RS62992B1 - Fleksibilni materijali protiv klizanja i postupci njihove izrade i upotrebe - Google Patents

Description

Opis

[0001] S jedne strane, prvi aspekt pronalaska se odnosi na postupke za upotrebu diskretnih termoplastičnih čestica zagrejanih do lepljivog stanja za pravljenje sloja protiv klizanja, poželjno hrapavog premaza na površini termoplastičnog fleksibilnog nosača pogodnog za upotrebu, na primer, kao fleksibilni neklizajući materijal za pakovanje. Sa druge strane, dalji aspekti pronalaska se odnose na fleksibilne neklizajuće vreće ili omote za pakovanje, sa spoljnom površinom koja ima izbočine za hrapavost, i postupke za njihovu proizvodnju i upotrebu.

[0002] Prednosti fleksibilnih termoplastičnih materijala za pakovanje, kao što su folije i tkane ili netkane tkanine, uključuju to što se vreće i omoti napravljeni od njih mogu reciklirati, što se oni (i folije i tkanine) mogu termoskupljati na sadržaj za čvrsto pakovanje, mogu se formirati ili fiksirati ili zatvoriti čistim i brzim toplotnim vezivanjem ili stapanjem (fuzionisanjem) ili zavarivanjem, itd. Međutim, oni mogu biti previše klizavi. To može dovesti do toga da naslagana upakovana ili umotana roba izgubi svoj oblik, čak i da se raspadne u transportu. To takođe može prouzrokovati, na primer, da se radnik koji hoda po drvenom bloku, umotanom u plastičnu foliju za drvnu građu, oklizne i padne, posebno ako na njoj ima vlage, snega ili leda. Netermoplastične, na primer, kraft papirne vreće, takođe, mogu biti previše klizave za neke svrhe, posebno uz kontaminaciju finom prašinom. Postoje mogućnosti za smanjenje klizavosti površine fleksibilnog materijala. Može se obezbediti neklizajuća (na primer, elastomerna) supstanca na površini koja obezbeđuje dovoljno visok koeficijent trenja čak i ako je površina glatka. Ovakva rešenja mogu da obezbede visoke vrednosti kako statičkog tako i kinetičkog koeficijenta trenja. Takva rešenja mogu dobro da funkcionišu, ali mogu biti osetljiva na takve zagađivače kao što je površinsko prisustvo fine prašine, vlage, leda ili masti, ili, na primer, sredstvo za klizanje koje migrira na spoljnu površinu sloja protiv klizanja iz zapakovanog sadržaja. Međutim, takođe je moguće obezbediti, na primer, na vreći, hrapavu spoljašnju površinu čije izbočine protiv klizanja stvaraju barem neku mehaničku blokadu protiv klizanja sa odgovarajućim karakteristikama površine druge vreće. To može da funkcioniše čak i ako njena supstanca nije neklizajuća (npr. elastomerna) sama po sebi. Primećujemo da se izbočine za hrapavost manje od oko 10 ili najviše 15 mikrometara obično koriste u svrhe protiv blokiranja, a da su izbočine za hrapavost veće od oko 10 ili 15 mikrometara one koje se obično koriste u svrhe protiv klizanja. Takva rešenja obično mogu da obezbede dobre statičke vrednosti koeficijenta trenja i možda ne toliko dobre kinetičke. Dalje, moguće je iskoristiti oba efekta istovremeno, nanošenjem neklizajuće (npr. elastomerne) supstance na same izbočine protiv klizanja. Fleksibilni materijali protiv klizanja (neklizajući) se, takođe, mogu koristiti u oblastima koje nisu pakovanje, na primer kao krovne podloge, geomembrane, sanitarni pokrivni materijali za građevinsku industriju ili sanitarne podloge u zdravstvenoj zaštiti ljudi ili u veterinarskoj medicini. Dalje, moguće je uključiti obezbeđivanje funkcije protiv klizanja u izradu same trak, tako da kada se folija ili tkanina prvi put dobiju, već budu protiv klizanja. Na primer, elastomerna komponenta se može koristiti u ekstruziji, ili se aditiv za hrapavost može umešati u polimer za ekstrudiranje. Taj integrisani proizvodni pristup ima nedostatke. Na primer, može biti veoma teško istovremeno optimizovati parametre protiv klizanja i optimizovati proizvodne parametre same folije ili tkanine. S druge strane, moguće je obezbediti gotovu traku, na primer od folije ili tkanine, i učiniti je neklizajućom u naknadnoj, nezavisnoj operaciji. To obično uključuje ili utiskivanje trake ili formiranje premaza protiv klizanja (npr. elastomernog i/ili grubog) na traci. Taj nezavisni proizvodni pristup ima prednosti. Omogućava optimizaciju parametara protiv klizanja proizvoda nezavisno od proizvodnih parametara same trake. Pored toga, omogućava prvo optimalno nabavljanje i skladištenje veće ponude robne trake, a zatim konvertovanje proizvoda protiv klizanja (neklizajućeg) iz nje prilagođeno, i sa brzim odgovorom, individualnim zahtevim kupaca.

[0003] U svakom slučaju, uopšteno, može se smatrati nedostatkom ako fleksibilni materijal protiv klizanja (npr. ambalaža) ne pruža nijedan ili više odgovarajućih prividnih (statičkih i/ili kinetičkih) koeficijenata trenja, odgovarajuću fleksibilnost, odgovarajuću izotropiju trenja, odgovarajuću izotropiju fleksibilnosti, odgovarajuću otpornost na habanje površine protiv klizanja i odgovarajuću otpornost na kontaminaciju neklizajuće karakteristike. U slučaju da se materijal za pakovanje može koristiti za toplotno skupljanje oko sadržaja pakovanja, onda se smatra nedostatkom ako je njegovo ponašanje pri skupljanju na toplotu ugroženo njegovim karakteristikama protiv klizanja, na primer, ako materijal za pakovanje izgubi (kada je napravljen protiv klizanja) deo ili celu svoju homogenost, ili izotropnost, skupljanja. Toplotno skupljanje neklizajućih hrapavih izbočina može biti nedostatak, jer bi mogle da deformišu materijal za pakovanje zbog njihovog neželjenog skupljanja usled toplote, na primer kada se fleksibilni materijal stapa, na primer, formira se vreća ili omot od njega i/ili se zatvara stapanjem ili zavarivanjem, ili kada se materijal za pakovanje toplotno skupi do sadržaja pakovanja ili kada se vreća od neklizajućeg materijala otpornog na toplotu (na primer, papira) sa termoskupljajućim protivkliznim izbočinama za hrapavost napuni vrućim sadržajem kao što je cement, ili kada je tovar paketa upakovanih u neklizajuće vreće prekriven termoskupljajućom navlakom koja se pod toplotom skuplja na teret. Nedostatak je ako izbočine protiv klizanja suviše lako gube svoj oblik (bilo zbog navedenog inherentnog toplotnog skupljanja, i/ili zbog toga što postanu previše tečne i samim tim previše izložene uticaju površinskih energija i izbijanju) kao odgovor na toplotu tokom navedenog stapanja, skupljanja ili vrućeg punjenja. Takođe je nedostatak ako se tokom (ručnog ili drugog) sečenja, ili isecanja (na primer, sečenja na veličinu ili oblik) fleksibilnog (npr. ambalažnog) materijala mora suočiti sa u suštini nehomogenim ili anizotropnim otporom materijala (npr. folije ili tkanine) za sečenje ili isecanje, moguće uzrokovanih karakteristika protiv klizanja. Još jedan nedostatak može biti manjak ekonomičnosti, na primer zbog upotrebe komponenti protiv klizanja na površinama na kojima se one ne koriste, ili zbog zagrevanja takvih delova trake koji ne bi morali da se zagrevaju za određenu svrhu, ili zbog upotrebe nepotrebno debelog ili teškog sloja protiv klizanja ili zbog upotrebe preskupe mašine, procesnog koraka i/ili komponente materijala. Bilo kakva rešenja zasnovana na karakteristikama koje ometaju reciklažu (na primer, korišćenje grubih mineralnih čestica za hrapavost protiv klizanja) nisu pogodna. Postupci za pravljenje fleksibilnih materijala protiv klizanja, koje inherentno ometaju upotrebu jeftinih recikliranih materijala kao sirovina, smatraju se nepogodnim. Takvo ometanje može biti uzrokovano, na primer, činjenicom da reciklirani materijali mogu imati parametre šireg i neizvesnijeg raspona od izvornih ili mogu imati kraće vreme otpornosti na oksidaciju ili razgradnju, a mogu da sadrže i tragove zagađivača (npr. kao što su ostaci mastila ili fina prašina) što ih može učiniti neprikladnim za sofisticiranije uređaje ili korake procesa.

[0004] Slede primeri za „integrisani proizvodni pristup“. U US 7314662 čvrste čestice se mešaju u ekstruderu u otopljenu supstancu folije da bi se formirale izbočine na površini folije. Kao nedostatak ovakvih rešenja, ugrađene čestice narušavaju uniformnost, pa čak i kontinuitet sloja folije u koji su ugrađene, eventualno ga slabeći. Takođe, samo deo svake čestice viri iz folije. Poželjno podrezivanje izbočina protiv klizanja je obično nemoguće obezbediti i one su relativno neoformljenog oblika. Dalje, veličina izbočina, kao i broj izbočina po površini, veoma je ograničen. Dodatno, ceo perimetar cevi folije mora biti hrapav. Dalje, postupak se ne može koristiti za hrapavost netermoplastičnih traka. US 6444080 i HU 0202948A2 i US 7765774 zajedno opisuju da se čvrste čestice termoplastičnog praha izduvavaju na vruću, lepljivu površinu izduvanog mehurića folije ispod njegove linije smrzavanja. Čestice se lepe za površinu lepljive folije. Toplotna energija vrele, rastopljene folije se koristi za stapanje zalepljenih čestica sa folijom. Prednost je to što čestice ne moraju nužno oslabiti zid jer ne moraju da uđu u zid. Izbočine mogu imati oštro izbočene oblike, sa podrezima, obezbeđujući blokiranje za smicanje sa sličnim izbočinama druge folije. Oni čak mogu da obezbede efikasnu mehaničku blokadu protiv klizanja sa vlaknastim materijalom, kao što je običan netkani materijal. Pored toga, za razliku od pričvršćivača sa kukicama i omčama, netkani materijal može da se skine, vertikalno, sa grube površine bez poteškoća, tj. sistem za zahvatanje može imati u suštini nultu snagu podizanja ili skidanja. Rešenje ima i nedostatke. Naduvavanje ili prskanje čestica otežava kontrolu stvarne konfiguracije čestica duž površine folije. Čestice se ne mogu pritisnuti na vruću površinu mehurića radi jačeg fiksiranja stapanjem, stoga izbočine za hrapavost mogu imati vrlo mala podnožja i mogu se lako odlomiti. Iz istog razloga, oni mogu biti skloni da se naginju u stranu, oko podnožja, kao odgovor na opterećenje smicanjem, čime gube svoj kapacitet spajanja. Izbočine su neujednačene visine, imaju nasumično zašiljene vrhove zbog kojih se proizvod može činiti grubim na dodir i teškim za pisanje olovkom po njemu ili lepljenje etikete ili trake, a štampa na hrapavoj površini, takođe, možda neće biti dovoljno lepa. Izbočine, u pogledu sa strane, izgledaju kao čestice praha koje imaju oblik generalno sličan sferi koja izgleda kao da je donekle ugrađena u osnovnu površinu. Različite su visine. Primer oblika izbočina prikazan je na slikama 1c i 1d u HU 0202948A2 (bočne kote (visina) jedne izbočine, iz dva upravna pravca): kao što se vidi, oblik izbočine je donekle nepravilan, a primećujemo da njegov vrh nije ravan što se vidi sa njegove slike 1d. Drugi primer oblika izbočina je prikazan na slici 3 u US 7765774 (bočna elevacija izbočine protiv klizanja). Da bi zahvatila vlaknasti materijal za zahvatanje, svaka izbočina treba da uđe duboko u netkani materijal tako da njihov najširi (kao što je to u bočnom pogledu) deo može da uhvati neka vlakna. To znači da nije dovoljno da vrh izbočine dopre do vlaknastog materijala za zahvatanje. Zbog navedenog uronjenog sfernog oblika, njihov najširi (u bočnom pogledu) deo je obično nešto bliži osnovnoj površini nego vrhu izbočine, pa je stoga preblizu osnovnoj površini i nije dovoljno blizu vrha izbočine za hrapavost. Pored toga, više izbočine sprečavaju kraće da prodru u vlaknasti materijal za zahvatanje tako što drže vlaknasti materijal za zahvatanje (ili foliju koja je naspramna, na koju je prilepljen vlaknasti materijal za spajanje) podalje od manjih izbočina, delujući kao odstojnici. To može dovesti do toga da samo nekoliko izbočina postane aktivno sa vlaknastim elementom za zahvatanje. Slično tome, da bi se međusobno blokirali, suprotne grube folije treba da se savršeno naslanjaju jedna na drugu, inače najširi (kako se misli u bočnom pogledu) delovi svake izbočine ne mogu da se zahvate, a najviše izbočine deluju kao neželjeni odstojnici. Proizvod može biti osetljiv na izbočine koje se utiskuju, formirajući ispod njih udubljenja na površini folije, jer to dodatno smanjuje slobodne visine njihovih podrezivanja, odnosno rastojanja između njihovih najširih (kako se misli u bočnom pogledu) delova i površine osnove. Slobodna visina se može dodatno smanjiti na neželjen način nagomilavanjem fine prašine ili snega. Iako izbočine takvog oblika obezbeđuju blokadu protiv klizanja sa suprotnom identičnom grubom površinom vreće, zanimljivo je da mogu izgledati da povećavaju klizanje preko glatke površine, na primer glatke površine vreće. Smatramo da je to rezultat toga što je ukupna prianjajuća površina proizvoda izuzetno mala, odnosno sačinjena je od malih gornjih površina (nekoliko najviših) izbočina. Dalje, nije lako napraviti cev od folije koja je samo na jednoj strani hrapava, zbog njene asimetrije u duvanju folije. Dalje, duvana, lepljiva folija sama po sebi ne može da se štampa pre izvođenja hrapavosti. Dokument US 6444080 pominje mogućnost ponovnog topljenja već napravljene folije za upotrebu umesto otopljene folije u mehuru izduvane folije, ali bi to bilo veoma teško postići bez savijanja i kvarenja folije, a takođe bi bilo neekonomično ponovo zagrejati foliju. Takođe, ovo rešenje se ne može koristiti za hrapavost ambalažne tkanine ili netermoplastične trake.

[0005] Primeri za materijale za neklizajuće pakovanje prema „nezavisnom proizvodnom pristupu“ su sledeći. U DE 3437414 A1 igle za utiskivanje se koriste za podizanje pojedinačnih tačaka folije, u US 3283992 linearna rebra su izdignuta od prvobitne površine i US 2917223 opisuje neklizajuću vreću sa reljefima za uparivanje. Nedostaci istog uključuju to što se poželjan oštar karakter, poželjno čak i sa podrezima, izbočina za hrapavost ne može lako obezbediti, posebno u slučaju reljefnih tkanih tkanina, osim toga, supstanca izbočina protiv klizanja je inherentno identična onoj na zidu, a šuplje, ne čvrste, reljefne izbočine nisu dovoljno jake (na primer, mogu se pritisnuti i izravnati), a zid može biti oslabljen. Dalje, sa izbočinama protiv klizanja rebrastog, izduženog oblika (kao što se vidi u njihovom pogledu odozgo) uopšteno nije obezbeđena poželjna izotropija (tj. obezbeđivanje ravnomernog zahvata protiv klizanja u svim pravcima smicanja) neklizajućih površina, a takođe i fleksibilnost materijala za pakovanje može biti ugrožena. Dodatno, sa reljefima koji se uparuju, efekat protiv klizanja može da funkcioniše samo u nekoliko određenih orijentacija, a da uopšte nije izotropan. DE 19938828 (A1) opisuje postupak za obezbeđivanje plastične folije sa neklizajućom završnom obradom. Na foliju se nanosi uzorak materijala sa visokim koeficijentom trenja. Na primer, vrući lepak se topi i kaplje iz vazduha na foliju. Čini se da je nedostatak ovog rešenja to što je teško istovremeno kontrolisati konfiguraciju kapi duž površine i temperaturu vrućeg rastopa u trenutku kada dođe u kontakt sa folijom. Posebno je teško obezbediti efikasan i ekonomičan monosloj kapi na foliji. Dalje, ne pominje se nikakvo sabijanje rastopa sa folijom tokom vezivanja. Dodatno, lepkovi za topljenje kao i aplikatori pogodni za takvu primenu su skupi i u njihovom pogledu ne daje se prednost upotrebi recikliranih materijala u topljenju. Dalje, takvi lepkovi za topljenje koji su pogodni za navedenu svrhu, ako se ostave izloženi, a posebno ako su okrenuti ka drugoj sličnoj površini, mogu imati tendenciju da blokiraju ako se vreće čuvaju u toplom skladištu. Posebno je problem ako dođe do ovakvog blokiranja praznih, a još nenapunjenih vreća. Postupak je namenjen smanjenju klizanja na osnovu supstance sa visokim koeficijentom trenja i nije pogodan da se koristi za alternativnu upotrebu za pravljenje premaza protiv klizanja zasnovanog, ili delimično zasnovanog, na mehaničkom blokiranju hrapavih površina. U dokumentu US 2008/140043A1 stavljen je na uvid javnosti muški mehanički zatvarač tipa „dodirni i zatvori“, takođe poznat kao zatvarač tipa „kukica i petlja“. Takođe, stavljen je na uvid javnosti postupak za formiranje fleksibilnog materijala protiv klizanja.

[0006] I dalje postoji potreba za postupcima i proizvodima od fleksibilnog neklizajućeg materijala koji ublažavaju jedan ili više navedenih nedostataka iz stanja tehnike. Što se tiče pronalazaka naših postupaka i tehničkih rešenja postupaka, za formiranje fleksibilnih materijala protiv klizanja, i dalje u pogledu naših pronalazaka neklizajućih proizvoda za pakovanje u vidu vreća ili proizvoda za umotavanje, naši ciljevi dalje uključuju jedno ili više od sledećeg:

▪ obezbeđivanje novih postupaka za izradu fleksibilnog materijala protiv klizanja sa nezavisnim proizvodnim pristupom, koji obezbeđuje nezavisnost od proizvodnje samog fleksibilnog materijala;

▪ postupke korisne za konvertovanje folija, tkanina i fleksibilnih kompozita čak i ako su osetljivi na toplotu;

▪ postupke pogodne za fleksibilno podešavanje odnosa trenja zasnovanog na površinskoj materiji i trenja zasnovanog na mehaničkoj blokadi izbočina za hrapavost, moguće i uticaja na kinetičko i statičko trenje;

▪ postupke bez inherentne potrebe za skupom opremom i sirovinama kao što su oni koji se obično koriste, na primer, kod termotopljivog štampanja ili ekstrudiranja topljenjem; ▪ postupke u kojima je moguće da se materijal premaza protiv klizanja može držati rastopljenim samo veoma kratko vreme, kako bi se sprečila oksidacija ili razgradnja čak i kod jeftinih sirovina;

▪ postupke u kojima se čak i reciklirane sirovine mogu povoljno koristiti u premazu protiv klizanja;

▪ postupke sposobne za velike brzine na liniji, na primer iznad 50 m/min, na primer oko 80 ili 160 ili čak više m/min;

▪ postupke fleksibilne u brzini, moguće prilagodljive za samostalan, kao i za rad u liniji sa različitim postojećim tehnologijama proizvodnje i konverzije različitih brzina;

▪ postupke za proizvodnju materijala protiv klizanja sa očiglednim trenjem koje se lako i fleksibilno može podesiti između širokih granica, na primer, podešavanjem blizine i/ili oblika njihovih izbočina protiv klizanja;

▪ postupke koji mogu da dodaju materijal nosećem materijalu toplotnim spajanjem (poželjno stapanjem ili zavarivanjem), koji mogu biti brzi i čisti i kompatibilni sa reciklažom;

▪ postupke koji mogu maksimizirati i/ili preciznije kontrolisati dodatu toplotu korisnu za toplotno vezivanje, na primer, kroz maksimiziranje i/ili preciznu kontrolu temperature dodatog vrućeg materijala u trenutku kada se on stvarno dodaje;

▪ postupke koji mogu da dodaju velike, ali samo lokalne, naboje toplotne energije, za toplotno vezivanje, bez ukupnog topljenja ili kvarenja nosača, što ima za rezultat jače toplotne veze otporne na blokiranje, po mogućnosti čak i bez inherentne potrebe za prisilnim hlađenjem nosača;

▪ postupke koji mogu da formiraju jaku vezu između dodatog materijala i materijala nosača usled korišćenja kombinacije toplotnog spajanja (poželjno stapanja ili zavarivanja) i mehaničke kompresije između dodatog materijala i materijala nosača;

▪ postupke koji mogu dodati svojstva protiv klizanja i poroznim i neporoznim fleksibilnim materijalima,

▪ postupke koji fleksibilnom materijalu mogu dodati svojstva protiv klizanja bez suštinskog ugrožavanja njegove čvrstoće, fleksibilnosti, toplotnog skupljanja, izotropije fleksibilnosti i/ili izotropije ponašanja pri skupljanju usled toplote,

▪ postupke koji mogu da obezbede svojstva protiv klizanja bez prodiranja i/ili slabljenja fleksibilnog nosača a sa istovremenim radom sa samo malom količinom dodatog materijala, uz efikasnu eksploataciju dodatog materijala u svrhu protiv klizanja;

▪ postupke proizvodnje koji bolje odgovaraju potrebi za lepom štampom na neklizajućim proizvodima, i takve proizvode;

▪ postupke, za izradu neklizajućih proizvoda sa izbočinama protiv klizanja, uključujući mogućnost postavljanja ili finog podešavanja oblika izbočina,

▪ (postupke za izradu) neklizajućih proizvoda/neklizajuće proizvode sa izbočinama protiv klizanja koji u sebi možda nemaju suštinsku inherentnu sposobnost skupljanja na toplotu, ▪ (postupke za izradu) neklizajućih proizvoda/neklizajuće proizvode sa izbočinama protiv klizanja koje mogu barem delimično preživeti zagrevanje ili toplotno skupljanje neklizajućeg proizvoda, zbog relativno niskog indeksa topljenja izbočina protiv klizanja, ▪ (postupke za izradu) neklizajućih proizvoda sa izbočinama protiv klizanja koji dobro funkcionišu u mehaničkoj blokadi zbog izbočina protiv klizanja koje imaju oblik podrezane i/ili oštro izbočen karakter;

▪ (postupke za izradu) neklizajućih proizvoda/neklizajuće proizvode sa izbočinama protiv klizanja koji mogu dobro da funkcionišu u mehaničkoj blokadi, istovremeno obezbeđujući prihvatljivo ili poboljšano trenje na glatkim površinama, na primer, kroz isključivanje oblika sa malim vrhovima ili šiljastim izbočinama u izbočinama protiv klizanja;

▪ (postupke za izradu) neklizajućih proizvoda/neklizajuće proizvode sa izbočinama protiv klizanja otpornim na kontaminaciju koje mogu efikasno uhvatiti naspramni vlaknasti materijal ili hrapavi materijal bez potrebe za dubokim prodiranjem izbočina u naspramni vlaknasti materijal ili hrapavi materijal;

▪ (postupke za izradu) neklizajućih proizvoda/neklizajuće proizvode sa izbočinama protiv klizanja koje mogu efikasno uhvatiti naspramni vlaknasti materijal bez izazivanja poteškoća u podizanju ili skidanju (ljuštenju) naspramnog vlaknastog materijala sa neklizajućeg proizvoda (na primer sa relativno širim podnožjem izbočina protiv klizanja); ▪ (postupke za izradu) neklizajućih proizvoda/neklizajuće proizvode koji imaju nisku i/ili izotropnu otpornost na sečenje ili isecanje;

▪ (postupke za izradu) neklizajućih proizvoda/neklizajuće proizvode sa mogućnošću hrapavih izbočina protiv klizanja koje su otpornije na habanje (na primer sa relativno širim podnožjem/osnovom);

▪ (postupke za izradu) neklizajućih proizvoda/neklizajuće proizvode koji su učinjeni hrapavim pomoću hrapavih izbočina protiv klizanja na kojima se može lakše pisati, lepiti etiketa ili traka, a mogu biti glađe na dodir;

▪ (postupke za izradu) neklizajućih proizvoda/neklizajuće proizvode hrapave sa antikliznim hrapavim izbočinama koje mogu biti univerzalne u međusobnom spajanju, na primer zbog stvarne slučajne veličine i/ili distribucije izbočina;

▪ (postupke za izradu) neklizajućih proizvoda/neklizajuće proizvode otpornije na blokiranje u toplom skladištu;

▪ poboljšanu ekonomiju;

▪ kombinacije koje kombinuju veći broj ciljeva/aspekata za moguće sinergijske efekte; ▪ postupke primene navedenih proizvoda;

[0007] Naše prepoznavanje uključuje kombinaciju nekoliko aspekata, kao što sledi. Ako želimo da dodamo i toplotno povežemo topli polimerni sloj sa hladnom folijom ili nosačem od tkanine, toplotna energija dodatog sloja mora biti dovoljno visoka za formiranje toplotne veze. Naime, ako se hladni nosač ne zagreje dovoljno barem tamo gde treba da se formira veza, veza može ostati preslaba, čak i ako je veza zasnovana isključivo na toplotno-topivoj adheziji dodatog sloja (što, međutim, nije ni nužno najbolje rešenje za naše ciljeve). Što je tanji sloj, to može doneti manje toplote za uspešno zagrevanje hladne folije ili tkanine. Ako, u skladu sa potrebama ekonomičnog i fleksibilnog premaza protiv klizanja, izaberemo nisku prosečnu površinsku težinu dodatog premaza, i dalje možemo pouzdano održavati potrebnu toplotnu energiju održavanjem znatno visoke i precizno kontrolisane temperature. Ako želimo da izbegnemo kasniju blokadu proizvoda (na primer u toplom magacinu), a samim tim želimo da koristimo polimere visoke tačke topljenja u dodatom sloju, potrebna temperatura sloja premaza je još veća, što je posebno tačno ako želimo da ekspresno zavarimo sloj premaza na nosač umesto da primenimo čistu topivu adheziju. Ali čak i ako veza nije (čisto) zavareni spoj, odgovarajuća jaka i neblokirajuća veza može zahtevati tako visoke temperature spojenih delova da topi oba spojena dela na mestu spajanja. Potreba za izrazito visokom temperaturom u premazu se dodatno povećava ako želimo da izbegnemo veoma jaku ili robusnu kompresiju između nosača (npr. folije ili tkanine) i vrućeg premaza, bilo da bismo sprečili prodiranje premaza u tkaninu i/ili za sprečavanje da se diskretne čestice rastopa u premazu ne pritisnu previše tanko i ravno. Veoma tanke neprekidne slojeve premaza obično je teško vezati za nosač na visokoj temperaturi jer mogu izgubiti toplotnu energiju hlađenjem pre nego što se toplotna veza završi. Ako, međutim, obezbedimo vruću prevlaku u obliku diskretnih vrućih čestica umesto veoma tankog kontinuiranog sloja iste prividne površinske težine, tada se toplota može efikasnije iskoristiti za lokalne toplotne veze čestica, čak i ako se čestice na kraju sabijaju da formiraju ravnu površinu, jer čestice imaju lokalnu debljinu veću od prosečne „debljine“ (izračunate iz površinske mase) sloja premaza, stoga mogu da nose veći lokalni naboj toplotne energije, jer imaju veći odnos zapremine i površine od tanke folije (zapremina koja skladišti toplotnu energiju dok je površina raspršuje). Pored toga, sloj diskretnih čestica male površinske mase lako se formira (na primer, raspršivanjem praha) bez molekularne orijentacije u njemu, dok je neprekidni sloj tanke folije, iste male površinske mase, zaista teško napraviti bez molekularne orijentacije u njoj, što je važno, na primer, u pogledu neoštećenog ili izotropnog toplotnog skupljanja proizvoda. Diskretni sloj se može formirati jeftinijim mašinama i od jeftinijih (moguće čak i recikliranih) materijala od tankog kontinuiranog sloja. Formiranje diskretnog sloja može da podnese veće viskoznosti u topljenju nego formiranje tankog kontinuiranog sloja. U našem slučaju vruće diskretne čestice obično mogu biti značajno (na primer, redova veličine) većeg viskoziteta od uobičajenih mastila ili drugih tečnih /neklizajuće proizvode polimernih kompozicija koje se koriste u uobičajenim štamparskim operacijama. Pored toga, na primer, rasipanje praha može se koristiti sa mnogo većim brzinama linija od topivog štampanja. Zbog toga se u našem slučaju može slobodno izabrati, uglavnom samo odabirom vrednosti kompresije, da se formira kontinualni (na primer, elastomerni) završni sloj ili diskontinualni sloj, na primer sloj diskretnih hrapavih izbočina, od sloja vrućih diskretnih čestica. Ako rastopljene, lepljive čestice obezbedimo raspoređene, i polegle, na vrućoj površini za oslobađanje, onda možemo istovremeno obezbediti odgovarajuće kontrolisanu distribuciju materijala duž površine i njegovu odgovarajuću visoku i kontrolisanu temperaturu do trenutka njihovog transfera u nosač (čestice u suštini ne smeju da se ohlade pre nego što se prebace na foliju ili tkaninu). Naime, ako dovedemo u kontakt nosač sa slojem vrućih čestica koji se nalazi na vrućoj površini za oslobađanje, vrlo kratko vreme kontakta može biti dovoljno za prenošenje vrućih čestica sa površine za oslobađanje na nosač. Ako iskoristimo tu činjenicu i odaberemo dovoljno kratko vreme kontakta pre nego što uklonimo nosač osetljiv na toplotu (i sveže obložen) (npr. foliju ili tkaninu) sa vruće površine za oslobađanje, onda površina za toplo oslobađanje, iako je izložena između vrućih čestica koje su na njoj, nema dovoljno vremena da zagreje nosač do neželjene mere, čak i ako je površina za oslobađanje toliko vruća da bi lako rastopila nosač ako bi se dalo dovoljno vremena. Na ovaj način količina toplote koja se prenosi na sveže obloženi nosač može biti, skoro ili praktično čak savršeno, ograničena na korisnu količinu toplote koja se prenosi unutar vrućeg premaza i nosač može biti zaštićen od potencijalno štetne prenete toplote (npr. zračenjem i/ili provođenjem i/ili konvektovanjem) sa same vruće površine za oslobađanje. Tehnologije rotirajućih namotaja lako obezbeđuju mogućnost vrlo kratkih kontakata i mogućnost lakog pronalaženja odgovarajućeg vremena kontakta isprobavanjem različitih brzina linije. Na kraju kontakta i pre razdvajanja, rastopljene čestice koje istovremeno dolaze u kontakt sa hladnim nosačem i toplom površinom za oslobađanje će imati nivoe adhezije i sa nosačem i sa površinom za oslobađanje. Kao što smo otkrili, što je toplija površina za oslobađanje, to je slabija adhezija između površine oslobađanja i čestica. (Da bismo ilustrovali ovo: ako se omekšane čestice polietilena drže između, i u simetričnom kontaktu sa dve površine za oslobađanje, od kojih je jedna hladnija od druge, ali obe površine za oslobađanje temperatura iznad temperature omekšavanja čestica, onda kada ako se odvoje, čestice će ostati na hladnijoj površini za oslobađanje i osloboditi se od toplije.) To znači da što je toplija površina oslobađanja pri odvajanju, to je lakše odvojiti rastopljene čestice od površine za oslobađanje, što takođe dovodi do preferiranja izrazito vruće površine za oslobađanje. S druge strane, kako smo otkrili, što je hladnija prednja površina nosača, to je jača adhezija između prednje površine i lepljivih čestica tokom kontakta. To znači da što je hladnija prednja površina pri odvajanju, to je lakše sprečiti da se rastopljene ili omekšale čestice, koje dodiruju prednju površinu, odvoje od prednje površine, što dovodi do preferiranja izrazito kratkog vremena kontakta, kako bi se sprečilo da se prednja površina u suštini zagreje pre isteka vremena kontakta. Izbor supstance vrućih čestica kao i njihove veličine i blizine u kombinaciji sa izborom stepena njihove kompresije obezbeđuju postupak velike fleksibilnosti. Pogodnim istovremenim odabirom površinske težine i temperature sloja vrućih čestica i nosača, postupak može biti bez potrebe za bilo kakvim predzagrevanjem nosača ili bilo kakvim prinudnim hlađenjem, a takvi odgovarajući odabiri izgledaju veoma praktični sa fleksibilnim folijama i tkaninama koje se obično koriste, na primer, kao materijali za pakovanje.

[0008] Dalje, shvatili smo da se takvo formiranje izbočina protiv klizanja na nosaču može koristiti za obezbeđivanje izbočina ujednačene visine, pri čemu svaka izbočina ima svoj najširi (tj. najširi u pogledu sa strane) deo blizu ili na svom ravnom vrhu, čije prednosti uključuju da takva izbočina može uhvatiti vlakno vlaknastog materijala za spajanje čim ova dva dođu u kontakt, pa nema potrebe da izbočina duboko prodre u vlaknasti materijal. Analogno tome, dve takve navedene grube površine, takođe, se mnogo bolje spajaju jedna sa drugom. Ovo dovodi do toga da praktično sve izbočine za hrapavost ravnomerno učestvuju u blokadi smicanja, uveliko povećavajući efikasnost i čvrstoću na smicanje blokade, bez stvaranja bilo kakvih poteškoća pri podizanju delova koji se spajaju. Ova vrsta konfiguracije, kao što smo otkrili, može imati dodatne prednosti, što će postati očigledno u daljem tekstu. Neki dalji delovi naših ciljeva i priznanja biće opisani u daljem tekstu.

[0009] U prvom aspektu, suština postupka pronalaska je postupak za formiranje fleksibilnog materijala protiv klizanja (neklizajućeg), koji obuhvata:

▪ obezbeđivanje fleksibilnog nosača sa prednjom površinom,

▪ obezbeđeni nosač koji barem delimično uključuje termoplastični prvi polimer,

▪ nosač koji ima dovoljno nisku temperaturu da spreči topljenje ili omekšavanje prvog polimera,

▪ obezbeđivanje vruće površine za oslobađanje prve temperature,

▪ obezbeđivanje prvog sloja diskretnih čestica uključujući termoplastični drugi polimer, koji se nalazi na vrućoj površini za oslobađanje i štrči sa vruće površine za oslobađanje do odgovarajućih terminalnih krajeva,

▪ u obezbeđenom prvom sloju diskretne čestice su barem delimično ili iznad druge temperature, druga temperatura je iznad temperature omekšavanja drugog polimera, obezbeđujući u prvom sloju lepljivost najmanje krajnjih krajeva čestica,

▪ dovođenje u, barem delimičan, kontakt i zadržavanje u kontaktu za vreme kontakta, prednje površine obezbeđenog nosača sa lepljivim prvim slojem koji se nalazi na vrućoj površini za oslobađanje radi barem delimičnog lepljenja prvog sloja sa prednje strane površine, a nakon toga

▪ uklanjanje nosača, a samim tim i barem delimično lepljivog prvog sloja zalepljenog za njegovu prednju površinu, sa površine za oslobađanje, čime se nosaču obezbeđuje premaz u vrućem stanju, i

▪ korišćenje toplotne energije toplog premaza stvarajući vezu između nosača i premaza, ▪ na taj način obezbeđujući fleksibilni materijal sa premazom protiv klizanja koji uključuje nosač i premaz koji je za njega vezan;

▪ uklanjanje nosača uključujući izvlačenje nosača iz kontakta silom izvlačenja,

a postupak dalje obuhvata

▪ obezbeđivanje prve temperature iznad temperature omekšavanja drugog polimera, i ▪ obezbeđivanje prve temperature iznad bilo koje ili obe temperature topljenja i temperature omekšavanja prvog polimera;

▪ odabir, za obezbeđivanje, nosača koji se kvari (na primer, kroz jedno ili više lomljenja, rastezanja, skupljanja i savijanja) ako se potpuno zagreje do prve temperature i istovremeno izloži sili izvlačenja; i

▪ odabir vremena kontakta kraćeg od minimalnog vremena, a to minimalno vreme je određeno tako da je kvarenje nosača pod dejstvom toplote od strane vruće površine za oslobađanje ograničeno na unapred definisanu dozvoljenu meru.

[0010] Proizvod koji je napravljen direktno postupkom, tj. fleksibilni materijal sa premazom protiv klizanja, može biti, na primer, neklizajući materijal za pakovanje, na primer jedna ili više neklizajućih vreća za pakovanje ili omota za pakovanje ili neklizajući materijal za pakovanje na koturu, ili drugi, na primer, fleksibilni materijal sa premazom protiv klizanja koji nije za pakovanje. Fleksibilni nosač može biti bilo koji pogodni nosač, na primer folija, obložena i/ili neobložena tkana i/ili netkana tkanina i/ili bilo koja njihova kompozicija, laminati, itd. Nosač može biti višezidne strukture ili može biti od jednog zida. Nosač može biti, na primer, jednostruko namotani materijal u listu, ili može biti cev, ili cev od folije za umetanje, ili centralno presavijena traka ili bilo koja druga pogodna konfiguracija. Cev može biti originalno formirana cev (na primer, cev od duvane folije ili kružno tkana cev) ili cev formirana, od trake u listu, na primer uzdužnim šivenjem ili zavarivanjem ili lepljenjem ivica trake. Dalje, nosač može biti beskonačni nosač, koji se obično skladišti na koturovima i obrađuje sa odmotavanjem i premotavanjem, ili se nosač može sastojati od pojedinačnih jedinica, na primer, pojedinačnih vreća ili listova materijala. Prvi polimer, kao i drugi polimer, je termoplastičan i može uključivati jedan ili više homopolimera i/ili kopolimera, na primer, njihovu smešu, itd. Prvi polimer, kao i drugi polimer, mogu dalje da sadrže, na primer, pigmente, apsorbere svetlosti, stabilizatore svetlosti, antioksidanse, sredstva za punjenje, plastifikatore, reološke aditive, ili njihove smeše, itd. Ceo nosač može da bude od prvog polimera ili najmanje jedan ili više delova nosača da sadrži prvi polimer. Prednja površina može da uključuje prvi polimer ili može biti bez prvog polimera. Nosač može, generalno, dalje da sadrži netermoplastične komponente, koje mogu biti, na primer, strukturni slojevi i/ili površinski premazi, na primer slojevi mastila za štampanje. Kada je nosač obezbeđen, dovoljno je hladan da spreči da se njegov prvi polimer topi ili omekša. Na primer, obezbeđen je nosač sobne temperature, tj. prethodno zagrevanje nosača uopšte nije neophodno, iako je moguće. Ponašanje površine za oslobađanje može se zasnivati na tome da je površinska energija površine za oslobađanje niža od površinske energije drugog polimera. Površinska energija površine za oslobađanje može se formirati poznatim materijalima i postupcima, kao što su silikonizovane površine, fluorohemikalije, koronsko pražnjenje, plamen ili slično. Površina za oslobađanje može biti sačinjena pomoću površine lista, ili trake, ili bubnja, ili valjka, ili bilo koje odgovarajuće strukture. Njen oblik (na primer, ravna traka), morfologija površine (na primer, glatka) i hemijski sastav (na primer, fluorougljenik) su poželjno formirani da bi se olakšalo oslobađanje vrućeg, lepljivog polimera. Ako je površina za otpuštanje na spoljnoj strani beskonačne (na primer, od staklene tkanine) trake, onda je poželjno da unutrašnja strana kaiša takođe bude opremljena površinom za oslobađanje radi boljeg klizanja po pločama, poželjno grejnim pločama. Grejne ploče mogu biti ravne ili poželjno blago konveksne za pozitivan kontakt kaiša. S obzirom na velike brzine linije koje se mogu postići ovim postupkom, poželjno je izbeći potpuno isključenje vazduha u kontaktu između unutrašnje površine trake i (grejnih) ploča po kojima ona klizi, kako bi se izbeglo blokiranje trake. Ovo izbegavanje se može izvesti, na primer, uključivanjem neke teksture u kontaktu ili obezbeđivanjem tankog vazdušnog jastuka u kontaktu, itd. Površina za oslobađanje je vruća, što se može obezbediti, na primer, zagrevanjem navedenog lista ili trake, itd., sa njegove donje strane i/ili zagrevanjem površine za oslobađanje zračenjem (infracrvenom) svetlošću lampe površine za oslobađanje i/ili elektromagnetnim grejanjem i/ili obezbeđivanjem vrućeg gasa i/ili vruće površine (koja zrači toplotu) oko površine za oslobađanje, itd. Obezbeđeni prvi sloj je diskontinuiran i sadrži diskretne čestice uključujući termoplastični drugi polimer. Čestice generalno mogu biti penaste ili šuplje, međutim čvrste čestice su obično poželjnije. Čestice mogu da se u potpunosti sastoje od drugog polimera ili mogu dalje da uključuju i druge sastojke. Čestice mogu imati oblik, na primer, granula praha, kapljica, opiljaka, mikropeleta, delova vlakana i/ili bilo koji drugi pogodni oblik čestica. Čestica, koja se nalazi na površini za oslobađanje, može obuhvatati, na primer, jednu (npr. manje ili više otopljenu) granulu praha, ali je takođe moguće da čestica, koja se nalazi na površini za oslobađanje, obuhvata više takvih, spojenih, granula praha, „spojene“ znači da susedne granule praha više nemaju jasan granični sloj kada se posmatraju pod uvećanjem. Na primer, mogu postojati diskretne čestice koje se sastoje od dve ili tri spojene granule praha, redom. Krajnji kraj je gornji kraj, najudaljeniji od podnožja, čestice u odnosu na površinu za oslobađanje na kojoj se čestica nalazi. Diskretne čestice su barem delimično na drugoj temperaturi ili iznad, što znači da neke ili sve čestice imaju jedan ili više delova, ili njihove celine na ili iznad druge temperature. Druga temperatura koja je iznad temperature omekšavanja drugog polimera čini drugi polimer lepljivim. Lepljivost je obezbeđena u prvom sloju, a posebno najmanje na krajnjim krajevima navedenih nekih ili svih čestica. U praktičnom slučaju, na primer, sve čestice su vruće i lepljive u celini. Lepljivost čestica može pomoći u održavanju odgovarajuće distribucije čestica duž površine za oslobađanje tako što ih fiksira tamo protiv klizanja ili kotrljanja. Prednja površina je dovedena u barem delimični kontakt sa lepljivim prvim slojem dok lepljivi prvi sloj leži na vrućoj površini za oslobađanje. To što je barem delimičan kontakt znači da se najmanje jedan ili više delova prednje površine (ili cela) dovodi u kontakt sa najmanje jednim ili više delova lepljivog prvog sloja (ili celim). Na primer, neke od diskretnih čestica učestvuju u kontaktu, dok druge (na primer one najmanje) ne. Uspostavljanje kontakta obično uključuje prednju površinu koja vrši pozitivnu silu na lepljivi prvi sloj. Konfiguracija diskretnih čestica koje se nalaze na vrućoj površini za oslobađanje i štrče sa vruće površine za oslobađanje do odgovarajućih krajeva terminala, inherentno pomaže prednjoj površini da formira čvrst kontakt sa diskretnim česticama dok se istovremeno drži podalje od, ili barem izbegava, jak kontakt sa vrelom površinom koja je izložena između diskretnih čestica. (Na primer, ova karakteristika razlikuje trenutno rešenje od poznatih rešenja u kojima se rastopljene čestice, predviđene za kontakt, potpuno nalaze unutar udubljenja vrućeg valjaka za gravuru ili sličnih površina.) Tokom kratkog vremenskog intervala međusobnog kontakta, vremena kontakta, lepljivi prvi sloj (ili, kao što smo rekli, jedan ili više njegovih delova) može da formira adheziju sa prednjom površinom i može da počne da prenosi toplotu na prednju površinu, dok, s druge strane, vruća površina za oslobađanje i dalje može da obezbedi vruću zadnju površinu protiv hlađenja prvog sloja, iako samo na veoma kratak vremenski period. Kao rezultat toga, prvi sloj se barem delimično lepi za prednju površinu, što znači da može postojati i jedno ili više takvih mesta gde se prvi sloj ne lepi za prednju površinu, međutim, u praksi, cela dodirna površina prvog sloja bi poželjno trebalo da bude napravljena tako da se zalepi za prednju površinu, što se može olakšati, na primer, odgovarajućom, na primer umerenom, kompresijom između njih. Kada se nosač ukloni sa vruće površine za oslobađanje, pri tome se barem delimično lepljivi prvi sloj, zalepljen za njegovu prednju površinu, takođe uklanja sa površine za oslobađanje, što znači da jedan ili više delova lepljivog prvog sloja može ostati na površini za oslobađanje čak i na mestima gde se prvi sloj zalepio za prednju površinu. Na takvim mestima, na primer, cela debljina ili samo deo debljine prvog sloja može da ostane na površini za oslobađanje umesto da ode sa prednjom površinom. U praksi, međutim, takvi delovi prvog sloja, koji ostaju na površini za oslobađanje umesto da se zalepe za prvu površinu i nestanu sa njom, treba da budu eliminisani ili barem minimizirani, na primer odgovarajućim površinskim karakteristikama površine za oslobađanje i /ili odgovarajućom fleksibilnošću nosača i/ili odgovarajućom homogenošću u veličinama diskretnih čestica (tj. korišćenjem veoma uskog intervala veličina diskretnih čestica). Uklanjanje lepljivog prvog sloja sa površine za oslobađanje, bez ostatka ili sa manje ostatka, može se pomoći površinskom energijom površine za oslobađanje koja je predviđena da bude niža od površinske energije prednje površine nosača. Uklanjanje lepljivog prvog sloja sa vruće površine za oslobađanje uključuje odgovarajuće kretanje između (u inicijalnom kontaktu) prvog sloja i površine za oslobađanje. Pravac relativnog kretanja, barem sve dok su prvi sloj i površina za oslobađanje još u kontaktu, poželjno je u suštini okomit na površinu za oslobađanje, ali je takođe moguće obezbediti drugi pravac. U industrijskoj implementaciji i nosač i površina za oslobađanje mogu da se kreću svojim odgovarajućim linijskim brzinama i navedeno, u suštini okomito, uklanjanje ne bi odgovaralo da je i jedno od nosača i površina za oslobađanje u suštini brži od drugog. Međutim, ako nam je potreban pravac uklanjanja koji u suštini nije okomit, možemo da obezbedimo jednu od brzina nešto bržu od druge ili čak može da se obezbedi u suštini bočno relativno pomeranje između nosača i površine za oslobađanje tokom uklanjanja. Navedeno uklanjanje koje u suštini nije okomito se može koristiti za formiranje u suštini neizotropne strukture premaza, na primer, može se formirati premaz, uključujući izbočine za hrapavost koje su nagnute u jednom pravcu. Takva neizotropna konfiguracija premaza može se koristiti za obezbeđivanje neizotropnog trenja proizvoda: na primer, fleksibilni materijal obložen protiv klizanja može pokazati niže trenje protiv klizanja u jednom smeru i pojačano trenje u suprotnom smeru. Takav neizotropni proizvod bi se mogao koristiti, na primer, kao podloga za krov na kojoj je potrebno u suštini jednosmerno trenje pri hodanju, ili u drugom primeru, kao geomembrana za oblaganje nagnute površine tla koja obezbeđuje neklizajući spoj sa pokrivajućim vlaknastim geotekstilom za držanje geotekstila protiv gravitacije na padini. Vrući prvi sloj koji ostaje na prednjoj površini, uklonjen sa površine za oslobađanje, obezbeđuje vrući premaz na nosaču. Prilikom formiranja veze između nosača i premaza korišćenje toplotne energije toplog premaza može praktično značiti da se cela toplotna energija koja se može odvesti od premaza u nosač koristi za zagrevanje prednje površine i istovremeno kao i kasnije da se i nosač i premaz ostavljaju da se spontano ohlade. Takođe je moguće da se na oblogu i/ili na nosač primeni prinudno hlađenje, posebno ako je nosač relativno lagan, a premaz relativno težak. Veza formirana korišćenjem toplotne energije može biti bilo koja vrsta veze kojoj je potrebna toplota, tj. toplotna veza, na primer, lepljiva veza i/ili stopljena veza i/ili zavarena veza, itd. Formiranje veze se obično završava kada je hlađenje nosača i premaza završeno, na primer, kada se ohlade na temperaturu okoline, iako se u formiranoj vezi već može obezbediti značajna čvrstoća vezivanja mnogo pre potpunog hlađenja, u zavisnosti od vrste i parametara, veze. Takođe je moguće da se formiranje veze završi kasnije od navedenog hlađenja. Nosač, koji je opremljen premazom zavezanim za njega, napravljen je tako da čini fleksibilni materijal sa premazom protiv klizanja. Premaz može zauzeti celu prednju površinu nosača, na makro skali, ali je moguće i da nosač ima jedno ili više mesta, formirajući oblike, gde prednja površina ima premaz, na makro skali. Na primer, premaz može zauzeti jednu ili više traka ili tačaka u beskrajnom nosaču ili jednu ili više traka ili tačaka na spoljnoj površini jedne ili više bočnih ploča vreće na makro skali. Moguće je, na primer, da obloga uključuje supstancu sa odgovarajućim visokim koeficijentom trenja, na primer, elastomer, u kom slučaju čak i savršeno ravan i glatki premaz, nastao na primer snažnim sabijanjem vrućeg prvog sloja, može biti protiv klizanja. Dalje, ako, na primer, navedeni kontakt uključuje odgovarajuće niske pritiske sabijanja između prednje površine i diskretnih čestica prvog sloja, onda se fleksibilni materijal može učiniti neklizajućim formiranjem odgovarajućeg neglatkog, tj. grubog premaza na njemu, sa ili bez elastomerne supstance u premazu. Grubi premaz se može formirati tako da uključuje takve izbočine za hrapavost koje obezbeđuju mehaničku blokadu protiv klizanja sa drugom sličnom hrapavom površinom ili sa vlaknastim materijalom za zaštitu od klizanja. Kako se ovde koristi, reč „blokada“ (interlock) se odnosi na vezu delova u kojoj je kretanje jednog dela ograničeno i/ili ograničeno drugim. Za željenu konfiguraciju, na primer, odgovarajuće veličine čestica i njihova odgovarajuća blizina, u prvom sloju, mogu se odabrati na odgovarajući način. Na primer, ako se veće čestice nalaze na površini za oslobađanje dalje jedna od druge, onda je lakše formirati diskontinualni ili grubi završni premaz, a ako su male čestice raspoređene na površini za oslobađanje sa velikom površinskom blizinom, lakše je formirati kontinuirani završni premaz. Nije potrebno da kontinualni premaz bude potpuno homogen premaz, ali se može formirati čak i sa glatkom ravnom površinom. Međutim, može pomoći u sprečavanju blokiranja fleksibilnog materijala sa premazom protiv klizanja ako premaz nije savršeno gladak, ali nasleđuje deo diskontinualnog uzorka originalnog prvog sloja. Dalje, moguće je primeniti relativno nizak pritisak sabijanja, između prednje površine i diskretnih čestica, na prvom mestu prednje površine i veći pritisak na drugom mestu prednje površine kako bi se formirale oblasti obloženog fleksibilnog materijala protiv klizanja sa premazom različite hrapavosti i različite debljine. To se može primeniti, na primer, vršenjem kompresije u zahvatu, između dva valjaka, menjajući silu kompresije u vremenu, na primer, periodično. Promenljiva sila kompresije može se, na primer, obezbediti sa različitom hidrauličnom kompresijom i/ili obezbeđivanjem, na primer, najmanje jednog od valjaka za presovanje sa površinom za sabijanje različite tvrdoće duž njegovog perimetra. To se može koristiti, na primer, za obezbeđivanje cevi od folije sa premazom koji je glađi (ili bukvalno gladak) na mestima koja odgovaraju vrhovima i dnu vreća koje treba da se formiraju, pri čemu je premaz između njih grublji, a takva konfiguracija može da nađe primenu, na primer, u proizvodnji ventil vreća sa blokom dna. Izbor odgovarajućeg termoplastičnog drugog polimera uključuje, na primer, odabir polimera koji ima viskozitet, na drugoj temperaturi, koji odgovara našim ciljevima, u pogledu navedenog kvaliteta površine premaza, takođe u pogledu izabranog načina kontakta, npr. profil pritiska koji se koristi tokom kontakta. Uopšteno govoreći, na primer, polimeri nižeg viskoziteta su pogodniji za formiranje neprekidnog, glatkog premaza, dok su polimeri većeg viskoziteta pogodniji za formiranje diskontinualnih premaza, na primer, sa specifično oblikovanim izbočinama za hrapavost. Uklanjanje nosača, sa vruće površine za oslobađanje, uključuje izvlačenje nosača iz kontakta silom izvlačenja. Sila izvlačenja je, na primer, u praksi u velikoj meri određena lomljenjem nosača pri odmotavanju, ali lepljivost ili prianjanje nosača na površinu za oslobađanje, uz posredovanje prvog sloja, takođe može dodati na silu izvlačenja. Uopšteno, silu izvlačenja treba izabrati kao najmanje minimum neophodan za vođenje nosača i obezbeđivanje željenog kontakta. Prva temperatura, predviđene vruće površine za oslobađanje, obezbeđena je iznad temperature omekšavanja drugog polimera, što pomaže da se prvi sloj, odvojenih čestica, održi izrazito vrućim i, samim tim, lepljivim. Dalje, prva temperatura je, takođe, obezbeđena iznad bilo koje ili obe temperature topljenja i temperature omekšavanja prvog polimera. Štaviše, ceo nosač je osetljiv na visoku prvu temperaturu, odnosno predviđeni nosač se kvari ako se potpuno zagreje na prvu temperaturu i istovremeno izloži sili izvlačenja. Do kvarenja može doći, na primer, kroz jedno ili više lomljenja, istezanja, skupljanja i savijanja. U praksi, na primer, kao što smo iskusili, ako nosač ima jedan ili više osnovnih slojeva polimera sa temperaturom omekšavanja višom od prve temperature, nosač se i dalje može pokvariti tako što se nabora, iskrivi i rastegne, čak i slomi, ako je izložen navedenim uslovim, jer omekšavanje ili topljenje prvog polimera u nosaču može oslabiti nosač i, takođe, može osloboditi molekularnu orijentaciju u prvom polimeru, obično izazivajući savijanje. Ovo poslednje važi i za, na primer, za kraft papir obložen prvim polimerom. U postupku je nosač stoga zaštićen od štetnog uticaja vruće površine za oslobađanje, koji se zasniva na odabiru vremena kontakta kraćeg od minimalnog vremena, a to minimalno vreme je određeno tako da se nosač kvari dejstvom toplote od strane vruće površine za oslobađanje ograničeno do unapred definisane dozvoljene mere, ili je čak podešeno tako da toplota vruće površine za oslobađanje ne pokvari nosač. To znači da postupak može da uključi ograničavanje efekata kvarenja toplotom površine za oslobađanje, koja deluje na nosač, do unapred definisane, na primer nebitne ili čak nulte, dozvoljene mere ograničavanjem vremena kontakta shodno tome. U praksi, stručnjak može prvo da odluči koji stepen izobličenja ili savijanja ili boranja ili skupljanja ili slabljenja, itd., nosača može biti dozvoljen u datoj primeni, na primer, tako da se proizvod može sukcesivno koristiti u industriji, ili prodati za industrijsku upotrebu, uspešno. Dakle, generalno, postupak pronalaska uključuje izbor nosača koji je pokvaren do prve mere, ako je potpuno zagrejan do prve temperature i istovremeno izložen sili izvlačenja, i odabir vremena kontakta kraćeg od minimalno potrebnog toploti vruće površine za oslobađanje za kvarenje nosača do prve mere. Generalno, na primer, u slučaju izabranog nosača koji je pokvaren usled lomljenja, ako se potpuno zagreje do prve temperature i istovremeno bude izložen sili izvlačenja, minimalni zahtev bi mogao zvučati tako da bi nosač trebalo da ima dovoljnu snagu da se ukloni sa kontakta bez lomljenja. U tu svrhu, na primer, postupak bi mogao da uključi izbor vremena kontakta kraćeg od minimalnog vremena, gde se minimalno vreme određuje tako da se kvarenje nosača delovanjem toplote od strane vruće površine za oslobađanje ograniči na unapred definisanu dozvoljenu meru, čime se obezbeđuje jačina nosača dovoljna da nosač izdrži silu izvlačenja bez lomljenja. Ipak, kao što smo otkrili, postupak može biti vrlo pogodan za sprečavanje bilo kakvog oštećenja nosača koji se koriste u praksi. Iako je, naravno, poželjno da vreme kontakta bude odabrano dovoljno kratko da ne dođe do kvarenja nosača, u praksi je kvarenje nosača u nebitnoj meri pod uticajem toplote prihvatljivo u mnogim industrijskim primenama. Možda postoji kompromis između komotno odabrane brzine postupka za formiranje fleksibilnog materijala protiv klizanja i stepena kvarenja nosača toplotom, ali je opšte znanje stručnjaka u tehnici da odaberu minimalno vreme kao što je da je kvarenje nosača delovanjem toplote od strane vruće površine za oslobađanje ograničeno na unapred definisanu dozvoljenu meru. Vreme kontakta se može podesiti na odgovarajuću nisku vrednost, na primer, pokušajem i greškom: ako je rezultat pokušaja da je savijanje ili skupljanje, itd., prejako, onda se mora pokušati sa kraćim vremenom kontakta. U zahvatu između dva valjka lako se može obezbediti kratko vreme kontakta za isprobavanje, uz isprobavanje različitih brzina linije. Tvrđi valjci za presovanje, manjeg prečnika, mogu obezbediti još kraće vreme kontakta.

[0011] Prednosti postupka uključuju da obezbeđuje nezavisnost od proizvodnje samog fleksibilnog nosača; podjednako se može koristiti za folije i tkanine; veoma je fleksibilan u odabiru parametara premaza protiv klizanja; nije potrebna skupa oprema i sirovine; čak se i reciklirane sirovine mogu koristiti u premazu; premaz se može naneti na štampanu površinu i/ili obloženi proizvod se može štampati nakon njegovog oblaganja; fleksibilan je u svojoj linijskoj brzini sve dok je vreme kontakta dovoljno kratko (problem „prekratko vreme kontakta“ se praktično ne javlja); premaz ne mora nužno da prodire u nosač i može čak biti retki diskretni premaz, čime dodaje trenje fleksibilnom materijalu bez suštinskog ugrožavanja njegove čvrstoće, fleksibilnosti, toplotnog skupljanja, izotropije fleksibilnosti i izotropije ponašanja pri skupljanju usled toplote; ekonomičan je; može da obezbedi materijale protiv klizanja otporne na blokiranje. Napominjemo da, kako se ovde koristi, stapanje ili zavarivanje materijala premaza sa materijalom nosača ne smatramo da samo po sebi znači da premaz, ili element premaza, prodire ili ulazi, u nosač. Fleksibilni materijal sa premazom protiv klizanja može se koristiti u mnogim oblastima koja se ne odnose na pakovanje, na primer, kao podloga za krov, geomembrana, sanitarni pokrivni materijal za jednokratnu upotrebu za građevinsku industriju ili u sanitarnim podlogama za jednokratnu upotrebu u zdravstvenoj zaštiti ljudi ili u veterinarskoj medicini.

[0012] Poželjno, u postupku je vreme kontakta odabrano dovoljno kratko da kvarenje nosača kroz bilo koje od lomljenja, istezanja, skupljanja i savijanja ili više njih, bude ograničeno na najnebitniju meru. Još poželjnije, vreme kontakta je odabrano dovoljno kratko da je kvarenje nosača ograničeno na najnebitniju meru.

[0013] Poželjno, obezbeđeni fleksibilni nosač je pogodan za upotrebu kao fleksibilno pakovanje ili materijal za umotavanje. Na primer, za upotrebu u vrećama za pakovanje, uključujući pojedinačne vreće i FFS (eng. form fill seal – formiranje punjenje zatvaranje) vreće, prvenstveno za punjenje težine između 3,5 kg i 90 kg po vreći, i na primer omote za pakovanje, uključujući na primer sakupljajući omot za pakovanja, termoskupljajuću foliju, termoskupljajuću navlaku, omot drvne građe, streč foliju, streč nalaku, itd.

[0014] Poželjno je da postupak uključuje diskretne čestice koje su u celini na ili iznad druge temperature pri obezbeđivanju prvog sloja. Njegova prednost je što obezbeđuje još veću toplotnu energiju za vezivanje.

[0015] Poželjno je da postupak uključuje obezbeđivanje druge temperature iznad bilo koje ili obe temperature topljenja i temperature omekšavanja prvog polimera. Njegova prednost je što obezbeđuje još veću toplotnu energiju za vezivanje.

[0016] Poželjno je da postupak uključuje

▪ obezbeđeni nosač koji barem delimično uključuje termoskupljajući drugi sloj uključujući termoplastični prvi polimer,

▪ pri obazbeđivanju nosača, da je nosač koji ima temperaturu ispod temperature skupljanja drugog sloja,

▪ obezbeđivanje prve temperature iznad temperature skupljanja drugog sloja.

[0017] Kako se ovde koristi, „termoskupljanje“ (skupljanje usled toplote) u pravcu znači, u kontekstu materijala kao što je drugi sloj, da je materijal sposoban da se smanji po svojoj dužini u datom pravcu ili dimenziji, kao odgovor na prenos toplotne energije u materijal. Kako se ovde koristi, „temperatura skupljanja“ materijala se odnosi na temperaturu na kojoj materijal, izložen rastućoj temperaturi, počinje da se toplotno skuplja. Nosač, kao što je ranije navedeno, može na primer uključivati foliju kao i tkaninu, na primer, presvučenu ili nepresvučenu tkani tekstil.

[0018] Poželjno, postupak dalje uključuje obezbeđivanje nosača u njegovim originalnim dimenzijama i odabir dovoljno kratkog vremena kontakta da bi se sprečilo sklapanje nosača za više od 25 procenata (poželjnije više od 20 procenata, poželjnije više od 15 procenata, poželjnije više od 10 procenata) iz barem jedne svoje prvobitne dimenzije. Njegova prednost je u tome što može da obezbedi materijale protiv klizanja za upotrebu u skupljajućoj foliji.

[0019] Poželjno je da postupak uključuje držanje diskretnih čestica obezbeđenog prvog sloja na vrućoj površini za oslobađanje dovoljno dugo da obezbedi barem neke od diskretnih čestica u najmanje polutečnom stanju i da imaju prve kontaktne uglove sa površinom za oslobađanje. „Najmanje polutečno“ znači tečno ili polutečno. Ovo se može postići, na primer, korišćenjem dovoljno dugačke beskonačne trake za površinu za oslobađanje na kojoj čestice mogu da provedu dovoljno vremena da donekle navlaže površinu za oslobađanje na opisani način i da dopuste da površinske energije čestica i površina za oslobađanje međusobno obrazuju prve kontaktne uglove. Njegova prednost je u tome što pomaže u formiranju premaza uključujući odvojene izbočine za hrapavost sa ravnim vrhovima na kojima je (između ostalog) lakše pisati ili lepiti etiketu, i glađi je na dodir.

[0020] Dalje je poželjno da su barem neki od prvih kontaktnih uglova manji od 90 stepeni (poželjno manji od 85 stepeni, poželjnije manji od 80 stepeni, poželjnije manji od 75 stepeni, poželjnije manji od 70 stepeni, poželjnije manji od 65 stepeni). Ovo se može postići omogućavanjem česticama da duže vreme ostanu na površini za oslobađanje i/ili obezbeđivanjem nižeg viskoziteta u česticama. Njegova prednost je u tome što pomaže da se formira podrez u izbočinama za hrapavost i/ili da se formiraju izbočine za hrapavost bolje međusobno povezane sa drugim sličnim izbočinama za hrapavost ili vlaknastim materijalom za zaštitu od klizanja. S druge strane, prvi kontaktni uglovi se mogu izabrati da budu veći od 30 stepeni.

[0021] Poželjno je da je, u postupku, spoljna površina diskretnih čestica obezbeđenog prvog sloja sastavljena od prvog dela koji dolazi u kontakt sa površinom za oslobađanje i drugog dela izvan kontakta sa površinom za oslobađanje, pri čemu je površina drugog dela veća nego površina prvog dela u najmanje većini datih diskretnih čestica. Kako se ovde koristi, „većina“ obezbeđenih diskretnih čestica označava broj obezbeđenih diskretnih čestica veći od polovine ukupnog broja obezbeđenih diskretnih čestica. Ovo se može postići, na primer, korišćenjem ravne, glatke površine za oslobađanje ili površine sa ne previše dubokim udubljenjima. Njegova prednost je u tome što pomaže da se prednja površina drži podalje od vruće površine za oslobađanje, a možda i van kontakta sa njom, tokom vremena kontakta, kako bi se zaštitio nosač od toplote izloženih delova površine za oslobađanje između diskretnih čestica.

[0022] Poželjno je da je u postupku predviđena vruća površina za oslobađanje ili u suštini ravna ili najviše ima šablon nezavisan od raspodele diskretnih čestica obezbeđenog prvog sloja. Njegova prednost je u tome što pomaže da se formira nasumična distribucija diskretnih čestica i takođe da se obezbedi izdvajanje (izdizanje) diskretnih čestica sa površine za oslobađanje radi mogućeg držanja prednje površine podalje od delova površine za oslobađanje koji su izloženi vrućini tokom vremena kontakta. Poželjno je da je u postupku predviđeno da vreme kontakta podeljeno sa prosečnom površinskom masom nosača bude najviše 0,020 s·m<2>/g, (poželjnije najviše 0,016, poželjnije najviše 0,013, poželjnije najviše 0,010 s·m<2>/g). „Prosečna površinska masa“ nosača označava masu nosača podeljenu površinom prednje površine nosača. Njegova prednost je u tome što pomaže u zaštiti nosača od prekomerne toplote površine za oslobađanje.

[0023] Poželjno je da, u postupku, diskretne čestice obezbeđenog prvog sloja koje se nalaze na vrućoj površini za oslobađanje štrče sa površine za oslobađanje do odgovarajuće visine čestica, a kod najmanje većine diskretnih čestica visina čestica je jednaka najmanje 0,1 puta (poželjno najmanje 0,2 puta, poželjnije najmanje 0,3 puta, poželjnije najmanje 0,4 puta, još poželjnije najmanje 0,5 puta) najmanje veličine čestice gledano odozgo. Najmanji raspon u pogledu odozgo je najmanji raspon čestice u pogledu odozgo na površini oslobađanja uzet iznad diskretnih čestica (kao da je mereno šestarom planskom prikazu). Ova karakteristika, koja razlikuje prvi sloj od, na primer, običnog štampanog sloja u procesu dubokog štampanja, ima prednosti uključujući obezbeđivanje većeg odnosa zapremine i površine čestice, nošenje efikasnijeg toplotnog naboja i pomoć pri formiranju izbočina za hrapavost sa podrezima i/ili izbočina za hrapavost koje se bolje spajaju sa drugim sličnim izbočinama za hrapavost ili vlaknastim materijalom za zaštitu od klizanja, i pomaže da se prednja površina drži dalje od vruće površine za oslobađanje, i eventualno van kontakta sa njom, tokom vremena kontakta.

[0024] Poželjno je da postupak uključuje obezbeđivanje, u fleksibilnom materijalu sa premazom protiv klizanja, prosečne površinske mase premaza niže od 1,5 puta (poželjno manje od 1,25 puta, poželjnije niže od 1,00 puta, poželjnije niže od 0,75 puta, još poželjnije niže od 0,60 puta) prosečne površinske mase nosača. Prosečna površinska masa premaza je masa premaza podeljena sa površinom nosača koju zauzima premaz (površina koja, takođe, uključuje moguće međuprostore između diskretnih izbočina koje čine premaz). Prosečna površinska masa nosača označava masu nosača podeljenu površinom prednje površine nosača. Prednosti toga, pored njegove ekonomičnosti, uključuju to što pomaže da se proizvod održi fleksibilnim i da spreči da se nosač pokvari prekomernom toplotnom energijom premaza, možda čak i bez prinudnog hlađenja.

[0025] Poželjno je da je premaz od fleksibilnog materijala sa premazom protiv klizanja formiran da bude diskontinuiran. To se može postići, na primer, odgovarajućom umerenom kompresijom lepljivog prvog sloja tokom kontakta. Prednosti toga uključuju to što može pomoći u sprečavanju blokiranja fleksibilnog materijala obloženog protiv klizanja, tako što obezbeđuje neglatku površinu premaza koja nije pogodna za stvaranje bliskog kontakta sa skoro potpunim isključenjem vazduha duž površine. Dalje, može pomoći u stvaranju mehaničke blokade protiv klizanja sa odgovarajućom (npr. hrapavom) drugom površinom. Dalje, može pomoći u očuvanju fleksibilnosti nosača.

[0026] Dalje je poželjno da je premaz formiran tako da uključuje mnoštvo diskretnih izbočina za hrapavost koji štrče sa prednje površine nosača, pri čemu je svaka izbočina za hrapavost opremljena podnožjem (stopom), pri čemu je podnožje kraj izbočine za hrapavost vezan za nosač.

[0027] To se može postići, na primer, pomoću odgovarajuće retke distribucije diskretnih čestica u prvom sloju, u kombinaciji sa prikladno umerenom kompresijom lepljivih čestica tokom kontakta. Moguće je da se od jedne čestice prvog sloja formira izbočina za hrapavost, ali je takođe moguće da se izbočina za hrapavost formira spajanjem većeg broja čestica prvog sloja, na primer odgovarajućim sabijanjem prvog sloja. Prednosti izvođenja postupka uključuju to što može pomoći u stvaranju mehaničke blokade protiv klizanja sa odgovarajućom (npr. hrapavom ili vlaknastom) drugom površinom. Dalje, može pomoći u očuvanju fleksibilnosti nosača. Njegova ekonomičnost, zasnovana na korišćenju manje materijala za premaz, takođe je prednost. Takođe je prednost što izbočine za hrapavost mogu imati relativno glatku površinu (uključujući, na primer, glatku stranu), jer visoka temperatura na kojoj se premaz održava može eventualno da izgladi manju hrapavost površine pojedinačnih izbočina za hrapavost, na osnovu površinskog napona njihovog polimera. Ovo može poboljšati blokadu protiv klizanja sa drugim izbočinama, a posebno sa vlaknima.

[0028] Poželjno je da postupak uključuje obezbeđivanje barem nekih od izbočina za hrapavost sa drugim kontaktnim uglom između 90 i 178 stepeni (poželjnije između 92 i 178 stepeni, poželjnije između 95 i 178 stepeni, poželjnije između 97 stepeni i 178 stepeni) sa prednjom površinom u najmanje jednom bočnom pogledu na izbočinu za hrapavost. Kako se ovde koristi, bočni pogled označava neperspektivni pogled uzet iz pravca koji je generalno paralelan sa prednjom površinom, na primer pogled sa leve ili desne strane, tokom horizontalne orijentacije prednje površine. Pogled obuhvata izbočenje za hrapavost kao i (bočni presek) najmanje onog dela prednje površine sa kojom se formira drugi kontaktni ugao. Ovde se izraz „drugi kontaktni ugao“ koristi u smislu analognom kao da je izbočina za hrapavost bila kap tečnosti koja se nalazi na čvrstoj prednjoj površini: kako se ovde koristi, drugi kontaktni ugao je ugao, meren kroz izbočinu za hrapavost, formiran između dodirne oblasti izbočina za hrapavost - vazduh i prednje površine nosača tamo gde se dodirna oblast izbočina za hrapavost - vazduh susreće sa prednjom površinom. U praksi se to može posmatrati pod uvećanjem. Ova karakteristika se može obezbediti, na primer, primenom umerenog pritiska na lepljive diskretne čestice, odgovarajuće velike viskoznosti, tokom vremena kontakta, dok se istovremeno obezbeđuje njihovo lako oslobađanje sa površine za oslobađanje. Na primer, ova karakteristika razlikuje naše rešenje od poznatih postupaka u kojima se premaz pravi štampanjem sloja (obično niskog viskoziteta i dobrog vlaženja) na površinu. Prednosti izvođenja postupka uključuju to što pomaže da se izbočine za hrapavost obezbede podrezima što ih čini pogodnijim za mehaničku blokadu protiv klizanja, u pravcu smicanja, sa sličnim izbočinama za hrapavost na naspramnoj površini ili sa vlaknastim materijalom za zaštitu od klizanja. Poželjno je da postupak uključuje obezbeđivanje barem nekih od izbočina za hrapavost sa u suštini ravnim vrhom koji formira ivicu koja barem delimično okružuje u suštini ravan vrh. Napominjemo da ravan vrh ne znači samo vrh koji je ravan u pogledu sa strane, već to znači da izbočina za hrapavost ima gornju površinu koja je u suštini ravna. Nije neophodno, ali poželjno je da su ravni ravnih vrhova u suštini paralelne jedna sa drugom, a poželjno je i da su u suštini paralelne sa prednjom površinom. Može se obezbediti, na primer, primenom umerenog pritiska na lepljive diskretne čestice, odgovarajuće velike viskoznosti, tokom vremena kontakta, dok se istovremeno obezbeđuje njihovo lako i u suštini okomito oslobađanje sa površine za oslobađanje. Prednosti toga uključuju to što se po proizvodu može lakše pisati olovkom i/ili se na njega može zalepiti samolepljiva etiketa ili traka, i proizvod može biti glađi na dodir. Proizvodu se naknadno može obezbediti lepša štampana slika. Dalje, pošto ravni vrhovi zajedno mogu da obezbede značajnu prianjajuću površinu, fleksibilni materijal obložen protiv klizanja može imati poboljšano trenje na glatkim površinama čak i bez supstance sa visokim koeficijentom trenja u izbočinama za hrapavost. A ukoliko supstanca izbočina za hrapavost ima visok koeficijent trenja (na primer, elastomer), onda efekat protiv klizanja istog može biti naglašeniji ili značajniji, zbog povećane ukupne površine kojom može da naslanja na glatku površinu. Rezultat je poboljšana kombinacija trenja zasnovanog na elastomernoj supstanci i trenja zasnovanog na mehaničkom blokiranju izbočina za hrapavost. Prisustvo ivice može, na primer, olakšati navedenu mehaničku blokadu.

[0029] Za iste prednosti je dalje poželjno da postupak uključuje obezbeđivanje najmanje većine izbočina za hrapavost sa u suštini ravnim vrhom.

[0030] Dalje je poželjno da postupak uključuje ivicu koja potpuno okružuje u suštini ravan vrh. Prednosti toga uključuju to što može pomoći u boljem blokiranju u svim pravcima.

[0031] Dalje je poželjno da postupak uključuje ivicu koja u suštini formira krug. Prednosti toga uključuju to što može pomoći u daljem povećanju izotropije.

[0032] Dalje je poželjno da postupak uključuje obezbeđivanje izbočine za hrapavost sa ivičnim uglom koji je ugao, meren kroz izbočinu za hrapavost, između u suštini ravnog vrha i površine obloge koja se proteže od ivice do podnožja. Drugim rečima, ivični ugao je ugao koji vrh i strana izbočine koja se pričvršćuje za vrh na ivici čine jedno sa drugim na ivici. Prednosti toga uključuju to što može pomoći da se blokada protiv klizanja ivice vrha učini značajnijom.

[0033] Dalje je poželjno da postupak uključuje obezbeđivanje izbočine za hrapavost sa ivičnim uglom koji je u suštini jednak ili manji od 90 stepeni, u najmanje jednom bočnom pogledu izbočine za hrapavost. Može se obezbediti, na primer, zadržavanjem diskretnih čestica dovoljno dugo na vrućoj površini za oslobađanje da bi im se obezbedili prvi oštri kontaktni uglovi sa površinom za oslobađanje, a zatim dovoljno očuvanje te geometrije čestica tokom kontakta i uklanjanja. Prednost takve izbočine za hrapavost protiv klizanja je u tome što ivica ravnog vrha, budući da je u suštini u ravni vrha i formira ugao ivice, može lako da uđe u vlaknasti materijal za zaštitu od klizanja i da se zahvati sa njim bez potrebe za pomeranjem značajne količine vlaknastog materijala za zaštitu od klizanja. Slično tome, povišena pozicija „oštre“ ivice olakšava spajanje ivice sa drugom sličnom hrapavom izbočinom, ili čak sa đonom čizme radnika koji hoda po bloku drvne građe, umotanom u fleksibilni materijal sa premazom protiv klizanja. Efekat blokade može se obezbediti čak i ako izbočina za hrapavost stoji u udubljenju prednje površine, tako da se neklizajuće sposobnosti proizvoda mogu održati čak i ako su izbočine za hrapavost donekle utisnute u prednju površinu ili su na neki drugi način postavljene u odgovarajuća udubljenja ili ulegnuća prednje površine. Dalje, ovo ima veliki značaj čim je prednja površina kontaminirana prašinom ili snegom ili ledom iz kojih mogu da vire međusobno povezane ivice.

[0034] Za iste prednosti, dalje je posebno poželjno da je ivični ugao manji od 90 stepeni, (poželjno manji od 87 stepeni, poželjnije manji od 84 stepena, poželjnije manji od 81 stepen, poželjnije manji od 78 stepeni). S druge strane, može se izabrati da bude veći od 30 stepeni da bi se obezbedila odgovarajuća čvrstoća ivice.

[0035] Poželjno je da postupak uključuje formiranje najmanje jednog bočnog pogleda (poželjno: više bočnih pogleda) na izbočinu za hrapavost koja se (poželjno: strogo) sužava od ivice do podnožja. Kako se ovde koristi, sužavanje prema podnožju znači progresivno sužavanje ili zadržavanje iste širine prema podnožju. Ovo će pomoći da se uključena vlakna povuku do prednje površine nosača. Tako je obrtni moment na izbočini za hrapavost minimalan. Kako se ovde koristi, striktno sužavanje prema podnožju znači da postaje sve uže prema podnožju.

[0036] Poželjno je da se tokom vremena kontakta deo prednje površine, između susednih lepljivih čestica, drži van kontakta sa površinom za oslobađanje. Može se obezbediti, na primer, upotrebom drugog polimera odgovarajuće visokog viskoziteta istovremeno sa obezbeđivanjem odgovarajuće blage kompresije tokom kontakta. Na taj način se može sprečiti da se diskretne čestice pritisnu previše ravno, a one zajedno mogu da drže prednju površinu na pozitivnom rastojanju od vruće površine za oslobađanje, posebno ako je bliskost diskretnih čestica dovoljno velika za tu svrhu i u pogledu fleksibilnost nosača. Ova karakteristika je naročito pogodna u kombinaciji sa visinama barem nekih izbočina za hrapavost od najmanje 20, ili poželjnije 30, ili još poželjnije 40 mikrometara. Prednosti uključuju to što se smanjuje toplotna energija koja se prenosi (na primer, zračenjem) u nosač direktno sa vruće površine za oslobađanje.

[0037] Poželjno je da postupak uključuje obezbeđivanje dva valjka za presovanje i pritiskanje nosača prema vrućoj površini za oslobađanje u okviru zahvata između dva valjka za presovanje da bi se obezbedio kontakt između prednje površine nosača i lepljivih krajeva čestica koje se nalaze na vrućoj površini za oslobađanje, vršeći pritisak na nosač između 0,001 i 80 N/linealni cm (poželjno između 0,002 i 70 N/linealni cm, poželjnije između 0,005 i 60 N/linealni cm). Primećujemo da ovaj interval uključuje vrednosti koje su mnogo niže od uobičajenih u vrednostima pritiska valjaka u stanju tehnike. Prednosti toga uključuju da, obezbeđujući praktične vrednosti takvih parametara procesa kao što su diskretna veličina čestica i blizina, viskozitet drugog polimera i prva i druga temperatura, njegov interval pritiska zahvata može da obezbedi gore navedene pogodne proizvode. Niski pritisci zahvata ne zahtevaju tako skupe mašine kao što su veliki pritisci zahvata. Poželjno je odabrati širinu valjka koji pritiska nosač manju od širine nosača jer se na taj način ceo valjak može održavati hladnim, jer bi nosač mogao biti sprečen, na primer, zbog odgovarajuće velike brzine linije, da se zagreje previše.

[0038] Poželjno je da postupak uključuje obezbeđivanje i prve temperature i druge temperature iznad temperature stapanja na kojoj su prvi polimer i drugi polimer sposobni da se stope zajedno. Prednosti toga uključuju to što veze napravljene na tako visokim temperaturama mogu biti jače i mogu pružiti veću otpornost na blokiranje (u toplom skladištu) od drugih (na primer, one sa običnim topivim lepkom).

[0039] Poželjno je da postupak uključuje obezbeđivanje prve temperature za najmanje 30°C stepeni više (poželjnije najmanje 40°C stepeni više, poželjnije najmanje 50°C stepeni više, poželjnije najmanje 50°C stepeni više, poželjnije najmanje 60°C stepeni više, poželjnije najmanje 70°C stepeni više) od obe temperature omekšavanja drugog polimera i najmanje jedne od temperature topljenja i temperature omekšavanja prvog polimera. Ovo ima prednost što obezbeđuje odgovarajuće prinudno zagrevanje za stvaranje veze na visokim temperaturama.

[0040] Poželjno je da postupak uključuje obezbeđivanje drugog polimera brzine masenog protoka rastopa od 0,1 do 300 g/10 min (poželjno 0,1 do 250 g/10 min, poželjnije 0,1 do 200 g/10 min, poželjnije 0,1 do 150 g/ 10 min, poželjnije 0,1 do 100 g/10 min, poželjnije 0,1 do 80 g/10 min, poželjnije 0,1 do 60 g/10 min, poželjnije 0,1 do 40 g/10 min, poželjnije 0,1 do 30 g/ 10 min, poželjnije 0,1 do 20 g/10 min, poželjnije 0,1 do 10 g/10 min) određeno na 190°C pod opterećenjem od 2,16 kg u skladu sa ISO 1133-1. Prednosti uključuju to što se rastop takvih polimera (obično koji ima viskozitet mnogo veći od uobičajenog viskoziteta vrućeg rastopljenog materijala koji se nanosi štampanjem) može eventualno ukloniti sa vruće površine za oslobađanje bez kohezivnog kvara, tj. bez cepanja rastopa usled preniske kohezione sile u rastopu. Dalje, tako pogodno odabrana brzina masenog protoka rastopa može obezbediti viskozitet diskretnih čestica pogodnih za formiranje poželjnih konfiguracija izbočina za hrapavost. Naime, izabrani opseg vrednosti može da obezbedi viskozitet u diskretnim česticama, koje se nalaze direktno na vrućoj površini za oslobađanje određeno vreme, dovoljno nizak da diskretne čestice na odgovarajući način navlaže površinu za oslobađanje, formirajući sa njom poželjno oštre, pogodno oštre, prve kontaktne uglove. Ova karakteristika, s obzirom da ima dovoljno nizak viskozitet, može se dodatno poboljšati izborom još većih vrednosti masenog protoka rastopa (na primer 0,5 ili 1,0 ili 1,5 ili čak 2,0 g/10 min) u donjoj granici raspona vrednosti. S druge strane, isti izabrani raspon vrednosti može da obezbedi viskozitet u diskretnim česticama, (npr. blago) pritisnut za veoma kratko vreme na hladnu prednju površinu, dovoljno visok da spreči da diskretne čestice/izbočine za hrapavost previše ovlaže hladnu prednju površinu tokom vremena kontakta i posle toga sve dok su uopšte tople, što može rezultirati poželjnim tupim drugim uglovima kontakta izbočina za hrapavost sa prednjom površinom. Slično tome, dovoljno visok viskozitet može sprečiti da diskretne čestice/izbočine za hrapavost izgube previše svog originalnog, poželjno čašastog oblika koji su imale kada su bile na površini za oslobađanje. Ova karakteristika, da ima dovoljno visok viskozitet, dodatno se poboljšava izborom još nižih brzina masenog protoka rastopa u gornjoj granici opsega vrednosti. Dalje, što je manji maseni protok rastopa drugog polimera, to će izbočine za hrapavost bolje zadržati svoj prvobitni oblik (nasuprot spontanom formiranju kuglica) kada dobiju spoljnu toplotu, na primer tokom spajanja ili zavarivanja proizvoda ili u toplotnom skupljanju proizvoda, ili kada se vrući sadržaj puni u vreću napravljenu od proizvoda. Dalje, brzina masenog protoka rastopa veća od 0,1 g/10 min može pomoći da se obezbedi lako lepljenje, zavarljivost proizvoda, naime kada se desi da se izbočine za hrapavost nađu između alata za lepljenje ili zavarivanje tokom lepljenja ili zavarivanja, mogu postati dovoljno savitljive da ne ostane „odstojnik“ koji sprečava da se alati za zavarivanje naslone. Ova karakteristika se, takođe, može dodatno poboljšati izborom navedenih čak i većih vrednosti masenog protoka rastopa u donjoj granici opsega vrednosti.

[0041] Poželjno je da postupak uključuje obezbeđivanje nosača uključujući tkaninu tkanu od termoplastičnih traka ili prediva koje se preklapaju kao osnova i potka, i odabir iskorišćene toplotne energije, toplog premaza uključujući izbočine za hrapavost, pogodan za formiranje veze između nosača i izbočina za hrapavost bez stapanja preklapajućih traka ili prediva osnove i potke ispod barem nekih izbočina za hrapavost. Ovo se može postići podešavanjem proizvodnih parametara, na primer, pokušajem i pogreškom. Toplotna energija vruće izbočine za hrapavost zavisi od, i može se modifikovati sa modifikacijom, bilo koje temperature vruće izbočine za hrapavost, mase izbočine za hrapavost i specifične toplote izbočine za hrapavost. Takođe je moguće odabrati tkaninu od traka (ili prediva) odgovarajuće toplotne osetljivosti, za postizanje željenog rezultata. Prednosti uključuju to što čuva fleksibilnost i toplotno skupljanje, kao i njihovu izotropiju, u nosaču od tkanog tekstila.

[0042] Poželjno je da formiranje veze između nosača i premaza uključujući izbočine za hrapavost uključuje stapanje izbočina za hrapavost sa nosačem korišćenjem toplotne energije izbočina za hrapavost. Moguće je, na primer, da se sloj za kompatibilnost koristi za formiranje prednje površine nosača tako da se može formirati pojačana veza. Prednosti uključuju to što su takve veze jake i takvi hrapavi proizvodi mogu da budu neblokirajući čak i ako se čuvaju u toplom skladištu. Dalje, nema potrebe za skupim (na primer, sa lepkom) topivim adhezivima, već se jeftiniji polimeri, možda čak i reciklirani polimeri mogu koristiti u izbočinama za hrapavost.

[0043] Poželjno je da postupak uključuje formiranje vreće za pakovanje ili omota za pakovanje koji uključuje obezbeđeni fleksibilni materijal sa premazom protiv klizanja, sa najmanje delom premaza koji gleda (okrenut je) ka spoljašnjoj strani vreće ili omota. Formiranje vreće ili omota može se odvijati pre, tokom i/ili posle nanošenja premaza na nosač. Na primer, obezbeđena (na primer, folija ili tkanina) vreća ili omot može da čini obezbeđeni fleksibilni nosač koji ima prednju površinu. Poželjno je da vreća može biti vreća teškog opterećenja, na primer za sadržaj od 5 do 90 kg, ili vreća srednjeg opterećenja, na primer za sadržaj od 1 do 5 kg. Vreća može biti unapred proizvedena pojedinačna vreća koja je obezbeđena za pakovanje ili može biti vreća napravljena na mašini za punjenje i zatvaranje kada se pakovanje završi. Omot može biti, na primer, omot za pakovanja, termoskupljajuća folija, termoskupljajuća navlaka, omot drvne građe, streč folija, streč nalaka ili bilo koja druga vrsta omota za pakovanje. Vreća se može formirati i/ili zatvoriti zavarivanjem, šivenjem ili lepljenjem ili na neki drugi način. Omot se može fiksirati oko sadržaja toplotom (uključujući skupljanje i/ili spajanje) ili lepljenjem, heftanjem ili istezanjem, ili na neki drugi način. I vreća i omot mogu da sadrže foliju i/ili tkanu tkaninu i/ili netkanu tkaninu. I vreća i omot mogu da se skupljaju na toplotu ili da se toplotno skupe na njihov sadržaj. Na nosaču se može štampati i kod vreće i kod omota pre i/ili posle izvršenog postupka za formiranje fleksibilnog materijala protiv klizanja.

[0044] U drugom aspektu, suština proizvoda pronalaska je neklizajuća vreća za pakovanje ili omot za pakovanje, formirani barem delimično od fleksibilnog materijala protiv klizanja uključujući fleksibilni nosač, a nosač ima prednju površinu sa mnoštvom diskretnih, čvrstih izbočina za hrapavost

∘ koje su okrenute ka spoljnoj strani vreće ili omota,

∘ izbočine za hrapavost uključuju termoplastični drugi polimer,

∘ izbočine za hrapavost su u suštini bez molekularne orijentacije,

∘ izbočine za hrapavost imaju odgovarajuća podnožja, a podnožje je kraj izbočina za hrapavost pričvršćeno za nosač,

∘ izbočine za hrapavost koje imaju drugi kontaktni ugao između 90 i 178 stepeni (poželjnije između 91, poželjnije 92, poželjnije 93, poželjnije 94, poželjnije 95, poželjnije 96, poželjnije 97 stepeni i 178 stepeni) sa prednjom površinom u najmanje jednom bočnom pogledu na izbočinu za hrapavost,

a vreća ili omot su novi u tome što

barem neke od izbočina za hrapavost, izbočine za hrapavost sa ravnim vrhom, imaju u suštini ravan vrh koji formira ivicu koja barem delimično okružuje u suštini ravan vrh.

[0045] Definicije i komentari, kao i ciljevi i elementi prepoznavanja i navedene prednosti korišćene u odeljku o prvom aspektu u odnosu na takve termine i izraze i karakteristike koje koristimo, ili čije analogne varijante koristimo, u ovom odeljku o drugom aspektu važe i za ovaj drugi aspekt bez daljeg pominjanja, osim ako nije drugačije navedeno u nastavku teksta. Specifikacija dozvoljava da vreća ili omot mogu dalje da obuhvataju dalje izbočine koje nisu ovde navedene. Kako se ovde koristi, fleksibilni nosač može biti plastični (npr. termoplastična folija ili tkanina) ili neplastični (npr. kraft papir) nosač ili njihov kompozit. Što se tiče raspodele diskretnih izbočina za hrapavost na makro skali, moguće je da su diskretne izbočine za hrapavost prisutne u suštini duž cele prednje površine nosača, ali je moguće i da nosač ima jedno ili više mesta, koja formiraju oblike, gde prednja površina ima izbočine za hrapavost, na makro skali. Na primer, izbočine za hrapavost mogu da čine jednu ili više traka ili tačaka na spoljnoj površini jedne ili više bočnih ploča vreće ili omota na makro skali. Izbočina za hrapavost je čvrsta, ima podnožje koje je pričvršćuje za nosač, što znači da izbočine za hrapavost nisu šuplje i sadrže dodatni materijal iznad nosača. Definicija implicira da se ne radi o čistim reljefnim izbočinama napravljenim (ili kao da su napravljene) sa lokalnim pritiskom nosača iz njegove prvobitne ravni formirajući na jednoj strani izbočinu, a na drugoj strani odgovarajuće udubljenje. Dozvoljeno je penastom drugom polimeru da čini izbočine za hrapavost, međutim drugi polimeri koji nisu penasti su poželjniji. Izbočina za hrapavost može, generalno, biti rezultat bilo kog pogodnog proizvodnog procesa, može se napraviti integralnim livenjem zajedno sa nosačem, kao i mešanjem dodatih tela u materijal nosača tokom njegovog formiranja, odnosno fiksiranja (npr. lepljenje ili spajanje ili zavarivanje, itd.) tela na prednju površinu gde se fiksna tela mogu unapred oblikovati i/ili mogu se oblikovati tokom i/ili posle njihovog fiksiranja itd.

[0046] Prednosti proizvoda uključuju da takve diskretne, molekularno neorijentisane izbočine za hrapavost mogu bolje da zadrže sopstveni željeni oblik, a takođe mogu da se uzdrže od izobličenja nosača oko sebe, kada dobiju spoljnu toplotu (na primer, od vrućeg punjenja ili od pokrivanja skupljajućim omotom) tokom upotrebe, drugi kontaktni ugao pomaže da se izbočinama za hrapavost da oblik sa podrezima što ih čini pogodnijim za mehaničku blokadu protiv klizanja, u pravcu smicanja, sa sličnim izbočinama za hrapavost naspramne površine, ili sa vlaknastim materijalom za zaštitu od klizanja, dok ravan vrh i ivica, takođe, imaju svoje prednosti opisane u prvom odeljku.

[0047] Poželjno je da su barem većina izbočina za hrapavost ravne izbočine za hrapavost.

[0048] Poželjno je da u barem nekim izbočinama za hrapavost sa ravnim vrhom, u suštini ravan vrh formira ivicu koja potpuno okružuje u suštini ravan vrh.

[0049] Poželjno je da je u najmanje jednom bočnom pogledu na najmanje nekoliko ravnih izbočina za hrapavost barem jedan deo konturne linije izbočine za hrapavost, koja povezuje stopu i ivicu, spolja konveksan.

[0050] Dalje je poželjno da je barem jedan deo konturne linije strogo konveksan spolja.

[0051] Poželjno je da je u najmanje jednom bočnom pogledu na najmanje neke od izbočina za hrapavost sa ravnim vrhom odnos širine u suštini ravnog vrha prema širini podnožja od 0,50 do 1,24. (Poželjno od 0,8 do 1,24, poželjnije od 0,9 do 1,24, poželjnije od 1 do 1,24, poželjnije od 1 do 1,20, poželjnije od 1 do 1,18, poželjnije od 1 do 1,15, još poželjnije od 1 do 1,10. )

[0052] konturne linije je da je u barem nekoj od izbočina za hrapavost sa ravnim vrhom površina podnožja u suštini jednaka ili manja od površine u suštini ravnog vrha.

[0053] Dalje je poželjno da je površina podnožja manja od površine u suštini ravnog vrha. Poželjno je da ivica formira ivični ugao koji je ugao, meren kroz izbočinu za hrapavost, između u suštini ravnog vrha i površine obloge koja se proteže od ivice do podnožja,

[0054] Dalje je poželjno da barem neke od ravnih izbočina za hrapavost imaju ugao ivice koji je u suštini jednak ili manji od 90 stepeni, u najmanje jednom bočnom pogledu na izbočinu za hrapavost.

[0055] Dalje je poželjno da je ivični ugao manji od 90 stepeni, (poželjno manji od 87 stepeni, poželjnije manji od 84 stepena, poželjnije manji od 81 stepen, poželjnije manji od 78 stepeni). S druge strane, može se izabrati da bude veći od 30 stepeni da bi se obezbedila odgovarajuća čvrstoća ivice.

[0056] Poželjno je da se barem jedan bočni pogled na barem neke od ravnih izbočina za hrapavost sužava od ivice gornje površine do podnožja.

[0057] Dalje je poželjno da se bočni pogled striktno sužava od gornje ivice površine do podnožja.

[0058] Poželjno je da izbočine za hrapavost sa ravnim vrhom štrče od svojih odgovarajućih podnožja do odgovarajućih visina izbočine i imaju odgovarajuću najmanju površinu pogleda odozgo i unutar barem većine izbočina za hrapavost sa ravnim vrhom koeficijent varijacije najmanjeg pružanja u pogledu odozgo veći od koeficijenta varijacije visina izbočine. Kako se ovde koristi, „većina“ izbočina za hrapavost sa ravnim vrhom označava broj izbočina za hrapavost sa ravnim vrhom veći od polovine ukupnog broja izbočina za hrapavost sa ravnim vrhom.

[0059] Poželjno je da drugi polimer ima maseni protok rastopa od 0,1 do 300 g/10 min (poželjno 0,1 do 250 g/10 min, poželjnije 0,1 do 200 g/10 min, poželjnije 0,1 do 150 g/10 min, poželjnije 0,1 do 100 g/10 min, poželjnije 0,1 do 80 g/10 min, poželjnije 0,1 do 60 g/10 min, poželjnije 0,1 do 40 g/10 min, poželjnije 0,1 do 30 g/10 min, poželjnije 0,1 do 20 g/10 min, poželjnije 0,1 do 10 g/10 min) određeno na 190°C pod opterećenjem od 2,16 kg u skladu sa ISO 1133-1. Prednosti uključuju da što je manji maseni protok rastopljenog drugog polimera, to će izbočine za hrapavost bolje zadržati svoj originalni oblik, itd., kao što je gore opisano pod analognim tehničkim rešenjem pronalaska prvog aspekta postupka.

[0060] Poželjno je da mnoštvo izbočina za hrapavost ima prosečan odnos u planskom pogledu odozgo od najmanje 1,0 i najviše 20,0 (poželjno najviše 19,0, poželjnije najviše 18,0, poželjnije najviše 17,0, poželjnije najviše 16,0, poželjnije najviše 15.0, poželjnije najviše 14.0, poželjnije najviše 13.0, poželjnije najviše 12.0, poželjnije najviše 11.0, poželjnije najviše 10.0, poželjnije najviše 9.0, poželjnije najviše 8.0, poželjnije najviše 7,0, poželjnije najviše 6,0, poželjnije najviše 5,0, poželjnije najviše 4,0, poželjnije najviše 3,0, poželjnije najviše 2,0, još poželjnije najviše 1,75). Prednosti toga uključuju to što niža prosečna vrednost odnosa širine i visine u planskom pogledu odozgo obezbeđuje, u fleksibilnom materijalu protiv klizanja, veću fleksibilnost sa većom izotropijom fleksibilnosti i (ako se može skupljati na toplotu) veće toplotno skupljanje sa većom izotropijom toplotnog skupljanja.

[0061] Poželjno je da nosač uključuje tkaninu tkanu od plastičnih traka, a trake su izložene barem u delu površine nosača, i najmanje jedna (poželjno: barem neke od) izbočina sa ravnim vrhom ima odgovarajuće geometrijske karakteristike u odnosu na izložene trake za formiranje sa najmanje jednom od izloženih traka mehaničke blokade koja smanjuje klizanje.

[0062] Poželjno je da je fleksibilni materijal protiv klizanja sposoban za mehaničko blokiranje koje smanjuje klizanje u pravcu smicanja sa materijalom za zaštitu od klizanja, od obične netkane tkanine od polipropilenskog vezanog prediva, prosečne površinske mase od 17 g/m<2>i debljine filamenata između 25 i 30 mikrometara, zbog izbočina za hrapavost koji imaju odgovarajuću bliskost i geometrijske karakteristike u odnosu na materijal za zaštitu od klizanja za formiranje mehaničkih veza sa filamentima materijala za zaštitu od klizanja u pravcu smicanja. „Običan“ znači da se materijal za zaštitu od klizanja u suštini ne razlikuje od uobičajenih netkanih materijala, slične specifikacije, koji se obično koriste, na primer, u higijenskoj industriji u vreme podnošenja prijave (uključujući, na primer, da nije hidrofilan, nije premazan, neštampan, negužvan i nema grubu (kovrdžastu) površinu). Među slikama se može naći fotografija uzorka navedenog netkanog materijala.

[0063] U trećem aspektu, suština postupka pronalaska je u postupku za proizvodnju neklizajućih vreća za pakovanje ili omota za pakovanje, vreća ili omota prema drugom aspektu pronalaska, uključujući

▪ formiranje vreće za pakovanje ili omota za pakovanje barem delimično od fleksibilnog materijala protiv klizanja koji uključuje fleksibilni nosač,

▪ obezbeđivanje prednje površine nosača,

▪ obezbeđivanje na fleksibilnom materijalu protiv klizanja mnoštva diskretnih, čvrstih izbočina za hrapavost koje izlaze sa prednje površine i okrenute su prema spoljašnjoj strani vreće ili omota,

▪ obezbeđivanje termoplastičnog drugog polimera uključenog u izbočine za hrapavost, ▪ obezbeđivanje izbočina za hrapavost u suštini bez molekularne orijentacije,

▪ obezbeđivanje izbočina za hrapavost sa odgovarajućim podnožjima, pri čemu je podnožje kraj izbočine za hrapavost pričvršćen za nosač,

▪ obezbeđivanje izbočina za hrapavost sa drugim kontaktnim uglom od 90 do 178 stepeni formiranim sa prednjom površinom u najmanje jednom bočnom pogledu na izbočinu za hrapavost,

postupak je nov u tome što

obezbeđuje barem neke od izbočina za hrapavost, izbočina za hrapavost sa ravnim vrhom, sa u suštini ravnim vrhom koji formira ivicu koja barem delimično okružuje u suštini ravan vrh.

[0064] Definicije i komentari, kao i ciljevi i elementi prepoznavanja i navedene prednosti korišćene u odeljku o prvom i/ili drugom aspektu u pogledu takvih termina i izraza i karakteristika koje koristimo, ili čije analogne varijante koristimo, u ovom odeljku o trećem aspektu takođe važe za ovaj odeljak o trećem aspektu bez daljeg pominjanja, osim ako nije drugačije navedeno u nastavku teksta. Specifikacija dozvoljava da se vreća ili omot mogu formirati u skladu sa bilo kojom specifikacijom dozvoljenom u gornjem odeljku o drugom aspektu. Predviđena izbočina za hrapavost je čvrsta, opremljena je podnožjem koje je pričvršćuje za nosač, što znači da navedene izbočine za hrapavost nisu šuplje i sadrže dodatni materijal iznad nosača. Definicija implicira da se oni formiraju drugačije od čistog utiskivanja, tj. lokalnog pritiskanja nosača iz njegove prvobitne ravni formirajući na jednoj strani izbočinu, a na drugoj strani odgovarajuće udubljenje. Izbočine za hrapavost se generalno mogu obezbediti ili formirati bilo kojim odgovarajućim proizvodnim procesom, mogu se napraviti integralnim livenjem zajedno sa nosačem, kao i mešanjem dodatih tela u materijal nosača tokom njegovog formiranja, ili fiksiranja (npr. lepljenje ili stapanje ili zavarivanje, itd.) prethodno oblikovanih tela na prednjoj površini, itd. Moguće je da se odmah formira izbočina za hrapavost sa ravnim vrhom, ali je takođe moguće, na primer, da je prva formirana izbočina za hrapavost koja nije sa ravnim vrhom koja štrči sa prednje površine (na primer, sa fiksiranjem grubo sferičnih granula praha na prednju površinu) i sukcesivno se transformiše u izbočinu za hrapavost sa ravnim vrhom (na primer, dodirom svog gornjeg regiona sa ravnom vrućom površinom za oslobađanje uz zadržavanje njegovog podnožja dovoljno hladnim da se ne otopi). Obezbeđivanje hrapavosti u fleksibilnom materijalu protiv klizanja može se desiti pre, i/ili tokom i/ili posle formiranja vreće za pakovanje ili omota za pakovanje od fleksibilnog materijala protiv klizanja.

[0065] Prednosti postupka uključuju da je postupak posebno prilagođen za proizvodnju vreće za pakovanje ili omota za pakovanje opisane u drugom odeljku aspekta.

[0066] Poželjna tehnička rešenja postupka su analogna sa odgovarajućim posebnim poželjnim tehničkim rešenjima pronalaska drugog aspekta navedenog gore, zasnovane na proizvodnji odgovarajućih poželjnih tehničkih rešenja neklizajućih vreća za pakovanje ili omota za pakovanje drugog aspekta.

[0067] U četvrtom aspektu, suština postupka pronalaska je u načinu pakovanja korišćenjem neklizajućih vreća za pakovanje ili omota za pakovanje, a postupak uključuje obezbeđivanje sadržaja i obezbeđivanje najmanje jedne neklizajuće vreće za pakovanje ili omota za pakovanje, i pakovanje sadržaja sa najmanje jednom neklizajućom vrećom za pakovanje ili omotom za pakovanje, za formiranje najmanje jednog pakovanja,

postupak je nov u

obezbeđivanju najmanje jedne neklizajuće vreće za pakovanje ili omota za pakovanje prema drugom aspektu pronalaska, uključujući bilo koje od njegovih poželjnih tehničkih rešenja.

[0068] Definicije i komentari, kao i ciljevi i elementi prepoznavanja i navedene prednosti korišćene u odeljku o prvom i/ili drugom i/ili trećem aspektu u pogledu termina i izraza i karakteristika koje koristimo, ili čije analogne varijante koristimo, u ovom odeljku o četvrtom aspektu takođe važe za ovaj odeljak o četvrtom aspektu bez daljeg pominjanja, osim ako nije drugačije navedeno u nastavku teksta. Proizvod koji je napravljen direktno postupkom, odnosno najmanje jedno pakovanje, može biti, na primer, jedno ili više pakovanja upakovanih u neklizajuće vreće za pakovanje ili omote za pakovanje ili, na primer, jedan ili više naslaganih paketa, nagomilanih, na primer, na jednoj ili više paleta i/ili na podu i/ili u vozilu i/ili u plovilu, opciono uključujući odgovarajuće prekrivke za naslagane slojeve, na primer, streč navlake ili streč folije ili termoskupljajuće navlake ili termoskupljajuće omote, takođe. Vreća ili omot se mogu formirati pre (npr. pakovanje za pojedinačne vreće, pakovanje u obliku vreća napravi-napuni-zatvori), ili tokom i/ili posle (npr. umotavanje drvne građe, streč pakovanje, streč umotavanje, termoskupljanje navlake) pakovanja. Odgovarajući sadržaj može značiti bilo koji sadržaj pogodan za pakovanje u datu neklizajuću vreću za pakovanje ili omot za pakovanje, na primer, koji ima odgovarajuću veličinu, oblik, količinu, težinu, itd., za tu svrhu. Najkritičniji proizvodi kojima će možda biti potrebne neklizajuće vreće za pakovanje uključuju, na primer, smrznutu hranu, fine prašnjave proizvode poput cementa i brašna, lako pokretne tvrde granule poput kvarcnog peska i abraziva, lagani prah poput perlita i letećeg pepela i druge proizvode poput pirinča, semenja, sastojaka za hranu i stočnu hranu, opasne robe, itd. Najkritičniji proizvodi kojima će možda biti potrebni neklizajući omoti uključuju drvo, limenke za piće i sve primene u kojima se fleksibilni omoti za slaganje mogu koristiti za slaganje umesto tradicionalno korišćenih kartonskih kutija (na primer, higijenski proizvodi, itd.). Prednosti postupka potiču od prednosti korišćenog materijala za pakovanje.

[0069] Poželjno, u postupku, sadržaj uključuje smrznutu hranu.

[0070] Poželjnije, u postupku, pakovanje se odvija na brodu (plovilu).

[0071] Ova kombinacija daje poseban značaj pronalasku jer se skladište u plovilu (na primer, ribarsko plovilo na moru) može nagnuti talasima stvarajući snažnu potrebu za dobrom ambalažom protiv klizanja, dok sadržaj smrznute hrane u kombinaciji sa obično visokom relativnom vlažnošću vazduha na brodovima uključuje faktor taloženja leda na vrećama, kao što je ranije navedeno.

KRATAK OPIS CRTEŽA

[0072]

SLIKA 1. je shematski bočni pogled na uređaj za formiranje fleksibilnog materijala protiv klizanja. SLIKA 2. je shematski bočni pogled na aplikator praha.

SLIKA 3. je shematski bočni presek aplikatora praha.

SLIKA 4. je shematski bočni pogled na uređaj za formiranje fleksibilnog materijala protiv klizanja. SLIKA 5. je shematski bočni pogled na uređaj za formiranje fleksibilnog materijala protiv klizanja. SLIKA 6. je pogled sa strane na obezbeđeni prvi sloj.

SLIKA 7. je pogled odozgo na obezbeđeni prvi sloj na traci površine za oslobađanje.

SLIKA 8. je shematski bočni pogled na deo uređaja za formiranje fleksibilnog materijala protiv klizanja.

SLIKA 9. je bočni pogled na fleksibilni materijal protiv klizanja.

SLIKA 10. je udaljeni pogled na fleksibilni materijal protiv klizanja.

SLIKA 11. je pogled odozgo na fleksibilni materijal protiv klizanja.

SLIKA 12a. je udaljeni pogled na fleksibilni materijal protiv klizanja.

SLIKA 12b. je udaljeni pogled na vreću za pakovanje od fleksibilnog materijala protiv klizanja. SLIKA 12c. je udaljeni pogled na vreću za pakovanje od fleksibilnog materijala protiv klizanja. SLIKA 12d. je udaljeni pogled na omot od fleksibilnog materijala protiv klizanja.

SLIKA 12e. je udaljeni pogled na vreću za pakovanje od fleksibilnog materijala protiv klizanja. SLIKA 12f. je udaljeni pogled na vreću za pakovanje od fleksibilnog materijala protiv klizanja. SLIKA 12g. je udaljeni pogled na omot od fleksibilnog materijala protiv klizanja.

SLIKA 13. je pogled sa strane na fleksibilni materijal protiv klizanja.

SLIKA 14. je pogled sa strane na fleksibilni materijal protiv klizanja.

SLIKA 15. je pogled sa strane na fleksibilni materijal protiv klizanja.

SLIKA 16. je pogled odozgo na fleksibilni materijal protiv klizanja.

SLIKA 17. je pogled sa strane na obezbeđeni prvi sloj.

SLIKA 18. je pogled sa strane na fleksibilni materijal protiv klizanja.

SLIKA 19. je shematski bočni presek uređaja za automatsko postavljanje vreća u skladu sa stanjem tehnike.

SLIKA 20. uključuje shematske bočne preseke uređaja za automatsko postavljanje vreća.

SLIKA 21. uključuje shematske bočne preseke uređaja za automatsko postavljanje vreća.

SLIKA 22. uključuje shematske bočne preseke dela uređaja za automatsko postavljanje vreća. SLIKA 23. je shematski bočni presek dela uređaja za automatsko postavljanje vreća.

SLIKA 24. je udaljeni pogled na vreću za pakovanje od fleksibilnog materijala protiv klizanja. SLIKA 25. je bočni presek naslaganih paketa.

SLIKA 26. je bočni presek naslaganih paketa.

SLIKA 27. je fotografija fleksibilnog materijala protiv klizanja.

SLIKA 28. je fotografija materijala za zaštitu od klizanja.

SLIKA 29. je fotografija fleksibilnog materijala protiv klizanja.

SLIKA 30. je fotografija fleksibilnog materijala protiv klizanja.

SLIKA 31. je fotografija fleksibilnog materijala protiv klizanja.

SLIKA 32. je fotografija fleksibilnog materijala protiv klizanja.

PRIMERI

Primer 1: uređaji

[0073] Pogledajte slike, posebno Sl.1-5, 7 i 8. Uređaj sa Sl.1 uključuje traku 8 od staklene tkanine obloženu politetrafluoroetilenom (PTFE) čija spoljna površina čini površinu 45 za oslobađanje. Postoje grejne ploče 33 za zagrevanje suprotne, unutrašnje površine trake 8. Iznad trake 8 postoji aplikator 47 praha pogodan za nanošenje polimernog praha 46 na vrelu površinu 45 za oslobađanje. Aplikator 47 praha može biti, na primer, jedinica za raspršivanje premaza. Aplikator 47 praha, generalno, poželjno može da uključuje horizontalno sito, protresano poželjno u pravcu paralelnom sa smerom 67 kretanja trake 8, za ravnomernu distribuciju granula 49 praha na traku 8 (nije prikazano). Traka 8 se vodi oko valjaka, jednog od valjaka, valjka 37 za presovanje koji formira zahvat 36 sa drugim valjkom 37 za presovanje. Dva valjka 37 za presovanje su pogodna za precizno sabijanje površine 45 za oslobađanje i nosača 13 u zahvatu 36 između njih. Nosač 13 se odmotava sa kotura i premotava na drugi kotur i prolazi kroz zahvat 36 i rashladnu jedinicu 22 između. (Alternativno, rad na liniji je moguć sa drugim mašinama za obradu pre i/ili posle uređaja; nije prikazano.) Rashladna jedinica 22 je set valjaka koji podržavaju nosač 13 ne dodirujući njegovu prednju površinu 14. Traka 8 napravljena je da se okreće pravcu 67 kretanja trake 8 i nosač 13 povlači se istom brzinom u pravcu 67 kretanja nosača 13. Aplikator 47 praha primenjuje granule 49 praha drugog polimera na vrelu površinu 45 za oslobađanje . Do trenutka kada će granule 49 praha doći do zahvata 36, formirane su u diskretne čestice 39, lepljive od toga što su vruće. U zahvatu 36, čestice 39 se prenose na prednju površinu 14 nosača i zalepljene su za prednju površinu 14, dok se hlade do očvršćavanja, u rashladnoj jedinici 22 pre namotavanja. Zbog male udaljenosti između vruće površine 45 za oslobađanje i aplikatora 47 praha, aplikator 47 praha može biti opremljen toplotnim štitom 32 ispod aplikatora 47 praha. Toplotni štit 32 mogu biti dva poprečno raspoređena reda raspoređenih mesinganih cevi povezanih sa rashladnom tečnošću. Postoje zidovi 1 vazdušnog štita koji štite aplikator 47 praha od strujanja toplog vazduha iz pravca površine 45 za oslobađanje. Slika 2 prikazuje moguću varijantu aplikatora 47 praha. Toplotni štit 32 (tečno hlađena ploča) odvaja transporter praha 48 i površinu za oslobađanje 45. Prah 46 silazi na transporter 48 praha. Transporter praha 48 može, na primer, biti trakasti transporter, ili stacionarna površina ili površina koja se trese. Slika 3 prikazuje još jednu moguću varijantu aplikatora 47 praha, u bočnom preseku. Uključuje kontejner 17 čiji zid 18 ima jedan ili više otvora 19 u sebi. Jedan ili više otvora 19 može biti neprekidan razmak, ili jedan ili više oblikovanih, na primer, kružnih otvora. Prah 46 nalazi se u kontejneru 17 i nanosi se na površinu 45 za oslobađanje kroz otvor 19. Otvor 19 ima veličinu 2 otvora poželjno znatno veću od debljine 21 od zida 18. Kontejner 17 može opciono da se protrese, na primer u prikazanom smeru 72 trešenja. Može postojati toplotni štit 32 ispod kontejnera 17. Slika 4 prikazuje još jedno moguće tehničko rešenje uređaja. Traka 8 postavljena je u vertikalnoj orijentaciji, sa zahvatom 36 na svom donjem kraju. Aplikator 47 praha nanosi, praktično lepi, prah 46 na površinu 45 za oslobađanje koja se kreće u pravcu 67 kretanja trake 8, vertikalno nagore. Aplikator 47 praha može biti, na primer, pištolj za prskanje, ili (npr., trakasti ili vibracioni) transporter i poželjno može da dodiruje površinu 45 za oslobađanje (u tom slučaju je potrebno unutrašnje hlađenje) (nije prikazano). Aplikator 47 praha nanosi prah 46 na isprekidanim mestima koja odgovaraju nosaču 13 u zahvatu 36, koga nosi transporter 77, u obliku povremeno obezbeđenih pojedinačnih vreća 3. (Alternativno, nanošenje praha može biti kontinuirano ako su pojedinačne vreće 3 bile su obezbeđene tako da formiraju neprekidnu površinu; nije prikazano.) Traka 8 i noseći transporter 77 rade sinhrono, što može biti kontinuirano ili povremeno. Uređaj sa Sl. 5. razlikuje se od onog sa Sl.4 po tome što je tu traka 8 postavljena u obliku trougla.

Primer 2: postupak za formiranje fleksibilnog materijala 2 protiv klizanja i fleksibilni materijal 2 protiv klizanja (nosač 13 od folije).

[0074] Pogledajte crteže, posebno Sl. 6-12. Ovaj primer je zasnovan na stvarnim proizvodnim rezultatima. Fotografija fleksibilnog materijala 2 protiv klizanja , veoma sličnog onom opisanom u ovom primeru, je na Sl. 27. Fotografija komada 20x20 mm materijala 73 za zaštitu od klizanja koji koristimo je na Sl. 28. Za formiranje fleksibilnog materijala 2 protiv klizanja, obezbeđujemo fleksibilni nosač 13, što je cev od polietilenske folije sa debljinom zida od oko 100 mikrometara. Pogodna je, na primer, za pakovanje pojedinačno brzo smrznutog povrća za pakovanje od 25 kg punjenja po vreći 3. Prosečna površinska masa nosača 13 iznosi oko 186 g/m<2>. (Ako bismo umesto navedene cevi koristili jedan list folije, onda bi prosečna površinska masa nosača 13 bila oko 93 g/m<2>) Njegova prednja površina 14 je jedna od njenih spoljnih glavnih površina u ležećem položaju cevi. Površinska energija prednje površine 14 iznosi oko 33 mJ/m<2>(bez prethodnog tretmana površine). Nosač 13 u se potpunosti sastoji od polietilenske smeše linearnog polietilena niske gustine i polietilena niske gustine, kao termoplastičnog prvog polimera. Temperatura topljenja prvog polimera je oko 122°C, a temperatura omekšavanja prvog polimera je oko 102°C. Mi obezbeđujemo nosač 13 na temperaturi od 20°C. Obezbeđujemo vruću površinu 45 za oslobađanje od politetrafluoroetilena (PTFE) prve temperature od 250°C, merene infracrvenim termometrom. Površinska energija površine 45 za oslobađanje iznosi oko 18,5 mJ/m<2>. Površina 45 za oslobađanje je u suštini ravna na makro skali i sa vrlo blagom teksturom, na mikro skali, u skladu sa obrascem jezgra od staklene tkanine trake 8 od staklene tkanine obložene PTFE čija spoljna površina čini našu površinu 45 za oslobađanje. Obrazac je nezavisan od raspodele diskretnih čestica 39 obezbeđenog prvog sloja 29. Obezbeđujemo prvi sloj 29 diskretnih čestica 39 rasipanjem iz vazduha na vrelu površinu 45 za oslobađanje , prve temperature od 250°C, praha 46 (mleveno iz peleta) od linearnog polietilena srednje gustine, drugog polimera, masenog protoka rastopa od 4,0 određenog na 190°C pod opterećenjem od 2,16 kg u skladu sa ISO 1133-1. Time obezbeđujemo prvi sloj 29 diskretnih čestica 39 na površini 45 za oslobađanje slučajnom raspodelom. (Alternativno, mogli bismo da koristimo opremu za prskanje plamenom, koja radi sa prahom 46 ili šipkom ili žicom drugog polimera, za prskanje iz vazdušnih tečnih i/ili polutečnih delova drugog polimera na površinu 45 za oslobađanje. Dalje alternativno, mogli bismo preneti prah 46 ili rastvor drugog polimera, hladniji od njegove temperature omekšavanja, na površinu transportera hlađenog fluidom, kao što je trakasti transporter ili vibracioni transporter, čiji je ohlađeni kraj za pražnjenje u kontaktu sa toplom površinom 45 za oslobađanje kako bi naneo na površinu za oslobađanje 45, osim iz vazduha, delove drugog polimera koji su hladniji od temperature omekšavanja drugog polimera.) Površinska energija drugog polimera je oko 33 mJ/m<2>. Veličina praha 46 je 0-300 mikrometara. Prosečna površinska masa rasutog praha 46, i diskretnih čestica 39 iznosi oko 8 g/m<2>. Zadržavamo diskretne čestice 39 obezbeđenog prvog sloja 29 koje se nalaze na vrućoj površini 45 za oslobađanje za oko 9,29 sekundi što je dovoljno dugo da se obezbede praktično sve diskretne čestice 39 u najmanje polutečnom stanju i sa prvim kontaktnim uglovima 28, procenjenim na između 59 i 64 stepena, na površini 45 za oslobađanje. Kao rezultat poticanja iz praha 46 mlevenog od peleta i provođenja navedenog vremena na vrućoj površini 45 za oslobađanje , svaka data diskretna čestica 39, kao i svaka izbočina 50 za hrapavost formirana od čestica 39, je praktično potpuno molekularno neorijentisana. Veličina diskretnih čestica 39 je oko 80-1000 mikrometara, pri čemu ova druga veličina čestice 39 uključuje veći broj spojenih granula 49 praha. Uobičajena veličina čestica 39, u pogledu odozgo, je oko 300 mikrometara. Što se tiče bliskosti diskretnih čestica 39, prosečna udaljenost 42 između centara susednih diskretnih čestica 39 je oko 2000 mikrometara. Diskretne čestice 39, koje su na vrućoj površini 45 za oslobađanje, štrče sa vruće površine 45 za oslobađanje do svojih odgovarajućih terminalnih krajeva 43. Spoljna površina diskretnih čestica 39 obezbeđenog prvog sloja 29 sastoji se od prvog dela 30 koji je u kontaktu sa površinom 45 za oslobađanje i drugog dela 69 koji nije u kontaktu sa površinom 45 za oslobađanje, oblast drugog dela 69 je znatno veća od površine prvog dela 30 u svakoj od diskretnih čestica 39. U praktično svim diskretnim česticama 39 visina čestice 40 jednaka je najmanje 0,5 puta najmanjem rasponu 42 pri pogledu odozgo čestice 39. U obezbeđenom prvom sloju 29 sve diskretne čestice 39 su u celini na temperaturi, drugoj temperaturi, od oko 250°C, dok je temperatura omekšavanja po Vikatu (A/50 N) drugog polimera 114°C, što uzrokuje u prvom sloju 29 lepljivost celih diskretnih čestica 39, uključujući njihove terminalne krajeve 43. Obebeđujemo dva valjka 37 za presovanje i pritiskamo nosač 13 i vruću površinu 45 za oslobađanje jedno prema drugom u zahvatu 36 između dva valjka 37 za presovanje da obezbedi kontakt između prednje površine 14 nosača i lepljivih terminalnih krajeva 43 čestica 39, vršeći na nosaču 13 pritisak zahvata 36 od 0,784 N/linealni cm. Tokom kontakta primenjujemo prosečni pritisak kompresije od 2904 Pa. Zadržavamo nosač 13 (tj. cev od folije) i površinu 45 za oslobađanje (tj. traku 8 od staklenih vlakana obloženu PTFE) koja se kreće ujednačenim linijskim brzinama između valjaka 37 za presovanje. Obezbeđujemo da valjak 37 za presovanje pritiska površinu 45 za oslobađanje prema prednjoj površini 14 sa površinom od silikonske gume otporne na toplotu i formiramo površinu valjka 37 za presovanje koja pritiska nosač 13 prema površini 45 za oslobađanje od penastog elastomera čiju tvrdoću biramo da obezbedimo (pri navedenom pritisku zahvata 36) prianjanje, između prednje površine 14 i površine 45 za oslobađanje uz posredovanje prvog sloja 29, prianjajuće dužine 81 od 27 mm, prianjajuća dužina 81 merena u smeru kretanja 67. Videti Sl. 8. Prečnici valjaka 37 za presovanje mogu zavisiti od opšteg izgleda, na primer, dužine i širine trake 8, itd., uređaja, ali generalno, prečnici mogu biti na primer između 60 mm i 600 mm. Beskonačna traka 8 se održava naizmenično pomeranom, okomito na smer kretanja 67, između svoja dva bočna krajnja položaja 9, obezbeđujući bočni pomak 10 trake 8 između dve krajnje pozicije 9, a bočni pomak 10 je oko 30 mm, što je više od 10 puta prosek međučestičnih rastojanja 35. Biramo brzinu linije da obezbedimo vreme kontakta od oko 0,0235 sekundi, a tokom tog vremena kontakta zadržavamo prednju površinu 14 u kontaktu sa barem većinom lepljivih diskretnih čestica 39 koje su na vrućoj površini 45 za oslobađanje. Vreme kontakta podeljeno sa prosečnom površinskom masom nosača 13 je predviđeno da bude oko 0,0001263 s·m<2>/g. Sa navedenim parametrima procesa dolazimo do sledećeg rezultata. Nosač 13 nije narušen toplotom površine 45 za oslobađanje. (Poređenja radi, u istoj konfiguraciji jednoslojni nosač 13 od folije od polietilena debljine 40 mikrometara doživeo je da se savija, nabora, unakrsno skuplja i rasteže do mere koja isključuje prodaju proizvoda od folije, tj. tanku foliju je pokvarila toplota površine 45 za oslobađanje.) Najviše mala manjina diskretnih čestica 39 ostaje van kontakta, koja se sastoji od najmanjih granula 49 praha rasutih (verovatno će biti pokupljene u sledećim obrtajima trake 8 čim nova granula 49 praha padne na njih). Na taj način lepimo kontaktne diskretne čestice 39 prvog sloja 29 na prednju površinu 14 a zatim uklanjamo nosač 13, a sa njim i praktično sve lepljive čestice 39 zalepljene za njegovu prednju površinu 14, sa vruće površine 45 za oslobađanje i time obezbeđujemo nosača 13 sa premazom 16 u vrućem stanju. Nakon uklanjanja, slobodna površina vrućeg premaza 16 može (poželjno) da se ostavi bez bilo kakvog kontakta dok se ne ohladi, ali je takođe moguće da se dodirne sa (poželjno ohlađenom) površinom dok je premaz 16 i dalje vruć i lepljiv, na primer, u cilju daljeg oblikovanja premaza 16 za obezbeđivanje, na primer, u suštini ravnih vrhova 62 ili strukturiranih vrhova u izbočinama 50 za hrapavost (kontaktiranje nije prikazano). Zbog navedenih površinskih energija, sila lepljenja između prednje površine 14 i kontaktirane lepljive čestice 39 je veća od sile lepljenja između površine 45 za oslobađanje i kontaktirane lepljive čestice 39. Zbog dovoljno malog masenog protoka rastopa (tj. dovoljno velikog viskoziteta rastopa) drugog polimera, u česticama 39, koheziona sila kontaktnih lepljivih čestica 39 je veća od sile lepljenja između površine 45 za oslobađanje i kontaktirane lepljive čestice 39 što rezultira praktično potpunim uklanjanjem kontaktiranih lepljivih čestica 39 sa površine 45 za oslobađanje pri čemu se procenjuje da će sigurno manje od 1% polimera kontaktiranih lepljivih čestica 39 ostati na površini 45 za oslobađanje tokom jedne operacije uklanjanja. Premaz 16 ne prodire i ne ulazi u nosač 13, osim intermolekularne difuzije između prednje površine 14 i premaza 16. Koristeći toplotnu energiju toplog premaza 16, formiramo vezu 12 između nosača 13 i premaza 16. Na taj način obezbeđujemo fleksibilni materijal 2 protiv klizanja uključujući i nosač 13 i premaz 16 vezane za njega. Vreme kontakta je dovoljno kratko da spreči da nosač 13 bude izobličen ili pokvaren u bilo kojoj meri toplotom površine 45 za oslobađanje. Svi delovi nosača 13, osim njegovih delova susednih vrućim česticama 39 zalepljenih za njegovu prednju površinu 14, zaštićeni su od topljenja ili omekšavanja između dovođenja u kontakt i formiranja veze 12. Obezbeđujući i prvu temperaturu i drugu temperaturu iznad temperature topljenja na kojoj su prvi polimer i drugi polimer sposobni da se stope zajedno, koristimo toplotnu energiju vrućeg premaza 16 diskretnih izbočina 50 za hrapavost za zagrevanje delova 15 nosača susednih izbočinama 50 za hrapavost, dovoljno da rastopi svoju supstancu, odnosno prvi polimer, u zagrejanim delovima nosača 15, i stoga dozvoli nosaču 13 i izbočinama 50 za hrapavost da se spontano ohladi u čvrsto stanje za formiranje konačne veze 12. Na taj način stapamo, a posebno zavarimo, izbočine 50 za hrapavost sa nosačem 13. Ova veza 12 pokazuje da je definitivno jaka protiv lomljenja izbočina 50 za hrapavost. Verovatno zbog lokalnog i površinskog blagog toplotnog skupljanja prednje površine nosača 14, prednja površina 14 izgleda da ima odgovarajuća udubljenja 23 pod podnožjem 55 nekih od izbočina 50 za hrapavost, posebno ispod većih, pri čemu je dubina udubljenja 23 dovoljno mala da zadrži najširi deo 66 izbočina 50 za hrapavost iznad ostatka prednje površine 14 na svakoj strani izbočine 50 za hrapavost. Nosač 13 u celini čini termoskupljajući drugi sloj uključujući termoplastični prvi polimer, koji se sigurno skuplja iznad temperature od 122 °C, stoga je prva temperatura znatno iznad temperature skupljanja drugog sloja. Nosač 13 je dovoljno osetljiv na toplotu da potpuno izgubi svoju stabilnost ako se potpuno zagreje do prve temperature. Vreme kontakta je dovoljno kratko da spreči da se nosač 13 skupi u odnosu na bilo koju njegovu originalnu dimenziju. Takođe, u fleksibilnom materijalu 2 s premazom protiv klizanja, prosečna površinska masa premaza 16 je oko 8 g/m<2>što je samo oko 0,043 puta prosečne površinske mase nosača 13 što, takođe, doprinosi zaštiti nosača 13 od kvarenja usled viška toplote. Obezbeđujemo toplotnu energiju toplog premaza 16 prikladno niskom za održavanje, bez ikakvog prinudnog hlađenja (kao što je na primer hlađenje valjkom za hlađenje), praktično netaknutom otpornosti na lomljenje nosača 13, dovoljno za namotavanje nosača 13. Tokom vremena kontakta veći deo prednje površine 14, između susednih lepljivih čestica 39, drži se van kontakta sa površinom 45 za oslobađanje. Kao rezultat relativno male površinske mase premaza 16 i relativno velike diskretne veličine 41 čestica, formiramo diskontinualni premaz 16 fleksibilnog materijala 2 s premazom protiv klizanja. Premaz 16 zauzima oko 7,8% površine fleksibilnog materijala 2 sa premazom protiv klizanja u planskom pogledu odozgo. Formirani premaz 16 uključuje mnoštvo diskretnih izbočina 50 za hrapavost štrče sa prednje površine 14 nosača 13, svaka izbočina 50 za hrapavost ima podnožje 55, podnožje 55 je kraj izbočine 50 za hrapavost vezan za nosač 13. Mnoge izbočine 50 za hrapavost imaju drugi kontaktni ugao 68 od oko 130 do 140 stepeni sa prednjom površinom 14 u većem broju bočnih pogleda na izbočinu 50 za hrapavost. Za obezbeđivanje izbočina 31 za hrapavost sa ravnim vrhom, skoro sve izbočine 50 za hrapavost su sa u suštini ravnim vrhom 62 koji formira ivicu 53 potpuno okružujući u suštini ravan vrh 62, ivica 53 u mnogim slučajevima u suštini formira krug. U skoro svim izbočinama 50 za hrapavost u većem broju bočnih pogleda na izbočinu 50 za hrapavost najmanje jedan deo 52 konturne linije izbočine 50 za hrapavost, koji povezuje podnožje 55 i ivicu 53, formiran je da bude strogo konveksan spolja, ovo su striktno konveksni delovi 61 konturne linije. U najmanje jednom bočnom pogledu na mnoge izbočine 50 za hrapavost odnos širine u suštini ravnog vrha 63 i širine podnožja 56 predviđen je između 1. i 1.10. U većini izbočina 50 za hrapavost područje podnožja 55 je predviđeno da bude manje od površine u suštini ravnog vrha 62. U većini izbočina 50 za hrapavost, izbočina 50 za hrapavost ima ivični ugao 54 koji je ugao, meren kroz izbočinu 50 za hrapavost, formiran između u suštini ravnog vrha 62 i površine obloge 59 pružajući se od ivice 53 do podnožja 55, gde je ivični ugao 54 obično manji od 90 stepeni. U mnogim izbočinama 50 za hrapavost ivični ugao 54 je oko 75 stepeni. Mnogo izbočina 50 za hrapavost su formirane da budu striktno sužavajuće izbočine 74 za hrapavost, strogo sužavajući od ivice 53 do podnožja 55 u svakom bočnom pogledu na izbočine 50 za hrapavost. Obezbedili smo većinu izbočina 50 za hrapavost sa skrivenim površinskim delom 58 koji je deo spoljne površine izbočine 50 za hrapavost koji izbočina 50 za hrapavost pokriva za posmatrača u planskom pogledu odozgo na fleksibilni materijal 2 sa premazom protiv klizanja sa gornje strane izbočina 50. Ove izbočine 50 za hrapavost imaju najmanje jedan podrez 65, a veoma mnogo njih obuhvata barem jednu oblast 51 neposredno iznad podreza 65 koja formira razdvajanje 71 između najmanje jedne oblasti 51 i prednje površine 14 koje je veće od 20 mikrometara. Izbočine 50 za hrapavost nasleđuju od diskretnih čestica 39 njihovu nasumičnu distribuciju u pogledu odozgo prema fleksibilnom materijalu 2 s premazom protiv klizanja. Kao rezultat obezbeđenog praha 46 drugog polimera koji nije potpuno homogen po veličini, formiramo izbočine 50 za hrapavost nasumičnih veličina 64 gledano iz planskog pogleda odozgo. Praktično nijedna od izbočina 50 za hrapavost nema veličinu 64 gledano odozgo manju od 40 mikrometara ili veću od 6 mm. Obezbeđujemo prosečnu, ili uobičajenu, veličinu 64 izbočine za hrapavost u pogledu odozgo između 250 mikrometara i 800 mikrometara. Ako primenjena operacija raspršivanja premaza obezbeđuje distribuciju čestica 39 dovoljno homogenu, onda će se samo nekoliko granula 49 praha lepiti i spajati zajedno da formiraju čestice 39, i izbočine 50 za hrapavost, relativno većih veličina 64 gledano odozgo ili relativno veće razmere planski gledano odozgo a velika većina izbočina 50 za hrapavost može nastati od takvih čestica 39 jer potiču iz jedne granule 49 praha , a te izbočine 50 za hrapavost izgledaju da imaju razmere u planskom pogledu odozgo između 1.0 i 1.6. (Odnos širine i visine u suštini znači odnos veličine 64 gledane odozgo i najmanje veličine 60 gledane odozgo izbočine 50 za hrapavost u planskom pogledu odozgo na fleksibilni materijal sa premazom 2 protiv klizanja uzeto sa gornje strane izbočine 50 za hrapavost.) To može rezultirati da veći broj izbočina 50 za hrapavost ima prosečan odnos planskog prikaza odozgo manji od 1.6, oko 1.2 ili čak manji od toga. Mnoge izbočine 50 za hrapavost nisu potpuno kružne u planskom pogledu odozgo i pokazuju da su izbočine 50 za hrapavost formirane od nasumičnih orijentacija u pogledu odozgo na fleksibilni materijal s premazom 2 protiv klizanja. Formiramo izbočine 50 za hrapavost koje štrče iz njihovih podnožja 55 na odgovarajuće visine 57 izbočine sa u suštini ujednačenom visinom 57 izbočine od oko 110 mikrometara i sa značajno različitim najmanjim veličinama 60 u planskom pogledu odozgo u kojima se prostire koeficijent varijacije najmanjih veličina 60 u planskom pogledu odozgo je najmanje 2.0 puta veći od koeficijenta varijacije visina 57 izbočina. Vrhovi praktično svih izbočina 50 za hrapavost su u suštini u poravnati duž ravni 44 paralelno sa opštom ravni prednje površine 14. U mnogim izbočinama 50 za hrapavost, najmanja veličina 60 u planskom pogledu odozgo izbočine 50 za hrapavost formira se tako da bude jednaka najmanje 10 puta visini izbočine 57. Obezbeđeni fleksibilan materijal 2 sa premazom protiv klizanja sposoban je za mehaničko blokiranje koje smanjuje klizanje u pravcu smicanja sa materijalom 73 za zaštitu od klizanja, od običnog netkanog platna od polipropilenskog vezanog prediva, prosečne površinske mase od 17 g/m<2>i debljine filamenata između 25 i 30 mikrometara, zbog izbočina 50 za hrapavost koje imaju odgovarajuću bliskost i geometrijske karakteristike u odnosu na materijal 73 za zaštitu od klizanja za formiranje mehaničkih veza sa filamentima materijala 73 za zaštitu od klizanja u pravcu smicanja. Prema našim rezultatima testiranja, statičko trenje između dva primerka fleksibilnog materijala 2 sa premazom protiv klizanja, sa primerkom materijala 73 za zaštitu od klizanja postavljenim između uzoraka fleksibilnog materijala 2 sa premazom protiv klizanja, je prikladno visok da se odupre klizanju u testu statičkog trenja u kosoj ravni od ugla od 75 stepeni prema TAPPI T 815 standardu. Izmerili smo da je statički koeficijent trenja između dva primerka fleksibilnog materijala 2 sa premazom protiv klizanja, sa primerkom materijala 73 za zaštitu od klizanja postavljenim između uzoraka fleksibilnog materijala 2 sa premazom protiv klizanja - 10,2 pri pritisku od 1539 Pa, inače u skladu sa ISO 8295. Ova izabrana vrednost pritiska praktično simulira uslove pritiska u naslagama stvarnih vreća 3 za pakovanje, a napominjemo da je rezultat testa 10.2 prilično velika vrednost. Fleksibilni materijal 2 sa premazom protiv klizanja u suštini se ne lepi za materijal 73 za zaštitu od klizanja protiv odvajanja podizanja ili svlačenja, a pokazuju zanemarljivo međusobno blokirajuće opterećenje. Zbog toga što izbočina 50 za hrapavost nema molekularnu orijentacijeu i zbog relativno niske masenog protoka rastopa drugog polimera, navedena efektivnost trenja izbočina 50 za hrapavost se, kako smo otkrili, održava čak i nakon toplotnog skupljanja fleksibilnog materijala 2 sa premazom protiv klizanja. Naime, koristili smo pištolj za vrući vazduh Bosch PHG 630 DCE (na 6. stepenu temperature, sa maksimalnom brzinom vazduha, sa temperaturom vazduha iznad 200°C, u trajanju od 130 sekundi) za skupljanje folije kako bismo simulirali operaciju skupljanja omota. Pustili smo da se folija skupi 10% od svojih originalnih dimenzija u svim pravcima (fleksibilni materijal 2 sa premazom protiv klizanja pokazuje toplotno skupljanje od najmanje 30% u svim pravcima). Rezultat je da je statički koeficijent trenja, sa materijalom 73 za zaštitu od klizanja praktično ostao netaknut smanjenjem. Takođe, razlika u oblicima izbočina 50 za hrapavost, pre i posle toplotnog skupljanja, nije primetna vizuelno. Čini se da se folija skuplja kao da nema grubih izbočina 50 u njoj, tj. na njeno ponašanje pri skupljanju praktično ne utiču izbočine 50 za hrapavost. Formiramo izbočine 50 za hrapavost koje zauzimaju traku 76 na sredini glavne spoljne površine spljoštene ceviod folije, i na njenoj prednjoj i na zadnjoj strani, izbočine 50 za hrapavost okrenute su prema spoljašnjosti 6 cevi. Na zadnjoj strani beskonačne cevi pričvršćujemo beskrajnu traku 75 materijala 73 za zaštitu od klizanja, pokrivajući hrapavi površinski deo zadnje strane. Videti SI.12a. Fiksiranje vršimo, na primer, pomoću topivog adheziva sa raspršenim vlaknima ili, po mogućstvu, ekstruzionom laminacijom, pri čemu koristimo uske kontinualne perle ekstrudiranog poliolefinskog polimera da inkapsuliramo vlakna netkanog materijala i fiksiramo ga za foliju, komprimujući sendvič folija/rastop/netkani materijal između ohlađenih metalnih valjaka, koji se ne lepe za rastop čak i ako probije kroz netkani materijal. Formiramo, unakrsnim zavarivanjem i sečenjem, obe vreće 3 za pakovanje, odnosno vreće 3 za teške terete od 25 kg, i omota 79 za pakovanje, odnosno skupljajuće folije 79 (na primer, folije 79 koja se skuplja za limenke), iz cevi koja je opremljena materijalom 73 za zaštitu od klizanja. Jedna strana vreće 3 ima materijal 73 za zaštitu od klizanja fiksiran za nju, a druga, suprotna strana vreće 3 je hrapava strana 7, sa izbočinama 50 za hrapavost koje štrče ka spoljašnjosti 6 od vreće 3, sposobnim da se zahvate sa materijalom za zaštitu od klizanja 73. Slika 12b. pokazuje hrapavu stranu 7 vreće 3, Sl.

12c. pokazuje suprotnu stranu vreće 3, sa materijalom 73 za zaštitu od klizanja, Sl.12d. pokazuje pripremljeni omot 79 spreman za skupljanje, sa izbočinama 50 za hrapavost koje štrče ka spoljašnjosti 6 omota 79. Sl. 12e. pokazuje hrapavu stranu 7 vreće 3, u kojoj izbočine 50 za hrapavost zauzimaju mesto u sredini površine vreće 3 i Sl. 12f. prikazuje suprotnu stranu iste vreće 3, pri čemu je materijal 73 za zaštitu od klizanja zauzima mesto u sredini površine vreće 3. Takvi komadi materijala 73 za zaštitu od klizanja mogu se, na primer, primeniti na cev sa jedinicom za klizanje. Slika 12g. pokazuje omot 79 sa Sl.12d već skupljen na pakovanju limenki, sa izbočinama 50 za hrapavost koje štrče prema spoljašnjoj strani omota 79.

Primer 3: postupak za formiranje fleksibilnog materijala 2 protiv klizanja i fleksibilni materijal 2 protiv klizanja (presvučena tkanina 25 nosač 13).

[0075] Pogledajte crteže, posebno Sl. 6-13. Ovaj primer je zasnovan na stvarnim proizvodnim rezultatima. Fotografija fleksibilnog materijala 2 protiv klizanja je na Sl.29. Na fotografiji može se videti presavijena ivica hrapave tkanine 25 , sa izbočinama 50 za hrapavost u bočnom pogledu. Linija „3 mm“ pokazuje širinu trake 26 tkanine 25. Vlakna sa leve strane su vlakna otkinuta sa materijala 73 za zaštitu od klizanja tokom nekoliko različitih testova smicanja. Male granule prašine su od zagađenja finom prašinom. Ovaj primer se u suštini razlikuje od Primera 2 na sledeći način. Za formiranje fleksibilnog materijala 2 protiv klizanja obezbeđujemo fleksibilni nosač 13, koji je cev od kružno tkane polipropilenske tkanine 25, tkane od polipropilenskih traka 26, površinske mase tkanine 25 od 75 g/m<2>, presvučen ekstruzijom na obe svoje glavne spoljne (tj. prednje i zadnje) površine slojem polipropilena površinske mase od 30 g/m<2>.(Alternativno, cev može biti laminirana na obe svoje glavne spoljne površine polipropilenskom folijom, na primer biaksijalno orijentisanim polipropilenskom folijom.) Prosečna površinska masa cevastog nosača 13 tako iznosi 210 g/m<2>. Površinska energija prednje površine 14 iznosi oko 30 mJ/m<2>(bez prethodnog tretmana površine). Temperatura topljenja prvog polimera je oko 170°C, a temperatura omekšavanja prvog polimera je oko 125°C. Obezbeđujemo površinu 45 za oslobađanje prve temperature od 255°C. Obezbeđujemo prvi sloj 29 diskretnih čestica 39 rasipanjem iz vazduha na vrelu površinu 45 za oslobađanje, prve temperature od 255°C, praha 46 (mlevenog iz peleta) polipropilena, drugog polimera, masenog protoka rastopa od 14,0 određen na 230°C pod opterećenjem od 2,16 kg u skladu sa ISO 1133-1. Površinska energija drugog polimera je oko 30 mJ/m<2>. Veličina praha 46 je 0-300 mikrometara. Prosečna površinska masa rasutog praha 46, i diskretnih čestica 39 iznosi oko 5 g/m<2>. Zadržavamo diskretne čestice 39 obezbeđenog prvog sloja 29 na vrućoj površini 45 za oslobađanje oko 8,0 sekundi što je dovoljno dugo da obezbedi praktično sve diskretne čestice 39 u najmanje polutečnom stanju i sa prvim kontaktnim uglovima 28, procenjenim na između 59 i 64 stepena, sa površine 45 za oslobađanje. U predviđenom prvom sloju 29 sve diskretne čestice 39 su u celini na temperaturi, drugoj temperaturi, od oko 255°C, dok je temperatura omekšavanja po Vikatu (A, ISO 306) drugog polimera 128°C, što uzrokuje u prvom sloju 29 lepljivost celih diskretnih čestica 39, uključujući njihove terminalne krajeve 43. Vršimo na nosač 13 pritisak zahvata 36 od 0,735 N/linealni cm. Tokom kontakta primenjujemo prosečni pritisak kompresije od 2722 Pa. Odabiramo brzinu linije da obezbedimo vreme kontakta od oko 0,0203 sekunde. Sa navedenim parametrima procesa dolazimo do sledećeg rezultata. Vreme kontakta je dovoljno kratko da spreči da nosač 13 bude izobličen ili pokvaren u bilo kojoj meri toplotom površine 45 za oslobađanje. Stapamo, a posebno varimo, izbočine 50 za hrapavost sa nosačem 13. Ova veza 12 pokazuje da je definitivno jaka protiv lomljenja izbočina 50 za hrapavost. Tkanina 25 nosača 13 ostaje bez spojenih veza 12 u preklapanjima 38 između njegovih traka 26 ispod izbočina 50 za hrapavost. Nikakva udubljenja 23, ispod podnožja 55 izbočina 50 za hrapavost, ne mogu da se vide. U većini izbočina 50 za hrapavost ivični ugao 54 je obično manji od 90 stepeni. U mnogim izbočinama 50 za hrapavost ivični ugao 54 je oko 75 stepeni. Kao rezultat toga, mnoge izbočine 31 za hrapavost sa ravnim vrhom imaju odgovarajuće geometrijske karakteristike u odnosu na trake 26, izložene u ukupnoj unutrašnjoj površini cevi nosača 13, za formiranje sa mnogim izloženim trakama 27 definitivne mehaničke blokade koja smanjuje klizanje. Prema rezultatima ispitivanja statičkog trenja u kosoj ravni pod uglom od 60 stepeni u skladu sa standardom TAPPI T 815, statičko trenje između dva primerka fleksibilnog materijala 2 sa premazom protiv klizanja, sa primerkom materijala 73 za zaštitu od klizanja postavljenim između uzoraka fleksibilnog materijala 2 sa premazom protiv klizanja, je prikladno visok da se odupre klizanju (tj. sklop sanki ne klizi već ostaje na mestu). Dalje, navedeno statičko trenje je pogodno visoko da se odupre klizanju odmah nakon pripreme, pripreme za ispitivanje leda, a pripreme za ispitivanje leda koje uključuju zadržavanje u nosaču 13, i izbočine 50 za hrapavost, od prvog od dva primerka fleksibilnog materijala 2 sa premazom protiv klizanja, treće temperature od oko -20°C dok je prednja površina 14 nosača izložena i izbočine 50 za hrapavost vazduhu temperature od oko 3°C i relativne vlažnosti od 100%, upotpunjen gustom maglom vode koja se stvara u ambijentalnom vazduhu pomoću ultrazvučnog ovlaživača vazduha, za vreme pripreme od čak 19 minuta a priprema za testiranje leda dalje uključuje obezbeđivanje drugog od dva primerka fleksibilnog materijala 2 sa premazom protiv klizanja i uzorka materijala 73 za zaštitu od klizanja na trećoj temperaturi. Statičko trenje ostaje odgovarajuće visoko uprkos činjenici da je prednja površina bela od mraza nakon 19-minutnog vremena pripreme. Još duže vreme pripreme je primenljivo bez obezbeđivanja magle. To dokazuje da je trenje fleksibilnog materijala 2 sa premazom protiv klizanja prilično neosetljivo na nakupljanje leda na svojoj hrapavoj površini, što ga čini posebno korisnim za vreće 3 za pakovanje smrznute hrane i omote 79 za drvnu građu. Izmerili smo statički koeficijent trenja između dva primerka fleksibilnog materijala 2 sa premazom protiv klizanja, sa primerkom materijala 73 za zaštitu od klizanja postavljenim između uzoraka fleksibilnog materijala 2 sa premazom protiv klizanja da je 10,3 pri pritisku od 1539 Pa, što je inače prema ISO 8295. S druge strane, prema rezultatima naših testova blokiranja, fleksibilni materijal 2 sa premazom protiv klizanja ima sa materijalom 73 za zaštitu od klizanja prosečno opterećenje blokiranja od 2,94 grama prema standardu ASTM D 3354-96, nakon pripreme koja uključuje komprimovanje uzoraka pritiskom od 1500 Pa neposredno pre testa opterećenja blokiranjem. Ako u pripremu uključimo i relativnu rotaciju, tokom kompresije, dva uzorka sa uglom od ± 8 stepeni napred i nazad ponovljenu tri puta, onda je rezultat da prosečno opterećenje blokiranjem nije veće od 19,4 grama. Za statički koeficijent trenja, sa materijalom 73 za zaštitu od klizanja, utvrđeno je da je praktično ostao netaknut usled toplotnog skupljanja fleksibilnog materijala 2 sa premazom protiv klizanja. Formiramo izbočine 50 za hrapavost zauzimajući traku 76 na sredini glavne spoljne površine spljoštene cevi od folije, i na njenoj prednjoj i na zadnjoj strani, izbočine 50 za hrapavost okrenute su prema spoljašnjosti 6 cevi. Na zadnjoj strani beskonačne cevi fiksiramo beskrajnu traku 75 materijala 73 za zaštitu od klizanja, pokrivajući hrapavi površinski deo zadnje strane. Fiksiranje vršimo, po mogućnosti, ekstruzionom laminacijom. Formiramo, (najbolje ultrazvučno) poprečno šivenje i sečenje, vreća 3 za pakovanje, odnosno vreća 3 za teške terete od 25 kg, iz cevi koja je opremljena materijalom 73 za zaštitu od klizanja. Jedna strana vreće 3 ima materijal 73 za zaštitu od klizanja fiksiran za nju, a druga, suprotna strana vreće 3 je hrapava strana 7, sposobna da se zahvati sa materijalom 73 za zaštitu od klizanja. Pripremili smo testne blokove 11 (simulacija blokova 11 zamrznute ribe ) veličine 53x53x10 cm i ohlađene na -20°C. Napunili smo vreće 3 sa jednim blokom 11 svaku i zatvorili vreće 3 sa isprekidanim unakrsnim zavarivanjem (da bi se ispustio pritisak vazduha kroz isprekidani zavareni šav). Da bismo izvršili test naginjanja gomile, stavljamo pakete jedan na drugi; centralno; na ploču i naginjemo ploču u kosoj orijentaciji formirajući sa horizontalom ugao od 45 stepeni, a zatim okrećemo ploču nazad u horizontalu. Zatim smo horizontalno povukli gornji paket sa donjeg pakovanja (za šta smo morali da malo nagnemo gornji paket da bismo ga držali na ivici inače bi bilo praktično nemoguće da ga pomerimo), a zatim ponovo ponovili test naginjanja sa uspehom. (Alternativno, kada smo koristili polipropilenski prah 46 veličine 0-300 mikrometara i masenog protoka rastopa od 8,5 g/10 min, sa površinskom masom od oko 16,7 g/m<2>i sa vremenom zagrevanja od oko 12,5 sekundi sa pritiskom zahvata 36 od 0,274 N/linealni cm i procenjenim vremenom kontakta od oko 0,02 sekunde dobili smo rezultate ispitivanja statičkog trenja u kosoj ravni napravljenih sa čeličnim sankama visine 40 mm ali inače prema TAPPI T 815 standardu na sledeći način: statičko trenje direktno između dva primerka fleksibilnog materijala 2 s premazom protiv klizanja, bez ikakvog materijala 73 za zaštitu od klizanja postavljenim između, izmereno je da je iznad 1,34, pri čemu su neki parovi uzoraka pokazali koeficijent trenja od 1,68. Pokazalo se da je trenje neosetljivo na prisustvo zagađenja cementnom prašinom između površina. Obložena osnovna tkanina 25 bez hrapavosti pokazuje statički koeficijent trenja od 0,45. Kao dalju poboljšanu alternativu, mogli bismo da koristimo frakciju veoma uske delove praha 46 u cilju još bolje kontrole procesa (npr. radi veoma ujednačenog i ravnomernog kontakta i pritiskanja i potpunijeg uklanjanja sa površine za oslobađanje, rastopljenih diskretnih čestica 39) a u cilju još većeg statičkog koeficijenta trenja između hrapavih površina. Na primer, prah 46 veličine između 100 mikrometara i 110 mikrometara je prednost. Ili, alternativno, interval veličine praha 46 se može definisati između bilo koje dve, donje i gornje, granične vrednosti, dok je razlika između graničnih vrednosti jednaka ili manja od jedne ili oba od 10, ili čak 5, mikrometara i 10, ili čak 5 procenata donje vrednosti granične vrednosti.)

Primer 4: postupak za formiranje fleksibilnog materijala 2 protiv klizanja i fleksibilni materijal 2 protiv klizanja (nepresvučena tkanina 25 nosač 13):

[0076] Pogledajte crteže, posebno Sl. 14. Ovaj primer je zasnovan na stvarnim proizvodnim rezultatima. Fotografija fleksibilnog materijala 2 s premazom protiv klizanja je na Sl. 30. Ovaj primer se u suštini razlikuje od Primera 3 na sledeći način. Za formiranje fleksibilnog materijala 2 s premazom protiv klizanja, nudimo fleksibilni nosač 13, što je cev od kružno tkane polipropilenske tkanine 25, tkane od polipropilenskih traka 26, površinske mase tkanine 25 od 65 g/m<2>(nije presvučena ekstruzijom). Prosečna površinska masa cevastog nosača 13 je, dakle, 130 g/m<2>. Obezbeđujemo površinu 45 za oslobađanje prve temperature od 255°C. Koristimo prah 46 za rotaciono izlivanje od polipropilena, drugog polimera, masenog protoka rastopa od 15 određenog na 230°C pod opterećenjem od 2,16 kg u skladu sa ISO 1133-1. Veličina praha 46 se prosejava na 0-550 mikrometara. Prosečna površinska masa rasutog praha 46, i obezbeđenih diskretnih čestica 39, iznosi 14,6 g/m<2>. Zadržavamo diskretne čestice 39 obezbeđenog prvog sloja 29 na vrućoj površini 45 za oslobađanje 8,0 sekundi. U predviđenom prvom sloju 29 sve diskretne čestice 39 su u celini temperature, druge temperature, od oko 255°C. Vršimo na nosač 13 pritisak zahvata 36 od 1,225 N/linealni cm. Tokom kontakta primenjujemo prosečni pritisak kompresije od 3952 Pa. Odabiremo brzinu linije da obezbedimo vreme kontakta od oko 0,0233 sekunde. Sa navedenim parametrima procesa dolazimo do sledećeg rezultata. Vreme kontakta je dovoljno kratko da spreči da se nosač 13 izobliči ili pokvari u bilo kojoj meri usled toplote površine 45 za oslobađanje. Spajamo, a posebno varimo, izbočine 50 za hrapavost sa nosačem 13. Tkanina 25 ostaje bez spojenih veza 12 u preklapanjima 38 između svojih traka 26 pod izbočinama 50 za hrapavost. Nikakva udubljenja 23, ispod podnožja 55 izbočine za hrapavost, ne mogu da se vide. Sprečavamo da premaz 16 išta prodre u tkaninu 25. Mnoge izbočine 31 za hrapavost sa ravnim vrhom imaju odgovarajuće geometrijske karakteristike u odnosu na trake 26, izložene u ukupnim unutrašnjim i spoljašnjim površinama cevi nosača 13, za formiranje sa mnogim izloženim trakama 27 definitivne mehaničke blokade koja smanjuje klizanje. Izbočine 50 za hrapavost lakše se odvajaju od prednje površine 14 nego u prva dva primera.

Primer 5: postupak za formiranje fleksibilnog materijala 2 protiv klizanja i fleksibilni materijal 2 protiv klizanja (nosač 13 od folije, elastomerni premaz 16).

[0077] Pogledajte crteže, posebno Sl. 15-16. Ovaj primer je zasnovan na stvarnim proizvodnim rezultatima. Fotografija fleksibilnog materijala 2 sa premazom protiv klizanja je na Sl.31. Imajte na umu da su na fotografiji vidljiva oba sloja presavijenog uzorka proizvoda, jer je folija providna. Ovaj primer se u suštini razlikuje od Primera 2 na sledeći način. Za formiranje fleksibilnog materijala 2 sa premazom protiv klizanja, nudimo fleksibilan nosač 13, koji je jasno providni kompozit, koji se sastoji od poliamidne folije i polietilenskog sloja, koji je nanesen ekstruzionim premazivanjem na njega. Njegova prednja površina 14 je polietilenska površina. Prednja površina 14 stoga se sastoji od polietilena niske gustine, kao termoplastičnog prvog polimera: Temperatura topljenja prvog polimera je oko 122°C, a temperatura omekšavanja prvog polimera je oko 102°C. Obezbeđujemo prvi sloj 29 diskretnih čestica 39 rasipanjem iz vazduha na vrelu površinu 45 za oslobađanje, prve temperature od 253°C, praha 46 (mlevenog iz peleta) mešavine polietilena niske gustine i etilen-vinil acetata (EVA), drugog polimera, masenog protoka rastopa od 40 određen na 190°C pod opterećenjem od 2,16 kg u skladu sa ISO 1133-1. Da bi se izbeglo kasnije blokiranje proizvoda, drugi polimer je relativno siromašan u EVA i ne sadrži sredstvo za povećanje lepljivosti. DSC temperatura topljenja drugog polimera je između 100°C i 110°C, što se smatra visokom u okviru klasa polimera koji sadrže EVA. Veličina praha 46 je 100-500 mikrometara. Prosečna površinska masa rasutog praha 46, i diskretnih čestica 39 iznosi oko 7 g/m<2>. Primenjujemo brzinu proizvodne linije od 160 metara u minuti. Napominjemo da je ovo prilično velika brzina u tehnici i ne možemo da vidimo nikakve tehničke faktore koji bi teoretski sprečavali stručnjaka u tehnici da dalje povećava brzinu, na primer uz primenu dužih površine 45 za oslobađanja trake 8. Zadržavamo diskretne čestice 39 obezbeđenog prvog sloja 29 na vrućoj površini 45 za oslobađanje 4,00 sekunde što je dovoljno dugo da obezbedi da su praktično sve diskretne čestice 39 u najmanje polutečnom stanju i sa prvim kontaktnim uglovima 28, procenjeno na između 59 i 64 stepena, sa površinom 45 za oslobađanje. U predviđenom prvom sloju 29 sve diskretne čestice 39 su u celini na temperaturi, drugoj temperaturi, od oko 253°C, dok je temperatura omekšavanja po Vikatu (A/50 N) drugog polimera ispod 100°C, što uzrokuje u prvom sloju 29 lepljivost celih diskretnih čestica 39; uključujući njihove krajnje krajeve 43. Primenjujemo pritisak zahvata 36 od 0,735 N/linealni cm. Tokom kontakta primenjujemo prosečni pritisak kompresije od 2722 Pa. Primenjujemo vreme kontakta od 0,0101 sekunde. Sa navedenim parametrima procesa dolazimo do sledećeg rezultata. Obezbeđujemo praktično svaku izbočinu 50 za hrapavost sa znatno ravnim vrhom 62, sa ivicom 53 koja u suštini formira krug. Obezbeđujemo pogled sa svake strane na veliku većinu izbočina 50 za hrapavost u odnosu širine 63 od u suštini ravnog vrha do širine podnožja 56 od 1 do 1.10. Obezbeđujemo, u fleksibilnom materijalu 2 sa premazom protiv klizanja, takve izbočine 50 za hrapavost čiji prosečan odnos širina/visina pogleda odozgo procenjujemo da je između 1,0 i 1,1 pošto izgledaju praktično kružno u pogledu odozgo. Pošto praktično sve izbočine 50 za hrapavost su iste (niske) visine 57, sve varijacije njihovih odgovarajućih zapremina (potiču od varijacije zapremine granula 49 praha ) se pojavljuju u njihovim različitim najmanjim veličinama 60 u planskom pogledu odozgo. Prema tome, koeficijent varijacije najmanjih veličina 60 u pogledu odozgo procenjuje se da je znatno veći od trostrukog koeficijenta varijacije visina izbočina 57. Obezbeđeni fleksibilan materijal 2 sa premazom protiv klizanja meri da ima prosečno opterećenje blokiranja od 13,66 grama u modifikovanom testu opterećenja blokiranjem. Ovo je dobra vrednost i izražava da se proizvod praktično neće blokirati kada se čuva u toplom skladištu. Ovaj parametar je rezultat drugog polimera, premaza 16, koji ima relativno visoku temperaturu topljenja i ne sadrži sredstva za povećanje lepljivosti. Obezbeđeni fleksibilan materijal 2 sa premazom protiv klizanja u stvari nije sposoban za suštinsku mehaničku blokadu koja smanjuje klizanje u pravcu smicanja sa materijalom 73 za zaštitu od klizanja. Izmerili smo statičke i kinetičke koeficijente trenja (pri pritisku od 1539 Pa, inače prema ISO 8295, kao što sledi u nastavku) i otkrili smo da su u svakom slučaju veoma blizu jedan drugom, što, kao što je stručnjaku poznato, obezbeđuje poželjno ponašanje proizvoda kada se desi da bude opterećen smicanjem do mere u kojoj počne da klizi. Prema našim rezultatima ispitivanja, koeficijent trenja hrapave strane 7, sam po sebi, iznosi 0,96, što se smatra dovoljno visokom vrednošću za mnoge praktične primene, a što je ekonomično s obzirom na jeftin materijal premaza 16 , do niske težina premaza 16 od 7 g/m<2>i do velike brzine konverzije od najmanje 160 m/min. Koeficijent trenja hrapave strane 7 sa glatkom polietilenskom površinom je 0,5, pri čemu navedena glatka polietilenska površina sama po sebi ima koeficijent trenja od 0,44.

Primer 6: postupak za formiranje fleksibilnog materijala 2 protiv klizanja i fleksibilni materijal 2 protiv klizanja (nosač 13 od folije, elastomerni premaz 16).

[0078] Ovaj primer je zasnovan na stvarnim proizvodnim rezultatima. Fotografija fleksibilnog materijala 2 sa premazom protiv klizanja je na Sl.32. Ovaj primer se u suštini razlikuje od Primera 5 na sledeći način. Nudimo prah 46 (mleven iz peleta) mešavine polietilena niske gustine i etilenvinil acetata (EVA), drugog polimera, masenog protoka rastopljene mase od 150 određenog na 190°C pod opterećenjem od 2,16 kg u skladu sa ISO 1133-1. Da bi se izbeglo kasnije blokiranje proizvoda, drugi polimer je relativno siromašan u EVA i ne sadrži sredstvo za povećanje lepljivosti. Temperatura DSC topljenja drugog polimera je između 97°C i 108°C. Veličina praha 46 je 100-400 mikrometara. Prosečna površinska masa rasutog praha 46, i premaza 16 iznosi oko 16,3 g/m<2>. Primenjujemo brzinu proizvodne linije od 80 metara u minuti. Zadržavamo diskretne čestice 39 odezbeđenog prvog sloja 29 na vrućoj površini 45 za oslobađanje 8,00 sekundi što je dovoljno dugo da obezbedi da su praktično sve diskretne čestice 39 u najmanje polutečnom stanju i sa prvim kontaktnim uglovima 28, procenjenim na između 59 i 64 stepena, sa površinom 45 za oslobađanje. Primenjujemo pritisak zahvata 36 od 4,9 N/linealni cm. Primenjujemo vreme kontakta od oko 0,024 sekunde. Sa navedenim parametrima procesa dolazimo do sledećeg rezultata. Kao što se može videti na fotografiji, mnogo čestica 39, poreklom iz odgovarajućih granula 49 praha , napravljene su tako da se spajaju u premazu 16, ali premaz 16 je i dalje diskontinuiran. Ovaj fleksibilni materijal 2 sa premazom protiv klizanja može se koristiti tamo gde su neophodni veći koeficijenti trenja.

Primer 7: postupak za formiranje fleksibilnog materijala 2 protiv klizanja i fleksibilni materijal 2 protiv klizanja (nosač 13 od štampane fiolije, elastomerni premaz 16).

[0079] Ovaj primer je zasnovan na stvarnim proizvodnim rezultatima. Ovaj primer se u suštini razlikuje od Primera 5 na sledeći način. Nosač 13 koji obezbeđujemo je cev za tešku ambalažu od smeše recikliranog polietilena bogatog polietilenom niske gustine, debljine 100 mikrometara, čija je prednja površina 14 odštampana, sa grafikom kupaca, fleksografskim mastilom na bazi rastvarača na akrilnoj osnovi. Prosečna površinska masa rasutog praha 46 i obezbeđenog premaza 16 je oko 5 g/m<2>. Primenjujemo brzinu proizvodne linije od 80 metara u minuti. Zadržavamo diskretne čestice 39 obezbeđenog prvog sloja 29 na vrućoj površini 45 za oslobađanje u trajanju od 8,00 sekundi što je dovoljno dugo da obezbedi da su praktično sve diskretne čestice 39 u najmanje polutečnom stanju i sa prvim kontaktnim uglovima 28, procenjenim na između 59 i 64 stepena, sa površinom 45 za oslobađanje. Sa navedenim parametrima procesa dolazimo do sledećeg rezultata. Korišćenjem velike toplotne energije toplog premaza 16 u stanju smo da formiramo definitivno jaku vezu 12 između prednje površine 14 štampanog nosača i diskontinualnog premaza 16, uprkos činjenici da drugi polimer, premaza 16, ne sadrži sredstvo za povećanje lepljivosti. Izbočine 50 za hrapavost izgleda da je nemoguće sastrugati noktom sa površine štampane folije. Naše mišljenje je da prikladno odabrani materijali mastila na bazi rastvarača ili vode, na primer niske otpornosti na toplotu (na primer, prvenstveno akrilne osnove), mogu biti praktično moguće za zavarivanje u našem postupku, čak i ako se prah 46 koristi polietilen ili polipropilen bez EVA ili drugog sličnog adhezivnog agensa, iako može doći do neke promene u boji pigmenta, što u datom slučaju ne smatramo narušavanjem proizvoda. Zavarljivost i očuvanje boje otiska, takođe, mogu da zavise od vrste pigmenta koji sadrži. Alternativno, providni sloj laka za toplotno zavarivanje (štampan iz, na primer, rastvora poliolefina na bazi rastvarača ili vode) takođe može da obezbedi odgovarajuće zavarivanje premaza 16 na štampanu i lakiranu prednju površinu 14.

Primer 8: postupak za formiranje fleksibilnog materijala 2 protiv klizanja i fleksibilni materijal 2 protiv klizanja (razni primeri oblika)

[0080] Pogledajte crteže, posebno Sl. 17-18. Na sl. 17. na bočnim pogledima na odezbeđene diskretne čestice 39 mogu se uočiti različiti oblici. Prvi kontaktni uglovi 28 (između čestica 39 i površine 45 za oslobađanje) mogu se obezbediti da budu relativno veliki, na primer na ili iznad 90 stepeni, ako zadržimo granule 49 praha na vrućoj površini 45 za oslobađanje za relativno kratko vreme i/ili obezbedimo drugi polimer sa relativno niskim masenim protokom rastopa, tj. na primer, manjim od 4,0. Od prikazanih datih diskretnih čestica 39 mogu se formirati takve izbočine 50 za hrapavost, vidi Sl.18., čiji ivični uglovi 54 su relativno veliki, na primer na ili iznad 90 stepeni.

Primer 9: postupci primene

[0081] Pogledajte Sl. 19-26. Neklizajuće vreće 3 za pakovanje, na primer, one napravljene u Primeru 3, mogu se koristiti, između ostalog, na sledeće načine. Slike 19a, 19b, 19c prikazuju automatski proces postavljanja vreće 3 u skladu sa stanjem tehnike, u bočnom preseku. Vakumska glava 78 pokupi otvor 5 vreće gornje vreće 3 sa gomile praznih vreća 3 i izvlači je iz drugih vreća 3. Sa našim trenutnim vrećama 3, napravljenim u Primeru 3, ova operacija nije uvek moguća jer spljoštene vreće 3 ne klize jedne po drugoj ako hrapava strana 7 prve vreće 3 treba da klizi po materijalu 73 za zaštitu od klizanja pričvršćenom za drugu vreću 3. Jedno moguće rešenje je prikazano na Sl.20a, 20b, 20c i 20d. Gomila praznih neklizajućih vreća 3 sadrži vreće 3 u obliku u kome je svaka vreća 3 pojedinačno presavijena na način na kojem je dno 4 vreće napravljeno paralelno i uz otvor 5 vreće i materijal 73 za zaštitu od klizanja vreće 3 spolja je nevidljiv: Tako vreće 3, jedna na drugoj, samo dodiruju hrapave strane 7 jedna druge, a da materijal 73 za zaštitu od klizanja nije uključen u kontakte među vrećama 3. Vakumska glava 78 je u stanju da pokupi otvor 5 gornje vreće 3 i rasklopi vreću 3 (sa klizanjem njenog materijala 73 za zaštitu od klizanja na njenom materijalu 73 za zaštitu od klizanja bez teškoća) da dovrši operaciju postavljanja vreće 3. Drugo moguće rešenje je prikazano na Sl. 21a, 21b, 21c, 21d. Prazne vreće 3 pripremljene su na način da im je dno 4 vreće postavljeno više od otvora 5 vreće. Kada vakuumska glava 78 pokupi usta 5 gornje vreće 3, gornja vreća 3 se skoro potpuno odvaja od vreće 3 jedan sloj ispod, zbog povišenog pozicioniranja dna 4 vreće. Ako vakuumska glava 78 vuče, horizontalno, vreću 3 dovoljno brzo, dinamika može biti dovoljna da zadrži dno 4 vreće gornje vreće 3 u vazduhu tokom njegovog horizontalnog putovanja. Drugo moguće rešenje je prikazano na Sl.22a, 22b, 22c. Dno 4 vreće gornje vreće 3 pokupi dodatna vakuumska glava 78 i dodatni list 70 za razdvajanje je umetnut, uvučen iz pravca dna 4 vreće, ispod gornje vreće 3. List 70 za razdvajanje može biti fleksibilni list koji se odmotava sa rolne. Tada se gornja vreća 3 može koristiti kao i obično u tehnici a list 70 za razdvajanje može da se vrati pre sledećeg ciklusa. Drugo moguće rešenje je prikazano na Sl. 23. Spljoštene vreće 3 pripremljene su u rasporedu u kojem one, u naslagama, imaju naizmenične orijentacije u pogledu pravca u kome je okrenut materijal 73 za zaštitu od klizanja. Vreća 3 br.1, 3, 5, itd., ima materijal 73 za zaštitu od klizanja okrenut nagore dok vreća 3 br.2, 4, 6, itd., ima materijal 73 za zaštitu od klizanja okrenut nadole. Tako je pripremljena hrpa praznih vreća 3 koja se može koristiti, sa vakuumskom glavom 78, kao i obično u stanju tehnike. Dalje, Sl.24 prikazuje vreću 3 sa bočnim umetcima čiji otvor 5 vreće se formira na način da gornji zid položene vreće 3 ima rupe 34 u sebi susedno otvoru 5 vreće, tako da su neke od vakuumskih glava 78 u stanju da direktno (privremeno) pokupe donje zidove kroz rupe 34. Ovo može pomoći da se izbegnu problemi koji možda potiču od toga da su zidovi vreće 3 previše meki. Dalje, Sl. 25. prikazuje shematski bočni presek privremene gomile paketa navedenih vreća 3 ispunjenih blokovima 11 tanjira smrznutih morskih plodova. Ponekad je potrebno formirati privremenu naslaganu gomilu ovakvih paketa, koji ne zahtevaju stabilizaciju protiv klizanja, ali zahtevaju mogućnost lakog rastavljanja (na primer, prilikom ručnog ponovnog slaganja pošiljke). Pakovanja oblikovana kao ravni blok 11 se pripremaju u rasporedu u kome oni, u naslaganoj gomili, imaju naizmenične orijentacije u pogledu pravca u kome je okrenut materijal 73 za zaštitu od klizanja. Pakovanje 1, 3, 5, itd., ima materijal 73 za zaštitu od klizanja okrenut nagore dok pakovanje 2, 4, 6, itd., ima materijal 73 za zaštitu od klizanja okrenut nadole. Tako se privremeno pripremljena naslagana gomila paketa može ručno rastaviti kao što je uobičajeno u stanju tehnike. Slika 26. prikazuje shematski bočni presek stabilnog slaganja pakovanja navedenih vreća 3 ispunjenih blokovima 11 tanjira smrznutih morskih plodova. Paketi imaju ujednačenu orijentaciju.

Claims (38)

Patentni zahtevi

1. Postupak za formiranje fleksibilnog materijala protiv klizanja, koji obuhvata:

obezbeđivanje fleksibilnog nosača koji ima prednju površinu, pri čemu obezbeđeni nosač barem delimično uključuje

termoplastični prvi polimer, pri čemu nosač (13) pri obezbeđivanju ima temperaturu koja je dovoljno niska da spreči topljenje ili omekšavanje prvog polimera;

obezbeđivanje vruće površine (45) za oslobađanje na prvoj temperaturi;

obezbeđivanje prvog sloja diskretnih čestica (39) uključuje termoplastični drugi polimer, koji se nalazi na vrućoj površini (45) za oslobađanje i štrči od vruće površine za oslobađanje do odgovarajućih terminalnih krajeva (43), pri čemu u obezbeđenom prvom sloju diskretne čestice (39) su najmanje delimično druge temperature ili iznad, pri čemu je druga temperatura iznad temperature omekšavanja drugog polimera, obezbeđujući u prvom sloju lepljivost najmanje terminalnih krajeva (43) čestica,

dovođenje u, barem delimični, kontakt i zadržavanje u kontaktu tokom vremena kontakta, prednje površine (14) obezbeđenog nosača (13) sa lepljivim prvim slojem koji se nalazi na vrućoj površini (45) za oslobađanje za najmanje delimično lepljenje prvog sloja na prednju površinu (14), a zatim uklanjanje nosača (13), i time barem delimično lepljivog prvog sloja zalepljenog za njegovu prednju površinu (14), sa površine za oslobađanje, čime se obezbeđuje nosač (13) sa premazom u vrućem stanju,

i korišćenje toplotne energije vrućeg premaza koja formira vezu između nosača i premaza, čime se obezbeđuje fleksibilni materijal sa premazom protiv klizanja koji obuhvata nosač i premaz koji je za njega vezan;

uklanjanje nosača uključujući izvlačenje nosača iz kontakta silom izvlačenja,

naznačen time što se

obezbeđuje prva temperatura iznad temperature omekšavanja drugog polimera; i obezbeđuje se prva temperatura iznad bilo koje ili obe od temperature topljenja i temperature omekšavanja prvog polimera;

bira nosač koji je pokvaren – na primer kroz jedno ili više od lomljenja, rastezanja, skupljanja i savijanja – ako se potpuno zagreje do prve temperature i istovremeno izloži sili izvlačenja; i

bira vreme kontakta kraće od minimalnog vremena, pri čemu je minimalno vreme određeno tako da je kvarenje nosača delovanjem toplote od strane vruće površine za oslobađanje ograničeno na unapred definisanu dozvoljenu meru.

2. Postupak prema patentnom zahtevu 1, koji uključuje diskretne čestice (39) koje su

u celini na ili iznad druge temperature pri obezbeđivanju prvog sloja, i obezbeđivanje druge temperature iznad bilo koje ili obe temperature topljenja i temperature omekšavanja prvog polimera.

3. Postupak prema bilo kom od patentnih zahteva 1-2, koji uključuje

obezbeđeni nosač koji barem delimično obuhvata termoskupljajući drugi sloj uključujući termoplastični prvi polimer, pri obezbeđivanju nosača (13)

nosač koji ima temperaturu ispod temperature skupljanja drugog sloja,

obezbeđivanje prve temperature iznad temperature skupljanja drugog sloja,

obezbeđivanje nosača (13) u njegovim originalnim dimenzijama i odabir dovoljno kratkog vremena kontakta da se spreči da se nosač skupi za više od 25 procenata po najmanje jednoj od svojih originalnih dimenzija.

4. Postupak prema bilo kom od patentnih zahteva 1-3, gde je vreme kontakta odabrano dovoljno kratko da kvarenje nosača (13) kroz bilo koje ili više od lomljenja, istezanja, skupljanja i savijanja bude ograničeno na najzanemarljiviju meru.

5. Postupak prema bilo kom od patentnih zahteva 1-4, koji uključuje držanje diskretnih čestica (39) obezbeđenog prvog sloja na vrućoj površini za oslobađanje dovoljno dugo da obezbedi barem neke od diskretnih čestica (39) u najmanje polutečnom stanju i sa prvim kontaktnim uglovima sa površinom za oslobađanje, pri čemu su barem neki od prvih kontaktnih uglova manji od 90 stepeni, poželjno manji od 85 stepeni.

6. Postupak prema bilo kom od patentnih zahteva 1-5, gde je spoljna površina diskretnih čestica (39) obezbeđenog prvog sloja izrađena od prvog dela koji dolazi u kontakt sa površinom za oslobađanje i drugog dela koji je van kontakta sa površinom za oslobađanje, pri čemu je površina drugog dela veća od površine prvog dela kod najmanje većine datih diskretnih čestica.

7. Postupak prema bilo kom od patentnih zahteva 1-6, gde obezbeđena vruća površina za oslobađanje je ili u suštini ravna ili najviše ima obrazac nezavisan od raspodele diskretnih čestica (39) obezbeđenog prvog sloja.

8. Postupak prema bilo kom od patentnih zahteva 1-7, gde je vreme kontakta podeljeno sa prosečnom površinskom masom nosača (13) predviđeno da bude najviše 0,020 s·m<2>/g.

9. Postupak prema bilo kom od patentnih zahteva 1-8, gde diskretne čestice (39) obezbeđenog prvog sloja koji se nalazi na vrućoj površini za oslobađanje štrče od površine za oslobađanje do odgovarajuće visine čestica, pri čemu kod najmanje većine diskretnih čestica (39) visina čestice je jednaka najmanje 0,1 puta najmanje prostiranje čestice u planskom pogledu odozgo, pri čemu postupak dalje uključuje obezbeđivanje, u fleksibilnom materijalu sa premazom protiv klizanja, prosečne površinske mase premaza niže od 1,5 puta prosečna površinska masa nosača,

10. Postupak prema bilo kom od patentnih zahteva 1-9, gde je premaz fleksibilnog materijala sa premazom protiv klizanja formiran da bude diskontinuiran, a premaz je formiran tako da uključuje mnoštvo diskretnih izbočina (50) za hrapavost koje štrče sa prednje površine nosača (13), a svaka izbočina za hrapavost ima podnožje (55), pri čemu je podnožje kraj izbočine (50) za hrapavost pričvršćen za nosač.

11. Postupak prema patentnom zahtevu 10, koji uključuje obezbeđivanje najmanje nekih od izbočina (50) za hrapavost sa drugim kontaktnim uglom između 90 i 178 stepeni, poželjno između 92 i 178 stepeni, sa prednjom površinom u najmanje jednom bočnom pogledu na izbočinu za hrapavost.

12. Postupak prema bilo kom od patentnih zahteva 10-11, koji uključuje obezbeđivanje barem nekih od izbočina (50) za hrapavost sa u suštini ravnim vrhom (62) koji formira ivicu (53) koja barem delimično okružuje u suštini ravni vrh.

13. Postupak prema patentnom zahtevu 12, koji uključuje ivicu (53) koja potpuno okružuje u suštini ravan vrh (62), i ivicu koja u suštini formira krug.

14. Postupak prema bilo kom od patentnih zahteva 12-13, koji uključuje obezbeđivanje izbočina (50) za hrapavost uglom ivice koji je ugao, meren kroz izbočinu za hrapavost, formiran između u suštini ravnog vrha (62) i površine obloge koja se proteže od ivice (53) prema podnožju (55), pri čemu je ugao ivice u suštini jednak ili manji od 90 stepeni u najmanje jednom bočnom pogledu na izbočinu za hrapavost.

15. Postupak prema bilo kom od patentnih zahteva 10-14, gde se tokom vremena kontakta deo prednje površine, između susednih lepljivih čestica, drži van kontakta sa površinom za oslobađanje,

16. Postupak prema bilo kom od patentnih zahteva 10-15, koji uključuje obezbeđivanje dva valjka (37) za presovanje i pritiskanje nosača (13) prema vrućoj površini (45) za oslobađanje unutar zahvata između dva valjka (37) za presovanje da bi se obezbedio kontakt između prednje površine nosača (13) i lepljivih terminalnih krajeva čestica (39), vršenjem pritiska na nosač (13) između 0,001 i 80 N/linealni cm, poželjno između 0,002 i 70 N/ linealni cm.

17. Postupak prema bilo kom od patentnih zahteva 10-16, koji uključuje obezbeđivanje i prve temperature i druge temperature iznad temperature stapanja na kojoj su prvi polimer i drugi polimer sposobni da se stope zajedno.

18. Postupak prema bilo kom od patentnih zahteva 10-17, koji uključuje obezbeđivanje prve temperature koja je najmanje 30°C viša i od temperature omekšavanja drugog polimera i od najmanje jedne od temperature topljenja i temperature omekšavanja prvog polimera.

19. Postupak prema bilo kom od patentnih zahteva 10-18, koji uključuje obezbeđivanje drugog polimera brzine masenog protoka rastopa od 0,1 do 300 g/10 min određene na 190°C pod opterećenjem od 2,16 kg u skladu sa ISO 1133-1.

20. Postupak prema bilo kom od patentnih zahteva 10-19, koji uključuje obezbeđivanje nosača (13) koji obuhvata tkaninu tkanu od termoplastičnih traka ili prediva prepletajem osnove i potke, i izbor iskorišćene toplotne energije, toplog premaza uključujući izbočine (50) za hrapavost, pogodno za formiranje veze između nosača (13) i izbočina (50) za hrapavost bez stapanja preplićućih traka ili prediva osnove i potke ispod barem nekih izbočina (50) za hrapavost.

21. Postupak prema bilo kom od patentnih zahteva 10-20, gde formiranje veze između nosača (13) i premaza uključujući izbočine (50) za hrapavost obuhvata spajanje izbočina (50) za hrapavost sa nosačem (13) korišćenjem toplotne energije vrućih izbočina za hrapavost.

22. Postupak prema bilo kom od patentnih zahteva 1-21, koji uključuje formiranje vreće (3) za pakovanje ili omota (79) za pakovanje koji obuhvataju obezbeđeni fleksibilni materijal sa premazom protiv klizanja, sa najmanje delom premaza koji je okrenut ka spoljašnjoj strani vreće ili omota.

23. Neklizajuća vreća (3) za pakovanje ili omot (79) za pakovanje, formirani barem delimično od fleksibilnog materijala (2) protiv klizanja koji uključuje fleksibilni nosač (13), pri čemu nosač (13) ima prednju površinu (14) sa mnoštvom diskretnih, čvrstih izbočina (50) za hrapavost koje su okrenute prema spoljašnjosti (6) vreće (3) ili omota (79), pri čemu izbočine (50) za hrapavost uključuju termoplastični drugi polimer, pri čemu izbočine (50) za hrapavost su u suštini bez molekularne orijentacije, pri čemu izbočine (50) za hrapavost imaju odgovarajuća podnožja (55), pri čemu podnožje (55) je kraj izbočine (50) za hrapavost pričvršćen za nosač (13), a izbočine (50) za hrapavost imaju drugi kontaktni ugao (68) između 90 i 178 stepeni sa prednjom površinom (14) u najmanje jednom bočnom pogledu na izbočinu (50) za hrapavost, naznačena time što barem neke od izbočina (50) za hrapavost, izbočine (31) za hrapavost sa ravnim vrhom, imaju u suštini ravan vrh (62) koji formira ivicu (53) koja barem delimično okružuje u suštini ravni vrh (62).

24. Vreća (3) ili omot (79) prema patentnom zahtevu 23, gde su barem većina izbočina (50) za hrapavost, izbočine (31) za hrapavost sa ravnim vrhom.

25. Vreća (3) ili omot (79) prema bilo kom od patentnih zahteva 23-24, gde u barem nekim izbočinama (31) za hrapavost sa ravnim vrhom u suštini ravan vrh (62) formira ivicu (53) koja u potpunosti okružuje u suštini ravni vrh (62).

26. Vreća (3) ili omot (79) prema bilo kom od patentnih zahteva 23-25, gde u barem jednom bočnom pogledu na barem neke izbočine (31) za hrapavost sa ravnim vrhom najmanje jedan deo (52) konturne linije izbočine (50) za hrapavost, koji povezuje podnožje (55) i ivicu (53), je spolja konveksan, a poželjno je strogo konveksan spolja.

27. Vreća (3) ili omot (79) prema bilo kom od patentnih zahteva 23-26, gde je u barem jednom bočnom pogledu na barem neke izbočine (31) za hrapavost sa ravnim vrhom odnos širine (63) u suštini ravnog vrha i širine (56) podnožja od 0,50 do 1,24.

28. Vreća (3) ili omot (79) prema bilo kom od patentnih zahteva 23-27, gde je u barem nekim izbočinama (31) za hrapavost sa ravnim vrhom površina podnožja (55) manja od površine u suštini ravnog vrha (62).

29. Vreća (3) ili omot (79) prema bilo kom od patentnih zahteva 23-28, gde ivica (53) formira ivični ugao (54) koji je ugao, meren kroz izbočinu (50) za hrapavost, formiran između u suštini ravnog vrha (62) i površine (59) obloge koja se proteže od ivice (53) do podnožja (55), gde barem neke od izbočina (31) za hrapavost sa ravnim vrhom imaju ivični ugao (54) u suštini jednak, ili manji od 90 stepeni u najmanje jednom bočnom pogledu na izbočinu (50) za hrapavost.

30. Vreća (3) ili omot (79) prema bilo kom od patentnih zahteva 23-29, gde se barem jedan bočni pogled na barem neke izbočine (31) za hrapavost sa ravnim vrhom striktno sužava od gornje ivice (53) površine do podnožja (55).

31. Vreća (3) ili omot (79) prema bilo kom od patentnih zahteva 23-30, gde izbočine (31) za hrapavost sa ravnim vrhom štrče od svojih podnožja (55) do odgovarajućih visina (57) izbočina i imaju odgovarajuće najmanje veličine (60) u planskom pogledu odozgo i unutar najmanje većine izbočina (31) za hrapavost sa ravnim vrhom koeficijent varijacije najmanjih veličina (60) u planskom pogledu odozgo je veći od koeficijenta varijacije visina (57) izbočina.

32. Vreća (3) ili omot (79) prema bilo kom od patentnih zahteva 23-31, gde drugi polimer ima brzinu masenog protoka rastopa od 0,1 do 300 g/10 min određenu na 190°C pod opterećenjem od 2,16 kg u skladu sa ISO 1133-1,

33. Vreća (3) ili omot (79) prema bilo kom od patentnih zahteva 23-32, gde mnoštvo izbočina (50) za hrapavost ima prosečan odnos u planskom pogledu odozgo od najmanje 1,0 i najviše 20,0.

34. Vreća (3) ili omot (79) prema bilo kom od patentnih zahteva 23-33, gde nosač (13) uključuje tkaninu (25) tkanu od plastičnih traka (26), gde su trake (26) izložene barem jednim delom površine nosača (13), a najmanje jedna izbočina (31) za hrapavost sa ravnim vrhom ima odgovarajuće geometrijske karakteristike u odnosu na izložene trake (26) za formiranje sa najmanje jednom od izloženih traka (26) mehaničke blokade za smanjenje klizanja.

35. Vreća (3) ili omot (79) prema bilo kom od patentnih zahteva 23-34, gde je fleksibilni materijal (2) protiv klizanja sposoban za mehaničko blokiranje koje smanjuje klizanje u pravcu smicanja sa materijalom (73) za zaštitu od klizanja, od obične netkane tkanine od polipropilenskog vezanog prediva, prosečne površinske mase od 17 g/m<2>i debljine filamenata između 25 i 30 mikrometara, zbog toga što izbočine (50) za hrapavost imaju odgovarajuću bliskost i geometrijske karakteristike u odnosu na materijal (73) za zaštitu od klizanja za formiranje mehaničkih veza sa filamentima materijala (73) za zaštitu od klizanja u pravcu smicanja.

36. Postupak za proizvodnju neklizajućih vreća (3) za pakovanje ili omota (79) za pakovanje prema bilo kom od patentnih zahteva 23-35 koji uključuje

formiranje vreće (3) za pakovanje ili omota (79) za pakovanje barem delimično od fleksibilnog materijala protiv klizanja

koji uključuje fleksibilni nosač (13);

obezbeđivanje prednje površine (14) nosača (13);

obezbeđivanje u fleksibilnom materijalu protiv klizanja mnoštva diskretnih, čvrstih izbočina (50) za hrapavost koje štrče sa prednje površine (14) i okrenute su ka spoljašnjosti vreće (3) omota (79);

obezbeđivanje termoplastičnog drugog polimera uključenog u izbočine za hrapavost; obezbeđivanje izbočina (50) za hrapavost u suštini bez molekularne orijentacije; obezbeđivanje izbočina (50) za hrapavost sa odgovarajućim podnožjima (55), gde je podnožje (55) kraj izbočina (50) za hrapavost koji se pričvršćuje za nosač (13); obezbeđivanje izbočine (50) za hrapavost sa drugim kontaktnim uglom od 90 do 178 stepeni formiranim sa prednjom površinom (14) u najmanje jednom bočnom pogledu na izbočinu (50) za hrapavost,

naznačen

obezbeđivanjem barem nekih od izbočina (50) za hrapavost, izbočina (31) za hrapavost sa ravnim vrhom, sa u suštini ravnim vrhom (62) koji formira ivicu (53) koja barem delimično okružuje u suštini ravni vrh (62).

37. Postupak pakovanja korišćenjem neklizajuće vreće (3) za pakovanje ili omota (79) za pakovanje,

postupak koji uključuje obezbeđivanje sadržaja i obezbeđivanje najmanje jedne neklizajuće vreće (3) za pakovanje ili omota (79) za pakovanje i pakovanje sadržaja sa najmanje jednom neklizajućom vrećom (3) za pakovanje ili omotom (79) za pakovanje, za formiranje najmanje jednog pakovanja,

naznačen

obezbeđivanjem najmanje jedne neklizajuće vreće (3) za pakovanje ili omota (79) za pakovanje prema bilo kom od patentnih zahteva 23-35.

38. Postupak prema patentnom zahtevu 37, pri čemu sadržaj uključuje smrznutu hranu i pakovanje se odvija na plovilu.