RS62095B1 - N,n-bis-2-merkaptoetil izoftalamid za lečenje parkinsonove bolesti - Google Patents

Description

Opis

Oblast pronalaska

[0001] Ovaj pronalazak se odnosi na jedinjenje za heliranje teških metala, tj. N,N-bis-2-merkaptoetil izoftalamid, za upotrebu u lečenju Parkinsonove bolesti.

Neurodegenerativni poremećaji

[0002] Neurološki poremećaji su poremećaji nervnog sistema tela, koje uzrokuju mentalne simptome, kao što je zbunjenost, izmenjene nivoe svesti, i/ili fizičke simptome, uključujući bol, gubitak osećaja, paralizu, mišićnu slabost, slabu koordinaciju i/ili napade.

[0003] Svi neurološki poremećaji su karakterisani sa jednim ili više strukturalnih, biohemijskih i/ili električnih abnormaliteta u mozgu, kičmenoj moždini i/ili drugom delu nervnog sistema.

[0004] Svetska zdravstvena organizacija je procenila da neurološki poremećaji i njihove posledice utiču na čak milijardu ljudi širom sveta, i takođe je identifikovala zdravstvene nejednakosti i socijalnu stigmu/diskriminaciju kao glavne faktore koji doprinose pridruženom invaliditetu i patnji.

[0005] Među mnogim uobičajenim neurološkim poremećajima, postoji pod-klasifikacija "neurodegenerativnih" poremećaja (ND-a), koja uključuje Alchajmerovu bolest, Parkinsonovu bolest, amiotrofičnu lateralnu sklerozu i Hantingtonovu bolest.

[0006] Neurodegenerativni procesi koji dovode do kasnijih stanja uključuju gubitak strukture i/ili funkcije (uključujući smrt) neurona, i mogu se odvijati na različitim nivoima molekularnih i/ili sistemskih neuronskih mreža.

Alzhajmerova bolest

[0007] Alchajmerova bolest (eng. Alzheimer’s disease) (AD) je najčešći oblik demencije. Trenutno nema leka za AD, za koju se zna da se pogoršava kako napreduje i na kraju dovodi do smrti. AD je često dijagnostikovana kod starijih, iako rani početak AD nije neuobičajen. U 2006, bilo je najmanje 26.6 miliona ljudi širom sveta pogođenih sa AD. Sa povećanom dugovečnošću, predviđeno je da će pogoditi 1 osobu na 85 ljudi globalno do 2050.

[0008] Rani simptomi AD uključuju gubitak kratkotrajne memorije. Jednom kada se sumnja da pacijent ima bolest, dijagnoza je obično potvrđena testovima koji procenjuju ponašanje, i/ili skeniranjem mozga, sa ispitivanjem moždanog tkiva koje je neophodno za postavljanje definitivne dijagnoze. Smatra se da je bolest povezana sa plakovima i čvorovima u mozgu (videti, na primer, Tiraboschi et al, Neurology, 62, 1984 (2004)).

[0009] Kasniji simptomi uključuju gubitak dugoročne memorije, zbunjenost i razdražljivost/agresiju. Dalji pad rezultira nemogućnošću prepoznavanja porodice i prijatelja. Na kraju telesne funkcije su izgubljene, pri čemu je krajnji rezultat obično smrt. Očekivani životni vek nakon postavljanja dijagnoze je približno sedam godina, i manje od 3% inidividua živi više od 14 godina nakon postavljanja dijagnoze.

[0010] Jedan od najgorih aspekata AD je njena degenerativna priroda, što znači da se oboleli sve više oslanja na negovatelje za pomoć. Ovu ulogu često ispunjava supružnik ili bliski rođak, što obično postavlja ogromni fizički, psihološki socijalni i/ili ekonomski teret za individuu. Prema tome, pored zahteva za primarnim zdravstvenim tretmanom, AD predstavlja značajano društveno opterećenje.

[0011] Pored značajnih istraživanja u toj oblasti tokom mnogih godina, uključujući doslovno hiljade kliničkih ispitivanja, ne postoji poznati lek za AD, i dostupni tretmani nude relativno mali simptomatski benefit i ostaju palijativni po prirodi. Trenutno dostupni lekovi uključuju inhibitore acetilholinesteraze (takrin, rivastigmin, galantamin i donepezil), antagonist receptora za NMDA, memantin. Pokazalo se da ništa jasno ne odlaže ili zaustavlja progresiju AD i prema tome njen tretman predstavlja veliku nezadovoljenu kliničku potrebu.

Parkinsonova bolest

[0012] Parkinsonova bolest (PD) je ND centralnog nervnog sistema, koja utiče na kretanje i koordinaciju obolele osobe. Bolest je dobro poznata (pogađa približno 0.15% populacije u bilo kom vremenskom periodu). Iako ima tendeciju da bude zastupljenija kod starijih ljudi, takođe se može pojaviti kod mlađih adulta.

[0013] Delovi mozga koji su pogođeni početkom PD uključuju uglavnom crnu supstancu (supstantia nigra), koji je deo mozga koji kontroliše motoričku funkciju, kao i nigrostriatale puteve i „plavu tačku“ (lat. locus coeruleus). Prisustvo bolesti dovodi do smanjenog nivoa ključnog neurotransmitera, dopamina u ovim oblastima.

[0014] Smanjena dopaminergička aktivnost dovodi do brojnih simptoma, mnogi od njih su ekstremno neprijatni i sramotni za obolelog. Glavni simptomi su nekontrolisani tremor, posebno ekstremitetima, što je obično gore kada je ekstremitet u mirovanju; povećane rigidnosti/ukočenosti u udovima ("rigiditet poput zupčanika"); i bradikinezije (smanjeni/uspreni pokreti, često se manifestuju premeštanjem u hodu mekim govorom i poteškoćama u gutanju). Međutim, mnogi drugi simptomi nisu zabeleženi uključujući bol u zglobu i mišiću, dribling, posturalnu hipotenziju i vrtoglavicu, pored demencije, koja se često može dogoditi u kasnijim stadijumima bolesti.

[0015] Takođe je poznato da slični simptomi nastaju sekundarno u odnosu na druge uzročnike uključujući neželjene efekte iz određenih anti-psihotika i lekova protiv mučnine i prošlih encefalitisa. Takvi sekundarni simptomi su obično zajedno naznačeni sa "parkinsonizam".

[0016] Ne postoji poznati lek za PD, iako simptomi mogu biti ublaženi (barem privremenom) davanjem levodopa, ili "L-dopa". Ovaj lek radi preko povećavanja nivoa dopamina u pogođenim oblastima u mozgu da bi se direktno kontrolisali tremori i ukočenost, i još uvek je najbolja opcija za rešavanje oslabljenih motornih simptoma.

[0017] Međutim, L-dopa ima svoje probleme. Iako inicijalni tretman često rezultuje ublažavanjem simptoma, dugotrajna upotreba dovodi do primetne varijabilnosti u sposobnosti leka da kontroliše navedene simptome (takozvane "motorne fluktuacije"). Motorne fluktuacije se mogu ispoljiti do kraja pogoršanja doze (tj. obolela osoba primećuje da se efekat njegove regularne doze povlači pre njegovog planiranog vremena za sledeću dozu), nevoljni vrtoglavi pokreti (diskinezije) i, najnepovoljnije, iznenadno i neočekivano ponovno pojavljivanje simptoma, posebno ukočenosti.

[0018] Kako PD napreduje, ove motorne fluktuacije postaju sve više nepredvidive. Prema tome, ostaje jasna nezadovoljena klinička potreba za efikasnije tretmane PD.

Hantingtonova bolest

[0019] Hantingtonova bolest (HD) je genetička ND koja pogađa mišićnu koordinaciju i dovodi do kognitivnog pada i psihijatrijskih problema. Bolest je često ispoljena abnormalnim nevoljnim pokretima i grčenjima (horeja, stoga je prethodno ime "Hantingtonova horeja"). Fizički simptomi HD mogu početi u bilo kom dobu, ali obično počinju između 35 i 44 godine.

[0020] Bolest je uzrokovana autozomalno dominantnom mutacijom u bilo kojoj od dve kopije Hantington gena kod individue. Širenje ponovaka tripleta CAG unutar gena rezultuje u različitim (mutantnim) oblicima Huntingtin proteina koji se na taj način eksprimira, što postepeno oštećuje ćelije u mozgu.

[0021] Rani simptomi HD su često manje promene u raspoloženju i/ili kogniciji. Ovo je često praćeno rastućim nedostatkom koordinacije i mentalnog popuštanja, bihejvioralnih i psihijatrijskih problema. Fizičke sposobnosti se često postepeno narušavaju dok koordinisani pokret ne postane veoma težak. Mentalne sposobnosti obično propadaju ka demenciji.

[0022] Različite komplikacije HD smanjuju životni vek do oko dvadeset godina od momenta početka simptoma.

[0023] Ne postoji lek za HD, s tim što je u kasnijim stadijumima bolesti potrebna nega u punom vremenu. Postojeći farmaceutski tretmani su samo palijativni. Prema tome, tretman HD predstavlja veliku nezadovoljenu kliničku potrebu.

Amiotrofična lateralna skleroza

[0024] Amiotrofična lateralna skleroza (ALS), koja je takođe poznata kao bolest motornih neurona (MND), i nekad kao Lu Gerigova bolest, je ND koja je karakterisana brzom progresivnom slabosti zbog atrofije mišića i spastičnosti, često dovodeći do poteškoća u govoru, gutanju i disanju.

[0025] Individue koje su pogđene ovim poremećajem mogu na kraju izgubiti sposobnost pokretanja i kontrole svih voljnih pokreta. Senzorni nervi i autonomni nervni sistem su takođe generalno nepogođeni, što znači da većina pacijenata zadržava osećaj čula sluha, vida, dodira, mirisa i ukusa.

[0026] Kognitivna funkcija je često nepogođena kod osoba koje su obolele od ALS, iako često koegzistira kod individua koje takođe doživljavaju demenciju, degenerativnu mišićnu bolest, i degenerativnu bolest kostiju kao dela sindroma koji je poznat pod imenom "multisistemska proteinopatija".

[0027] Većina ljudi koji su oboleli od ALS prvi put to doživljavaju kao "početak ekstremiteta" ALS, i mogu prema tome da prolaze kroz poteškoće ili nespretnosti prilikom hodanja ili trčanja, spretnosti ruke (pisanja itd.). Nekoliko (oko 25%) slučajeva sadrže "bulbarni početak" ALS, u kome pacijenti prvo primećuju poteškoće u razgovetnom govoru ili gutanju i čak manja proporcija pacijenata prolazi kroz "respiratorni početak" ALS, gde su najpre zahvaćeni međurebarni mišići.

[0028] Napredovanje ALS se razlikuje između pacijenata, ali uglavnom na kraju većina pacijenata nije sposobna da koristi svoje ekstremitete za bilo šta, i/ili gubi sposobnost govora i gutanja hrane. Većina završi na prenosnom ventilatoru. Poteškoće u ishrani povećavaju rizik od gušenja ili aspiracije hrane u pluća. U kasnijim stadijumima, održavanje zdrave težine može postati značajan problem koji može zahtevati ubacivanje cevi za prehranu. Većina ljudi sa ALS umire od respiratorne insuficijencije ili pneumonije.

[0029] Tretmani za ALS mogu trenutno samo da ublaže simptome i umereno unaprede kvalitet života za pacijente, održavajući ih pokretnim i komfortabilnim što je duže moguće. Riluzol je jedini tretman koji je pronađen da poboljšava preživljavanje, ali samo u skromnoj meri (videti Ezekowitz et al, American Family Physician, 68, 2379 (2003)), i obično produžava preživljavanje samo za nekoliko meseci. Nije sposoban za reverziju oštećenja koja su već napravljena na motornim neuronima.

[0030] Pružanje efikasnih tretmana ALS prema tome takođe predstavlja veliku nezadovoljenu kliničku potrebu.

Patologija ND

[0031] Intenzivna istraživanja u patologiji i lečenju ND su sprovedena tokom mnogih godina. Smatra se da su neki poremećaji uzrokovani sa genetičkim mutacijama; drugi su povezani sa nakupljanjem intraćelijskih toksičnih proteina (i prema tome su klasifikovane kao "proteinopatije").

[0032] Mikroglijalne ćelije su vrsta rezidentnog imuniteta koje predstavljaju makrofage u CNS sistemu, uključujući mozak i kičmenu moždinu. Mikroglija prema tome deluje kao glavni oblik aktivne imunske odbrane u CNS-u.

[0033] Mikroglija čisti CNS od plaka, oštećenih neurona i infektivnih sredstava. Mozak i kičmena moždina su zaštićeni od ostatka tela serijama endotelnih ćelija (krvno-moždana barijera). Ova barijera sprečava većinu infekcija da dostignu do senzitivnog nervnog tkiva. Prema tome, ćelije mikroglije reaguju brzo za smanjenje inflamacije i uništavaju infektivna sredstva pre nego što ona oštete nervno tkivo.

[0034] Postoji sve više istraživanja koja ukazuju na to da mikroglija može imati značajnu ulogu u patogenezi ND. Hronična aktivacija mikroglije u ND (uključujući AD, PD, HD i ALS) rezultuje u oslobađanju različitih pro-inflamatornih supstanci (npr. interleukin-1-beta (IL-1β), faktor nekroze tumora alfa (TNF- α) i interleukin-1 (IL-6)) u parenhim mozga, što se smatra da na značajan način doprinosi neurodegeneraciji (videti, na primer, Kaushik et al, CNS Neurol. Disord. Drug Targets, 12, 726 (2013), Kim etal, Exp. Mol. Med., 38, 333 (2006), Wojtera etal, Folia Neuropathol., 43, 311 (2005) i Khandelwal et al, J. Neuroimmunol., 238, 1 (2011)).

[0035] Smanjena regulacija pro-inflamatornih supstanci, kao što su TNF-α i IL-6 prema tome predstavlja održivu polaznu tačku za potencijalni protokol lečenja generalno za ND.

[0036] Dodatno, poznato je da AD uzrokuje nakupljanje abnormalno savijenog beta-amiloida (Aβ) u mozgu obolelih individua. Ovo, sa druge strane stimuliše hroničnu inflamatornu reakciju, uključujući aktivaciju mikroglije, proizvodnju inflamatornih citokina i neurodegeneraciju (videti, na primer, Mazzitelli et al, J. Neu- rosci., 31, 16969 (2011) i Joshi et al, Cell Death Differ., 21, 582 (2014)). Takođe je pokazano da je Aβ42 fagocitovan sa aktivisanom mikroglijom i nazad oslobođen kao oblik podložan diferencijalnoj agregaciji, povećavanjem obrazovanja plaka i smrti neurona.

[0037] Iako je veza između neuroinflamacije, obrazovanja Aβ i deponovanja, i neuronska smrt još uvek nije jasna, prevencija obrazovanja rastvorljivog Aβ predstavlja glavni cilj u lečenju AD

[0038] CHAPTER 9: Reactive species and disease: fact, fiction or filibuster? ED - Barry Halliwell and John Gutteridge", 1 March 2007 (2007-03-01), FREE RADI- CALS IN BIOLOGY AND MEDICINE (FOURTH EDI- TION), OXFORD UNIVERSITY PRESS, PAGE(S) 488 - 613, ISBN: 978-0-19-856869-8 prikazuje različita terapeutska sredstva za lečenje Parkinsonove bolesti.

Prikaz pronalaska

[0039] N,N-bis-2-merkaptoetil izoftalamid (NBMI) je prvobitno prikazan u US patent broju US 6,586,600 B2. Njegova upotreba kao dijetetskog suplementa, i u oslobađanju od oksidativnog stresa je prikazana u US prijavi patenta 2010/0227812. NBMI je pozat kao moćan helator teških metala, uključujući živu, kadmijum i olovo. Videti takođe Patel et al, Toxicology Mechanisms and Methods, 22, 383 (2012).

[0040] Analozi NBMI su prikazani u inter alia US 8,426,368 B2 i međunarodnim prijavama patenata WO 2011/038385 i WO 2012/121798. Međutim, nijedan od ovih dokumenata ne prikazuje potencijalnu upotrebu NBMI ili povezanih jedinjenja u potencijalnom lečenju ND, kao što su AD, PD, HD ili ALS.

[0041] Pronašli smo ne samo da je NBMI iznenađujuće sposoban da inhibira oslobađanje ključnih antiinflamatornih markera, kao što su IL-6, za koje je poznato da su eksprimirani kod pacijenata sa ND, kao što su AD, PD, HD i ALS (videti, na primer, Urrutia et al, Front Pharmacol., 10, 38 (2014)), ali takođe, još više iznenađujuće, da NBMI može biti sposoban za modifikovanje stanja ageracije Aβ42 i aktivacije mikroglije, smanjenjem proizvodnje TNF-α i povećanjem oslobađanja Aβ42-488, na taj način smanjujući neuronsku smrt

[0042] Pronalazak je takođe definisan zahtevima. Bilo koji predmet koji nije obuhvaćen obimom zahteva naveden je samo u informativne svrhe. Bilo koje reference u opisu na postupke lečenja, diagnozu ili operaciju se odnose na jedinjenja, farmaceutske kompozicije i lekove iz predmentnog pronalaska za upotrebu u postupku lečenja, dijagnozi ili operaciji humanog ili životinjskog tela terapijom.

[0043] Prema tome, mi verujemo da se NBMI može davati pacijentima za lečenje Parkinsonove bolesti terapeutski ublažavanjem simptoma i modifikovanjem/ukidanjem napredovanja takve bolesti bez stvaranja značajnih neželjenih štetnih efekata.

[0044] Prema prvom aspektu iz pronalaska obezbeđen je NBMI, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, spakovan je i prezentovan za upotrebu u postupku lečenja Parkinsonove bolesti.

[0045] Takav postupak obuhvata davanje farmaceutski efikasne količine NBMI, ili njegove farmaceutski efikasne soli, pacijentu kome je takav tretman potreban.

[0046] Radi izbegavanja sumnje, u kontekstu predmetnog pronalaska, termini "tretman", "terapija" i "terapijski postupak" uključuju terapeutski, ili palijativni, tretman pacijenata sa Parkinsonovom bolesti. "Pacijenti" uključuju humane pacijente.

[0047] Farmaceutski prihvatljive soli NBMI koje mogu biti pomenute uključuju zemnoalkalne soli, i određenije alkalne, soli metala, kao što su soli litijuma, natrijuma, kalijuma, rubidijuma, cezijuma i francijuma.

[0048] Takve soli se mogu obrazovati uobičajenim postupcima, na primer reagovanjem NBMI sa jednim ili više ekvivalenata odgovarajuće baze, po potrebi u rastvaraču, ili u medijumu u kome je so nerastvorljiva, nakon čega sledi uklanjanje pomenutog rastvarača, ili pomenutog medijuma, korišćenjem standardnih postupaka (npr. in vacuo, sušenje zamrzavanjem ili ceđenjem). Soli takođe mogu biti dobijene razmenom suprotnog jona aktivnog sastojka u obliku soli sa drugim suprotnim jonom, na primer korišćenjem odgovarajuće smole za razmenu jona.

[0049] Prema daljem aspektu iz pronalaska obezbeđen je postupak za lečenje Parkinsonove bolesti kod pacijenta sa (pakovanjem, prezentovanjem i/ili) davanjem NBMI, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli, u dovoljnoj, farmaceutski efikasnoj dozi.

[0050] NBMI može biti u upotrebi u ublažavanju simptoma ND, uključujući one prethodno ovde pomenute za različita stanja.

[0051] Prema daljem aspektu pronalaska obezbeđen je postupak za ublažavanje jednog ili više simptoma Parkinsonove bolesti kod pacijenta koji pati od Parkinsonove bolesti pri čemu postupak obuhvata davanje NBMI, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli, takvom pacijentu.

[0052] U ovde opisanim upotrebama i postupcima, NBMI se poželjno daje lokalno ili sistemski, na primer oralno, intravenozno ili intraarterijski (uključujući intravaskularne ili druge perivaskularne sprave/dozne oblike (npr. stentove)), intramuskularno, kutanozno, sub-kutanozno, transmukozno (npr. podjezično ili bukalno), rektalno, transdermalno, nazalno, pulmonarno (npr. inhalacijom, trahealno ili bronhijalno), topikalno, ili bilo kojim drugim parenteralnim načinom davanja, u obliku farmaceutskog preparata koji se sastoji iz farmaceutski prihvatljivog doznog oblika. Poželjni načini isporuke uključuju oralnu (posebno), intravenoznu, kutanoznu ili subkutanoznu, nazalnu, intramuskularnu, ili intraperitonealnu isporuku.

[0053] U pakovanju i prezentovanju za upotrebu u lečenju Parkinsonove bolesti, NBMI će se generalno davati u obliku jedne ili više farmaceutskih formulacija u smeši sa farmaceutski prihvatljivim adjuvansom, rastvaračem ili nosačem, koji može biti izabran u odnosu na namenjeni način davanja u standardnoj farmaceutskoj praksi. Takvi farmaceutski prihvatljivi nosači mogu biti hemijski inertni u odnosu na aktivna jedinjenja i mogu nemati neželjene štetne efekte ili toksičnost pod uslovima korišćenja. Takvi farmaceutski prihvatljivi nosači mogu takođe pružiti trenutno, ili modifikovano, oslobađanje NBMI.

[0054] Pogodne farmaceutske formulacije mogu biti komercijalno dostupne ili su na neki drugi način opisane u literaturi, na primer, Remington The Science and Practice of Pharmacy, 19th ed., Mack Printing Company, Easton, Pennsylvania (1995) i Martindale - The Complete Drug Reference (35th Edition).

[0055] Drugim rečima, preparat pogodnih formulacija se može postići ne-inventivno od strane stručne osobe korišćenjem rutinskih postupaka. Pogodne farmaceutske formulacije za upotrebu sa NBMI su takođe opisane u US prijavi patenta 2010/0227812.

[0056] Količina NBMI/soli u formulaciji će zavisiti od težine stanja, i od pacijenta, koji se treba lečiti, kao i od jedinjenja koje je/su korišćena, ali se može odrediti ne-inventivno od strane stručne osobe.

[0057] U zavisnosti od pacijenta koji se leči, kao i od načina davanja, NBMI se može davati u različitim terapetuski efikasnim dozama pacijentu kome je to potrebno.

[0058] Međutim, doza koja je davana čoveku, u kontekstu predmetnog pronalaska treba biti dovoljna da se postigne terapeutski odgovor tokom razumnog vremenskog okvira (kao što je ovde prethodno opisano). Stručnjak iz oblasti tehnike će prepoznati da odabir tačne doze i kompozicije i najprikladniji režim isporuke će takođe uticati inter alia na farmakološka svojstva formulacije, prirode i težine stanja koje se leči, i fizičkog stanja i mentalne oštrine primaoca, kao i starosti, stanja, telesne težine, pola i odgovora pacijenta koji se leči, i stadijuma/težine bolesti, kao i genetičkih razlika između pacijenata. Davanje NBMI može biti kontinuirano ili sa prekidima (npr. bolusnom injekcijom). Doza takođe može biti određena vremenom i učestalosti davanja.

[0059] Pogodne doze NBMI su prema tome u opsegu oko 0.05 i oko 100.0 mg, uključujući između oko 0.1 (npr. oko 1) i oko 50 (npr. oko 60) mg, na primer između oko 0.5 (npr. oko 1.5) i oko 10 (npr. oko 40) mg jedinjenja po kilogramu ukupne telesne težine pacijenta po danu.

[0060] U bilo kom događaju, doktor, ili bilo koja druga obučena osoba, će biti sposobna da rutinski odredi stvarnu dozu, koja je će biti najpogodnija individualnom pacijentu. Gore pomenute doze su primeru prosečnog slučaja; može, naravno, biti individualnih slučajeva gde su potrebni viši ili niži dozni opsezi, i takvi su obuhvaćeni obimom ovog pronalaska.

[0061] U ovde opisanim upotrebama i postupcima, NBMI se može takođe kombinovati sa jednim ili više aktivnih sastojaka koji su potencijalno korisni, ili su naznačeni za upotrebu, u lečenju Parkinsonove bolesti. Takvi pacijenti mogu prema tome takođe (i/ili već) primiti terapiju zasnovanu na davanju jednog ili više takvih aktivnih sastojaka, pod kojim podrazumevamo primanje prepisane doze jednog ili više takvih ovde pomenutih aktivnih sastojaka, pre, pored, i/ili nakon, tretmana sa NBMI.

[0062] Takvi aktivni sastojci uključuju, na primer, za PD, L-dopa (i po potrebi inhibitore dopamin dekarboksilaze, kao što je karbidopa ili benserazid (koji se mogu davati u kombinaciji sa L-dopa)), agoniste dopamina (uključujući bromokriptin, pergolid, pramipeksol, ropinirol, pribedil, kabergolin, apomorfin, lisurid i rotigotin), MAO-B inhibitori (kao što su seleglin i rasagilin), ili drugi lekovi za PD (kao što su amantadin i antiholinergici).

[0063] Farmaceutski prihvatljive soli drugih aktivnih sastojaka korisnih u lečenju Parkinsonove bolesti koji mogu biti pomenuti uključuju kisele adicione soli i bazne adicione soli. Takve soli se mogu obrazovati uobičajenim postupcima. Takva jedinjenja i soli su ovde zajedno naznačeni sa "jedinjenje(a) za Parkinsonovu bolest".

[0064] Pogodne doze takvih jedinjenja za Parkinsonovu bolest su poznati stručnjacima iz oblasti tehnike i uključuju one koji su navedeni za lekove o kojima je reč u medicinskoj literaturi, kao što je Martindale - The Complete Drug Reference (35th Edition).

[0065] Ovaj aspekt pronalaska obezbeđuje davanje NBMI u kombinaciji sa jedinjenjem za Parkinsonovu bolest, kao što je ovde definisano. Takve kombinacije prema tome mogu biti predstavljene ili kao odvojene formulacije, gde bar jedna od tih formulacija sadrži NBMI ili njegovu so, i bar jedna sadrži jedinjenje za Parkinsonovu bolest, ili može biti predstavljen (tj. formulisan) kao kombinovani preparat (tj. predstavljen kao jedna formulacija uključujući NBMI/so i jedinjenje Parkinsonove bolesti).

[0066] Prema tome, dalje je obezbeđena:

(1) farmaceutska formulacija uključujući NBMI, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so; jedno ili više jedinjenja Parkinsonove bolesti; i farmaceutski prihvatljiv adjuvans, rastvarač ili nosač (pri čemu se formulacija u daljem tekstu naziva "kombinovani preparat"); i

(2) komplet iz delova koji sadrži komponente:

(A) farmaceutske formulacije uključujući NBMI, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli, u smeši sa farmaceutski prihvatljivim adjuvansom, rastvaračem ili nosačem; i

(B) farmaceutske formulacije uključujući jedno ili više jedinjenje Parkinsonove bolesti, u smeši sa farmaceutski prihvatljvim adjuvansom, rastvaračem ili nosačem, gde su komponente (A) i (B) svaka obezbeđene u obliku koji je pogan za primenu zajedno sa drugim.

[0067] Prema daljem aspektu, obezbeđen je postupak za dobijanje kompleta delova kao što je definisano gore u tekstu, gde postupak obuhvata dovođenje komponente (A), kao što je definisano gore u tekstu, u vezu sa komponentom (B), kao što je definisano gore u tekstu, time čineći dve komponente pogodne za davanje u kombinaciji jedna sa drugom.

[0068] Dovođenjem dve komponente "u vezu sa" jedne sa drugim, mi uključujemo da komponente (A) i (B) delova kompleta mogu biti

(i) obezbeđene kao odvojene formulacije (tj. nezavisno jedna od druge), koje se nakon toga spajaju zajedno za upotrebu u kombinaciji sa drugom u kombinovanoj terapiji; ili

(ii) spakovane i prezentovane zajedno kao odvojene komponente "kombinovanog paketa" za upotrebu u kombinaciji sa drugom u kombinovanoj terapiji.

[0069] Prema tome, dalje je obezbeđen komplet iz delova koji se sastoji iz:

(I) jedne od komponenti (A) i (B) kao što je ovde definisano; zajedno sa

(II) instrukcijama za upotrebu takve komponente zajedno sa drugom od dve komponente.

[0070] Ovde opisani kompleti ili delovi mogu da se sastoje iz više od jedne formulacije uključujući odgovarajuću količinu/dozu NBMI/soli i/ili više od jedne formulacije uključujući odgovarajuću količinu/dozu jedinjenja za Parkinsonovu bolest, kako bi se obezbedilo ponovno doziranje. Ukoliko više od jedne formulacije (koja sadrži ili aktivno jedinjenje) je prisutno, takve formulacije mogu biti iste, ili mogu biti različite u terminima doze bilo kog jedinjenja, hemijske kompozicije(a) i/ili fizičkog oblik(a).

[0071] NBMI/so može se istovremeno dati sa antioksidansima ili helatorima, uključujući vitamin-E, vitamin-D, cistein, cistin, glutation, glutation lipoinske kiseline (GSH), dihidrolipoinska kiselina (DLPA), lipoinska kiselina (LPA), N-acetilcistein (NAC), dimerkaptopropan sulfonat (DMPS), dimerkaptosukcinska kiselina (DMSA), etilendiamintetrasirćetna kiselina (EDTA), i njihove smeše.

[0072] Upotrebe/postupci koji su ovde opisani mogu imati prednost u tome, što u lečenju Parkinsonove bolesti mogu biti pogodniji za lekara i/ili pacijenta od, biti efikasniji od, biti manje toksični od, imati širi opseg aktivnosti od, biti potentniji od, proizvoditi manje neželjenih efekata od, ili može imati druga korisna farmaceutska svojstva tokom, sličnih postupaka (tretmana) koji su poznati u prethodnom stanju tehnike za upotrebu u terapiji Parkinsonove bolesti

[0073] Pronalazak je ilustrovan sledećim primerom, u kome:

Slika 1 ilustruje efekat NBMI Aβ42-indukovane ćelijske smrti u primarnim neuronima inkubiranim sa oligomernim Aβ42 i ko-kultivisanim u sa N9 ćelijama.

Slika 2A ilustruje efekat NBMI na aktivaciju primarne mikroglije (procenjeno kao oslobađanje TNF-α) nakon davanja Aβ42.

Slika 2B ilustruje efekat NBMI na modulisanu internalizaciju Aβ42 mikroglijom nakon davanja Aβ42.

Slika 3 ilustruje efekat NBMI na stanje agregacije Aβ42 u medijumu i u kulturama ćelijskog lizata nakon njegovog davanja u primarnim kulturama mikroglije.

Primer 1

Inhibicija IL-6 i IL-8 korišćenjem NBMI

[0074] Sekrecija proinflamatornih citokina interleukina (IL)-6, IL-8 (kao i GM-CSF i MCP-1) u ćelijski medijum u odgovoru na izlaganje česticama je mereno u A549 i BEAS-2B ćelijama korišćenjem sledećeg postupka.

[0075] Epitelne ćelije pluća su zasejane na 5 x 10<4>u pločama sa 24-bunarića. Nakon pre-inkubacije sa NBMI, antioksidansno jedinjenje, N-acetil-L-cistein (NAC), koje je korišćeno kao pozitivna kontrola, ili nosač, za 3 h nakon što je medijum uklonjen.

[0076] Sveži medijum koji sadrži različite čestice (kao što je navedeno ispod) u različitim koncentracijama bilo je u ukupnoj zapremini od 0.5 ml dodatnih 24 h. Supernatanti su zatim razdvojeni centrifugom od ćelija.

[0077] IL-8, IL-6, GM-CSF i MCP-1 su mereni u tečnosti koja je oslobođena od ćelija korišćenjem DuoSet ELISA Development kit (R&D Systems, Abingdon, UK) u skladu sa instrukcijama proizvođača.

[0078] Izlaganje medijumu služilo je samo kao negativna kontrola. Svaki eksperiment je izveden dva puta sa 4 replikata.

[0079] Generalno, i titanijum dioksid tipa P25 i urbana prašina (referenca SRM 1649 b) indukovali su proizvodnju pro-inflamatornih citokina u epitelnim ćelijskim linijama pluća A549 i BEAS-2B.

[0080] Efekat pre-inkubacije sa 50 µM NBMI na obrazovanje citokina indukovano česticom je ispitano za različite koncentracije čestica.

[0081] Studija je pokazala da NBMI može smanjiti sekreciju pro-inflamatornih citokina indukovanu česticama u obe ćelijske linije, iako je smanjenje samo u nekim slučajevima redukovano do pozadinskih nivoa.

[0082] Najveće koncentracije IL-8 i IL-6 su postignute u supernatantima A549 ćelija izloženih TiO2P25

2

na 75µg/cm . Na ovoj dozi, 50 µM NBMI smanjilo je sekreciju IL-8 sa 29% i IL-6 sa 38%.

1

[0083] Na 100 µg/cm<2>urbane prašine kod A549 ćelija, pre-inkubacija sa 50 µM NBMI smanjila je sekreciju IL-8 sa 30%, i IL-6 sa 38%.

[0084] Na 100 µg/cm<2>TiO2P25 u BEAS-2B ćelijama, pre-inkubacija sa 50 µM NBMI smanjila je sekreciju IL-8 sa 49%, i IL-6 sa 37%.

[0085] Na 100 mg/cm<2>urbane prašine u BEAS-2B ćelijama, pre-inkubacija sa 50 µM NBMI smanjila je sekreciju IL-6 sa 47%.

[0086] Pre-incubacija sa 5 µM NAC bila je takođe efikasna u smanjenju sekrecije inflamatornih citokina.

Primer 2

Modulacija aktivacije mikroglije nakon davanja Aβ42 korišćenjem NBMI

[0087] Aβ42 štok je rastvoren u DMSO na koncentraciji od 2 mM, vorteksovan i izložen ultrazvučnim talasima (sonifikovan) 2 minuta kako bi se osiguralo kompletno rastvaranje. Aβ42 je razblažen u 50 mM NaPi, 100 mM NaCl (pH 7.4) puferu na koncentraciji od 200 µM i korišćen je tokom 3 h na finalnoj koncentrаciji od 200 nM.

[0088] Primarne kulture kortikalnih neurona su pripremljene iz cerebralnog korteksa miševa u embrionskom stupnju 17 (E17). Ćelije iz svakog korteksa su zasejane odvojeno na poli-L-ornitin (Sigma) pre-obloženim pločama sa 6-bunarića na gustini od 0.25 x 10<6>ćelija/cm<2>u Neurobasal medijumu koji sadrži B27 suplement sa antioksidansom, 1% penstrep i 1% glutamin.

[0089] Nakon inkubacije od 10 dana, neuroni su korišćeni u eksperimentima. Gde je naznačeno, ćelije su prethodno tretirane 30 minuta sa NBMI (10 nM) koji je dodavan direktno u medijumu ćelijske kulture.

[0090] Da bi se odredila ćelijska vijabilnost, ćelije su isprane sa PBS (pH 7.4). MTT rastvor (3-(4,5-dimetiltiazol-2il)-2,5-difenil tetrazolijum bromid) je dodat na ćelije tokom 30 minuta na 37°C. Nakon tri ispiranja, nerastvorljivi proizvod formazan je rastvoren u dimetil sulfoksidu. Optička gustina svakog bunarića kulture je nakon toga merena korišćenjem mikročitača ploča (Molecular Probes, Garching, Germany) na 550 nm. Optička gustina formazana koji je obrazovan u kontrolnim ćelijama je uzeta kao 100% vijabilnost.

[0091] N9 ćelije su održavane na 37°C i 5% CO2u RPMI 1640 (Gibco Laboratories, USA), dopunjene sa 10% serumom fetusa govečeta inaktivnisanim toplotom (FBS) i 0.5% penicilinom-streptomicinom.

[0092] Sekrecija TNF-α iz primarne mikroglije i BV2 ćelijske linije je procenjena specifičnom vrstom enzimskog povezanog imunosorbentnog testa (ELISA) (Duoset, R&D system) u skladu sa uputstvima proizvođača. Unutarćelijska koncentracija Aβ42 je merena korišćenjem specifičnog sendvič tipa ELISA testa (humani Aβ42 kit, Invitrogen, KHB3441 i mišji/pacovski, IBL 27721; Immuno-Biological Laboratories Co., Ltd., Japan) u skladu sa uputstvima proizvođača.

[0093] Homogenizacija je izvedena sa hladnom 4x zapreminom PBS dopunjenim sa 1x proteaznim inhibitornim koktelom, nakon čega sledi dodavanje 8.2 M gvanidina/82 mM Tris HCI (pH 8.0) da bi se dobio rastvor sa 5M finalnom koncentracijom gvanidina.

[0094] N9 ćelije su tretirane sa 200nM Aβ42488 (Anaspect), i internalizacija Aβ je zabeležena u kulturi tokom 24 h nakon davanja Aβ korišćenjem CellR mikroskopa, pri čemu je slika obrađena korišćenjem CellR softvera.

Rezultati

[0095] NBMI je redukovao Aβ42-indukovanu ćelijsku smrt u primarnim neuronima inkubiranim sa oligomernim Aβ42 i ko-kultivisanim sa N9 ćelijama (videti Sliku 1)

[0096] NBMI je takođe blokirao aktivaciju primarne mikroglije (procenjeno kao oslobađanje TNF-α) nakon davanja Aβ42 (videti Sliku 2A) i modulisao internalizaciju Aβ42 od strane mikroglije (Slika 2B).

[0097] NBMI je promenio agregaciono stanje Aβ42, i u medijumu i u kulturama ćelijskog lizata nakon njegovog davanja u kulturama primarne mikroglije (Slika 3).

[0098] Ovi rezultati ukazuju na sposobnost NBMI da utiču na aktivaciju mikroglije, stanje agregacije Aβ42 i neurotoksičnost Aβ42. Smanjenje detekcije Aβ42 c-ter fragmenta od strane ELISA (Slika 3) snažno sugeriše na promenu u konformacionom stanju Aβ42, koja sprečava interakciju antitela specifičnog protiv c-ter i Aβ42 u medijumu.

[0099] Sposobnost NBMI da ponovo uspostavi preživljavanje neurona u neuronima hipokampusa kokultivisanih sa N9 ćelijama i inkubiranih sa Aβ42; blokiranje aktivacije mikroglije na proizvodnju TNF-α u odgovoru na Aβ42; i modifikovanje agregacije Aβ42, i prema tome njegove interakcije sa ćelijama mikroglije označava da je potencijalno koristan u sprečavanju neuronske smrti.

Claims (5)

Patentni zahtevi

1. N,N-bis-2-merkaptoetil izoftalamid, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, za upotrebu u lečenju Parkinsonove bolesti.

2. Jedinjenje za upotrebu kao što je zahtevano u zahtevu 1, gde pacijent takođe prima terapiju koja obuhvata davanje aktivnog sastojka izabranog iz levodopa (po potrebi zajedno sa inhibitorom dopamin dekarboksilaze), agonistom dopamina, MAO-B inhibitorom, amantadinom ili antiholinergičkim jedinjenjem.

3. Jedinjenje za upotrebu kao što je zahtevano u zahtevu 1 ili zahtevu 2, pri čemu je lečenje terapeutsko ili palijativno lečenje humanog pacijenta koji je oboleo od Parkinsonove bolesti.

4. Jedinjenje za upotrebu kao što je zahtevano u bilo kom od prethodnih zahteva, pri čemu lečenje ublažava jedan ili više simptoma Parkinsonove bolesti kod obolelog pacijenta.

5. Jedinjenje za upotrebu kao što je zahtevano u zahtevu 4, pri čemu simptomi uključuju Parkinsonizam.