RS63104B1 - Sastavi za ubrizgavanje koji sadrže letrozol ili anastrozol - Google Patents

Description

OPIS

OBLAST I PREDMET PRONALASKA

Ova patentna prijava se odnosi na sastave korisne u terapijama za lečenje kancera.

Konkretno, ovaj pronalazak se odnosi na kompoziciju pogodnu za formiranje intramuskularnog implantata koji se sastoji od biorazgradivog termoplastičnog polimera polilaktične kiseline (PLA), dimetil sulfoksida (DMSO) i jedinjenja inhibitora aromataze, pogodan komplet za in situ pripremu kompozicije i njegovu upotrebu kao lek za lečenje raka dojke.

OPŠTI PODACI

Bez sumnje, terapije za lečenje kancera treba da se razviju, ne samo novi molekularni entiteti već i farmakološki proizvodi za poboljšanje kvaliteta života pacijenata. U tom smislu, razvoj preparata sa produženim oslobađanjem označava napredak jer oni omogućavaju smanjivanje ukupne doze koja se daje, povećavajući trajanje svake doze i broj davanja i time stvaraju pozitivan uticaj na emocionalno stanje pacijenta.

U tom smislu, u ovom pronalasku, aktivni sastojci letrozol i anastrozol su izabrani kao potencijalni farmaceutski lekovi za ovaj tip preparata sa produženim oslobađanjem jer su oni aktivni sastojci prve linije u adjuvantnoj terapiji za žene u postmenopauzi sa uznapredovalim kancerom dojke sa pozitivnim hormonskim receptorima za koje nema alternativnog lečenja osim svakodnevnog davanja tablete.

Letrozol (4,4'-(1,2,4-triazol-1-ilmetil)dibenzonitril) i anastrozol (2,2'-[5-(1H-1,2,4-triazol-1-ilmetil)-1,3-fenilen]bis(2-metilpropannitril)) pripadaju klasi lekova pod imenom nesteroidni inhibitori aromataze a njihov mehanizam delovanja se sastoji u smanjenju količine estrogena u organizmu. Ovaj efekat može usporiti ili zaustaviti rast mnogih vrsta ćelija koje izazivaju kancer u dojci kojima je potreban estrogen da bi rasle.

Trenutno nema preparata letrozola na tržištu sa mogućnošću kontrole oslobađanja leka tokom dužeg vremenskog perioda. Farmaceutski lek letrozol je trenutno dostupan samo u obliku tableta za svakodnevnu oralnu primenu. Preparati letrozola opisani ovde omogućavaju dobijanje terapijskih nivoa leka u plazmi od početka i neprekidno u periodu od najmanje tri meseca, izbegavajući potrebu za režimima svakodnevnog doziranja i na taj način poboljšavajući pacijentov kvalitet života.

U lečenju kancera dojke, kao i u lečenju kancera uopšte, psihološko stanje pacijenta je veoma važno; stoga razvoj tromesečnog preparata letrozola i/ili anastozola podrazumeva znatno poboljšanje njihovog kvaliteta života, smanjujući uticaj koji bi proizašao iz svakodnevnog lečenja. Zauzvrat, zdravstveni pregledi koji se obavljaju za vreme praćenja bolesti se obično izvode na 3 i 6 meseci tokom prvih nekoliko godina, tako da bi davanje preparata moglo da se podudara sa konsultantskim posetama lekaru.

Slično rasuđivanje je dovelo do pojave na tržištu preparata kao što su Zoladex®, unapred formirani implantat goserelina za potkožnu tromesečnu primenu za lečenje karcinoma prostate, i Implanon®, unapred formirani implantat etonogestrela koji se koristi kao kontraceptivno sredstvo. Međutim, ovi unapred formirani implantati pokazuju niz nedostataka uključujući:

- Priprema implantata istiskivanjem zahteva korišćenje visokih temperatura, što može uzrokovati razgradnju aktivnog sastojka i stvaranje potencijalnih toksičnih nečistoća;

- Niska homogenost proizvoda dobijena prilikom uključivanja aktivnih sastojaka u malim dozama;

- Potreba za hirurškim zahvatima za implantiranje ili ubrizgavanje implantata pomoću igala velikog prečnika.

Moguće je takođe pronaći u literaturi neke publikacije o implantabilnim sastavima letrozola i/ili anastrozola kao što su sledeći:

Na primer, WO 2008/041245 opisuje implantabilne sastave koji obuhvataju veliki broj različitih aktivnih sastojaka kao što su neki inhibitori aromataze, uključujući anastrozol, u velikom broju različitih oblika primene od unapred formiranih mikročestica suspendovanih u vodenom sredstvu do preparata koji želiraju in situ. Mada nije sigurno da ovaj dokument može u dovoljnoj meri da podrži sve kombinacije aktivnih sastojaka i oblike primene koji se mogu pojaviti, primeri se uvek odnose na unapred formirane mikročestice, to jest, on nikada ne opisuje formiranje implantata direktno „in situ“. Na kraju, treba istaći da nijedan od primera ne pokazuje trajanje od preko 60 dana.

WO 2010/065358 A1 opisuje sastave za primenu lekova koji sadrže testosteron i inhibitor aromataze za produženu primenu testosterone i za sprečavanje njegovog pretvaranja u estradiol. Iako opis razmatra mogućnost da oblik primene može biti implantat, jedini primer oblika primene su kuglice.

Takođe, WO 2012/074883 A1 opisuje biorazgradive sastave za primenu farmaceutskih lekova. Ovi sastavi zahtevaju korišćenje rastvarača nerastvorivih u vodi kao što su benzil benzoat ili benzil alkohol da bi se implantat održao u tečnom ili polučvrstom stanju. Prethodno se pokazalo da ovi rastvarači obezbeđuju iznenadna oslobađanja i stoga nisu pogodni za sastave sa produženim oslobađanjem ovog pronalaska.

Na kraju, US 2008/0206303 A1 opisuje preparate anastrozola sa produženim oslobađanjem koji sadrže PLA ili PLGA polimer koje može da prati veliki broj različitih rastvarača; međutim, u otelotvorenju pronalaska, rastvarači koji se koriste su benzil alkohol i n-metil-2-pirolidon (NMP), rastvarači koji dovode do veoma velike eksplozije koju prati naknadno oslobađanje od skoro nule. Zapravo, eksplozija koja je bila prihvatljiva za pronalazače u ovom dokumentu bila je 25-30% u jednom danu, veoma visoka vrednost, i zbog toga nijedan od njihovih primera nije trajao duže od 60 dana; konkretno kod pasa, životinja sličnih ljudima, oslobađanje se nije nastavilo duže od 35 dana. Na kraju, u ovom dokumentu nije pomenuta veličina čestica letrozola niti važnost ovog faktora u ponašanju preparata.

Stoga, bilo bi poželjno da se dobije tromesečni preparat letrozola i/ili anastrozola za adjuvantno lečenje prve linije kancera dojke kod žena u postmenopauzi pozitivnih na hormonske receptore. Iz ovog razloga, tehnologija implantata pronalaska koji su formirani in situ rešava većinu nedostataka koje aktuelni preparati pokazuju na osnovu formiranih implantata. Ona nudi alternativnu praktičnu i efikasnu terapiju za pacijenta postižući terapijske profile koji traju najmanje 60 dana.

OPIS SLIKA

Sledeće slike pomažu u tumačenju predmeta ovog pronalaska, ali ne podrazumevaju bilo kakvo ograničenje.

SLIKA 1: Slika 1 prikazuje nivoe letrozola plazme (u ng/mL) dobijene nakon intramuskularne primene na novozelandskim belim zečevima sa preparatima opisanim u primeru 1. Prikazane vrednosti odgovaraju srednjim nivoima plazme dobijenim kod tri životinje iz svake grupe.

SLIKA 2: Slika 2 prikazuje nivoe letrozola u plazmi (u ng/mL) dobijene nakon intramuskularne primene na novozelandskim belim zečevima sa preparatom opisanim u primeru 2. Prikazane vrednosti odgovaraju srednjoj vrednosti nivoi plazme dobijeni kod tri životinje iz svake grupe.

SLIKA 3: Slika 3 prikazuje nivoe letrozola plazme (u ng/mL) dobijene nakon intramuskularne primene na novozelandskim belim zečevima sa preparatima opisanim u primeru 3. Prikazane vrednosti odgovaraju srednjim nivoima plazme dobijenim kod tri životinje iz svake grupe.

DETALJAN OPIS PRONALASKA

Za kompoziciju koja je predmet ovog pronalaska, termin „eksplozija“ predstavlja odnos područja ispod krive nivoa aktivnog sastojka plazme kod živih životinja dobijenih tokom prva 72 sata nakon intramuskularne primene proizvoda sa ukupnom površinom ispod krive (koja se takođe naziva „AUC“) dobijenu nakon injektiranja određene količine letrozola ili anastrozola.

Da bi se dobilo produženo oslobađanje aktivnog sastojka pogodnog za predmet ovog pronalaska, područje ispod krive eksplozije mora biti manja od 10% u poređenju sa ukupnom AUC, a idealno manja od 5%. Slično tome, postizanje ravnoteže u profilu produženog oslobađanja inhibitora aromataze u periodu od najmanje 60 dana zahteva da se ne dobije više od 50% područja ispod krive nivoa plazme tokom prvih 30 dana nakon injektiranja. To jeste, za predmet ovog pronalaska, poželjno produženo oslobađanje aktivnog sastojka je takvo da površina ispod krive eksplozije bude manja od 10% ukupne AUC i da se ne dobije više od 50% ukupne AUC tokom prvih 30 dana nakon injektiranja.

Sledeći termini se za predmet ovog pronalaska koriste nejasno: „PLA“;

„biorazgradivi termoplastični polimer polimlečne kiseline“; „mlečna polikiselina“ i „polilaktična kiselina“.

„DMSO“ i „dimetil sulfoksid“.

Pronalazak je definisan u patentnim zahtevima.

Stoga, prvi aspekt ovog pronalaska je kompozicija pogodna za formiranje intramuskularnog implantata koji se sastoji od biorazgradivog termoplastičnog polimera polilaktične kiseline (PLA), DMSO i jedinjenja inhibitora aromataze opšte formule (1):

pri čemu je:

Kada je R1

naznačena time što je jedinjenje inhibitora aromataze suspendovano u rastvoru koji sadrži DMSO i PLA i predstavlja 15-50% masenog udela ukupne kompozicije, a kompozicija ima mogućnost da očvrsne, formira čvrsti implantat ili implantat od gela u kontaktu sa vodenom tečnošću ili sa tečnošću u telu, sa terapijskim vrednostima nakon in vivo primene od najmanje 100 nmol/mL duže od 60 dana.

Jedinjenje inhibitora aromataze je suspendovano u rastvoru koji sadrži DMSO i PLA i predstavlja 20-30% masenog udela ukupne kompozicije.

Poželjnije, jedinjenje inhibitora aromataze je suspendovano u rastvoru koji sadrži DMSO i PLA i predstavlja 25% masenog udela ukupne kompozicije.

Prema drugom aspektu, jedinjenje inhibitora aromataze opšte formule (1) ima sledeću raspodelu veličine čestica:

• < 10% čestica manjih od 20 mikrona,

• < 10% čestica većih od 350 mikrona i

• d0,5 između 70-200 mikrona.

Jedinjenje inhibitora aromataze je letrozol ili anastrozol, samostalan ili kombinovan.

Rastvor formiran od DMSO i PLA ima 40-43% masenog udela PLA (100% mlečnog) 57-60% masenog udela DMSO.

U daljem poželjnom otelotvorenju, PLA terminalna grupa je kao estar umesto karboksilne kiseline.

U drugom dodatnom poželjnom otelotvorenju, aktivni sastojak je podvrgnut sterilizaciji gama ili beta zračenjem, na primer. Sterilizacija aktivnog sastojka zračenjem može da se izvrši pre njegovog uključivanja u kompoziciju za implantiranje do maksimalne vrednosti od 35 kGy. Sterilizacija aktivnog sastojka takođe može da se izvrši terminalnim zračenjem proizvoda.

U daljem poželjnom otelotvorenju, odnos DMSO prema letrozolu je u rasponu od 0,5 do 3,7 i poželjno u rasponu od 1,7 do 1,8.

U još jednom poželjnom otelotvorenju, viskozitet rastvora koji sadrži DMSO i PLA je u rasponu između 0,8 i 1,8 Pa.s i poželjno između 0,8 i 1,5 Pa.s, poželjnije između 0,8 i 1,3 Pa.s i između 1,00 i 1,20 Pa.s.

U drugom dodatnom otelotvorenju, maksimalna zapremina je 2 mL, a to omogućava primenu letrozola od 500 mg intramuskularnom injekcijom.

Drugi aspekt pronalaska odnosi se na upotrebu kompozicije iznad kao kao leka za lečenje raka dojke.

Prema drugom aspektu, kompozicija pogodna za formiranje intramuskularnog implantata s karakteristikom da AUC eksplozije jedinjenja opšte formule (1) mora da bude manja od 10% ukupne AUC i ne veća od 50% od ukupne AUC tokom prvih 30 dana nakon injekcije.

Konačni preparat može, na primer, da se pripremi i ubaci u špric spremnim za upotrebu za intramuskularno ubrizgavanje. Isti preparat može činiti deo, na primer, kompleta od dva šprica, jedan muški i jedan ženski ili dva muška šprica povezana konektorom u kome je rastvor polimera u DMSO u jednom špricu, a inhibitor aromataze je u čvrstom obliku u drugom špricu.

Slično, konačni sastav se može dobiti, na primer, zadržavajući jedan špric sa polimerom i inhibitorom aromataze u čvrstom stanju, a rastvarač u drugom špricu. U ovim slučajevima, rekonstitucija se vrši direktnim spajanjem muških i ženskih špriceva ili putem konektora u slučaju dva muška šprica, i guranjem/povlačenjem klipova u oba smera što dovodi do kombinovanja proizvoda i na taj način, rastvora polimera i suspenzije aktivnog sastojka.

Svaka alternativa ovom sistemu koji dovodi do kompozicije ovog pronalaska je moguća, tako da će se bilo koja varijacija čiji je dizajn preparata drugačiji i čija konačna kombinacija dovodi do željenog proizvoda, na primer održavanje rastvarača ili rastvora polimera u bočici bez aktivnog sastojka, ili na primer, držanje rastvora polimera u prethodno napunjenom špricu i inhibitora aromataze u bočici tako da se rastvor polimera ubrizgava u bočicu kako bi doveo do formiranja suspenzije, smatrati mogućom alternativom za predmet ovog pronalaska.

Stoga, prema drugom aspektu, ovaj pronalazak se odnosi na pogodan komplet za in situ pripremu kompozicije iz ovog pronalaska, pri čemu se jedinjenje inhibitora aromataze opšte formule (1) i polimer nalaze u prvoj posudi u čvrstom obliku, a DMSO se nalazi u drugoj odvojenoj posudi.

Stoga, prema drugom aspektu, ovaj pronalazak se odnosi na pogodan komplet za in situ pripremu kompozicije iz ovog pronalaska gde je polimer liofilizovan.

Stoga, prema drugom aspektu, ovaj pronalazak se odnosi na pogodan komplet za in situ pripremu kompozicije iz ovog pronalaska, pri čemu se jedinjenje inhibitora aromataze opšte formule (1) nalazi u prvoj posudi u čvrstom obliku, a DMSO i polimer se nalaze u drugoj posudi u rastvoru.

Stoga, prema drugom aspektu, obelodanjen je pogodan komplet za in situ pripremu kompozicije iz ovog pronalaska, pri čemu se jedinjenje inhibitora aromataze opšte formule (1), polimer i DMSO nalaze u jednoj posudi u obliku suspenzije.

Tokom razvoja ovog pronalaska, u skladu sa pronalaskom je istraženo ponašanje različitih parametara sa mogućnošću da utiču na rezultat implantabilnih kompozicija za produženo oslobađanje. Parametri su bili sledeći:

1. Reološka svojstva polimernih rastvora i svojstveni viskozitet

Reometrijom je procenjeno ponašanje tečnosti, kako rastvora polimera, tako i kompletnog preparata. U slučaju da se matrice smatraju sredstvom za letrozol, sve te matrice imaju Njutnovo ponašanje. Viskozitet se u ovom dokumentu koristi kao indirektni parametar i kao dodatak koncentraciji polimera za ponašanje preparata za injekcije u odnosu na njegovu sposobnost da kontroliše početno oslobađanje proizvoda.

Na osnovu eksperimentalnog rada, utvrđeno je da bi rastvor polimera trebalo da ima minimalni viskozitet od 0,8 Pa.s, iako je poželjno da ima oko 1 Pa.s, ali ne više od 1,8 Pa.s. Rastvori polimera u DMSO i izmereni na 25 SC, koji se dobijaju unutar ovog raspona viskozitet, pružaju odgovarajuću ravnotežu između rastvorljivosti aktivnog sastojka i njegovog zadržavanja u polimernoj matrici, čime se dobijaju klinički relevantne koncentracije letrozola ili anastrozola u plazmi, izbegavajući oslobađanje prekomerne količine aktivnog sastojka koje mogu da ugroze korisni vek implantata tokom faze difuzije. Viskozitet se povećava kada se doda aktivni sastojak ali ne sme da pređe raspon 3-4 Pa.s.

Tabele u nastavku pokazuju očigledan viskozitet najpogodnijih polimera u njihovom in vitro i in vivo ponašanju pri različitim koncentracijama u DMSO na 25 ºC, kao i viskozitet konačnog poželjnog preparata.

Viskozitet Resomer® R 203 S PLA polimera, ozračenog kao sirovina beta zračenjem u dozi od 10 kGy,

Viskoznost željenog preparata

2. Veličina čestica aktivnog sastojka

Prisustvo aktivnog sastojka u rastvoru ili suspenziji ima ključan uticaj na postupak otpuštanja aktivnog sastojka u slučaju intramuskularnog injektiranja preparata. Kada se letrozol rastvori u rastvoru koji sadrži polimer i DMSO, tokom prvih nekoliko dana intramuskularno injektiranje preparata dovodi do oslobađanja prekomerne količine zbog difuzije letrozola uključujući rastvarač koji se meša sa vodom tokom procesa očvršćavanja polimernog nosača, nakon čega sledi period latencije u kome je in vivo oslobađanje aktivnog sastojka minimalno, a konačno oslobađanje

1

letrozola se događa u vreme kada polimer doživi degradaciju hidrolizom. Ovaj dokument opisuje kako su samo preparati koje sadrže letrozol u suspenziji sposobni da kontrolišu početno oslobađanje aktivnog sastojka i da spreče ove periode latencije u kojima preparat nije klinički efikasan. Stoga, veličina čestica aktivnog sastojka ima ključan efekat u konačnom ponašanju preparata zbog toga što direktno utiče na postupak oslobađanja iz preparata nakon davanja. Važnost ove činjenice od ključnog značaja nije prethodno opisana u dokumentima koji opisuju pripremu preparata sa produženim oslobađanjem koje sadrže inhibitore aromataze.

Stoga, procenjena je upotreba frakcija različitih veličina da bi se odredio ili suzio interval koji je pogodan i što je moguće bolje definisan. Korisnije od specifične i potpuno uske veličine je imati distribuciju različitih veličina kristala koja u određenoj meri omogućava stepenastu modulaciju oslobađanja. Na taj način, najmanje veličine nisu korisne zbog toga što se vrlo lako šire sa rastvaračem tokom formiranja implantata (ispod 50 mikrona). Čestice srednje veličine, sa srednjim vrednostima blizu 100-300 mikrona, mogu da budu korisnije zbog toga što se zadržavaju na matrici, zahtevaju više vremena da se rastvore i ostaju zarobljene u implantatu tokom njegovog očvršćavanja. Veće veličine zahtevaju visok stepen degradacije polimera, što ima za rezultat nove periodima latencije u životnom ciklusu implantata i prekomernim oslobađanjem tokom hidrolize polimera, pri čemu nije posebno bezbedna upotreba visokog procenta u ovom opsegu veličina.

U poželjnom otelotvorenju je utvrđeno da eliminisanje ne samo najmanjih veličina već i srednjih do malih veličina (50-100 mikrona) garantuje poboljšanje proizvoda, s obzirom na to da se, u jednu ruku, konačni viskozitet rekonstituisanog proizvoda smanjuje, a u drugu ruku, izraženi efekat pucanja se značajno sprečava.

3. Stepen suspenzije aktivnog sastojka u rastvoru koji sadrži PLA i DMSO.

Karakteristika sadašnje kompozicije je da je jedinjenje inhibitora aromataze opšte formule (1) suspendovano, poželjno prisutno u količini blizu 25% masenog udela ukupne kompozicije, u rastvoru koji sadrži DMSO i PLA, koji čine preostali deo 75% masenog udela ukupne kompozicije.

Ovo je suštinska činjenica, a ne nasumična, jer kao što će kasnije biti prikazano u primeru 1, ako je na primer, preparat u rastvoru, in vivo odgovor nije zadovoljavajući.

PRIMERI

Sledeći primeri su ilustracije pronalaska i ne treba ih smatrati ograničavajućim.

Primer 1: Proučavanje uticaja fizičkog oblika aktivnog sastojka u

preparatu: Suspenzija u odnosu na rastvor

Uticaj fizičkog oblika letrozola u rastvoru koji se može injektovati (rastvor u odnosu na suspenziju aktivnog sastojka) je procenjen korišćenjem preparata koji je opisan u nastavku:

Preparat 1: preparat sa letrozolom u rastvoru

Preparat 2: preparat sa letrozolom u suspenziji

Veličina čestica letrozola u preparatu 2 je okarakterisana tehnikom difrakcije laserskih zraka (Malvern Mastersizer 2000, suspendovana u vodi do zatamnjenja od 9,41%) i imala je sledeću distribuciju (u % zapremine): d(0,1) = 38,21 µm, d(0,5) = 141,35 µm i d(0,9) = 312,13 µm.

Rekonstitucija proizvoda je u oba slučaja izvršena spajanjem muškog i ženskog šprica i uzastopnim pomeranjem klipova u oba smera dok se nije postigao potpun rastvor polimera.

Studija in vivo oslobađanja kod novozelandskih belih zečeva

Testiranja in vivo oslobađanja za ovaj dokument su sprovedena određivanjem farmakokinetičkih profila letrozola i anastrozola u plazmi nakon intramuskularne primene kod eksperimentalnih životinjskih modela, zečeva i/ili pasa.

Za kvantifikaciju letrozola u zečijoj i psećoj plazmi korišćena je tehnika zasnovana na tečnoj hromatografiji visokih performansi sa detektorom fluorescencije HPLC-FLD, sa detektorom mase pomoću ekstrakcije tečnosti sa etilen acetatom kao organskim rastvaračem i resuspendovanjem za analizu u reverznoj fazi sa izokratskim eluiranjem. Karvedilol je korišćen kao interni standard i postupak je trajao 8,5 minuta sa vremenom zadržavanja letrozola od 7,8 min i primenom talasnih dužina od 240 nm (λ ekscitacija) i 315 nm (λ emisija). Validirani interval koncentracije je bio od 5 (LLOQ) do 500 ng/mL, odnosno sa donjom granicom kvantifikacije ili minimalnom koncentracijom analita koji mogu da se kvantifikuju analitičkom tehnikom od 5 ng/mL i maksimalnom validiranom koncentracijom od 500 ng/mL. Dobijene kalibracione krive su okarakterisane koeficijentom korelacije preko 0,99. Preciznost i tačnost intra-testa i inter-testa bila je manja od 20% za LLOQ i manja od 15% za ostale QC-e, odnosno za druge poznate uzorke koncentracije koji su korišćeni za kontrolu kvaliteta u sprovođenju analize. Bioanalitička metoda je validirana tokom tri dana i rezultati su ispunili kriterijume prihvatljivosti opisane u FDA vodiču: „Validacija bioanalitičke metode“.

Demonstrirano je da su uzorci letrozola u psećoj i zečijoj plazmi stabilni na sobnoj temperaturi do 6 sati. Obrađeni uzorci mogu da se čuvaju u uzorkivaču na 4 ºC tokom 24 sata bez uočavanja bilo kakve promene u preciznosti i tačnosti analize. Sprovedeni ciklusi zamrzavanja/odmrzavanja nisu imali uticaj na stabilnost letrozola u psećoj i zečijoj plazmi. Dugoročna stabilnost uzoraka čuvanih na -80 ºC

1

demonstrirala je stabilnost 132 dana.

U ovom primeru, preparati 1 i 2 su davani intramuskularno u gluteus novozelandskih belih zečeva sa približnom telesnom težinom od 3 kg. Tri životinje su korišćene za svaku grupu i njima je injektirana količina preparata koja odgovara 5,4 mg/kg za preparat 1 i 10,8 mg/kg za preparat 2. Nakon injektiranja, prikupljeni su uzorci zečije plazme u prethodno utvrđenim vremenima uzorkovanja do 231 dan nakon injektiranja. Dobijeni rezultati su prikazani na slici 1. Na slici 1 je prikazano da je primena dvostruke doze preparata 2 u poređenju sa preparatom 1 kod novozelandskih belih zečeva dovela do sličnih početnih nivoa plazme. S obzirom da je doza korišćena u preparatu 1 bila manja za pola od one koja je korišćena u preparatu 2, uočen je jasan značaj kontrole fizičkog oblika aktivnog sastojka u preparatu. Letrozol, koji se nalazi u rastvoru u preparatu 1, se širi sa rastvaračem u većoj meri nego u slučaju letrozola u preparatu 2. Takođe je uočeno da u slučaju preparata 1 nivoi plazme brzo opadaju i nisu počeli da se oporavljaju sve do 154. dana nakon injektiranja, kada aktivni sastojak počinje da se oslobađa usled hidrolitičke degradacije polimera koji ga zadržava. Preparat 2 je uspeo da održava kontinuirane značajno visoke nivoe letrozola u zečijoj plazmi više od 4 meseca.

Primer 2: Proučavanje uticaja terminalne grupe polimera

Procena uticaja terminalne karboksilne ili estarske (N-zatvorene) grupe polimera je procenjena pomoću preparata opisanih u nastavku:

Preparat 1: preparat polimera mlečne kiseline koji završava karboksilnom

grupom

Preparat 2: preparat sa polimerom mlečne kiseline koji završava estarskom grupom

Veličine čestica letrozola u preparatu 1 i 2 je okarakterisana tehnikom difrakcije laserskih zraka (Malvern Mastersizer 2000, suspendovana u vodi do zatamnjenja od 9,41%) i imala je sledeću distribuciju (u % zapremine): d(0,1) = 38,21 µm, d(0,5) = 141,35 µm i d(0,9) = 312,13 µm.

Rekonstitucija proizvoda je u oba slučaja izvršena spajanjem muškog i ženskog šprica i uzastopnim pomeranjem klipova u oba smera dok se nije postigao potpun rastvor polimera.

Paralelno tome, procenjen je viskozitet rastvora koji sadrži komponente muškog šprica, u količinama proporcionalnim onima koje su opisane (41,5% po težini polimera u odnosu na masu rastvora) na 25 ºC pomoću rotacionog viskozimetra (Haake). Dobijene vrednosti rezultata viskoziteta su prikazane u tabeli u nastavku:

Studija in vivo oslobađanja kod novozelandskih belih zečeva

U ovom primeru, preparati 1 i 2 su davani intramuskularno u gluteus novozelandskih belih zečeva sa približnom telesnom težinom od 3 kg. Tri životinje su korišćene za svaku grupu i injektirana im je količina preparata koja odgovara 10,8 mg/kg za oba preparata. Nakon injektiranja, prikupljeni su uzorci zečije plazme u prethodno utvrđenim vremenima uzorkovanja do 175 dana nakon injektiranja. Dobijeni rezultati su prikazani na slici 2.

Na slici 2 je prikazano da je primena preparata 1 dovela do veoma visokih početnih nivoa letrozola u plazmi nakon injektiranja. Međutim, nivoi su se progresivno

1

smanjivali sve dok nisu postali neotkriveni nakon 119 dana. U drugu ruku, preparat 2 je za rezultat imao značajno visoke nivoe tokom jasno dužeg vremenskog perioda. Visoka hidrofilnost polimera sa karboksilnom terminalnom grupom i veća sposobnost vlaženja u poređenju sa polimerom sa terminacijom estara je verovatno iza većeg oslobađanja aktivnog sastojka u ranim fazama studije. Međutim, preparat 2 je uspeo da moduliše oslobađanje letrozola u većem stepenu od preparata 1, što je dovelo do nivoa koji su bili održiviji tokom vremena. U sledećoj tabeli je prikazan % područja ispod krive nivoa letrozola plazme u svakom preparatu u odnosu na ukupnu površinu ispod krive:

Primer 3: Proučavanje uticaja terminalne grupe polimera kod pasa rase

bigl

Procena uticaja terminalne karboksilne ili estarske (N-zatvorene) grupe polimera je procenjena pomoću preparata opisanih u nastavku:

Preparat 1: preparat polimera mlečne kiseline koji završava karboksilnom

grupom

Preparat 2: preparat sa polimerom mlečne kiseline koji završava estarskom grupom

1

Veličine čestica letrozola u preparatu 1 i 2 je okarakterisana tehnikom difrakcije laserskih zraka (Malvern Mastersizer 2000, suspendovana u vodi do zatamnjenja od 9,41%) i imala je sledeću distribuciju (u % zapremine): d(0,1) = 38,21 µm, d(0,5) = 141,35 µm i d(0,9) = 312,13 µm.

Rekonstitucija proizvoda je u oba slučaja izvršena spajanjem muškog i ženskog šprica i uzastopnim pomeranjem klipova u oba smera dok se nije postigao potpun rastvor polimera.

Očigledni viskozitet na 25 ºC potpuno rekonstituisanog preparata 2 dao je vrednost od 2,865 Pa.s.

Paralelno tome, procenjen je viskozitet rastvora koji sadrži komponente muškog šprica, u količinama proporcionalnim onima koje su opisane (41,5% po težini polimera u odnosu na masu rastvora) na 25 ºC pomoću rotacionog viskozimetra (Haake). Dobijene vrednosti rezultata viskoziteta su prikazane u tabeli u nastavku:

Studija in vivo oslobađanja kod pasa rase bigl

U ovom primeru, preparati 1 i 2 su davani intramuskularno u gluteus pasa rase bigl sa približnom telesnom težinom od 10 kg. Tri životinje su korišćene za svaku grupu i njima je injektirana količina preparata koja odgovara 86,5 mg/kg za oba preparata. Nakon injektiranja, prikupljeni su uzorci pseće plazme u prethodno utvrđenim vremenima uzorkovanja do 472 dana nakon injektiranja. Dobijeni rezultati su prikazani na slici 3.

Na slici 3 je prikazano da je razlika uočena u prethodnom primeru između dva polimera bila značajno veća kod pasa. Niža telesna temperatura psa rase bigl (za

1

oko 2,4 ºC niža od novozelandskog belog zeca) je usporila postupak difuzije, verovatno zbog kombinacije efekata između niže brzine hidrolize polimera na nižoj temperaturi i niže difuzije aktivnog sastojka preko matrice, takođe zbog niže telesne temperature. Veći uticaj hidrofilnosti polimera na kinetički profil letrozola primećen je u ovoj situaciji smanjene difuzije i brzine razgradnje. Posmatranje kontinuiranog povećanja nivoa letrozola plazme tokom prvih 14 do 21 dana pokazuje fenomen enterohepatične cirkulacije koji je demonstriran populacionom farmakokinetičkom analizom dobijenih podataka (Nonmen). Ova enterohepatična cirkulacija letrozola bi se verovatno mogla primetiti i kod ljudi. U sledećoj tabeli je prikazan % područja ispod krive nivoa letrozola plazme u svakom preparatu u odnosu na ukupnu površinu ispod krive:

1

Claims (12)

PATENTNI ZAHTEVI

1. Kompozicija odgovarajuća za formiranje in situ intramuskularnog implantata koja se sastoji od biorazgradivog termoplastičnog polimera polilaktične kiseline (PLA), DMSO i jedinjenja inhibitora aromataze koje je letrozol ili anastrozol, samostalno ili kombinovano, karakteristikom da je jedinjenje inhibitora aromataze suspendovano u rastvoru koji sadrži DMSO i PLA i predstavlja između 20-30% masenog udela ukupne kompozicije, pri čemu kompozicija može da očvrsne, da formira čvrsti implantat ili in situ implantat od gela u kontaktu sa vodenom tečnošću ili sa tečnošću u telu, sa terapijskim vrednostima nakon in vivo primene od najmanje 100 nmol/mL tokom više od 60 dana, pri čemu rastvor koji sadrži DMSO i PLA iznosi 40-43% masenog udela od 100% mlečne PLA i 57-60% masenog udela DMSO.

2. Kompozicija odgovarajuća za formiranje in situ intramuskularnog implantata prema zahtevu 1, pri čemu je jedinjenje inhibitora aromataze suspendovano u rastvoru koji sadrži DMSO i PLA i predstavlja 25% masenog udela ukupne kompozicije.

3. Kompozicija odgovarajuća za formiranje in situ intramuskularnog implantata prema zahtevu 1, pri čemu je jedinjenje inhibitora aromataze ima sledeću distribuciju veličine čestica u formulaciji mereno tehnikom difrakcije laserskih zraka u vodenoj suspenziji do zatamnjenja od 9,41%:

• < 10% čestica manjih od 20 mikrona,

• < 10% čestica većih od 350 mikrona i

• d0,5 između 70-200 mikrona.

4. Kompozicija odgovarajuća za formiranje in situ intramuskularnog implantata prema zahtevu 1, pri čemu je završna grupa PLA-a estar.

5. Kompozicija odgovarajuća za formiranje in situ intramuskularnog implantata prema bilo kom od prethodnih zahteva, pri čemu je formulacija ozračena pri maksimalnoj vrednosti od 35 kGy.

6. Kompozicija odgovarajuća za formiranje in situ intramuskularnog implantata prema zahtevu 1, pri čemu je odnos između DMSO i jedinjenja inhibitora aromataze u rasponu od 0,5 do 3,7.

7. Kompozicija odgovarajuća za formiranje in situ intramuskularnog implantata prema zahtevu 1, pri čemu je odnos između DMSO i jedinjenja inhibitora aromataze u rasponu od 1,7 do 1,8.

8. Kompozicija odgovarajuća za formiranje in situ intramuskularnog implantata prema zahtevu 1, pri čemu je viskozitet rastvora koji sadrži DMSO i PLA u rasponu između 0,8 i 1,8 Pa.s mereno na 25 °C pomoću rotacionog viskozimetra.

9. Kompozicija prema zahtevima 1 do 8 za upotrebu kao lek u lečenju raka dojke.

10. Komplet odgovarajući za in situ pripremu kompozicije prema bilo kom od zahteva 1 do 8, pri čemu se jedinjenje inhibitora aromataze i polimer u čvrstom obliku nalaze u prvoj posudi, a DMSO se nalazi u drugoj odvojenoj posudi.

11. Komplet prema zahtevu 10, pri čemu je polimer liofilizovan.

12. Komplet odgovarajući za in situ pripremu kompozicije prema bilo kom od zahteva 1 do 8, pri čemu se jedinjenje inhibitora aromataze nalazi u prvoj posudi u čvrstom obliku, a DMSO i polimer se nalaze u drugoj posudi u rastvoru.