RS61909B1 - Sistem armature za betonsku oblogu unutrašnje školjke tunelskog objekta - Google Patents

Description

Opis

[0001] Pronalazak se odnosi na sistem armature za betonsku oblogu unutrašnje školjke tunelskog objekta u skladu sa karakteristikama patentnog zahteva 1.

[0002] U slučaju rudarski izvedenih tunela postupak izgradnje putem prskanja betona (Novi austrijski način gradnje tunela (Neue Österreichische Tunnelbauweise NÖT)) obično je konstrukcija sa dve školjke, jednom spoljnom školjkom od prskanog betona i unutrašnjom školjkom od betona sa gradilišta.

[0003] U ovom slučaju, prskani beton se obično nanosi odmah nakon iskopavanja kako bi se privremeno učvrstila stena. Pored toga, možda će biti potrebno učvrstiti je čeličnim lukovima, usidrenjima i prostirkama za ojačanje.

[0004] Zatim ugrađena unutrašnja školjka od betona sa gradilišta služi za trajnu izgradnju tunela i obično se betonira na kolicima za oblaganje tunela. Ova posuda ima debljinu od 30 cm do 60 cm, ali se takođe može izvesti i znatno deblje. Dužine sekcija u kojima se betonira unutrašnja školjka u većini slučajeva iznose oko 8 m do 12,5 m. Unutrašnja školjka može biti ojačana ili ne ojačana.

[0005] Predmetni pronalazak odnosi se na izgradnju tunelskih konstrukcija u kojima je unutrašnja školjka izvedena ojačano.

[0006] Zaptivna folija (KDB) često se postavlja između spoljne i unutrašnje školjke tunelskog objekta, čime se unutrašnja školjka štiti od mogućih agresivnih planinskih voda, kao i unutrašnjost od prodora planinske vode. Da se ne bi oštetila ova zaptivna folija između spoljne i unutrašnje školjke, ojačanje svoda unutrašnje školjke obično ne sme biti pričvršćeno za spoljnu školjku. Zbog toga je neophodna samonoseća armatura svoda koja se sastoji od spoljne i unutrašnje zavarene mreže od armaturnog čelika i čeličnih šipki sa potpornim lukovima između njih..

[0007] Kolica za armaturu koriste se kao kolica skele za ugradnju armature svoda unutrašnje školjke. Armatura svoda stoji na prethodno betoniranoj osnovi koja je prethodno napravljena. Armatura svoda koja se trenutno koristi sastoji se od spoljnjeg sloja armaturne mreže, nosećih lukova, unutrašnjeg sloja armaturne mreže i odstojnika. Ova konstrukcija je obično čvrsto vezana, što znači vezana žicom na takav način da se stvori čvrsto vezana noseća struktura od mreža i šipki.

[0008] U tu svrhu, uz pomoć kolica za armaturu, prvo se postavljaju armaturne mreže da bi se napravio spoljni sloj armature sa strane stene, s tim da se armaturne mreže prvo postavljaju u smeru prstena uz pomoć potpornih nosača raspoređenih na kolicima za armaturu a u drugom koraku se armaturne mreže montiraju u uzdužnom smeru. Noseći lukovi se zatim postavljaju i ispred ovog spoljnjeg sloja armature sa strane stene uz pomoć kolica za armaturu, tako da se ovi elementi na strani stene drže nosećim lukovima.

[0009] Između ovog spoljnjeg sloja armature i spoljnje školjke postavljeni su odstojnici kako bi se, na primer, obezbedio potreban minimalni betonski pokrivač ugrađenih komponenata armiranog betona od oko 6 cm. U ove odstojnike se uglavnom ubacuju gvozdeni nosači u obliku slova U koji, na primer, imaju presek od 10 mm. Ovi gvozdeni nosači su na slobodnim krajevima savijeni pod uglom na takav način da se željena udaljenost između spoljnjeg sloja armature raspoređene na strani stene i same spoljnje školjke može podesiti interakcijom odstojnika i ovog gvozdenog nosača u obliku slova U.

[0010] Prema unutrašnjosti unutrašnje školjke, na noseće lukove je sada postavljen unutrašnji sloj armaturne mreže. Na taj način se rastojanje između spoljnjeg i unutrašnjeg sloja armature određuje nosećim lukovima koji su raspoređeni između ovih slojeva. I ovde se, kao i kod spoljnjeg sloja, armaturne mreže obično prvo postavljaju u smeru prstena, a zatim se kao završni korak armaturne mreže postavljaju u uzdužnom smeru. Konačno pričvršćeni odstojnici su zatim na spoljnjem unutrašnjem sloju okrenuti prema oplati unutrašnje školjke koja se pre betoniranja pomoću kolica za oplatu pomera do samonoseće armature. Ovi odstojnici okrenuti prema oplati osiguravaju neophodni minimalni betonski pokrivač za armirano-betonske delove, kao što je gore već opisano.

[0011] Samonosna konstrukcija, koja je stabilizovana nosećim lukovima, gradi se u blokovima, tj. armatura je samonosiva i u bočnim otvorima odn. bočnim zidovima tunela se oslanja o stenoviti zid. Zbog toga nije potreban dodatni oslonac u području sljemena.

[0012] Radovi na armaturi u tunelu moraju da se odvijaju tako brzo da uvek postoji dovoljno vremena pre radova betoniranja.

[0013] Međutim, ovaj redosled montaže ima neke nedostatke. S jedne strane, noseći lukovi koji se ugrađuju su montažne komponente koje moraju biti samonoseće. Za to je potreban poprečni presek koji omogućava ovakvu stabilnost, na primernoj ilustraciji na slici 1, npr. otprilike presek u obliku slova U. Stoga se radi o najsloženijoj komponenti u trenutno korišćenom sistemu armature sa velikom težinom materijala, što u skladu s tim ima negativan uticaj na troškove armature koja se pravi.

[0014] Sledeći nedostatak je taj što opisani redosled montaže zahteva zanatsku uvežbanost i veštinu radnika koji rade na gradilištu, što se odražava u većim troškovima. Suprotno tome, u najnegativnijem slučaju, radnici sa neadekvatnom zanatskom uvežbanošću i veštinama takođe mogu dovesti do loše izvedenih armaturnih struktura. Pored toga, vremenski faktor za ovakav redosled montaže je značajan, što negativno utiče na napredak gradnje.

[0015] Naročito je nepovoljno što se ova osnovna konstrukcija može instalirati samo sa dimenzionalnom tačnošću u ograničenoj meri. Nakon postavljanja nosećih lukova i pričvršćivanja armaturnih mreža sa unutrašnje strane, obično postoji bar malo progibanje armaturne konstrukcije čim se oslobodi iz nosača armature. Željena definisana ugradnja armature za unutrašnju školjku je moguća samo u ograničenoj meri.

[0016] U AT 362739 B opisan je segment luka za nadogradni luk za podzemne tunele ili trase koji ima deo sa rešetkastim nosačem i deo sa kliznim profilom koji je na kraju spojem sa delom sa rešetkastim nosačem. Ovi segmenti luka treba da budu spojeni kako bi formirali zatvorene okvire za proširenje.

[0017] Putem DE 1237 160 A uključuje čeoni spoj između rešetkastih nosača, koji služe kao armatura betonske obloge tunela. Nosači su rešetkasti nosači i napravljeni su od okruglog gvožđa. Na krajevima rešetkastih nosača profilni delovi su pričvršćeni zavarivanjem između gornje i donje tetive i međusobno su povezani zateznim načinom pomoću para trakica i zavrtnjeva i/ili klinova.

[0018] Fleksibilna kompozitna struktura poznata je iz DE 3927 446 C1. Kompozitna konstrukcija obuhvata prskani betonski sloj na zidu stene koja okružuje tunel ili trasu, kao i veliki broj produžnih okvira raspoređenih u uzdužnom pravcu podzemnog prostora koji se sastoje od produženih segmenata povezanih fleksibilno u skladu sa konvergencijom stene i betonska ispuna između sloja prskanog betona i produžnog okvira. Produžni segmenti su povezani obujmicama ili sličnim vezivnim sredstvima. Ako je potrebno, betonska ispuna pruža se duž podzemnog prostora sa mrežama za savijanje. Između susednih produžnih okvira nalaze se vijčani elementi koji su izvedeni kao stezni elementi koji se pod pritiskom stene mogu stisnuti bar u svom poprečnom smeru.

[0019] Noseći luk za stabilizaciju obloge od prskanog betona tunela poznat je iz publikacije DE 202006 003 288 U1, i sastoji se od nekoliko čeličnih pojaseva koji su međusobno povezani potpornjacima, pri čemu su potpornjaci formirani od savijenih čeličnih delova jednog ili više različitih oblika koji su povezani na pojaseve zavarenim spojevima, pri čemu je oblik otvoren, dakle nije zatvorena krivina, i ima najmanje tri ravne sekcije koje na mestu njihovog spoja sa radijusom savijanja koji ima ugao između približno 45° do 135° prelaze jedna u drugu. Kao rezultat, noseći luk treba da bude jeftiniji u proizvodnji, a istovremeno se može bolje prilagoditi zidu tunela.

[0020] Iz publikacije AT 258837 B poznat je sistem proširenja od armiranog gvožđa za proširenje trase, tunele i druge podzemne građevine, u kojima se kao armatura koriste pojasni i spojni elementi koji su takođe međusobno zavareni, pri čemu se kao spojni elementi koriste pojedinačni, identični, u poligone savijeni i razdvojnim žlebom opremljeni stremeni.

[0021] Konačno, iz američkog dokumenta br.3,858,400 A poznat je postupak armiranja tunela, prema kojem se prilikom probijanja tunela iza glave za bušenje mašine za bušenje tunela postavljaju jedan pored drugog i međusobno povezuju u skladu sa poluprečnikom savijene i u smeru oboda ojačane mreže za učvršćivanje stena, koje zatim preuzimaju ulogu armature betoniranje zida tunela prskanjem.

[0022] Imajući navedeno u vidu, cilj ovog pronalaska je stvaranje sistema armature za betonsku oblogu unutrašnje školjke tunelskog objekta, što je jeftinija i konstrukciono pojednostavljena alternativa poznatim sistemima lučnih nosača. Ukupna ugradnja armaturnog sistema treba da se izvede tačno prema dimenzijama i mora se imati mogućnost dokumentovanja, dok istovremeno olakšava rad na gradilištu i smanjuje greške pri ugradnji.

[0023] To se prema ovom pronalasku postiže sistemom armature za betonsku oblogu unutrašnje školjke tunelskog objekta prema zahtevu 1.

[0024] Predmet dodatnih podzahteva 2 do 13 su korisni izvedeni oblici i tipovi konstrukcije ovog pronalaska.

[0025] Zahtevi 14 do 20 odnose se na postupak za ugradnju sistema armature prema zahtevima 1 do 13.

[0026] Osnovna ideja ovog pronalaska pritom leži u povezivanju konstrukciono pojednostavljenog zateznog luka ili zateznog prstena sa zateznim podupiračem i odstojnim elementima koji podupiru i poravnavaju ovaj zatezni luk ili zatezni prsten pomoću zateznog podupirača sa odstojnikom na spoljnoj školjki zida tunela. Inventivni sistem armature se u osnovi razlikuje od prethodnog pristupa po tome što je redosled montaže promenjen zbog tipa konstrukcije, što takođe ima uticaja na proces rada i troškove materijala.

[0027] Za razliku od rasporeda samonosećih lukova između spoljnjeg i unutrašnjeg sloja armature u trenutno preovlađujućem opisanom sistemu, inventivni sistem armature predviđa prvi korak montaže u kojem se obezbeđuje zatezni luk ili prsten, u svrhu čega se isti vodi na kolicima za armaturu i putem postavljanja odstojnika sa zateznim podupiračima steže na samonoseću spoljnu oplatu. Zatezni lukovi ili prstenovi raspoređeni paralelno jedan s drugim tako čine podkonstrukciju za prvi spoljni sloj armaturnih mreža, koje se, na primer, prvo u smeru prstena, a zatim u uzdužnom smeru, pričvršćuju na ovu potkonstrukciju zateznih lukova ili prstenova.

[0028] Za razliku od poznatog rasporeda, na ovaj spoljni sloj se zatim postavljaju odstojnici, koji zauzvrat podešavaju rastojanje do unutrašnjeg sloja armaturnih mreža. Noseći luk između spoljnjeg i unutrašnjeg sloja u smislu stanja tehnike je na taj način potpuno eliminisan, što dovodi do značajne potencijalne uštede. Međutim, istovremeno je sklop spoljnjeg i unutrašnjeg sloja armature nakon postavljanja zateznih lukova ili prstenova u velikoj meri pojednostavljen u poređenju sa redosledom sastavljanja poznatog sistema armature, što dovodi do željenog pojednostavljenja sklopa i, kao rezultat toga do smanjenja rizika od grešaka pri ugradnji, posebno od strane neiskusnih radnika.

[0029] Ovi pojednostavljeni lukovi ili prstenovi mogu biti izvedeni u poželjnom tipu konstrukcije kao okruglo gvožđe u obliku lučnih segmenata, koji su na licu mesta povezani sa lukom za proširenje potrebne veličine, u zavisnosti od poprečnog preseka tunela i raspoređeni su na spoljnoj školjki zida tunela pomoću zateznih podupirača i odstojnih elemenata prema ovom pronalasku.

[0030] U principu je, međutim, poprečni presek pojednostavljenih lučnih elemenata u različitim izvedbama svrsishodan, jer je primarni cilj pronalaska da ovi lučni elementi budu konstrukciono jednostavni i stoga se mogu koristiti kao jeftina komponenta za razliku od troškovno intenzivnih samonosećih lukova. Zbog toga je težište na pitanju stabilnog podupiranja pojednostavljenih lučnih elemenata na spoljnoj školjki zida tunela u vidu podkonstrukcije za armaturu.

[0031] Primeri oblika izvođenja predviđaju dva ili četiri lučna segmenta koji su međusobno zavareni na jednom slobodnom kraju, u preklapajućim područjima spojeni kablovskim stezaljkama ili se umeću u spojnu čauru i tu se učvršćuju, na primer, zavrtnjima i na taj način spajaju u jedan noseći luk, koji po svojoj dužini i obliku konstruisan uz skladu sa poprečnim presekom tunelskog objekta koji treba da se armira. Kombinacija različitih gore pomenutih sredstava za povezivanje takođe može biti korisna, u zavisnosti od primene.

[0032] Značajno poboljšanje u odnosu na poznate armaturne sisteme je to što se zatezni lukovi ili prstenovi ne drže i postavljaju pomoću zateznog podupirača već su dodatno stegnuti završnim proširenjem, čime se može postići visoka otpornost ugradnje kao i tačnost dimenzija uprkos povoljno jednostavnoj konstrukciji ove osnovne strukture.

[0033] Jedan mogući oblik izvođenja predviđa preklapajući deo koji služi za uvođenje naknadnog zatezanja između najmanje dva lučna segmenta u zateznom luku ili prstenu, što omogućava da se nakon ugradnje zateznog luka odn. prstena i otpuštanja putem potpornih elemenata kolica za armaturu reaguje na mogući gubitak zategnutosti ili blago spuštanje u predelu sljemena. U tu svrhu, zatezni luk odn. prsten se drže zajedno u području preklapanja dva lučna segmenta, na primer pomoću ugaonih kuka na slobodnim krajevima susednih lučnih segmenata, za koje se hvata zatezni uređaj. Ove ugaone kuke mogu da oblikuju sami slobodni krajevi, a zatezni uređaj ih povlači jedne prema drugima, čime se zatezni luk ili prsten proširuje i zategnutost u zateznom luku ili prstenu se u celini ponovo poveća, pri čemu se željena trasa luka može prilagoditi, na primer u spuštenom području sljemena. Tek tada dolazi do konačne, fiksne veza zateznog luka ili prstena u području preklapanja putem već pomenutih sredstava, npr. kablovskih stezaljki ili zavarivanja.

[0034] Značajno poboljšana tačnost dimenzija sistema armature prema ovom pronalasku, prema tome, proizilazi iz interakcije prethodno oblikovanog zateznog luka ili prstena sa zateznim podupiračima koji su skraćivanjem ili nameštanjem pod uglom pojedinačno prilagođeni njihovom položaju učvršćivanja na luku ili prstenu. Tako se luk ili prsten učvršćuje u definisanom položaju, čak i pri jako odstupajućim rastojanjima od npr. spoljne školjke, koja se često prostire vrlo neravnomerno, jer se ta odstupanja kompenzuju zateznim podupiračem podesivim po dužini. Konačno, završno učvršćivanje širenjem luka ili prstena dovodi do sigurnog fiksiranja u ovom dimenzijski tačnom položaju ugradnje.

[0035] Prema ovom pronalasku je predviđeno da kada se ovi zatezni lukovi ili prstenovi uvode u toku izgradnje tunela, njihova međusobna rastojanja mogu biti ista ili veća nego što je to slučaj sa prethodnim sistemima nosećih lukova. To stoga može dovesti do dodatne prednosti, jer bi bilo potrebno manje zateznih lukova ili prstenova po sekciji (bloku). Usled veze zateznih podupirača sa odstojnim elementima oslonjenim na spoljnu školjku, ovi zatezni lukovi ili prstenovi su takođe na samonoseći način oslonjeni na spoljnu školjku, iako nemaju prostorno konzolni poprečni presek. Stabilizacija se postiže pričvršćivanjem zateznih podupirača.

[0036] Prilikom postupka ugradnje ovog sistema armature, predviđeno je da se on ugradi na poznati način, uz podršku kolica za armaturu kao slobodno noseće armature. Odstojnici sa umetnutim zateznim podupiračima se, na primer, prvo blago pod uglom umetnu između zateznog luka ili prstena i spoljne školjke, a zatim se ručno uvlače u njihov položaj ugradnje, usled čega se zatezni podupirači prostiru približno pod pravim uglom u odnosu na trasu zateznog luka ili prstena u ovom području spoju i stežu se između spoljne školjke i zateznog luka ili prstena. Budući da je spoljna školjka generalno neravnomerno oblikovana, neophodno je u tu svrhu zatezne podupirače skratiti na dimenziju potrebnu za vezivanje.

[0037] Alternativno, umetanje zateznih podupirača i odstojnika takođe može biti potpomognuto time da se zatezni luk ili prsten koji se drži na kolicima za armaturu u svrhu umetanja svakog zateznog podupirača mašinski povlači na odgovarajuću udaljenost od kontaktne površine spoljne školjke nasuprot sopstvene zategnutosti zateznog luka ili prstena. Nakon postavljanja zateznih podupirača i odstojnika se ova sila povlačenja rasterećuje, tako da zatezni luk ili prsten na tom mestu sopstvenom zategnutošću biva pritisnut na zatezni podupirač, čime se postiže učvršćenje prema spoljnoj školjki.

[0038] Postupak učvršćivanja pomoću zateznog podupirača i odstojnika odvija se po čitavom obimu nosećeg luka u određenim intervalima, koji obezbeđuju siguran samonoseći položaj zateznog luka ili prstena. Budući da je u slučaju zateznog luka podloga već prethodno betonirana kao površina naleganja zateznog luka, ona služi kao oslonac za slobodne krajeve zateznog luka, što osigurava njegov položaj i zategnutost u odnosu na spoljnu školjku sa definisanim dimenzijama. U slučaju zateznog prstena, on se učvršćuje zateznim podupiračima po čitavom obimu na određenim rastojanjima, znači i na podlozi, jer je ovde zatezni prsten takođe deo armature podloge.

[0039] Imajući to u vidu je, kao što smo rekli, neophodno zatezni podupirač na licu mesta skratiti na potrebnu dužinu, koja je potrebna za učvršćivanje i podupiranje. Po pravilu se postojeći poprečni presek tunelskog objekta meri na licu mestu i zatezni podupirači se zatim skraćuju na dužinu u skladu sa uzetim dimenzijama. U ovom slučaju, prema ovom pronalasku je ipak predviđeno da se u pripravnosti drže zatezni podupirači u različitim dimenzijama kako bi sekcija koja se skraćuje uvek mogla biti što manja.

[0040] Da bi se zatezni lukovi ili prstenovi postavili na spoljnu školjku zida tunela, se npr. okruglo gvožđe oslanja na spoljnu školjku i na njoj event. postavljena KDB staza u poželjnom obliku izvođenja ovog pronalaska putem spoja odstojnika koji naleže direktno na stenu i konzole npr. u obliku slova M oslanja na zatezni podupirač. Između bočno nagnutih potpornih krakova nosača u obliku slova M koji se uklapaju u odstojnik, ubacuje se zatezni luk ili prsten u udubljenje u obliku korita koje je ovde oblikovano i učvršćuje ili uglavljuje se o spoljnu školjku zida tunela na način opisan gore.

[0041] Kod zateznog podupirača u obliku konzole u obliku slova M radi se samo o jednom mogućem tipu konstrukcije. Alternativni tip konstrukcije predviđa zatezni podupirač koji pomoću sredstva za pričvršćivanje, npr. zateznog prstena, zahvata okruglo gvožđe i drži ga. Od sredstva za pričvršćivanje, potporni krakovi zateznog podupirača idu na odstojnik koji ih prihvata odn. na odstojnike koji ih prihvataju, pod uslovom da je svakom potpornom kraku dodeljen poseban odstojnik.

[0042] Za to je neophodno konstruisati odstojnik na koji zatezni podupirač, npr. konzola oblika slova M, može da zahvati odn. u koji konzola oblika slova M da zahvati slobodnim krajevima usmerenim ka spoljnoj školjki. Za to su moguća različita konstrukciona rešenja.

[0043] U odstojniku su svrsishodno raspoređena udubljenja. Ona mogu biti izvedena poput bušotina, tako da se slobodni krajevi zateznog podupirača, npr. konzola oblika slova M, mogu umetnuti direktno u ove rupe. Međutim, prorezi ili izbočine takođe mogu biti postavljeni u odstojniku tako konzole oblika slova M imaju savijeni deo na donjem kraju kojim zahvataju u ove proreze ili naležu na izbočine. Ovaj razdvojivi spoj između odstojnika i zateznog podupirača u osnovi se može varijabilno oblikovati.

[0044] Prednost raspoređivanja zateznog podupirača na odstojniku sa savijenim delom na njegovim potpornim krakovima je ta što se pomenuto potrebno podešavanje dužine zateznog podupirača na odgovarajuću udaljenost između spoljne školjke i zateznog luka ili prstena ne može postići odsecanjem gvožđa već isključivo njegovim savijanjem.

[0045] Alternativno, odstojnik može imati sredstva za povezivanje koja su, na primer, umetnuta u betonski odstojnik tokom proizvodnog procesa, npr. upušteni ili iz gornje strane odstojnika okrenute prema armaturi plastični ili metalni prihvati.

[0046] Pored toga, svaki potporni krak zateznog podupirača može da zahvati u svoj odstojnik ili da bude povezan sa takvim odstojnikom. Mora se voditi računa da se potporni krakovi zateznog podupirača nenamerno ne prošire kada je on učvršćen zateznim lukom ili prstenom, što može dovesti do gubitka zategnutosti u rasporedu steznog luka ili prstena.

1

[0047] Jedan tip konstrukcije odstojnika može na donjoj strani da ima zaštitni sloj, na primer vrstu geotekstila, usmeren ka spoljnoj školjki i naslonjen na KDB stazu, tako da KDB staza ne ošteti podupirač odstojnika. Na konzole oblika slova M mogu se pritom pričvrstiti izduženi odstojnici u obliku šipke ili pojedinačni okrugli odstojnici. U ovom slučaju poželjna su ravne površine naleganja, tako da KDB staza nije opterećena u određenim tačkama.

[0048] Postupak za ugradnju sistema armature prema ovom pronalasku predviđa da se zatezni lukovi ili prstenovi ugrađuju u obliku poprečnog preseka tunela koji treba da se armira montiraju na takav način da imaju definisan položaj ugradnje u odnosu na prvi spoljni sloj armature, a ovi zatezni lukovi ili prstenovi na kolicima za armaturu se vode i postavljaju u poprečnom preseku tunela. Rešenje za postupak sada predviđa da se zatezni lukovi ili prstenovi za umetanje zateznih podupirača umeću između nosećih podova i spoljne školjke prema kolicima za armaturu uvlače u položaj zadržavanja i nakon postavljanja zateznih podupirača u njihova područja spajanja njihovim vraćanjem iz položaja za držanje, pri čemu zatezni lukovi ili prstenovi zahvataju u područja za povezivanje zateznih podupirača i preko zateznih podupirača su učvršćeni i oslonjeni o spoljnu školjku tunelskog objekta.

Alternativno je predviđeno da se zatezni lukovi ili prstenovi drže samo na kolicima za armaturu, pri čemu se stezanje vrši ručnim umetanjem kombinacije odstojnika i zateznog podupirača.

[0049] Da bi se utvrdio željeni položaj ugradnje lukova i osiguralo njihovo pomeranje pri umetanju nosača luka, lukovi se montiraju sa definisanom dužinom luka i postavljaju na prethodno betoniranu podlogu tunelskog objekta ili u rupe koje su raspoređene u ovoj već betoniranoj podlozi. Podloga služi kao potpora za postavljene zatezne lukove, a raspored u prefabrikovanim rupama sprečava pomeranje zateznih lukova u radnoj fugni između podloge i svoda.

[0050] Radi dodatne stabilizacije ugrađenog sistema armature, zatezni lukovi ili prstenovi mogu se nakon učvršćivanja pomoću zateznih podupirača pomoću sredstava za pričvršćivanje ili zavarenog spoja pričvrstiti u području spoja zateznih podupirača.

[0051] Alternativni raspored takođe ima stabilizujući efekat, koji predviđa da su zatezni lukovi ili prstenovi paralelno ugrađeni u parovima i čvrsto povezani poprečnim konektorima.

Zatezni lukovi ili prstenovi povezani u parovima na ovaj način čine vrlo robusnu podlogu za ostala sredstva za ojačanje.

[0052] Da bi se zatezni podupirači precizno prilagodili uslovima na licu mesta, obično je korisno da se zatezni podupirači skrate po dužini ili na licu mesta prilagode potrebnoj veličini. U tu svrhu se na licu mesta izmere određene dimenzije i koriste kao osnova za podešavanje dužine zateznih podupirača. Mogu postojati posebni slučajevi u kojima takve mere prilagođavanja nisu potrebne zato što je spoljna školjka već ravnomerno oblikovana, npr. kada je unutrašnja školjka postavljena na segmentnu cevastu oblogu.

[0053] U nastavku pronalazak treba da se detaljnije objasni pomoću crteža. Na

Slici 1

prikazan je presek sistema armature prema stanju tehnike,

Slici 2

prikazan je presek sistema armature prema ovom pronalasku,

Slici 3

prikazan je primer konstrukcije sistema armature koji obuhvata odstojnik 1 sa konzolom u obliku slova M 2 i zateznim lukom 4,

Slici 4

prikazan je zatezni podupirač 2 prema ovom pronalasku u vidu konzole u obliku slova M kao i

Slici 5

je dat detaljan prikaz kombinacije koju čine odstojnik 1, zatezni podupirač 2 i zatezni luk 4 prikazani u perspektivi,

Slici 6

prikazana je sekcija zateznog luka 4 koji se sastoji od 2 sekcije,

Slici 7

dat je bočni prikaz potpuno ugrađenog zateznog luka 4 sa prikazom detalja i Slikama 8 do 17

su prikazani projektovani tipovi konstrukcije odstojnika 1 prema ovom pronalasku.

[0054] Slika 1 ilustruje strukturu armature unutrašnje školjke koja je već objašnjena u uvodu opisa i koja obuhvata odstojnik 16 sa umetnutim elementom za učvršćenje položaja 17, na koji se naslanja spoljni sloj 19 armaturnih mreža, koji je u svom položaju u odnosu na spoljnu školjku 15 fiksiran putem nosećeg luka 18. Unutrašnji sloj 20 armature pričvršćen je za noseći luk 18, koji određuje razmak slojeva armature, i na kraju nosi odstojnike za oplatu, koji ovde nisu prikazani na crtežu.

[0055] Slika 2 jasno prikazuje razliku u odnosu na prethodno rešenje. Najupečatljivija razlika je odsustvo nosećeg luka 18 između unutrašnjeg i spoljnjeg sloja armature 19 i 20, jer su oni međusobno odvojeni samo odstojnicima 21. Ova konstrukcija je moguća jer je samonoseća komponenta u sistemu kombinacija odstojnika 1 sa zateznim podupiračem 2 i zateznog luka 4 ili prstena, koja se prva postavlja i učvršćuje na spoljnu školjku 15.

[0056] Raspoređivanjem spoljnjeg sloja 19 armaturne mreže, ovaj raspored već postiže visok stepen stabilnosti, tako da može nositi dalje raspoređivanje odstojnika 21 i unutrašnjeg sloja 20 armaturnih mreža. Odstojnici 22 na unutrašnjem sloju 20 okrenuti ka oplati služe za osiguravanje minimalnog betonskog pokrivača armirano-betonskih komponenata koje se koriste za oplatu.

[0057] Na slici 3 je šematski prikazan primer rasporeda sistema armature prema ovom pronalasku u tunelskom objektu. Desna polovina slike prikazuje armaturu sa armaturnim mrežama raspoređenim na zateznim lukovima 4, koji su pričvršćeni na podkonstrukciju armature prema ovom pronalasku.

[0058] Na levoj polovini slike, sistem armature prema ovom pronalasku prikazan je ispred obloge sa armaturnim mrežama. Na ovoj strani se vidi da su tri osnovne komponente odlučujuće za ovu podkonstrukciju armature, kao što je detaljnije prikazano na sl.5. S jedne strane, to je odstojnik 1, koji naleže direktno na zid tunela koji treba da se armira ili na spoljnu školjku tunelskog objekta i KDB-ova 15, koji ovde eventualno mogu biti postavljeni. Pritom se npr. radi o elementu od livenog betona koji ima posebne prihvate 8 kao područja za povezivanje za raspored zateznih podupirača 2. Ovaj zatezni podupirač povezan je sa odstojnikom 1, na primer ubačen ili uglavljen u odgovarajuće prihvate 8 odstojnika 1.

[0059] Zatezni podupirač 2 ovde ima najmanje dva potporna kraka 3 (slika 4) koji zahvataju u odstojnik 1 i protežu se do zateznog luka 4 ili zateznog prstena koji treba podupirati.

Zatezni luk 4 ili prsten na taj način zahvataju u ovaj primerni tip konstrukcije u područje za povezivanje 5 formiranom između potpornih krakova 3 i na taj način određuju vezu zateznog

1

podupirača i odstojnika u njegovom stvarnom položaju. Ovde je od suštinske važnosti da zatezni luk ili prsten u poprečnom preseku tunela preko zateznog podupirača 2 bude učvršćeno oslonjen na zid tunela odnosno na spoljnu školju tunelskog objekta i da je prema tome oblikovan da bude samonoseći.

[0060] U prikazanom tipu konstrukcije, zatezni luk 4 ili prsten čine pojedinačne okrugle šipke, što postaje još jasnije na slikama 5 i 6. Kao alternativa ovome, s jedne strane, mogu se koristiti drugi poprečni preseci zateznog luka 4 ili prstena, a s druge strane, takođe na primer dva susedna zatezna luka 4 ili prstena, koji su međusobno povezani preko odstojnika kao spojnih elemenata, npr. umetnutih sekcija okrugle šipke. Na ovaj način se takođe može postići da ovaj zatezni luk 4 ili prsten oblikovan od dve paralelne okrugle šipke već ima sopstveni položaj, koji se zatim može učvrstiti o zid tunela umetanjem zateznog podupirača 2 i odstojnika 1. Zatezni podupirač 2 ima odgovarajuće oblikovano područje za povezivanje 5 sa paralelnim zateznim lukovima ili prstenovima.

[0061] Na desnoj strani slike je tada prikazano, kao što je već rečeno, da je sistem armature prema ovom pronalasku povezan sa armaturnim mrežama 6. Ove armaturne mreže 6 pričvršćuju se na prethodno predviđene zatezne lukove 4 ili prstenove odgovarajućim sredstvima za pričvršćivanje, na primer žicama. Na ovaj način se stvara celokupna armaturna konstrukcija koja se sastoji od armaturnog sistema prema ovom pronalasku, koji s jedne strane čini osnovu za armaturne mreže, ali s druge strane takođe definiše njihovu udaljenost od spoljne školjke ili KDB staze 15 raspoređene na spoljnoj školjki.

[0062] Na slici 4 sada je prikazan mogući zatezni podupirač 2 u tipu konstrukcije zateznog podupirača 2 oblika slova M. To ima tu prednost što zatezni podupirač u obliku slova M ima centralno raspoređeno područje za povezivanje 5, koje je izvedeno kao udubljenje između dva bočno razgranata potporna kraka 3. Potporni krakovi 3 se u ovom slučaju pružaju od zateznog luka 4 ili prstena ka spolja, pri čemu je garantovana funkcija podupiranja. To je neophodno jer centralni zadatak ovog zateznog podupirača nije samo ograda već i oslonac na spoljnoj školjki. Prilikom učvršćivanja zatezni luk 4 ili prsten traži moguće rasterećenje zategnutosti izbegavanjem u uzdužnom smeru tunelskog objekta koji treba armirati. Stoga se ovo naginjanje mora izbegavati da bi se postiglo željeno učvršćivanje i rezultujuća samonoseća konstrukcija. Bočno izvlačenje potpornih krakova 3 na zatezni podupirač 2 dovodi upravo do ovog bočnog podupiranja protiv bočnog odlamanja zateznog luka 4 ili prstena na inventivan način.

[0063] Na svojim slobodnim donjim krajevima 9 okrenutim prema odstojniku 1, ovaj primerni zatezni podupirač 2 je ukošen u sadašnjem tipu konstrukcije, tako da se može umetnuti u odgovarajuće, na primer, priključke u obliku proreza 8 u odstojniku 1, kao što je prikazano na sl.5. Takođe je predviđeno da se zahvaljujući unutrašnjem naponu zateznog podupirača 2 umetanje u prihvate u obliku proreza 8 u odstojniku 1 takođe može izvršiti pod određenim unutrašnjim naponom, čime se obezbeđuje siguran raspored zateznog podupirača 2 u prihvatima 8 na odstojniku 1.

[0064] Pored toga se pravljenjem ovih savijenih delova 14 tek na licu mesta stvara mogućnost da se postigne obično potrebno prilagođavanje dužine potpornih krakova 3 datom položaju ugradnje kako bi se postiglo potrebno naprezanje prema zateznom luku 4 ili prstenu. Ovo predstavlja alternativu prilagođavanju potpornih krakova 3 skraćivanjem ovih potpornih krakova 3.

[0065] Slika 5 prikazuje raspored ovih konstrukcionih komponenata prema ovom pronalasku na primeru detaljnog prikaza u perspektivi.

[0066] U ovom slučaju, odstojnik 1 postavljen je na KDB 15 koji je, na ilustraciji, izveden kao odstojnik u obliku šipke sa prihvatima 8, 13 postavljenim u obliku proreza na njegovoj gornjoj strani. U srednjem delu svoje gornje strane odstojnik takođe ima kontinuirano udubljenje 11. I ovaj tip konstrukcije prihvata 8 i udubljenja 11 treba shvatiti samo kao primer tipa konstrukcije, što će takođe postati jasno iz ostalih tipova konstrukcije na sledećim slikama.

[0067] Zahvatajući u prihvate 8 je zatezni podupirač 2 povezan sa odstojnikom 1. U tu svrhu zatezni podupirač 2 ima na svojim slobodnim krajevima 9 potpornih krakova 3 savijene delove 14, koji zahvataju u prihvate u obliku proreza 8, 13 odstojnika 1 i na taj način su povezani i oslonjeni na njega.

[0068] Između potpornih krakova 3 zateznog podupirača 2, područje za povezivanje 5, u koje je umetnut zatezni luk 4 ili prsten, postavljeno je kao udubljenje. U prikazanom tipu

1

konstrukcije nema posebne veze između zateznog luka 4 ili prstena i područja za povezivanje 5. U ovom području za povezivanje 5 nisu raspoređena sredstva za povezivanje, ali to može biti vrlo korisno u slučaju drugih izvedbi ovog zateznog podupirača 2. Zatezni luk 4 ili prsten ima lučni osnovni oblik kako bi se simulirao lučni oblik poprečnog preseka tunela.

[0069] Slika 6 prikazuje detalj dva lučna segmenta 23, 24 u zateznom luku 4 sastavljenom od 4 segmenta, odnosno polovinu zateznog luka 4. Šematski označeno je područje za povezivanje 26, koje se može proizvesti, npr. zavarivanjem. Lučni segment 24 na svom slobodnom kraju koji se završava približno ispod sljemena ima ugaonu kuku 27 koja se susreće sa drugom ugaonom kukom na kraju lučnih segmenata 24 koji su ovde povezani u vidu preklapanja 25, a dodatni treći lučni segment naznačen je samo isprekidanim linijama. Preklapanje 25 dovodi do razmaka između ovih ugaonih kuka 27, pri čemu je ovde moguće učvršćivanje prema ovom pronalasku, na primer pomoću trake za vezivanje koja zahvatá obe ugaone kuke 27.

[0070] Osim toga, na primer, kablovske stezaljke mogu povezati dva lučna segmenta u području preklapanja 25 tako da se mogu pomerati jedan u odnosu na drugi. Ako bi unutrašnji napon učvršćenog zateznog luka 4 ili prstena trebalo da se smanji kada se uređaji za zadržavanje kolica za armaturu pomeraju unazad, zatezni luk ili prsten se može vratiti u pravilan položaj povećavanjem unutrašnjeg napona spajanjem ugaonih kuka 27. Tada se, na primer, kablovske stezaljke mogu zategnuti ili se može izvršiti zavarivanje.

[0071] Na slici 7 prikazan je čitav montirani zatezni luk 4 sa spoljnim i unutrašnjim slojevima armature 19 i 20, zateznim podupiračima 2 i odstojnicima 1 i 22, koji dimenziono nisu detaljnije prikazani. Ovo pokazuje uz koji minimalni konstrukcioni napor je ovde napravljena samonoseća armatura unutrašnje školjke.

[0072] Slike 8 do 17 sada prikazuju najrazličitije izvedbe odstojnika 1, pri čemu su prikazani u osnovi štapasti odstojnici 1. Oni po pravilu imaju neprekidnu površinu naleganja 10 ili dve nezavisne površine naleganja 10, koje su povezane lučnim ili unazad pomeranim centralnim delom 11. Kod ovog potonjeg tipa konstrukcije, površina naleganja 10 svedena je na dve kontinuirane površine naleganja 10, što obezbeđuje stabilan položaj na podlozi zida tunela spoljne oplate i doprinosi uštedi materijala kod odstojnika 1.

1

[0073] Na površini 12 odstojnika 1 okrenutoj ka zateznom luku 4 ili prstenu, sada su raspoređena sredstva za pričvršćivanje ili prihvati 8, koji su povezani sa zateznim podupiračem 2. Ovi prihvati 8 su ili u obliku provrta 7 ili, kao što je već objašnjeno u vezi sa zateznim podupiračima 2, ili su to prihvati u obliku proreza 13 ili izbočine u koje se zatim mogu ubaciti odgovarajući savijeni delovi 14 zateznog podupirača 2 i stegnuti. Plastični ili metalni elementi takođe mogu biti umetnuti kao sredstvo za pričvršćivanje u odstojnik.

[0074] Ovde u principu treba napomenuti da se tip konstrukcije odstojnika 1 može znatno razlikovati, s obzirom na to da oni funkcionišu u različitim izvedbama u pogledu njihove funkcionalnosti i moraju uvek biti konstruisani prema svojoj funkcionalnoj vezi sa zateznim podupiračem 2. Tip konstrukcije u obliku štapa ovde ima tu prednost da istovremeno podupire i definiše naprezanje zateznog podupirača 2 efikasnim definisanjem rastojanja između bočno izvučenih potpornih krakova 3. Naprezanje zateznog podupirača 2 u zazoru između zateznog luka 4 ili prstena i spoljne školjke 15 takođe se može podesiti različito u više prihvata 8 na različitim međusobnim udaljenostima, u zavisnosti od toga da li potporni krakovi 3 u odstojnik 1 zahvataju bliže jedan drugom ili dalje jedan od drugog. Kao rezultat, zatezni podupirač 2 se skraćuje ili produžava.

[0075] Pored tipa konstrukcije u obliku štapa ili šipke, moguć je i jednodelni tip konstrukcije u smislu slike 16, koji je tada povezan samo sa slobodnim krajem 9 zateznog podupirača 2. To znači da je ovde odstojnik 1 povezan direktno na slobodni kraj 9 zateznog podupirača 2, pri čemu se dva od ovih odstojnika po pravilu moraju povezati sa potpornim krakovima 3 zateznog podupirača 2.

[0076] Tipovi konstrukcije sistema armature prema ovom pronalasku biće detaljnije opisani u nastavku. U principu, prednost sistema armature prema ovom pronalasku je u tome što su zatezni lukovi ili prstenovi koji služe kao nosači armaturnih mreža koje će se kasnije ugraditi konstrukciono dosta jednostavniji od nosećih lukova ugrađenih kao standard u prethodnom stanju tehnike. Zatezni lukovi ili prstenovi se sastoje od armaturnog gvožđa, koje je na primer ugrađeno u obliku okruglih profila. Takođe su mogući i drugi preseci, osim okruglih profila, jer je pre svega važno da se ovde ne koristi konstrukciono složeno rešenje kao što je noseći luk, već jednostavno armaturno gvožđe.

1

[0077] Pitanje konstrukcije zateznog podupirača omogućava različita konstrukciona rešenja, koja će se sada detaljnije razmatrati. U svakom slučaju, treba da se objavi konstrukciono rešenje opisano u nastavku u kombinaciji sa prethodno opisanim tipom konstrukcije zateznih lukova ili prstenova u vidu kombinacije, koja se odnosi, na primer, na različite alternativne preseke zateznih lukova ili prstenova ili njihovu vezu od segmenata.

[0078] Osnovni tip konstrukcije armature prema ovom pronalasku obezbeđuje, na primer, zatezni luk ili prsten u gore opisanom obliku, koji može da zahvati u na primer zatezni podupirač u obliku slova M. Pritom zahvata u udubljenje na primer na sredini zateznog podupirača u obliku slova M. Rezultat je da ovaj zatezni podupirač obezbeđuje rastojanje i učvršćivanje, kao i oslonac na spoljnoj školjki tunelskog objekta preko dva produžena bočna potporna kraka.

[0079] Rasporedom u obliku slova M se postiže da bočno razgranati potporni krakovi obezbeđuju da je zbog njihovog pravca prostiranja ukoso u odnosu na spoljnu školjku bočno naginjanje učvršćenog zateznog luka ili prstena nemoguće. Za tip konstrukcije zateznog podupirača na primer u obliku slova M sada postoje razne opcije kako povezivanje sa spoljnom školjkom tunelskog objekta može da se izvrši.

[0080] Poželjan tip konstrukcije predviđa da zatezni podupirač zahvata u područja pozicioniranja u obliku odstojnika, koji se mogu sastojati, na primer, od izlivenog ili ekstrudiranog betona, ali u principu mogu biti i, na primer, plastični elementi. Ovi odstojnici mogu biti ili pojedinačno dodeljeni krajevima potpornih krakova ili u postojati u vidu na primer odstojnika u obliku šipke u koji zahvataju oba slobodna kraja, pri čemu su ovde u odstojnicima mogući otvori ili prihvati u obliku proreza.

[0081] Alternativno je takođe moguće rasporediti pojednostavljena područja pozicioniranja na slobodnim krajevima zateznih podupirača, na primer stajne noge, koje na primer mogu biti izrađene od plastike. Pored toga, postoji mogućnost integralnog rasporeda područja pozicioniranja na zateznim podupiračima, tako da ono ne mora biti pričvršćeno kao poseban element, nego je već raspoređeno na zateznim podupiračima kada se oni učvršćuju.

[0082] Pored gore opisanog tipa konstrukcije na primer učvršćenog zateznog podupirača u obliku slova M, postoji i alternativni tip konstrukcije za projektovanje zateznog podupirača

1

od samo jednog potpornog kraka koji zahvata zatezni luk ili prsten preko odgovarajućeg krajnjeg prihvatnog elementa. Na inventivan način treba naći rešenje da se ovaj zatezni podupirač osigura od naginjanja nosećeg luka pri njegovom učvršćenju, zbog čega područje pozicioniranja na spoljnoj školjki tunelskog objekta treba da se projektuje tako da bude na odgovarajući način otporno na naginjanje.

[0083] Pritom je na primer obezbeđeno konstrukciono rešenje u kome je predviđen na primer trapezni odstojnik ili područje pozicioniranja za prihvat slobodnog kraja zateznog podupirača, pri čemu je zatezni podupirač umetnut u otvor na ovom odstojniku. Široka površina naleganja na spoljnoj školjki tunelskog objekta obezbeđuje da se ovaj zatezni podupirač ne može prevrnuti.

[0084] U principu, u ovom kontekstu, predviđene su dodatne građevinske konstrukcije za osiguranje zateznog podupirača koji se sastoji od potpornog kraka, koji se opet sastoji, na primer, od razgranate stajne površine koju čini nekoliko konzolnih krakova, koji mogu biti poduprti na spoljnoj školjki tunela ili jedna vrsta široke ravne ploče koju zahvata potporni krak zateznog podupirača.

[0085] Stoga je jasno da zatezni podupirač u principu može biti izveden na različite načine, pod uslovom da se postigne pouzdana zaštita od naginjanja zateznog podupirača kada je zatezni luk ili prsten učvršćen. Zatezni podupirač mora da garantuje zadatak kako učvršćivanja tako i bezbednog podupiranja nosećeg luka.

1

Claims (20)

Patentni zahtevi

1. Samonoseći sistem armature za betonsku oblogu unutrašnje školjke tunelskog objekta sa najmanje jednim spoljnim slojem (19) i jednim unutrašnjim slojem (20) armature i odstojnicima (1, 21)

naznačen time, što

- zatezni lukovi (4) ili zatezni prstenovi sa podesivom dužinom luka ili podesivim obimom prstena jesu formirani od najmanje dva lučna segmenta (23, 24) za formiranje luka ili prstena armature tunela za ojačanje unutrašnje školjke tunelskog objekta za podlogu najmanje jednog spoljnjeg sloja (19) barem od armaturnih mreža,

- pri čemu su lučni segmenti (23, 24) oblikovani od jedne čelične armaturne šipke,

- zatezni podupirač (2) sa područjem za povezivanje (5) prema zateznim lukovima (4) i najmanje jednim potpornim krakom (3) za učvršćivanje zateznih lukova (4) ili zateznih prstenova na spoljnoj školjki ili stenovitom zidu tunelskog objekta koji stvaraju razmak od spoljnje školjke (15) ili zida stene,

- prvi odstojnik (1) na zateznim podupiračima (2) za oslanjanje na spoljnu školjku ili zid stene tunelskog objekta i stvaranje minimalnog betonskog pokrivača ugrađenih armiranobetonskih komponenata kao i

- drugi odstojnik (21) između spoljnjeg sloja (19) i unutrašnjeg sloja (20) armature.

2. Samonoseći sistem armature za betonsku oblogu unutrašnje školjke tunelskog objekta prema zahtevu 1,

naznačen time, što

najmanje dva lučna segmenta (23, 24) zateznih lukova (4) ili zateznih prstenova za prilagođavanje dužine luka ili obima prstena jesu povezana međusobno pomoću odvojivog veznog elementa.

3. Samonoseći sistem armature za betonsku oblogu unutrašnje školjke tunelskog objekta prema zahtevu 2,

naznačen time, što

najmanje dva lučna segmenta (23, 24) zateznih lukova (4) ili zateznih prstenova za prilagođavanje dužine luka ili obima prstena imaju područja preklapanja koja su međusobno odvojivo povezana pomoću kablovske stezaljke.

2

4. Samonoseći sistem armature za betonsku oblogu unutrašnje školjke tunelskog objekta prema jednom od prethodnih zahteva 2 ili 3,

naznačen time, što

najmanje dva lučna segmenta (23, 24) zateznih lukova (4) ili zateznih prstenova za prilagođavanje dužine luka ili obima prstena imaju savijene slobodne krajeve kao ugaone kuke ili tačke hvatanja na koje se može postaviti uređaj za zatezanje.

5. Samonoseći sistem armature za betonsku oblogu unutrašnje školjke tunelskog objekta prema zahtevu 1,

naznačen time, što

najmanje dva lučna segmenta (23, 24) zateznih lukova (4) ili prstenova za prilagođavanje dužine luka ili obima prstena jesu povezana međusobno pomoću međuelementa ili spojnog elementa koji se može podesiti po dužini.

6. Samonoseći sistem armature za betonsku oblogu unutrašnje školjke tunelskog objekta prema jednom od prethodnih zahteva,

naznačen time, što

lučni segmenti (23, 24) zateznih lukova (4) ili prstenova jesu izvedeni kao armaturne čelične šipke okruglog, ovalnog ili pravougaonog preseka, koje imaju prečnik ili dijagonalu od oko 15 mm do 50 mm.

7. Samonoseći sistem armature za betonsku oblogu unutrašnje školjke tunelskog objekta prema jednom od prethodnih zahteva,

naznačen time, što

zatezni podupirači (2) jesu raspoređeni približno ravnomerno na zateznim lukovima (4) ili prstenovima sastavljenim od lučnih segmenata (23, 24).

8. Samonoseći sistem armature za betonsku oblogu unutrašnje školjke tunelskog objekta prema jednom od prethodnih zahteva,

naznačen time, što

zatezni podupirači (2) jesu približno u obliku slova M, pri čemu je područje za povezivanje (5) za prihvat zateznog luka (4) ili prstena u centralno postavljenom udubljenju na primer oblika slova V raspoređeno između potpornih krakova (3) zateznog podupirača (2).

9. Samonoseći sistem armature za betonsku oblogu unutrašnje školjke tunelskog objekta prema jednom od prethodnih zahteva 1 do 7,

naznačen time, što

zatezni podupirač (2) ima područje za povezivanje (5) za prihvat zateznog luka (4) ili prstena u obliku sredstva za pričvršćivanje zateznog luka (4), iz kojeg se najmanje jedan potporni krak (3) zateznog podupirača (2) grana.

10. Samonoseći sistem armature za betonsku oblogu unutrašnje školjke tunelskog objekta prema jednom od prethodnih zahteva,

naznačen time, što

je jedan izduženi odstojnik (1) predviđen za prihvat slobodnih krajeva (9) potpornih krakova (3) zateznog podupirača (2) i za oslonac na spoljnoj školjki tunelskog objekta ili na zidu stene, koji na njegovoj gornjoj strani okrenutoj zateznom luku (4) i zateznom podupiraču (2) ima prihvate (8) za slobodne krajeve (9) potpornih krakova (3), koji su izvedeni kao udubljenja u obliku proreza (13), (7), izbočine ili umetnuta sredstva za povezivanje.

11. Samonoseći sistem armature za betonsku oblogu unutrašnje školjke tunelskog objekta prema zahtevu 10,

naznačen time, što

izduženi odstojnik poput štapa (1) ima srednju površinu (11) na donjoj površini naleganja koja je udubljena u odnosu na površine naleganja raspoređene na ivici.

12. Samonoseći sistem armature za betonsku oblogu unutrašnje školjke tunelskog objekta prema jednom od prethodnih zahteva 1 do 9,

naznačen time, što

je na slobodnim krajevima (9) postavljen pojedinačni odstojnik (1) ili stajna noga potpornih krakova (3).

13. Samonoseći sistem armature za betonsku oblogu unutrašnje školjke tunelskog objekta prema jednom od prethodnih zahteva,

naznačen time, što

odstojnici (1) na njihovoj zadnjoj površini naleganja jesu presvučeni zaštitnim slojem koji sprečava oštećenja.

14. Postupak za ugradnju sistema armature prema jednom od prethodnih zahteva, naznačen time, što

- se zatezni lukovi (4) ili zatezni prstenovi iz lučnih segmenata (23, 24) prethodno izrađuju i montiraju tako da njihov položaj i osnovni oblik u poprečnom preseku tunela čini podlogu za definisani položaj ugradnje spoljnjeg sloja (19) armature,

- se ovi lukovi (4) ili prstenovi vođeni na kolicima za armaturu postavljaju ili drže i pozicioniraju u poprečnom preseku tunela,

- se udaljenost od zateznog luka (4) ili prstena do spoljne školjke ili zida stene meri selektivno na obodno definisanim tačkama hvatanja zateznih podupirača i svaki zatezni podupirač koji se umeće na licu mesta sečenjem ili savijanjem skraćuje do na ovaj način utvrđene potrebne dimenzije,

- su odstojnici (1) i dužinski prilagođeni zatezni podupirač (2) postavljeni između spoljne školjke tunelskog objekta ili zida stene i zateznih lukova (4) raspoređenih po celom obimu, - pri čemu su zatezni lukovi (4) ili prstenovi učvršćeni i oslonjeni na spoljnu školjku tunelskog objekta ili stenu preko zateznog podupirača (2) i odstojnika (1) i

- što se konačno definisano učvršćivanje lukova (4) ili prstenova vrši proširivanjem i naknadnim učvršćivanjem samih lukova (4) ili prstenova.

15. Postupak za ugradnju sistema armature prema zahtevu 14,

naznačen time, što

se lučni segmenti (23, 24) barem delimično montiraju pomoću odvojivih spojnih sredstava za formiranje zateznih lukova (4) ili zateznih prstenova, pri čemu se taj spoj najmanje između dva lučna segmenta (23, 24) pre konačnog proširenja zateznih lukova (4) ili prstenova otpušta i nakon proširenja ponovo fiksira.

16. Postupak za ugradnju sistema armature prema zahtevu 14,

naznačen time, što

se između najmanje dva lučna segmenta (23, 24) ubacuju međuelementi podesivi po dužini, koji se produžuju za konačno proširenje zateznih lukova (4) ili prstenova i ponovo učvršćuju nakon proširenja.

17. Postupak za ugradnju sistema armature prema zahtevu 14, 15 ili 16,

naznačen time, što

2

se lukovi (4) postavljaju kao nosači na prethodno betoniranu podlogu tunelskog objekta ili u rupe koje su raspoređene na ovoj betoniranoj podlozi.

18. Postupak za ugradnju sistema armature prema jednom od prethodnih zahteva od 14 do 17, naznačen time, što

se zatezni lukovi (4) ili prstenovi nakon učvršćivanja zateznim podupiračima (2) putem sredstava za pričvršćivanje ili zavarenog spoja pričvršćuju u području za povezivanje (5).

19. Postupak za ugradnju sistema armature prema jednom od prethodnih zahteva 14 do 18, naznačen time, što

se lukovi (4) ili prstenovi paralelno ugrađuju u parovima i čvrsto povezuju poprečnim konektorima.

20. Postupak za ugradnju sistema armature prema zahtevu 14 ili 15,

naznačen time, što

se uređaj za zatezanje postavlja na dva susedna lučna segmenta (23, 24) radi konačnog proširenja zateznih lukova (4) ili prstenova, a zatim se veza između ovih lučnih segmenata (23, 24) otpušta i ponovo fiksira uređajem za zatezanje nakon proširenja.