RS61064B1 - Modulatori proteina jezgra hepatitisa b - Google Patents

Description

Opis

OSNOV PRONALASKA

[0001] Hepatitis B (HBV) je uzrok virusnog hepatitisa koji dodatno može da dovede do hronične bolesti jetre i da poveća rizik od ciroze jetre i kancera jetre (hepatocelularnog karcinoma). Širom sveta je oko 2 milijarde ljudi zaraženo HBV virusom, oko 360 miliona ljudi je hronično zaraženo, a svake godine HBV infekcija dovodi do više od pola miliona smrtnih slučajeva (2009; WHO, 2009). HBV može da se prenosi putem telesnih tečnosti: od majke na dete, seksualnim odnosima i putem proizvoda od krvi. Deca koju rađaju HBV pozitivne majke takođe mogu da se zaraze, osim ako se ne vakcinišu na rođenju.

[0002] Virusna čestica se sastoji od lipidnog omotača na kome je raspoređen površinski protein (HBsAg) koji obavija virusno jezgro. Jezgro se sastoji od proteinske ovojnice ili kapsida, koji je izgrađen od 120 dimera proteina jezgra (Cp), koji, pak, sadrži virusni genom u vidu relaksirane cirkularne DNK (rcDNK), kao i proteine virusa i domaćina. U inficiranoj ćeliji, genom je prisutan u vidu kovalentno zatvorene cirkularne DNK (cccDNA) u nukleusu ćelije domaćina. cccDNK predstavlja obrazac za virusne RNK, a time i virusne proteine. U citoplazmi se Cp proteini raspoređuju i sastavljaju oko kompleksa virusne RNK potpune dužine (takozvane pregenomske RNK ili pgRNK i virusne polimeraze (P). Nakon sastavljanja, P reverzno transkribuje pgRNK u rcDNK u prostoru koji je ograničen kapsidom, kako bi se obrazovalo virusno jezgro koje je ispunjeo sa DNK. U cilju preglednosti, proces sastavljanja delimo u tački sastavljanja kapsida i pakovanja pgRNK. Koraci koji prethode ovom događaju su “uzvodni”; koraci nakon pakovanja RNK su “nizvodni”.

[0003] Trenutno se hronična HBV infekcija primarno leči nukleoz(t)idnim analozima (npr. entekavir) koji suprimiraju virus, dok pacijent ostaje na lečenju, ali oni ne eliminišu infekciju, čak ni nakon višegodišnjeg lečenja. Kada pacijent počne da uzima nukleotidne analoge, uglavnom mora i da nastavi da ih uzima ili da prihvati rizik mogućnosti da se virus oporavi, što je opasno po život. Dalje, nukleoz(t)idna terapija može da dovede do pojave rezistencije na antivirusne lekove (Deres i Rubsamen-Waigmann, 1999; Tennant et al., 1998; Zhang et al., 2003) i - kod retkih pacijenata – bili su prijavljeni neželjeni događaji (Ayoub i Keeffe , 2011).

[0004] Jedina alternativa nukleoz(t)idnim analozima koju je FDA odobrila je lečenje interferonom α ili pegiliranim interferonom α. Nažalost, učestalost neželjenih događaja i profil interferona α mogu da dovedu do lošeg podnošenja, pa mnogi pacijenti nisu u mogućnosti da završe terapiju. Štaviše, smatra se da je za samo mali procenat pacijenata terapija interferonom prikladna, jer će verovatno samo mali broj pacijenata imati trajni klinički odgovor na tok terapije interferonom. Usled toga, terapije na bazi interferona koriste se samo kod malog procenta svih pacijenata sa postavljenom dijagnozom, koji se odluče za lečenje.

[0005] Dakle, aktuelni tretmani za HBV mogu da se kreću od palijativnog do budnog čekanja. Nukleoz(t)idni analozi suprimiraju proizvodnju virusa, lečeći simptom, ali ostavljajući infekciju netaknutom. Interferon α kod pacijenata ima ozbiljne sporedne efekte i manju podnošljivost i, kao konačna strategija za lečenje, uspešan je samo kod sasvim malog broja pacijenata. Jasno je da i dalje postoji potreba za efikasnijim tretmanima za HBV infekcije.

[0006] WO2013/006394A1 prikazuje upotrebu derivata sulfamoilbenzamida u lečenju virusa hepatitisa B. WO2015/138895A1 prikazuje jedinjenja koja imaju svojstva alosteričkog efektora protiv virusa hepatitisa B.

KRATAK OPIS PRONALASKA

[0007] U ovom dokumentu su prikazana jedinjenja koja mogu da imaju svojstva poput svojstava opisanih u tekstu koji sledi, pri čemu jedinjenja koja su u ovom dokumentu opisana mogu da budu predstavljena sa:

pri čemu su R<4>, R<5>, R<6>, R<7>, R<8>, R<9>, R<10>, R<c>, R<m>, R<m’>, R<77>, R<78>, R<Z>i Y definisani u ovom dokumentu. U ovom dokumentu su takođe prikazani postupci za lečenje virusnih infekcija kao što je hepatitis B, koji obuhvataju primenu prikazanog jedinjenja kod pacijenta.

[0008] Na primer, predmetni prikaz je delom usmeren na jedinjenja koja imaju svojstva alosteričkog efektora protiv Cp proteina virusa hepatitisa B, koji predstavlja protein prisutan u vidu dimera, multimera i proteinskog omotača HBV jezgra. Bez ograničenja teorijom, prikazana jedinjenja mogu u krajnjem ishodu da deluju ciljano na multimerizaciju proteina virusnog jezgra, koje je od centralnog značaja prilikom HBV infekcije, pri kojoj protein jezgra multimerizuje u omotač ili kapsid, i/ili prikazana jedinjenja mogu, na primer, u krajnjem ishodu da deluju ciljano na interakciju virusnog jezgra sa drugim makromolekulima, kao što su nukleinske kiseline domaćina ili virusa, proteini domaćina ili drugi virusni proteini. Na primer, može da se smatra da su prikazana jedinjenja CpAM – alosterički modifikatori proteina jezgra. Interakcija CpAM modifikatora sa proteinom jezgra može alosterički da favorizuje dimerni oblik Cp proteina koji je aktivan pri sastavljanju i da dovede od sastavljanja virusnog kapsida na neodgovarajući način ili u neodgovarajuće vreme ili da dovedu do nestandardnih interakcija između subjedinica, što sve kao rezultat daje defektne kapside. CpAM modifikatori mogu dodatno ili alternativno da utiču na korake koji su “uzvodni” u odnosu na sastavljanje kapsida, na taj način što menjaju koncentracije ili prirodu Cp proteina dostupnog u vidu dimera, u odnosu na kapsid ili druge multimerne oblike. Prikazana jedinjenja ili CpAM modifikatori mogu primetno da utiču na funkcije uzvodno od sastavljanja virusa kao što su modulacija transkripcije cccDNK, stabilnosti RNK i/ili protein-protein interakcije.

[0009] U prvom aspektu, predmetni pronalazak se odnosi na jedinjenje predstavljeno sa:

ili na njegove farmaceutski prihvatljive soli.

[0010] U drugom aspektu, predmetni pronalazak se odnosi na farmaceutski prihvatljivu kompoziciju koja sadrži jedinjenje iz prvog aspekta prema pronalasku.

[0011] U trećem aspektu, predmetni pronalazak se odnosi na jedinjenje iz prvog aspekta prema pronalasku, za upotrebu u postupku za lečenje infekcije hepatitisom B.

DETALJAN OPIS PRIKAZA

[0012] Svojstva i drugi detalji prikaza sada će biti preciznije opisani. Pre dodatnog opisa ovog prikaza, ovde su prikupljeni neki izrazi koji se koriste u specifikaciji, primerima i priloženim patentnim zahtevima. Ove definicije treba razumeti u svetlu ostatka prikaza i na način na koji ih razume stručnjak u ovoj oblasti. Ukoliko nije drugačije definisano, svi tehnički i naučni izrazi koji se ovde koriste imaju isto značenje koje podrazumeva i prosečno obučen stručnjak u ovoj oblasti.

Definicije

[0013] Kao što je u ovom dokumentu predviđeno, izrazi "jedan" i "neki" uključuju reference, kako na jedninu, tako i na množinu, osim ako kontekst jasno ne nalaže nešto drugo. Na primer, izraz "neki efektor sastavljanja" može da uključuje jedan ili više takvih efektora.

[0014] Izraz “alkil”, kako se koristi u ovom dokumentu, odnosi se na zasićen ravan ili granati ugljovodonik. Tipične alkil grupe uključuju, ali nisu ograničene na, ravne ili granate ugljovodonike sa 1-6, 1-4 ili 1-3 atoma ugljenika, koji se ovde označavaju kao C1-6alkil, C1-4alkil i C1-3alkil, redom. Tipične alkil grupe uključuju, ali nisu ograničene na, metil, etil, propil, izopropil, 2-metil-1-butil, 3-metil-2-butil, 2-metil-1-pentil, 3-metil-1-pentil, 4-metil-1-pentil, 2-metil-2-pentil, 3-metil-2-pentil, 4-metil-2-pentil, 2,2-dimetil-1-butil, 3,3-dimetil-1-butil, 2-etil-1-butil, butil, izobutil, t-butil, pentil, izopentil, neopentil, heksil, itd.

[0015] Izraz “alkenil”, kako se koristi u ovom dokumentu, odnosi se na nezasićen ravan ili granati ugljovodonik koji ima najmanje jednu ugljenik-ugljenik dvostruku vezu. Tipične alkenil grupe uključuju, ali nisu ograničene na, ravne ili granate grupe sa 2-6 ili 3-4 atoma ugljenika, koji se ovde označavaju kao C2-6alkenil i C3-4alkenil, redom. Tipične alkenil grupe uključuju, ali nisu ograničene na, vinil, alil, butenil, pentenil, itd.

[0016] Izraz "alkoksi", kako se koristi u ovom dokumentu, odnosi se na ravnu ili granatu alkil grupu vezanu za kiseonik (alkil-O-). Tipične alkoksi grupe uključuju, ali nisu ograničene na, alkoksi grupe sa 1-6 ili 2-6 atoma ugljenika, koje se u ovom dokumentu označavaju kao C1-

6alkoksi, i C2-6alkoksi, redom. Tipične alkoksi grupe uključuju, ali nisu ograničene na, metoksi, etoksi, izopropoksi, itd.

[0017] Izraz “alkinil”, kako se koristi u ovom dokumentu odnosi se na nezasićeni ravan ili granati ugljovodonik koji ima najmanje jednu ugljenik-ugljenik trostruku vezu. Tipične alkinil grupe uključuju, ali nisu ograničene na, ravne ili granate grupe sa 2-6 ili 3-6 atoma ugljenika, koje se u ovom dokumentu označavaju kao C2-6alkinil i C3-6alkinil, redom. Tipične alkinil grupe uključuju, ali nisu ograničene na, etinil, propinil, butinil, pentinil, heksinil, metilpropinil, itd.

[0018] Izrazi “cikloalkil” ili “karbociklična grupa”, kako se koriste u ovom dokumentu, odnose se na zasićenu ili delimično nezasićenu ugljovodoničnu grupu sa, na primer, 3-6 ili 4-6 ugljenika, koja se u ovom dokumentu označava kao C3-6cikloalkil ili C4-6cikloalkil, redom. Tipične cikloalkil grupe uključuju, ali nisu ograničene na, cikloheksil, ciklopentil, ciklopentenil, ciklobutil ili ciklopropil.

[0019] Izrazi “halo” ili “halogen”,kako se koriste u ovom dokumentu, odnose se na F, Cl, Br ili I.

[0020] Izrazi "heteroaril" ili "heteroaromatična grupa", kako se koriste u ovom dokumentu, odnose se na monociklični aromatični sistem prstenova sa 5-6 članova koji sadrži jedan ili više heteroatoma, na primer jedan do tri heteroatoma, kao što su azot, kiseonik i sumpor. Tamo gde je to moguće, navedeni heteroarilni prsten može da bude u vezi sa susednim radikalom preko uljenika ili azota. Primeri heteroarilnih prstenova uključuju, ali nisu ograničeni na, furan, tiofen, pirol, tiazol, oksazol, izotiazol, izoksazol, imidazol, pirazol, triazol, piridin ili pirimidin itd.

[0021] Izrazi “heterociklil” ili “heterociklična grupa" poznati su u oblasti i odnose se na zasićene ili delimično nezasićene strukture prstena sa 4-7 članova, čije strukture prstena uključuju jedan do tri heteroatoma, kao što su azot, kiseonik i sumpor. Tamo gde je to moguće, heterociklil prstenovi mogu da budu povezani sa susednim radikalom preko ugljenika ili azota. Primeri heterociklil grupe uključuju, ali nisu ograničeni na pirolidin, piperidin, morfolin, tiomorfolin, piperazin, oksetan, azetidin, tetrahidrofuran ili dihidrofuran itd.

[0022] Izrazi “hidroksi” i “hidroksil” kako se koriste u ovom dokumentu odnose se na –OH radikal.

[0023] “Lečenje” kako se koristi u ovom dokumentu uključuje ublažavanje, sprečavanje, reverziju, poboljšanje ili kontrolu patologije, bolesti, poremećaja, procesa, stanja ili događaja, uključujući virusnu infekciju. U ovom kontekstu, izraz “lečenje” dodatno je potrebno razumeti tako da obuhvata upotrebu leka u cilju inhibicije, blokiranja, reverzije, ograničavanja ili kontrole progresije virusne infekcije.

[0024] Kako se koristi u ovom dokumentu, izraz “farmaceutska kompozicija” odnosi se na kompozicije od materijala koje sadrže najmanje jedno farmaceutsko jedinjenje i, izborno, farmaceutski prihvatljiv nosač.

[0025] Kako se koristi u ovom dokumentu, izraz “farmaceutsko jedinjenje” ili “lek”, odnosi se na slobodno jedinjenje, njegove terapeutski pogodne soli, solvate kao što su hidrati, specifične kristalne oblike jedinjenja ili njegovih soli ili terapeutski pogodne prolekove jedinjenja.

[0026] “Farmaceutski ili farmakološki prihvatljiv” uključuje molekulske entitete i kompozicije koji ne izazivaju neželjena, alergijska i neprijatna dejstva kada se primenjuju kod životinje ili čoveka, po potrebi. Za primenu kod ljudi, preparacije bi trebalo da ispunjavaju standarde sterilnosti, pirogenosti i opšte bezbednosti i čistoće prema zahtevima FDA Kancelarije za biološke standarde.

[0027] Izraz “farmaceutski prihvatljiv nosač” ili “farmaceutski prihvatljiv ekscipijens”, kako se koristi u ovom dokumentu, odnosi se na svaki pojedini rastvarač, medijum za dispergovanje, oblogu, izotonična sredstva i sredstva za odlaganje, kao i slična sredstva koja su kompatibilna sa farmaceutskom primenom. Upotreba ovakvih medijuma i sredstava za farmaceutski aktivne supstance, dobro je poznata u oblasti. Kompozicije mogu takođe da sadrže druga aktivna jedinjenja koja obezbeđuju suplementne, dodatne ili poboljšane terapeutske funkcije.

[0028] Jedinjenja prema prikazu mogu da sadrže jedan ili više hiralnih centara, i da, stoga, postoje u vidu stereoizomera. Izraz “stereoizomeri”, kada se koristi u ovom dokumentu, sastoji se od svih enantiomera ili dijastereoizomera. Ova jedinjenja mogu da budu označena simbolima “(+)”, “(-)”, “R” ili “S”, u zavisnosti od konfiguracije supstituenata oko stereogenog atoma ugljenika, ali će stručnjak u oblasti prepoznati da struktura može i implicitno da označava hiralni centar. Predmetni prikaz obuhvata različite stereoizomere ovih jedinjenja i njihove smeše. Smeše enantiomera ili dijastereoizomera u nomenklaturi mogu da budu označene sa “(±)”, ali će stručnjak u oblasti prepoznati da struktura može i implicitno da označava hiralni centar.

[0029] Jedinjenja prema prikazu mogu da sadrže jednu ili više dvostrukih veza, i da, dakle, postoje u vidu geometrijskih izomera koji nastaju kao posledica rasporeda supstituenata oko ugljenik-ugljenik dvostruke veze. Simbol ═ označava vezu koja može da bude jednostruka, dvostruka ili trostruka veza, kao što je u ovom dokumentu opisano. Supstituenti oko ugljenikugljenik dvostruke veze označeni su kao “Z” ili “E” konfiguracija, gde se izrazi “Z” i “E” upotrebljavaju u skladu sa IUPAC standardima. Strukture koje prikazuju dvostruke veze, obuhvataju kako “Z”, tako i “E” izomere, osim ako je drugačije naznačeno. Supstituenti oko ugljenik-ugljenik dvostruke veze alternativno mogu da se označavaju kao “cis” ili “trans”, pri čemu “cis” predstavlja supstituente na istoj strani dvostruke veze, a “trans” predstavlja supstituente na suprotnim stranama dvostruke veze.

[0030] Jedinjenja prema prikazu mogu da sadrže karbociklični ili heterociklični prsten, i da, dakle, postoje u vidu geometrijskih izomera koji nastaju kao posledica rasporeda supstituenata oko prstena. Raspored supstituenata oko karbocikličnog ili heterocikličnog prstena označen je kao “Z” ili “E” konfiguracija, gde se izrazi “Z” i “E” upotrebljavaju u skladu sa IUPAC standardima. Strukture koje prikazuju karbociklične ili heterociklične prstenove, obuhvataju kako “Z”, tako i “E” izomere, osim ako je drugačije naznačeno. Supstituenti oko karbocikličnih ili heterocikličnih prstenova mogu takođe da se označavaju kao “cis” ili “trans”, pri čemu izraz “cis” predstavlja supstituente na istoj strani ravni prstena, a “trans” predstavlja supstituente na suprotnim stranama ravni prstena. Smeše jedinjenja u kojima su supstituenti prisutni i sa iste i sa suprotnih strana ravni prstena označene su kao “cis/trans”.

[0031] Individualni enantiomeri i dijastereoizomeri jedinjenja prema predmetnom prikazu mogu da se pripremaju sintetički, iz komercijalno dostupnih polaznih materijala koji sadrže asimetrične ili stereogene centre, ili pripremom racemskih smeša, nakon čega slede postupci razdvajanja koji su dobro poznati prosečno obučenim stručnjacima u oblasti. Primeri ovih postupaka razdvajanja su (1) vezivanje smeše enantiomera za hiralni pomoćni molekul, razdvajanje dobijene smeše diajstereoizomera pomoću rekristalizacije ili hromatografije i oslobađanje optički čistog proizvoda sa pomoćnog molekula, (2) obrazovanje soli uz upotrebu optički aktivnog sredstva za razdvajanje, (3) direktno razdvajanje smeše optičkih enantiomera na hiralnim tečnim hromatografskim kolonama ili (4) kinetičko razdvajanje upotrebom stereoselektivnih hemijskih ili enzimskih reagenasa. Racemske smeše takođe mogu da se razdvoje na svoje sastavne enantiomere dobro poznatim postupcima, kao što su tečna hromatografija pomoću hiralne faze ili kristalizacija jedinjenja u hiralnom rastvaraču. Stereoselektivna sinteza, hemijska ili enzimska reakcija u kojoj jedan reaktant obrazuje nejednaku smešu stereoizomera tokom stvaranja novog stereocentra ili tokom transformacije već postojećeg, dobro je poznata u oblasti. Stereoselektivna sinteza obuhvata stereoselektivne transformacije kako enantiomera tako i dijastereoizomera, i može da uključuje upotrebu hiralnih pomoćnih molekula. Za primere videti Carreira i Kvaerno, Classics in Stereoselective Synthesis, Wiley-VCH: Weinheim, 2009.

[0032] Ovde prikazana jedinjenja mogu da postoje kako u solvatisanim, tako i u nesolvatisanim oblicima sa farmaceutski prihvatljivim rastvaračima kao što su voda, etanol, i slični rastvarači, a predviđeno je da prikaz obuhvata i solvatisane i nesolvatisane oblike. U jednom primeru izvođenja, jedinjenje je amorfno. U jednom primeru izvođenja jedinjenje je jedan polimorf. U drugom primeru izvođenja, jedinjenje je smeša polimorfa. U drugom primeru izvođenja, jedinjenje je u kristalnom obliku.

[0033] Prikaz takođe obuhvata izotopski obeležena jedinjenja prema prikazu koja su identična sa ovde navedenim jedinjenjima, izuzev što su jedan ili više atoma zamenjeni nekim atomom koji ima atomsku masu ili maseni broj različit od atomske mase ili masenog broja koji se uobičajeno susreću u prirodi. Primeri izotopa koji mogu da se inkorporiraju u jedinjenja prema prikazu, uključuju izotope vodonika, ugljenika, azota, kiseonika, fosfor, sumpora, fluora i hlora, kao što su 2H, 3H, 13C, 14C, 15N, 18O, 17O, 31P, 32P, 35S, 18F i 36Cl, redom. Na primer, u jedinjenje prema prikazu, jedan ili više H atoma mogu da budu zamenjeni deuterijumom.

[0034] Neka izotopski obeležena prikazana jedinjenja (npr., jedinjenja obeležena sa<3>H i<14>C) korisna su u testovima za distribuciju jedinjenja i/ili supstrata u tkivu. Izotopi tricijuma (t.j., 3H) i ugljenika-14 (t.j., 14C) naročito su poželjni zbog toga što se lako pripremaju i detektuju. Dodatno, supstitucija težim izotopima kao što je deuterijum (t.j.,<2>H) može da obezbedi izvesne terapeutske prednosti koje su posledica veće metaboličke stabilnosti (npr., produžen poluživot in vivo ili smanjeni zahtevi kad je doziranje u pitanju) i zbog toga može da bude poželjna u nekim okolnostima. Izotopski obeležena jedinjenja prema prikazu u principu mogu da se pripreme prateći procedure analogne procedurama u primerima u ovom dokumentu, tako što se neizotopski obeleženi reagens zameni izotopski obeleženim reagensom.

[0035] Izraz “terapeutski pogodna so” odnosi se na soli ili cviterjone farmaceutskog jedinjenja koji su rastvorljivi ili se mogu dispergovati, u vodi ili ulju, a koji su pogodni za lečenje poremećaja i efiksni prilikom upotrebe za koju su predviđeni. Soli mogu da se pripreme, na primer, tokom finalne izolacije i prečišćavanja jedinjenja, ili odvojeno, putem reakcije između amino grupe ovih jedinjenja i pogodne kiseline. Na primer, jedinjenje može da se rastvori u pogodnom rastvaraču kao što su, ali ne i ograničeno na, metanol i voda, i da se obradi pomoću najmanje jednog ekvivalenta neke kiseline, na primer, hlorovodonične kiseline. Dobijena so može da precipitira iz rastvora i da se izoluje filtracijom i osuši pod sniženim pritiskom. Alternativno, rastvarač i višak kiseline mogu da se uklone pod sniženim pritiskom kako bi se obezbedila so. Reprezentativne soli uključuju acetat, adipat, alginat, citrat, aspartat, benzoat, benzensulfonat, bisulfat, butirat, kamforat, kamforsulfonat, diglukonat, glicerofosfat, hemisulfat, heptanoat, heksanoat, format, izetionat, fumarat, laktat, maleat, metansulfonat, naftilensulfonat, nikotinat, oksalat, pamoat, pektinat, persulfat, 3-fenilpropionat, pikrat, oksalat, maleat, pivalat, propionat, sukcinat, tartrat, trihloroacetat, trifluoroacetat, glutamat, para-toluensulfonat, undekanoat, hlorid, bromid, sulfat, fosfat, i slične soli. Amino grupe jedinjenja mogu takođe da se kvaternizuju pomoću alkil hlorida, bromida i jodida kao što su metil, etil, propil, izopropil, butil, lauril, miristil, stearil, i slične grupe.

[0036] Bazne adicione soli mogu da se pripreme, na primer, tokom finalne izolacije i prečišćavanja farmaceutskih jedinjenja, reakcijom između karboksilne grupe ovih jedinjenja i pogodne baze kao što je hidroksid, karbonat ili bikarbonat metalnog katjona kao što je litijum, natrijum, kalijum, kalcijum, magnezijum ili aluminijum, ili neki organski primarni, sekundarni ili tercijarni amin. Kvaternerne soli amina mogu da se dobiju, na primer, od metilamina, dimetilamina, trimetilamina, trietilamina, dietilamina, etilamina, tributilamina, piridina, N,N-dimetilanilina, N-metilpiperidina, N-metilmorfolina, dicikloheksilamina, prokaina, dibenzilamina, N,N-dibenzilfenetilamina, 1-efenamina i N,N’-dibenziletilendiamina, etilendiamina, etanolamina, dietanolamina, piperidina, piperazina, i sličnih jedinjenja.

[0037] Izraz “terapeutski pogodan prolek” odnosi se na one prolekove ili cviterjone koji su pogodni za upotrebu u kontaktu sa tkivima subjekata i koji su efikasni prilikom svoje predviđene upotrebe. Izraz "prolek" odnosi se na jedinjenja koja se in vivo transformišu u farmaceutsko jedinjenje, na primer, putem hidrolize u krvi. Izraz “prolek” se odnosi na jedinjenja koja sadrže, ali nisu ograničena na, supstituente poznate kao “terapeutski pogodni estri”. Izraz "terapeutski pogodan estar” odnosi se na alkoksikarbonil grupe koje su pridružene matičnom molekulu na dostupnom atomu ugljenika. Specifičnije, “terapeutski pogodan ester" odnosi se na alkoksikarbonil grupe koje su pridružene matičnom molekulu na jednoj ili više dostupnih aril, cikloalkil i/ili heterocikličnih grupa. Jedinjenja koja sadrže terapeutski pogodne estre predstavljaju primer, ali koji nije predviđen da ograniči obim jedinjenja za koje se smatra da jesu prolekovi. Primeri estarskih grupa proleka uključuju pivaloiloksimetil, acetoksimetil, ftalidil, indanil i metoksimetil, kao i druge takve grupe koje su poznate u oblasti. Drugi primeri estarskih grupa proleka date su u publikacijama T. Higuchi i V. Stella, Prodrugs as Novel Delivery Systems, Vol. 14 of the A.C.S. Symposium Series, i u Edward B. Roche, ed., Bioreversible Carriers in Drug Design, American Pharmaceutical Association and Pergamon Press, 1987, koje su obe u ovom dokumentu prisutne u vidu referenci.

[0038] Izrazi “farmaceutski efikasna količina” i “efikasna količina”, kako se koriste u ovom dokumentu, odnose se na količinu farmaceutske formulacije koja će izazvati željeni terapijski efekat ili odgovor, kada se primeni u skladu sa željenim režimom lečenja. US2011/0144086 opisuje upotrebu nekih od diabenzotiazepinskih molekula (DBT molekuli) u funkciji antimalarijskih "inhibitora površinskih anjonskih kanala plazmodijuma”. Međutim, još nije objavljena nijedna studija DBT molekula kao anti-virusnih sredstava.

[0039] U prvom aspektu, u ovom dokumentu je obezbeđeno jedinjenje predstavljeno sa:

ili njegove farmaceutski prihvatljive soli. U ovom dokumentu su takođe prikazana jedinjenja predstavljena sa:

pri čemu

Y je odabran iz grupe koja se sastoji od S(O)y, C=O, C(R11)2, NRYi O, pri čemu je y 0, 1 ili 2;

1

R11 je, pri svakom pojavljivanju, odabran iz grupe koja se sastoji od H, halogena i C1-6alkila (izborno supstituisan sa jednim, dva ili više halogena);

RYje odabran iz grupe koja se sastoji od H, metila, etila, propila, propenila, butila, fenila i benzila, pri čemu RY, kada nije H, može izborno da bude supstutuisan hidroksilom;

RZ je odabran iz grupe koja se sastoji od H, metila, etila, propila, fenila i benzila;

Rm’ i Rm su, svaki za sebe, nezavisno odabrani iz grupe koja se sastoji od H, C1-6alkila (izborno supstituisanog sa jednim, dva ili tri supstituenta od kojih je svaki nezavisno izabran od halogena i hidroksila) i C2-6alkenila (izborno supstituisanog sa jednim, dva ili tri supstituenta od kojih je svaki nezavisno izabran od halogena i hidroksila);

Rc je odabran iz grupe koja se sastoji od H, C1-6alkila i C2-6alkenila;

R77 je odabran iz grupe koja se sastoji od H, halogena, cijano i C1-6alkila;

R78 je odabran iz grupe koja se sastoji od H, halogena, cijano, C1-6alkila, karboksi,-C(O)-O-C1-6alkila; C3-6cikloalkila, -NR’R”; fenila (izborno supstituisanog sa jednim, dva, tri ili četiri supstituenta od kojih je svaki nezavisno odabran iz grupe koja se sastoji od R73); benzila (izborno supstituisanog sa jednim ili više supstituenta od kojih je svaki nezavisno odabran iz grupe koja se sastoji od R73), heterocikla sa 4-7 članova (izborno supstituisanog sa jednim ili više supstituenta od kojih je svaki nezavisno odabran iz grupe koja se sastoji od R<73>); monocikličnog heteroarila sa 4-6 članova (izborno supstituisanog sa jednim ili više supstituenta od kojih je svaki nezavisno odabran iz grupe koja se sastoji od R73); bicikličnog heteroarila sa 9-10 članova (izborno supstituisanog sa jednim ili više supstituenta od kojih je svaki nezavisno odabran iz grupe koja se sastoji od R73), X2-R79 i X2-C1-6alkilen-R79;

X2 je odabran iz grupe koja se sastoji od S(O)w(pri čemu je w 0, 1 ili 2), O, -C(O)- i NR’;

R79 je odabran iz grupe koja se sastoji od H, hidroksila, halogena, C1-6alkila, -C(O)-O-C1-

6alkila, heterocikla (izborno supstituisanog sa jednim ili više supstituenta odabranih iz grupe koja se sastoji od halogena, NR’R’, -C(O)-O- C1-6alkila, karboksi i C1-6alkila), -C(O)-NR’R", -C (=NH)-NR’R", heteroarila, fenila (izborno supstituisanog sa jednim ili više supstituenta odabranih iz grupe koja se sastoji od halogena,, NR’R’, -C(O)-O- C1-6alkila, karboksi, C1-6alkoksi i C1-6alkila), C2-6alkenila, C2-6alkinila, C1-6alkoksi, karboksi, NR’R", -C(O)-C1-6alkila, C3-6cikloalkila, -NR’-C(O)-C1-6alkila, NR’-C(O)-O-C1-6alkila, -S(O)w-C1-

6alkila (pri čemu je w 0, 1 ili 2), -S(O)w-NR’R" (pri čemu je w 0, 1 ili 2), i -NR’ -S(O)w- C1-

6alkila (pri čemu je w 0, 1 ili 2));

R73 je odabran iz grupe koja se sastoji od H, halogena, hidroksila, nitro, cijano, karboksi, okso, C1-6alkila, -C(O)-O-C1-6alkila, heterocikla (izborno supstituisanog sa jednim ili više supstituenta odabranih iz grupe koja se sastoji od halogena, hidroksila, okso, NR’R’, -C(O)-O-C1-6alkila, karboksi i C1-6alkila), -C(O)-NR’-C1-6alkila, C (=NH)-NR’R”, heteroarila, fenila, C2-6alkenila, C2-6alkinila, C1-6alkoksi, karboksi, okso, NR’R”, -C(O)-C1-6alkila, -C3-

6cikloalkila, NR’-C(O)-C1-6alkila, NR’-C(O)-O-C1-6alkila, -S(O)w-C1-6alkila (pri čemu je w 0, 1 ili 2), -S(O)w-NR’R” (pri čemu je w 1, 2 ili 3), -NR’-S(O)w-C1-6alkila (pri čemu je w 0, 1 ili

6alkil

R’ je, nezavisno za svako pojavljivanje, odabran iz grupe koja se sastoji od H, metila, etila, ciklopropila, ciklobutila i propila;

R” je, nezavisno za svako pojavljivanje, izabran od H, metila, etila, propila, (izborno supstituisanog hidroksilom), butila (izborno supstituisanog hidroksilom), -C(O)-metila i -C(O)-etila, ili, R’ i R”, uzeti zajedno sa azotom za koji su vezani, mogu da obrazuju heterocikl sa 4-7 članova koji je izborno supstituisan sa jednim, dva ili više supstituenata odabranih iz grupe koja se sastoji od halogena, hidroksila, NH2, -C(O)-O-C1-3alkila, -C(O)-C1-3alkila, karboksi, okso i C1-3alkila;

svaka od komponenti R4 , R5, R6, R7, R8, R9 i R10 je nezavisno odabrana, za svako pojavljivanje, iz grupe koja se sastoji od vodonika, C1-6alkila, C1-6alkoksi, C2-6alkinila, C2-

6alkenila, halogena, hidroksila, nitro, cijano i NR’R”;

pri čemu u svakom pojavljivanju, C1-6alkil, C2-6alkenil ili C2-6alkinil mogu da budu izborno supstituisani sa jednim, dva, tri, ili više, supstituenata odabranih iz grupe koja se sastoji od halogena, hidroksila, nitro, cijano, karboksi, C3-6cikloalkila, C2-4alkenila, C2-4alkinila, C1-

3alkoksi, NR’R”, -NR’-S(O)w-C1-2alkila (pri čemu je w 0, 1 ili 2), NR’-C(O)-C1-3alkila, NR’-C(O)-O-C1-3alkila i S(O)w-NR’R" (pri čemu je w 0, 1 ili 2); C1-6alkoksi može da bude izborno supstituisan sa jednim, dva ili više supstituenata odabranih iz grupe koja se sastoji od halogena, hidroksila, nitro, cijano, karboksi, C1-3alkila, NR’R”, -NR’-S(O)w-C1-2alkila (gde je w 0, 1 ili 2) i S(O)w-NR’R” (gde je w 0, 1 ili 2); C1-6alkilen može da bude izborno supstituisan supstituentom odabranim iz grupe koja se sastoji od C3-6cikloalkila, hidroksila, cijano i halogena;

i njihovih farmaceutski prihvatljivih soli i N-oksida.

[0040] Na primer, predmetni prikaz takođe delimično obezbeđuje jedinjenje odabrano iz grupe koja se sastoji od jedinjenja opisanog u Primerima datim dalje u tekstu, i njegovih farmaceutski prihvatljivih soli. U jednom primeru izvođenja, predmetni prikaz obezbeđuje farmaceutski prihvatljivu kompoziciju koja sadrži prikazano jedinjenje i farmaceutski prihvatljiv ekscipijens.

[0041] U sledećem aspektu, u ovom dokumentu je obezbeđeno jedinjenje iz prvog aspekta prema pronalasku, za upotrebu u postupku lečenja infekcije hepatitisom B. U ovom tekstu je takođe obezbeđen prikazani postupak za lečenje infekcije hepatitisom B kod pacijenta kome je to potrebno, a koji obuhvata primenu kod subjekta ili pacijenta, efikasne količine prikazanog jedinjenja, i/ili primenu prvog prikazanog jedinjenja, i izborno, dodatnog, različitog prikazanog(ih) jedinjanja(â). U ovom tekstu je takođe obezbeđen prikazani postupak za lečenje infekcije hepatitisom B kod pacijenta kome je to potrebno, a koji obuhvata primenu kod subjekta ili pacijenta, efikasne količine farmaceutske kompozicije koja sadrži prikazano jedinjenje ili dva ili više prikazanih jedinjenja.

[0042] Za upotrebu u skladu sa ovim aspektom, očekuje se da pogodna doza varira u zavisnosti od, na primer, konkretnog upotrebljenog jedinjenja, načina primene i prirode i ozbiljnosti infekcije koju je potrebno lečiti, kao i od toga koju specifičnu infekciju je potrebno lečiti, i spada u delokrug odgovornog lekara. Naznačena doza za primenu obično može da bude u opsegu od između oko 0.1 do oko 1000 mg/kg telesne težine. U nekim slučajevima, primenjena doza jedinjenja može da iznosi manje od 400 mg/kg telesne težine. U drugim slučajevima, primenjena doza može da iznosi manje od 200 mg/kg telesne težine. U dodatnim slučajevima, doza može da bude u opsegu od oko 0.1 do oko 100 mg/kg telesne težine. Doza može pogodno da se daje jednom dnevno ili podeljeno u doze, do najviše, na primer, četri puta dnevno ili u obliku sa produženim oslobađanjem.

[0043] Jedinjenje može da se primenjuje bilo kojom konvencionalnom rutom, konkretno: enterički, topikalno, oralno, nazalno, npr. u obliku tableta ili kapsula, preko supozitorija ili parenteralno, npr. u obliku injektabilnih rastvora ili suspenzija za intravensko, intramuskularno, potkožno ili intraperitonealno injektiranje. Pogodne formulacije i farmaceutske kompozicije će da uključuju formulacije i kompozicije koje su formulisane na konvencionalni način, uz upotrebu jednog ili više fiziološki prihvatljivih nosača ili ekscipijenasa, i bilo koje od onih formulacija i kompozicija koje su poznate i komercijalno dostupne i koje se trenutno koriste u kliničkom okruženju. Dakle, jedinjenja mogu da budu formulisana za oralnu, bukalnu, topikalnu, parenteralnu, rektalnu ili transdermalnu primenu, ili u obliku koji je pogodan za primenu putem inhalacije ili udisanja (bilo oralno ili nazalno).

[0044] Farmaceutske kompozicije za oralnu primenu mogu da budu u obliku, na primer, tableta ili kapsula koje su pripremljene konvencionalnim sredstvima sa farmaceutski prihvatljivim

1

ekscipijensima kao što su vezujuća sredstva (npr. preželatinizirani kukuruzni skrob, polivinilpirolidon ili hidroksipropil metilceluloza); punioci (npr. laktoza, mikrokristalna celuloza ili kalcijum hidrogen fosfat); lubrikansi (npr. magnezijum stearat, tall ili silicijum dioksid); sredstva za raspadanje (npr. krompirov skrob ili natrijum-skrob glikolat); ili sredstva za vlaženje (npr. natrijum lauril supfat). Tablete mogu da budu obložene postupcima koji su dobro poznati u ovoj oblasti. Tečne preparacije za oralnu primenu mogu da budu u obliku, na primer, rastvora, sirupa ili suspenzija ili mogu da budu predstavljene u vidu suvih proizvoda za konstituisanje sa vodom ili drugim pogodnim vehikulumom, pre upotrebe. Ovakve tečne preparacije mogu da se pripremaju konvencionalno, sa farmaceutski prihvatljivim aditivima kao što su suspendujuća sredstva (npr. sorbitol sirup, derivati celuloze ili hidrogenisane jestive masti); emulgujuća sredstva (npr. lecitin ili akacija); nevodeni vehikulumi (npr. bademovo ulje, uljani estri, etil alkohol ili frakcionisana biljna ulja); i konzervansi (npr. metil ili propil-p-hidroksibenzoati ili sorbinska kiselin). Preparacije takođe po potrebi mogu da sadrže puferske soli, sredstva za aromatizaciju, bojenje i zaslađivanje.

[0045] Preparacije za oralnu primenu mogu takođe da budu pogodno formulisane kako bi dale kontrolisano ili produženo oslobađanje aktivnog(ih) jedinjenja(â) tokom nekog produženog perioda. Kompozicije za bukalnu primenu mogu da budu u obliku tableta ili lozengi koje su formulisane na konvencionalan način, poznat stručnjaku u oblasti.

[0046] Prikazano jedinjenje može takođe da bude formulisano za parenteralnu primenu putem injekcije npr. putem bolusne injekcije ili kontinuirane infuzije. Formulacije za injektiranje mogu da budu predstavljene u obliku jedinica za doziranje npr. kao ampule ili kontejneri sa više doza, sa dodatim konzervansom. Kompozicije u takvim oblicima mogu da budu u vidu suspenzija, rastvora ili emulzija u uljanim ili vodenim vehikulumima, i mogu da sadrže aditive kao što su sredstva za suspendovanje, stabilizaciju i/ili dispergovanje. Alternativno, jedinjenje može da bude u obliku praška za konstituisanje pre upotrebe, sa pogodnim vehikulumom, npr. sterilnom vodom bez pirogena. Jedinjenja takođe mogu da budu formulisana za rektalnu primenu u vidu supozitorija ili retencione klizme, koje npr. sadrže konvencionalne baze za supozitorije kao što su kakao puter ili drugi gliceridi.

[0047] U nekim slučajevima, prikazano jedinjenje može da se primenjuje kao deo kombinovane terapije u kombinaciji sa jednim ili više antivirusnih lekova. Primer antivirusnih lekova uključuje nukleozidne analoge, interferon α, i druga sredstva koja deluju na sastavljanje virusnih čestica, na primer, heteroarildihidropirimidin (HAP) kao što su metil 4-(2-hloro-4-fluorofenil)-6-metil-2-(piridin-2-il)-1,4-dihidropirimidin-5-karboksilat (HAP-1). Na primer, u ovom dokumentu je obezbeđen postupak za lečenje pacijenta koji pati od hepatitisa B, koji obuhvata primenu kod subjekta, neke prve količine prikazanog jedinjenja i druge količine nekog antivirusnog leka ili drugog anti-HBV sredstva, na primer druge količine drugog jedinjenja odabranog iz grupe koja se sastoji od: drugog sredstva za pospešivanje sastavljanja HBV kapsida (kao što su neka jedinjenja prikazana u ovom dokumentu ili, na primer, GLS4, BAY 41-4109, AT-130, DVR-23 (npr., kao što je prikazano ispod),

NVR 3-778, NVR1221 (po šifri); i N890 (kao što je prikazano ispod):

drugi CpAM molekuli kao što su molekuli prikazani u sledećim patentnim prijavama, koje su ovde prisutne u vidu referenci: WO2014037480, WO2014184328, WO2013006394, WO2014089296, WO2014106019, WO2013102655, WO2014184350, WO2014184365, WO2014161888, WO2014131847, WO2014033176, WO2014033167 i WO2014033170; nukleozidni analozi koji interferiraju sa virusnom polimerazom, kao što su entekavir (Baraklud), Lamivudin, (Epivir-HBV), Telbivudin (Tizeka, Sebivo), Adefovir dipivoksil (Hepsera), Tenofovir (Viread), Tenofovir alafenamid fumarat (TAF), prolekovi tenofavira (npr. AGX-1009), L-FMAU (Klevudin), LB80380 (Besifovir) i:

1

inhibitori ulaska virusa kao što je Mirkludeks B i srodni derivati lipopeptida; inhibitori sekrecije HBsAg kao što su REP9AC’ i srodni amfipatični polimeri na bazi nukleinskih kiselina, HBF-0529 (PBHBV-001), PBHBV-2-15, kao što je prikazano ispod:

i BM601, kao što je prikazano ispod:

sredstva za razaranje obrazovanja ili integriteta nukleokapsida kao što je NZ-4/W28F:

inhibitori stvaranja cccDNK: kao što su BSBI-25, CCC-0346, CCC-0975 (kao što je prikazano u ispod):

1

transantitela usmerena na HBc kao što su transantitela opisana u publikaciji Wang Y, et al, Transbody against hepatitis B virus core protein inhibits hepatitis B virus replication in vitro, Int. Immunopharmacol (2014), koja se može naći na internet stranici //dx.doi.org/10.1016/j.intimp.2015.01.028; antivirusni mutanti za protein jezgra (kao što je Cp183-V124W i srodne mutacije opisane u WO/2013/010069, WO2014/074906 koje su obe date u vidu referenci); inhibitori HBx-interakcija kao što su RNKi, antisens polimeri na bazi nukleinskih kiselina koji ciljano deluju na HBV RNK;, npr., RNKi (na primer ALN-HBV, ARC-520, TKM-HBV, ddRNKi), antisens (ISIS-HBV), ili polimer na bazi nukleinskih kiselina: (REP 2139-Ca); imunostimulatori kao što su Interferon alfa 2a (Roferon), Intron A (interferon alfa 2b), Pegasys (peginterferon alfa 2a), pegilovani IFN 2b, IFN lambda 1a i PEG IFN lambda 1a, Wellferon, Roferon, Infergen, agonisti limfotoksina beta kao što su CBE11 i BS1); Neinterferonski imunski pojačavači kao što su Timozin alfa-1 (Zadaksin) i Interleukin-7 (CYT107); TLR-7/9 agonisti kao GS-9620, CYT003, Resiquimod; inhibitori ciklofilina kao NVP018; OCB-030; SCY-635; Alisporivir; NIM811 i srodni analozi ciklosporina; vakcine kao GS-4774, TG1050, vakcina antigena jezgra; SMAC mimetici kao što su birinapant i drugi IAP-antagonisti; epigenetički modulators kao što su inhibitori KMT (EZH1/2, G9a, SETD7, Suv39 inhibitori), PRMT inhibitori, HDAC inhibitori, SIRT agonisti, HAT inhibitori, WD antagonisti (npr. OICR-9429), PARP inhibitori, APE inhibitori, DNMT inhibitori, LSD1 inhibitori, JMJD HDM inhibitori i antagonisti bromodomena; inhibitori kinaza kao što su TKB1 antagonisti, PLK1 inhibitori, SRPK inhibitori, CDK2 inhibitori, inhibitori ATM & ATR kinaza; STING agonisti; Ribavirin; N-acetil cistein; NOV-205 (BAM205); Nitazoksanid (Alinia), Tizoksanid; SB 9200 hibrid nukleinske kiseline malog molekula (SMNH); DV-601; Arbidol; FXR agonisti (kao što su GW 4064 i Feksaramin); antitela, terapeutski proteini, sredstva za gensku terapiju i biološka sredstva usmerena protiv virusnih komponenti ili sredstva koja interaguju sa proteinima domaćina.

[0048] U nekim primerima izvođenja, prikaz obezbeđuje postupak za lečenje infekcije hepatitisom B kod pacijenta kome je to potrebno, a koji obuhvata primenu prvog jedinjenja koje je izabrano od bilo kog od prikazanih jedinjenja, i jednog ili više HBV sredstava gde je svaki od njih odabran iz grupe koja se sastoji od sredstva za pospešivanje sastavljanja HBV kapsida, nuklozida koji interferiraju sa HBF virusnom polimerazom, inhibitora ulaska virusa, inhibitora sekrecije HBsAg, sredstava za razaranje obrazovanja nukleokapsida, inhibitora obrazovanja cccDNK, antivirusnih mutantnih proteina jezgra, transantitela usmerenih na HBc, RNKi koje ciljano deluju na HBV RNK, imunostimulatora, agonista TLR-7/9, inhibitora ciklofilina, HBV vakcina, SMAC mimetika, epigenetskih modulatora, inhibitora kinaza i STING agonista. U nekim primerima izvođenja, prikaz obezbeđuje postupak za lečenje infekcije hepatitisom B kod

1

pacijenta kome je to potrebno, a koji obuhvata primenu neke količine prikazanog jedinjenja, i primenu drugog sredtva za pospešivanje sastavljanja HBV kapsida.

[0049] U nekim primerima izvođenja, prva i druga količina zajedno čine farmaceutski efikasnu količinu. Prva količina, druga količina ili obe količine, mogu da budu iste, veće ili manje od efikasnih količina svakog jedinjenja primenjenog u vidu monoterapije. Terapeutski efikasne količine prikazanog jedinjenja i antivirusnog leka mogu da se primenjuju kod subjekta zajedno, tj. mogu da se primenjuju kod subjekta istovremeno ili odvojeno, bilo kojim datim redosledom i putem iste ili različitih ruta primene. U nekim slučajevima, prednost može da bude ako se najpre otpočne sa primenom prikazanog jedinjenja, na primer, jedan ili više dana ili nedelja pre otpočinjanja primene antivirusnog leka. Štaviše, moguće je davanje dodatnih lekova, zajedno sa prethodno opisanom kombinovanom terapijom.

[0050] U drugom primeru izvođenja, prikazano jedinjenje može da bude konjugovano (npr., kovalentno vezano direktno ili preko molekulskog linkera, za slobodni ugljenik, azot (npr. amino grupu) ili kiseonik (npr. aktivni estar) prikazanog jedinjenja) sa komponentom za detekciju, npr. sa komponentom fluorofore (takva komponenta može, na primer, da pri vezivanju za virus i/ili pri fotonskoj ekscitaciji, reemituje neku svetlosnu frekvenciju. Fluorofore koje dolaze u obzir uključuju AlexaFluor® 488 (Invitrogen) i BODIPY FL (Invitrogen), kao i fluorescein, rodamin, cijanin, indokarbocijanin, antrahinon, fluorescentne proteine, aminokumarine, metoksikumarine, hidroksikumarine, Cy2, Cy3, i slične fluorofore. Ova prikazana jedinjenja konjugovana sa komponentom za detekciju, mogu da se koriste u npr. postupku za detekciju HBV virusa ili bioloških puteva infekcije HBV virusom, npr., in vitro ili in vivo; i/ili u potupcima za evaluaciju biološke aktivnosti novih jedinjenja.

PRIMERI

[0051] Jedinjenja koja su opisana u ovom dokumentu mogu da se pripremaju na određen broj načina, na osnovu uputstva koja dokument sadrži i postupaka sinteze koji su poznati u ovoj oblasti. U opisu postupaka sinteze, datom u tekstu koji sledi, potrebno je razumeti da se svi predloženi uslovi reakcija, uključujući izbor rastvarača, reakcione atmosfere, reakcione temperature, trajanja eksperimenata i postupaka obrade, mogu odabrati tako da predstavljaju uslove standardne za tu reakciju, osim ako je drugačije naznačeno. Stručnjak u oblasti organske sinteze će znati da bi funkcionalnosti koje su prisutne na različitim delovima molekula, trebalo da budu kompatibilne sa predloženim reagensima i reakcijama. Stručnjak u oblasti će prepoznati koji supstituenti nisu kompatibilni sa uslovima reakcije, pa su stoga naznačeni alternativni postupci. Polazni materijali za primere su ili komercijalno dostupni ili se, od poznatih materijala, lako pripremaju standardnim postupcima.

1

Primer 1: Sinteza jedinjenjâ

Sinteza 11-okso-10, 11-dihidrodibenzo [b,ƒ] [1,4] tiazepin-8-karboksilne kiseline (6): Zajednički intermedijer

[0052]

Sinteza metil 4-((2-(metoksikarbonil)fenil)tio)-3-nitrobenzoata (3):

[0053]

[0054] U rastvor metil 4-fluoro-3-nitrobenzoata 2 (30 g, 150.67 mmol) u DMF (300 mL) koji se mešao pod inertnom atmosferom, na RT su dodati cezijum karbonat (58.76 g, 180.8 mmol) i metil 2-merkaptobenzoat 1 (22.6 mL, 165.47 mmol); zagrevani su do 55-60°C i mešani tokom 2 h. Reakcija je praćena pomoću TLC; nakon završetka reakcije, reakciona smeša je razblažena vodom (1500 mL) i istaložena čvrsta supstanca je filtrirana kako bi se dobio sirovi proizvod. Sirovi proizvod je opran vodom (500 mL), heksanom (200 mL) i osušen in vacuo kako bi se dobilo jedinjenje 3 (48.8 g, 93%) u vidu žute čvrste supstance. TLC: 20% EtOAc/ heksani (Rƒ: 0.4); 1H NMR (CDCl3, 400 MHz): δ 8.85 (s, 1H), 7.99-7.92 (m, 2H), 7.66-7.56 (m, 3H), 6.93 (d, J = 8.6 Hz, 1H), 3.94 (s, 3H), 3.79 (s, 3H).

1

Sinteza metil 3-amino-4-((2-(metoksikarbonil) fenil) tio) benzoata (4):

[0055]

[0056] U rastvor jedinjenja 3 (48 g, 138.32 mmol) u MeOH (1000 mL) koji se mešao pod inertnom atmosferom na RT, dodat je 10% Pd/C (20 g, vlažno) pod atmosferom vodonika u autoklavu (pritisak od 100 psi pressure) i mešan tokom 24 h. Reakcija je praćena pomoću TLC; nakon završetka reakcije, reakciona smeša je filtrirana kroz celit, oprana pomoću 50% MeOH/ CH2Cl2(500 mL). Filtrat je uklonjen in vacuo kako bi se dobio sirovi proizvod koji je triturisan dietil etrom (200 mL), opran heksanom (200 mL) i osušen in vacuo kako bi se dobilo jedinjenje 4 (40 g, 91%) u vidu žute čvrste supstance. TLC: 10% EtOAc/ heksani (R 1

ƒ: 0.3); H NMR (DMSO-d6, 400 MHz): δ 7.95 (dd, J = 7.8, 1.4 Hz, 1H), 7.48-7.35 (m, 3H), 7.23 (td, J = 7.5, 1.1 Hz, 1H), 7.15 (dd, J = 8.0, 1.8 Hz, 1H), 6.66 (dd, J = 8.2, 0.8 Hz, 1H), 5.67 (br s, 2H), 3.88 (s, 3H), 3.84 (s, 3H).

Sinteza 3-amino-4-((2-karboksifenil)tio)benzoeve kiseline (5):

[0057]

[0058] U rastvor jedinjenja 4 (40 g, 126.18 mmol) u THF: H2O (5: 1, 400 mL) koji se mešao, dodat je litijum hidroksid monohidrat (26 g, 619.0 mmol) na 0°C; zagrejan do RT i mešan tokom 48 h. Reakcija je praćena pomoću TLC; nakon završetka reakcije, isparljive supstance su uklonjene in vacuo. pH ostatka je zakišeljen pomoću 2 N HCl do ~2. Istaložena čvrsta supstanca je filtrirana i osušena in vacuo kako bi se dobilo jedinjenje 5 (34.6 g, 95%) u vidu beličaste

2

čvrste supstance. TLC: 30% EtOAc/ heksani (Rƒ: 0.1); 1H NMR (DMSO-d6, 500 MHz): δ 13.00 (br s, 2H), 7.93 (dd, J = 7.7, 1.0 Hz, 1H), 7.42 (s, 1H), 7.40-7.31 (m, 2H), 7.18 (t, J = 7.4 Hz, 1H), 7.13 (dd, J = 8.0, 1.6 Hz, 1H), 6.61 (d, J = 7.8 Hz, 1H), 5.55 (br s, 2H).

Sinteza 11-okso-10,11-dihidrodibenzo[b,ƒ][1,4]tiazepin-8-karboksilne kiseline (6):

[0059]

[0060] U rastvor jedinjenja 5 (31 g, 107.26 mmol) u THF (600 mL), koji se mešao pod inertnom atmosferom, dodat je CDI (86.88 g, 536.29 mmol) pri 0°C; zagrejan do RT i mešan tokom 16 h. Reakcija je praćena pomoću TLC; nakon završetka reakcije, reakciona smeša je zakišeljena pomoću 2 N HCl do pH∼4. Dobijena čvrsta supstanca je filtrirana i dodatno osušena pomoću toluena (2 x 200 mL) kako bi se dobilo jedinjenje 6 (26 g, 90%) u vidu bele čvrste supstance.

TLC: 10% MeOH/ CH2Cl2(Rƒ: 0.3); 1H NMR (DMSO-d6, 400 MHz): δ 13.22 (br s, 1H), 10.81 (s, 1H), 7.78 (s, 1H), 7.72-7.64 (m, 3H), 7.577.44 (m, 3H).

Sinteza 5, 5-dioksida 11-okso-10, 11-dihidrodibenzo[b,ƒ][1,4]tiazepin-8-karboksilne kiseline (92): Zajednički intermedijer

[0061]

Sinteza metil 11-okso-10, 11-dihidrodibenzo[b,ƒ][1,4]tiazepin-8-karboksilata (90):

[0062]

[0063] U rastvor jedinjenja 6 (500 mg, 1.84 mmol) u MeOH: CH2Cl2(1: 1, 20 mL) koji se mešao pod atmosferom argona, dodat je CH2N2(pripremljen in situ koristeći N-nitrozometil ureu (0.95 g, 9.2 mmol) KOH (0.51 g, 9.22 mmol) na 0°C; zagrejan je do RT i mešan tokom 1 h. Reakcija je praćena pomoću TLC; nakon završetka reakcije, isparljive supstance su uklonjene in vacuo kako bi se dobio sirovi proizvod. Sirovi proizvod je prečišćen putem hromatografije na koloni sa silika gelom uz upotrebu 20% EtOAc/heksana kako bi se dobilo jedinjenje 90 (450 mg, 86%) u vidu bele čvrste supstance. TLC: 30% EtOAc/heksani (R 1

ƒ: 0.5); H-NMR (DMSO-d6, 500 MHz): δ 10.82 (s, 1H), 7.82 (s, 1H), 7.75-7.69 (m, 3H), 7.58-7.63 (m, 3H), 3.82 (s, 3H).

Sinteza metil 11-okso-10, 11-dihidrodibenzo[b,ƒ][1,4]tiazepin-8-karboksilat 5, 5-dioksida (91):

[0064]

[0065] U rastvor jedinjenja 90 (5 g, 17.54 mmol) u sirćetnoj kiselini (25 mL), koji se mešao, dodat je 30% vodeni rastvor vodonik peroksida (100 mL) na 0°C; zagrejan je do 50°C i mešan tokom 72 h. Reakcija je praćena pomoću TLC; nakon završetka reakcije, dobijena čvrsta supstanca je filtrirana, oprana pomoću vode (100 mL), 10% EtOAc/heksana (100 mL), i osušena in vacuo kako bi se dobilo jedinjenje 91 (3.5 g, 64%) u vidu bele čvrste supstance. TLC: 5% MeOH/ CH 1

2Cl2(Rƒ: 0.3); H NMR (DMSO-d6, 500 MHz): δ 11.58 (s, 1H), 8.09 (d, J = 8.4 Hz, 1H), 8.01-7.95 (m, 3H), 7.93-7.83 (m, 3H), 3.88 (s, 3H);

Sinteza 5, 5-dioksida 11-okso-10, 11-dihidrodibenzo[b,ƒ][1,4]tiazepin-8-karboksilne kiseline (92):

[0066]

[0067] U rastvor jedinjenja 91 (3.5 g, 11.04 mmol) u smeši THF: MeOH: H2O (2: 2: 1, 25 mL), koji se mešao, dodavan je u porcijama litijum hidroksid monohidrat (1.3 g, 33.12 mmol) tokom 10 min na 0 °C; zagrejan je do RT i mešan tokom 3 h. Reakcija je praćena pomoću TLC; nakon završetka reakcije, isparljive supstance su uklonjene in vacuo. Ostatak je rastvoren vodom (20 mL) i zakišeljen pomoću 1 N HCl tdo pH∼2. Dobijena čvrsta supstanca je filtrirana, oprana izopropil alkoholom (15 mL) i osušena in vacuo kako bi se dobilo jedinjenje 92 (2.8 g, 84%) u vidu bele čvrste supstance. TLC: 5% MeOH/ CH2Cl2(Rƒ: 0.1); 1H NMR (DMSO-d6, 400 MHz): δ 13.65 (br s, 1H), 11.55 (s, 1H), 8.07 (d, J = 8.3 Hz, 1H), 8.03-7.82 (m, 6H).

Sinteza (2-(trifluorometil)tiazol-5-il)metanamina (255):

[0068]

[0069] Sinteza (2-(trifluorometil) tiazol-5-il) metanola (253): U rastvor etil 2-(trifluorometil)tiazol-5-karboksilata 252 (500 mg, 2.22 mmol) u THF (25 mL) koji se mešao, pod inertnom atmosferom je dodat litijum aluminijum hidrid (126 mg, 3.33 mmol) na 0 °C; zagrejan je do RT i mešan tokom 3 h. Reakcija je praćena pomoću TLC; nakon završetka reakcije, reakciona smeša je ohlađena na 0°C, reakcija je zaustavljena ledeno-hladnom vodom (5

2

mL), a nakon nje 10% vodenim rastvorom natrijum hidroksida (3 mL), filtrirana kroz celit i oprana pomoću THF (10 mL). Filtrat je osušen preko natrijum sulfata, filtriran i koncentrovan in vacuo kako bi se dobilo jedinjenje 253 (300 mg, 73%) u vidu bledo-žute tečnosti.<1>H NMR (DMSO-d6, 400 MHz): δ 7.98 (s, 1H), 5.90 (t, J = 5.7 Hz, 2H), 4.79 (d, J = 5.6 Hz, 3H). Sinteza (2-(trifluorometil) tiazol-5-il) metil metansulfonata (254): U rastvor jedinjenja 253 (200 mg, 1.09 mmol) u CH2Cl2(10 mL) koji se mešao pod inertnom atmosferom, dodati su trietil amin (0.47 mL, 3.27 mmol), metansulfonil hlorid (0.16 mL, 2.18 mmol) na 0 °C; zagrejan je na RT i mešan tokom 16 h. Reakcija je praćena pomoću TLC; nakon završetka reakcije, reakciona smeša je razblažena pomoću CH2Cl2(100 mL), oprana pomoću 10% rastvora NaHCO3(50 mL). Organski ekstrakt je osušen preko natrijum sulfata, filtriran i koncentrovan in vacuo kako bi se dobilo sirovo jedinjenje 254 (200 mg) u vidu žute tečnosti. TLC: 40% EtOAc/heksani (Rƒ: 0.2);

LC-MS: 24.48%; 261.8 (M++1); (kolona; Ascentis Express C18, (50 × 3.0 mm, 2.7 µm); RT 2.29 min.0.025% vod. TFA 5% ACN: ACN 5% 0.025% vod. TFA, 1.2 mL/min).

[0070] Sinteza (2-(trifluorometil) tiazol-5-il) metanamina (255): U rastvor jedinjenja 254 (200 mg, sirovo) u EtOH (10 mL), koji se mešao, dodat je vodeni rastvor amonijaka (10 mL) na 0 °C; zagrejan je na 100°C i mešan tokom 16 h u hermetički zatvorenoj epruveti. Reakcija je praćena pomoću TLC; nakon završetka reakcije, isparljive supstance su uklonjene in vacuo kako bi se dobio sirovi proizvod. Sirovi proizvod je prečišćen putem hromatografije na koloni sa silika gelom uz upotrebu 10% MeOH/ CH2Cl2kako bi se dobilo jedinjenje 255 (56 mg) u vidu bledožute lepljive čvrste supstance.<1>H NMR (DMSO-d6, 400 MHz): δ 7.92 (s, 1H), 6.80 (br s, 2H), 4.01 (s, 2H).

Priprema jedinjenja

[0071]

Tipična procedura A:

[0072] U rastvor jedinjenja 6 (100 mg, 0.36 mmol) u DMF (5 mL) koji se mešao pod inertnom atmosferom, dodati su EDCI.HCl (105 mg, 0.55 mmol), HOBt (75 mg, 0.55 mmol), jedinjenje 255 (80 mg, 0.44 mmol) i diizopropiletilamin (0.19 mL, 1.10 mmol) na 0°C, zagrejani su do RT i mešani tokom 16 h. Reakcija je praćena pomoću TLC; nakon završetka reakcije, isparljive supstance su uklonjene in vacuo kako bi se dobio sirovi proizvod. Sirovi proizvod je ili direktno osušen in vacuo ili triturisan i prečišćen putem hromatografije na koloni sa silika gelom, kako bi se dobilo željeno jedinjenje.

Tabela 1: Sinteza od jedinjenja 92 i sintetisani amin 255

Primer 2: Test za merenje aktivnosti jedinjenja pri delovanju na proizvodnju virusa u AD38 ćelijama i na vijabilnost AD38 ćelija

[0073] AD38 ćelije koje su gajene u flaskovima od 175 cm sa “Medijumom za rast” (DMEM/F12 (1:1) (kat. br. SH30023.01, Hyclone, IX Pen/step (kat. br. 30-002-CL, Mediatech, Inc), 10% FBS (kat. br.: 101, Tissue Culture Biologics), 250 mg/mL G418 (kat. br. 30-234-CR, Mediatech, Inc), 1 mg/mL tetraciklina (kat. br.: T3325, Teknova)) odlepljene su sa podloge pomoću 0.25% tripsina. “Medijum za tretman” bez tetraciklina (15 mL DMEM/F12 (1:1) (kat. br.: SH30023.01, Hyclone, 1x Pen/step (kat. br.: 30-002-CL, Mediatech, Inc), sa 2% FBS, odobren za Tet-sistem (kat. br.: 631106, Clontech) dodat je zatim u smešu i oboren na 1300 rpm, tokom 5 min. Ćelije iz peleta su zatim resuspendovane/oprane sa 50 mL rastvora IX PBS 2 puta i jednom sa 10 mL medijuma za tretman. AD38 ćelije su zatim resuspendovane sa 10 mL medijuma za tretman i izbrojane. U bunarčiće kolagenom obložene mikrotitar ploče sa 96 bunarčića, proizvođača NUNC zasejane su ćelije pri gustini od 50,000/bunarčiću u 180 µL medijuma za tretman i zatim je dodato po 20 µL ili 10% DMSO (kontrola) ili 10X

2

koncentrovanog rastvora jedinjenja u 10% DMSO, u medijumu za tretman. Ploče su inkubirane 6 dana na 37 °C.

[0074] Proizvodnja virusnog opterećenja je testirana pomoću kvantitativne PCR metode za sekvence jezgra. Ukratko, 5 µL izbistrenog supernatanta dodato je u PCR reakcionu smešu koja je sadržala ushodne prajmere HBV-f 5’-CTGTGCCTTGGGTGGCTTT-3’, nishodne prajmere HBV-r 5’-AAGGAAAGAAGTCAGAAGGCAAAA-3’ i Fluorescent TaqMan™ Probes HBV-probu 5’-FAM/AGCTCCAAA/ZEN/TTCTTTATAAGGGTCGATGTCCATG/3IABkFQ-3’ u smeši Quanta Biosciences PerfeCTa® qPCR Toughmix®, a zatim je prebačen na Applied Biosystems VIIA7 u finalnoj zapremini od 20 µL. PCR smeša je inkubirana na 45°C tokom 5 minuta, zatim na 95°C tokom 10 min, a zatim je usledilo 40 ciklusa od po 10 sekundi na 95°C i 20 sekundi na 60°C. Virusno opterećenje je kvantifikovano upoređivanjem sa poznatim standardima, koristeći softver ViiA™ 7 Software. Virusno opterećenje u supernatantu iz bunarčića sa tretiranim ćelijama poređeno je sa virusnim opterećenjem u supernatantu iz DMSO kontronih bunarčića (≥ 3 po ploči).

[0075] Na kraju perioda tretmana jedinjenjem, vijabilnost ćelija je procenjena pomoću protokola za CellTiter-Glo proizvod kompanije Promega. Sav supernatant je uklonjen iz prethodno tretirane mikrotitar ploče sa 96 bunarčića, i 50 µL medijuma za tretman bez tetraciklina (DMEM/F12 (1:1), 1x Pen/step (kat.br.: 30-002-CL, Mediatech, Inc), sa 2% FBS, odobren za Tet-sistem (kat.br.: 631106, Clontech), i 1% DMSO ponovo su dodati nazad u svaki bunarčić. Drugih 50 µL rastvora CellTiter-Glo reagensa (Promega, G7573) je zatim dodato na sobnoj temperaturi i sadržaj je mešan tokom 2 minuta na orbitalnom šejkeru kako bi se indukovalo liziranje ćelija. Nakon ovoga je usledila inkubacija na sobnoj temperaturi tokom 10 minuta da bi se luminescentni signal stabilizovao. Luminescencija je merena tokom 0.2 sekunde po bunarčiću, na multimodalnom čitaču ploča proizvođača Tecan (model Infinite M1000 pro). Luminescentni signal iz svakog bunarčića je normalizovan u odnosu na netretirane (DMSO) kontrolne bunarčiće. Svi rezultati su izraženi kao procentualna vijabilnost (gde su kontrole iznosile 100 %).

T l 2 – in n i i l k k i n

EKVIVALENTI

[0076] Premda su razmatrani specifični primeri izvođenja predmetnog pronalaska, prethodno izložena specifikacija je ilustrativna, a ne restriktivna. Brojne varijacije pronalaska postaće očigledne za stručnjake u oblasti, kada pregledaju ovu specifikaciju. Potpuni obim pronalaska je

2

potrebno utvrditi pozivanjem na patentne zahteve, zajedno sa njihovim potpunim obimom ekvivalenata, i na specifikaciju, zajedno sa tim varijacijama.

[0077] Ako nije drugačije naznačeno, za sve brojeve kojima se izražavaju količine sastojaka, reakcioni uslovi i tako dalje, a koji su korišćeni u specifikaciji i patentnim zahtevima, potrebno je podrazumevati da su u svim slučajevima modifikovani izrazom “oko”. U skladu sa tim, osim ako suprotno nije naznačeno, numerički parametri u ovoj specifikaciji i u priloženim patentnim zahtevima, predstavljaju aproksimacije koje mogu da variraju u zavisnosti od željenih svojstava čije je dobijanje cilj ovog pronalaska.

2

Claims (3)

1. Patentni zahtevi 1. Jedinjenje predstavljeno sa

   ili njegove farmaceutski prihvatljive soli.
2. 2. Farmaceutski prihvatljiva kompozicija koja sadrži jedinjenje iz patentnog zahteva 1.
3. 3. Jedinjenje iz patentnog zahteva 1 za upotrebu u postupku lečenja infekcije hepatitisom B. Izdaje i štampa: Zavod za intelektualnu svojinu, Beograd, Kneginje Ljubice 5 2