokument takođe ozračen svetlošću ovih različitih spektara. Za ovu svrhu, najmanje jedan uređaj za osvetljenje može da generiše svetlost različitih spektara. Naravno, takođe može da bude obezbeđen veći broj uređaja za osvetljenje, od kojih svaki generiše svetlost međusobno različitih spektara, pri čemu svaki uređaj za osvetljenje može da spregne svetlost u svetlovod. Svetlost različitih spektara može ovde da se spregne istovremeno ili uzastopno u svetlovod.

[0070] Na primer, može da se generiše bela svetlost. Alternativno ili kumulativno, može da se generiše svetlost u infracrvenoj oblasti, posebno bizu infracrvene oblasti. Ova svetlost može, na primer, da ima talasne dužine od 780 nm do 1mm, dalje posebno talasne dužine od 780 nm do 3µm, dalje posebno od 780 nm do 1900 nm, dalje posebno 1100 nm do 1900 nm. Dalje alternativno, može da se generiše svetlost u UV-oblasti, posebno u UV-A oblasti. Ova svetlost može, na primer, da ima talasne dužine od 190 nm do 380 nm, dalje posebno talasne dužine od 315 nm do 380 nm.

[0071] Takođe je predložen postupak za proizvodnju uređaja za optičko očitavanje nekog dokumenta, posebno nekog sigurnosnog dokumenta. Taj postupak može ovde da se koristi za proizvodnju uređaja prema jednom od načina ostvarivanja opisanih u ovom pronalasku. Ovde je obezbeđena najmanje jedna prihvatna zapremina sa prihvatnom površinom. Dalje su obezbeđeni najmanje jedan uređaj za osvetljenje i najmanje jedan svetlovod. Uređaj za osvetljenje i najmanje jedan svetlovod su optički

1

spregnuti na takav način da svetlost iz uređaja za osvetljenje može da se spregne u svetlovod. Svetlovod je izveden tako da taj svetlovod ima prvu površinu, pri čemu svetlost može da se odvede, u oblasti prve površine, iz svetlovoda prema prihvatnoj zapremini.

[0072] Ovde, prva površina predstavlja ravnu i nezaobljenu površinu. Dalje, druga površina svetlovoda ima najmanje jednu isturenu oblast. Dalje, rastojanje između susednih isturenih oblasti smanjuje se sa povećanjem rastojanja od oblasti sprezanja za svetlost.

[0073] Ovde na povoljan način proizilazi postupak za proizvodnju uređaja za optičko očitavanje nekog dokumenta uz minimalno potreban ugradni prostor, koji istovremeno omogućava da dokument bude što je moguće više homogen.

[0074] U nekom drugom načinu ostvarivanja, obezbeđena je druga površina svetlovoda, pri čemu je najmanje jedna oblast odvođenja prve površine određena obrazovanjem druge površine, posebno obrazovanjem površinske strukture druge površine. Druga površina može ovde da bude oblikovana i tako izvedena posebno utiskivanjem. Na povoljan način proizilazi pojednostavljena proizvodnja predloženog uređaja.

[0075] Ovaj pronalazak je detaljnije objašnjen pomoću primera načina ostvarivanja. Crteži prikazuju: Fig.1 šematski poprečni presek kroz uređaj prema ovom pronalasku

Fig.2 šematski bočni izgled uređaja prema ovom pronalasku u nekom drugom načinu ostvarivanja i Fig.3 šematski poprečni presek kroz uređaj prema ovom pronalasku u nekom drugom načinu ostvarivanja.

[0076] U nastavku iste pozivne oznake označavaju elemente sa istim ili sličnim tehničkim karakteristikama.

[0077] Na Fig.1 prikazan je šematski bočni izgled uređaja 1 prema ovom pronalasku. Uređaj 1 obuhvata svetlovod izrađen kao film 2 sa prvom površinom 3 i drugom površinom 4. Prva površina 3 izrađena je kao ravna i nezaobljena površina. Druga površina 4 ima neravnu površinsku strukturu. Posebno, druga površina 4 ima cilindrične, isturene oblasti 5. Između isturenih oblasti 5 nalaze se međuoblasti 6. Dalje, uređaj 1 obuhvata uređaj 7 za osvetljenje, koji je smešten na bočnoj ivici 8 filma 2. Svetlost generisana uređajem 7 za osvetljenje može da se spregne u film 2 na bočnoj ivici 8.

[0078] Na prvoj površini 3 smešten je međusloj izrađen kao stakleni panel 10, koji je propusan za svetlost koja se, u oblasti prve površine 3, odvodi iz filma 2 i za svetlost koja se odbija ili rasipa od dokument 9 prema prvoj površini 3.

[0079] Stakleni panel 10 ima noseću površinu 11 za dokument 9 koji treba očitati, pri čemu je noseća površina 11 orijentisana paralelno sa prvom površinom 3. Dalje, prikazan je zid 13 kućišta koji ograničava stakleni panel 10 na bočnim ivicima staklenog panela 10.

[0080] Takođe su prikazani različiti primeri putanja snopova svetlosnih zrakova 12 svetlosti spregnute u film 2. Može se videti da se svetlost odvodi na prvu površinu 3 samo u određenim oblastima odvođenja, pri čemu su oblasti odvođenja određene obrazovanjem druge površine 4, posebno rasporedom i obrazovanjem isturenih oblasti 5. Ovde, površinska struktura druge površine 4 je formirana obrazovanjem i rasporedom isturenih oblasti 5 i međuoblasti 6 tako da se samo u zoni isturenih oblasti 5 svetlost koja je spregnuta pomoću uređaja 7 za osvetljenje usmerava u pravcu prve površine 3 na taj način da ona izlazi kroz prvu površinu 3 u pravcu noseće površine 11.

[0081] Svetlosni zraci 12 se odbijaju od isturenih oblasti 5 posebno na takav način da oni pogađaju prvu površinu 3 pod uglom iz unapred određenog ugaonog opsega, na primer između 70° i 110° i na taj način mogu da izađu iz filma 2 kroz prvu površinu 3. U ovom slučaju, samo svetlosni zraci 12 mogu da izađu iz filma 2, kada pogode prvu površinu 3 pod nekim uglom iz ovog ugaonog opsega.

[0082] Takođe je prikazano da svetlosni zraci 12 odbijeni i/ili rasuti od dokument 9 prema prvoj površini 3 ponovo ulaze u film 2 kroz prvu površinu 3 i izlaze ponovo iz filma 2 kroz drugu površinu 4.

[0083] Ovi svetlosni zraci 12 tako prolaze kroz film 2. Ovde, uređaj 13 za očitavanje slike, koji nije prikazan, može da se postavi na stranu druge površine 4 i uhvati ove svetlosne zrake 12.

[0084] Dalje, cilindrične isturene oblasti 5 mogu da budu izvedene u pravilnoj strukturi. Rastojanje između isturenih oblasti 5 može, na primer, da bude rastojanje između središnih osa simetrije cilindričnih oblasti 5, pri čemu je rastojanje izmereno paralelno prvoj površini 3. Rastojanje između isturenih oblasti 5 je odabrano tako da može da se postigne najmanje jedna poželjna rezolucija refleksije i time takođe, zavisno od parametara očitavanja uređaja za očitavanje slike, takođe željena optička rezolucija slike. Na primer, rastojanja se mogu odabrati na takav način da može da se postigne optička rezolucija od najmanje 500 dpi. Takođe, rastojanje između susednih isturenih oblasti 5 može da se smanjuje sa povećanjem rastojanja isturenih oblasti 5 od bočne ivice 8. Ako se svetlost spregne od obe bočne ivice 8, onda rastojanje između susednih isturenih oblasti 5 može da se smanjuje sa povećanjem rastojanja isturenih oblasti 5 od jedne od bočnih ivica 8 do središta između bočnih ivica 8 i onda ponovo raste sa daljim povećanjem rastojanja isturenih oblasti 5 od bočne ivice 8 (i, time, smanjuje se rastojanje do preostale bočne ivice 8).

[0085] Uređaj za očitavanje slike može da obuhvata sočivo i senzorski element, na primer CCD-senzor.

[0086] Film 2 može, posebno, da ima mikrooptičku strukturu. Način ostvarivanja prikazan na Fig.1 omogućava što je moguće više homogeno osvetljenje dokumenta 9. Direktno osvetljenje dokumenta 9 kratkim putanjama snopova može, takođe, da skrati vreme očitavanja. Posebno, omogućeno je ravno osvetljenje dokumenta 9, zahvaljući čemu su izbegnute refleksije, posebno takozvane tačke. Dalje se može videti da je zbog ravne konstrukcije svetlovoda, potreban mali ugradni prostor za uređaj.

[0087] Na Fig.2 prikazan je šematski bočni izgled uređaja 1 prema ovom pronalasku u nekom drugom načinu ostvarivanja. Prikazano je kućište 14 koje na gornjoj strani ima zid 13 kućišta. Dalje, na gornjoj strani izveden je stakleni panel 10, pri čemu su bočne ivice staklenog panela 10 ograničene zidom 13 kućišta. Kućište 14 ima unutrašnju zapreminu 15, pri čemu unutrašnja zapremina 15 može takođe da se odnosi kao zapremina osvetljenja.

[0088] Kućište 14 je suštinski obrazovano u obliku kocke.

[0089] Na dva od četiri bočna zida 17 kućišta izveden je odgovarajući svetlovod 2. Ovde, svetlovodi 2 mogu da budu mehanički pričvršćeni ili fiksirani za odgovarajući bočni zid 17 kućišta, npr. pomoću pogodnih pričvrsnih sredstava i/ili vođica. Naravno, omogućeno je da se samo na jednom bočnom zidu 17 kućišta ili na više od dva zida 17 kućišta, na primer na tri ili četiri bočna zida 17 kućišta, u svakom slučaju izvede svetlovod 2. Takođe je predviđeno da se svetlovod 2 izvede na donjoj strani 18 kućišta 14.

[0090] Takođe je prikazan prvi prostorni pravac z, pri čemu je taj prvi prostorni pravac z orijentisan odozdo na gore na Fig.2. Prvi prostorni pravac z može, posebno, da bude vertikalan prostorni pravac z. Spoljašnja zapremina 16, koja može posebno da uključuje prihvatnu zapreminu, izvedena je iznad noseće površine 11. Prema tome, unutrašnja zapremina 15 izvedena je ispod noseće površine 11.

[0091] Svetlovodi 2 su takođe izvedeni ispod noseće površine 11. Dalje, svetlovodi 2 su izvedeni tako da je prva površina 3 odgovarajućeg svetlovoda 2 orijentisana upravno na noseću površinu 11. Dalje, svetlovodi 2 izvedeni su u zajedničkoj projekcionoj ravni koja je orijentisana ortogonalno na prvi prostorni pravac z, izvan noseće površine 11, pri čemu je prva površina 3, u svakom slučaju, okrenuta ka nosećoj površini 11.

[0092] Prema tome, svetlost može da se odvede iz svetlovoda 2 kroz prve površine 3 u unutrašnju zapreminu 15. Svetlost odvedena na ovaj način može da zrači iz unutrašnje zapremine 15 kroz stakleni panel 10 na dokument 9 koji se osvetljava.

[0093] Ogledalo 19 postavljeno je na donju stranu 18 kućišta 14, koje skreće svetlost odbijenu i/ili rasutu od tako osvetljenog dokumenta 9 prema uređaju za očitavanje slike (nije prikazan), npr. u pravcu koji je orijentisan u ravni crteža ili izvan ravni crteža. Uređaj za očitavanje slike može da bude izveden unutar ili izvan kućišta 14.

[0094] Na Fig.3 prikazan je šematski bočni izgled uređaja 1 prema ovom pronalasku u nekom drugom načinu ostvarivanja.

[0095] Način ostvarivanja prikazan na Fig.3 u velikoj meri odgovara načinu ostvarivanja prikazanom na Fig.1, stoga se može uputiti na odgovarajuća objašnjenja. Za razliku od načina izvođenja prikazanog na Fig.1, prikazano je da se rastojanje A između susednih isturenih oblasti 5 smanjuje sa povećanje rastojanja od oblasti 20 sprezanja za svetlost. Rastojanje A između susednih isturenih oblasti 5 izmereno je ovde duž pravca R koji je orijentisan paralelno prvoj površini 3. Takođe je prikazano da rastojanje A između susednih isturenih oblasti 5 jeste rastojanje duž pravca R kao rastojanje između središnih osa simetrije isturenih oblasti 5.

[0096] Dalje, najmanje u oblasti filma 2 koji je izveden ispod ili na staklenom panelu 10, film 2 je propusan celom svojom površinom za svetlost koja se odvodi, u oblasti prve površine 3, iz filma prema staklenom panelu 10 i koja se odbija od dokument 9. Prema tome, svetlost odbijena od dokument 10 može da zrači kroz film 2 u svakoj tački ove oblasti filma 2 i da ponovo izađe iz filma 2 na drugoj površini 4 prema uređaju za očitavanje slike (nije prikazan na Fig.3).

1

Claims (15)

1. Lista pozivnih oznaka

   [0097]

   1 uređaj

   2 film

   3 prva površina

   4 druga površina

   5 isturena oblast

   6 međuoblast

   7 uređaj za osvetljenje

   8 bočna ivica

   9 dokument

   10 stakleni panel

   11 noseća površina

   12 svetlosni zrak

   13 zid kućišta

   14 kućište

   15 unutrašnja zapremina

   16 spoljašnja zapremina

   17 bočni zid kućišta

   18 donja strana

   19 ogledalo

   Patentni zahtevi

   1. Uređaj za optičko očitavanje dokumenta (9), pri čemu taj uređaj (1) obuhvata najmanje jedan uređaj (13) za očitavanje slike, gde uređaj (1) ima ili obrazuje najmanje jednu prihvatnu zapreminu sa nosećom površinom (11) za dokument (9) koji treba očitati, pri čemu taj uređaj (1) obuhvata najmanje jedan uređaj (7) za osvetljenje, gde uređaj (1) obuhvata najmanje jedan svetlovod, pri čemu taj svetlovod ima prvu površinu (3), gde se, pomoću uređaja (7) za osvetljenje, svetlost može spregnuti u svetlovod i može, u oblasti prve površine (3), odvesti iz svetlovoda prema prihvatnoj zapremini, pri čemu je prva površina (3) ravna i nezaobljena površina (3), naznačen time, što druga površina (4) svetlovoda ima najmanje jednu isturenu oblast (5), pri čemu se rastojanje između susednih isturenih oblasti (5) smanjuje sa povećanjem rastojanja od oblasti sprezanja za svetlost.
2. 2. Uređaj prema zahtevu 1, naznačen time, što je svetlovod izveden tako da prva površina (3) obuhvata najmanje jednu oblast odvođenja, pri čemu se svetlost može odvesti iz svetlovoda samo u najmanje jednoj oblasti odvođenja.
3. 3. Uređaj prema zahtevu 2, naznačen time, što svetlovod ima drugu površinu (4), pri čemu ta druga površina (4) predstavlja površinu svetlovoda naspram prve površine (3), pri čemu je najmanje jedna oblast odvođenja određena obrazovanjem druge površine (4).
4. 4. Uređaj prema zahtevu 3, naznačen time, što je površinska struktura druge površine (4) izvedena tako da samo u najmanje jednoj unapred određenoj oblasti druge površine (4) svetlost, koja je spregnuta pomoću uređaja (7) za osvetljenje, može da se usmeri u pravcu prve površine (3) na taj način da ona izlazi kroz prvu površinu (3).
5. 5. Uređaj prema bilo kom od zahteva 1 do 4, naznačen time, što je svetlovod propusan za svetlost celom svojom površinom, koja se odvodi iz svetlovoda u oblasti prve površine (3) prema prihvatnoj zapremini i odbija od dokument (9).
6. 6. Uređaj prema bilo kom od zahteva 1 do 5, naznačen time, što druga površina (4) ima najmanje dve isturene oblasti (5), pri čemu se međuoblast (6) nalazi između najmanje dve isturene oblasti (5), gde je element nepropusan za svetlost izveden u međuoblasti (6).
7. 7. Uređaj prema bilo kom od zahteva 1 do 6, naznačen time, što svetlovod ima ili obrazuje najmanje jedan optički element u oblasti druge površine (4).
8. 8. Uređaj prema bilo kom od zahteva 2 do 7, naznačen time, što su oblasti odvođenja i/ili isturene oblasti (5) izvedene tako da je moguće optičko očitavanje sa unapred određenom rezolucijom.
9. 9. Uređaj prema bilo kom od zahteva 1 do 8, naznačen time, što svetlovod ima najveću visinu.
10. 10. Uređaj prema bilo kom od zahteva 2 do 9, naznačen time, što se rastojanje susednih oblasti odvođenja smanjuje sa povećanjem rastojanja od oblasti sprezanja za svetlost.
11. 11. Uređaj prema bilo kom od zahteva 1 do 10, naznačen time, što je prva površina (3) najmanje jednog svetlovoda izvedena upravno na noseću površinu (11), pri čemu je svetlovod izveden u zajedničkoj projekcionoj ravni u ivičnoj oblasti noseće površine (11) ili izvan noseće površine (11), a prva površina (3)

    1

    je okrenuta ka nosećoj površini (11).
12. 12. Postupak za optičko očitavanje dokumenta (9), pri čemu se dokument (9) postavlja na noseću površinu (9) prihvatne zapremine uređaja prema bilo kom od zahteva 1 do 11,

    naznačen time, što

    se svetlost spreže u svetlovod, pri čemu se svetlost odvodi iz svetlovoda, u oblasti prve površine (3) svetlovoda, prema prihvatnoj zapremini.
13. 13. Postupak prema zahtevu 12, naznačen time, što se svetlost odvodi iz svetlovoda samo u najmanje jednoj oblasti odvođenja.
14. 14. Postupak za proizvodnju uređaja (1) za optičko očitavanje dokumenta (9), pri čemu je obezbeđen najmanje jedan uređaj (13) za očitavanje slike, gde je obezbeđena najmanje jedna prihvatna zapremina sa nosećom površinom (11), pri čemu su obezbeđeni najmanje jedan uređaj (7) za osvetljenje i najmanje jedan svetlovod, dok su uređaj (7) za osvetljenje i najmanje jedan svetlovod optički spregnuti na takav način da svetlost može da se spregne u svetlovod, pri čemu je svetlovod izveden na takav način da taj svetlovod ima prvu površinu (3), pri čemu svetlost može da se odvede iz svetlovoda, u oblasti prve površine (3), prema prihvatnoj zapremini, dok površina (3) predstavlja ravnu i nezaobljenu površinu (3), naznačen time, što druga površina (4) svetlovoda ima najmanje jednu isturenu oblast (5), pri čemu se

    rastojanje između susednih isturenih oblasti (5) smanjuje sa povećanjem rastojanja od oblasti sprezanja za svetlost.
15. 15. Postupak prema zahtevu 14, naznačen time, što je izvedena druga površina (4) svetlovoda, pri čemu je najmanje jedna oblast odvođenja prve površine (3) određena obrazovanjem druge površine (4).

    1