RS61750B1

RS61750B1 - Postupak za proizvodnju predmeta od tekstila sa hidrofobnom tekstilnom površinom pomoću obrade plazmom i mokre hemijske obrade

Info

Publication number: RS61750B1
Application number: RS20210468A
Authority: RS
Inventors: Vera Gratzl; Andreas Brakemeier; Gaffar Hossain; Günter Grabher
Original assignee: Werner & Mertz Gmbh; Plasmabionic GmbH
Priority date: 2017-10-16
Filing date: 2018-10-15
Publication date: 2021-05-31
Also published as: ES2868050T3; PT3697958T; HRP20210558T1; HUE054827T2; PL3697958T3; CY1124169T1; WO2019076823A1; EP3697958A1; EP3470573A1; LT3697958T; SI3697958T1; DK3697958T3; EP3697958B1

Description

OPIS PRONALASKA

Predloženi pronalazak se odnosi na postupak za proizvodnju tekstilnih predmeta sa hidrofobnim tekstilnim površinama koji sadrži sledeće proizvodne korake:

(a) Izrada predmeta koji ima površinu od tekstila ili predmeta na koji je postavljena površina od tekstila,

(b) Obrada plazmom proizvedene ili postavljene tekstilne površine koja je proizvedena u koraku (a), tako da se dobije tekstilna površina koja je obrađena plazmom,

(c) Mokra hemijska obrada sredstvom za hidrofobizaciju površine tekstila koja je u koraku (b) već obrađena plazmom, ili tekstilne površine koja je u daljim koracima proizvedena od nje, tako da se kao rezultat procesa dobija plazmom obrađena hidrofobna površina tekstila, pri čemu obrada plazmom iz koraka (b) podrazumeva

- obradu niskotemperaturnom plazmom ili

- obradu niskotemperaturnom plazmom i još najmanje jedan dalji korak obrade plazmom, pri čemu se obrada niskopritisnom plazmom izvodi pomoću najmanje jednog jedinjenja koje sadrži kiseonik, a odabrano je iz grupe koju čine O, O2, O3, NO, N2O i CO2, pri čemu su u smeši gasova prisutni najmanje jedno jedinjenje koje sadrži O2i najmanje jedan inertni gas odabran iz grupe koju čine He i Ar, pri čemu u smeši gasova O2ima udeo koji se kreće u rasponu od 70% zapremine do 90 % zapremine, dok je udeo inertnog u opsegu od 10 % zapremine do 30 % zapremine.

Dalje, pronalazak se takođe odnosi na proizvod od tekstila koji može da se proizvede postupkom u skladu sa pronalaskom. Osim toga, pronalazak se takođe odnosi i na upotrebu postupka za obradu niskopritisnom plazmom za pripremnu obradu tekstilne površine predmeta, pre mokre hemijske hidrofobizacije površine tekstila, pri čemu se za obradu niskopritisnom plazmom koristi najmanje jedno jedinjenje koje sadrži kiseonik odabrano iz grupe koju čine O, O2, O3, NO, N2O i CO2, pri čemu je najmanje jedno jedinjenje koje sadrži kiseonik prisutno u smeši gasova koja sadrži O2i najmanje jedan inertni gas odabran iz grupe koju čine He i Ar, pri čemu u smeši gasova O2ima zapreminski udeo koji se kreće u rasponu od 70 % zapremine do 90 % zapremine, dok je udeo inertnog u opsegu od 10 % zapremine do 30 % zapremine.

Tekstilni proizvodi sa hidrofobnom površinom, na primer vodoodbojnom ili vodootpornom površinom, kao što su odevni predmeti namenjeni nošenju na otvorenom, trenutno se uglavnom proizvode tako što se njihova završna obrada izvodi pomoću hemikalija koje sadrže fluor. U tu svrhu se često koriste perfluorisana ili polifluorisana organska jedinjenja, poznata i pod nazivom „fluorougljenici“. Međutim, s obzirom da su takvi fluorougljenici veoma dugovečni i da mogu da se talože u životnoj sredini – pri čemu se ne može isključiti rizik po životnu sredinu i zdravlje svih živih organizama – u industriji se traže alternative koje bi imale slične prednosti kada su svojstva dobijenih površina u pitanju, ali pomoću kojih bi se izbegli nedostaci pomenuti u prethodnom delu teksta. Prilozi ovoj raspravi mogu da se nađu u publikaciji „Perfluorisane i polifluorisane hemikalije – Izbegavanje unosa – Zaštita životne sredine“ u izdanju Nemačke federalne agencije za životnu sredinu iz jula 2009. godine i iz saopštenja za javnost br. 32 Nemačke federalne agencije za životnu sredinu iz oktobra 2016. godine.

Takođe, u okviru takozvane „Detoks-kampanje“ veliki broj proizvođača i distributivnih kompanija u Nemačkoj se 2011. godine obavezao da će do 2020. godine iz svojih lanaca snabdevanja ukloniti perfluorisane i polifluorisane hemikalije koje su klasifikovane kao potencijalno opasne.

Poznata alternativna rešenja za obogaćivanje tekstila fluorougljenicima uključuju upotrebu i nanošenje niskofluorisanih hidrofobnih i oleofobnih sredstava, sredstava za hidrofobizaciju bez fluora, koja posebno uključuju silikone, konvencionalne poliuretane kao i modifikovane poliuretane, plastične membrane ili proizvode na bazi nanočestica ili nano vlakana (tj. vlakna sa najmanje jednom dimenzijom koja je reda nanometra). Publikacija „Istraživanje alternativa za završnu obradu tekstila fluorougljenikom“ M. Šotnera, master rad na Univerzitetu primenjenih nauka u Berlin, iz 2012. godine, daje pregled takvih poznatih alternativa.

Kao rešenje za modifikovanje tekstilnih površina, sama po sebi takođe je poznata i obrada plazmom. Plazma je delimično jonizovani gas, a često se naziva i „četvrtim fizičkim stanjem materije“. Pojave poput munje ili polarne svetlosti (aurora borealis) su oblici plazme koji se javljaju u prirodi. Tehnički posmatrano, plazma može da se stvori primenom električnih polja. Plazma je zanimljiva i zbog svojih fizičkih i hemijskih svojstava. U njoj se stvaraju čestice i slobodni radikali u visoko pobuđenom stanju. Oni mogu da pokrenu hemijske reakcije koje u normalnim uslovima nisu moguće. U tom smislu, temperatura radnog predmeta koji se obrađuju plazmom može da bude veoma niska.

Patentni dokument DE 101 11 427 A1 opisuje postupak i uređaj za čišćenje i obradu tekstila niskotemperaturnom plazmom.

Patentni dokument EP 695 622 A2 opisuje postupak i uređaj za modifikaciju poroznih predmeta, na primer tekstila, pomoću plazme.

Patentni dokument WO 2016/193486 A1 opisuje postupak za nanošenje na tekstil vodoodbojnog nano-sloja bez halogena pomoću postupka polimerizacije niskopritisnom plazmom.

Iz patentnog dokumenta WO 2010/139466 A1 poznati su aktivni sastojci za impregnaciju koji sadrže nefluorisane silikone i najmanje jedan katjonski polimer.

Patentni dokument JP S62104975 A opisuje postupak za proizvodnju vodoodbojne tkanine koji uključuje nanošenje na tkaninu tečnosti koja sadrži organopolisiloksane i/ili jedinjenja fluora, obradu niskopritisnom plazmom i, nakon toga, ponovnu primenu pomenute tečnosti. Patentni dokument JP S60194183 A opisuje trajno presvučenu sintetičku ili prirodnu tkaninu koja se sastoji od silikonske gumene folije postavljene preko osnovne tkanine.

Međutim, s obzirom na stanje tehnike, još uvek postoji potreba za jednostavnim, efikasnim i ekološki prihvatljivim postupkom hidrofobizacije tekstilnih proizvoda, koji bi omogućio proizvodnju vodoodbojnih, ili u najboljem slučaju savršeno vodootpornih, tekstilnih površina koje su izdržljive, koji bi mogao da doprinese tome da se u najvećoj mogućoj meri smanji, ili u najboljem slučaju potpuno izbegne, upotreba izdržljivijih hemikalija kao što su fluorokarbonati ili alkilfenol etoksilati, koji se u najboljem slučaju sporo razgrađuju u životnoj sredini. Takođe je potreban i postupak za proizvodnju tekstila pogodnog za brojne namene (kao i samog tekstila te vrste) koji je bar delimično, ili u najboljem slučaju u potpunosti biorazgradiv ili kompostibilan (razgradiv na vazduhu), a istovremeno ispunjava kriterijume za sertifikaciju prema standardima za proizvode „cradle-to-cradle“ (koncept zasnovan na proizvodnim sistemima bez otpada koji ne nanose štetu životnoj sredini) koje je uspostavio „Institut za inovacije „Cradle-to-Cradle“ proizvoda“, iz Oklanda, u SAD, („Cradle-to-Cradle Certified ™“).

Zato je primarni cilj ovog pronalaska bio da se obezbedi postupak za proizvodnju predmeta od tekstila sa hidrofobizovanom tekstilnom površinom koji bi omogućio efikasnu, dugotrajnu i robusnu hidrofobizaciju ili impregnaciju tekstilne površine, a koji bi za rezultat imao izdržljivu i otpornu tekstilnu površinu koja bi u najmanju ruku bila vodoodbojna, a u najboljem slučaju savršeno vodootporna.

Tekstilni proizvodi proizvedeni u skladu sa gore navedenim postupkom moraju da zadrže hidrofobna svojstva, posebno vodoodbojna ili vodootporna površinska svojstva, po mogućnosti čak i nakon veoma zahtevne upotrebe – kakva je, na primer, profesionalna ili industrijska upotreba, recimo za radnu odeću – sa povećanim zahtevima u pogledu otpornosti na habanje i elastičnosti završne obrade površine.

Još jedan poseban cilj ovog pronalaska bio je da se obezbedi ekološki prihvatljiv postupak koji bi mogao da doprinese tome da se u najvećoj mogućoj meri smanji, ili u najboljem slučaju potpuno izbegne, upotreba izdržljivijih odnosno teško razgradivih hemikalija kao što su fluorokarbon ili alkilfenol etoksilati, koje se u najboljem slučaju sporo razgrađuju u životnoj sredini. Važan aspekt ovog posebnog zadatka bio je i upotreba gore pomenutog ekološki prihvatljivog postupka za proizvodnju predmeta od tekstila koji su makar delimično, a u najboljem slučaju u potpunosti, biorazgradivi (tj. razgradivi pomoću bioloških mehanizama kao što je delovanje mikroorganizama), a na osnovu tog svojstva trebali bi makar delimično, a u najboljem slučaju u potpunosti, da budu kompostibilni, te bi na osnovu toga u biološkom smislu bili pogodni i za reciklažu.

Može se konstatovati da se primarni cilj i dodatni ciljevi i/ili podciljevi ovog pronalaska postižu postupkom koji se izvodi u skladu sa ovim pronalaskom za proizvodnju predmeta od tekstila sa hidrofobiziranom tekstilnom površinom, koji sadrži sledeće radne korake:

(b) Obrada plazmom proizvedene ili postavljene tekstilne površine koja je navedena u koraku (a), tako da se dobije tekstilna površina koja je obrađena plazmom,

- obradu pomoću niskopritisne plazme ili

- obradu niskopritisnom plazmom i još najmanje jedan dalji korak obrade plazmom,

pri čemu se obrada niskopritisnom plazmom izvodi pomoću najmanje jednog jedinjenja koje sadrži kiseonik, a odabrano je iz grupe koju čine O, O2, O3, NO, N2O i CO2, pri čemu je najmanje jedno jedinjenje koje sadrži kiseonik prisutno u smeši gasova A koja sadrži O2i najmanje jedan inertni gas odabran iz grupe koju čine He i Ar, pri čemu u smeši gasova O2ima udeo koji se kreće u rasponu od 70% zapremine do 90% zapremine, dok je udeo inertnog u opsegu od 10% zapremine do 30% zapremine.

Postupkom koji je izveden u skladu sa pronalaskom, mogu da se proizvedu tekstilni proizvodi sa robusnim, dugotrajnim vodoodbojnim ili vodootpornim svojstvima, i to na ekološki prihvatljiv način koji podrazumeva smanjenu upotrebu odnosno u velikoj meri smanjenu upotrebu, ili potpuno izbegavanje upotrebe dugotrajnih hemikalija poput fluorougljenika ili alkilfenola etoksilata, koje se u najboljem slučaju sporo razgrađuju u životnoj sredini.

Tekstilni proizvodi proizvedeni postupkom u skladu sa pronalaskom pogodni su za veoma zahtevnu upotrebu kao što je profesionalna ili industrijska upotreba koja sa sobom nosi povećane zahteve u pogledu otpornosti na habanje i otpornosti površinske obrade, na primer za upotrebu u vidu radne odeće i/ili za industrijske procese pranja, pošto takvi predmeti od tekstila održavaju svoja svojstva dugo vremena, čak i pod takvim zahtevnim uslovima korišćenja.

U mnogim slučajevima površine tekstilnih proizvoda proizvedenih postupkom koji je u skladu sa ovim pronalaskom imaju i dodatna korisna svojstva, na primer, mogu dodatno da odbijaju prljavštinu, otporne su na uticaj vremenskih prilika, lako se čiste i/ili u neznatnoj meri ili teško se lepe („lotusov efekat“).

Sledeća prednost tekstilnih proizvoda proizvedenih postupkom koji je izveden u skladu sa ovim pronalaskom se ogleda u tome što su podesni za osvežavanje hidrofobizacije ili impregnacije, ili za post-hidrofobizaciju ili za post-impregnaciju, kada se, recimo nakon duže upotrebe, vodoodbojna ili vodootporna svojstva tekstilnih proizvoda smanje: u tu svrhu tekstilni proizvodi proizvedeni postupkom koji je u skladu sa ovim pronalaskom mogu da se iznova poboljšaju pomoću ponovnog obavljanja mokre hemijske obrade u skladu sa gore opisanim korakom (c), na primer impregnacijom u mašini za pranje veša, tako da nakon njega povrate svoja hidrofobna ili vodoodbojna ili vodootporna svojstva.

Pronalazak i kombinacije parametara, svojstava i/ili komponenata ovog pronalaska koji su poželjni u skladu sa ovim pronalaskom, definisani su u priloženim patentnim zahtevima. Poželjni aspekti ovog pronalaska su takođe izloženi ili definisani u opisima pronalaska u nastavku, kao i u njegovim izvedenim primerima.

Pod pojmom obrada pomoću plazme generalno se podrazumevaju svi procesi tokom kojih plazma može da se iskoristi za površinsku obradu, posebno za površinsku obradu tekstilnih predmeta, posebno za čišćenje plazmom, funkcionalizacija plazmom, nagrizanje plazmom i oblaganje plazmom. Obrada pomoću plazme može da obuhvata jedan ili više gore pomenutih procesa za koje se u osnovi koristi plazma, koji su detaljnije objašnjeni u nastavku.

Čišćenje plazmom često prethodi daljim koracima obrade plazmom i obično se izvodi niskopritisnom plazmom. Univerzalno primenljivi sistem za obradu niskopritisnom plazmom je zato često opremljen na takav način da se pomoću njega mogu izvoditi osnovni procesi čišćenja, posebno čišćenje kiseoničnom plazmom. Takav sistem niskopritisne plazme koji se koristi za procese čišćenja naziva se i „plazma čistač“.

Funkcionalizacija plazmom (ili „aktivacija plazmom“) uglavnom se koristi za povećanje površinskog napona nepolarnih podloga (tj. materijala ili supstanci koje treba obrađivati pomoću aktivizacije plazmom). U tu svrhu se u kiseoničnoj plazmi obično stvaraju slobodni radikali kiseonika (tj. pomoću korišćenja kiseonika ili jedinjenja koja u plazmi stvaraju kiseonik, uglavnom gasova), koji zbog svoje velike reaktivnosti mogu da stvaraju veze sa površinskim strukturama podloge, čime se povećava površinski napon i/ili vlažnost površine podloge. Tokom aktivizacije plazmom ne koriste se monomeri koji mogu da polimerizuju, jer cilj nije direktno premazivanje površine podloge polimernim slojem. Aktivizacija -funkcionalizacija plazmom se obično izvodi tokom kraćeg vremenskog perioda, na primer u opsegu manjem od 10 minuta. Kvalitet aktivizacije plazmom može da se proceni ili proveri, na primer, pomoću poznatih merenja ugla kontakta. Ova metoda se primenjuje tako što se meri ugao kontakta kapi tečnosti za ispitivanje sa obrađenom površinom. Što je aktivizacija plazmom bolje izvedena, kapljica će imati spljošteniji oblik dok leži na površini radnog predmeta.

Nagrizanje plazmom se odnosi na postupke nagrizanja čvrstih obradnih-radnih predmeta uz pomoć plazme. Tokom nagrizanja plazmom, delovi površine podloge uklanjaju se hemijskom reakcijom sa procesnim gasom. Tokom tog procesa koristi se velika reaktivnost pobuđenih atoma i molekula, posebno slobodnih radikala. Najvažniji kriterijum prilikom odabira gasa za nagrizanje je njegova sposobnost stvaranja visoko isparljivog reakcionog proizvoda u reakciji sa čvrstom supstancom koja se nagriza. Brzine nagrizanja se u velikoj meri razlikuju (selektivne su) u zavisnosti od različitih podloga. Pogodni organski gasovi za nagrizanje su, na primer, perfluorisani ugljovodonici (perfluorougljenici, fluorougljenici) kao što su tetrafluorometan (CF4), heksafluoroetan (C2F6), perfluoropropan (C3F8), perfluorobutadien (C4F6), nezasićeni fluorougljenici, perfluorisana aromatična jedinjenja (aromati) i perfluorisani heteroaromati. Pogodni neorganski gasovi za nagrizanje su, na primer, sumpor heksafluorid, azot (III) fluorid, bor trihlorid, hlor, hlorovodonik ili bromovodonik. Kiseonik se obično ne koristi kao gas za nagrizanje ukoliko se želi da se postigne uklanjanje velike količine materijala uz značajne promene u fizičkim ili mehaničkim svojstvima površine (uglavnom uz veliki unos energije). Takođe se često koriste i smeše različitih kaustičnih gasova. Nagrizanje plazme se obično izvodi tokom dužeg vremenskog perioda, na primer, u rasponu od 15 do 120 minuta.

Tokom postupka oblaganja plazmom (depozicija tankih slojeva), u komoru za obradu plazmom uvode se polimerizujući monomeri, obično u niskopritisnu plazmu, koji se potom polimerizuju zahvaljujući dejstvu plazme. Debljine slojeva koji su dobijeni tom polimerizacijom plazmom, obično su reda mikrometara. Procesna tehnologija koja se koristi prilikom postupka oblaganja plazmom je mnogo složenija od, na primer, tehnologije koja se koristi za aktivaciju plazmom.

U postupku koji se izvodi u skladu sa pronalaskom, obrada plazmom obuhvata obradu niskopritisno plazmom ili obradu niskopritisnom plazmom i najmanje još jedan dalji korak obrade plazmom, pri čemu se obrada niskopritisnom plazmom izvodi pomoću najmanje jednog jedinjenja koje sadrži kiseonik, a odabrano je iz grupe koju čine O, O2, O3, NO, N2O i CO2, pri čemu je najmanje jedno jedinjenje koje sadrži kiseonik prisutno u smeši gasova koja sadrži O2i najmanje jedan inertni gas odabran iz grupe koju čine He i Ar, pri čemu u smeši gasova O2ima udeo koji se kreće u rasponu od 70% zapremine do 90% zapremine, dok je udeo inertnog gasa u opsegu od 10% zapremine do 30% zapremine.

U skladu sa pronalaskom povoljno izvođenje postupka podrazumeva da je hidrofobizovana tekstilna površina obrađena plazmom u skladu sa korakom (c)

- relativno je hidrofobnija u poređenju sa površinom od tekstila

- predmeta proizvedenog ili opremljenog tekstilom koji je opisan u koraku (a) i/ili

- tekstilne površine opisane u koraku (b) obrađene plazmom (prvenstveno očišćene plazmom i/ili aktivirane plazmom)

i/ili

- proizvoda proizvedenog ili opremljenog tekstilom koji je opisan u koraku (a) nakon samo mokre hemijske obrade opisane u koraku (c), ali bez prethodne obrade plazmom koja je opisana u koraku (b),

i/ili

- relativno je trajnije hidrofobna u odnosu na odgovarajuće tekstilne površine predmeta proizvedenog ili opremljenog tekstilom koji je opisan u koraku (a) nakon samo mokre hemijske obrade izvedene u skladu sa opisom iz koraka (c), ali bez prethodne obrade plazmom koja je opisana u koraku (b).

Izraz „relativno hidrofobna“ ovde prvenstveno znači da plazmom obrađena rezultirajuća hidrofobizovana tekstilna površina koja je nastala nakon koraka (c) ima veću vrednost (u centimetrima) vodenog stupca od odgovarajuće uporedne površine tekstila, u skladu sa standardom ISO 81-1981 / DIN EN 20811: 1992-08 (standard koji se odnosi na visinu vodenog stupca iznad tekstilne površine, odnosno stupca koji je iznad/okrenut prema tekstilnoj površini koja je obrađena plazmom, tj. koji je iznad/okrenut prema površini tekstila koja je obrađena plazmom ili je iznad/okrenut prema površini obrađenoj plazmom koja je hidrofobizovana).

- ili proizvoda koji je proizveden ili opremljen tekstilom u skladu sa opisom iz koraka (a), a koji nije prošao odgovarajuću obradu opisanu u koracima (b) i (c)

i/ili

- proizvoda proizvedenog u skladu sa korakom (b) koji nije podvrgnut odgovarajućoj obradi opisanoj u koraku (c)

i/ili

- proizvoda proizvedenog ili opremljenog tekstilom u skladu sa opisom iz koraka (a), koji je podvrgnut samo mokroj hemijskoj obradi opisanoj u koraku (c), ali bez prethodne obrade plazmom koja je opisana u koraku (b).

Tekstilna površina proizvoda koji je proizveden ili opremljen tekstilom u skladu sa opisom iz koraka (a) može se – naročito u svrhu poređenja postupka koji se izvodi u skladu sa pronalaskim i tekstilnih površina koje se dobijaju izvođenjem postupka u skladu sa pronalaskom - obrađivati direktno mokrom hemijskom obradom, tj. bez prethodne obrade plazmom. Ako se mokra hemijska obrada predmeta proizvedenog ili opremljenog tekstilom u skladu sa opisom iz koraka (a) u svrhu poređenja izvodi na potpuno isti način na koji se u skladu sa pronalaskom izvodi i u koraku (c), dobija se tekstilna površina koja se može proceniti direktnim poređenjem njenih hidrofobnih svojstava. Odgovarajuća uporedna studija data je u nastavku teksta, u Primeru 6 (uporedi vrednosti „A: početno odbijanje vlage“ iz Tabele 3).

Izraz „relativno trajnije hidrofobna“ ovde prvenstveno znači da plazmom obrađena hidrofobizovana tekstilna površina koja je nastala nakon koraka (c) ima veću vrednost dobijenu na testu prskanja u skladu sa standardom AATCC TM22-2014 (u standardnim vrednostima prema specifikaciji standarda) u odnosu na odgovarajuću tekstilnu površinu proizvoda koji je proizveden ili opremljen tekstilom u skladu sa opisom iz koraka (a) koja je pod istim uslovima obrađena samo mokrom hemijskom obradom u skladu sa opisom iz koraka (c), ali bez prethodne obrade plazmom koja je opisana u koraku (b). Naročito je poželjno da izraz „relativno trajnije hidrofobna“ znači da plazmom obrađena hidrofobizovana površina tekstila koja je dobijena u koraku (c) i nakon pet ciklusa pranja i sušenja (poželjno izvedenih u skladu sa standardom ISO 6330: 2000 (E), uslovi: mašina za veš tip A/sa prednjim ulaganjem veša; Program pranja 5A "Normalno" na 40 ± 3 °C; sušilica za veš) ima veću vrednost u skladu sa pomenutim standardom AATCC TM22-2014 od one koju ima odgovarajuća površina tekstila proizvoda koji je proizveden ili opremljen tekstilom u skladu sa opisom iz koraka (a) koja je u svrhu upoređivanje pod istim uslovima (tj. takođe nakon pet ciklusa pranja i sušenja) obrađena samo mokrom hemijskom obradom opisanom u koraku (c), ali bez prethodne obrade plazmom koja je opisana u koraku (b).

Poželjno je da mokra hemijska obrada opisana u koraku (c) postupka izvedenog u skladu sa pronalaskom bude vodena mokra hemijska obrada, tj. mokra hemijska obrada prilikom koje je površina tekstila obrađena plazmom u kontaktu i sa sredstvom za hidrofobizaciju i sa vodom, po mogućnosti istovremeno.

U skladu sa pronalaskom je poželjan postupak koji se izvodi na način koji je opisan u prethodnom delu teksta, ili u delu teksta koji sledi, pri čemu navedena tekstilna površina proizvoda koji je proizveden ili opremljen tekstilom u skladu sa opisom iz koraka (a)

- sadrži jedan ili više materijala koji su izabrani iz grupe koju čine

- prvi materijal (na ovom mestu i u nastavku opisa izraz se koristi u smislu „prva grupa materijala“), prvenstveno prirodan materijal, prvenstveno odabran iz grupe koju čine pamuk, vuna, svila, celuloza i regenerisana celuloza, kao i smeše tih materijala; pri čemu je naročito povoljno da bude odabran iz grupe koju čine celuloza, regenerirana celuloza i njihove smeše;

- drugi materijal (na ovom mestu i u nastavku opisa izraz se koristi u smislu „druga grupa materijala“), prvenstveno sintetički materijal, prvenstveno odabran iz grupe koju čine poliester, poliamid, poliamid-imid, polipropilen, poliakrilonitril i poliakril-metakrilat, kao i smeše tih materijala; pri čemu je naročito povoljno da bude odabran iz grupe koju čine sintetički polimeri, naročito povoljno da su biorazgradivi sintetički polimeri koji se sastoje od supstituisanih poliestera, nesupstituisanih poliestera, supstituisanih poliamida i nesupstituisanih poliamida i njihove smeše;

kao i

- njihove smeše (u pogledu broja komponenata i njihovih proporcija, bilo koje smeše jednog ili više prvih, prvenstveno prirodnih materijala i/ili jednog ili više drugih, prvenstveno sintetičkih materijala)

i ili

- je odabran iz grupe koja se sastoji od tkanih, pletenih, štrikanih, upletenih, prošivenih, filcovanih ili tekstilnih kompozitnih materijala, tekstila koji nije tkan, tekstilnih creva, užadi, vlakana, niti, prediva, rovnica i njihovih mešavina; prvenstveno je povoljno da bude izabran iz grupe koju čine tkani, pleteni, štrikani materijali, tekstilni kompozitni materijali, tekstilni materijali koji nisu tkani, kao i smeše tih materijala.

Predmeti sa površinom od tekstila koji su proizvedeni ili opremljen tekstilom kao što je opisano u radnom koraku (a) postupka izvođenja u skladu sa pronalaskom sadrže jedan ili više materijala koji mogu da se koriste pojedinačno ili u kombinaciji. U tu svrhu može se koristiti jedan ili više prvih materijala (tj. materijala koji su izabrani iz grupe prvih materijala ili prve grupe materijala, kako je definisano u prethodnom delu teksta) ili jedan ili više drugih materijala (tj. materijala izabranih iz grupe drugih materijala ili druge grupe materijala, kako je definisano u prethodnom delu teksta) ili smešu ili kombinaciju jednog ili više prvih materijala (tj. materijala koji su izabrani iz grupe prvih materijala ili prve grupe materijala, kako je definisano u prethodnom delu teksta) sa jednim ili više drugih materijala (tj. materijala izabranih iz grupe drugih materijala ili druge grupe materijala, kako je definisano u prethodnom delu teksta). Kombinacije povoljnih materijala (samim tim) za rezultat imaju povoljne-poželjne materijale ili kombinacije materijala.

U povoljnoj varijanti izvođenja postupka u skladu sa pronalaskom, tekstilna površina proizvoda proizvedena ili opremljena tekstilom kao što je opisano u koraku (a) sadrži najmanje jedan drugi materijal izabran iz grupe (poželjno druge grupe materijala) koja se sastoji od poliestera, poliamida, poliamid-imida, polipropilena, poliakrilonitrila i poliakrilmetakrilata, kao i njihovih smeša; naročito je povoljno da materijal bude odabran iz grupe sintetičkih polimera, prvenstveno biorazgradivih sintetičkih polimera, koja se sastoji od supstituisanih poliestera, nesupstituisanih poliestera, supstituisanih poliamida i nesupstituisanih poliamida, kao i njihovih smeša.

U sledećoj povoljnoj varijanti izvođenja postupka u skladu sa pronalaskom, tekstilna površina proizvoda koji je proizveden ili opremljen tekstilom kao što je opisano u koraku (a) sadrži samo drugi materijal izabran iz grupe (tj. jedan ili više materijala koji su odabrani iz druge grupe materijala) koja se sastoji od poliestera, poliamida, poliamid-imida, polipropilena, poliakrilonitrila i poliakril-metakrilata, kao i njihovih smeša; naročito je poželjno da materijal bude odabran iz grupe sintetičkih polimera, prvenstveno biorazgradivih sintetičkih polimera, koja se sastoji od supstituisanih poliestera, nesupstituisanih poliestera, supstituisanih poliamida i nesupstituisanih poliamida, kao i njihovih smeša. U ovoj povoljnoj varijanti izvođenja postupka u skladu sa pronalaskom, tekstilna površina proizvoda koji je proizveden ili opremljen tekstilom kao što je opisano u koraku (a) ne sadrži prvi materijal (prvenstveno prirodni materijal), odnosno povoljno je da nijedan materijal ne bude izabran iz grupe (prvenstveno prve grupe materijala) koju čine pamuk, vuna, svila, celuloza i regenerirana celuloza, kao i njihove smeše.

Ako se tekstilna površina proizvoda koji je proizveden ili opremljen tekstilom kao što je opisano u koraku (a) sastoji od jednog ili više materijala koji su – kako je navedeno u prethodnom delu teksta – izabrani iz grupe koja se sastoji od najmanje jednog prvog materijala (kao što je definisano u prethodnom delu teksta), prvenstveno prirodnog (i samim tim biološki razgradivog) materijala, za koji je poželjno da bude odabran iz grupe (prvenstveno prve grupe materijala) koja se sastoji od pamuka, vune, svile, celuloze i regenerirane celuloze; i od najmanje jednog drugog materijala (kao što je definisano u prethodnom delu teksta), prvenstveno sintetičkog materijala, koji je odabran iz grupe (prvenstveno druge grupe materijala) sintetičkih polimera, prvenstveno biorazgradivih sintetičkih polimera, koju čine supstituisani poliesteri, nesupstituisani poliesteri, supstituisani poliamidi i nesupstituisani poliamidi, kao i smeše tih navedenih materijala, predmeti od tekstila proizvedeni postupkom izvedenim u skladu sa pronalaskom su u povoljnom slučaju makar delimično a – u zavisnosti od ostalih sastojaka tekstilnih proizvoda, kao što je sredstvo za hidrofobizaciju – u idealnom slučaju potpuno biološki razgradivi (tj. razgradivi pomoću bioloških mehanizama, kao što je delovanje mikroorganizama), te su na taj način, makar delimično, a u idealnom slučaju potpuno kompostibilni, i shodno tome pogodni za reciklažu. Zbog toga je ova varijanta izvođenja postupka u skladu sa pronalaskom veoma poželjna. Termin „biorazgradiv“ u kontekstu ovog pronalaska znači da se tekstilni proizvod, materijal ili supstanca sa tim svojstvom može kompostirati i da je prvenstveno u periodu od 12 do 36 meseci, a naročito poželjno u periodu od 18 do 30 meseca, i prvenstveno na temperaturi u opsegu od 40 °C do 80 °C, a naročito povoljno u opsegu od 50 °C do 75 °C, najmanje pretežno (tj. više od 90 procenata mase, a prvenstveno više od 95 procenata mase početnog materijala, se biološki razgrađuje pod navedenim uslovima), a u idealnom slučaju praktično je potpuno biorazgradiva (tj. razgradiva pomoću bioloških mehanizama kao što je dejstvo mikroorganizama).

Ako tekstilna površina proizvoda koji je proizveden ili opremljen tekstilom kao što je opisano u koraku (a) sadrži jedan ili više materijala odabranih iz grupe koja se sastoji od najmanje jednog prvog materijala (na način na koji je to definisano u prethodnom delu teksta), prvenstveno prirodnog (te stoga i biorazgradivog) materijala iz grupe (prvenstveno prve grupe materijale) koja se sastoji od celuloze i regenerirane celuloze; i najmanje jedan drugi materijal (na način na koji je to definisano u prethodnom delu teksta), prvenstveno sintetičkog materijala odabranog iz grupe (prvenstveno druge grupe materijala) sintetičkih polimera, poželjno biorazgradivih sintetičkih polimera, koja se sastoji od supstituisanih poliestera, nesupstituisanih poliestera, supstituisanih poliamida i nesupstituisanih poliamida, kao i mešavina tih materijala, proizvodi proizvedeni postupkom koji se izvodi u skladu sa pronalaskom ne samo da su u povoljnom izvođenju makar delimično, a u savršenom slučaju i praktično potpuno biorazgradivi i na taj način makar delimično, a u savršenom slučaju potpuno kompostibilni, već su podesni i za to da zadovolje posebno visoke zahteve u pogledu njihove mehaničke čvrstoće i izdržljivosti ili trajnosti hidrofobnih ili vodoodbojnih ili vodootpornih svojstava. Zbog toga je ova varijanta izvođenja postupka u skladu sa pronalaskom posebno povoljna.

Shodno tome, povoljno je da postupak izveden u skladu sa pronalaskom ili povoljan postupak koji je opisan u prethodnom ili narednom delu teksta, ima tekstilnu površinu proizvoda koji je proizveden ili opremljen tekstilom kao što je opisano u koraku (a) koja sadrži jedan ili više materijala izabranih iz grupe koju čine

- prvi materijal izabran iz grupe (prvenstveno iz prve grupe materijala) koja se sastoji od celuloze i regenerirane celuloze i njihovih smeša;

- drugi materijal izabran iz grupe (prvenstveno iz druge grupe materijala) koja se sastoji od supstituisanih poliestera, nesupstituisanih poliestera, supstituisanih poliamida i nesupstituisanih poliamida, kao i njihovih smeša;

pri čemu je poželjno da drugi materijal bude izabran iz grupe (prvenstveno iz druge grupe materijala) kopoliestera koju čine monomeri tereftalinske kiseline i jednog ili više alkandiola (prvenstveno izabranih iz grupe koju čine etilen glikol (etandiol), 1,3-propandiol i 1, 4-butandiol, a naročito je poželjno da to bude etandiol)

pri čemu je prvenstveno povoljno da sadrže najmanje još jedan dodatni monomer; kao i

- njihove smeše;

pri čemu je prvenstveno poželjno da površina od tekstila sadrži jedan ili više materijala, od kojih je najmanje jedan izabran iz grupe koju čine

- drugi materijal izabran iz grupe koju čine supstituisani poliesteri, nesupstituisani poliesteri, supstituisani poliamidi i nesupstituisani poliamidi, kao i njihove smeše;

pri čemu je prvenstveno poželjno da taj drugi materijal bude zabran iz grupe kopoliestra koju čine monomeri tereftalinske kiseline i jednog ili više alkandiola (prvenstveno izabranih iz grupe koju čine etilen glikol (etandiol), 1,3-propandiol i 1, 4-butandiol, a naročito je povoljno da to bude etandiol) pri čemu je poželjno da sadrže najmanje još jedan dodatni monomer koji se razlikuje od gore pomenutih monomera (tereftalinske kiseline ili jednog ili više alkandiola);

Poželjno je da se celuloza koja se koristi kao prvi, prvenstveno prirodni materijal, u koraku (a) postupka izvedenog u skladu sa pronalaskom, dobija od sirovine na bazi drveta i/ili od biljnih vlakana, prvenstveno od konoplje, lana, bambusa, banane i/ili ramije.

U kontekstu ovog pronalaska, prvenstven termin „regenerisana celuloza“ uključuje regenerisana vlakna. Regenerisana vlakna su vlakna koja su proizvedena od obnovljivih sirovina prirodnog porekla korišćenjem hemijskih procesa. To su uglavnom derivati celuloze koji su dobijeni iz sirovine na bazi drveta.

Povoljno je da u okviru ovog pronalaska celuloza (pulpa) ili regenerisana celuloza koja se može koristiti u koraku (a) postupka izvedenog u skladu sa pronalaskom, sadrži materijale (ili vlakna sačinjena od tih materijala) viskozu, modal (rajonska tkanina od vlakana bukovine), liocelu (materijal od drvene pulpe biljke eukaliptus) i kupro (vrsta viskoze), a naročito je poželjno da sadrži liocel.

Viskozna vlakna su hemijska vlakna (hemijski obnovljena vlakna) koja se industrijski proizvode dobro poznatim tehnološkim postupkom vlažnog predenja. Polazna sirovina

1

procesa za dobijanje viskoze je celuloza, uglavnom u obliku sirovine na bazi drveta, iz koje se pomoću različitih postupaka ekstrahuje celuloza visoke čistoće.

Modalna vlakna se takođe sastoje od 100 posto celuloze, poput viskoznih vlakana, ali su za razliku od ostalih obnovljenih vlakana, uglavnom izrađena od bukovog drveta. Polazni sirovina za njihovo dobijanje je bukovo drvo koje je oljušteno i potom usitnjeno na komade za odvajanje od lignina. Modalna vlakna se mogu modifikovati kako bi se postiglo poboljšanje njihove čvrstoća i drugih svojstava u poređenju sa ostalim celuloznim vlakanima. Pored toga, modalna vlakna imaju veću sposobnost upijanja vlage i brže se suše.

Liocel je industrijski proizvedeno regenerisano celulozno vlakno, dobro poznato u postojećem stanju tehnike, koje se sastoji se od celuloze i proizvodi se postupkom pomoću direktnog rastvarača, koji je takođe sam po sebi dobro poznat. Posebno se koristi za proizvodnju tekstila i netkanog tekstila. Vlakna liocela imaju visoku čvrstoću i kada su suva i kada su vlažna, mekana su i veoma dobro upijaju vlagu. Tekstil koji je izrađen od ovog materijala je obično gladak i mekan na dodir, ima nežan i pravilan pad i slabu sklonost ka gužvanju, a može se i prati, i hemijski čistiti.

Cupro, koji je poznat i pod nazivom bakarna svila ili bakarno vlakno, je tekstilno vlakno koje je takođe napravljeno od regenerisane celuloze. Svojstva ovog materijala mogu se uporediti sa svojstvima viskoze. Cupro vlakna se uglavnom prerađuju u tekstilne obloge jer su prozračna, higroskopna i otporna na statičko naelektrisavanje. Pored toga, tkanine na dodir imaju svilenkasto mekan osećaj, glatke su i sjajne. Cupro se može prati i peglati, i ne može se smatrati materijalom koji je otporan na gužvanje. Cupro se obično proizvodi postupkom tretiranja bakar-oksid-amonijakom (takozvani postupak „Cuoksam“).

Prvenstveno je poželjno da drugi sintetički materijal koji se može koristiti u koraku (a) postupka izvedenog u skladu sa pronalaskom takođe sadrži i elastomere, pri čemu je poželjno da to budu biorazgradivi elastomeri.

Naročito je povoljno da sintetički polimeri koji se koriste kao drugi materijal u koraku (a) postupka izvedenog u skladu sa pronalaskom, prvenstveno biorazgradivi sintetički polimeri, sadrže supstituisane i/ili nesupstituisane poliestere, a posebno je poželjno da sadrže kopoliestre aromatičnih i alifatskih monomera. Povoljno je i da ti posebno poželjni kopoliestri aromatičnih i alifatskih monomera, kao monomeri, sadrže tereftalinsku kiselinu i jedan ili više alkandiola, prvenstveno izabranih iz grupe koju čine etilen glikol (etandiol), 1,3-propandiol i 1, 4-butandiol. U naročito povoljnoj varijanti izvođenja postupka u skladu sa pronalaskom, drugi, prvenstveno sintetički materijal koji se koristi u koraku (a) kao monomere sadrži tereftalinsku kiselinu i jedan ili više alkandiola (prvenstveno jedan alkandiol, tj. alkandiol jedne vrste) koji su izabrani iz grupe koju čine glikol (etandiol), 1,3-propandiol i 1, 4-butandiol (poželjno je da to bude etandiol), a povoljno je i to da sadrže najmanje još jedan dodatni monomer. Primeri biorazgradivih supstituisanih ili nesupstituisanih poliestera ili vlakana takvih biorazgradivih supstituisanih ili nesupstituisanih poliestera koji se naročito koriste u skladu sa pronalaskom su polibutilen adipat tereftalat ("PBAT"), Ecoflex® (firme BASF) i infinito® (firme Lauffenmühle GmbH & Co. KG).

Povoljno je da poliamidi koji se mogu koristiti u koraku (a) postupka izvedenog u skladu sa pronalaskom budu, ili da uključuju, poliamidimide i aramide (koji se takođe nazivaju „aromatični poliamidi“), prvenstveno prema definiciji američke Savezne komisije za trgovinu prema kojoj su aramidi poliamidi sa aromatičnim grupama u glavnom lancu kod kojih je najmanje 85% amidnih grupa direktno vezano za dva aromatična prstena.

Naročito je povoljno da biorazgradivi poliamid koji se koristi u koraku (a) postupka izvedenog u skladu sa pronalaskom bude poznati poliamid 6. Primer biorazgradivog poliamida koji je naročito poželjan u skladu sa pronalaskom je Amni Soul Eco® (Rhodia/Solvay).

Varijante tekstilne površine proizvoda koji je proizveden ili opremljen tekstilom kao što je opisano u koraku (a) koje su navedene u prethodnom delu teksta mogu da se koriste pojedinačno ili u kombinaciji (zajedno). Na primer, niti, vlakna ili prediva napravljena od jednog ili više navedenih materijala mogu da se koristiti posebno ili u kombinaciji jedna s drugima. Na primer, niti napravljene od najmanje jednog sintetičkog materijala i/ili niti od najmanje jednog prirodnog materijala mogu da se upredaju pojedinačno ili zajedno sa drugim vlaknima kako bi se stvorilo predivo, ili se takve različite niti mogu pojedinačno ili zajedno obrađivati spajanjem, tkanjem ili upredanjem kako bi se stvorilo predivo, tkani materijal ili tkanina.

Prvenstveno se u koraku (a) postupka izvedenog u skladu sa pronalaskom koriste tekstilni proizvodi koji su proizvedeni ili opremljeni tekstilom čija se tekstilna površina bira iz grupe koju čine tkani i pleteni materijali. Obrada plazmom tkanih i pletenih tkanina u koraku (b) postupka izvedenog u skladu sa pronalaskom može da se izvršiti naročito racionalno i efikasno. Tekstilne tkanine ili pletene tkanine koje su proizvedene postupkom u skladu sa pronalaskom mogu da se dalje direktno prerađuju u gotove tekstilne proizvode, na primer u tekstilne proizvode za svakodnevnu upotrebu, poput odeće namenjene nošenju u spoljašnjim uslovima.

Materijali navedeni u prethodnom delu teksta (na primer celuloza ili regenerisana celuloza i/ili jedan ili više sintetičkih polimera koji su definisani u prethodnom delu teksta) i tipovi tekstilnih površina navedeni u prethodnom delu teksta (na primer, tkani ili pleteni materijali) mogu da se na povoljan način kombinuju, a takve kombinacije, posebno kombinacije povoljnih materijala sa poželjnim vrstama tekstilnih površina, rezultiraju jednako povoljnim varijantama izvođenja postupka u skladu sa pronalaskom.

Takođe je poželjno i izvođenje postupka koji se izvodi u skladu sa pronalaskom ili postupaka koji se izvode u skladu sa pronalaskom, a koji su u prethodnom i narednom delu teksta okarakterisani kao povoljni, kod kojih je tekstilna površina proizvoda koji su proizvedeni ili opremljeni tekstilom u skladu sa opisom koraka (a), bude tkanina koja je dobijena tkanjem, pletenjem, štrikanjem, upletanjem, prošivanjem, filcovanjem, ili tkanina od tekstila koji nije tkan i/ili tekstilna cev, poželjno tkanina i/ili pletena tkanina, a posebno je povoljna tkanina/tkanine koja/koje

- ima težinu po jedinici površine u rasponu od 20 g/m<2>do 500 g/m<2>, prvenstveno u području od 100 g/m<2>do 200 g/m<2>

i/ili

- ima gustinu niti u području od 80 do 120 niti/cm osnove, i 40 do 80 niti/cm potke.

Tokom naših sopstvenih testiranja pokazalo se da su povoljne tekstilne površine navedene u prethodnom delu teksta, posebno tkane i/ili pletene tkanine, posebno pogodne za obradu plazmom u koraku (b) izvođenja postupka u skladu sa pronalaskom, čime se omogućava posebno uspešno izvođenje aktivacije plazmom i posebno dobra naknadna hidrofobizacija površine tekstila.

Takođe je poželjno i izvođenje postupka koji se izvodi u skladu sa pronalaskom ili postupaka koji se izvode u skladu sa pronalaskom, a koji su u prethodnom i narednom delu teksta okarakterisani kao povoljni, kod kojih je sredstvo za hidrofobizaciju stedstvo koje je korišćeno u koraku (c)

- sredstvo za hidrofobizaciju na bazi vode za koje prvenstveno sadrži modifikovani polidimetilsiloksan

i/ili

- sredstvo za hidrofobizaciju koje ne sadrži organska jedinjenja koja sadrže fluor.

Sredstvo za hidrofobizaciju na bazi vode omogućava da se čitav postupak izvodi na bazi vode (tj. da se izvodi najmanje u prisustvu vode), a u idealnom slučaju bez prisustva organskih rastvarača. Na taj način će veoma malo organskih rastvarača da prodre u životnu sredinu, ili neće prodirati uopšte, i to bez potrebe za sprovođenjem složenih mera filtriranja ili zadržavanja, odnosno na taj način se taloži samo malo ili nimalo ostataka organskih rastvarača koji bi mogli da utiču na životnu sredinu ili bi morali da budu eliminisani što se izvodi na veoma složen način. Poznato je da su polidimetilsiloksani u najgorem slučaju veoma malo toksični i da su u velikoj meri hemijski inertni, tako da kada se koriste u postupku koji se izvodi u skladu sa pronalaskom, opasnost po žive organizme može da bude isključena u najvećoj meri, ili u idealnom slučaju da se potpuno isključi.

Time što su iz postupka koji se izvodi u skladu sa pronalaskom u najmanju ruku opsežno, a u idealnom slučaju potpuno, eliminisana organska jedinjenja koja sadrže fluor, kao što su perfluorisana ili polifluorisana organska jedinjenja (fluorougljenici), izbegavaju se tipični nedostaci tih vrsta supstanci u pogledu njihovog delovanja na životnu sredinu, što daje dodatni doprinos visokom stepenu ekološke održivosti postupka koji se izvodi u skladu sa pronalaskom.

U postupku koji se izvodi u skladu sa pronalaskom ili postupkom koji je u prethodnom ili narednom delu teksta opisan kao poželjan, povoljono je da vodoodbojni sastojak bude sredstvo za hidrofobizaciju na bazi vode koje sadrži

- modifikovani polidimetilsiloksan, prvenstveno modifikovani polidimetilsiloksan u kome su jedna ili više metil grupa zamenjene supstituentima sa osnovnim funkcionalnim grupama, alkil grupama i/ili polieter grupama;

kao i da dodatno

- sadrži jedan ili više katjonskih polimera koji su odabrani iz grupe koju čine

- poliakrilati, poželjno odabrani iz grupe koju čine homopolimeri i kopolimeri akrilne kiseline, estri akrilne kiseline, metakrilne kiseline, estri metakrilne kiseline i po izboru još i drugi monomeri koji se kopolimerizuju sa akrilnom kiselinom, esteri akrilne kiseline, metakrilna kiselina i/ili estri metakrilne kiseline, a prvenstveno stirol;

- poliuretani, prvenstveno poliuretani poliesterskog tipa i/ili polikarbonatnog tipa, koji se u povoljnom slučaju formiraju polikondenzacijom dihidričnih alkohola ili polihidričnih alkohola sa diizocijanatima i/ili poliizocijanatima;

- poliesteri, koji se prvenstveno formiraju polikondenzacijom dihidričnih alkohola ili polihidričnih alkohola sa dikarboksilnim kiselinama i/ili polikarboksilnim kiselinama;

- polipeptidi, koji se prvenstveno formiraju polikondenzacijom aminokiselina,

- poliamidi, koji se prvenstveno formiraju polikondenzacijom aminokiselina,

- prvenstveno sintetički biopolimeri, prvenstveno polipeptidi ili poliamidi, koji su pogodno formirani polikondenzacijom aminokiselina;

1

- polisaharidi, koji su prvenstveno izabrani iz grupe koju čine hitin i hitozan (za modifikacije i slično videti u nastavku opisa)

Poliakrilati koji se mogu koristiti u koraku (c) postupka koji se izvodi u skladu sa pronalaskom, a za koje je podesno da budu izabrani iz grupe koju čine homopolimeri i kopolimeri akrilne kiseline, estri akrilne kiseline, estri metakrilne kiseline i metakrilne kiseline, po izboru mogu da sadrže i monomerne jedinice koje se mogu kopolimerizovati sa akrilnom kiselinom, estrima akrilne kiseline, estrima metakrilne kiseline i/ili metakrilnom kiselinom. „Po izboru“ u ovom kontekstu znači da homopolimeri i kopolimeri nastaju od monomera akrilne kiseline, estara akrilne kiseline, metakrilne kiseline i estara metakrilne kiseline, pri čemu su (u zavisnosti od zahteva za određeni pojedinačni slučaj) dodatni monomeri koji se mogu kopolimerizovati sa akrilnom kiselinom, estrima akrilne kiseline, estrima metakrilne kiseline i/ili metakrilnom kiselinom integrisani ili nisu integrisani.

Poželjno je da se u sredstvu za hidrofobizaciju na bazi vode opisanom u koraku (c) postupka, koji se izvodi u skladu sa pronalaskom, koristi modifikovani polidimetilsiloksan u težinskom odnosu koji se kreće u opsegu od 1:20 do 20:1, povoljno u opsegu od 1:10 do 10:1, a naročito povoljno u opsegu od 7:1 do 1:7, u odnosu na težinski udeo jednog ili više katjonskih polimera.

Prvenstveno je poželjno da sredstvo za hidrofobizaciju na bazi vode opisano u koraku (c) postupka koji se izvodi u skladu sa pronalaskom sadrži modifikovani polidimetilsiloksan u ukupnoj količini koja se kreće u opsegu od 0,1 masenih procenata do 20 masenih procenata, posebno povoljno u opsegu od 0,2 masenih procenata do 15 masenih procenata, a naročito poželjno u opsegu od 0,3 masenih procenata do 10 masenih procenata, u odnosu na ukupnu težinu sredstva za hidrofobizaciju na bazi vode.

Prvenstveno je poželjno da sredstvo za hidrofobizaciju na bazi vode opisano u koraku (c) postupka koji se izvodi u skladu sa pronalaskom sadrži jedan ili više katjonskih polimera čija se ukupna količina kreće u opsegu od 0,05 masenih procenata do 15 masenih procenata, naročito povoljno u opsegu od 0,1 masenih procenata do 10 masenih procenata, a prvenstveno poželjno u opsegu od 0,15 masenih procenata do 5 masenih procenata, u odnosu na ukupnu težinu sredstva za hidrofobizaciju na bazi vode.

Prvenstveno modifikovani polidimetilsiloksan, koji se može koristiti u koraku (c) postupka koji se izvodi u skladu sa pronalaskom, treba da sadrži jedan ili više polidimetilsiloksana koji su izabrani iz grupe koju čine polidimetilsiloksan sa aminoalkil grupama, polidimetilsiloksan sa amidoalkil i aminoalkil grupama, polidimetilsiloksan sa alkiln i aminoalkiln grupama, polidimetilsiloksan sa polioksialkilen grupama i polidimetilsiloksan sa alkil i polioksialkilen grupama. Primeri takvih modifikovanih polidimetilsiloksana, za koje je takođe povoljno da se koriste u koraku (c) postupka koji se izvodi u skladu sa pronalaskom, posebno su navedeni u patentnom dokumentu WO 2010/139466.

Modifikovani polidimetilsiloksani koji su navedeni u prethodnom delu teksta mogu se koristiti pojedinačno ili u kombinaciji jedni sa drugima.

Katjonski polimeri koji se mogu koristiti u koraku (c) postupka koji se izvodi u skladu sa pronalaskom su prvenstveno homopolimeri ili kopolimeri, koji kao činioci bočnih lanaca odgovarajućih monomera sadrže osnovne funkcionalne grupe koje nisu naelektrisane, prvenstveno primarne, sekundarne ili tercijarne amino grupe, koji mogu da obrazuju katjonske grupe tako što uzimaju H+ jone. Primeri takvih katjonskih polimera za koje je poželjno da se koriste u koraku (c) postupka koji se izvodi u skladu sa pronalaskom posebno su navedeni u patentnom dokumentu WO 2010/139466.

Katjonski polimeri koji su navedeni u prethodnom delu teksta mogu da se koriste pojedinačno ili u kombinaciji jedni s drugima.

U kontekstu ovog pronalaska, pojam „polisaharid“ uključuje modifikovane i nemodifikovane polisaharide, prvenstveno modifikovani hitin i modifikovani i nemodifikovani hitosan, pri čemu mogu da postoje razlike u molarnim masama, u pogledu stepena deacetilacije i u smislu polisaharidnih derivata pogodnih za korišćenje u skladu sa pronalaskom, kao što su u povoljnom slučaju izvođenja derivati hitozana. Derivati hitozana koji se koriste na pogodan načinu izvođenja postupka u skladu sa pronalaskomu uključuju hitozan sukcinat (N-sukcinilhitosan), hitozan propionat (N-propionil-hitosan) i hitozan adipat (N-adipil-hitosan).

Katjonski polimeri za koje je povoljno da se koriste u postupku koji se izvodi u skladu sa pronalaskom su biopolimeri hitin i/ili hitosan, kao i njihovi derivati, prvenstveno hitosan i njegovi derivati. Ako u molekulu biopolimera ima više 2-amino-2-deoksi-ß-D-glukopiranoznih jedinica dobijenih deacetilacijom nego postupkom acetilacije (> 50% deacetilisanih jedinica), on će, kako je i naznačeno u ovom opisu, u skladu sa uobičajenim praksama u ovoj specijalnoj tehnološkoj oblasti biti nazivan hitozan. Ako ima više acetilisanih nego deacetilisanih 2-amino-2-deoksi-ß-D-glukopiranozne jedinica (<50% deacetilisanih jedinica), to hemijsko jedinjenje će u ovom opisu u skladu sa uobičajenim praksama u ovoj specijalnoj tehnološkoj oblasti biti nazivano hitin. Stepen rezultirajuće deacetilacije u hitinu ili hitosanu može da bude promenjiv. Da bi se poboljšala rastvorljivost u vodenim rastvorima i/ili smanjila viskoznost, mogu se promeniti dužina lanca i/ili stepen deacetilacije polisaharida (hitina ili hitosana). Zbog slobodnih amino grupa koje su stvorene deacetilacijom, hitozan je u kiselom rastvoru polikatjon sa velikom gustinom naelektrisanja.

Prvenstveno se u radnom koraku (c) postupka koji se izvodi u skladu sa pronalaskom koristi hitosan sa stepenom deacetilacije >75%, naročito je povoljno da stepen deacetilacije bude > 85%, a u idealnom slučaju je naročito povoljno da stepen deacetilacije bude > 90%. Poželjno je da molekularna masa hitozana upotrebljenog u koraku (c) postupka koji se izvodi u skladu sa pronalaskom bude u opsegu od 10 000 Daltona do 5000 000 Daltona, naročito povoljno u rasponu od 100000 Daltona do 2000 000 Daltona i prvenstveno poželjno da bude u opsegu od 150.000 Daltona do 1.000.000 Daltona. Primeri vrsta hitozana koji mogu da se koriste ili se prvenstveno koriste u koraku (c) postupka, koji se izvodi u skladu sa pronalaskom, posebno su navedeni u dokumentu WO 2010/139466.

Na osnovu toga, povoljno je izvoditi postupak u skladu sa pronalaskom ili postupke koje su u skladu sa pronalaskom opisani u prethodnom i u narednom delu opisa, pri čemu

- modifikovani polidimetilsiloksan predstavlja modifikovani polidimetilsiloksan

- kod kojeg je jedna ili svaka od više metil grupa zamenjena supstituentom koji sadrži osnovnu funkcionalnu grupu, pri čemu je poželjno da svaka bude zamenjena aminoalkil grupom ili amido-aminoalkil grupom, i koji poželjno sadrži terminalno postavljene metoksi grupe;

i/ili (prvenstveno „i“)

- pri čemu su jedan ili više katjonskih polimera odabrani iz grupe koju čine

- poliakrilati koji su funkcionalizovani katjonskim grupama ili baznim grupama, prvenstveno amino grupama, pri čemu je poželjno da se funkcionalizacija vrši odgovarajuće supstituisanim ili funkcionalizovanim estrima akrilne ili metakrilne kiseline;

prvenstveno stiren akrilati kopolimera koji su funkcionalizovani osnovnim grupama, poželjno amino grupama;

1

- poliuretani koji su funkcionalizovani katjonskim grupama ili osnovnim grupama, prvenstveno amino grupama;

- poliestri koji su funkcionalizovani pomoću katjonskih grupa ili osnovnih grupa, prvenstveno sa amino grupama;

- polipeptidi koji sadrže jednu ili više esencijalnih aminokiselina, prvenstveno izabranih iz grupe koju čine lizin, arginin, histidin, citrulin i ornitin,

i

- hitozan, prvenstveno sa stepenom deacetilacije koji je veći od 75%;

pri čemu je poželjno da bar jedan od katjonskih polimera kojih može biti i više bude izabran iz grupe koju čine

- poliakrilati, po mogućnosti stiren akrilati kopolimera, koji su funkcionalizovani pomoću katjonskih grupa ili baznih grupa, prvenstveno sa osnovnim grupama, naročito povoljno sa amino grupama, i

- hitozan, prvenstveno sa stepenom deacetilacije koji je veći od 75%.

U okviru opisa ovog pronalska, supstitucija, na primer bočnog lanca molekula, funkcionalnom grupom (koja se može tačno i navesti u pojedinačnim slučajevima) takođe se naziva „funkcionalizacija“. Na osnovu toga, u ovom tekstu pojmovi „supstituisan“ i „funkcionalizovan“ (na mestima na kojima je to potrebno, svaki od njih se detaljnije objašnjava za svaki pojedinačni slučaj) koriste se kao sinonimi.

U kontekstu ovog pronalaska, pojmovi „poliamidi" i „polipeptidi" (tj. prirodni ili sintetički polimer u kojem su aminokiseline spojene peptidnim vezama) koriste se kao sinonimi, ali se mogu koristiti i u različitim značenjima, u zavisnosti od objektivnog konteksta. Izraz „polipeptid“ obično se koristi u vezi sa odgovarajućim prirodnim polimerima.

Primeri sredstava za hidrofobizaciju na bazi vode, bez fluora, za koja je poželjno da se koriste u koraku (c) postupka koji se izvodi u skladu sa pronalaskom, posebno su navedeni u dokumentu WO 2010/139466.

U postupku koji se izvodi u skladu sa pronalaskom, obrada plazmom koja je opisana u radnom koraku (b) je

- obrada niskopritisnom plazmom, poželjno aktivacija niskopritisnom plazmom, ili obuhvata

- obradu niskopritisnom plazmom, poželjno aktivaciju niskopritisnom plazmom, i još najmanje jedan dodatni korak obrade plazmom.

Niskopritisna plazma se po pravilu stvara u visokofrekventnim elektromagnetnim poljima između dve ili više elektroda, i to pod pritiskom koji je znatno niži od atmosferskog pritiska. Zbog velikog (srednjeg) slobodnog puta koji prelaze pobuđene čestica stvorene na ovaj način, širenje plazme može da prevaziđe efektivni opseg visokofrekventnog polja i da pokrije čitavu zapreminu komore za obradu plazmom.

U povoljnoj varijanti izvođenja postupka u skladu sa pronalaskom koja je navedena u prethodnom delu opisa, pomenuti najmanje jedan dodatni korak obrade plazmom prvenstveno uključuje čišćenje plazmom, pri čemu je posebno poželjno da to čišćenje plazmom bude

1

čišćenje plazmom površine od tekstila koja je proizvedena ili postavljena u skladu sa opisom koraka (a) koja se sprovodi pre aktivacije plazmom pomenute površine od tekstila. Posle čišćenja plazmom sledi obrada niskopritisnom plazmom, po mogućnosti aktivacija niskopritisnom plazmom.

Poželjno je da se u pogledu postupka koji se izvodi u skladu sa pronalaskom ili postupaka koji se izvode u skladu sa pronalaskom opisanih u prethodnom ili u delu opisa koji sledi, obrada niskopritisnom plazmom izvodi pod pritiskom koji se kreće u području od 1 Pa (0,01 mbar) do 20 kPa (200 mbar), još povoljnije pod pritiskom u opsegu od 1 Pa (0,01 mbar) do 0,5 kPa (5 mbar), a naročito povoljno pod pritiskom u opsegu od 10 Pa do 50 Pa (0,1 mbar do 0,5 mbar).

Testiranjima koje smo sami sproveli u okviru ispitivanja pronalaska utvrđeno je da se tokom obrade niskopritisnom plazmom u gore navedenim povoljnim ili posebno povoljnim opsezima pritiska postiže dobra ili čak savršena uspešnost u pogledu dubine prodiranja kroz površinu tekstila, pri čemu je dubina prodiranja odlučujuća za dugoročnu stabilnost obrade, a sa druge strane i za veću brzina procesa obrade, što je važno za ekonomsku primenu procesa. Veći pritisak gasa obično dovodi do brže aktivacije plazmom, ali njegova dugoročna stabilnost je ograničena. S druge strane, upotreba nižeg pritiska gasa (na primer <10 Pa) obično dovodi do povoljne dubine prodiranja kroz površinu tekstila tokom obrade niskopritisnom plazmom, ali zahteva duže vreme obrade. U najgorem slučaju, previsok pritisak gasa može čak da dovede i do značajnog smanjenja delotvornosti obrade (smanjenje hidrofobnih svojstava obrađenog tekstila).

Prema tome, povoljno je da se tokom izvođenja postupka u skladu sa pronalaskom ili povoljnog izvođenja postupka u skladu sa pronalaskom, kombinuju opsezi pritiska koji su navedeni u koraku (b) kao povoljni ili posebno povoljni za obradu niskopritisnom plazmom, odnosno da to prvenstveno bude aktiviranje niskopritisnom plazmom sa opsezima pritiska koji su navedeni u nastavku kao povoljni ili posebno povoljni opsezi za izvođenje obrade niskopritisnom plazmom opisane u koraku (b).

Prvenstveno je poželjno da se obrada niskopritisnom plazmom iz (koraka (b)) postupka koji se izvodi u skladu sa pronalaskom ili postupaka koji se izvode u skladu sa pronalaskom koji su opisani kao povoljni u prethodnom ili u delu teksta koji sledi, izvodi na temperaturi koja se kreće u opsegu od 10 °C do 50 °C, prvenstveno na temperaturi od 15 °C do 40 °C. Kada se izvodi proces obrade plazmom, posebno proces obrade niskopritisnom plazmom ili postupak aktivacije niskopritisnom plazmom u određenom temperaturnom opsegu i pod povoljnim uslovima ili naročito poželjnim uslovima koji su navedeni u prethodnom ili u delu opisa koji sledi, obično se govori o „procesu obrade plazmom pod niskim pritiskom“. Ako se korak (b) postupka u skladu sa pronalaskom, na primer, izvodi na temperaturama ispod navedenog temperaturnog opsega ili povoljnog temperaturnog opsega, češće mogu da se pojave, na primer, neželjene sporedne reakcije. Ako se korak (b) postupka u skladu sa pronalaskom izvodi na temperaturama iznad navedenog temperaturnog opsega ili povoljnog temperaturnog opsega, može se smanjiti kao nepoželjna nuspojava, na primer, brzina taloženja sastojaka gasa ili smeše gasova od kojih se formira plazma, što može da znatno umanji željeni efekat obrade plazmom.

Obrada niskopritisnom plazmom, koja je poželjno aktiviranje niskopritisnom plazmom, opisana u koraku (b) postupka u skladu sa pronalaskom, izvodi se u prisustvu reaktivnog gasa i inertnog gasa.

Reaktivni gas koji se koristi je jedno ili više jedinjenja koja sadrže kiseonik, koja oslobađaju ili čine dostupnim molekularni kiseonik, makar u vidu međuproizvoda reakcije (npr. u vidu „prekursora“ kiseonika u preliminarnoj fazi), i to makar u uslovima u kojima se vrši aktivacija niskopritisnom plazmom.

1

Zbog toga je postupak u skladu sa pronalaskom u kome se obrada niskopritisnom plazmom izvodi pomoću najmanje jednog jedinjenja koje sadrži kiseonik, koje je a odabrano je iz grupe koju čine O, O2, O3, NO, N2O i CO2, tako da se na površini tekstila poželjno stvaraju funkcionalne grupe koje sadrže kiseonik (poželjno -OH, -CO, -CHO ili -COOH), za koje je poželjno da budu vezane za površinu tekstila kovalentnim vezama.

Utvrđivanje da li su se stvorile takve funkcionalne grupe koje sadrže kiseonik na površini od tekstila, ili utvrđivanje da li su kovalentnim vezama spojene sa površinom tekstila, može se obaviti pomoću odgovarajućih fizičkih ili fizičko-hemijskih metoda, na primer spektroskopijom sa infracrvenom Furijeovom transformacijom (FTIR spektroskopijom) ili rendgenskom fotoelektronskom spektroskopijom (XPS) za elektronsku spektroskopsku hemijsku analizu (ESCA).

Prema tome, postupak koji se izvodi u skladu sa pronalaskom, ja takav da je najmanje jedno jedinjenje koje sadrži kiseonik

- prisutno u smeši, prvenstveno u smeši gasova, koja sadrži O2i još najmanje jedan inertni gas koji je odabran iz grupe koju čine He i Ar, pri čemu u smeši gasova O2ima zapreminski udeo koji se kreće u rasponu od 70% zapremine do 90% zapremine, dok je udeo inertnog u opsegu od 10% zapremine do 30% zapremine, pri čemu je poželjno da smeša (prvenstveno pomenuta smeša gasova koju čine O2i još najmanje jedan inertni gas koji je odabran iz grupe koju čine He i Ar) sadrži najmanje 99% zapremine koju čine O2i još najmanje jedan inertni gas koji je odabran iz grupe koju čine He i Ar,

a naročito je poželjno da sadrži najmanje 99% zapremine O2i Ar.

Obrada niskopritisnom plazmom, prvenstveno aktiviranje niskopritisnom plazmom, koja se prvenstveno izvodi u koraku (b) postupka u skladu sa pronalaskom pomoću gasa ili smeše gasova koji (pre prelaska u stanje plazme) ne sadrže više od 1% zapremine gasovitih komponenti, osim gasa ili gasova koji sadrže kiseonik. Ako se udeo ostalih sastojaka u smeši održi na tako niskom nivou, naročito je povoljno to što se u velikoj meri mogu izbeći, ili čak potpuno sprečiti, neželjene reakcije koje izazivaju drugi sastojci koji bi inače bili prisutni u smeši gasova.

Postupak koji se izvodi u skladu sa pronalaskom sadrži gore pomenutu smešu, prvenstveno navedenu smešu gasa ili gasova, koja sadrži O2i najmanje jedan inertni gas koji je odabran iz grupe koju čine He i Ar (pre prelaska u stanje plazme), pri čemu je zapreminski udeo O2u opsegu od 70% zapremine do 90% zapremine, a udeo inertnog gasa, prvenstveno He i/ili Ar, u opsegu od 10% zapremine do 30% zapremine. Tokom testiranja koje smo sami obavljali u okviru ispitivanja pronalaska, utvrđeno je da mešavina gasova ovog povoljnog sastava daje veoma dobre, ili čak najbolje rezultate, u pogledu pripremne aktivacije plazmom tekstilne površine iz postupka koji se izvodi u skladu sa pronalaskom, tako da se postižu veoma dobri, ili čak najbolji rezultati, u pogledu vodoodbojnih svojstava hidrofobizovane površine tekstila koja je obrađena plazmom u skladu sa postupkom prema pronalasku, kao i trajnost tih vodoodbojnih osobina koje za rezultat imaju odbijanje vlage (videti, na primer, rezultate primera 6, tabela 3 ili Primer 7, Tabela 4, u nastavku).

Takođe je povoljan postupak koji se izvodi u skladu sa pronalaskom ili postupci koji se izvode u skladu sa pronalaskom koji je opisan kao povoljan u prethodnom ili narednom delu teksta,

pri čemu

tekstilna površina proizvoda koja je proizvedena ili postavljena u skladu sa opisom koraka (a) sadrži jedan ili više materijala koji su izabrani iz grupe koju čine

1

- prvi materijal, prvenstveno prirodni materijal, odabran iz grupe koju čine pamuk, vuna, svila, celuloza i regenerisana celuloza, kao i njihove smeše; posebno povoljno odabran iz grupe koju čine celuloza i regenerisana celuloza, kao i njihove smeše;

- drugi materijal, prvenstveno sintetički materijal, izabran iz grupe koju čine poliester, poliamid, poliamid-imid, polipropilen, poliakrilonitril i poliakril-metakrilat, kao i smeše tih materijala; pri čemu je naročito poželjno da bude odabran iz grupe koju čine sintetički polimeri, prvenstveno biorazgradivi sintetički polimeri koji se sastoje od supstituisanih poliestera, nesupstituisanih poliestera, supstituisanih poliamida i nesupstituisanih poliamida i njihove smeše;

kao i

- njihove smeše;

pri čemu je poželjno da površina tekstila sadrži jedan ili više materijala, od kojih je najmanje jedan izabran iz grupe koju čine

- drugi materijal, prvenstveno sintetički materijal, za koji je poželjno da bude izabran iz grupe koju čine poliester, poliamid, poliamid-imid, polipropilen, poliakrilonitril i poliakril-metakrilat, kao i smeše tih materijala; naročito poželjno je da prvenstveno bude odabran iz grupe koju čine sintetički polimeri, prvenstveno biorazgradivi sintetički polimeri koji se sastoje od supstituisanih poliestera, nesupstituisanih poliestera, supstituisanih poliamida i nesupstituisanih poliamida i njihove smeše;

pri čemu je obrada plazmom opisana u koraku (b)

- obrada niskopritisnom plazmom, koja je prvenstveno izvedena kroz aktiviranje niskopritisnom plazmom, pri čemu se obrada niskopritisnom plazmom izvodi pomoću najmanje jednog jedinjenja koje sadrži kiseonik, koje je odabrano je iz grupe koju čine O, O2, O3, NO, N2O i CO2, pri čemu je u smeši gasova prisutno najmanje jedno jedinjenje koje sadrži kiseonik, odnosno sadrži O2i najmanje jedan inertni gas koji je odabran iz grupe koju čine He i Ar, pri čemu u smeši gasova O2ima zapreminski udeo koji se kreće u rasponu od 70% zapremine do 90% zapremine, dok je udeo inertnog gasa u opsegu od 10% zapremine do 30% zapremine, tako da se na površini tekstila prvenstveno stvaraju funkcionalne grupe koje sadrže kiseonik, a koje su povoljno vezane za površinu tekstila kovalentnim vezama,

i

sredstvo za hidrofobizaciju koje se koristi u koraku (c) je sredstvo za hidrofobizaciju na bazi vode koje

sadrži modifikovani polidimetilsiloksan, a poželjno je da to bude modifikovani polidimetilsiloksan u kome su jedna ili više metilnih grupa zamenjene supstituentima sa osnovnim funkcionalnim grupama, alkil grupama i/ili polietar grupama;

kao i da sadrži dodatno i

jedan ili više katjonskih polimera izabranih iz grupe koju čine

1

- poliakrilati, prvenstveno odabrani iz grupe koju čine homopolimeri i kopolimeri akrilne kiseline, estri akrilne kiseline, metakrilne kiseline, estri metakrilne kiseline i po izboru još i drugi monomeri koji se kopolimerizuju sa akrilnom kiselinom, esteri akrilne kiseline, metakrilna kiselina i/ili estri metakrilne kiseline, a prvenstveno stirol;

- poliuretani, prvenstveno poliuretani poliesterskog tipa i/ili polikarbonatnog tipa;

- poliester,

- polipeptidi,

- poliamidi

i

- polisaharidi, prvenstveno izabrani iz grupe koju čine hitin i hitozan.

Naročito je poželjan postupak u skladu sa pronalaskom ili postupak u skladu sa pronalaskom koji je opisan kao poželjan u prethodnom ili delu teksta koji sledi,

pri čemu

tekstilna površina proizvoda koji je proizveden ili opremljen tekstilom u skladu sa opisom iz koraka (a) koja sadrži jedan ili više materijala koji su izabrani iz grupe koju čine

- prvi materijal izabran iz grupe koja se sastoji od celuloze i regenerisane celuloze i njihovih mešavina;

- drugi materijal izabran iz grupe koju čine supstituisani poliesteri, nesupstituisani poliesteri, supstituisani poliamidi i nesupstituisani poliamidi, kao i njihove smeše; pri čemu je poželjno da drugi materijal bude izabran iz grupe kopoliestra, koju čine monomeri tereftalinske kiseline i jednog ili više alkandiola (prvenstveno izabranih iz grupe koju čine etilen glikol (etandiol), 1,3-propandiol i 1, 4-butandiol, a naročito je poželjno da to bude etandiol)

a takođe je povoljno da sadrži najmanje još jedan dodatni monomer, koji se razlikuje od gore pomenutih monomera (tereftalna kiselina ili jedan ili više alkandiola);

kao i

- njihove smeše;

pri čemu površina od tekstila prvenstveno sadrži jedan ili više materijala, od kojih je najmanje jedan izabran iz grupe koju čine

- drugi materijal izabran iz grupe koju čine supstituisani poliesteri, nesupstituisani poliestri, supstituisani poliamidi i nesupstituisani poliamidi i njihove smeše; pri čemu je prvenstveno poželjno da drugi materijal bude izabran iz grupe kopoliestra, koju čine monomeri tereftalinske kiseline i jednog ili više alkandiola (prvenstveno izabrani iz grupe koju čine etilen glikol (etandiol), 1,3-propandiol i 1, 4-butandiol, a naročito je povoljno da to bude etandiol),

a takođe je prvenstveno poželjno da sadrži najmanje još jedan dodatni monomer, koji se razlikuje od gore pomenutih monomera (tereftalna kiselina ili jedan ili više alkandiola);

2

pri čemu je obrada plazmom u koraku (b)

obrada niskopritisnom plazmom, prvenstvenom aktiviranje niskopritisnom plazmom, koja se izvodi u prisustvu mešavine gasa koja sadrži O2i najmanje još jedan inertni gas koji je odabran iz grupe koju čine He i Ar, pri čemu je u smeši gasova prisutno najmanje jedno jedinjenje koje sadrži kiseonik, koje predstavlja O2i najmanje još jedan inertni gas odabran iz grupe koju čine He i Ar, pri čemu u smeši gasova O2ima zapreminski udeo koji se kreće u rasponu od 70% zapremine do 90% zapremine, dok je udeo inertnog u opsegu od 10% zapremine do 30% zapremine, pri čemu je poželjno da smeša sadrži najmanje 99% zapremine O2i najmanje jedan inertni gas koji je odabran iz grupe koju čine He i Ar, a pri čemu je naročito poželjno da pomenuta smeša sadrži najmanje 99% zapremine O2i Ar,

i

da je sredstvo za hidrofobizaciju koje se koristi u koraku (c) je sredstvo za hidrofobizaciju na bazi vode koje

sadrži modifikovani polidimetilsiloksan, pri čemu je to prvenstveno modifikovani polidimetilsiloksan, u kome su jedna ili više metilnih grupa zamenjene supstituentima sa osnovnim funkcionalnim grupama, alkil grupama i/ili polietar grupama;

kao i da dodatno sadrži

jedan ili više katjonskih polimera izabranih iz grupe koju čine

- poliakrilati, prvenstveno odabrani iz grupe koju čine homopolimeri i kopolimeri akrilne kiseline, estri akrilne kiseline, metakrilne kiseline, estri metakrilne kiseline i po izboru još i drugi monomeri koji mogu da se kopolimerizuju sa akrilnom kiselinom, esteri akrilne kiseline, metakrilna kiselina i/ili estri metakrilne kiseline, a prvenstveno stirol;

- poliuretani, prvenstveno poliuretani poliesterskog tipa i/ili polikarbonatnog tipa; - poliester,

- polipeptidi,

- poliamidi

i

- polisaharidi, prvenstveno odabrani iz grupe koju čine hitin i hitozan.

Takođe je poželjan postupak koji se izvodi u skladu sa pronalaskom ili postupak u skladu sa pronalaskom koji je opisan kao povoljan u prethodnom ili delu teksta koji sledi, pri čemu se u koraku (b)

- obrada niskopritisnom plazmom izvodi u trajanju od 10 sekundi do 10 minuta, prvenstveno u trajanju od 30 sekundi do 5 minuta, a naročito povoljno u trajanju od 1 minuta do 3 minuta;

i/ili

- niskopritisna plazma se stvara na frekvenciji koja se kreće u opsegu od 10 MHz do 18 MHz, prvenstveno u opsegu od 11 MHz do 15 MHz,

i/ili

- niskopritisna plazma se stvara pomoću elektroda, pri čemu je poželjno da gustina elektroda bude u opsegu od 1 do 10 elektroda/m<2>, naročito povoljno u području od 2 do 5 elektroda/m<2>, a u idealnom slučaju je naročito povoljno da ta gustina bude u području od 2,5 do 4 elektrode/m<2>, u odnosu na površinu tekstila koja je proizvedena ili postavljena u koraku (a);

i/ili

- da se obrada niskopritisnom plazmom obavlja pomoću sistema za proizvodnju plazme koji radi pri snazi u opsegu od 0,05 kW do 100 kW, prvenstveno u opsegu od 1 kW do 25 kW, naročito poželjno u opsegu od 2 kW do 15 kW, a u savršenom slučaju naročito povoljno u opsegu od 5 kW do 10 kW,

i/ili

- da se obrada niskopritisnom plazmom izvodi u komori za obradu plazmom pri snazi koja se kreće u opsegu od 0,25 kW/m<3>do 2,0 kW/m<3>, prvenstveno u rasponu od 0,5 kW/m<3>do 1,5 kW/m<3>.

Parametri obrade niskopritisnom plazmom iz koraka (b) postupaka koji se izvode u skladu s pronalaskom koji su u prethodnom delu teksta naznačeni kao povoljni ili naročito povoljni, mogu da se u povoljnom izvođenju postupka kombinuju i da se njihovim kombinovanjem dobiju naročito povoljni uslovi za izvođenje koraka (b).

Naročito su povoljne varijante postupka koji se izvodi u skladu sa pronalaskom, kod kojih se u koraku (b) vrši obrada niskopritisnom plazmom, prvenstveno aktivacija niskopritisnom plazmom, pri jednom pritisku koji se kreće u opsegu od 1 Pa (0,01 mbar) do 0,5 kPa (5 mbar) pri čemu je period trajanja obrade u opsegu od 30 sekundi do 5 minuta. Osim toga, naročito su povoljne varijante postupka koji se izvodi u skladu sa pronalaskom, kod kojih se u koraku (b) vrši obrada niskopritisnom plazmom, prvenstveno aktivacija niskopritisnom plazmom, pri jednom pritisku koji se kreće u opsegu od 10 Pa do 50 Pa (0,1 mbar do 0,5 mbar) pri čemu je period trajanja obrade u rasponu od 1 minuta do 3 minuta.

Kao što je već navedeno u prethodnom delu opisa, pod tim povoljnim uslovima opsega pritiska i trajanja obrade, postiže se najbolji efekat postupka koji se izvodi u skladu sa pronalaskom, kao i najbolji kompromis u pogledu prodiranja niskopritisne plazme kroz površinu tekstila, dugotrajnosti postignute aktivacije i naknadnih hidrofobnih svojstava površine tekstila, kao i ekonomičnosti primene postupka.

Ako se u koraku (b) postupka koji se izvodi u skladu sa pronalaskom niskoprtisna plazma stvara pomoću elektroda, poželjno je da gustina tih elektroda bude u okviru opsega koji je naveden u prethodnom delu teksta, kako bi se na taj način postigla naročito efikasna i jednolična (homogena) aktivacija i naknadna hidrofobizacija tekstilne površina.

Ako se u koraku (b) postupka koji se izvodi u skladu sa pronalaskom obrada niskopritisnom plazmom izvodi u komori za obradu plazmom sa izlaznom snagom koja se nalazi u opsegu koji je naveden u prethodnom delu teksta ili sa uređajem za stvaranje plazme čija se izlazna snaga nalazi u opsegu koji je naveden u prethodnom delu teksta, postižu se posebno dobri rezultati u pogledu aktivacije površine od tekstila ili njene naknadne hidrofobizacije, kao i u pogledu postignute dugovečnosti tih obrada.

Pokazalo se, da su rezultati u pogledu pripremne aktivacije plazmom tekstilne površine koja se izvodi postupkom u skladu sa pronalaskom, a samim tim i rezultati u pogledu vodoodbojnih svojstava površina tekstila koje su obrađene plazmom, kao i trajnosti tih vodoodbojnih svojstava, posebno dobri, ili čak najbolji, kada se postupak u skladu sa pronalaskom (u koraku (b)) izvodi kao obrada niskopritisnom plazmom sa uređajem za stvaranje plazme koji funkcioniše pri snazi koja se kreće u opsegu koji je naveden u prethodnom delu teksta, ili u povoljnom opsegu koji je naveden u prethodnom delu teksta. Na primer, ako je snaga izvora stvaranja plazme niža od vrednosti navedenih u prethodnom delu teksta, možda stepen aktivacije površine tekstila plazmom neće biti dovoljan, što će na kraju dovesti i do nezadovoljavajućeg stepena hidrofobnih svojstava obrađene površine tekstila i/ili nezadovoljavajućeg stepena dugotrajnosti tih hidrofobnih svojstava. S druge strane, ako je snaga uređaja za stvaranja plazme veća od vrednosti navedenih u prethodnom delu teksta, obrađena tekstilna površina može čak i da bude oštećena.

Takođe je povoljan postupak koji se izvodi u skladu sa pronalaskom ili postupak u skladu sa pronalaskom koji je opisan kao povoljan u prethodnom ili delu teksta koji sledi, kod kojeg mokra hemijska obrada opisana u koraku (c) obuhvata jedan, ili više postupaka, ili sve sledeće postupke obrade:

- impregnacija površine tekstila koja je nastala kao rezultat obrade plazmom iz koraka (b) ili tekstilne površine proizvedene od nje u daljim koracima, prvenstveno impregnacija potpunim potapanjem u kupku, naročito povoljno pomoću obloga,

- sušenje apsorbovanog sredstva za hidrofobizaciju na površini tekstila,

- učvršćivanje apsorbovanog sredstva za hidrofobizaciju na površini tekstila,

pri čemu je poželjno da mokra hemijska obrada uključuje impregnaciju potpunim potapanjem u kupku, pri čemu je naročito povoljno da impregnacija površine tekstila koja je nastala kao rezultat obrade plazmom iz koraka (b) ili tekstilne površine proizvedene od nje u daljim koracima bude izvedena potpunim potapanjem u kupku pomoću obloge,

pri čemu je povoljno da se sušenje i/ili učvršćivanje apsorbovanog sredstva za hidrofobizaciju odvija na površini tekstila.

U kontekstu ovog pronalaska, impregnacija tokom mokre hemijske obrade opisane u radnom koraku (c) postupka koji se izvodi u skladu sa pronalaskom, pomenuta u prethodnom delu teksta, može se izvršiti bilo kojim postupkom pogodnim za tu namenu, na primer prskanjem, potapanjem, impregnacijom pod pritiskom, tapkanjem (tzv. „kis-end-rol“ impregnacija), impregnacija pranjem deterdžentom za impregniranje, na primer, u mašini za pranje veša, impregnaciju potpunim potapanjem u kupku (poželjno) ili kombinacijom nekoliko gore pomenutih metoda.

U skladu sa pronalaskom, povoljno je da se impregnacija vrši potpunim potapanjem u kupku, a naročito povoljno pomoću obloga, a povoljno je da mokra hemijska obrada bude mokra hemijska obrada na bazi vode. Na ovaj način se plazmom obrađena i hidrofobizovana površina tekstila koja je dobijena u koraku (c) postupka koji se sprovodi u skladu sa pronalaskom najefikasnije dovodi u kontakt sa sredstvom za hidrofobizaciju i dobija se posebno potpuno i trajno hidrofobizovana površina tekstila.

Isto tako je povoljan postupak koji se izvodi u skladu sa pronalaskom, ili postupak koji je u prethodnom ili narednom delu teksta opisan kao povoljan, kod kojeg je mokra hemijska obrada iz koraka (c)

2

- mokra hemijska obrada na bazi vode (kao što je objašnjeno u prethodnom delu teksta), koja uključuje impregnaciju (kao što je objašnjeno u prethodnom delu teksta), prvenstveno impregnaciju potpunim potapanjem u kupku, naročito povoljno pomoću obloga, površine od tekstila prethodno obrađene plazmom koja se dobija kao rezultat obrade iz koraka (b) ili površine od tekstila koja je proizvedena od nje u daljim koracima, pri čemu sredstvo za hidrofobizaciju na bazi vode sadrži modifikovani polidimetilsiloksan, pri čemu je modifikovani polidimetilsiloksan prisutan u koncentraciji od 200 g/L do 400 g/L, prvenstveno u koncentraciji od 250 g/L do 350 g/L, svedena na ukupne količine tečnosti koja se koristi tokom mokre hemijske obrade opisane u koraku (c).

Ako je gore opisana mokra hemijska obrada modifikovanim polidimetilsiloksanom (kao što je opisano u prethodnom delu opisa, ili pomoću takvog modifikovanog polidimetilsiloksana koji je opisan kao povoljan) u koncentraciji od 200 g/L do 400 g/L, prvenstveno u koncentraciji od 250 g/L do 350 g/L, svedeno na osnovu ukupne količine tečnosti koja se koristi tokom mokre hemijske obrade opisane u koraku (c) (naročito na površini od tekstila koja je opisana u prethodnom delu teksta, koja se nalazi na proizvodu opisanom u koraku (a) koji je proizveden ili opremljen tom tekstilnom površinom, pri čemu ona sadrži jedan ili više materijala, koji su izabrani iz grupe koja se sastoji od prvog materijala odabranog iz grupe koja se sastoji od celuloze i regenerirane celuloze i njihovih smeša), postižu se najbolji rezultati u pogledu vodoodbojnih svojstava koja se postižu impregnacijom tkanine, kao i u pogledu trajnosti te impregnacije, pri čemu se ovo postiže izvođenjem postupka u skladu sa pronalaskom na način kao je to u postupku opisano. Na primer, koncentracije modifikovanog polidimetilsiloksana, koje su niže od onih koje su navedene u prethodnom delu teksta, mogu za rezultat da imaju nezadovoljavajuća hidrofobna svojstva obrađene površine tekstila. Nasuprot tome, koncentracije modifikovanog polidimetilsiloksana koje su više od onih navedenih u prethodnom delu teksta, mogu čak da dovedu i do smanjene trajnosti hidrofobnih svojstava obrađene površine tekstila.

Naročito je poželjan postupak koji se izvodi u skladu sa pronalaskom ili postupak koji se izvodi u skladu sa pronalaskom koji je u prethodnom ili u narednom delu teksta opisan kao povoljan, prilikom kojeg je mokra hemijska obrada iz koraka (c) mokra hemijska obrada na bazi vode plazmom obrađene površine od tekstila koja je rezultat obrade u koraku (b) ili tekstilna površina proizvedena od nje u daljim koracima, impregnacija potpunim potapanjem u kupku, poželjno pomoću obloga, pri čemu se impregnacija potpunim potapanjem u kupku, prvenstveno izvodi pomoću obloga,

- pod pritiskom u opsegu od 100 kPa do 500 kPa, prvenstveno u opsegu od 200 kPa do 400 kPa

i/ili

- pri brzini prolaska tekstilne površine (duž podužne mere tekstilne površine) kroz kupku koja se koristi za impregnaciju, pri čemi je brzina u opsegu od 0,5 m/min do 5 m/min, a prvenstveno je brzina u opsegu od 1 m/min do 3 m/min,

i/ili (prvenstveno „i“)

- na temperaturi koja je u opsegu od 15 °C do 35 °C, a prvenstveno je temperatura u rasponu od 18 °C do 25 °C.

Takođe je povoljan i postupak koji se izvodi u skladu sa pronalaskom ili postupak koji se izvodi u skladu sa pronalaskom koji je u prethodnom ili u narednom delu teksta opisan kao povoljan, prilikom kojeg mokra hemijska obrada iz koraka (c) obuhvata mokru hemijsku obradu površine od tekstila na bazi vode, kao i sušenje apsorbovanog sredstva za hidrofobizaciju na površini tekstila, pri čemu se sušenje vrši

- na temperaturi koja je u rasponu od 100 °C do 140 °C, prvenstveno na temperaturi u rasponu od 110 °C do 130 °C,

i/ili (poželjno „i“)

- u trajanju od 30 sekundi do 5 minuta, prvenstveno u trajanju od 1 minuta do 4 minuta, i/ili (prvenstveno „i“)

- u priteznom ramu tenter sušilice.

Takođe je poželjan i postupak koji se izvodi u skladu sa pronalaskom ili postupak koji se izvodi u skladu sa pronalaskom koji je u prethodnom ili u narednom delu teksta opisan kao povoljan, prilikom kojeg mokra hemijska obrada iz koraka (c) obuhvata mokru hemijsku obradu površine od tekstila na bazi vode, kao i učvršćivanje apsorbovanog sredstva za hidrofobizaciju na površini tekstila, pri čemu se pričvršćivanje vrši

- na temperaturi koja je u rasponu od 120 °C do 190 °C, prvenstveno na temperaturi u rasponu od 140 °C do 180 °C, a naročito je poželjno da bude u rasponu od 150 °C do 170 °C,

i/ili (prvenstveno „i“)

- u trajanju u intervalu od 20 sekundi do 4 minuta, prvenstveno u intervalu od 30 sekundi do 3 minuta, a naročito je poželjno da bude u intervalu od 1 minut do 3 minuta, i/ili (prvenstveno „i“)

- u priteznom ramu tenter sušilice.

Poželjno je da se delovi postupka u okviru mokre hemijske obrade iz koraka (c) postupka koji se izvodi u skladu sa pronalaskom koji su navedeni u prethodnom delu teksta, ili delovi postupka naznačeni kao (naročito) povoljni, uključujući i sušenje i učvršćivanje, kombinuju jedni sa drugima, što za rezultat ima posebno poželjne varijante izvođenja postupka u skladu sa pronalaskom koje su posebno efikasne i/ili tekstilne površine čine trajno hidrofobnima. Takve, posebno trajno hidrofobizovane tekstilne površine zadržavaju svoja korisna, posebno vodoodbojna ili vodootporna svojstva, veoma dugo i posebno su otporne na mehanička naprezanja, na primer usled abrazije ili procesa pranja ili sušenja.

Ovaj predloženi pronalazak se takođe odnosi i na tekstilni proizvod koji sadrži hidrofobizovanu tekstilnu površinu, koji može da se proizvede izvođenjem postupka u skladu sa pronalaskom, a koji je prvenstveno proizveden postupkom u skladu sa pronalaskom, koji je u prethodnom delu teksta opisan kao povoljan.

Prvenstveno se tekstilni proizvod u skladu sa pronalaskom bira iz grupe koja se sastoji od odeće za zaštitu od spoljašnjih vremenskih uslova; odeće namenjene za nošenje na otvorenom, funkcionalne odeće; radne odeće koja je, po mogućstvu, namenjena za nošenje na otvorenom; kišnih kabanica; pončo ogrtača; cerada za motorna vozila ili metalne konstrukcije; tendi; nadstrešnica; kišobrana; suncobrana; materijala za izradu šatora; tekstilnih artikala za prenos šatora i transport, po mogućstvu kofera, vreća za nošenje, sportskih torbi, rančeva i korpi za pakovanje.

2

Što se tiče dizajna tekstilnih predmeta koji su poželjni prema pronalasku, prethodno data objašnjenja u vezi sa postupkom koji se izvodi u skladu sa pronalaskom primenjuju se i u pogledu tekstilnih predmeta, i obrnuto.

Ovaj predloženi pronalazak se takođe odnosi na upotrebu postupka obrade niskopritisnom plazmom u cilju pripremne obrade tekstilne površine predmeta, pre njene mokre hemijske hidrofobizacije, pri čemu se obrada niskopritisnom plazmom vrši pomoću najmanje jednog jedinjenja koje sadrži kiseonik, a odabrano je iz grupe koju čine O, O2, O3, NO, N2O i CO2, pri čemu je najmanje jedno jedinjenje koje sadrži kiseonik prisutno u smeši gasova koja sadrži O2i najmanje jedan inertni gas odabran iz grupe koju čine He i Ar, pri čemu u smeši gasova O2ima udeo koji se kreće u rasponu od 70% zapremine do 90% zapremine, dok je udeo inertnog u opsegu od 10% zapremine do 30% zapremine.

Što se tiče povoljnih primera dizajna proizvoda izvedenog u skladu sa pronalaskom, prethodno data objašnjenja u vezi sa postupkom koji se izvodi u skladu sa pronalaskom i/ili objašnjenja u vezi sa tekstilnim proizvodima u skladu sa pronalaskom primenjuju se i u pogledu dizajna, i obrnuto.

Prednost se daje izvođenju postupka u skladu sa pronalaskom obrade niskopritisnom plazmom ili izvođenju postupaka u skladu sa pronalaskom koji su u prethodnom ili narednom delu teksta opisani kao povoljni za pripremnu obradu tekstilne površine predmeta,

pri čemu pomenuta tekstilna površina sadrži jedan ili više materijala koji su izabrani iz grupe koju čine

- prvi materijal izabran iz grupe koja se sastoji od celuloze i regenerisane celuloze, kao i njihovih smeša;

- drugi materijal izabran iz grupe koju čine supstituisani poliesteri, nesupstituisani poliesteri, supstituisani poliamidi i nesupstituisani poliamidi, kao i njihove smeše; pri čemu je poželjno da drugi materijal bude izabran iz grupe kopoliestera koju čine monomeri tereftalinske kiseline i jednog ili više alkandiola (prvenstveno odabranih iz grupe koju čine etilen glikol (etandiol), 1,3-propandiol i 1, 4-butandiol, a naročito je povoljno da to bude etandiol)

i koji prvenstveno sadrže najmanje još jedan dodatni monomer koji se razlikuje od gore pomenutih monomera (tereftalna kiselina ili jedan ili više alkandiola);

kao i

- njihove smeše;

pri čemu tekstilna površina prvenstveno sadrži jedan ili više materijala, od kojih je najmanje jedan izabran iz grupe koju čine

- drugi materijal izabran iz grupe koju čine supstituisani poliesteri, nesupstituisani poliesteri, supstituisani poliamidi i nesupstituisani poliamidi, kao i njihove smeše; pri čemu je povoljno da drugi materijal bude izabran iz grupe kopoliestera koju čine monomeri tereftalinske kiseline i jednog ili više alkandiola (prvenstveno odabranih iz grupe koju čine etilen glikol (etandiol), 1,3-propandiol i 1, 4-butandiol, a naročito je povoljno da to bude etandiol)

pre mokre hemijske hidrofobizacije tekstilne površine.

Primeri:

2

Sledeći primeri su namenjeni detaljnijem opisivanju i objašnjavanju pronalaska, bez ograničavanja obima njegove primene i područja koje je njime zaštićeno.

Primer 1: Priprema predmeta sa tekstilnom površinom

U svakom od primera koji su dati u nastavku, kao proizvod sa tekstilnom površinom korišćena je tkanina (pripremljena tkanina), koja se sastoji od 100 % pojedinačnih niti biorazgradivog sintetičkog polimera (kopoliester koji u svojstvu monomera sadrži tereftalnu kiselinu i etilen glikol, kao i najmanje još jedan dodatni monomer). Težina po jedinici površine tkanine iznosila je približno 150 g/m2, a gustina tkanja bila je približno 100 niti osnove/cm i približno 50 niti potke/cm.

Na taj način je pripremljena tkanina označena kao „G-tO“.

Slični ubedljivi rezultati koji su navedeni u nastavku, posebno u pogledu poboljšanja vodoodbojnih svojstava koja se mogu postići izvođenjem postupka u skladu sa pronalaskom, postižu se i prilikom upotrebe drugih tekstilnih površina, na primer kada se koristi neka od tekstilnih površina za koje je u prethodnom delu teksta navedeno da se mogu koristiti u skladu sa pronalaskom, ili za koje je navedeno da je njihovo korišćenje povoljno. Primeri uključuju tkaninu na bazi liocela (celuloze) (kao što je Tencel®) ili laminirani poliester.

Primer 2: Obrada tekstilne površine plazmom

2.1 Obrada plazmom pomoću smeše gasa

Uzorak tkanine pripremljen kao je to opisane u prethodnom delu teksta (videti „Primer 1“) podvrgnut je aktivaciji niskopritisnom plazmom u komori za obradu plazmom industrijskog vakumskog plazma reaktora Nano-plazmakoater BAG (zapremine približno 11 m<3>) pomoću većeg broja elektroda (gustina elektroda je bila oko 3,5 elektrode/m<2>tkanine), pri čemu su postavljeni sledeći parametri:

Frekvencija: 13,56 MHz

Trajanje obrade: 2 min.

Snaga (izvor plazme): 9 kW

Pritisak: 0,3 mbar (30 Pa)

Procesni gas: O2(molekularni kiseonik)

Inertni gas: Ar (argon)

Odnos procesnog gasa/inertnog gasa: 20% zapremine Ar / 80% zapremine O2

Platno koje je na ovaj način obrađeno plazmom dobilo je oznaku „G-tO-pbh (Ar/O2)“.

2.2 Obrada plazmom pomoću inertnog gasa (nije u skladu sa pronalaskom)

Jedan dalji uzorak tkanine pripremljen prema opisu u prethodnom delu teksta (videti „Primer 1)“ bio je podvrgnut istoj aktivaciji niskopritisnom plazmom, na način koji je u prethodnom delu teksta opisan pod tačkom 2.1, ali je za obradu iskorišćen samo inertni gas argon, a ne i procesni gas molekularni kiseonik (100% zapremine gasa predstavljao je argon).

Platno koje je na taj način obrađeno plazmom dobilo je oznaku "G-tO-pbh (Ar)".

2.3 Obrada plazmom pomoću procesnog gasa (nije u skladu sa pronalaskom)

2

Drugi uzorak tkanine opisane u prethodnom delu teksta (videti „Primer 1“) bio je podvrgnut istoj aktivaciji niskopritisnom plazmom, na način koji je u prethodnom delu teksta opisan pod tačkom 2.1, ali samo pomoću procesnog gasa molekularnog kiseonika, a ne i inertnog gasa argona (100% zapremine gasa predstavljao je O2).

Platno koje je na taj način obrađeno plazmom dobilo je oznaku „G-tO-pbh (O2)“.

Primer 3: Proizvodnja sredstava za hidrofobizaciju

Na način koji je već sam po sebi poznat u stanju tehnike, proizvedena su sredstva za hidrofobizaciju na bazi vode čiji su sastavi (videti Tabelu 1) navedeni u narednom delu teksta (u daljem tekstu takođe navedeni u obliku skraćenice „HPM“), a koja mogu da se koriste u postupku koji se izvodi u skladu sa pronalaskom (korak (c)) i sadrže modifikovani polidimetilsiloksan (u daljem tekstu takođe navedeni u obliku skraćenice „PDMS“).

Kao hitozan je korišćen hitozan sa stepenom deacetilacije od 95% i molarnom masom od 300.000 do 500.000 g/mol (Da).

Kao amino-funkcionalizovani (stiren)-akrilat kopolimera korišćena je disperzija koja je sadržala emulgator (približno 35% masenog udela aktivnog sadržaja) akrilat-stiren kopolimera sa 25-45% udela funkcionalnih monomera amino grupa i molekulske mase između 300.000 i 500.000 g/mol (Da).

T l 1 i r z hi r f iz i

Primer 4: Mokra hemijska obrada tekstilne površine

4.1 Mokra hemijska obrada tekstilne površine obrađene plazmom (u skladu sa pronalaskom)

Tkanina „G-tO-pbh (Ar / O2)“ koja je obrađena plazmom i proizvedena na način koji je naveden u prethodnom delu teksta (videti Primer 2.1) i koji je poznat sam po sebi u postojećem stanju tehnike, impregnirana je sredstvom za hidrofobizaciju HPM3 (u koncentraciji: 300 g/L), pripremljenim na način naveden u prethodnom delu teksta (videti Primer 3) u fular-mašini (mašini koja se koristi za bojenje, impregnaciju i dr. odnosno za

2

ravnomerno nanošenje tečnosti na široke mreže tkanine), pri čemu se obrada vršila u skladu sa sledećim parametrima:

Pritisak: 300 kPa (3 bara) Temperatura: 21 ° C

Brzina obrade tekstila: 2 m/min

Tkanina obrađena mokrim hemijskim procesom (impregnirana tkanina) potom se sušila 2 minuta na temperaturi od 120 °C u stenter sušilici u priteznom ramu

Da bi se fiksirala, osušena tkanina je potom obrađivana u centrifugi na 180 °C tokom dodatnih 1 minut.

Tkanina koja je na taj način hidrofobizovana pomoću obrade plazmom odgovara proizvodu sa hidrofobizovanom tekstilnom površinom koji je proizveden u skladu sa pronalaskom, i označena je kao „G-tO-pbh (Ar/O2)-hidr“.

Tkanine „G-tO-pbh (Ar)“ i „G-tO-pbh (O2)“ obrađene plazmom i proizvedene na način koji je naveden u prethodnom delu teksta (videti referentne primere 2.2 i 2.3) takođe su impregnirane, osušene i fiksirane na isti način koji je prethodno naveden. Tkanine koje su na taj način hidrofobizovane pomoću obrade plazmom su u svakom slučaju odgovarale proizvodima sa hidrofobizovanom tekstilnom površinom koji su proizvedeni u skladu sa pronalaskom, i dobile su odgovarajuće nazive „G-tO-pbh (Ar)-hidr“ i „G-tO-pbh (O2)-hidr“.

4.2 Mokra hemijska obrada tekstilne površine koja nije obrađena plazmom (poređenje)

Tkanina „G-tO“ koja nije prethodno obrađena plazmom, kao što je navedeno u prethodnom delu teksta (videti Primer 1), impregnirana je u fular-mašini na isti način kao što je opisano u Primeru 4.1, pomoću sredstva za hidrofobizaciju HPM3 koje je pripremljeno na način naveden u prethodnom delu teksta, a zatim je na isti način osušena i fiksirana.

Tkanina proizvedena na taj način i hidrofobizovana bez prethodne obrade plazmom dobila je oznaku „G-tO-hidr“ i korišćena je kao uporedna tkanina koja nije proizvedena u skladu sa pronalaskom.

Primer 5: Određivanje kontaktnog ugla

Kontaktni ugao θ tečnosti okružene gasom sa čvrstom površinom označava ugao koji zaklapaju zamišljene linije granica gasovite, tečne i čvrste faze. Veličina kontaktnog ugla između tečnosti i čvrste supstance zavisi od međusobnog dejstva supstanci na kontaktnoj površini. Što je to međusobno dejstvo manje, kontaktni ugao će biti veći. Određivanjem kontaktnog ugla mogu se odrediti određena svojstva površine čvrste materije, npr. njena površinska energija. U posebnom slučaju upotrebe vode kao tečnosti, površina će biti nazvana hidrofilnom ukoliko su kontaktni uglovi mali (približno 0°), hidrofobnom ukoliko su kontaktni uglovi oko 90 ° i superhidrofobnom ukoliko su kontaktni uglovi još veći. Superhidrofobne površine poznate su i kao površine koje pokazuju „lotosov efekat“, tečnost sa njima ima veoma velike kontaktne uglove (približno 160°), te one izuzetno slabo upijaju vodu. Kontaktni ugao se može promeniti površinskom obradom. Kontaktni ugao θ može se meriti goniometrom za merenje kontaktnih uglova.

Kontaktni uglovi glicerina (98%) i vode sa tkaninama „G-tO“ ili „G-tO-pbh (Ar/O2)“ koje su pribavljene ili proizvedene u skladu sa postupkom navedenim u prethodnom delu teksta, i koje su korišćene kao ogledni uzorci (zategnute tkanine), određivani su u skladu sa standardom DIN 55660-2: 2011-12 (statička metoda). Kontaktni ugao je određen 5 sekundi

2

nakon nanošenja ogledne tečnosti na zategnutu površinu tkanine. Rezultati ovog eksperimenta sa glicerinom kao ispitnom tečnošću navedeni su u sledećoj tabeli 2:

T l 2 K n k ni li rin ršinom tkanine

Iz vrednosti datih u tabeli 2 može se videti da se u slučaju u kome je kao ogledna tečnost korišćen glicerin (98%), površina tkanine G-tO-pbh (Ar/O2) ispostavila kao znatno hidrofilnija zbog obrade niskopritisnom plazmom (niža vrednost kontaktnog ugla θ) od neobrađene površine tkanine G-tO koja je korišćena za poređenje.

Iz ovog rezultata se može zaključiti da je obrada tekstilne površine niskopritisnom plazmom dovela do bolje sposobnosti upijanja vlage, što je povoljno za naknadnu mokru hemijsku obradu.

Efekti obrade niskopritisnom plazmom na tekstilne površine (bolja sposobnost upijanja vlage) mogu se posebno dobro demonstrirati upotrebom glicerina kao ogledne tečnosti zbog toga što ima relativno veliku viskoznost.

Primer 6: Određivanje trajnosti hidrofobizacije (test prskanjem)

Utvrđena je trajnost hidrofobizacije (odbijanje vlage) koja se postiže postupkom u skladu sa pronalaskom tekstilne površine i upoređuje se sa trajnošću tekstilne površine koja nije proizvedena prema pronalasku.

Primer 6a: Trajnost vodoodbojnosti u odnosu na cikluse pranja i sušenja

U svrhu ispitivanja dugotrajnosti hidrofobnih osobina tkanine sproveden je test prskanja vodom prema standardu AATCC TM22-2014 na tkaninama G-tO-pbh (Ar/O2)-hidr (proizvedena u skladu sa pronalaskom), G-tO-pbh (Ar)-hidr (nije proizvedena u skladu sa pronalaskom), G-tO-pbh (O2)-hidr (nije proizvedena u skladu sa pronalaskom) i G-tO-hidr (za poređenje).

Ovaj test prskanjem koristi se za određivanje vodoodbojnih svojstava tekstilnih površina sa završnom obradom ili bez nje. Tokom testa se zategnuta tekstilna površina vlaži vodom pod kontrolisanim uslovima, čime se stvara vlažni uzorak na tekstilnoj površini, čiji širenje zavisi od relativne vodoodbojnosti tekstilne površine koja se ispituje. Procena rezultata ispitivanja data u vidu stepena „odbijanja vlage“ vrši se upoređivanjem rezultujućeg uzorka vlage sa odgovarajućim referentnim standardnim uzorcima na skali od 0 („potpuno vlaženje svih gornjih i donjih površina“) do 100 („nema lepljenja ili bilo kakvog vlaženja osim onog na gornjoj površini“).

Rezultati ovog eksperimenta navedeni su u nastavku, u tabeli 3, prvo za odgovarajuće tkanine nakon njihove nabavke ili izrade (videti kolonu A: „Početno“, tj. bez prethodne obrade pranjem i sušenjem) i drugi put za iste tkanine, ali nakon pet ciklusa pranja i sušenja (videti kolonu B: „Posle 5 V/T ciklusa“). Ciklusi pranja i sušenja izvedeni su u skladu sa standardom ISO 6330:2000 (E) (mašina za veš tip A/sa prednjim utovarom; Program pranja 5A "Normalno" na 40 ± 3 °C; standardni deterdžent bez fosfata, balast: 2 kg; sušenje u sušilici za veš na 65 °C, 30 minuta).

Primer 6b: Trajnost hidrofobizacije u odnosu na abraziju

U svrhu ispitivanja dugotrajnosti hidrofobnih osobina tkanine u odnosu na abraziju sproveden je test prskanja vodom na isti način koji je naveden u prethodnom delu teksta (videti Primer 6a), prema standardu AATCC TM22-2014, na tkaninama G-tO-pbh (Ar/O2)-hidr (proizvedena u skladu sa pronalaskom) i G-tO-hidr (za poređenje), nakon što je na iste dve tkanine sproveden test abrazije u skladu sa standardom ASTM D4966-98 (2004) (metoda ispitivanja abrazije „Martindale“; uslovi: abraziv: vuna; primenjen pritisak(težina) abraziva: 12 kPa; broj ciklusa abrazije: 2000). Rezultati ovog testiranja procenjeni su na način koji je naveden u prethodnom delu teksta (videti Primer 6a) i navedeni su u nastavku, u Tabeli 3 (videti kolonu „C: Stepen odbijanja vlage nakon testa abrazije (Martindale)“).

T l R z l i r k n m n k ilnim r in m

Iz vrednosti navedenih u tabeli 3 može se videti da plazmom obrađena hidrofobizovana (impregnirana) tekstilna površina proizvoda proizvedenog pomoću postupka izvedenog u skladu sa pronalaskom već nakon proizvodnje bolje odbija vlagu (tj. srazmerno je više hidrofobna) od tekstilne površine proizvedene u skladu sa istim postupkom, ali prethodno neobrađene plazmom, koja je impregnirana samo mokrom hemijskom obradom (videti kolonu „A“).

Takođe, iz vrednosti navedenih u tabeli 3 može se videti da razlika u svojstvima odbijanja vlage postaje još veća ako se odgovarajuće vrednosti uporede nakon pet ciklusa pranja i sušenja (tj. nakon mehaničkog, hemijskog i toplotnog dejstva na tkaninu): dok se svojstva odbijanja vlage tekstilne površine proizvoda sa hidrofobizovanom tekstilnom površinom koji je proizveden postupkom u skladu sa pronalaskom gotovo nisu promenila (najbolji rezultat za proizvod G-tO-pbh (Ar/O2)-hidr; referentni standardni uzorak 90 umesto 100), svojstva odbijanja vlage tekstilne površine koja je korišćena za poređenje (G-tO-hidr) značajno su se pogoršale nakon prethodnih dejstava na tkaninu (videti kolonu „B“).

Takođe, iz vrednosti navedenih u tabeli 3 može se videti da plazmom obrađena hidrofobizovana (impregnirana) tekstilna površina predmeta (G-tO-pbh (Ar/O2) -hidr) proizvedenog pomoću postupka izvedenog u skladu sa pronalaskom ima bolju otpornost na abraziju od tekstilne površine (G-tO-hidr) proizvedene u skladu sa istim postupkom, ali prethodno neobrađene plazmom, koja je impregnirana samo mokrom hemijskom obradom (videti kolonu „C“).

Iz ovog rezultata se može zaključiti da (impregnirana) tekstilna površina proizvedena pomoću postupka u skladu sa pronalaskom ima bolja, postojanija i otpornija hidrofobna (tj. ovde:

1

vodoodbojna ili vodootporna) svojstva od tekstilne površine proizvedene (impregnirane) u skladu sa postupcima poznatim iz trenutnog stanja tehnike.

Primer 7: Određivanje stepena hidrofobnosti (vodeni stubac)

Određen je stepen vodootpornosti proizvoda sa hidrofobizovanom tekstilnom površinom koja je proizvedena postupkom u skladu sa pronalaskom i upoređen sa stepenom vodootpornosti proizvoda koji je proizveden (impregniran) u skladu sa postupkom poznatim iz trenutnog stanja tehnike.

U tu svrhu tkanine pomenute u prethodnom delu teksta, G-tO-pbh (Ar/O2)-hidr, (proizvedena u skladu sa pronalaskom) G-tO-pbh (Ar)-hidr (nije proizvedena u skladu sa pronalaskom) i G-tO-pbh (O2)-hidr (nije proizvedena u skladu sa pronalaskom) i G-tO-hidr (iskorišćena za poređenje), podvrgnute su testu za određivanje otpornosti na prodor vode prema standardu ISO 811: 1981-10 / DIN EN 20811: 1992-08 (visina vodenog stupca iznad tekstilne površine, odnosno stupca koji je iznad/okrenut prema tekstilnoj površini koja je obrađena plazmom, tj. koji je iznad/okrenut prema površini tekstila koja je obrađena plazmom ili je iznad/okrenut prema površini obrađenoj plazmom koja je hidrofobizovana) („test hidrostatičkog pritiska“). Prema ovom testu, otpornost na vodu navodi se u vidu otpora površine tekstila na vodeni stubac. Visina tog vodenog stupca u centimetrima koja prema uslovima ispitivanja gore pomenutog standarda dovodi do propustljivosti površine tekstila za vodu data je kao mera vodootpornosti površine tekstila. Rezultati ovog testiranja navedeni su u nastavku u tabeli 4, prvo za odgovarajuće tkanine nakon njihove nabavke ili izrade (videti kolonu A: „Početno“, tj. bez prethodnog tretmana pranjem i sušenjem), a nakon toga za te iste tkanine, ali nakon pet ciklusa pranja i sušenja (pogledajte kolonu B: „Posle 5 V/T ciklusa“). Ciklusi pranja i sušenja izvedeni su u skladu sa standardom ISO 6330: 2000 (E) (mašina za veš tip A/sa prednjim utovarom; Program pranja 5A "Normalno" na 40 ± 3 °C; standardni deterdžent bez fosfata, balast: 2 kg; sušenje u sušilici za veš na 65 °C, 30 minuta):

T l 4 R z l i i i i n k ilnih r in hi r i kim rii k m

Vrednosti u Tabeli 4 koje su navedene u zagradama (kolona A) dobijene su u posebnoj seriji merenja. Vrednosti u Tabeli 4 koje nisu navedene u zagradama (kolona A) takođe su dobijene narednoj posebnoj seriji merenja.

Iz vrednosti datih u tabeli 4 može se videti da su plazmom obrađene hidrofobizovane (impregnirane) tekstilne površine predmeta sa hidrofobizovanom tekstilnom površinom proizvedene postupkom prema pronalasku već imale znatno veću vodootpornost (tj. bile su uporedno više hidrofobna) od one nakon istog procesa samo mokrom hemijski impregniranom tekstilnom površinom, ali bez prethodne obrade plazmom. Najbolji rezultat postignut je artiklom G-tO-pbh (Ar / O2) -hidr (videti kolonu A).

2

Claims

Takođe, iz vrednosti navedenih u tabeli 4 može se videti da je razlika u otpornosti na vodu postaje još veća u korist poželjnih slučajeva izvođenja ako se odgovarajuće vrednosti uporede nakon pet ciklusa pranja i sušenja (tj. nakon mehaničkog, hemijskog i toplotnog dejstva na tkaninu): dok su se svojstva otpornosti na vodu tekstilne površine proizvoda sa hidrofobizovanom tekstilnom površinom koji je proizveden postupkom u skladu sa pronalaskom (obrada niskopritisnom plazmom sa najmanje jednim jedinjenjem koje sadrži kiseonik) relativno malo promenila, svojstva otpornosti na vodu tekstilne površine koja je korišćena za poređenje (G-tO-hidr) znatno je pogoršao prethodni stres (videti kolonu B). Najbolja vrednost za preostalu otpornost na vodu posle pet ciklusa pranja i sušenja dobijena je za proizvod G-tO-pbh (Ar/O2)-hidr.

Patentni zahtevi

1. Postupak za proizvodnju tekstilnih predmeta sa hidrofobnom tekstilnom površinom, koji podrazumeva sledeće korake:

(a) proizvodnju predmeta sa tekstilnom površinom ili postavljanje tekstilne površine na predmet,

(b) obrada plazmom tekstilne površine koja je proizvedena ili postavljena na predmet u koraku (a), tako da se dobije tekstilne površine obrađena plazmom, (c) Mokra hemijska obrada plazmom obrađene tekstilne površine koja je dobijena kao rezultat u koraku (b) ili tekstilne površine koja je proizvedena od nje pomoću sredstva za hidrofobizaciju, tako da se kao rezultat procesa dobija plazmom obrađena hidrofobna tekstilna površina pri čemu je obrada plazmom navedena u koraku (b)

- obradu niskopritisnom plazmom

ili

- obradu niskopritisnom plazmom i još najmanje jedan dalji korak obrade plazmom

pri čemu se obrada niskopritisnom plazmom izvodi pomoću najmanje jednog jedinjenja koje sadrži kiseonik, a odabrano je iz grupe koju čine O, O2, O3, NO, N2O i CO2

pri čemu su u smeši gasova prisutni najmanje jedno jedinjenje koje sadrži O2i najmanje jedan inertni gas odabran iz grupe koju čine He i Ar,

pri čemu u smeši gasova O2ima udeo koji se kreće u rasponu od 70% zapremine do 90% zapremine, dok je udeo inertnog u opsegu od 10% zapremine do 30% zapremine.
2. Postupak u skladu sa bilo kojim od prethodnih zahteva, pri čemu tekstilna površina predmeta koji je proizveden ili na koji je postavljena ta tekstilna površina u koraku (a) sadrži jedan ili više materijala koji su izabrani iz grupe koju čine

- prvi materijal, prvenstveno prirodni materijal, za koji je povoljno da bude odabran iz grupe koju čine pamuk, vuna, svila, celuloza i regenerirana celuloza, kao i njihove smeše; naročito je povoljno da taj materijal bude odabran iz grupe koja se sastoji od celuloze i regenerirane celuloze, kao i njihovih smeša; - drugi materijal, prvenstveno sintetički materijal, za koji je poželjno da bude odabran iz grupe koja se sastoji od poliestera, poliamida, poliamid-imida, polipropilena, poliakrilonitrila i poliakril-metakrilata, kao i njihovih smeša, pri čemu je naročito poželjno da taj materijal bude odabran iz grupe sintetičkih polimera, prvenstveno biorazgradivih sintetičkih polimera, koja se sastoji od supstituisanih poliestera, nesupstituisanih poliestera, supstituisanih poliamida i nesupstituisanih poliamida, kao i njihovih smeša;

kao i

- smeše tih materijala.
3. Postupak u skladu sa bilo kojim od prethodnih zahteva, prvenstveno u skladu sa zahtevom 2, pri čemu tekstilna površina predmeta koji je proizveden ili na koji je postavljena ta tekstilna površina u koraku (a) sadrži jedan ili više materijala koji su odabrani iz grupe koju čine:

- prvi materijal, odabran iz grupe koja se sastoji od celuloze i regenerirane celuloze, kao i njihovih smeša;

- drugi materijal izabran iz grupe koja se sastoji od supstituisanih poliestera, nesupstituisanih poliestera, supstituisanih poliamida i nesupstituisanih poliamida, kao i njihovih smeša;

kao i

- smeše tih materijala;

pri čemu tekstilna površina prvenstveno sadrži jedan ili više materijala od kojih je najmanje jedan odabran iz grupe koju čine

- drugi materijal, odabran iz grupe koju čine supstituisani poliesteri, nesupstituisani poliesteri, supstituisani poliamidi i nesupstituisani poliamidi, kao i njihove smeše.
4. Postupak u skladu sa bilo kojim od prethodnih zahteva, pri čemu je tekstilna površina predmeta koji je proizveden ili na koji je postavljena ta tekstilna površina u koraku (a)

- odabran iz grupe koja se sastoji od tkanih, pletenih, štrikanih, upletenih, prošivenih, filcovanih ili tekstilnih kompozitnih materijala, tekstila koji nije tkan, tekstilnih creva, užadi, vlakana, niti, prediva, rovnica i njihovih mešavina, pri čemu je prvenstveno odabran iz grupe koju čine tkani, pleteni, štrikani materijali, tekstilni kompozitni materijali, tekstilni materijali koji nisu tkani, kao i smeše tih materijala;

i/ili

sadrži tkaninu, pletenu tkaninu, štrikanu tkanina, pletenica, prošivenu tkaninu, filcovanu tkaninu, materijale koji nisu tkani i/ili tekstilne cevi, poželjno tkaninu i/ili pletenu tkaninu, pri čemu je naročito povoljno da sadrži tkaninu, koja

- ima težinu po jedinici površine u rasponu od 20 g/m<2>do 500 g/m<2>, prvenstveno u rasponu od 100 g/m<2>do 200 g/m<2>

i/ili

- ima gustinu niti u rasponu od 80 do 120 niti/cm osnove, i 40 do 80 niti/cm potke.
5. Postupak u skladu sa bilo kojim od prethodnih zahteva, prvenstveno u skladu sa zahtevom 3, pri čemu je sredstvo za hidrofobizaciju koje se koristi u koraku (c)

4

- sredstvo za hidrofobizaciju na bazi vode za koje prvenstveno sadrži modifikovani polidimetilsiloksan i/ili

- ne sadrži organska jedinjenja koja sadrže fluor

i/ili

pri čemu je sredstvo za hidrofobizaciju sredstvo za hidrofobizaciju na bazi vode koje sadrži

- modifikovani polidimetilsiloksan, pri čemu je povoljno da to bude modifikovani polidimetilsiloksan u kome su jedna ili više metilnih grupa zamenjene supstituentima sa osnovnim funkcionalnim grupama, alkil grupama i/ili polietar grupama;

kao i

- jedan ili više katjonskih polimera koji su odabrani iz grupe koju čine

- poliakrilati, prvenstveno odabrani iz grupe koju čine homopolimeri i kopolimeri akrilne kiseline, estri akrilne kiseline, metakrilne kiseline, estri metakrilne kiseline, a po izboru dodatno i drugi monomeri koji mogu da se kopolimerizuju sa akrilnom kiselinom, esteri akrilne kiseline, metakrilna kiselina i/ili estri metakrilne kiseline, a prvenstveno stiren;

- poliuretani, prvenstveno poliuretani poliesterskog tipa i/ili polikarbonatnog tipa;

- poliester,

- polipeptidi,

- poliamidi

i

- Polisaharidi, za koje je poželjno da budu izabrani iz grupe koju čine hitin i hitosan,

i/ili

pri čemu je sredstvo za hidrofobizaciju sredstvo za hidrofobizaciju na bazi vode koje sadrži modifikovani polidimetilsiloksan, pri čemu

- je to modifikovani polidimetilsiloksan u kome su

- jedna ili više metil grupa zamenjene supstituentom koji sadrži osnovnu funkcionalnu grupu, pri čemu je povoljno da svaka od tih zamenjenih metil grupa bude zamenjena aminoalkil grupom ili amido-aminoalkil grupom

i koji prvenstveno sadrži terminalno postavljene metoksi grupe;

i ili

- pri čemu su jedan ili više dodatno sadržanih kationnih polimera izabrani iz grupe koju čine

- poliakrilati koji su funkcionalizovani katjonskim grupama ili osnovnim grupama, prvenstveno amino grupama, pri čemu je prvenstveno to stirolakrilat-kopolimer koji su funkcionalizovani osnovnim grupama, prvenstveno amino grupama;

- poliuretani koji su funkcionalizovani katjonskim grupama ili osnovnim grupama, prvenstveno amino grupama;

- poliestri koji su funkcionalizovani pomoću katjonskih grupa ili osnovnih grupa, prvenstveno sa amino grupama;

- polipeptidi koji sadrže jednu ili više esencijalnih aminokiselina, prvenstveno odabranih iz grupe koju čine lizin, arginin, histidin, citrulin i ornitin, i

- hitozan, prvenstveno sa stepenom deacetilacije koji je veći od 75%;

pri čemu je poželjno da bar jedan od katjonskih polimera – kojih može biti i više – bude odabran iz grupe koju čine

- poliakrilati, poželjno stiren akrilati kopolimera, koji su funkcionalizovani pomoću katjonskih grupa ili osnovnih grupa, prvenstveno pomoću osnovnih grupa, pri čemui je naročito poželjno da budu funkcionalizovani amino grupama,

i

- hitozan, prvenstveno sa stepenom deacetilacije koji je veći od 75%.
6. Postupak u skladu sa bilo kojim od prethodnih zahteva, pri čemu obrada plazmom u koraku (b)

- podrazumeva aktivaciju niskopritisnom plazmom

ili

- podrazumeva aktivaciju niskopritisnom plazmom i još najmanje jedan dodatni dalji korak obrade plazmom

i/ili

se obrada niskopritisnom plazmom izvodi pod pritiskom koji se nalazi u opsegu od 1 Pa do 20 kPa, pri čemu je povoljno da pritisak bude u opsegu od 1 Pa do 0,5 kPa, a naročito poželjno u opsegu od 10 Pa do 50 Pa .
7. Postupak u skladu sa zahtevom 6, pri čemu se obrada niskopritisnom plazmom izvodi pomoću najmanje jednog jedinjenja koje sadrži kiseonik, a koje je odabrano iz grupe koja se sastoji od O, O2, O3, NO, N2O i CO2,kako bi se na tekstilnoj površini stvorile funkcionalne grupe koje sadrže kiseonik i koje će prvenstveno biti vezane kovalentnim vezama za površinu tekstila.
8. Postupak u skladu sa zahtevom 7, pri čemu je najmanje jedno jedinjenje koje sadrži kiseonik

- prisutno u smeši gasova koja sadrži O2i najmanje još jedan inertni gas koji je odabran iz grupe koju čine He i Ar,

pri čemu pomenuta mešavina gasova koja sadrži O2i najmanje još jedan inertni gas koji je odabran iz grupe koju čine He i Ar, sadrži najmanje 99% zapremine O2i najmanje jednog inertnog gasa odabranog iz grupe koju čine He i Ar, pri čemu je naročito povoljno da smeša sadrži najmanje 99% zapremine O2i Ar, pri čemu je poželjno da u mešavini gasova O2ima udeo koji se kreće u opsegu od 70% zapremine do 90% zapremine i udeo He i/ili Ar u opsegu od 10% zapremine do 30% zapremine.
9. Postupak u skladu sa bilo kojim od prethodnih zahteva,

pri čemu

tekstilna površina predmeta koji je proizveden ili na koji je postavljena ta tekstilna površina u koraku (a) sadrži jedan ili više materijala koji su odabrani iz grupe koju čine

- prvi materijal, za koji je poželjno da bude odabran iz grupe koju čine pamuk, vuna, svila, celuloza i regenerirana celuloza, kao i njihove smeše, pri čemu je naročito poželjno da taj materijal bude odabran iz grupe koja se sastoji od celuloze i regenerirane celuloze, kao i njihovih smeša;

- drugi materijal, za koji je poželjno da bude odabran iz grupe koja se sastoji od poliestera, poliamida, poliamid-imida, polipropilena, poliakrilonitrila i poliakrilmetakrilata, kao i njihovih smeša, pri čemu je naročito poželjno da taj materijal bude odabran iz grupe sintetičkih polimera, poželjno biorazgradivih sintetičkih polimera, koja se sastoji od supstituisanih poliestera, nesupstituisanih poliestera, supstituisanih poliamida i nesupstituisanih poliamida, kao i njihovih smeša; kao i

- smeša tuh materijala;

pri čemu je obrada plazmom u koraku (b)

- obrada niskopritisnom plazmom, prvenstveno aktivacija niskopritisnom plazmom, pri čemu se ta obrada niskopritisnom plazmom izvodi pomoću najmanje jednog jedinjenja koje sadrži kiseonik, a koje je odabrano iz grupe koju čine O, O2, O3, NO, N2O i CO2, kako bi se na tekstilnoj površini stvorile funkcionalne grupe koje sadrže kiseonik i koje će poželjno biti vezane kovalentnim vezama za površinu tekstila,

i

sredstvo za hidrofobizaciju koje se koristi u koraku (c) predstavlja sredstvo za hidrofobizaciju na bazi vode koje sadrži modifikovani polidimetilsiloksan, pri čemu je poželjno da to bude modifikovani polidimetilsiloksan u kojem su jedna ili više metil grupa zamenjene supstituentima sa osnovnim funkcionalnim grupama, alkil grupama i/ili polietar grupama;

kao i da dodatno

sadrži jedan ili više katjonskih polimera koji su odabranih iz grupe koju čine

- poliakrilati, prvenstveno odabrani iz grupe koju čine homopolimeri i kopolimeri akrilne kiseline, estri akrilne kiseline, metakrilne kiseline, estri metakrilne kiseline, a po izboru dodatno i drugi monomeri koji mogu da se kopolimerizuju sa akrilnom kiselinom, esteri akrilne kiseline, metakrilna kiselina i/ili estri metakrilne kiseline, a prvenstveno stirol;

- poliuretani, poželjno poliuretani poliesterskog tipa i/ili polikarbonatnog tipa; - poliester,

- polipeptidi,

- poliamidi

i

- polisaharidi, za koje je poželjno da budu izabrani iz grupe koju čine hitin i hitosan.
10. Postupak u skladu sa bilo kojim od prethodnih zahteva, prvenstveno u skladu sa zahtevom 9,

pri čemu

tekstilna površina predmeta koji je proizveden ili na koji je postavljena ta tekstilna površina u koraku (a) sadrži jedan ili više materijala koji su odabrani iz grupe koju čine

- prvi materijal, odabran iz grupe koja se sastoji od celuloze i regenerirane celuloze i njihovih smeša;

- drugi materijal, odabran iz grupe koja se sastoji od supstituisanih poliestera, nesupstituisanih poliestera, supstituisanih poliamida i nesupstituisanih poliamida, kao i njihovih smeša;

kao i

- njihove smeše;

pri čemu je povoljno da površina tekstila sadrži jedan ili više materijala, od kojih je najmanje jedan izabran iz grupe koju čine

drugi materijal, odabran iz grupe koja se sastoji od supstituisanih poliestera, nesupstituisanih poliestera, supstituisanih poliamida i nesupstituisanih poliamida, kao i njihovih smeša;

pri čemu je obrada plazmom u koraku (b)

- obrada niskopritisnom plazmom, za koju je poželjno da bude aktivisana niskopritisnom plazmom, koja se izvodi u prisustvu mešavine gasova koja sadrži O2i najmanje još jedan inertni gas koji je odabran iz grupe koju čine He i Ar, pri čemu je poželjno da pomenuta mešavina gasova sadrži najmanje 99% zapreminskog udela O2i još najmanje jednog inertnog gasa koji je odabran iz grupe koju čine He i Ar,

pri čemu je naročito poželjno da pomenuta smeša gasova sadrži najmanje 99% zapreminskog udela O2 i Ar,

a

sredstvo za hidrofobizaciju koje se koristi u koraku (c) predstavlja sredstvo za hidrofobizaciju na bazi vode koje sadrži modifikovani polidimetilsiloksan, pri čemu je poželjno da to bude modifikovani polidimetilsiloksan u kojem su jedna ili više metil grupa zamenjene supstituentima sa osnovnim funkcionalnim grupama, alkil grupama i/ili polietar grupama;

kao i da dodatno

sadrži jedan ili više katjonskih polimera koji su odabranih iz grupe koju čine

- poliakrilati, poželjno odabrani iz grupe koju čine homopolimeri i kopolimeri akrilne kiseline, estri akrilne kiseline, metakrilne kiseline, estri metakrilne kiseline, a po izboru dodatno i drugi monomeri koji mogu da se kopolimerizuju sa akrilnom kiselinom, esteri akrilne kiseline, metakrilna kiselina i/ili estri metakrilne kiseline, a prvenstveno stirol;

- poliuretani, prvenstveno poliuretani poliesterskog tipa i/ili polikarbonatnog tipa;

- poliesteri,

- polipeptidi,

- poliamidi

i

- polisaharidi, za koje je poželjno da budu izabrani iz grupe koju čine hitin i hitosan.
11. Postupak u skladu sa bilo kojim od zahteva od 6 do 10, pri čemu se u koraku b)

- obrada niskopritisnom plazmom izvodi u trajanju od 10 sekundi do 10 minuta, prvenstveno u trajanju od 30 sekundi do 5 minuta, a naročito poželjno u trajanju od 1 minuta do 3 minuta;

i/ili

- niskopritisna plazma se stvara na frekvenciji koja se kreće u opsegu od 10 MHz do 18 MHz, prvenstveno u opsegu od 11 MHz do 15 MHz,

i/ili

- niskopritisna plazma se stvara pomoću elektroda, pri čemu je poželjno da gustina elektroda bude u opsegu od 1 do 10 elektroda/m<2>, naročito povoljno u rasponu od 2 do 5 elektroda/m<2>, a u idealnom slučaju je naročito povoljno da ta gustina bude u rasponu od 2,5 do 4 elektrode/m<2>, u odnosu na površinu tekstila koja je proizvedena ili postavljena u koraku (a);

i/ili

- da se obrada niskopritisnom plazmom obavlja pomoću sistema za proizvodnju plazme koji radi pri snazi koja se kreće u opsegu od 0,05 kW do 100 kW, poželjno u opsegu od 1 kW do 25 kW, naročito poželjno u opsegu od 2 kW do 15 kW, a u savršenom slučaju naročito povoljno u opsegu od 5 kW do 10 kW,

i/ili

- da se obrada niskotemperaturnom plazmom izvodi u komori za obradu plazmom pri snazi koja se kreće u opsegu od 0,25 kW/m<3>do 2,0 kW/m<3>, poželjno u rasponu od 0,5 kW/m<3>do 1,5 kW/m<3>.
12. Postupak u skladu sa bilo kojim od prethodnih zahteva, pri čemu mokra hemijska obrada u koraku (c) sadrži jednu, ili više mera, ili sve sledeće mere:

- impregnaciju površine tekstila koja je nastala kao rezultat obrade plazmom iz koraka (b) ili tekstilne površine proizvedene od nje u daljim koracima, poželjno impregnaciju potpunim potapanjem u kupku, naročito povoljno pomoću obloga, - sušenje apsorbovanog sredstva za hidrofobizaciju na površini tekstila, - učvršćivanje apsorbovanog sredstva za hidrofobizaciju na površini tekstila,

pri čemu je povoljno da mokra hemijska obrada tekstilne površine koja je nastala kao rezultat obrade plazmom iz koraka (b) ili tekstilne površine proizvedene od nje u daljim koracima uključuje impregnaciju potpunim potapanjem u kupku, a naročito poželjno impregnaciju pomoću obloga,

pri čemu je povoljo da se sušenje i/ili učvršćivanje apsorbovanog sredstva za hidrofobizaciju posle toga odvija na površini tekstila.
13. Postupak u skladu sa bilo kojim od prethodnih zahteva, pri čemu je hidrofobizovana tekstilna površina koja je obrađena plazmom iz koraka (c)

- relativno više hidrofobna od površine tekstila

- proizvoda proizveden ili opremljen tekstilnom površinom u koraku (a) i/ili

- tekstilne površine koja predstavlja rezultat obrade plazmom u koraku (b), i/ili

- predmeta koji je proizveden ili na koji je postavljena tekstilna površina u koraku (a) nakon što je izvedena samo mokra hemijska obrada na način opisan u koraku (c), ali bez prethodne obrade plazmom opisane u koraku (b), i/ili

- relativno trajnije hidrofobna od odgovarajuće tekstilne površine predmeta koji je proizveden ili na koji je postavljena tekstilna površina u koraku (a) nakon što je izvedena samo mokra hemijska obrada na način opisan u koraku (c), ali bez prethodne obrade plazmom opisane u koraku (b).
14. Tekstilni proizvod, koji sadrži hidrofobizovanu tekstilnu površinu, a koji se može proizvesti izvođenjem postupka u skladu sa bilo kojim od prethodnih zahteva.
15. Sprovođenje postupka sa niskopritisnom plazmom za pripremnu obradu tekstilne površine predmeta, pre mokre hemijske hidrofobizacije površine tekstila, pri čemu se obrada niskopritisnom plazmom izvodi pomoću najmanje jednog jedinjenja koje sadrži kiseonik, a koje je izabrano iz grupe koju čine O, O2, O3, NO, N2O i CO2, pri čemu je najmanje jedno jedinjenje koje sadrži kiseonik prisutno u smeši gasova koja sadrži O2i još najmanje jedan inertni gas koji je odabran iz grupe koju čine He i Ar, pri čemu mešavina gasova koja ima zapreminski udeo O2koji se kreće u opsegu od 70% zapremine do 90% zapremine, a zapreminski udeo inertnog gasa se kreće u opsegu od 10% zapremine do 30% zapremine.

Izdaje i štampa: Zavod za intelektualnu svojinu, Beograd, Kneginje Ljubice 5

4