RS63595B1

RS63595B1 - Sistemi za detekciju statusa unutar sklopa uređaja za ubrizgavanje

Info

Publication number: RS63595B1
Application number: RS20220890A
Authority: RS
Inventors: John William Adams; Eoin Patrick Connaughton; Toon Diels; Joseph Edward Katuin; Sean Matthew Pszenny; Miriam Elizabeth Savage; Fiachra Sweeney; Stefan Mathieu Alfons Vaes; Adam Nathaniel Wiesler
Original assignee: Lilly Co Eli
Priority date: 2018-10-03
Filing date: 2019-09-27
Publication date: 2022-10-31
Also published as: KR102669906B1; AU2022203583B2; CA3219286A1; KR20210053939A; CN118045256A; AU2019351804B2; JP7301943B2; CY1125599T1; US20240285857A1; HUE060270T2; AU2019351804A1; IL310921A; DK4059548T3; HRP20221130T1; DK3860687T3; CN112867521A; US11123488B2; EP3860687A1; IL310921B1; JP2022033970A

Description

Opis

STANJE TEHNIKE

[0001] Predmetni opis odnosi se na uređaje za davanje lekova i, naročito, na sisteme za detekciju statusa koji se koriste u povezanim uređajima za davanje lekova.

[0002] Uporeba uređaja za ubrizgavanje u obliku šprica, ili onih koji uključuju špric, široko je rasprostranjena kod medicinskih radnika i pacijenata koji sami sebi daju lekove. Pacijenti koji pate od niza različitih bolesti često moraju sami sebi da ubrizgavaju lekove, i razvijeni su različiti uređaji koji olakšavaju takvo davanje lekova bez lekarskog nadzora. U jednom primeru, upotreba uređaja za automatsko ubrizgavanje, koji uključuje mehanizme za obavljanje nekih koraka procesa ubrizgavanja, čini da pacijentu bude zgodnije da samom sebi daje lekove, naročito kod pacijenata sa ograničenom spretnošću ruku. Uređaji za automatsko ubrizgavanje su obično uređaji za jednokratnu upotrebu koji se bacaju nakon korišćenja. Dokumenti US 2012/323177 A1 i US 2018/093041 A1 obelodanjuju svojstva koja potpadaju pod preambulu patentnog zahteva 1.

IZLAGANJE SUŠTINE

[0003] Pronalazak je definisan u patentnom zahtevu 1. Dopunski aspekti i poželjni načini izvođenja definisani su u zavisnim patentnim zahtevima. Aspekti, načini izvođenja i primeri predmetnog opisa koji ne potpadaju pod obim priloženih patentnih zahteva ne čine deo pronalaska i dati su samo u ilustrativne svrhe.

KRATAK OPIS SLIKA NACRTA

[0004] Gore pomenuta i druga svojstva ovog predmetnog opisa kao i način njihovog postizanja postaće očigledniji, a sam pronalazak će se bolje razumeti, pozivajući se na sledeći opis načina izvođenja predmetnog obelodanjivanja, uzetih u vezi sa pratećim slikama nacrta, pri čemu:

SL.1 je prikaz poprečnog preseka uređaja za ubrizgavanje pre upotrebe.

SL.2 je prikaz poprečnog preseka uređaja za ubrizgavanje, sa sklopom šprica u položaju za skladištenje i spremnim za događaj ubrizgavanja.

SL.3 je prikaz poprečnog preseka uređaja za ubrizgavanje, sa sklopom šprica u položaju za ubrizgavanje.

SL.4 je prikaz u perspektivi klipa.

SL.5 je prikaz u perspektivi nosača šprica.

SL.6 je prikaz u perspektivi gornjeg elementa šatla.

SL.7 je prikaz u perspektivi donjeg elementa šatla.

SL.8 je prikaz poprečnog preseka uređaja za ubrizgavanje, koji ilustruje postavljanje jedne ili više glavnih PCB unutar krajnjeg dela kućišta uređaja za ubrizgavanje, prema prvom skupu načina izvođenja.

SL.9A je prikaz u perspektivi odozgo (tj. distalni) glavne PCB i sekundarne PCB, prema prvom skupu načina izvođenja.

SL.9B je prikaz u perspektivi odozdo (tj. proksimalni) glavne PCB i sekundarne PCB prvog skupa načina izvođenja.

SL.10A je prikaz odozgo glavne PCB i sekundarne PCB prvog skupa načina izvođenja.

SL.10B je prikaz odozdo glavne PCB i sekundarne PCB prvog skupa načina izvođenja.

SL.11 je bočni prikaz poprečnog preseka uređaja za ubrizgavanje, i prikazuje prostorni odnos između magneta i dva magnetometra, prema prvom skupu načina izvođenja.

SL.12 je prikaz arhitekture sistema električnih komponenti unutar uređaja za ubrizgavanje i spoljnog uređaja, prema prvom skupu načina izvođenja.

SL.13 je dijagram toka koji prikazuje proces za "uparivanje" ili uspostavljanje komunikacijske sesije između uređaja za ubrizgavanje i spoljnog uređaja, prema ma kom iz prvog skupa načina izvođenja, kao i ma kom iz drugog, i ma kom iz trećeg skupa načina izvođenja.

SL.14A i 14B prikazuju dijagram toka koji pokazuje proces implementiran pomoću mobilne medicinske aplikacije koja se izvršava na spoljnom uređaju, prema ma kom iz prvog, drugog i trećeg skupa načina izvođenja.

SL.15 je prikaz šeme za prikazivanje statusa senzora za kontakt sa kožom na displeju spoljnog uređaja.

SL.16A, 16B, i 16C prikazuju alternativne oblike za spolja prošireni krajnji deo kućišta uređaja za ubrizgavanje, prema ma kom iz prvog, drugog i trećeg skupa načina izvođenja.

SL.17A je prikaz u perspektivi odozgo glavne PCB i prekidača detektora položaja šprica, prema drugom skupu načina izvođenja.

SL.17B je prikaz u perspektivi odozdo glavne PCB i prekidača detektora položaja šprica, prema drugom skupu načina izvođenja.

SL.18A je prikaz odozgo glavne PCB i prekidača detektora položaja šprica, prema drugom skupu načina izvođenja.

SL.18B je prikaz odozdo glavne PCB i prekidača detektora položaja šprica, prema drugom skupu načina izvođenja.

SL. 19 je bočni prikaz uređaja za ubrizgavanje, kada je sklop šprica u položaju za skladištenje ili u uvučenom položaju, prema drugom skupu načina izvođenja.

SL. 20 je bočni prikaz uređaja za ubrizgavanje, kada je sklop šprica u položaju za ubrizgavanje, prema drugom skupu načina izvođenja.

SL. 21A je prikaz u perspektivi odozgo glavne PCB, prema trećem skupu načina izvođenja.

SL. 21B je prikaz u perspektivi odozdo glavne PCB, prema trećem skupu načina izvođenja.

SL.22A je prikaz odozgo glavne PCB, prema trećem skupu načina izvođenja.

SL.22B je prikaz odozdo glavne PCB, prema trećem skupu načina izvođenja.

SL.23A i 23B su prikazi iz perspektive senzora za uklanjanje osnovnog poklopca, prema trećem skupu načina izvođenja.

SL. 24A je prikaz u perspektivi, koji pokazuje glavnu PCB i senzor za uklanjanje osnovnog poklopca u odnosu na krajnji poklopac za uklanjanje, kada je krajnji poklopac odvojen od uređaja za ubrizgavanje, prema trećem skupu načina izvođenja.

SL. 24B je prikaz u perspektivi, koji pokazuje glavnu PCB i senzor za uklanjanje osnovnog poklopca u odnosu na krajnji poklopac za uklanjanje, kada je krajnji poklopac pričvršćen na uređaj za ubrizgavanje, prema trećem skupu načina izvođenja.

SL.25A je bočni prikaz koji pokazuje senzor za uklanjanje osnovnog poklopca kada je krajnji poklopac odvojen od uređaja za ubrizgavanje, prema trećem skupu načina izvođenja.

SL.25B je bočni prikaz koji pokazuje senzor za uklanjanje osnovnog poklopca kada je krajnji poklopac pričvršćen na uređaj za ubrizgavanje, prema trećem skupu načina izvođenja.

SL. 26 je grafikon koji prikazuje primer izlaznog signala sa akcelerometra koji je postavljen na uređaju za ubrizgavanje, prema trećem skupu načina izvođenja.

SL. 27 is je prikaz arhitekture sistema električnih komponenti unutar uređaja za ubrizgavanje, prema trećem skupu načina izvođenja.

SL. 28 je dijagram toka koji prikazuje primer procesa implementiranog pomoću kola za obradu na uređaju za ubrizgavanje, prema trećem skupu načina izvođenja. SL.29 je dijagram kola koji prikazuje primer logike za utvrđivanje da li je događaj izdavanja pokrenut i završen, prema trećem skupu načina izvođenja.

SL. 30 je dijagram toka koji prikazuje jedan primer procesa za detektovanje početka i završetka događaja izdavanja, prema trećem skupu načina izvođenja.

SL. 31 je dijagram toka koji prikazuje drugi primer procesa za detektovanje početka i završetka događaja izdavanja, prema trećem skupu načina izvođenja.

SL. 32 je dijagram toka koji prikazuje još jedan primer procesa za detektovanje početka i završetka događaja izdavanja, prema trećem skupu načina izvođenja.

SL. 33 je dijagram toka koji prikazuje primer procesa za detektovanje skokova ubrzanja (engl. acceleration spikes), prema trećem skupu načina izvođenja.

SL. 34 prikazuje primer sekvence korisničkih koraka za korišćenje uređaja za ubrizgavanje, prema ma kom iz prvog, drugog i trećeg skupa načina izvođenja.

[0005] Odgovarajuće pozivne oznake ukazuju na odgovarajuće delove kroz nekoliko prikaza. Iako ovde navedeni primeri ilustruju načine izvođenja predmetnog opisa, u nekoliko formi, načini izvođenja obelodanjeni u nastavku nisu namenjeni tome da budu iscrpni ili da se tumače kao ograničavanje obima pronalaska na precizne obelodanjene forme.

DETALJAN OPIS

[0006] Predmetni opis odnosi se na senzorske sisteme za uređaje za davanje lekova. Senzorski sistemi mogu biti integrisani u uređaj za davanje, ili mogu da budu ugrađeni u uklonjivi modul koji se pričvršćuje na uređaj za davanje. Ovi senzorski sistemi mogu biti konfigurisani tako da utvrđuju trenutno radno stanje uređaja detektovanjem različitih parametara ili signala koji su reprezentativni za radno stanje uređaja.

[0007] U nekim načinima izvođenja, sistemi senzora mogu detektovati lokaciju ili kretanje komponenti uređaja u odnosu na druge komponente uređaja. Na primer, takvi sistemi senzora mogu pratiti lokaciju i/ili kretanje klipa koji se koristi za izbacivanje leka iz uređaja za davanje leka. Praćenjem lokacije ili kretanja klipa, uređaj za davanje leka može odrediti koliko je leka izbačeno, brzinu kojom se lek izbacuje i/ili kada je lek koji se nalazi unutar uređaja za isporuku u potpunosti isporučen. Takvi sistemi senzora mogu da koriste različite tipove senzora, kao što je vizuelni senzor, koji prati kretanje pomenutih komponenti uređaja, optički ili radijacioni senzor, koji detektuju kada komponenta uređaja ulazi ili izlazi iz zone detekcije koju cilja sistem senzora, senzor magnetnog polja, koji detektuje promene u detektovanom magnetnom polju izazvane pomeranjem komponenti uređaja, ili jedan ili više akcelerometara, koji detektuju kretanje komponenti uređaja.

[0008] U nekim načinima izvođenja, sistemi senzora mogu utvrditi orijentaciju uređaja. Utvrđena orijentacija može da se koristi da bi se utvrdilo da li je uređaj za davanje leka pravilno orijentisan za davanje leka – na primer, uređaj za isporuku može da upozori svog korisnika ili da spreči isporuku leka kada je uređaj okrenut naopačke, ili u bilo kojoj orijentaciji koja bezbednu i pouzdanu isporuku leka čini otežanom ili nemogućom. Takvi senzorski sistemi mogu da koriste jedan ili više akcelerometara, raspoređenih na jednoj ili više lokacija na uređaju, koji su konfigurisani tako da odrede pravac gravitacionog povlačenja. Senzorski sistemi mogu takođe da sadrže procesorsko kolo konfigurisano tako da odredi orijentaciju uređaja oko jedne, dve ili tri orijentacijske ose na osnovu očitavanja sa akcelerometara.

[0009] U nekim načinima izvođenja, sistemi senzora mogu meriti temperaturu leka uskladištenog u uređaju za davanje leka. Određeni lekovi će možda morati da se čuvaju na prvom (npr. nižem) temperaturnom opsegu da bi se izbeglo kvarenje, ali će morati da se dovedu u drugi (npr. viši) temperaturni opseg pre isporuke u telo pacijenta. Sistemi senzora temperature mogu da se koriste za praćenje temperature leka u uređaju za isporuku kada je lek uskladišten, i da se obezbedi da nije bio izložen nebezbednim temperaturama koje bi lek mogle da učine nepodesnim za upotrebu. Sistemi za detekciju temperature se takođe mogu koristiti da upozore korisnika kada se temperatura leka približava nebezbednom nivou. Kada se uređaj priprema za upotrebu, sistemi za detekciju se mogu koristiti da utvrde kada je temperatura leka dovedena u drugi temperaturni opseg. Uređaj za davanje leka tada može da obavesti korisnika da je lek spreman za isporuku, na primer, korišćenjem vizuelnog indikatora (npr. paljenjem i/ili gašenjem jedne ili više LED dioda), zvučnog indikatora (npr. najava ili ton iz zvučnika) ili bežičnog signala koji se prenosi na spoljni mobilni uređaj, koji zauzvrat obaveštava korisnika. Ovi sistemi za detekciju temperature mogu da koriste bilo koji od mnoštva tipova senzora za merenje temperature leka, poput infracrvenog senzora ili termistora.

[0010] U nekim načinima izvođenja, senzorski sistemi mogu uključivati jedan ili više senzora, konfigurisanih tako da utvrde kada i/ili koji delovi uređaja za davanje leka su u kontaktu sa kožom pacijenta. Uređaj za davanje leka može da koristi takve senzorske sisteme da utvrdi kada je uređaj pravilno postavljen da ubrizgava lek u telo pacijenta. Takvi senzorski sistemi mogu uključivati jedan ili više senzora konfigurisanih za merenje električne otpornosti ili kapacitivnosti, i kola za obradu koja su konfigurisana da odrede, na osnovu izmerene otpornosti ili kapacitivnosti, kada je pojedinačni senzor u kontaktu sa ljudskim tkivom kao što je koža. U slučajevima kada sistemi senzora uključuju mnoštvo senzora, sistemi mogu biti konfigurisani tako da utvrde koji su pojedinačni senzori iz mnoštva senzora u kontaktu sa ljudskim tkivom. Takvi senzorski sistemi mogu takođe uključivati senzore temperature, slične onima o kojima je bilo reči gore, koji su konfigurisani tako da utvrde kada je senzor u kontaktu sa ljudskim tkivom.

[0011] Sistemi senzora mogu odrediti trenutni operativni status uređaja. Ovaj trenutni status se može saopštiti korisniku, na primer, putem vizuelnih, slušnih ili haptičkih indikatora, integrisanih ili fizički povezanih sa uređajem za isporuku, kao što su jedan ili više displeja, LED dioda, zvučnika ili vibracionih motora. Ovaj trenutni status se takođe može saopštiti korisniku slanjem podataka u vezi sa trenutnim statusom na spoljni uređaj putem žičane ili bežične komunikacione veze - spoljni uređaj, zauzvrat, može da saopšti trenutni status korisniku. Na primer, u nekim načinima izvođenja, uređaj za davanje leka može da sadrži bežični komunikacioni interfejs kratkog dometa, kao što je kolo komunikacije bliskog polja (engl. Near Field Communication - NFC), Bluetooth i/ili Bluetooth kolo sa niskom potrošnjom energije (engl. Bluetooth Low Energy - BLE), koji na spoljni uređaj prenosi podatke o trenutnom operativnom statusu uređaja za isporuku. Ovaj spoljni uređaj može biti elektronski računarski uređaj, konfigurisan tako da izvršava softver i/ili firmver za primanje i obradu podataka, i saopštavanje operativnog statusa uređaja za isporuku korisniku. Primeri spoljnih uređaja uključuju mobilni ručni uređaj (npr. pametni telefon, mobilni telefon, pejdžer, lični digitalni asistent (engl. personal digital assistant - PDA), tablet i slično), nosivi uređaj (npr. pametni sat, ili uređaj proširene - ili virtuelne realnosti), prenosivi računar opšte namene (npr. laptop), ili stoni računar opšte namene. Kada je korisnik obavešten o operativnom statusu uređaja, manje je verovatno da će korisnik preduzeti radnju koja bi mogla da ugrozi delotvornu upotrebu uređaja, poput uklanjanja uređaja sa mesta ubrizgavanja pre završetka davanja leka, ili davanje leka pre nego što se zagrejao na odgovarajuću temperaturu isporuke. Ilustracije radi, uređaj za davanje leka opisan je u obliku uređaja za automatsko ubrizgavanje. Međutim, uređaj za davanje leka može biti bilo koji uređaj koji se koristi za isporuku doze leka, kao što su injektori penkala, infuzione pumpe i špricevi. Lek može biti bilo koje vrste koja se može isporučiti pomoću takvog uređaja za davanje leka.

[0012] Može biti povoljno da se obezbedi jedinstven sistem senzora, pozicioniran duž uređaja da hvata najmanje jedno od trenutnog stanja štitnika igle, stanja spremnosti za ubrizgavanje, stanja uvođenja igle, stanja isporučenog leka, i stanja uvlačenja igle, ili bilo koje njihove kombinacije. Može biti od koristi da se utvrdi da li je doza isporučena i/ili operativna stanja tokom procesa ubrizgavanja sa modulom, bez potrebe da se menja mehanička arhitektura pogonskog mehanizma uređaja za isporuku.

[0013] Na SL.1-3, uređaj 20 za ubrizgavanje leka prikazan je u različitim radnim stanjima. Jedan primer takvog uređaja i njegovog rada opisan je u U.S. patentu broj 8,734,394 B2 odobrenom 27. maja 2014. godine za Adams et al. Uređaj 20 uključuje sklop 22 šprica, pogonski mehanizam 24, i mehanizam 26 za uvlačenje, a može uključivati jednu ili više glavnih štampanih ploča 82 (engl. printed circuit boards - PCBs) i/ili jednu ili više sekundarnih PCB 84 prikazanih kasnije, na primer, na SL.8, 9A, 9B, 10A i 10B. Sklop 22 šprica uključuje cev 30, koja formira telo kontejnera za držanje leka, i klip 32, smešten unutar cevi 30, za izbacivanje leka izvan cevi. Sklop 22 šprica takođe uključuje sklop 33 igle, koji poseduje šuplju iglu 34 za ubrizgavanje, i nastavak 35 igle, kojim se igla 34 montira na cev 30 šprica. Pomeranje klipa 32 unutar cevi 30 prema igli 34, ispušta lek kroz iglu 34.

[0014] Ovde opisani uređaji, poput uređaja 20, mogu dodatno da sadrže lek, kao što je na primer, unutar cevi 30 šprica. U drugom načinu izvođenja, sistem može da sadrži jedan ili više uređaja, uključujući uređaj 20 i lek. Termin "lek" odnosi se na jedan ili više terapeutskih agenasa uključujući i, ali ne ograničavajući se na, insuline, analoge insulina kao što su insulin lispro ili insulin glargin, derivate insulina, agoniste GLP-1 receptora kao što su dulaglutid ili liraglutid, glukagon, analoge glukagona, derivate glukagona, gastrični inhibitorni polipeptid (GIP), GIP analoge, GIP derivate, analoge oksintomodulina, derivate oksintomodulina, terapeutska antitela uključujući i, ali ne ograničavajući se na, analoge ili derivate antitela IL-23, kao što su mirikizumab, analoge ili derivate antitela IL-17, kao što je iksekizumab, terapeutske agense za tretmane u vezi sa bolom, kao što su galcanezumab ili lasmiditan, i bilo koji terapeutski agens koji je u stanju da bude isporučen putem uređaja opisanih ovde. Lek koji se koristi u uređaju može biti formulisan sa jednim ili više ekscipijenasa. Uređajem se uglavnom upravlja od strane pacijenta, negovatelja ili zdravstvenog radnika na način kako je gore opisano, kako bi se lek dao nekoj osobi.

[0015] SL.1 ilustruje uređaj 20 u njegovoj početnoj konfiguraciji koja prethodi upotrebi. Ovde je krajnji poklopac 36 pričvršćen za kućište 38 uređaja za ubrizgavanje i pokriva proksimalni krajnji otvor 40 u kućištu 38. Kako se ovde koristi, distalni i proksimalni odnosi se na aksijalne lokacije u odnosu na mesto ubrizgavanja, kada je aparat orijentisan za upotrebu na datom mestu, pri čemu se, na primer, proksimalni kraj kućišta odnosi na kraj kućišta koji je najbliži datom mestu ubrizgavanja, a distalni kraj kućišta se odnosi na kraj kućišta koji je najudaljeniji od datog mesta ubrizgavanja. Kućište 38 može biti formirano od plastičnog materijala, a prikazano je da se obično proteže uzdužno između distalnog kraja u neposrednoj blizini dugmeta 52 za aktiviranje i proksimalnog kraja u neposrednoj blizini proksimalnog krajnjeg otvora 40 duž uzdužne ose 48. Kao što je prikazano na SL. 2 i 8, kućište 38 može da sadrži deo 37 koji je nadohvat korisniku, konfigurisan tako da se uhvati rukom korisnika, pri čemu se deo 37 koji je nadohvat korisniku proteže na radijalno rastojanje 41 prema spolja od uzdužne ose 48. U nekim načinima izvođenja, radijalno rastojanje 41 može biti između 5-10 mm dužine (npr. u nekim načinima izvođenja, odgovarajuća dužina može biti 5-8 mm). Isto, kao što je prikazano na SL.2 i 8, kućište 38 takođe može da prema spolja prošireni krajnji deo 39 na proksimalnom kraju kućišta, pored proksimalnog otvora 40. Krajnji deo se proteže ka spolja od uzdužne ose 48 na radijalno rastojanje 43, koje je veće od radijalnog rastojanja 41. U nekim načinima izvođenja, radijalno rastojanje 43 može biti veće od 10 mm u dužinu. Na primer, u nekim načinima izvođenja, radijalno rastojanje 43 može biti između 10-20 mm dužine (npr. u nekim načinima izvođenja, odgovarajuća dužina može biti 15-20 mm). Krajnji deo 39 može da se glatko radijalno nagiba prema spolja od dela 37 koji je nadohvat korisniku, kao što je prikazano na SL.1-3. U drugim načinima izvođenja, krajnji deo 39 može uzeti formu drugih oblika. SL.16A-C prikazuju nekoliko primera alternativnih oblika za krajnji deo 39, međutim, krajnji deo 39 može poprimiti bilo koji oblik koji se proteže od uzdužne ose 48 na radijalno rastojanje 43 koje je veće od radijalnog rastojanja 41 dela koji je nadohvat korisniku.

[0016] Štitnik 42 za iglu je montiran na sklop 22 šprica, i pokriva i okružuje iglu 34. Krajnji poklopac 36 i štitnik 42 za iglu štite korisnika od slučajnog uboda iglom, a takođe štite iglu 34 od oštećenja. Kada se za izdavanje leka koristi uređaj 20, na primer, za ubrizgavanje leka u pacijenta, prvo se uklanjaju krajnji poklopac 36 i štitnik 42 za iglu. SL.2 ilustruje uređaj 20 nakon uklanjanja krajnjeg poklopca 36 i štitnika 42 za iglu sa sklopa 22 šprica, pri čemu je sklop šprica u položaju za skladištenje, a uređaj 20 je spreman za događaj izdavanja.

[0017] Sklop 22 šprica je pokretan odnosu na uređaj 20 za ubrizgavanje između položaja za skladištenje i položaja za ubrizgavanje. SL.3 ilustruje uređaj 20, nakon što se sklop 22 šprica pomerio u odnosu na uređaj 20 u položaj za ubrizgavanje iz svog položaja za skladištenje koji je prikazan na SL.2. U položaju za skladištenje (SL. 1 i 2), igla 34 je uvučena u položaj, tako da se igla 34 nalazi unutar kućišta 38 uređaja 20. U položaju za ubrizgavanje (SL. 3), igla 34 strši napolje iz kućišta 38 iza proksimalnog otvora 40 u proksimalnom pravcu paralelno sa uzdužnom osom 48, pri čemu se igla 34 može umetnuti u pacijenta.

[0018] Pogonski mehanizam 24 uključuje klip 44 koji zahvata klip 32. Pogonski mehanizam 24 uključuje oprugu 46, koja pogoni klip 44 na translatorno kretanje. U ilustrovanom načinu izvođenja, opruga 46 pomera klip 44 da napreduje duž linearne putanje, definisane uzdužnom osom 48 uređaja 20. Kako klip 44 napreduje, stopa 50 klipa 44 dolazi u kontakt sa klipom 32. Kako klip 44 dalje napreduje, sklop 22 šprica pomera se duž ose 48 od svog skladišnog položaja do položaja za ubrizgavanje. Nakon napredovanja sklopa 22 šprica u njegovu poziciju za ubrizgavanje, kontinuirano proksimalno napredovanje klipa 44 pomera klip 32 proksimalno unutar cevi 30, od njegovog početnog položaja klipa (prikazano na SL.1 i 2) do njegovog konačnog položaja klipa (prikazano na SL.3), tako da dovede do ispuštanja leka iz igle 34 u događaju izdavanja. Pre bilo kakvog izdavanja leka, i kada cev 30 šprica sadrži punu originalnu zapreminu leka, klip 32 će biti u svom početnom klipnom položaju. Nakon što je klip 32 napredovao u punom opsegu njegove dužine kretanja ka sklopu 33 igle, klip 32 će biti u svom konačnom klipnom položaju u blizini sklopa 33 igle, a lek iz cevi 30 će biti ispušten. Prilikom jednokratne upotrebe, sklop 22 šprica će sadržati jednu dozu leka koja će biti isporučena u jednom događaju ubrizgavanja, a klip 32 će se pomeriti od svog početnog položaja klipa do konačnog položaja klipa u tom pojedinačnom događaju ubrizgavanja, kako bi na taj način isporučio celokupan sadržaj jedne doze u sklopu 22 šprica. Dok je uređaj prikazan kao uređaj za jednokratnu upotrebu, uređaji za višestruku upotrebu takođe mogu imati koristi od indikacije statusa uređaja tokom jednokratne upotrebe.

[0019] Napredovanje klipa 44 generalno neće dovesti do izdavanja leka iz sklopa 22 šprica, sve dok se sklop 22 šprica ne pomeri u položaj za ubrizgavanje. Postoje faktori koji mogu da spreče izdavanje leka pre nego što špric napreduje do položaja za ubrizgavanje. Faktor može biti trenje između klipa 32 i cevi 30. Tipično, klip 32 će biti napravljen od gumenog materijala, a cev 30 će biti staklena. Otpor trenja između ove dve komponente može biti dovoljan da spreči napredovanje klipa 32 unutar cevi 30 dok se sklop 22 šprica ne pomeri u svoj položaj za ubrizgavanje, i uključivanje odgovarajućeg zaustavnog elementa sprečava dalje napredovanje sklopa 22 šprica. Dodatno, lek unutar šprica može biti donekle viskozan, i samim tim donekle otporan na isticanje iz igle 34. Ako je neophodno, modifikacija klipa 32 i cevi 30 šprica, da bi se promenio otpor trenja pri kretanju zahvatnog elementa 32 u odnosu na cev šprica 30, može ograničiti ili sprečiti prerano izdavanje leka pre nego što kontejner 22 dosegne svoj položaj za ubrizgavanje.

[0020] Klip 44 može uključivati susednu stopu 50 magneta 25. Kao što je prikazano na SL.1-3, magnet 25 je konfigurisan tako da održava fiksno aksijalno rastojanje od klipa 32. Magnet 25 emituje magnetno polje koje detektuju magnetometri 118 i 112, o čemu se govori u nastavku u vezi sa SL.9A, 9B i 11.

[0021] Da bi se aktivirao pogonski mehanizam 24, osoba pritisne dugme 52 za aktiviranje na distalnom kraju uređaja 20. Pritiskanje nadole dugmeta 52 oslobađa jedan ili dva izdužena zupca 54 na klipu 44 (prikazano na SL.4) od sklopa 60 šatla, čime se dozvoljava da pomoću opruge 46 aksijalno napreduje klip 44. Opruga 46 ima spiralni oblik i okružuje zupce 54. Proksimalni kraj opruge 46 neravnomerno angažuje prirubnicu 56 na klipu 44.

[0022] Sklop 60 šatla može uključivati gornji element 62 šatla, prikazan na SL.6, i donji element 64 šatla, prikazan na SL.7. Elementi 62, 64 šatla su fiksirani zajedno u konačnom sklopu. U konačnom sklopu, gornji element 62 šatla zahvata dugme 52 i oprugu 46, ograničavajući aksijalno kretanje ovih delova u distalnom pravcu. Zupci 54 zahvataju površine na gornjem šatlu 62, kada je uređaj u stanju prikazanom na SL. 1 i 2. Pritisak dugmeta 52 nadole dovodi do toga da jezičci na dugmetu 52 zakače rampe 55 na zupcima 54, kako bi pomerili zupce 54 prema unutra da otkače zupce 54 od gornjeg elementa 62 šatla. Nakon što su zupci 54 otkačeni, opruga 46 deluje neravnomerno silom na prirubnicu 56, kako bi pomerila klip 44 iz položaja prikazanog na SL.2 u položaj prikazan na SL.3. Kako klip 44 napreduje, on pomera sklop 22 šprica u položaj za ubrizgavanje, a zatim pomera klip 32 radi izdavanja leka, kao što je gore objašnjeno.

[0023] Nakon što je događaj izdavanja završen, mehanizam 26 za uvlačenje opciono pomera sklop 22 šprica iz položaja za ubrizgavanje, prikazanog na SL.3, nazad u uvučeni položaj. Konkretno, mehanizam za uvlačenje je prilagođen tako da pomera kontejner za lekove iz položaja za ubrizgavanje u uvučeni položaj u pokretu uvlačenja. Uvučeni položaj može biti sličan položaju za skladištenje po tome što je sklop šprica uvučen nazad u kućište 38, tako da igla 34 više ne štrči proksimalno iz proksimalnog otvora 40, i smeštena je u potpunosti unutar kućišta 38. U nekim načinima izvođenja, uvučeni položaj može biti isti kao položaj za skladištenje. U drugim načinima izvođenja, međutim, sklop 22 šprica u uvučenom položaju može biti smešten blago proksimalno ili distalno od sklopa šprica u položaju za skladištenje. U ilustrovanom načinu izvođenja, mehanizam za uvlačenje uključuje oprugu 66, nosač 68 šprica, prikazan na SL. 5, i rotacioni element 70 koji se ponaša kao pratilac. U još drugim načinima izvođenja, uređaj 20 može da ne sadrži mehanizam 26 za uvlačenje, tako da sklop šprica ostaje u svom položaju za ubrizgavanje na neodređeno vreme nakon što je lek isporučen, sve dok korisnik ručno ne ukloni ili ponovo postavi sklop šprica.

[0024] Klip 44 može uključivati potporu 58, koja otključava rotacioni element 70 kako se klip 44 približava kraju svog kretanja u proksimalnom pravcu. Rotacioni element 70 je rotaciono pričvršćen za donji element 64 šatla, zahvatanjem između reze i udubljenja za zaključavanje u donjem elementu 64 šatla. Potpora 58 otključava element 70 pritiskanjem na rezu. Opruga 66 je torziono prednapregnuta i ima jedan kraj zahvaćen elementom 70, a suprotni kraj zahvaćen sklopom 60 šatla. Nakon pritiska reze, opruga 66 dovodi do rotacije elementa 70. Uz dodatno pozivanje na SL.7, element 70 može uključivati slot koji prima jezičak 78 na donjem elementu 64 šatla. Na jednom kraju slota, element 70 ocrtava kanal koji se proteže aksijalno. Kako se element 70 rotira, jezičak 78 može da se pomera unutar slota na elementu 70, sve dok jezičak 78 ne dohvati kanal koji se proteže aksijalno.

[0025] Element 70 se može rotirati unutar kućišta 38, ali nije aksijalno pokretljiv u odnosu na kućište 38. Drugi načini izvođenja mogu uključivati element 70, koji je takođe aksijalno pokretljiv. Radijalna prirubnica na rotacionom elementu 70 može zahvatiti izbočinu unutar elementa kućišta 38, kako bi se ograničilo proksimalno kretanje elementa 70. Opruga 66 može delovati aksijalnom silom, torzionom silom, ili obema silama na element 70 da pomeri element 70 proksimalno, kako bi se na taj način element 70 održavao u aksijalnom položaju, gde radijalna prirubnica elementa 70 zahvata unutrašnju izbočinu elementa kućišta 38. Sklop 60 šatla može da uključuje kanale ili rebra, koji se protežu u aksijalnom pravcu, i koji uključuju odgovarajuća svojstva na elementu kućišta 38, koja omogućavaju da se sklop 60 šatla pomera aksijalno unutar kućišta 38, ali koji sprečavaju relativnu rotaciju sklopa 60 šatla u odnosu na element kućišta 38.

[0026] Opruga 66 je takođe aksijalno prednapregnuta i deluje distalno usmerenom silom naprezanja na sklop 60 šatla. Kada jezičak 78 dohvati kanal koji se pruža aksijalno, opruga 66 pomera sklop 60 šatla distalno unutar kućišta 38, dok jezičak 78 klizi aksijalno kroz kanal. Jedinjenje za prigušivanje može biti postavljeno pored rotacionog elementa 70, da bi se usporila rotacija elementa 70 i omogućio završetak događaja izdavanja pre nego što jezičak 78 dohvati kanal koji se pruža aksijalno. Na primer, rotacioni element 70 može da sadrži čašicu sa mnoštvom jezičaka koji se pružaju aksijalno, i koji su smešteni u zamašćenu kragnu da obezbede prigušenje.

[0027] Kako se sklop 60 šatla pomera distalno, on distalno nosi sklop 22 šprica i pomera ga nazad u položaj za skladištenje, prikazan na SL. 2. Opruga 66 distalno pomera mehanizam 26 za uvlačenje, i na taj način održava sklop 22 šprica u njegovom uvučenom položaju nakon događaja ubrizgavanja. Mehanizam za zaključavanje, kao što je kvačica na sklopu 60 šatla i udubljenje na elementu kućišta 38, može dodatno da obezbedi da angažman za zaključavanje osigura sklop 22 šprica u uvučenom položaju, sa iglom 34 postavljenom unutar kućišta 38 nakon događaja ubrizgavanja, pri čemu korisnik tada može da odloži ili na drugi način bezbedno rukuje uređajem 20.

[0028] Nosač 68 šprica prikazan je na SL.5. Lučni krakovi 84 nosača mogu da uhvate cev 30 sklopa 22 šprica. Nosač 68 šprica takođe uključuje prirubnicu 86. Prirubnica na cevi 30 šprica uhvaćena je između krakova 84 i prirubnice 86. Deo donje površine 88 prirubnice 86 zahvata malu prirubnicu 90 na klipu 44, i na taj način sprečava proksimalno aksijalno pomeranje sklopa 22 šprica pre nego što klip 44 napreduje. Kada se šatl 60 uvlači, donji element 64 šatla zahvata krakove 84, da nosi sklop 22 šprica distalno u njegov uvučeni položaj.

[0029] Iako SL. 1-7 prikazuju i opisuju primer pogonskog mehanizma 24 i primer mehanizma 26 za uvlačenje, drugi mehanizmi takođe mogu biti korišćeni za pokretanje sklopa 22 šprica od položaja za skladištenje do položaja za ubrizgavanje, i/ili od položaja za ubrizgavanje do uvučenog položaja. Takvi pogonski i/ili mehanizmi za uvlačenje mogu (ali ne moraju) da uključuju jednu ili više opruga, ili deformabilnih delova koji skladište energiju kada se drže u prethodno aktiviranom stanju, a kada se aktiviraju oslobađaju pomenutu uskladištenu energiju, kako bi pokrenuli sklop šprica iz položaja za skladištenje do položaja za ubrizgavanje, i/ili iz položaja za ubrizgavanje u uvučeni položaj. Takvi mehanizmi mogu (ali ne moraju) da uključuju mehanizme koji generišu pokretačku silu korišćenjem hemijskih reakcija ili procesa, npr. stvaranjem gasa posredstvom smeše dva ili više reagenasa, ili paljenjem male količine zapaljivog ili eksplozivnog materijala. Takvi hemijski pokretani mehanizmi mogu sadržati jedan ili više kontejnera za skladištenje hemijskih reagenasa, okidač koji probija ili otvara navedene kontejnere za skladištenje, omogućava mešanje navedenih reagenasa, i/ili koji obezbeđuje iskru ili drugi izvor paljenja za početak hemijske reakcije, i pokretni klip ili drugu komponentu koja se kreće kao odgovor na povećanje pritiska gasa nastalog usled rezultujuće hemijske reakcije. Takvi mehanizmi mogu (ali ne moraju) uključivati mehanizme koji koriste uskladištenu električnu energiju (npr. u bateriji) za pogon električnih motora koji pokreću i/ili uvlače sklop šprica, ili za aktiviranje drugih fizičkih ili hemijskih mehanizama. Takvi mehanizmi mogu (ali ne moraju) da uključuju hidraulične ili pneumatske sisteme (npr. cevi), zupčanike, kablove, remenice, ili druge poznate komponente za prenos kinetičke energije sa jedne komponente na drugu. U nekim načinima izvođenja, umesto da postoje odvojeni mehanizmi za pokretanje sklopa šprica i zatim za uvlačenje sklopa šprica, jedan mehanizam može biti konfigurisan tako da i pokreće i potom uvlači sklop šprica.

[0030] SL. 8 ilustruje primer postavljanja jedne ili više glavnih PCB 82 unutar krajnjeg dela 39, prema prvom skupu načina izvođenja uređaja 20. Jedna ili više glavnih PCB mogu biti raspoređene upravno na uzdužnu osu 48 i mogu biti naslagane jedna povrh druge, i/ili mogu biti raspoređene jedna pored druge u istoj ravni, upravnoj na uzdužnu osu 48. Glavna/glavne PCB definišu otvor 83, kroz koji je igla 34 za ubrizgavanje sklopa 22 šprica konfigurisana da prolazi, na primer, kada se krajnji poklopac 36 ukloni, a igla za ubrizgavanje pokreće proksimalno da bi se ubrizgala pacijentu tokom događaja izdavanja. Kao što je prikazano, glavna/glavne PCB se protežu na radijalnom rastojanju 45 od uzdužne ose 48, koje je veće od radijalnog rastojanja 41 dela 37 koji je nadohvat korisniku. SL. 8 takođe prikazuje jednu ili više sekundarnih PCB 84, koje se protežu uglavnom upravno na glavne PCB, i paralelno sa uzdužnom osom 48 - sekundarne PCB mogu biti komunikacijski povezane sa glavnim PCB putem jednog ili više PCB konektora 114. Dok se na sekundarna/sekundarne PCB 84 mogu montirati dodatni senzorski sistemi, takve sekundarne PCB su opcione, i mogu biti isključene u određenim načinima izvođenja da bi se smanjila složenost proizvodnje i troškovi.

[0031] Krajnji deo 39 može biti pogodnog mesta i veličine unutar uređaja 20 za smeštaj glavne/glavnih PCB. Uvećano zahvaćeno područje krajnjeg dela 39 je kreirano od strane radijalnog proširenja krajnjeg dela za radijalnu rastojanje 43 prema spolja od uzdužne ose 48, koje je veće od radijalnog rastojanja 41 dela koji je korisniku nadohvat. Zbog uvećanog zahvaćenog područja, ima više prostora za smeštaj glavne/glavnih PCB i njenih različitih komponenti nego na drugim lokacijama u uređaju 20. U tu svrhu, mnoge komponente se mogu prethodno sastaviti na glavnoj PCB, koja se nalazi na pogodnom mestu krajnjeg dela 39. Kao rezultat toga, ugrađivanje glavne/glavnih PCB u krajnji deo 39 možda će zahtevati malo ili nimalo izmene oblika prethodno postojećeg kućišta samoubrizgavača, što umanjuje ometanje proizvodnih procesa i redukuje troškove proizvodnje. Osim toga, postavljanje glavne/glavnih PCB u krajnji deo 39 omogućava senzorima 122, 123 i 124 za kontakt sa kožom da budu locirani dalje od uzdužne ose 48, što povećava pouzdanost očitavanja kontakta sa kožom primljenih od ovih senzora.

[0032] SL. 9A daje prikaz u perspektivi odozgo glavne/glavnih PCB i sekundarne/sekundarnih PCB, dok SL. 9B daje prikaz u perspektivi odozdo na istu/iste PCB, prema prvom skupu načina izvođenja uređaja 20. SL.10A i 10B daju prikaze odozgo i odozdo istih PCB, respektivno. Glavna/glavne PCB 82 (prikazano na SL.8) mogu imati gornju površinu 82a (prikazano na sl.9A i 10A - gornja površina 82a se smatra delom PCB 82) koja uključuje ili podržava izvor 102 napajanja koji, u nekim načinima izvođenja, može da sadrži bateriju kao što je dugmasta baterija. Izvor 102 napajanja obezbeđuje električnu energiju električnim komponentama integrisanim ili spojenim sa uređajem 20 za ubrizgavanje. Glavna/glavne PCB 82 može takođe uključivati kolo 108 za obradu. U nekim načinima izvođenja, kolo 108 za obradu može imati oblik sistema na čipu (engl. System on Chip - SOC), integrisanog kola koje uključuje procesor, memoriju i ulazno/izlazne portove. Međutim, kolo 108 za obradu takođe može biti implementirano korišćenjem drugih tipova komponenti, kao što je mikrokontroler (MCU), ili integrisano kolo specifično za aplikaciju (engl. Application Specific Integrated Circuit - ASIC). Kolo 108 za obradu može biti konfigurisano da izvršava računarski izvršne instrukcije koje se čuvaju na neprolaznim medijumima za skladištenje. Glavna/glavne PCB takođe može uključivati mnoštvo različitih tipova senzora, kao što je senzor 110 mikroprekidača, magnetometar 112, akcelerometar 140, senzor 106 ambijentalnog svetla, i/ili jedan ili više senzora 122, 123 i 124 otpornosti na kontakt sa kožom. U načinima izvođenja koji uključuju sekundarnu/sekundarne PCB, sekundarna/sekundarne PCB mogu uključivati dodatne senzore, kao što je drugi senzor 116 mikroprekidača, magnetometar 118 i infracrveni senzor 120 temperature.

[0033] Senzori 110 i 116 mikroprekidača mogu biti komunikacijski spojeni sa kolom 108 za obradu. Svaki senzor mikroprekidača može uključivati fizički prekidač spojen sa električnim kolom koje emituje izlazne električne signale na kolo 108 za obradu, u zavisnosti od fizičkog položaja ili orijentacije fizičkog prekidača. Senzori 110 i 116 mikroprekidača se mogu koristiti za detektovanje položaja komponenti uređaja 20 za ubrizgavanje. Na primer, senzor 110 mikroprekidača se može koristiti da detektuje da li je krajnji poklopac 36 pričvršćen za proksimalni kraj kućišta 38 uređaja. Kao što je detaljnije objašnjeno u nastavku, u zavisnosti od izlaza senzora 110 mikroprekidača, kolo 108 za obradu može dati indikaciju korisniku da li je krajnji poklopac 36 pričvršćen za uređaj 20. Slično, senzor 116 mikroprekidača može da se koristi za detektovanje da li je sklop 22 šprica u jednom od dva stanja, poput (i) položaja skladištenja ili (ii) položaja ubrizgavanja. Senzor 116 mikroprekidača može takođe biti konfigurisan da detektuje da li je sklop 22 šprica u jednom od tri stanja, poput (i) položaja skladištenja, (ii) položaja ubrizgavanja ili (iii) uvučenog položaja. U zavisnosti od izlaza senzora 116 mikroprekidača, kolo 108 za obradu može dati indikaciju korisniku u kom položaju se nalazi sklop 22 šprica.

[0034] Senzor 106 ambijentalnog svetla može biti komunikacijski spojen sa kolom 108 za obradu, i može detektovati količinu ili intenzitet ambijentalne svetlosti kojoj je uređaj 20 za ubrizgavanje izložen. Prekomerno izlaganje ambijentalnom svetlu može učiniti lekove koji se čuvaju u cevi 30 neefikasnim ili nebezbednim za ubrizgavanje. U nekim načinima izvođenja, kolo 108 za obradu može da evidentira intenzitet i/ili trajanje ambijentalnog svetla koje detektuje senzor 106 ambijentalnog svetla. Ako intenzitet i/ili trajanje izlaganja ambijentalnom svetlu premašuje unapred utvrđene pragove, korisnik može biti obavešten da lek ne treba koristiti.

[0035] Akcelerometar 140 može biti komunikacijski spojen sa kolom 108 za obradu i može utvrditi orijentaciju uređaja 20 za ubrizgavanje (npr. usmeren nagore, nadole ili u stranu). Ovo može biti važno za određene vrste lekova na koje gravitacija može značajno uticati zbog taloženja čestica itd., što bi zahtevalo da se lek isporučuje u određenoj orijentaciji. Kolo 108 za obradu može takođe da koristi izlaz akcelerometra 140 da upozori korisnika ako je uređaj 20 orijentisan pogrešno za ubrizgavanje (npr. ako je uređaj okrenut naopačke). Kao što je detaljnije opisano u nastavku, akcelerometar 140 takođe može da se koristi za detekciju vibracija sa spoljnog uređaja, da pomogne u bežičnom uparivanju uređaja 20 za ubrizgavanje sa spoljnim uređajem.

[0036] Mnoge vrste lekova treba čuvati na prvoj, relativno niskoj temperaturi (npr. između 36 i 46 stepeni Farenhajta, ili 2 i 8 stepeni Celzijusa) da bi se sprečilo kvarenje, ali ih onda treba zagrejati na drugu, topliju temperaturu (npr. na sobnu temperaturu, ili između 65 i 75 stepeni Farenhajta, ili 18 i 24 stepena Celzijusa) pre nego što se ubrizgaju u telo pacijenta. Da bi se obezbedilo da se lek u cevi 30 čuva na odgovarajućoj temperaturi skladištenja, i/ili da bi se obezbedilo da se lek zagreje na odgovarajuću temperaturu ubrizgavanja, uređaj 20 za ubrizgavanje može biti opremljen mehanizmom za procenu temperature leka. Obezbeđujući da se lek zagrejao na odgovarajuću temperaturu, ova informacija se može preneti na telefon, ili sam uređaj može signalizirati pacijentu da je uređaj spreman za upotrebu. U nekim načinima izvođenja, ova funkcija merenja temperature može biti izvedena pomoću infracrvenog (IR) senzora 120 temperature na sekundarnoj PCB 84. IR senzor 120 može biti komunikacijski povezan sa kolom 108 za obradu. Kao što se najbolje vidi na SL.8, IR senzor 120 može biti postavljen pored cevi 30 i licem okrenut prema njoj. IR senzor 120 može detektovati i meriti elektromagnetno zračenje u IR spektru iz cevi 30, i emitovati izlazni električni signal na osnovu detektovanog IR zračenja. Uzorkovanjem izlaznog električnog signala IR senzorom 120, kolo 108 za obradu može da proceni temperaturu leka unutar cevi 30.

[0037] Glavna/glavne PCB mogu takođe biti opremljene jednom ili više antena za slanje ili prijem bežičnih komunikacija. Na primer, SL.9A i 9B prikazuju Bluetooth antenu 104 sa niskom potrošnjom energije (BLE), postavljenu na gornju površinu 82a glavne/glavnih PCB, i antenu 126 komunikacije bliskog polja (NFC) (prikazanu debelom crnom linijom kao element), postavljenu na donju površinu 82b glavne/glavnih PCB. Mogući su i drugi načini izvođenja u kojima je glavna/glavne PCB opremljena samo jednom antenom, ili samo jednim tipom antene. Kao što je detaljnije objašnjeno u nastavku, ove antene mogu dozvoliti uređaju 20 za ubrizgavanje da uspostavi bežičnu komunikacionu vezu sa spoljnim uređajem.

[0038] Glavna/glavne PCB mogu takođe biti komunikacijski spojene ili integrisane sa mnoštvom senzora koji detektuju kontakt sa tkivom kože. Senzori za kontakt sa kožom mogu se koristiti za verifikaciju ispravnog kontakta sa kožom korisnika pre nego što korisnik aktivira uređaj 20 za ubrizgavanje. Uređaj 20 za ubrizgavanje takođe može da ukaže korisniku na to koji senzori detektuju kontakt sa kožom a koji ne; ovo omogućava korisniku da zna na koji način treba da nagne ili pomeri uređaj 20 za ubrizgavanje pre ubrizgavanja. Ova funkcionalnost smanjuje verovatnoću neuspešnih injekcija u kojima igla 34 ne uspe da prodre u kožu korisnika, ili prodre pod neprikladno plitkim uglom.

[0039] SL. 9B i 10B prikazuju primer načina izvođenja koji uključuje tri senzora 122, 123 i 124 za kontakt sa kožom, raspoređena na donjoj površini 82b glavne/glavnih PCB, i raspoređena u simetričnom, trokrakom obliku. U ovom primeru načina izvođenja, svaki senzor 122, 123 i 124 za kontakt sa kožom uključuje dva odvojena električna terminala -senzor 122 uključuje terminale 122a i 122b, senzor 123 uključuje terminale 123a i 123b, a senzor 124 uključuje terminale 124a i 124b. Mada su za svaki senzor prikazana samo dva električna terminala, mogući su i drugi načini izvođenja, u kojima svaki senzor ima više od dva električna terminala. Svaki senzor za kontakt sa kožom može da meri električnu otpornost između svojih električnih terminala, i da na osnovu izmerene otpornosti emituje izlazni električni signal na kolo 108 za obradu. Električna otpornost kožnog tkiva je generalno niža od otpornosti vazduha, pa tako kolo 108 za obradu može da utvrdi da određeni senzor za kontakt sa kožom jeste u kontaktu sa tkivom kože kada je izmerena otpornost ispod unapred utvrđenog praga.

[0040] Mada SL.9B i 10B prikazuju svaki senzor 122, 123 i 124 za kontakt sa kožom tako da imaju dva električna terminala, mogući su i drugi načini izvođenja u kojima svaki senzor kontakta sa kožom ima samo jedan električni terminal. U takvim slučajevima, električni terminal jednog senzora za kontakt sa kožom (npr. senzor 122) može poslužiti kao referentna elektroda koja daje unapred utvrđeni napon. Električni terminal na svakom od druga dva senzora za kontakt sa kožom (npr. senzori 123 i 124) može poslužiti kao senzorska elektroda koja meri električnu otpornost provodne putanje između sebe i referentne elektrode. Kada je izmerena otpornost između referentne elektrode i određene senzorske elektrode ispod unapred utvrđenog praga, kolo 108 za obradu može utvrditi da su i referentna elektroda i određena senzorska elektroda u kontaktu sa ljudskim tkivom, kao što je koža. Kada obe senzorske elektrode (npr. na senzorima 123 i 124) prijave izmerene otpornosti ispod unapred utvrđenog praga, kolo 108 za obradu može da utvrdi da su referentna elektroda i obe senzorske elektrode u kontaktu sa ljudskim tkivom. Primeri načina izvođenja uređaja 20 koji sadrže senzore kapacitivnosti su razmatrani u nastavku, u vezi sa SL. 17A, 17B, 18A i 18B i drugim skupom načina izvođenja uređaja 20.

[0041] Kao što je najbolje prikazano na SL.10B, svaki senzor 122, 123 i 124 za kontakt sa kožom može se nalaziti na radijalnom rastojanju 128, 130 i 132, respektivno, prema spolja od uzdužne ose 48 (koja se, u prikazu datom na SL.10B, proteže u stranicu). Senzori 122, 123 i 124 mogu opciono biti raspoređeni tako da simetrično okružuju otvor 83, tako da su radijalna rastojanja 128, 130 i 132 jednaka međusobno, a ugaono razdvajanje između svakog senzora je takođe jednako (npr. u ovom slučaju 120°). Radijalna rastojanja 128, 130 i 132 su veća od radijalnog rastojanja 41 dela 37 koji je nadohvat korisniku (kao što je prikazano na SL. 2 i 9), i mogu biti veća od 10 mm u dužinu. Na primer, u nekim načinima izvođenja, radijalna rastojanja 128, 130 i 132 mogu svaki biti dužine između 10 mm-20 mm - u nekim slučajevima može biti odgovarajuće rastojanje od 15 mm do 20 mm. Mada su prikazana tri senzora za kožu, mogući su i drugi načini izvođenja koji poseduju samo jedan ili dva senzora za kožu. Nasuprot tome, načini izvođenja sa više od tri senzora za kontakt sa kožom su takođe mogući - u takvim načinima izvođenja, senzori za kožu mogu (ali ne moraju) biti postavljeni tako da simetrično okružuju otvor 83. Na primer, takođe se razmatraju i drugi načini izvođenja koji sadrže četiri do dvadeset senzora za kožu.

[0042] Dok su senzori 122, 123 i 124 za kontakt sa kožom gore opisani da mere električnu otpornost, ovi senzori za kontakt sa kožom mogu alternativno biti konfigurisani tako da detektuju kontakt sa kožom merenjem električne kapacitivnosti. Senzori kapacitivnosti mogu biti konfigurisani tako da detektuju blizinu ljudskog tkiva detektovanjem efekta takvog tkiva na električno polje koje stvara senzor (npr. detektovanjem efekta takvog tkiva na kapacitivnost kola koje senzor nadgleda ili meri). Senzori kapacitivnosti ne zahtevaju metalni, električni terminal koji direktno dolazi u kontakt sa tkivom kože, pa tako mogu biti delimično ili potpuno zapečaćeni iza zaštitnog, neprovodnog poklopca (npr. napravljenog od plastike). Ovo može povećati izdržljivost senzora kapacitivnosti smanjenjem prodiranja vlage ili stranih materija u osetljive električne komponente. Senzori kapacitivnosti takođe mogu da smanje opasnost od toga da elektrostatičko pražnjenje ošteti osetljive električne komponente unutar uređaja, pošto senzori kapacitivnosti ne zahtevaju izložene metalne kontakte. Primeri načina izvođenja uređaja 20 koji sadrže senzore kapacitivnosti razmatrani su u nastavku, u vezi sa SL. 21A, 21B, 22A i 22B i trećim skupom načina izvođenja uređaja 20.

[0043] Uređaj 20 za ubrizgavanje može takođe biti opremljen sredstvom za procenu aksijalnog položaja ili kretanja klipa 32 unutar cevi 30. Ovaj procenjeni aksijalni položaj i/ili kretanje može da koristi kolo 108 za obradu da proceni količinu leka koja je preostala unutar cevi 30 i/ili količinu leka koja je izdata, ako takva postoji. U nekim načinima izvođenja, ovo se može postići obezbeđivanjem magneta na klipu 32 ili blizu njega dok klizi duž uzdužne ose 48, i jednog ili više magnetometara koji detektuju magnetno polje koje emituje magnet dok klizi duž uzdužne ose. SL.1-3 i 11 prikazuju primer magneta 25, koji je postavljen na klip 44, tako da održava fiksno aksijalno rastojanje od klipa 32 dok klip klizi duž uzdužne ose 48 unutar cevi 30. SL.9A, 9B, 10A i 10B takođe prikazuju primer postavljanja dva magnetometra: magnetometar 112 na glavnoj/glavnim PCB 82, i magnetometar 118 na sekundarnoj/ sekundarnim PCB 84. Kako je prikazano, u poređenju sa magnetometrom 118, magnetometar 112 može biti postavljen radijalno udaljenije od uzdužne ose 48. Osim toga, magnetometar 118 može biti postavljen u međutačku duž dužine cevi 30, umesto da bude postavljen blizu jednog kraja cevi 30.

[0044] SL. 11 daje bočni prikaz uređaja 20 za ubrizgavanje i prikazuje prostorni odnos između magneta 25 i magnetometara 112 i 118, prema prvom skupu načina izvođenja uređaja 20. Na SL. 11, uređaj 20 za ubrizgavanje prikazan je sa sklopom 22 šprica u položaju za skladištenje, i krajnjim poklopcem 36 pričvršćenim za kućište 38 uređaja da pokrije proksimalni otvor 40. Magnet 25 emituje magnetno polje, koje se može detektovati magnetometrima 112 i 118 kada je magnet 25 dovoljno blizu navedenim magnetometrima. Svaki magnetometar može na osnovu jačine detektovanog magnetnog polja da emituje izlazni signal na kolo 108 za obradu. Jačina magnetnog polja koju detektuju magnetometri 112 i 118 menja se na osnovu položaja magneta 25, dok isti klizi duž uzdužne ose 48 u pravcu strelice 1102. Na primer, kada je sklop 22 šprica u položaju za skladištenje, a klip 32 u svom početnom položaju klipa na distalnom kraju cevi 30 (kao što je prikazano na SL.11, kao i na SL.1 i 2), magnetometri 118 i 112 mogu detektovati samo veoma slabo ili nepostojeće magnetno polje. Kada se sklop 22 šprica pomakne u položaj za ubrizgavanje, ali je klip 32 i dalje u svom početnom klipnom položaju, magnetometar 112 može nastaviti da detektuje samo slabo ili nikakvo magnetno polje, ali magnetometar 118 može detektovati jače magnetno polje nego kada je sklop šprica u položaju za skladištenje. Uzorkovanjem jačine magnetnog polja merenog magnetometrima 112 i 118, kolo 108 za obradu može, u nekim načinima izvođenja, da utvrdi da li je sklop 22 šprica u položaju za skladištenje ili u položaju za ubrizgavanje.

[0045] Kada je sklop 22 šprica u položaju za ubrizgavanje, i dok se klip 32 pomera iz svog početnog položaja u pravcu strelice 1102 ka svom konačnom klipnom položaju (prikazano na SL.3), magnetometar 118 detektuje rastuće, a zatim opadajuće magnetno polje kako se magnet 25 približava, prolazi, a zatim udaljava od magnetometra 118. Istovremeno, napredovanje klipa 32 u pravcu strelice 1102 dovodi do toga da magnetometar 112 detektuje rastuće magnetno polje kako se magnet 25 približava magnetometru 112. Uzimanjem uzoraka jačine magnetnog polja koju detektuju oba magnetometra, 118 i 112, kolo 108 za obradu može proceniti položaj magneta 25 duž uzdužne ose 48. Na osnovu ove procene položaja, kolo 108 za obradu može proceniti položaj klipa 32, kao i količinu leka koji preostaje u cevi 30.

[0046] SL.12 daje prikaz arhitekture sistema električnih komponenti unutar uređaja 20, kao i komunikacionu vezu sa primerom spoljnog uređaja 1250, prema prvom skupu načina izvođenja uređaja 20. Kao što je razmatrano gore, kolo 108 za obradu može da se napaja iz baterije 102, i može da sadrži procesorsko jezgro 1208 i memoriju 1210 (npr. internu fleš memoriju, ugrađenu memoriju samo za čitanje koja se može brisati i programirati električnim putem (EPROM), itd.). Memorija 1210 može da čuva instrukcije koje, kada ih izvrši procesorsko jezgro 1208, dovode do toga da kolo 1208 za obradu izvede ovde opisane operacije. Kolo 108 za obradu može takođe biti komunikacijski povezano sa mnoštvom senzora, poput senzora 106 ambijentalnog svetla, mikroprekidača 110 krajnjeg poklopca, magnetometra 112, akcelerometra 140, i senzora 122, 123 i 124 za kontakt sa kožom. Kolo 108 za obradu može takođe biti opciono komunikacijski povezano sa jednom ili više sekundarnih PCB preko fleksi konektora 114. Sekundarne PCB dodatno mogu da sadrže mikroprekidač 116, magnetometar 118 i IR senzor 120 temperature. Kolo 108 za obradu takođe može biti povezano na sredstvo 1208 za povratne informacije korisnika, koje je integrisano sa uređajem 20. Sredstva za povratne informacije korisnika mogu uključivati jednu ili više indikatorskih lampica (npr. implementiranih korišćenjem svetlećih dioda (engl. light-emitting diodes – LEDs)), displej, haptički indikator, poput vibracionog motora i/ili zvučni indikator, poput zvučnika). Kolo 108 za obradu može biti komunikacijski povezano sa svakom od gore navedenih komponenti putem jednog ili više fizičkih, električnih kanala, kao što su (ali ne ograničavajući se na) pin za ulaz/izlaz opšte namene (engl. General-Purpose Input/Output - GPIO), magistrala inter-integrisanog kola (engl. Inter-Integrated Circuit - I2C), veza serijskog perifernog interfejsa (engl. Serial Peripheral Interface - SPI), veza univerzalnog asinhronog prijemnika/predajnika (engl. Universal Asynchronous Receiver/Transmitter -UART) i/ili magistrala mreže kontrolera (engl. Controller Area Network - CAN). U nekim slučajevima, signali koje kolo 108 za obradu prima od nekih ili svih senzora mogu takođe biti konvertovani iz analognog u digitalni signal korišćenjem analogno-digitalnog konvertora (ADC).

[0047] Kolo 108 za obradu može takođe biti konfigurisano tako da dozvoli uređaju 20 za ubrizgavanje da bežično komunicira sa spoljnim uređajem (kao što je, na primer, mobilni telefon, nosivi uređaj, laptop, i/ili serverska baza podataka). Da bi se olakšala bežična komunikacija, kolo 108 za obradu može da sadrži kolo 1204 komunikacije bliskog polja (NFC), koje je komunikacijski povezano sa NFC antenom 1205, poput NFC antene 126 prikazane na SL. 9B i 10B. NFC kolo 1204 i NFC antena 1205 dozvoljavaju kolu 108 za obradu da uspostavi bežičnu NFC komunikacionu vezu 1232 sa spoljnim uređajem 1250. Alternativno ili dodatno, kolo 108 za obradu može sadržati kolo 1206 sa niskom potrošnjom energije (BLE), koje je komunikacijski povezano sa BLE antenom 1207, poput BLE antene 104 prikazane na SL.9A i 10A. BLE kolo 1206 i BLE antena 1207 dozvoljavaju kolu 108 za obradu da uspostavi bežičnu BLE komunikacionu vezu 1234 sa spoljnim uređajem 1250.

[0048] SL. 12 takođe prikazuje primer spoljnog uređaja 1250, koji je fizički odvojen od uređaja 20 za ubrizgavanje. U ovom načinu izvođenja, primer spoljnog uređaja 1250 može imati oblik mobilnog pametnog telefona koji poseduje procesor 1252 (npr. mikroprocesor ili CPU) i skladište 1258. Skladište 1258 može sadržati neprolazne, računarski čitljive medije koji čuvaju računarski izvršne instrukcije koje, kada ih izvrši procesor 1252, dovode do toga da uređaj 1250 izvede ovde opisane operacije. Ove računarski izvršne instrukcije mogu da sadrže mobilnu aplikaciju, kao što je medicinska mobilna aplikacija. Uređaj 1250 može dalje da sadrži displej 1260 i uređaj 1262 za korisnički unos. Uređaj 1262 za korisnički unos može da sadrži fizičke dugmiće ili prekidače integrisane sa pametnim telefonom. Mada je prikazan zasebno na SL. 12, ceo ili deo uređaja 1262 za korisnički unos može biti integrisan sa displejem 1260, npr. u ekran osetljiv na dodir. Uređaj 1250 može takođe sadržati izvor 1264 vibracija, poput vibracionog motora.

[0049] Uređaj 1250 može biti konfigurisan tako da uspostavi bežičnu komunikacionu vezu sa uređajem 20 za ubrizgavanje. Na primer, spoljni uređaj 1250 može da uključuje NFC kolo 1254 spojeno sa NFC antenom 1255, koja komunicira sa kolom 108 za obradu putem komunikacione veze 1232. Uređaj 1250 može takođe sadržati BLE kolo 1256 spojeno sa BLE antenom 1207, koja komunicira sa kolom 108 za obradu putem komunikacione veze 1234.

[0050] SL. 13 je dijagram toka koji prikazuje primer procesa 1300 za "uparivanje" ili uspostavljanje komunikacijske sesije između uređaja 20 za ubrizgavanje i spoljnog uređaja 1250. Proces 1300 može da koristi bilo koji iz prvog skupa načina izvođenja uređaja 20, kao i bilo koji iz drugog i trećeg skupa načina izvođenja uređaja 20, opisanih u nastavku. Da bi se uštedela energija, uređaj 20 za ubrizgavanje inicijalno može da se čuva u režimu 1326 spavanja male potrošnje. Dok je u ovom režimu 1326 spavanja, neke ili sve komponente spojene ili integrisane sa kolom 108 za obradu mogu biti isključene ili stavljene u stanje male potrošnje kako bi se uštedela energija. Na primer, neki ili svi senzori spojeni sa kolom 108 za obradu mogu biti isključeni, BLE kolo 1206 i BLE antena 1207 mogu biti isključeni, a deo ili celo procesorsko jezgro 1208 može biti isključeno ili raditi pri manjoj brzini takta. Ako je uređaj 20 u režimu 1326 spavanja male potrošnje, možda će biti potrebno da se uređaj „probudi“ pre nego što može biti uparen sa spoljnim uređajem 1250.

[0051] Jedan od načina da se probudi uređaj 20 za ubrizgavanje jeste da se konfiguriše spoljni uređaj 1250 da emituje NFC polje (npr. elektromagnetno polje), koristeći svoje NFC kolo 1254 i NFC antenu 1255 (korak 1328). Kada je spoljni uređaj 1250 postavljen u neposrednoj blizini uređaja 20 za ubrizgavanje (npr. u krugu od nekoliko centimetara), emitovano NFC polje indukuje električnu struju da teče unutar NFC antene 1205, spojeno sa kolom 108 za obradu. Kolo 108 za obradu, zauzvrat, može biti konfigurisano tako da probudi uređaj 20 za ubrizgavanje iz njegovog režima spavanja male potrošnje kada kolo 108 za obradu detektuje ovu indukovanu električnu struju. Kolo 108 za obradu takođe može biti konfigurisano tako da probudi uređaj 20 samo kada detektuje indukovanu električnu struju koja odgovara očekivanom kodu ili šablonu, tako da spreči lažno pozadinsko elektromagnetno zračenje da probudi uređaj 20 za ubrizgavanje.

[0052] Drugi način da se probudi uređaj 20 za ubrizgavanje jeste da se konfiguriše uređaj 20 da se probudi kada detektuje specifičan obrazac vibracija (takođe korak 1328). Na primer, da bi probudio uređaj 20, korisnik može postaviti uređaj 20 tako da bude u kontaktu sa spoljnim uređajem 1250 – na primer, uređaj 20 može se postaviti na vrh spoljnog uređaja 1250. Spoljni uređaj 1250 tada može dobiti instrukcije od strane korisnika da vibrira prema specifičnom, unapred određenom obrascu, koristeći izvor 1264 vibracija. Vibracije sa spoljnog uređaja 1250 mogu biti detektovane akcelerometrom 120 u uređaju 20 za ubrizgavanje. Kada se detektovane vibracije poklapaju sa očekivanim obrascem, kolo 108 za obradu može biti konfigurisano tako da probudi uređaj 20 za ubrizgavanje iz njegovog režima spavanja male potrošnje.

[0053] Kada se uređaj 20 za ubrizgavanje prvi put probudi iz režima spavanja male potrošnje, kolo 108 za obradu može da se uključi u BLE proces 1330 uparivanja sa spoljnim uređajem 1250. BLE proces 1330 uparivanja može biti sličan ili isti kao BLE proces uparivanja koji je definisan u Bluetooth osnovnoj specifikaciji v5.0, objavljenoj 6. decembra 2016. godine od strane Bluetooth SIG. BLE proces 1330 uparivanja može početi tako što uređaj 20 za ubrizgavanje emituje jedan ili više BLE reklamnih paketa, koristeći svoje BLE kolo 1206 i BLE antenu 1207. Kada spoljni uređaj 1250 primi emitovane BLE reklamne pakete putem BLE kola 1256 i BLE antene 1257, on može odgovoriti bežičnim BLE prenosom, koji započinje tok komunikacije između uređaja 20 za ubrizgavanje i spoljnog uređaja 1250. Krajnji rezultat ovog toka komunikacije jeste uspostavljena sesija BLE komunikacije između uređaja 20 za ubrizgavanje i spoljnog uređaja 1250, preko koje data dva uređaja mogu da razmenjuju podatke.

[0054] SL. 14A i 14B su dijagrami toka koji prikazuju primer procesa 1400, implementiranog od strane mobilne medicinske aplikacije koja radi na spoljnom uređaju 1250. Proces 1400 se može koristiti u spoju sa bilo kojim iz prvog skupa načina izvođenja uređaja 20, kao i sa bilo kojim iz drugog i trećeg skupa načina izvođenja uređaja 20, opisanih u nastavku. Proces 1400 počinje kada se uspostavi BLE veza između uređaja 20 za ubrizgavanje i spoljnog uređaja 1250 (korak 1402). U koraku 1404, spoljni uređaj 1250 prima podatke od uređaja 20 za ubrizgavanje preko uspostavljene BLE veze. Podaci primljeni od uređaja 20 za ubrizgavanje mogu da sadrže podatke ili merenja sa nekih ili svih gore opisanih senzora u uređaju 20 za ubrizgavanje, ili informacije izvedene iz, ili zasnovane na takvim podacima ili merenjima. Podaci primljeni od uređaja 20 za ubrizgavanje mogu takođe sadržati podatke uskladištene u memoriji uređaja 20, ili informacije izvedene iz takvih podataka - ovi podaci mogu uključivati vrstu leka koji se čuva u uređaju 20 za ubrizgavanje, datum isteka leka, identitet lekara koji prepisuje lek, mesto ili datum proizvodnje leka, model uređaja za ubrizgavanje, i sl.

[0055] U koraku 1406 proces 1400 utvrđuje da li je leku istekao rok trajanja. Ovo se može uraditi upoređivanjem datuma isteka leka, primljenog u koraku 1404, sa trenutnim datumom. Ako je leku istekao rok, proces 1400 se grana do koraka 1414, u kojem spoljni uređaj 1250 obaveštava korisnika da je leku istekao rok, na primer putem poruke na displeju uređaja 1250, ili putem zvučne poruke. Ako leku nije istekao rok, proces 1400 se grana do koraka 1408.

[0056] U koraku 1408, proces 1400 utvrđuje da li je lek bio izložen nebezbednim uslovima. Ovaj korak može obuhvatati proveru podataka sačuvanih u, ili izvedenih iz, evidencije izloženosti ambijentalnom svetlu, koje čuva kolo 108 za obradu. Ako intenzitet i/ili trajanje izloženosti ambijentalnom svetlu premašuje unapred određene pragove, proces 1400 može da se grana na korak 1414 i obavesti korisnika da lek ne treba koristiti. Logika za upoređivanje podataka iz evidencije izloženosti ambijentalnom svetlu, sa unapred utvrđenim granicama intenziteta i/ili trajanja izlaganja, može biti izvedena pomoću kola 108 za obradu uređaja 20 za ubrizgavanje, pomoću procesora 1252 spoljnog uređaja 1250, ili kombinacijom ta dva. Alternativno ili dodatno, korak 1408 može da obuhvati utvrđivanje da li je lek bio izložen nebezbednim temperaturama tokom skladištenja ili tranzita. Ovo se može postići proverom podataka sačuvanih u, ili izvedenih iz evidencije temperature leka, koju čuva kolo 108 za obradu. Ako je lek bio izložen temperaturama izvan idealnog opsega skladištenja (npr. između 36 i 46 stepeni Farenhajta), ili ako je lek bio izložen temperaturama izvan idealnog opsega skladištenja nedozvoljeno dug vremenski period, proces 1400 se takođe može granati na korak 1414 i obavestiti korisnika da lek ne treba da se koristi. Logika za upoređivanje podataka iz evidencije sa unapred utvrđenim ograničenjima temperature takođe može biti izvedena pomoću kola 108 za obradu uređaja 20 za ubrizgavanje, pomoću procesora 1252 spoljnog uređaja 1250, ili kombinacijom ta dva.

[0057] U koraku 1410, proces 1400 utvrđuje da li je lek na temperaturi bezbednoj za ubrizgavanje. Iako će možda biti potrebno da se lek u uređaju 20 za ubrizgavanje čuva na nižoj temperaturi (npr. između 36 i 46 stepeni Farenhajta) da bi se sprečilo kvarenje, pre nego što se ubrizga lek će možda morati da se zagreje do toplije temperature (npr. približno do sobne temperature ili između 65 i 75 stepeni Farenhajta). U koraku 1410, proces 1400 utvrđuje da li se lek zagrejao na ciljnu temperaturu ubrizgavanja. Ako nije, proces 1400 grana se do koraka 1416, u kojem proces 1400 obaveštava korisnika da se lek još uvek zagreva, a zatim se vraća nazad na korak 1410. Ako jeste, proces 1400 se grana do koraka 1422 (prikazano na SL.14B).

[0058] Pozivajući se sada na SL.14B, u koraku 1422 proces 1400 može dati instrukciju korisniku da ukloni krajnji poklopac 36. U koraku 1424, proces 1400 utvrđuje da li je krajnji poklopac 36 uklonjen. Kao što je razmotreno gore, kolo 108 za obradu može utvrditi da li je krajnji poklopac 36 uklonjen ili ne, korišćenjem senzora krajnjeg poklopca mikro-prekidača 110, i može obavestiti spoljni uređaj 1205 putem BLE komunikacione veze 1234. Ako krajnji poklopac nije uklonjen, proces 1400 se vraća nazad na korak 1422. Ako je krajnji poklopac uklonjen, proces 1400 grana se do koraka 1426.

[0059] U koraku 1426, proces 1400 može dati instrukciju korisniku da postavi uređaj 20 za ubrizgavanje za ubrizgavanje. Ovo može uključivati instrukcije korisniku da postavi proksimalni otvor 40 uređaja 20 u ravni sa delom tela korisnika, kao što je korisnikov abdomen, ili jedna od njegovih butina. U koraku 1428, proces 1400 utvrđuje da li svi senzori za kontakt sa kožom (npr. senzori 122, 123 i 124) detektuju kontakt sa tkivom kože. Ako manji broj od svih senzora za kontakt sa kožom detektuje kontakt sa tkivom kože, proces 1400 grana se do koraka 1430. Ako svi senzori za kontakt sa kožom detektuju kontakt sa tkivom kože, proces 1400 grana se do koraka 1432.

[0060] U koraku 1430, proces 1400 može dati indikaciju korisniku koji pojedinačni senzori iz mnoštva senzora za kontakt sa kožom (npr. senzori 122, 123 i 124) detektuju kontakt sa tkivom kože, a koji pojedinačni senzori ne detektuju kontakt sa tkivom kože. Kao što je ilustrovano na SL.15, ovo se može uraditi prikazivanjem šeme 1502 na displeju 1260 spoljnog uređaja 1250. Šema 1502 može da uključuje tri odvojena indikatora 1522, 1523 i 1524, koji odgovaraju senzorima 122, 123 i 124 za kontakt sa kožom, respektivno. Kao što je prikazano, indikatori 1522, 1523 i 1524 mogu biti raspoređeni tako da oponašaju fizički raspored senzora 122, 123 i 124 za kontakt sa kožom, npr. indikatori mogu biti simetrično raspoređeni oko centralnog otvora. U načinima izvođenja gde postoji manje ili više od tri senzora za kontakt sa kožom, šema 1502 može takođe da uključuje odgovarajući broj indikatora. Kada senzor za kontakt sa kožom ne detektuje kontakt sa tkivom kože, šema 1502 može da promeni izgled odgovarajućeg indikatora tog senzora kože. U primeru prikazanom na SL.15, senzori 122 i 123 za kontakt sa kožom detektuju kontakt sa kožom, ali senzor 124 za kontakt sa kožom ne detektuje kontakt sa tkivom kože. Shodno tome, indikator 1524 koji odgovara senzoru 124 za kontakt sa kožom je popunjen bojom, teksturom ili vizuelnim paternom koji se razlikuje od boje, teksture ili vizuelnog paterna za indikatore 1522 i 1523, koji odgovaraju senzorima 122 i 123 za kontakt sa kožom (kao što je prikazano šrafurom za indikator 1524). Mogući su i drugi načini za indikaciju prisustva ili odsustva kontakta sa kožom – na primer, oblik indikatora se može promeniti, ili se ikonica ili simbol mogu pojaviti ili nestati, u zavisnosti od toga da li određeni senzor kontakta sa kožom detektuje bilo kakav kontakt sa tkivom kože.

[0061] Alternativno ili dodatno, uređaj 20 može biti opremljen vizuelnim indikatorima (npr. svetlećim diodama (LED)), koji daju indikaciju korisniku o tome koji senzori za kontakt sa kožom detektuju kontakt sa kožom, a koji ne. Na primer, uređaj 20 može biti opremljen mnoštvom LED dioda na gornjoj površini glavne/glavnih PCB 82a, pri čemu svaka LED dioda odgovara jednom od senzora za kontakt sa kožom. Fizički raspored LED dioda može odgovarati rasporedu senzora za kontakt sa kožom, kako bi korisniku bilo jasno koja LED dioda odgovara kojem senzoru za kontakt sa kožom - na primer, svaka LED dioda može biti postavljena na vrh senzora za kontakt sa kožom kojem odgovara. Jedan takav primer LED je prikazan kao LED 142 na SL. 11. U zavisnosti od toga da li senzor detektuje kontakt sa tkivom kože, njemu odgovarajuća LED lampica može da se upali, isključi i/ili promeni boju. Ovo obezbeđuje još jedan intuitivan način za korisnika da brzo utvrdi koji senzori za kontakt sa kožom ne detektuju kontakt sa tkivom kože, i na koji način korisnik treba da nagne ili pomeri uređaj 20 kako bi se postigao bolji kontakt sa kožom.

[0062] SL.17A je prikaz u perspektivi odozgo glavne PCB 1782, dok je SL.17B prikaz u perspektivi odozdo te iste PCB 1782, prema drugom skupu načina izvođenja. SL. 18A i 18B prikazuju pogled odozgo i odozdo na istu PCB, respektivno. Slično prethodno opisanoj glavnoj PCB 82 u prvom skupu načina izvođenja, glavna PCB 1782 takođe može biti postavljena u krajnji deo 39 kućišta 38 uređaja 20, kao što je ilustrovano na SL. 8. Takođe slično prethodno opisanoj glavnoj PCB 82, glavna PCB 1782 definiše otvor 1703 (analogno otvoru 83 u PCB 82) kroz koji je igla 34 za ubrizgavanje sklopa 22 šprica konfigurisana da prolazi. Glavna PCB 1782 se sastoji od gornje površine 1782a i donje površine 1782b (smatra se da su gornja površina 1782a i donja površina 1782b deo PCB 1782). Gornja površina 1782а uključuje ili podržava izvor 1702 napajanja koji u nekim načinima izvođenja može da sadrži bateriju kao što je dugmasta baterija. Izvor 1702 napajanja obezbeđuje električnu energiju električnim komponentama integrisanim ili spojenim sa uređajem 20 za ubrizgavanje. Glavna PCB 1782 može takođe da sadrži kolo 1708 za obradu, koje se može konfigurisati slično prethodno opisanom kolu 108 za obradu.

[0063] Glavna PCB 1782 u drugom skupu načina izvođenja može se razlikovati od glavne PCB 82 u prvom skupu načina izvođenja u nekoliko aspekata. Kao što se najbolje vidi poređenjem SL.9A i 17A, umesto sekundarne PCB 84, glavna PCB 1782 montira prekidač 1710 detektora položaja šprica, koji omogućava kolu 1708 za obradu da utvrdi da li je sklop 22 šprica u položaju za skladištenje, položaju za ubrizgavanje, ili u uvučenom položaju. Prekidač 1710 detektora položaja šprica sadrži dva kraka 1710a, 1710b koji se pružaju proksimalno. U jednom primeru, krak 1710a je krak 1710a pod uglom, a krak 1710b je postavljen pored kraka 1710a. U jednom primeru, svaki od krakova 1710a i 1710b uključuje distalni kraj spojen na PCB 1782 (u ilustrativnom primeru, distalni kraj uključuje konfiguraciju stope za montiranje na PCB), a krakovi se mogu pružati proksimalno u paralelnom odnosu. Krak 1710a pod uglom sadrži radijalni deo pod uglom, koji strši ka unutra prema uzdužnoj osi 48, za kontakt sa pokretnom cevi šprica da uzrokuje otklon kraka 1710a, i deo koji se proteže lateralno, koji se preklapa sa kontaktnim delom kraka 1710b za selektivni električni kontakt sa krakom 1710b. Oba kraka mogu biti napravljena od metala, ili bilo kog drugog relativno fleksibilnog, provodljivog materijala, i mogu biti električno povezani sa kolom 1708 za obradu. Kada kontaktni deo kraka 1710a stupi u kontakt sa krakom 1710b, kontakt kompletira električno kolo između kraka 1710a pod uglom i 1710b. Kada krak 1710a pod uglom nije u kontaktu sa pravim krakom 1710b, električno kolo između dva kraka je prekinuto. Kontinuiranim ili periodičnim praćenjem da li su dva kraka 1710a i 1710b u kontaktu, kolo 1708 za obradu može da utvrdi da li je sklop šprica u položaju za skladištenje, položaju za ubrizgavanje ili u uvučenom položaju.

[0064] SL. 19 daje bočni prikaz uređaja 20 kada je sklop 22 šprica u položaju za skladištenje ili u uvučenom položaju. Kao što je prikazano, kada je sklop 22 šprica u jednom ili u oba ova položaja, krak 1710a pod uglom i prav krak 1710b su postavljeni blago razmaknuto i ne dodiruju jedan drugog. SL.20 daje bočni prikaz uređaja 20 kada je sklop 22 šprica u položaju za ubrizgavanje. Kada se sklop 22 šprica pomeri u položaj za ubrizgavanje, cev 30 sklopa 22 šprica translira se nadole, u distalnom pravcu, kao što je prikazano strelicom 1902. Pošto cev 30 ima širi prečnik od igle 34 ili nastavka igle 35, translacija cevi 30 nadole uzrokuje da cev 30 dodirne ugaoni deo kraka 1710a pod uglom i da gurne krak 1710a pod uglom radijalno od uzdužne ose 48 tako da dođe u kontakt sa pravim krakom 1710b. Ovim se kompletira električno kolo između kraka 1710a pod uglom i pravog kraka 1710b. Prema tome, kada kolo 1708 za obradu detektuje otvoreno kolo između krakova 1710a i 1710b, ono može utvrditi da je sklop 22 šprica ili u položaju za skladištenje ili u uvučenom položaju. Kada kolo 1708 za obradu detektuje zatvoreno kolo između krakova 1710a i 1710b, ono može utvrditi da je sklop šprica u položaju za ubrizgavanje.

[0065] Glavna PCB 1782 se može takođe razlikovati od glavne PCB 82 po svojoj konfiguraciji senzora za kontakt sa kožom. Kao što se najbolje vidi u poređenjna SL.9B i 17B, umesto korišćenja tri senzora za kontakt sa kožom, od kojih svaki sadrži dve elektrode (npr. u prvom skupu načina izvođenja, senzor 122 sadrži elektrode 122a i 122b, senzor 123 sadrži elektrode 123a i 123b, a senzor 124 sadrži elektrode 124a i 124b), donja površina 1782b glavne PCB 1782 u drugom skupu načina izvođenja sadrži samo tri pojedinačne elektrode 1722, 1723 i 1724 koje su usmerene distalno od distalne površine PCB-a. Ove elektrode mogu biti postavljene radijalno podjednako od uzdužne ose 48, a takođe mogu biti pozicionirane ravnomerno po obimu jedna od druge. Jedna od ove tri elektrode, npr. elektroda 1722, može biti povezana na naponsko napajanje koje obezbeđuje referentni napon V. Druge dve elektrode mogu biti povezane sa zasebnim senzorima napona. Izlaz oba senzora napona može da se poveže na kolo 1708 za obradu. Ako senzor napona povezan sa elektrodom 1723 detektuje pozitivan napon iznad referentnog praga, kolo 1708 za obradu može da utvrdi da su obe elektrode 1722 i 1723 u kontaktu sa tkivom kože. Ako senzor napona povezan sa elektrodom 1724 detektuje pozitivan napon iznad praga, kolo 1708 za obradu može utvrditi da su obe elektrode 1722 i 1724 u kontaktu sa tkivom kože. Ako senzori napona povezani na obe elektrode 1722 i 1723 detektuju napon iznad praga, kolo 1708 za obradu može utvrditi da su sve tri elektrode 1722, 1723 i 1724 u kontaktu sa tkivom kože. U odnosu na glavnu PCB 82 u prvom skupu načina izvođenja, ovaj raspored elektroda 1722, 1723 i 1724 smanjuje broj potrebnih elektroda, čime se smanjuju složenost i troškovi proizvodnje i montaže.

[0066] Iako prethodni opis drugog skupa načina izvođenja uređaja 20 opisuje razlike između ovog drugog skupa načina izvođenja i prethodno opisanog prvog skupa načina izvođenja, smatra se da drugi skup načina izvođenja može takođe uključivati svojstva prisutna u prvom skupu načina izvođenja, kao i druga svojstva. Na primer, određeni načini izvođenja u ovom drugom skupu načina izvođenja mogu uključiti sekundarnu PCB 84 prvog skupa načina izvođenja, bilo umesto ili kao dodatak kracima 1710a, 1710b koji se protežu proksimalno. Ova sekundarna PCB 84 u drugom skupu načina izvođenja može uključivati jedan, neke ili sve senzore koji su prethodno opisani kao montirani na sekundarnu PCB 84 u prvom skupu načina izvođenja. Drugi skup načina izvođenja uređaja 20 može takođe koristiti različite konfiguracije senzora za kontakt sa kožom, uključujući konfiguracije identične ili slične konfiguracijama opisanim u odnosu na prvi skup načina izvođenja. Kao primer, glavna PCB 1782 u drugom skupu načina izvođenja može, u nekim načinima izvođenja, da sadrži parove elektroda slične onima opisanim u prvom skupu načina izvođenja (npr. elektrode 122a i 122b, 123a i 123b, itd., kao što je prikazano na SL.

9B). Glavna PCB 1782 može da sadrži jedan, dva, tri ili više setova takvih parova elektroda.

[0067] SL.21A je prikaz u perspektivi odozgo glavne PCB 2082, dok je SL.21B prikaz u perspektivi odozdo te iste PCB 2082, prema trećem skupu načina izvođenja. SL.22A i 22B prikazuju pogled odozgo i odozdo na istu PCB, respektivno. Slično prethodno opisanoj glavnoj PCB 82 u prvom skupu načina izvođenja, glavna PCB 2082 takođe može biti postavljena u krajnji deo 39, kao što je ilustrovano na SL. 8. Takođe slično prethodno opisanoj glavnoj PCB 82 u prvom skupu načina izvođenja, glavna PCB 2082 definiše otvor 2003 (analogno otvoru 83 u PCB 82) kroz koji je igla 34 za ubrizgavanje sklopa 22 šprica konfigurisana da prolazi. Glavna PCB 2082 se sastoji od gornje površine 2082a i donje površine 2082b (smatra se da su gornja površina 2082a i donja površina 2082b deo PCB 2082). Gornja površina 2082 uključuje ili podržava izvor 2002 napajanja koji u nekim načinima izvođenja može da sadrži bateriju kao što je dugmasta baterija. Izvor 2002 napajanja obezbeđuje električnu energiju električnim komponentama integrisanim ili spojenim sa uređajem 20 za ubrizgavanje. Vrata baterije (nisu prikazana) u kućištu 38 mogu biti na šarkama ili se otvarati njihanjem, kako bi se omogućio pristup izvoru 2002 napajanja. Glavna PCB 2082 može takođe da sadrži kolo 2008 za obradu, koje se može konfigurisati slično prethodno opisanom kolu 108 za obradu.

[0068] Glavna PCB 2082 može se opciono razlikovati od glavne PCB 82 (u prvom skupu načina izvođenja) i od glavne PCB 1782 (u drugom skupu načina izvođenja) u nekoliko aspekata.

[0069] Prvo, glavna PCB 2082 možda ne uključuje ni sekundarnu PCB 84, ni prekidač 1710 detektora položaja šprica. Položaj sklopa 22 šprica može biti detektovan korišćenjem drugih postupaka (npr. upotrebom akcelerometra), što čini nepotrebnim sekundarnu PCB 84 i/ili prekidač 1710 detektora položaja šprica. Uklanjanje sekundarne PCB 84 i/ili prekidača 1710 detektora položaja šprica može smanjiti složenost i/ili troškove proizvodnje i montaže.

[0070] Drugo, glavna PCB 2082 može da montira ili podržava dugme 2001 za proveru temperature. Ovo dugme 2001 za proveru temperature može da viri iz porta ili iz proreza (nije prikazano) na kućištu 38 uređaja 20. Kao što je detaljnije objašnjeno u nastavku, ovo dugme 2001 može biti fizičko dugme koje, kada ga korisnik aktivira, šalje električni i/ili digitalni signal koji uzrokuje da se kolo 2008 za obradu uključi, da proveri temperaturu uređaja 20, i da ukaže korisniku na to da li je uređaj 20 na odgovarajućoj temperaturi za davanje leka.

[0071] Treće, umesto korišćenja NFC ili BLE antena za praćenje, raspoređenih na gornjoj i/ili donjoj površini PCB-a, NFC ili BLE povezivanje može da bude obezbeđeno pomoću jedne ili više čip antena 2004, montiranih na PCB 2082. Takve čip antene 2004 mogu da primaju signale od kola 2008 za obradu, što uzrokuje to da antene šalju bežične komunikacije ka spoljnim uređajima. Iako SL.21A prikazuje samo jednu čip antenu 2004, neki načini izvođenja u trećem skupu načina izvođenja mogu da sadrže dve ili više čip antena, npr. jednu BLE čip antenu i zasebnu NFC čip antenu. U nekim načinima izvođenja, samo kolo 2008 za obradu može da sadrži integrisanu BLE antenu, dok čip antena 2004 može da sadrži NFC antenu. Neki načini izvođenja u trećem skupu načina izvođenja mogu takođe koristiti PCB antene za praćenje (slično onima koje su gore razmatrane za prvi skup načina izvođenja) umesto čip antena.

[0072] Četvrto, glavna PCB 2082 može uključivati senzor 2010 za uklanjanje osnovnog poklopca, koji omogućava kolu 2008 za obradu da detektuje da li je poklopac 36 pričvršćen za kućište 38, ili ga je korisnik uklonio. Senzor 2010 za uklanjanje osnovnog poklopca može biti komunikacijski ili električno spojen sa kolom 2008 za obradu. SL.23A i 23B pružaju detaljniji prikaz senzora 2010 za uklanjanje osnovnog poklopca u perspektivi. Senzor 2010 se sastoji od osnove 2302, koja podržava prvi krak 2304 i drugi krak 2306. Osnova 2302 može biti spojena sa PCB i može biti postavljena po obodu duž proksimalne površine PCB-a. Krakovi se pružaju proksimalno od osnove 2302 i mogu biti u paralelnom odnosu jedan sa drugim. Prvi krak 2304 je povezan sa horizontalnom ručicom 2310. U jednom primeru, krak 2304 i ručica 2310 formiraju L-oblik i mogu biti monolitna jedinica. Ručica 2310 zauzvrat podržava ugaoni jezičak 2308 i prvu kontaktnu površinu 2309. Površina 2309 može stajati pod uglom od ručice 2307, pružajući se distalno i/ili radijalno ka unutra. Jezičak 2308 je prikazan obešen na ručicu 2310 i smešten između krakova 2304 i 2306. Jezičak 2308 može da sadrži deo pod uglom, koji se proteže radijalno ka unutra prema uzdužnoj osi 48. Ručica 2310 je prikazana kako ima multiplanarnu strukturu, gde je prvi deo koji se graniči sa krakom 2304 duž prve radijalne ravni, a drugi deo, koji se graniči sa kontaktnom površinom 2309, duž druge radijalne ravni koja se nalazi na većem rastojanju od uzdužne ose 48 od prve radijalne ravni. Drugi krak 2306 je povezan sa drugom kontaktnom površinom 2307. Kontaktna površina 2307 može stajati pod uglom od tela kraka 2306, a pod nekim uglovima, pružajući se proksimalno i/ili radijalno ka spolja. Kontaktne površine 2307, 2309 su oblikovane i konfigurisane tako da budu u kontaktnom odnosu u jednoj konfiguraciji, kao što je kada je osnovni poklopac odvojen, i u odvojenoj konfiguraciji u drugoj konfiguraciji, kao što je, na primer, kada je osnovni poklopac pričvršćen, ili obratno. Prvi krak 2304, drugi krak 2306, i jezičci i kontaktne površine montirane na oba kraka mogu biti napravljeni od metala, ili bilo kog drugog pogodnog, fleksibilnog i provodljivog materijala.

[0073] SL. 24A prikazuje PCB 2082 i senzor 2010 za uklanjanje osnovnog poklopca u odnosu na krajnji poklopac 36, kada je krajnji poklopac 36 odvojen od ostatka uređaja 20. Radi jasnoće, kućište 38 koje okružuje i podržava PCB 2082 uklonjeno je sa slike. Kada je senzor 2010 montiran na PCB 2082, ugaoni jezičak 2308 pokazuje ka unutra, prema uzdužnoj osi 48. Krajnji poklopac 36 sadrži unutrašnji jezičak 2402. Krajnji poklopac 36 može biti pričvršćen na kućište 38 pomeranjem krajnjeg poklopca 36 u smeru strelice 2404. SL. 24B prikazuje PCB 2082 i krajnji poklopac 36 kada je krajnji poklopac 36 pričvršćen. Kada je krajnji poklopac 36 pričvršćen, unutrašnji jezičak 2402 proteže se nagore kroz otvor 2003 na PCB 2082 i pritiska ugaoni jezičak 2308. Ovo gura ugaoni jezičak 2308 i horizontalnu ručicu 2310 na kojoj je montiran ugaoni jezičak 2308 radijalno prema spolja u pravcu strelice 2406.

[0074] SL. 25A i 25B prikazuju senzor 2010 za uklanjanje osnovnog poklopca kada se senzor posmatra iz pravca ose 2312 na SL.23A i 23B. SL.25A prikazuje senzor 2010 za uklanjanje osnovnog poklopca kada je senzor u svom neutralnom stanju, npr. kada je krajnji poklopac 36 odvojen i stoga unutrašnji jezičak 2402 nije u kontaktu ni sa jednim delom senzora 2010. Kada je senzor 2010 u ovom neutralnom stanju, prva kontaktna površina 2309 je nagnuta u kontaktu sa drugom kontaktnom površinom 2307 pomoću horizontalne ručice 2310. Kontakt između prve kontaktne površine 2309 i druge kontaktne površine 2307 kompletira električno kolo između prvog kraka 2304 i drugog kraka 2306. Kada kolo 2008 za obradu detektuje da je ovo električno kolo formirano, kolo 2008 za obradu može utvrditi da je krajnji poklopac 36 odvojen.

[0075] SL. 25B prikazuje senzor 2010 za uklanjanje osnovnog poklopca kada je krajnji poklopac 36 pričvršćen. Kada je krajnji poklopac 36 pričvršćen, unutrašnji jezičak 2402 je u kontaktu sa, i gura se na ugaoni jezičak 2308 senzora 2010. Ova sila guranja pomera ugaoni jezičak 2308, kao i horizontalnu ručicu 2310 na koju je montiran ugaoni jezičak 2308, prema spolja u pravcu strelice 2406. Ovo primorava prvu kontaktnu površinu 2309 da se pomeri u odnosu na stacionarnu drugu kontaktnu površinu 2307 bez kontakta sa drugom kontaktnom površinom 2307, čime se prekida električno kolo između prvog kraka 2304 i drugog kraka 2306. Kada kolo 2008 za obradu detektuje da je ovo električno kolo prekinuto, kolo 2008 za obradu može utvrditi da je krajnji poklopac 36 pričvršćen.

[0076] Peto, umesto da koristi elektrode koje detektuju kontakt sa kožom merenjem električnog otpora (kao u prvom i drugom skupu načina izvođenja), glavna PCB 2082 umesto toga koristi dve kapacitivne podloge 2022 i 2023 da detektuje kontakt sa kožom. Podloge 2022, 2023 su prikazane kao diskretne planarne strukture raspoređene duž distalne površine PCB-a. Kapacitivne podloge 2022 i 2023 mogu biti konfigurisane tako da detektuju blizinu ljudskog tkiva putem efekta takvog tkiva na električno polje koje stvara senzor, npr. merenjem efekta takvog ljudskog tkiva na kapacitet električnog kola koje senzor prati ili meri. Senzori kapacitivnosti ne zahtevaju metalni, električni terminal koji direktno dolazi u kontakt sa tkivom kože, pa tako mogu biti delimično ili potpuno zapečaćeni iza zaštitnog, neprovodnog poklopca (npr. napravljenog od plastike). Ovo može povećati izdržljivost senzora kapacitivnosti smanjenjem prodiranja vlage ili stranih materija u osetljive električne komponente. Senzori kapacitivnosti takođe mogu da smanje opasnost da elektrostatičko pražnjenje ošteti osetljive električne komponente unutar uređaja, pošto senzori kapacitivnosti ne zahtevaju izložene metalne kontakte. Kapacitivne podloge 2022 i 2023 mogu, svaka pojedinačno, da detektuju kontakt sa tkivom kože, tako da kolo 2008 za obradu može da utvrdi kada jedna podloga detektuje kontakt, a druga ne. Iako SL. 21B i 22B prikazuju samo dve kapacitivne podloge 2022 i 2023, drugi načini izvođenja u trećem skupu načina izvođenja mogu imati manje ili više kapacitivnih podloga. Na primer, glavna PCB 2082 može da uključuje samo jednu kapacitivnu podlogu, ili može imati tri, četiri, pet, šest ili više kapacitivnih podloga.

[0077] Šesto, glavna PCB 2082 u ovom trećem skupu načina izvođenja sadrži akcelerometar 2012, koji detektuje udare ili ubrzanja izazvane pokretanjem događaja izdavanja, u kojem se sklop 22 šprica pokreće pogonskim mehanizmom 24 iz položaja za skladištenje u položaj za ubrizgavanje. Akcelerometar 2012 takođe može da detektuje udare ili ubrzanja uzrokovane pokretom uvlačenja po završetku događaja izdavanja, u kojem se sklop 22 šprica pokreće mehanizmom 26 za uvlačenje iz položaja ubrizgavanja u uvučeni položaj. Akcelerometar 2012 može poslati izlazni signal kolu 2008 za obradu putem jedne ili više električnih konekcija kako bi omogućio kolu za obradu da analizira izlazni signal.

[0078] SL.26 prikazuje grafikon koji pokazuje primer izlaznog signala sa akcelerometra 2012, prema trećem skupu načina izvođenja. Vertikalna Y-osa grafikona 2600 pokazuje veličinu signala u voltima. X-osa grafikona 2600 prikazuje prolaz u vremenu, na primer, u jedinicama sekundi. U ovom primeru, signal sa akcelerometra 2012 je centriran oko napona od približno 1,75 V. Ovaj signal od 1,75 može predstavljati konstantno ubrzanje gravitacije nadole. Odstupanja oko ove konstantne vrednosti su indikacija ubrzanja ili udara (različitih od gravitacije), koje prenosi ili doživljava uređaj 20 i koje detektuje akcelerometar 2012 montiran na glavnu PCB 2082. Na primer, ubrzanja, vibracije ili udari prouzrokovani uklanjanjem osnovnog poklopca 36 (naznačeno oznakom 2062), ili otključavanjem dugmeta 52 za aktiviranje (naznačeno oznakom 2064) mogu da se detektuju akcelerometrom 2012.

[0079] U nekim načinima izvođenja, kolo 2008 za obradu može analizirati izlazni signal sa akcelerometra 2012, kako bi se utvrdio određeni uslov ili stanje uređaja 20, ili kako bi se detektovala pojava određenog događaja ili radnje. Na primer, kolo 2008 za obradu može analizirati izlazni signal da bi se razaznalo kada je osnovni poklopac 36 uklonjen (npr. kako je naznačeno signalom na 2062), ili kada je dugme 52 za aktiviranje otključano (npr. kako je naznačeno oznakom 2064). Kolo 2008 za obradu takođe može biti konfigurisano tako utvrdi kada je događaj izdavanja pokrenut ili završen na osnovu signala sa akcelerometra 2012, bilo samostalno ili u kombinaciji sa signalima sa jednog ili više senzora za kontakt sa kožom.

[0080] Kada je pokrenut događaj izdavanja, pogonski mehanizam 24 se aktivira da pokrene sklop 22 šprica iz položaja za skladištenje do položaja za ubrizgavanje. Ovaj pogonski pokret proizvodi jedno ili više ubrzanja koja se mogu detektovati u izlaznom signalu sa akcelerometra 2012. Na primer, sila guranja koju proizvodi pogonski mehanizam 24 dok pomera sklop 22 šprica iz položaja za skladištenje u proksimalnom smeru može dovesti do toga da akcelerometar 2012 detektuje ubrzanje u distalnom smeru duž uzdužne ose 48. Kada sklop 22 šprica udari u svoj zaustavni položaj na mestu ubrizgavanja na kraju ovog pogonskog pokreta, iznenadno zaustavljanje sklopa 22 šprica može prouzrokovati da akcelerometar 2012 detektuje ubrzanje u proksimalnom smeru duž uzdužne ose 48. Ovo proksimalno ili distalno ubrzanje (ili oba) mogu dovesti do toga da akcelerometar 2012 proizvede prvi skok ubrzanja (naznačen oznakom 2606), koji može biti detektovan pomoću kola 2008 za obradu. Ovaj prvi skok ubrzanja može ukazivati na početak događaja izdavanja.

[0081] Slično tome, kada je događaj izdavanja završen, mehanizam 26 za uvlačenje se aktivira da pomeri sklop 22 šprica iz položaja za ubrizgavanje u uvučeni položaj. Ovaj pogonski pokret proizvodi jedno ili više ubrzanja koja se takođe mogu detektovati u izlaznom signalu sa akcelerometra 2012. Na primer, sila guranja koju proizvodi mehanizam 26 za uvlačenje dok pomera sklop 22 šprica iz položaja ubrizgavanja u distalnom smeru može uzrokovati da akcelerometar 2012 detektuje ubrzanje u proksimalnom smeru duž uzdužne ose 48. Kada sklop šprica dostigne uvučeni položaj, iznenadno zaustavljanje sklopa 22 šprica može prouzrokovati da akcelerometar 2012 detektuje ubrzanje u distalnom pravcu duž uzdužne ose 48. Ovo proksimalno ili distalno ubrzanje (ili oba) mogu dovesti do toga da akcelerometar 2012 proizvede drugi skok ubrzanja (naznačen oznakom 2068), koji može biti detektovan pomoću kola 2008 za obradu. Ovaj drugi skok ubrzanja može ukazivati na završetak događaja izdavanja. Kako se ovde koristi, "skok ubrzanja" se definiše kao bilo koji artefakt u izlaznom signalu ubrzanja ili vibracije iz akcelerometra ili senzora vibracije (npr. piezo senzora) koji je indikacija početka i/ili završetka događaja izdavanja.

[0082] Sedmo, umesto korišćenja IR senzora 120, montiranog na sekundarnoj PCB 84 za merenje temperature leka u cevi 30 (kao što je prikazano i opisano na SL.8 i 9A), glavna PCB 2082 u ovom trećem skupu načina izvođenja koristi senzor 2025 temperature za procenu temperature leka direktno montiran na glavnu PCB 2082. Ovaj senzor temperature može biti komunikacijski ili električno spojen sa kolom 2008 za obradu, i emituje izlazni signal temperature koji se prima i analizira od strane kola za obradu. U jednom primeru, senzor 2025 temperature je montiran na distalnu površinu PCB-a, a u nekim slučajevima, postavljen je obodno udaljen od jastučića 2022, 2023. Korišćenjem senzora 2025 temperature montiranog direktno na glavnu PCB 2082, a izostavljajući u potpunosti sekundarnu PCB 84, glavna PCB 2082 u ovom trećem skupu načina izvođenja smanjuje troškove i složenost proizvodnje i montaže.

[0083] Senzor 2025 temperature može da sadrži bilo koji od mnoštva tipova senzora temperature koji se mogu montirati na PCB, kao što su, ali ne ograničavajući se na, termistor (npr. termistor sa negativnim temperaturnim koeficijentom (engl. negative temperature coefficient - NTC), ili detektor temperature otpornosti (engl. resistance temperature detector - RTD)), termopar, ili senzor temperature na bazi poluprovodnika. Senzor 2025 temperature može biti konfigurisan i postavljen tako da meri temperaturu termičkog balasta. Termički balast može da se sastoji od celog ili jednog dela silikonskog supstrata same glavne PCB 2082. Alternativno, termički balast može da sadrži odgovarajući toplotni odvod sastavljen od drugih materijala (npr. polimera), koji je montiran na glavnu PCB 2082. Termički balast može biti u kontaktu sa, ili okruživati ceo, ili okruživati deo senzora 2025 temperature.

[0084] Materijali, veličina, oblik i položaj termičkog balasta mogu se odabrati tako da termički balast ima termičku vremensku konstantu (τballast), koja je približna termičkoj vremenskoj konstanti leka u cevi 30 (τdrug). Kako se koristi u specifikaciji i patentnim zahtevima ovde, "termičkom vremenskom konstantom (τ)" tela (kao što je termički balast, ili lek u cevi 30) će se smatrati konstanta koja zadovoljava jednačinu 1 u nastavku:

[0085] Gde je:

T(t) = telesna temperatura u trenutku t;

T∞ = ambijentalna temperatura medijuma (npr atmosfere) koji okružuje telo; i Ti = početna telesna temperatura

[0086] Drugim rečima, termička vremenska konstanta τ tela karakteriše koliko brzo se temperatura tela prilagođava da odgovara ambijentalnoj temperaturi svog okruženja -visoka termička konstanta znači da se telesna temperatura prilagođava brzo, dok niska termička konstanta znači da se telesna temperatura prilagođava sporo. Stoga, kada termički balast ima termičku vremensku konstantu (τballast) koja je približna termičkoj vremenskoj konstanti leka u cevi 30 (τdrug), može se pretpostaviti da se temperatura termičkog balasta povećava ili smanjuje kako bi odgovarala ambijentalnoj temperaturi približno istom brzinom kao i temperatura leka. Pošto termički balast može da se montira na glavnu PCB 2082, termički balast će generalno biti izložen istoj ambijentalnoj temperaturi kao i lek u cevi 30. Stoga kolo 2008 za obradu može proceniti temperaturu leka u cevi 30 merenjem temperature termičkog balasta, i pod pretpostavkom da je temperatura leka u cevi 30 jednaka izmerenoj temperaturi. Dakle, glavna PCB 2082 u ovom trećem skupu načina izvođenja može proceniti temperaturu leka u cevi 30, bez potrebe da se infracrveni (engl. infrared - IR) senzor ili drugi tip senzora temperature pozicionira neposredno pored (ili u fizičkom kontaktu sa) cevi 30. Ovo smanjuje troškove i složenost proizvodnje i montaže, a takođe smanjuje zahteve za prostorom i faktor forme uređaja 20.

[0087] U nekim načinima izvođenja, materijali, veličina, oblik i/ili položaj termičkog balasta mogu se odabrati tako da τballast bude unutar 10% od τdrug. U drugim načinima izvođenja, materijali, veličina, oblik i/ili položaj termičkog balasta mogu se odabrati tako da τballast bude unutar 5% od τdrug. U nekim načinima izvođenja, gde temperatura leka treba da se odredi sa velikom tačnošću, materijali, veličina, oblik i/ili položaj termičkog balasta mogu biti odabrani tako da τballast bude unutar 2% od τdrug. U još nekim načinima izvođenja, materijali, veličina, oblik i/ili položaj termičkog balasta mogu se odabrati tako da temperatura balasta bude uvek unutar određenog broja stepeni (npr. /-2°C ili /-5°C) leka u cevi 30, kada su i balast i lek dovedeni sa prve, relativno niske temperature skladištenja (npr. između 36 i 46 stepeni Farenhajta, ili 2 i 8 stepeni Celzijusa) na drugu, relativno topliju temperaturu (npr. do sobne temperature, ili između 65 i 75 stepeni Farenhajta, ili 18 i 24 stepena Celzijusa).

[0088] SL.27 daje prikaz arhitekture sistema električnih komponenti unutar uređaja 20, prema trećem skupu načina izvođenja uređaja 20. Neke ili sve ove komponente mogu biti montirane na glavnu PCB 2082, koja je prethodno prikazana na SL.21A, 21B, 22A i 22B. Kao što je prethodno razmotreno i prikazano na gore pomenutim slikama, ove električne komponente mogu sadržati kolo 2008 za obradu. U nekim načinima izvođenja, kolo 2008 za obradu može imati oblik Bluetooth kola sa niskom potrošnjom energije (BLE) sistema na čipu (SOC). Takav BLE SOC može da sadrži čip koji uključuje računarska kola (npr. mini-procesor ili aritmetičko-logičku jedinicu (engl. arithmetic logic unit - ALU)), ugrađenu memoriju (npr. neprolazni računarski čitljiv medij, kao što je nestabilna ili stalna memorija), koja se koristi da čuva instrukcije za programiranje koje izvršavaju računarska kola, i BLE antenu 2714. Kolo 2008 za obradu je konfigurisano tako da kontroliše i koordinira funkcije električnih komponenti prikazanih na SL.27.

[0089] Prema trećem skupu načina izvođenja, kolo 2008 za obradu može se napajati na jedan od dva načina: može dobijati napajanje iz baterije 2002 putem kola 2718 za omogućavanje baterije, ili može primati napajanje iz baterije 2002 putem leč kola 2716 za napajanje. Kolo 2718 za omogućavanje baterije može biti jedno ili više fizičkih kola koja usmeravaju napajanje od baterije 2002 do kola 2008 za obradu kada su ispunjeni određeni uslovi, i prekida napajanje do kola 2008 za obradu kada ti uslovi nisu ispunjeni.

Drugim rečima, kolo 2718 za omogućavanje baterije može i uključiti i isključiti kolo 2008 za obradu, u zavisnosti od detektovanih uslova. Na primer, u nekim načinima izvođenja, kolo 2718 za omogućavanje baterije može usmeriti napajanje na kolo 2008 za obradu kada je ma koji od dva uslova ispunjen: (i) senzor 2010 za uklanjanje osnovnog poklopca detektuje da je osnovni poklopac 36 uklonjen, i/ili (ii) dugme 2001 za proveru temperature, postavljeno na glavnu PCB 2082, pritisnuto je i korisnik ga drži pritisnutim, ili je dugme 2001 za proveru temperature bilo pritisnuto u određenom vremenskom periodu u prošlosti, npr. u poslednjih 45 minuta. Kolo 2718 za omogućavanje baterije takođe može usmeriti napajanje na kolo 2008 za obradu kada su oba uslova ispunjena. U nekim načinima izvođenja, kolo 2718 za omogućavanje baterije može uzeti u obzir samo uslov (i) ili (ii), ali ne i drugi od uslova (ii) ili (i). Kolo 2718 za omogućavanje baterije može takođe biti konfigurisano tako da uzme u obzir i druge uslove, pored ili umesto uslova o kojima je bilo reči, kao što su orijentacija uređaja, detektovani udar ili ubrzanje, ili temperatura. Ako nijedan uslov nije ispunjen, kolo 2718 za omogućavanje baterije može biti konfigurisano tako da prekine napajanje kola 2008 za obradu.

[0090] Leč kolo 2716 za napajanje može biti jedno ili više fizičkih kola koja primaju izlazne signale iz kola 2008 za obradu putem pina za ulaz/izlaz opšte namene (engl. General Purpose Input/Output - GPIO). Leč kolo 2716 za napajanje može biti konfigurisano tako da usmerava napajanje od baterije 2002 do kola 2008 za obradu kada primi signal "napajanje leča" od kola 2008 za obradu putem GPIO pina. Ovaj signal napajanja leča može biti jednostavan signal visokog ili niskog napona, ili može biti složeniji kodirani signal koji sadrži višestruke visoke i/ili niske napone. Jednom kada leč kolo 2716 za napajanje primi signal napajanja leča, leč kolo 2716 za napajanje će se "zaključati", što znači da će nastaviti da usmerava napajanje od baterije 2002 do kola 2008 za obradu, bez obzira na to da li leč kolo 2716 za napajanje nastavlja da prima signal napajanja leča. Drugim rečima, jednom kada se leč kolo 2716 za napajanje zaključa, ono će nastaviti da snabdeva napajanjem kolo 2008 za obradu sve dok se baterija 2002 ne isprazni (ili dok tajmer koji pokazuje očekivani vek trajanja baterije 2002 ne istekne, što je indikacija da je baterija 2002 blizu potpunog pražnjenja). Kolo 2008 za obradu može biti konfigurisano tako da šalje signal napajanja leča u leč kolo 2716 za napajanje pod različitim okolnostima, u zavisnosti od načina izvođenja.

[0091] Iako kolo 2718 za omogućavanje baterije i leč kolo 2716 za napajanje mogu imati oblik jednog ili više fizičkih kola koja obavljaju gore opisane funkcije, ona takođe mogu imati oblik softverskih ili firmverskih instrukcija, uskladištenih na neprolaznim, računarski čitljivim medijima (npr. stalna memorija) koje, kada se izvrše od strane kola za obradu, obavljaju gore opisane funkcije. Na primer, glavna PCB 2082 može da montira sekundarni procesor male potrošnje, koji je zaseban i odvojen od kola 2008 za obradu, i koji utvrđuje kada treba da obezbedi napajanje iz baterije 2002 kolu 2008 za obradu.

[0092] Kolo 2008 za obradu može takođe da bude povezao na magistralu 2724 interintegrisanog kola (I2C). I2C magistrala može zauzvrat da bude komunikacijski povezana sa više električnih komponenti, uključujući NFC kolo 2004, jedan ili više senzora 2706 za dodir, akcelerometar 2012, i merač 2710 baterije.

[0093] NFC kolo 2004 može da sadrži NFC antenu i ugrađenu stalnu memoriju, i može da podržava i pasivnu NFC komunikaciju i aktivnu NFC komunikaciju. Pasivna NFC komunikacija nastaje kada NFC kolo 2004 komunicira sa spoljnim uređajem dok je NFC kolo 2004 bez napajanja, pri čemu se NFC kolo 2004 oslanja isključivo na napajanje koje bežično obezbeđuje spoljni uređaj. Aktivna NFC komunikacija nastaje kada NFC kolo 2004 komunicira sa spoljnim uređajem dok se NFC kolo 2004 napaja unutrašnjim izvorom napajanja, npr. baterijom 2002. U načinima izvođenja gde NFC kolo 2004 podržava aktivnu NFC komunikaciju, NFC kolo 2004 može biti povezano sa baterijom 2002. NFC kolo 2004 može takođe biti konfigurisano tako da skladišti podatke i/ili instrukcije za programiranje, primljene preko svoje NFC antene u svoju ugrađenu stalnu memoriju na pasivan način, to jest, bez napajanja iz baterije 2002.

[0094] Senzor(i) 2706 za dodir mogu imati oblik kapacitivnih podloga 2022 i 2023, kao što je prethodno prikazano i opisano na SL.21B i 22B. Međutim, senzor(i) 2706 za dodir mogu takođe imati oblik bilo kog drugog tipa senzora, konfigurisanih tako da detektuju kontakt sa tkivom kože, uključujući senzore 122, 123 i 124 električnog otpora, koji su prethodno prikazani i opisani na SL. 9B, i/ili senzore 1722, 1723 i 1724 električnog otpora, koji su prethodno prikazani i opisani na SL.17B. Drugim rečima, senzor(i) 2706 za dodir nisu ograničeni na senzore za dodir opisane u vezi sa trećim skupom načina izvođenja, već mogu takođe uključivati neka ili sva svojstva senzora za kontakt sa kožom, opisanih u vezi sa prvim i drugim skupom načina izvođenja.

[0095] Akcelerometar 2012 može imati oblik bilo kog kola konfigurisanog tako da detektuje udare, vibracije i/ili ubrzanja povezana sa pokretanjem i/ili završetkom događaja izdavanja, kao što je ranije opisano. Na primer, akcelerometar 2012 može imati oblik akcelerometra koji je konfigurisan tako da detektuje ubrzanja duž jedne, dve ili tri ose, ili može imati oblik piezo senzora vibracija.

[0096] Merač 2710 baterije mogu biti fizička električna kola, softver i/ili firmver koji vrše praćenje preostale energije uskladištene u bateriji 2002, i izveštavaju kolo 2008 za obradu o tom preostalom nivou energije.

[0097] Kolo 2008 za obradu može takođe biti spojeno sa drugim električnim komponentama putem drugih kanala osim I2C magistrale 2724. Na primer, kolo 2008 za obradu može biti spojeno sa prethodno opisanim senzorom 2025 temperature putem analognog ulaznog pina. Kolo za obradu može takođe biti spojeno sa watchdog integrisanim kolom (engl. integrated circuit - IC) 2722 putem GPIO pina. Watchdog IC 2722 može biti integrisano kolo sa brojačem koji neprekidno radi. Integrisano kolo može biti konfigurisano tako da resetuje ili ponovo pokreće kolo 2008 za obradu (npr. slanjem signala „reset“, ili prekidom napajanja kola 2008 za obradu) ako brojač istekne. Brojač se može resetovati signalom za prijavu koji emituje kolo 2008 za obradu. Kolo 2008 za obradu zauzvrat može biti konfigurisano tako da povremeno šalje signal za prijavu na watchdog IC 2722. Ovako konfigurisan, watchdog IC 2722 pomaže da se obezbedi da kolo 2008 za obradu ne zaglavi greškom u programskoj petlji. Povremenim slanjem signala za prijavu na watchdog IC 2722, kolo 2008 za obradu demonstrira da nije zaglavljeno u pogrešnoj programskoj petlji, ili u nekom drugom stanju kvara. Ako watchdog IC 2722 ne primi signal za prijavu od kola 2008 za obradu do isteka brojača, watchdog IC 2722 će poslati "reset" signal (i/ili isključiti napajanje) kolu 2008 za obradu, kako bi se kolo 2008 za obradu prinudilo da se ponovo pokrene.

[0098] SL. 28 je dijagram toka koji prikazuje primer procesa 2800 koji se sprovodi pomoću kola 2008 za obradu kada dobija napajanje, prema trećem skupu načina izvođenja uređaja 20. U ovom primeru načina izvođenja, ako kolo 2008 za obradu prestane da dobija napajanje u bilo kom trenutku, sav napredak kroz proces 2800 biva izgubljen. Stoga, kada kolo 2008 za obradu ponovo dobije napajanje, ono se restartuje na početak procesa 2008, odnosno na korak 2802.

[0099] Proces 2800 počinje u koraku 2802 kada kolo 2718 za aktiviranje baterije obezbeđuje napajanje kolu 2008 za obradu. Kao što je prethodno razmotreno, ovo se dešava kada (i) senzor 2010 za uklanjanje osnovnog poklopca detektuje da je osnovni poklopac 36 uklonjen, i/ili (ii) kada je dugme 2001 za proveru temperature, postavljeno na glavnu PCB 2082, pritisnuto u određenom vremenskom periodu (npr. u poslednjih 45 minuta), ili ga korisnik drži pritisnutim. Nakon što kolo 2008 za obradu počne da dobija napajanje, prelazi se na korak 2804.

[0100] U koraku 2804, kolo 2008 za obradu čita univerzalni jedinstveni identifikator (engl. universal unique identifier - UUID) i/ili vrstu leka iz memorije, na primer, sa stalnog i neprolaznog kompjuterski čitljivog medija. Ova memorija može biti stalna memorija povezana ili integrisana sa kolom 2008 za obradu, koja je programirana tokom proizvodnje ili sklapanja uređaja 20. U nekim načinima izvođenja, ova memorija može biti spojena ili integrisana sa NFC kolom 2004.

[0101] UUID može da sadrži serijski broj ili niz alfanumeričkih simbola. U zavisnosti od načina izvođenja, UUID može biti jedinstven za određeni uređaj 20, za određenu proizvodnu seriju uređaja 20 (npr. serija uređaja proizvedenih na određenoj liniji za sklapanje određenog datuma), i/ili za određenu konfiguraciju uređaja. UUID takođe može specificirati vrstu leka koji se nalazi u uređaju 20. Alternativno, memorija može da skladišti polje podataka odvojeno od UUID koje specificira vrstu leka koji se nalazi unutar uređaja 20. U nekim načinima izvođenja kolo 2008 za obradu takođe može da čita druge podatke i/ili instrukcije za programiranje iz memorije.

[0102] Neki ili svi ovi podaci (npr. UUID, vrsta leka, instrukcije za programiranje, i/ili drugi podaci) mogu biti uskladišteni u memoriji povezanoj ili integrisanoj sa NFC kolom 2004 umesto kola 2008 za obradu, kako bi se pojednostavili procesi proizvodnje i sklapanja. U nekim načinima izvođenja, u zavisnosti od konfiguracije uređaja 20, memorija za programiranje, povezana ili integrisana sa kolom 2008 za obradu, može zahtevati da kolo 2008 za obradu bude uključeno. Ova operacija programiranja može potrošiti dragocenu energiju uskladištenu u bateriji 2002, smanjujući na taj način korisni vek trajanja baterije završenog uređaja. S druge strane, memorija povezana ili integrisana sa NFC kolom 2004 može se programirati sa nekim ili svim ovim podacima putem pasivne NFC komunikacije, bez potrebe za napajanjem iz baterije 2002. Da bi se dakle uštedela energija, instrukcije koje treba da izvrši kolo 2008 za obradu mogu se programirati u NFC kolu 2004, putem pasivne NFC komunikacije tokom proizvodnje. Onda kada se kolo 2008 za obradu uključi, može se konfigurisati tako da čita sačuvane podatke/instrukcije iz memorije NFC kola 2004. Nakon što kolo 2008 za obradu očita UUID, vrstu leka i/ili bilo koje druge podatke ili instrukcije za programiranje iz memorije, kolo 2008 za obradu prelazi na korak 2805.

[0103] U koraku 2805, kolo 2008 za obradu počinje periodično da emituje, preko BLE antene 2714, bežične signale koji saopštavaju status uređaja 20 za ubrizgavanje. Ovi bežični signali mogu u nekim načinima izvođenja imati oblik BLE reklamnih paketa, mada se takođe mogu koristiti i drugi tipovi bežičnih signala i bežičnih protokola. Ovaj bežični signal može biti emitovan u određenim periodičnim intervalima, kao što je jednom svake sekunde ili jednom u pet sekundi, i može da sadrži podatke u vezi sa nekim ili svim sledećim parametrima ili poljima: (i) UUID uređaja, (ii) naznaka vrste leka, (iii) naznaka da li je osnovni poklopac još uvek pričvršćen za uređaj, da li je osnovni poklopac uklonjen sa uređaja, i/ili da li je osnovni poklopac bio uklonjen i ponovo pričvršćen na uređaj, (iv) vreme koje je proteklo od kada je osnovni poklopac prvi put uklonjen (npr. u sekundama), (v) trajanje kontakta sa kožom (npr. vreme koje je uređaj bio u kontaktu sa kožom), (vi) naznaka da li je doza započeta i/ili da li je doza započeta i završena, (vii) detektovano vreme početka doze i/ili vreme koje je proteklo od završetka započete doze, (viii) trajanje doze, koje se u nekim načinima izvođenja može definisati kao količina vremena između započinjanja i završetka događaja doze, (ix) temperatura koju detektuje senzor 2025 temperature, (x) orijentacija uređaja merena akcelerometrom, (xi) broj provera temperature, npr. broj puta koji je korisnik pritisnuo dugme za proveru temperature, (xii) orijentacija uređaja u vreme doze, (xiii) detektovan kvar ili stanje greške koji se odnose na bilo koje ili sve senzore temperature, akcelerometar, senzore za kontakt sa kožom i/ili senzor za uklanjanje osnovnog poklopca, (xiv) bilo koje podatke izvedene ili izračunate iz jednog ili više polja (i) do (xiii), i/ili (xv) bilo koji drugi uređaj ili ambijentalne uslove koje uređaj posmatra ili meri.

[0104] Ovi bežični signali mogu se periodično emitovati od strane kola 2008 za obradu tokom procesa 2800. U ovom trenutku u koraku 2805, neka ili sva polja uključena u bežični signal mogu biti nula ili prazna, dok kolo 2008 za obradu ne počne da prima i obrađuje podatke sa ugrađenih senzora uređaja 20. Kako kolo 2008 za obradu prima i obrađuje signale od ugrađenih senzora uređaja 20 (npr. senzora 2010 za uklanjanje osnovnog poklopca, senzora 2706 za dodir, akcelerometra 2012, senzora 2025 temperature, itd.), ono će neprestano ažurirati prenete bežične signale tako da odražavaju najnovije stanje uređaja. Kolo 2008 za obradu zatim prelazi na korak 2806.

[0105] U koraku 2806, kolo 2008 za obradu utvrđuje da li lek uskladišten u uređaju 20 zahteva proveru temperature na osnovu UUID, vrste leka i/ili drugih podataka i instrukcija za programiranje. Određene vrste lekova, koji se mogu davati putem uređaja 20, mogu zahtevati proveru temperature, dok druge vrste lekova možda neće zahtevati proveru temperature. Ako uskladišteni lek ne zahteva proveru temperature, kolo 2008 za obradu se grana na korak 2810. Ako lek zahteva proveru temperature, kolo 2008 za obradu se grana na korak 2808.

[0106] U koraku 2808, kolo 2008 za obradu proverava temperaturu izmerenu senzorom 2025 temperature. Kao što je prethodno opisano, ova temperatura može da ukazuje na temperaturu medijacije uskladištene u cevi 30. Detektovana temperatura se zatim uključuje u neprekidni tok bežičnih signala koji se periodično emituju.

[0107] U koraku 2812 kolo za obradu upoređuje izmerenu temperaturu sa unapred postavljenim pragovima, kako bi se utvrdilo da li izmerena temperatura zadovoljava određene, unapred definisane i unapred uskladištene parametre idealne temperature ubrizgavanja. Na primer, izmerena temperatura može da zadovolji idealne parametre temperature ubrizgavanja kada je izmerena temperatura unutar idealnog temperaturnog opsega za ubrizgavanje, na primer, između 65 i 75 stepeni Farenhajta, ili 18 i 24 stepena Celzijusa. U drugim jednostavnijim načinima izvođenja, kolo za obradu može jednostavno da utvrdi da li je izmerena temperatura iznad određenog minimalnog praga temperature (npr. iznad 65 stepeni Farenhajta ili 18 stepeni Celzijusa), bez utvrđivanja da li je izmerena temperatura ispod određenog praga maksimalne temperature. Ako izmerena temperatura zadovoljava idealne parametre temperature ubrizgavanja, kolo 2008 za obradu grana se na korak 2814, gde postavlja indikator za obaveštavanje korisnika o ovom određenju. Takav indikator može da sadrži jednu ili više LED dioda, svetlosni prsten, poruku na displeju, ili panel koji se otvara da bi otkrio poruku ili boju na telu uređaja za ubrizgavanje. Nakon podešavanja datog indikatora, kolo 2008 za obradu grana se na korak 2810. Ako izmerena temperatura ne zadovoljava idealne parametre temperature ubrizgavanja, kolo 2008 za obradu se grana direktno na korak 2810, bez podešavanja indikatora.

[0108] U koraku 2810, kolo 2008 za obradu proverava da li senzor(i) 2706 za dodir detektuju kontakt sa tkivom kože. Ako senzor(i) 2706 za dodir detektuju kontakt, kolo 2008 za obradu se grana do koraka 2816. Ako senzor(i) 2706 za dodir ne detektuju kontakt, kolo 2008 za obradu neprekidno se vraća na korak 2810, dok se ne detektuje kontakt sa kožom. Još jednom, kolo 2008 za obradu automatski ažurira bežične signale prema izlazu senzora 2706 za dodir.

[0109] U koraku 2816 kolo 2008 za obradu očitava izlaz akcelerometra 2012. U nekim načinima izvođenja procesa 2800, kolo 2008 za obradu ne čita niti procenjuje izlaz akcelerometra 2012, osim ako se ne detektuje kontakt sa kožom. Ovo se može postići isključivanjem napajanja akcelerometra 2012, osim ako se ne detektuje kontakt sa kožom, tako da akcelerometar 2012 ne emituje nikakav signal ubrzanja osim ako se ne detektuje kontakt sa kožom. Alternativno, akcelerometar 2012 može da dobije napajanje i da emituje signal ubrzanja čak i kada kontakt sa kožom nije detektovan, a kolo 2008 za obradu može biti konfigurisano tako da evidentira u memoriji vreme i trajanje kontakta sa kožom, a da u suprotnom ne preduzima nikakve radnje na osnovu bilo kakvog izlaznog signala iz akcelerometra 2012 dok ne bude detektovan kontakt sa kožom. Zahtevajući da kontakt sa kožom bude detektovan pre nego što se utvrdi da je detektovan događaj izdavanja, kolo 2008 za obradu ublažava pojavu lažno pozitivnih rezultata u kojima kolo 2008 za obradu beleži događaj izdavanja čak i ako se nije desio događaj izdavanja.

[0110] U koraku 2818 kolo 2008 za obradu utvrđuje da li je događaj izdavanja pokrenut i završen na osnovu izlaza akcelerometra 2012. To utvrđivanje se može uraditi na različite načine, a primer logike za donošenje ove odluke detaljnije je objašnjena u nastavku na SL.29, 30, 31, i 32. Ako završeni događaj izdavanja nije detektovan, kolo 2008 za obradu vraća se na korak 2810. Ako kolo 2008 za obradu utvrdi da je događaj izdavanja i pokrenut i završen u koraku 2818, kolo 2008 za obradu beleži u memoriju početak i/ili završetak događaja izdavanja. Kolo 2008 za obradu takođe može da saopštava korisniku početak i/ili završetak događaja izdavanja postavljanjem indikatora, kao što je jedna ili više LED dioda, svetlosni prstenovi ili drugi vizuelni i/ili zvučni indikatori. Nakon toga, kolo 2008 za obradu grana se na korak 2820.

[0111] U koraku 2820 kolo za obradu šalje signal leč kolu 2716 za napajanje, što uzrokuje da se leč kolo 2716 za napajanje uključi. Kao što je prethodno opisano, kada se leč kolo 2716 za napajanje uključi, nastaviće da usmerava napajanje sa baterije 2002 na kolo 2008 za obradu dok se baterija 2002 ne isprazni. Nakon što je leč kolo 2716 za napajanje uključeno, kolo 2008 za obradu nastavlja na korak 2822.

[0112] U koraku 2822 kolo 2008 za obradu startuje brojač vremena od doze. Ovaj brojač vremena od doze može biti interni ili eksterni brojač u odnosu na kolo 2008 za obradu, koji neprekidno broji naviše u redovnim periodičnim intervalima, na primer, svake sekunde, svakih 30 sekundi, ili svakog minuta. U nekim načinima izvođenja, brojač vremena od doze može da počne da odbrojava samo kada kolo 2008 za obradu dostigne korak 2822 (ili kada je leč kolo 2716 za napajanje uključeno u koraku 2820). U drugim načinima izvođenja, tajmer vremena od doze može da počne da odbrojava od trenutka kada kolo 2008 za obradu dobije napajanje (npr. u događaju 2802 omogućavanja baterije), a kolo 2008 za obradu beleži trenutnu vrednost brojača vremena od doze u trenutku kada kolo 2008 za obradu dostiže korak 2822.

[0113] U koraku 2824 kolo 2008 za obradu ažurira bežične signale koji se emituju kako bi ukazali na to da je događaj izdavanja uspešno pokrenut i završen. Kao što je prethodno razmotreno, bežični signali mogu uključivati detektovano vreme početka doze i/ili vreme koje je proteklo od završetka započete doze. U načinima izvođenja gde brojač vremena od doze počinje da broji kada kolo 2008 za obradu dostigne korak 2822, emitovani signali mogu uključivati trenutnu vrednost brojača vremena od doze. U načinima izvođenja gde brojač vremena od doze neprekidno broji naviše od trenutka kada kolo 2008 za obradu dobije napajanje, emitovani signali mogu uključivati razliku između trenutne vrednosti brojača vremena od doze i vrednosti brojača vremena od doze u trenutku kada je kolo za obradu dostiglo korak 2822.

[0114] Periodično emitovani bežični signali mogu biti primljeni od strane spoljnog uređaja, kao što je mobilni uređaj 1250. Ovi bežični signali omogućavaju spoljnom uređaju da utvrdi tip ili konfiguraciju uređaja 20, vrstu leka koji se daje pacijentu, temperaturu leka u vreme primene (ili da li je temperatura leka zadovoljavala idealne parametre temperature ubrizgavanja u vreme primene) i/ili vreme koje je proteklo od davanja leka. Oduzimanjem vremena koje je proteklo od davanja leka od trenutnog apsolutnog vremena (npr. kako je određeno integrisanim satom ili u komunikaciji sa spoljnim uređajem), spoljni uređaj takođe može da odredi apsolutno vreme u kojem je lek primenjen. Na primer, ako spoljni uređaj primi bežični signal od uređaja 20, koji ukazuje na to da je lek dat pre jednog sata, i ako sat spoljnog uređaja pokazuje da je trenutno 14 časova po istočnom standardnom vremenu, 21. decembra 2018, spoljni uređaj može da utvrdi da je lek primenjen u 13 časova po istočnom standardnom vremenu, 21. decembra 2018, oduzimanjem proteklog vremena (1 sat) od trenutnog apsolutnog vremena.

[0115] Posle svakog emitovanja, kolo 2008 za obradu prati nivo preostalog napajanja u bateriji 2002 preko merača baterije 2710 (korak 2826). Kolo 2008 za obradu zatim upoređuje nivo preostalog napajanja sa minimalnim pragom ispražnjene baterije (korak 2828). Ako je nivo preostalog napajanja u bateriji veći od praga ispražnjene baterije, kolo 2008 za obradu se vraća nazad na korak 2824, gde nastavlja da emituje bežične signale. Ako je nivo preostalog napajanja u bateriji manji ili jednak pragu ispražnjene baterije, kolo 2008 za obradu može utvrditi da će mu uskoro nedostajati napajanje za nastavak aktivnog emitovanja bežičnih signala. Kao rezultat toga, kolo 2008 za obradu grana se na korak 2830.

[0116] U koraku 2830 kolo 2008 za obradu upisuje svoje "poslednje stanje" u NFC kolo 2004. Ovo "poslednje stanje" može sadržati informaciju koja ukazuje na (i) to da je događaj izdavanja pokrenut i završen, i (ii) trenutnu vrednost brojača vremena od doze (npr. X sati, minuta, ili sekundi), u trenutku kada je kolo za obradu dostiglo korak 2830. Pošto NFC kolo 2004 može biti ispitivano čak i kada je potpuno bez napajanja iz baterije 2002, upisivanje ovog „poslednje stanje“ u NFC kolo 2004 osigurava da će spoljni uređaj i dalje biti u stanju da utvrdi najmanje ova dva dela informacije ispitivanjem NFC kola 2004. Drugim rečima, spoljni uređaj će i dalje biti u stanju da utvrdi da je uređaj 20 (i) uspešno izdao svoje punjenje leka, i da je (ii) ovaj lek je izdat pre najmanje X sati, minuta, ili sekundi.

[0117] Proces 2800 može se modifikovati preuređivanjem, brisanjem, dodavanjem ili rekonfigurisanjem određenih koraka. Na primer, u nekim načinima izvođenja, proces 2800 može biti konfigurisan tako da se uzdržava od emitovanja bežičnih signala sve dok se ne detektuje uspešan događaj izdavanja, tj. ne pre nego što se dođe do koraka 2824. Uzdržavanjem od emitovanja bežičnih signala pre nego što se detektuje događaj izdavanja, proces 2800 može da uštedi energiju baterije, a takođe i da minimizira interferenciju ili zbrku signala u okruženjima gde drugi uređaji takođe emituju i primaju bežične signale. U nekim načinima izvođenja, proces 2800 možda neće neprekidno proveravati nivo 2826 popunjenosti baterije, već može umesto toga koristiti tajmer da odredi kada da upiše „poslednje stanje“ u NFC kolo 2004 i da se isključi. Takav tajmer može biti konfigurisan tako da instruira kolo 2008 za obradu da upiše „poslednje stanje“ i da se isključi nakon što je prošao izvestan vremenski period od prvog uključivanja kola 2008 za obradu, ili od kada je kolo 2008 za obradu prvi put počelo da emituje bežični signal.

[0118] SL. 29 prikazuje primer dijagrama kola koji pokazuje logiku za utvrđivanje da li je događaj izdavanja pokrenut i završen (tj. korak 2818 u procesu 2800). Iako je ova logika prikazana i opisana kao dijagram kola, treba shvatiti da se ova logika može implementirati kao hardversko logičko kolo, kao softverske ili firmverske instrukcije koje se izvršavaju u kolu za obradu, ili kao neka kombinacija hardvera, softvera i/ili firmvera.

[0119] Kako je prikazano na SL.29, izlazni signal iz akcelerometra 2012 se prvo propušta kroz visokopropusni filter koji se sastoji od kondenzatora 2904 i otpornika 2906 povezanih na uzemljenje 2908. Visokopropusni filter je konfigurisan tako da filtrira signale ubrzanja niskih frekvencija usled gravitacije, ali propušta visokofrekventne signala od oštrih udara/ubrzanja su indikacija početaka ili završetka događaja izdavanja. Izlaz iz visokopropusnog filtera dovodi se na prvi ulaz komparatora 2912 signala. Drugi ulaz komparatora 2912 signala povezan je sa pragom 2910 referentnog napona. Komparator 2912 signala emituje signal UKLJUČENO (npr. visok napon) kada je izlaz iz niskopropusnog filtera veći od ili jednak pragu 2910 referentnog napona - u suprotnom, komparator 2912 signala emituje signal ISKLJUČENO (npr. nizak napon). Drugim rečima, izlaz komparatora 2912 signala postaje UKLJUČENO ako se detektuje skok ubrzanja, to jest, ako je visokopropusni filtrirani signal sa akcelerometra 2012 veći od ili jednak pragu 2910 referentnog napona. U suprotnom, komparator 2912 signala emituje signal ISKLJUČENO.

[0120] Izlaz komparatora 2912 signala spojen je sa prvim ulazom I gejta 2916. Drugi ulaz I gejta 2916 je spojen sa validnim signalom 2914 dodira. Validni signal 2914 dodira može biti UKLJUČEN ili ISKLJUČEN na osnovu izlaza senzora 2706 dodira – signal UKLJUČEN može ukazivati na to da je detektovan validan kontakt sa kožom, dok signal ISKLJUČEN može ukazivati na to da nije detektovan validan kontakt sa kožom. Neki načini izvođenja uređaja 20 sa višestrukim senzorima za kontakt sa kožom mogu zahtevati da svi senzori za kontakt sa kožom detektuju validan kontakt sa kožom pre nego što validan signal 2914 dodira postane UKLJUČEN. Alternativno, neki načini izvođenja uređaja 20 mogu zahtevati da samo jedan od mnoštva senzora za kontakt sa kožom, ili određeni broj, ili određeni podskup mnoštva senzora za kontakt sa kožom, detektuje validan kontakt sa kožom pre nego što validan signal 2914 dodira bude UKLJUČEN. Izlaz I gejta 2916 je stoga UKLJUČEN samo kada su ispunjena dva uslova: (i) detektovan je skok ubrzanja (tj. izlaz komparatora 2912 signala je UKLJUČEN) i (ii) detektovan je validan signal 2914 dodira. Pojava oba uslova (i) i (ii) u isto vreme ukazuje na to da je pokrenut događaj izdavanja, u kojem se sklop 22 šprica pokreće pomoću pogonskog mehanizma 24 iz položaja za skladištenje u položaj za ubrizgavanje. Zahtevajući da oba uslova (i) i (ii) budu ispunjena pre nego što se utvrdi da je događaj izdavanja pokrenut, ova logika ublažava slučajeve lažno pozitivnih rezultata, gde se događaj izdavanja beleži onda kada se zapravo nije dogodio.

[0121] Izlaz I gejta 2916 je spojen sa prvim ulazom ILI gejta 2918, koji funkcioniše kao leč događaja paljenja. Drugi ulaz ILI gejta 2918 spojen je sa izlazom ILI gejta 2918. Izlaz ILI gejta 2918 ostaje ISKLJUČEN sve dok izlaz I gejta 2916 ne emituje signal UKLJUČEN. Nakon toga, ILI gejt 2918 će ostati UKLJUČEN na neodređeno vreme dok se ne resetuje (npr. prekidom napajanja ILI gejta 2918). Ako izlaz I gejta 2916 ponovo postane ISKLJUČEN nakon što je bio UKLJUČEN, izlaz ILI gejta 2918 će ostati UKLJUČEN. ILI gejt 2918 se stoga naziva leč događaja paljenja jer „zaključava“ i ostaje uključen na neodređeno vreme nakon što je događaj paljenja detektovan (npr. pokretanje događaja izdavanja).

[0122] Izlaz ILI gejta 2918 je povezan sa kolom 2932 za neutralizaciju poskakivanja (engl. debounce circuit). Kolo 2932 za neutralizaciju poskakivanja emituje signal ISKLJUČENO dok se ne ispune dva uslova: (i) leč događaja paljenja emituje signal UKLJUČENO, što je indikacija toga da je detektovano pokretanje događaja izdavanja, i (ii) izlaz I kapije 2916 emituje signal ISKLJUČENO. Drugim rečima, kolo 2932 za neutralizaciju poskakivanja biva UKLJUČENO tek nakon što se detektuje prvi skok ubrzanja kao indikacija za pokretanje događaja izdavanja, a navedeni prvi skok ubrzanja je prošao i više se ne može detektovati. Kada su oba uslova ispunjena, kolo za neutralizaciju poskakivanja ostaje UKLJUČENO na neodređeno vreme sve dok se ne resetuje.

[0123] Kolo 2932 za neutralizaciju poskakivanja se sastoji od invertora 2920, I gejta 2922 i ILI gejta 2924. Izlaz I gejta 2916 invertuje invertor 2920 pre nego što se prosleđuje na prvi ulaz I gejta 2922. Izlaz leča događaja paljenja (ILI gejt 2918) se prosleđuje na drugi ulaz I gejta 2922. Izlaz I gejta 2922 će se stoga postati UKLJUČEN samo kada je (i) izlaz leča događaja paljenja UKLJUČEN i (ii) izlaz I gejta 2916 je ISKLJUČEN. Izlaz I gejta 2922 je spojen sa prvim ulazom ILI gejta 2924. Drugi ulaz ILI gejta 2924 je spojen sa izlazom ILI gejta 2924. Prema tome, izlaz ILI gejta 2924 je ISKLJUČEN sve dok izlaz I gejta 2922 ne postane UKLJUČEN. Nakon toga, ILI gejt 2924 će ostati UKLJUČEN na neodređeno vreme sve dok se ne resetuje, na primer, prekidom napajanja ILI gejta 2924. Ako se izlaz I gejta 2922 ponovo postane ISKLJUČEN nakon što je bio UKLJUČEN, izlaz ILI gejta 2924 će ostati UKLJUČEN.

[0124] Izlaz kola 2932 za neutralizaciju poskakivanja spojen je sa prvim ulazom I gejta 2926. Drugi ulaz I gejta 2926 spojen je sa izlazom I gejta 2916. Prema tome, izlaz I gejta 2926 će postati UKLJUČEN samo kada su ispunjena dva uslova: (i) kolo 2932 za neutralizaciju poskakivanja je UKLJUČENO, ukazujući na to da je detektovan prvi skok ubrzanja koji je indikacija pokretanja događaja izdavanja, i navedeni prvi skok ubrzanja je sada prošao, i (ii) izlaz I gejta 2916 je UKLJUČEN, ukazujući na to da je detektovan drugi skok ubrzanja dok je detektovan validan kontakt sa kožom. Ovaj drugi skok ubrzanja ukazuje na završetak događaja izdavanja, u kojem se sklop 22 šprica pogoni mehanizmom 26 za uvlačenje iz položaja ubrizgavanja u uvučeni položaj u pokretu uvlačenja. Još jednom, zahtevajući da se validan kontakt sa kožom detektuje u isto vreme kada i skok ubrzanja pre snimanja pokreta uvlačenja, ova logika ublažava slučajeve lažno pozitivnih rezultata, gde se događaj uvlačenja beleži onda kada se zapravo nije desio nikakav događaj uvlačenja.

[0125] Izlaz I gejta 2926 spojen je sa prvim ulazom ILI gejta 2928, koji funkcioniše kao leč događaja uvlačenja. Drugi ulaz ILI gejta 2928 spojen je sa izlazom ILI gejta 2928. Izlaz ILI gejta 2928 stoga ostaje ISKLJUČEN sve dok izlaz I gejta 2926 ne postane UKLJUČEN, na taj način dajući indikaciju da drugi skok ubrzanja ukazuje na to da je detektovan pokret uvlačenja po završetku događaja izdavanja. Jednom kada izlaz I gejta 2926 postane UKLJUČEN, ILI gejt 2928 se zaključava tako da ostaje UKLJUČEN na neodređeno vreme sve dok se ne resetuje prekidom napajanja ILI gejta 2928 (čak i ako se izlaz I gejta 2926 nakon toga bude ISKLJUČEN). ILI gejt 2928 se stoga naziva „leč za događaj uvlačenja“ jer se zaključava na neodređeno vreme nakon što se detektuje događaj uvlačenja, na primer, pokret uvlačenja u kome se sklop 22 šprica pogoni mehanizmom 26 za uvlačenje iz položaja ubrizgavanja u uvučeni položaj. Izlaz ILI gejta 2928 je povezan sa izlaznim signalom 2930 događaja izdavanja.

[0126] Dakle, ukratko, izlazni signal 2930 događaja izdavanja biva UKLJUČEN i ostaje UKLJUČEN samo kada su ispunjeni sledeći uslovi: (i) prvi skok ubrzanja je detektovan u isto vreme kada i validan kontakt sa kožom, što ukazuje na to da je događaj izdavanja bio pokrenut, (ii) navedeni prvi skok ubrzanja je prošao, i (iii) drugi skok ubrzanja je detektovan u isto vreme kada i validan kontakt sa kožom, što ukazuje na to da je događaj izdavanja završen i da je detektovan pokret uvlačenja. Kada su svi ovi uslovi (i)-(iii) ispunjeni, izlazni signal 2930 događaja izdavanja zaključava se na UKLJUČEN, na taj način dajući indikaciju da je događaj izdavanja i pokrenut i završen. Kao što je objašnjeno iznad na SL.28, jednom kada kolo 2008 za obradu utvrdi da je događaj izdavanja i pokrenut i završen, kolo 2008 za obradu može da snimi u memoriju početak i/ili završetak događaja izdavanja, a takođe i da korisniku saopšti završetak događaja izdavanja.

[0127] SL.29 prikazuje jedan primer načina detektovanja skokova ubrzanja, a to je da se izlazni signal akcelerometra propusti kroz visokopropusni filter, a zatim uporedi filtrirani signal sa pragom referentnog napona – skok ubrzanja se detektuje ako je filtrirani signal veći od referentnog praga. Međutim, smatra se da se mogu koristiti i drugi načini detektovanja skokova ubrzanja, bilo umesto ili kao dodatak postupku prikazanom iznad na SL.29.

[0128] Drugi primer procesa 3300 za detektovanje skokova ubrzanja opisan je i prikazan na SL.33. U koraku 3302, kolo 2008 za obradu beleži uzorke kontakta sa kožom, označene kao C[n], u prvi-unutra-prvi-napolje (engl. First-In-First-Out - FIFO) baferu. Kolo 2008 za obradu u drugom FIFO baferu takođe beleži neobrađene izlazne uzorke akcelerometra iz akcelerometra 2012, označene kao Sraw[n]. U ovom primeru procesa 3300, C[n] i Sraw[n] su diskretni, digitalno uzorkovani signali. Na primer, C[n] može uključiti podatke koji kazuju da li je kontakt sa kožom detektovan svaki put kada se uzorkuje/uzorkuju senzor(i) 2706 za dodir. U zavisnosti od načina izvođenja, C[n] može uključivati zaseban uzorak za svako vreme uzorkovanja za svaki senzor u senzoru/senzorima za dodir, jedan uzorak koji kazuje da li je neki od senzora detektovao kontakt sa kožom, jedan uzorak koji kazuje da li su svi senzori ili podskup senzora detektovali kontakt sa kožom, ili druge podatke izvedene ili izračunate iz izlaza jednog ili više senzora 2706 za dodir. C[n] može da sadrži binarnu indikaciju toga da li je kontakt detektovan ili ne, ili podatke koji su indikacija izvesnosti kontakta sa kožom. Sraw[n] može da sadrži izlazni signal sa akcelerometra 2012 u svakom vremenskom uzorku. Brzine uzorkovanja za C[n] i Sraw[n] mogu biti različite, u skladu sa različitim načinima izvođenja. Na primer, C[n] se može uzorkovati brzinom od 20 Hz, dok Sraw[n] može biti uzorkovan brzinom od 1600 Hz. Kako se FIFO baferi za C[n] i Sraw[n] popunjavaju, najstariji uzorci se brišu da bi se napravio prostor za nove uzorke.

[0129] U koraku 3304 kolo 2008 za obradu izračunava filtrirani signal ubrzanja Sf[n] provlačenjem Sraw[n] kroz filter, kao što je visokopropusni ili propusni filter, a zatim postavlja Sf[n] jednak magnitudi filtriranog signala. U nekim načinima izvođenja, kolo 2008 za obradu takođe može dalje da procesira filtrirani signal kako bi uklonio svako ubrzanje detektovano usled uticaja gravitacije.

[0130] U koraku 3306 kolo za obradu izračunava integrisani signal Sint[n] integracijom Sf[n]. Ovaj integrisani signal Sint[n] može se izračunati sumiranjem određenog broja uzoraka Sf[n] unutar pokretnog prozora bilo pre, nakon, ili i pre i nakon vremena n. Integrisani signal Sint[n] se takođe može opciono skalirati korišćenjem faktora skaliranja koji se menja u skladu sa Sf[n]. Jedan primer načina izračunavanja Sint[n] je opisan ispod u jednačini 1:

[0131] Prema jednačini 1, ako je Sf[n] manji od određenog minimalnog praga signala ubrzanja Smin (npr.3,5 Gs), onda će Sint[n] biti postavljen na 0. Međutim, ako je Sf[n] veći od Smin, onda će Sint[n] biti izveden prvo integrisanjem (npr. sumiranjem) sledećih W uzoraka od Sf[n] (npr. Sf[n]+ Sf[n+1]+ Sf[n+2]...+ Sf[n+ W]), a zatim množenjem rezultata integracije faktorom skaliranja. Parametar W može da varira u zavisnosti od načina izvođenja - na primer, W može biti podešen na 150 uzoraka.

[0132] Faktor skaliranja se može koristiti da bi se omogućilo da kolo 2008 za obradu prilagodi svoju osetljivost u zavisnosti od toga koliko čvrsto korisnik drži uređaj 20. Faktor skaliranja se može izračunati na osnovu magnitude Sf[n]. Na primer, u ovom načinu izvođenja, faktor skaliranja se izračunava korišćenjem izraza Smax - Sf[n], gde je Smax konstanta. U nekim načinima izvođenja Smax može biti podešen tako da bude jednak maksimalnom merljivom signalu ubrzanja pomoću akcelerometra 2012 (npr. 8 Gs). Faktor skaliranja pomaže da kolo 2008 za obradu prilagodi svoju osetljivost detektovanom ubrzanju u različitim okolnostima. Na primer, kada korisnik čvrsto drži uređaj 20 detektovani signali ubrzanja mogu biti jako prigušeni - u takvim okolnostima faktor skaliranja će biti veći. Kada se uređaj 20 drži labavo, detektovano ubrzanje može biti manje prigušeno - u takvim okolnostima faktor skaliranja će biti manji. Mogući su i drugi načini izračunavanja faktora skaliranja. Uopšteno govoreći, može se koristiti bilo koji postupak za izračunavanje faktora skaliranja u kojem povećanje Sf[n] dovodi do manjeg faktora skaliranja (i obratno).

[0133] U koraku 3308, kolo 2008 za obradu detektuje ili beleži skok ubrzanja za svaki put n koji zadovoljava sledeće uslove:

[0134] (3) Nije detektovan skok ubrzanja u okviru broja uzoraka N pre n.

[0135] Svrha uslova (1) jeste da obezbedi da se skok ubrzanja detektuje samo u vreme kada je filtrirani signal ubrzanja Sf[n] veći od minimalnog praga (npr. 3,5 Gs).

[0136] Svrha uslova (2) jeste da obezbedi da se integrisani signal Sint[n] nalazi između određenog minimalnog praga Dmin (npr.2,5) i određenog maksimalnog praga Dmax (npr.

8). Vrednosti 2,5 i 8 su samo primeri i mogu se menjati u zavisnosti od načina izvođenja. Ako je Sint[n] premali (tj. manji od Dmin), malo je verovatno da će ubrzanje detektovano na S[n] odgovarati skoku ubrzanja jer je previše nepostojano i/ili nije dovoljno snažno da bi ga prouzrokovao početak i/ili završetak događaja izdavanja. Ako je Sint[n] prevelik (tj. veći od Dmax), takođe je malo verovatno da će ubrzanje detektovano na S[n] odgovarati skoku ubrzanja, jer je uređaj izložen silama ubrzanja koje su previše moćne ili suviše dugotrajne da bi ih prouzrokovao početak i/ili završetak događaja izdavanja. Umesto toga, ovakva snažna i/ili dugotrajna ubrzanja mogu biti prouzrokovana, na primer, time što korisnik ispusti uređaj 20 na čvrstu površinu, ili time što je uređaj 20 gurnut tokom rukovanja ili transporta.

[0137] Svrha uslova (3) jeste da obezbedi da, jednom kada je detektovan skok ubrzanja, kolo 2008 za obradu prestane sa traženjem drugog skoka ubrzanja za najmanje N uzoraka. Na primer, kolo 2008 za obradu može biti konfigurisano tako da prestane da traži skokove ubrzanja na jednu sekundu nakon što detektuje prvi skok ubrzanja. Ovo ublažava pojavu lažno pozitivnih rezultata, gde buka ili vibracije od jednog događaja okidanja ili uvlačenja dovode do detektovanja višestrukih skokova ubrzanja.

[0138] Proces 3300 je samo primer i može se modifikovati na različite načine. Na primer, korak 3304 može biti izostavljen tako da se integrisani signal Sint[n] izračuna direktno iz Sraw[n] umesto iz Sf[n]. Korak 3306 može se modifikovati izračunavanjem Sint[n] bez korišćenja faktora skaliranja, ili korišćenjem faktora skaliranja koji se razlikuje od onog u jednačini 1. Korak 3306 se takođe može modifikovati izračunavanjem Sint[n] za sve vrednosti n, a ne samo one za koje je Sf[n] veći od Smin. Neki načini izvođenja mogu da koriste samo maksimalni prag Dmax, ali ne i minimalni prag Dmin, kada se vrši skrining Sint[n] u uslovu 2; drugi načini izvođenja mogu da koriste samo minimalni prag Dmin, ali ne i maksimalni prag Dmax. Štaviše, Sint[n] se takođe može izračunati integrisanjem ili sumiranjem vrednosti Sf[n] koje prethode vremenu n, dodatno ili umesto integrisanja ili sumiranja vrednosti Sf[n] koje slede vreme n.

[0139] Proces 3300 se takođe može modifikovati tako da se Sint[n] izračunava integracijom (i, opciono, skaliranjem) Sf[n] u koraku 3306 samo kada trenutno primljena vrednost Sf[n] predstavlja skorašnji pik. Trenutno primljeni uzorak Sf[n] predstavlja skorašnji pik onda kada je to najveći primljeni uzorak u okviru skorašnjeg broja N uzoraka (npr. N može da se podesi na 1000 uzoraka akcelerometra). Ovaj zahtev da se Sint[n] izračuna samo ako je Sf[n] skorašnji pik može se nametnuti dodatno ili umesto prethodno opisanih uslova za izračunavanje Sint[n], npr. da Sf[n] bude veći od ili jednak Smin. Zahtevajući da se Sint[n] izračuna samo kada je primljena skorašnja vršna vrednost za Sf[n], proces 3300 može da ublaži pojavu lažnih pozitivnih rezultata, gde se naknadni udari ili vibracije usled pada ili udaranja uređaja pogrešno smatraju skokovima ubrzanja indikativnim za početak i/ili završetak događaja izdavanja. Drugim rečima, uzorci za Sf[n] koji ne predstavljaju skorašnje vršne vrednosti i stoga mogu biti indikacija za naknadne udare ili slabljenje vibracija usled pada ili udaranja uređaja, smatraju se nepodobnim za razmatranje kao potencijalni skokovi ubrzanja koji ukazuju na početak i/ili završetak događaja izdavanja. U nekim načinima izvođenja, korak 3306 može se dodatno modifikovati tako da se broj N uzoraka može povećati ako se prime dodatni uzorci Sf[n] koji su veći od Smin, ali manji od skorašnjeg pika. To znači da umesto da striktno uzme u obzir samo poslednjih N uzoraka prilikom izračunavanja skorašnjeg pika, proces 3300 može uzeti u obzir veći broj skorašnjih uzoraka ako je poslednjih nekoliko uzoraka bilo veće od Smin.

[0140] Mogu se takođe koristiti i drugi postupci za detektovanje skokova ubrzanja. Na primer, takvi skokovi ubrzanja mogu biti detektovani analiziranjem frekvencijskog sadržaja izlaznog signala pomoću akcelerometra 2012, na primer, obradom izlaznog signala korišćenjem brze Furijeove transformacije (engl. Fast Fourier Transform - FFT). Ako frekvencijski sadržaj izlaznog signala akcelerometra iznad određenog praga frekvencije ili unutar određenog opsega frekvencija premašuje unapred postavljeni prag, kolo 2008 za obradu može utvrditi da je detektovan skok ubrzanja. Još jedan način da se detektuju skokovi ubrzanja može biti diferenciranje izlaznog signala akcelerometra. Ako diferencijal izlaznog signala ima magnitudu veću od određenog praga, kolo za obradu može utvrditi da je detektovan skok ubrzanja. Uopšteno govoreći, bilo koji proces ili algoritam za detekciju skoka ubrzanja koji ukazuje na oštar udar ili vibraciju koju doživljava uređaj 20 može biti korišćen od strane kola 2008 za obradu. Bilo koji od ovih procesa ili algoritama za detektovanje skoka ubrzanja može se koristiti u procesima prikazanim i opisanim na SL.30, 31 i 32.

[0141] SL.30 je dijagram toka koji prikazuje još jedan primer procesa 3000 koji se može sprovesti pomoću kola 2008 za obradu da detektuje početak i završetak događaja izdavanja (npr. korak 2818 u procesu 2800), prema trećem skupu načina izvođenja. Proces 3000 može biti sličan logici ilustrovanoj na SL.29, ali se takođe može i razlikovati u određenim aspektima.

[0142] Nakon što startuje u koraku 3002, kolo 2008 za obradu se grana na korak 3004, gde procenjuje da li je barem jedan senzor za kontakt sa kožom (npr. najmanje jedan, određeni broj, određeni podskup, ili svi senzori 2706 za dodir) detektovao kontakt sa kožom. Ako jeste, kolo 2008 za obradu se grana na korak 3006, gde kolo za obradu čita ili analizira izlazni signal ubrzanja pomoću akcelerometra 2012, kako bi detektovao skokove ubrzanja. Ako nije, kolo 2008 za obradu vraća se neprekidno na korak 3004 dok se ne detektuje kontakt sa kožom. Kolo 2008 za obradu ne čita niti analizira nikakav izlaz signala pomoću akcelerometra 2012 dok se ne detektuje kontakt sa kožom, čime se ublažavaju lažno pozitivni rezultati. Još jednom, ovo se može postići isključivanjem napajanja akcelerometra 2012 tako da ne emituje nikakav signal osim ako nije detektovan kontakt sa kožom. Alternativno, akcelerometar 2012 može dobiti napajanje i emitovati signal ubrzanja kolu 2008 za obradu čak i onda kada kontakt sa kožom nije detektovan, ali kolo 2008 za obradu može biti konfigurisano tako da ne prelazi na korak 3006 osim ako se ne detektuje kontakt sa kožom.

[0143] U koraku 3006 kolo 2008 za obradu čita ili analizira izlazni signal ubrzanja pomoću akcelerometra 2012, kako bi detektovao skokove ubrzanja. Ovo se može uraditi korišćenjem bilo kog od procesa ili postupaka za detekciju skokova ubrzanja opisanih ranije. Nakon analize izlaznog signala akcelerometra, kolo 2008 za obradu može da se grana na korak 3008.

[0144] U koraku 3008 kolo 2008 za obradu utvrđuje da li je detektovan prvi skok ubrzanja tokom detektovnja kontakta sa kožom. Ako nije, kolo 2008 za obradu se vraća nazad na korak 3004. Ako jeste, kolo za obradu grana se na korak 3010, gde kolo 2008 za obradu utvrđuje da je prvi skok ubrzanja verovatno prouzrokovan pokretanjem događaja izdavanja. Kolo 2008 za obradu stoga beleži početak događaja izdavanja setovanjem indikatora u memoriji ili setovanjem logičkog kola, i prelazi na korak 3012.

[0145] U koraku 3012 kolo 2008 za obradu ponovo procenjuje da li je barem jedan senzor za kontakt sa kožom (npr. najmanje jedan, određeni broj, određeni podskup, ili svi senzori 2706 za dodir) detektovao kontakt sa kožom. Ako jeste, kolo 2008 za obradu se grana na korak 3014. Ako nije, kolo 2008 za obradu vraća se neprekidno na korak 3012 dok se ne detektuje kontakt sa kožom. Još jednom, kolo 2008 za obradu ne čita niti procenjuje nikakav izlaz signala sa akcelerometra 2012 dok se ne detektuje kontakt sa kožom.

[0146] U koraku 3014 kolo za obradu ponovo čita ili analizira izlazni signal ubrzanja pomoću akcelerometra 2012, kako bi detektovao skokove ubrzanja. Ova analiza se može sprovesti korišćenjem bilo kog od postupaka o kojima je prethodno bilo reči.

[0147] U koraku 3016, kolo 2008 za obradu utvrđuje da li je detektovan drugi skok ubrzanja tokom detektovnja kontakta sa kožom. Ako nije, kolo 2008 za obradu se vraća nazad na korak 3012. Ako jeste, kolo 2008 za obradu se grana na korak 3018, gde kolo 2008 za obradu utvrđuje da je drugi skok ubrzanja verovatno prouzrokovan pokretom uvlačenja po završetku događaja izdavanja. Kolo 2008 za obradu stoga beleži završetak događaja izdavanja i prelazi na korak 3020.

[0148] U koraku 3020 kolo 2008 za obradu evidentira i/ili saopštava početak i završetak događaja izdavanja. Ovo se može uraditi snimanjem događaja izdavanja u memoriju, i/ili emitovanjem bežičnih signala koji najavljuju završetak događaja izdavanja, kao što je opisano ranije. Alternativno ili dodatno, kolo 2008 za obradu može davati indikaciju korisniku da je događaj izdavanja završen paljenjem ili gašenjem jedne ili više LED dioda, emitovanjem zvuka, ili putem bilo kog drugog vizuelnog, haptičkog ili slušnog indikatora.

[0149] SL. 31 je dijagram toka koji prikazuje drugi primer procesa 3100 koji se može sprovesti pomoću kola 2008 za obradu, kako bi se detektovao početak i završetak događaja izdavanja (npr. korak 2818 u procesu 2800), prema trećem skupu načina izvođenja. Proces 3100 može biti sličan logici ilustrovanoj na SL. 29 i 30, ali se takođe može i razlikovati u određenim aspektima. Konkretno, proces 3100 koristi tajmer da obezbedi da se drugi skok ubrzanja detektuje u okviru unapred podešenog vremena, nakon što je detektovan prvi skok ubrzanja pre nego što se utvrdi da je događaj izdavanja završen. Ako drugi skok ubrzanja nije detektovan u okviru unapred podešenog vremena, kolo 2008 za obradu ignoriše ili briše prvi skok ubrzanja. Proces 3100 takođe obrće redosled operacija o kojima je bilo reči na SL.29 i 30: radije nego da kontinuirano prati kontakt sa kožom sa najmanje jednog od senzora 2706 za dodir, i da čita/procenjuje signal sa akcelerometra 2012 samo ako je detektovan kontakt sa kožom, umesto toga proces 3100 neprekidno čita/procenjuje signal sa akcelerometra 2012 za skok ubrzanja, i čita/procenjuje signal(e) sa najmanje jednog senzora 2706 za dodir samo ako se detektuje skok ubrzanja.

[0150] Nakon što startuje u koraku 3102, kolo 2008 za obradu se grana na korak 3104, gde neprekidno ili periodično čita, prati i/ili procenjuje izlazni signal sa akcelerometra 2012, bez obzira na to da li je detektovan bilo kakav kontakt sa kožom. Ovo se razlikuje od logike opisane iznad na SL.30, gde kolo za obradu ne čita, ne prati i/ili ne procenjuje nijedan signal sa akcelerometra 2012 dok se ne detektuje kontakt sa kožom. Kolo 2008 za obradu može analizirati signal sa akcelerometra 2012 za skokove ubrzanja korišćenjem bilo koje od tehnika o kojima je prethodno bilo reči. Jednom kada se detektuje prvi skok ubrzanja, kolo 2008 za obradu prelazi na korak 3105. Kolo 2008 za obradu opciono takođe može da evidentira u memoriji pojavu ovog prvog skoka ubrzanja.

[0151] U koraku 3105 kolo 2008 za obradu utvrđuje da li je barem jedan senzor za kontakt sa kožom (npr. najmanje jedan, određeni broj, određeni podskup, ili svi senzori 2706 za dodir) detektovao kontakt sa kožom u trenutku kada je detektovan prvi skok ubrzanja. Ako nije, kolo 2008 za obradu grana se na korak 3108, gde ignoriše prvi skok ubrzanja ili briše memorijski zapis koji beleži pojavu prvog skoka ubrzanja, a zatim se grana nazad na korak 3104. Ako jeste, kolo 2008 za obradu se grana na korak 3106.

[0152] U koraku 3106 kolo 2008 za obradu utvrđuje da je prvi skok ubrzanja izazvan pokretanjem događaja izdavanja, u kojem se sklop 22 šprica pokreće pogonskim mehanizmom 24 iz položaja za skladištenje u položaj za ubrizgavanje. Kolo 2008 za obradu takođe startuje tajmer koji odbrojava od unapred podešenog trajanja, na primer, od određenog broja sekundi. Nakon startovanja tajmera, kolo 2008 za obradu prelazi na korak 3110.

[0153] U koraku 3110 kolo 2008 za obradu utvrđuje se da li je tajmer istekao. Ako jeste, kolo 2008 za obradu se grana na korak 3108. Ako nije, kolo 2008 za obradu prelazi na korak 3112.

[0154] U koraku 3112 kolo 2008 za obradu neprekidno ili periodično čita, prati i/ili procenjuje izlazni signal sa akcelerometra 2012 za drugi skok ubrzanja, bez obzira na to da li je detektovan bilo kakav kontakt sa kožom. Ako se ne detektuje drugi skok ubrzanja, kolo 2008 za obradu vraća se nazad na korak 3110, gde procenjuje da li je tajmer istekao. Ako se detektuje drugi skok ubrzanja, kolo 2008 za obradu grana se na korak 3114. Kolo 2008 za obradu opciono takođe može da evidentira u memoriji pojavu ovog drugog skoka ubrzanja. Kolo 2008 za obradu na taj način neprekidno radi napred-nazad u petlji između koraka 3110 i 3112, sve dok ne istekne tajmer (u tom slučaju kolo 2008 za obradu grana se do koraka 3108), ili se ne detektuje drugi skok ubrzanja (u tom slučaju kolo 2008 za obradu grana se do koraka 3114).

[0155] U koraku 3114 kolo 2008 za obradu utvrđuje da li je barem jedan senzor za kontakt sa kožom (npr. najmanje jedan, određeni broj, određeni podskup, ili svi senzori 2706 za dodir) detektovao kontakt sa kožom u trenutku kada je detektovan drugi skok ubrzanja. Ako nije, kolo 2008 za obradu grana se na korak 3116, gde ignoriše drugi skok ubrzanja ili briše memorijski zapis koji beleži pojavu drugog skoka ubrzanja, a zatim se grana nazad na korak 3110. Ako jeste, kolo 2008 za obradu se grana na korak 3118.

[0156] U koraku 3118 kolo 2008 za obradu utvrđuje da je drugi skok ubrzanja prouzrokovan pokretom uvlačenja na završetku događaja izdavanja. Kolo 2008 za obradu zatim zaustavlja tajmer, evidentira u memoriju početak i završetak događaja izdavanja i/ili saopštava početak i/ili završetak događaja izdavanja spoljnom uređaju ili korisniku.

[0157] SL.32 je dijagram toka koji prikazuje još jedan primer procesa 3200 koji se može sprovesti pomoću kola 2008 za obradu, tako da detektuje početak i završetak događaja izdavanja (npr. korak 2818 u procesu 2800), prema trećem skupu načina izvođenja. Proces 3200 može biti sličan logici ilustrovanoj na SL. 29, 30 i 31, ali se takođe može razlikovati u određenim aspektima. Konkretno, proces 3200 nameće zahtev da se dva skoka ubrzanja uklapaju u određeni vremenski okvir pre nego što se utvrdi da je događaj izdavanja pokrenut i završen. Proces 3200 takođe zahteva da barem jedan senzor za kontakt sa kožom detektuje kontakt sa kožom tokom vremenskog perioda između prvog i drugog skoka ubrzanja, pre nego što se utvrdi da je događaj izdavanja uspešno pokrenut i završen.

[0158] Nakon što započne sa korakom 3202, kolo 2008 za obradu prelazi na korak 3204, gde neprekidno čita, nadgleda i/ili procenjuje signal izlaza sa akcelerometra 2012 za skokove ubrzanja. Kolo 2008 za obradu može analizirati signal sa akcelerometra 2012 kako bi detektovao skokove ubrzanja koristeći bilo koju od tehnika o kojima je prethodno bilo reči.

[0159] U koraku 3206 kolo 2008 za obradu utvrđuje se da li su detektovana dva skoka ubrzanja koji se uklapaju u određeni vremenski okvir. Ako je tako, kolo za obradu se grana do koraka 3212 – a ako nije, kolo 2008 za obradu se vraća na korak 3204. Na primer, kolo 2008 za obradu može se granati na korak 3212 samo ako su detektovana dva skoka ubrzanja koja su se desila odvojeno u vremenu ne manje od minimalnog vremenskog praga Tmin (npr. 1 sekund). Alternativno, ili dodatno, kolo 2008 za obradu može da se grana na korak 3212 samo ako su detektovana dva skoka ubrzanja koja su se desila odvojeno u vremenu ne više od maksimalnog vremenskog praga Tmax (npr. između 5 i 10 sekundi). U nekim načinima izvođenja, vremenski prozor može da sadrži samo maksimalni vremenski prag Tmax i da ne sadrži minimalni vremenski prag; rečeno na drugi način, minimalni vremenski prag Tmin može biti postavljen na 0 sekundi.

[0160] U koraku 3212 kolo 2008 za obradu utvrđuje da li je barem jedan senzor za kontakt sa kožom (npr. najmanje jedan, određeni broj, određeni podskup ili svi senzori 2706 za dodir) detektovao kontakt sa kožom tokom vremenskog perioda između prvog i drugog skoka ubrzanja. Neki ilustrativni kriterijumi za procenu kontakta sa kožom su navedeni u nastavku:

(1) Kontakt sa kožom detektovan tokom čitavog perioda između prvog i drugog skoka ubrzanja.

(2) Kontakt sa kožom detektovan u nekom trenutku, međutim na kratko, između prvog i drugog skoka ubrzanja.

(3) Kontakt sa kožom detektovan u određenom trajanju u nekom trenutku između prvog i drugog skoka ubrzanja, npr. od 1 do 3 sekunde, ili od 50 do 100% vremenskog perioda između prvog i drugog skoka ubrzanja.

(4) Kontakt sa kožom detektovan, međutim na kratko, samo u vreme prvog skoka ubrzanja.

(5) Kontakt sa kožom detektovan u određenom trajanju u vreme prvog skoka ubrzanja.

(6) Kontakt sa kožom detektovan, međutim na kratko, samo u vreme drugog skoka ubrzanja.

(7) Kontakt sa kožom detektovan u određenom trajanju dovodeći do drugog skoka ubrzanja.

[0161] U zavisnosti od načina izvođenja, kolo 2008 za obradu može proceniti svaki detektovani kontakt sa kožom prema ma kom kom ili nekoliko od kriterijuma (1)-(7) navedenih iznad. Na primer, kolo 2008 za obradu može da vodi evidenciju ili održava memorijski bafer sa vremenima i/ili trajanjem nedavno detektovanih kontakata sa kožom, a zatim da u koraku 3212 konsultuje ovaj dnevnik kako bi se utvrdilo da li je postojao kontakt sa kožom koji zadovoljava primenjive kriterijume. Ako kolo za obradu detektuje kontakt sa kožom koji zadovoljava primenljive kriterijume, kolo 2008 za obradu se grana na korak 3216. Ako primenjivi kriterijumi nisu zadovoljeni, kolo 2008 za obradu se grana na korak 3204.

[0162] U koraku 3216 kolo 2008 za obradu utvrđuje da je prvi skok ubrzanja prouzrokovan pokretanjem događaja izdavanja, a da je drugi skok ubrzanja izazvan pokretom uvlačenja po završetku događaja izdavanja. Kolo 2008 za obradu zatim evidentira početak i završetak događaja izdavanja u memoriju, i/ili saopštava početak i/ili završetak događaja izdavanja spoljnom uređaju ili korisniku.

[0163] Svaki od procesa 3000 (SL.30), 3100 (SL. 31), i 3200 (SL.32) je do sada opisan kako se sprovodi od strane kola 2008 za obradu u okviru uređaja 20. U nekim načinima izvođenja, međutim, neki ili svi koraci u svakom od ovih procesa mogu biti izvedeni pomoću, ili zajedno sa kolom za obradu, na spoljnom uređaju koji je odvojen od uređaja 20, kao što je procesor 1252 na spoljnom uređaju 1250 (videti SL.12). Na primer, neke ili sve korake u svakom od procesa 3000, 3100 i 3200 može izvršavati procesor u okviru mobilnog uređaja (npr. pametnog telefona ili prenosivog računara), ili server koji prima podatke o kontaktu sa kožom i podatke akcelerometra od uređaja 20. Ovi podaci o kontaktu sa kožom i podaci akcelerometra mogu biti izvedeni iz merenja ili izlaznih signala iz senzora 2706 za kontakt sa kožom i/ili akcelerometra 2012, i mogu biti primljeni putem bežične komunikacione veze između uređaja 20 i spoljnog uređaja, ili putem mrežne komunikacione veze (npr. preko interneta ili mobilne mreže). Spoljni uređaj tada može da evidentira završetak događaja izdavanja u memoriju ili u izveštaj, da obavesti i/ili saopšti o događaju izdavanja korisniku, ili da izvrši druge radnje ili korake na osnovu završetka događaja izdavanja. Koraci koje izvodi spoljni uređaj mogu da se izvršavaju u realnom vremenu, na primer, dok se podaci mere pomoću uređaja 20, ili se mogu izvršiti neko vreme (npr. satima, danima ili godinama) nakon što uređaj 20 izmeri i snimi podatke o kontaktu sa kožom i akcelerometru.

[0164] Mada prethodni opis trećeg skupa načina izvođenja uređaja 20 opisuje razlike između ovog trećeg skupa načina izvođenja i prethodno opisanih prvog i drugog skupa načina izvođenja, treba smatrati da treći skup načina izvođenja takođe može uključivati svojstva prisutna bilo u prvom ili u drugom skupu načina izvođenja, kao i druga svojstva. Na primer, izvesni načini izvođenja u ovom trećem skupu načina izvođenja mogu uključiti sekundarnu PCB 84 iz prvog skupa načina izvođenja, uključujući neke ili sve senzore koji su prethodno opisani kao montirani na nju. Izvesni načini izvođenja u ovom trećem skupu načina izvođenja mogu takođe uključivati proksimalno produžene krakove 1710a, 1710b drugog skupa načina izvođenja.

[0165] SL. 34 prikazuje jedan primer sekvence 3400 korisničkih koraka za korišćenje uređaja 20 za ubrizgavanje leka. Dati primer sekvence 3400 može se primeniti na bilo koji od prvog, drugog ili trećeg skupa načina izvođenja uređaja 20 koji je ovde opisan. Uređaj 20 može krenuti od koraka 3402, gde se uređaj drži na nižoj temperaturi skladištenja (npr. između 36 i 46 stepeni Farenhajta, ili 2 i 8 stepeni Celzijusa) unutar okruženja za skladištenje (npr. frižider) kako bi se od kvarenja zaštitio lek pohranjen unutra.

[0166] U koraku 3404 korisnik vadi uređaj 20 iz okruženja za skladištenje.

[0167] U koraku 3406 korisnik opciono može da pritisne dugme za proveru temperature kako bi izazvao kolo za obradu na uređaju 20 da se probudi i detektuje svoju temperaturu. Za uređaje koji pripadaju prvom skupu načina izvođenja, ovo se može uraditi pritiskom na dugme da izazove kolo 108 za obradu da se probudi i očita IR senzor 120. Za uređaje koji pripadaju trećem skupu načina izvođenja, ovo se može uraditi pritiskom na dugme 2001 za proveru temperature i izazivajući kolo 2008 za obradu da očita senzor 2025 temperature.

[0168] U koraku 3408 jedna ili više LED dioda postavljenih na uređaj 20 mogu da zasvetle ili da trepću kako bi ukazale na status temperature, dajući na taj način indikaciju korisniku da li je lek uskladišten u okviru uređaja 20 na ili unutar idealnog temperaturnog opsega za administraciju (npr. na sobnoj temperaturi, ili između 65 i 75 stepeni Farenhajta, ili između 18 i 24 stepena Celzijusa). Za lekove koji ne zahtevaju proveru temperature, koraci 3406 i 3408 mogu se preskočiti.

[0169] U koraku 3410 uređaj 20 se može vratiti u stanje spavanja da bi štedeo energiju baterije ako se ne detektuje dalja aktivnost. Uređaj 20 može preći u stanje spavanja isključivanjem nekih ili svih njegovih električnih komponenti, ili radom nekih njegovih komponenti u režimu male snage. Na primer, u nekim načinima izvođenja, uređaj 20 ide u stanje spavanja tako što prekida napajanje svom kolu za obradu. U nekim slučajevima, napajenje može biti prekinuto kolu za obradu u trenutku kada korisnik otpusti dugme za proveru temperature. U drugim slučajevima, napajanje se prekida u kolu za obradu unutar određenog, unapred podešenog vremenskog perioda nakon što korisnik otpusti dugme za proveru temperature (npr. nekoliko sekundi ili minuta). Druge električne komponente, na primer LED diode i/ili senzori, takođe mogu biti isključeni radi uštede energije.

[0170] U koraku 3412 uređaj 20 detektuje kada korisnik ukloni osnovni poklopac 36. Za uređaje koji pripadaju trećem skupu načina izvođenja, uređaj 20 može da detektuje kada je osnovni poklopac 36 uklonjen korišćenjem senzora 2010 za uklanjanje osnovnog poklopca. Ova radnja uzrokuje da se uređaj 20 ponovo probudi, na primer, uključivanjem napajanja svog kola za obradu.

[0171] U koraku 3414 korisnik pritiska uređaj 20 uz svoje telo (npr. na njegov ili njen abdomen) i aktivira uređaj otključavanjem i pritiskom nadole dugmeta 52 za aktiviranje na distalnom kraju uređaja 20. Otključavanje i pritiskanje nadole dugmeta 52 za aktiviranje dovodi do toga da pogonski mehanizam 24 pokreće sklop 22 šprica od položaja za skladištenje do položaja za ubrizgavanje. Za uređaje u trećem skupu načina izvođenja, uređaj 20 detektuje kontakt sa kožom korisnika, kao i skok ubrzanja povezan sa pomeranjem sklopa 22 šprica. Kao što je ranije napomenuto, uređaj 20 može da interpretira ova dva detektovana parametra kao indikaciju pokretanja događaja izdavanja.

[0172] U koraku 3416 mehanizam 26 za uvlačenje pogoni sklop 22 šprica iz položaja za ubrizgavanje u uvučeni položaj na kraju događaja izdavanja. Za uređaje u trećem skupu načina izvođenja, uređaj 20 detektuje kontakt sa kožom korisnika, kao i skok ubrzanja povezan sa pokretom uvlačenja sklopa 22 šprica. Kao što je ranije diskutovano, uređaj 20 može da interpretira ova dva detektovana parametra kao indikaciju završetka događaja izdavanja.

[0173] U koraku 3418 uređaj 20 pali jednu ili više LED dioda postavljenih na telo uređaja kako bi se korisniku ukazalo da je događaj izdavanja uspešno pokrenut i završen.

[0174] U koraku 3420 uređaj 20 u više navrata emituje podatke o ubrizgavanju. Ovi podaci mogu biti primljeni od strane spoljnog uređaja (npr. mobilni uređaj 1250), i ukazuju na to da je događaj izdavanja uspešno pokrenut i završen, koliko je vremena prošlo od kada je događaj izdavanja završen, na tip i/ili konfiguraciju uređaja 20, na vrstu leka koji se primenjuje, ili na bilo koje druge podatke ili parametre koje detektuje i/ili čuva uređaj 20. Aplikacija koja je pokrenuta na spoljnom uređaju može opciono da potvrdi prijem podataka uređaju 20, slanjem poruke potvrde.

[0175] U koraku 3422 uređaj 20 može biti odložen na bilo koji odgovarajući način, na primer, u kontejner za oštre predmete kao što je prikazano.

[0176] Mada je ovaj pronalazak opisan kao primer dizajna, načini izvođenja predmetnog opisa mogu se dalje modifikovati u okviru duha i obima ovog opisa. Ova prijava je stoga namenjena da pokrije sve varijacije, upotrebe ili adaptacije opisanih načina izvođenja koristeći njene opšte principe.

Claims

Patentni zahtevi

1. Sklop uređaja za ubrizgavanje koji sadrži:

kućište (38) uređaja koje ima proksimalni kraj i distalni kraj, kućište koje definiše unutrašnju zapreminu koja se proteže duž uzdužne ose između proksimalnog kraja i distalnog kraja, i proksimalni otvor na proksimalnom kraju kućišta povezan sa unutrašnjom zapreminom, kućište uređaja koje sadrži

deo (37) koji je nadohvat korisniku, konfigurisan tako da se uhvati rukom korisnika, pri čemu se deo koji je nadohvat korisniku proteže na prvo radijalno rastojanje prema spolja od uzdužne ose, i

prema spolja prošireni krajnji deo (39) na proksimalnom kraju kućišta pored proksimalnog otvora, pri čemu se prema spolja prošireni krajnji deo proteže ka spolja od uzdužne ose na drugo radijalno rastojanje, koje je veće od prvog radijalnog rastojanja;

sklop (22) šprica, barem delimično raspoređen u okviru unutrašnje zapremine, sklop šprica koji uključuje (i) cev konfigurisanu tako da drži lek, (ii) klip konfigurisan tako da klizi duž uzdužne ose unutar cevi, i (iii) iglu za ubrizgavanje koja se proteže iz cevi;

pogonski mehanizam (24), konfigurisan tako da pomera sklop šprica iz položaja za skladištenje u položaj za ubrizgavanje, i da pokreće klip proksimalno unutar cevi tako da se izdaje lek iz cevi pri događaju izdavanja; i naznačen time što sklop uređaja sadrži

jednu ili više glavnih štampanih ploča (PCB), raspoređenih u okviru krajnjeg dela kućišta uređaja proširenog prema spolja, pri čemu jedna ili više glavnih PCB definišu otvor (83) kroz koji je najmanje deo sklopa šprica konfigurisan tako da prolazi tokom događaja izdavanja, pri čemu se jedna ili više glavnih PCB protežu na radijalno rastojanje od uzdužne ose koje je veće od prvog radijalnog rastojanja, a jedna ili više glavnih PCB sadrže najmanje jednu bežičnu radio-frekvencijsku (RF) antenu i kolo za obradu, konfigurisane za bežični prenos podataka na spoljni uređaj preko najmanje jedne bežične RF antene.

2. Sklop uređaja za ubrizgavanje prema patentnom zahtevu 1, pri čemu je prvo radijalno rastojanje 10 mm ili manje.

3. Sklop uređaja za ubrizgavanje prema patentnom zahtevu 1, pri čemu je prvo radijalno rastojanje 8 mm ili manje, a jedna ili više PCB se protežu 15 mm ili više radijalno prema spolja od uzdužne ose.

4. Sklop uređaja za ubrizgavanje prema patentnom zahtevu 1, pri čemu jedna ili više glavnih PCB dodatno sadrži jedan ili više senzora postavljenih pored proksimalnog otvora, pri čemu je svaki senzor konfigurisan tako da detektuje kontakt sa tkivom kože.

5. Sklop uređaja za ubrizgavanje prema patentnom zahtevu 4, pri čemu jedan ili više senzora sadrže mnoštvo senzora koji okružuju proksimalni otvor, pri čemu je svaki senzor konfigurisan tako da detektuje kontakt sa tkivom kože na osnovu izmerene električne otpornosti, i svaki senzor se nalazi na radijalnom rastojanju prema spolja od uzdužne ose koje je veće od prvog radijalnog rastojanja.

6. Sklop uređaja za ubrizgavanje prema patentnom zahtevu 5, pri čemu se svaki senzor nalazi 10 mm ili više radijalno prema spolja od uzdužne ose.

7. Sklop uređaja za ubrizgavanje prema patentnom zahtevu 5, pri čemu se svaki senzor nalazi 15 mm ili više radijalno prema spolja od uzdužne ose.

8. Sklop uređaja za ubrizgavanje prema patentnom zahtevu 5 dodatno sadrži jednu ili više svetlećih dioda (LEDs), integrisanih sa kućištem uređaja, pri čemu je kolo za obradu konfigurisano tako da obezbedi indikaciju korisniku, pokazujući koji pojedinačni senzori iz mnoštva senzora detektuju kontakt sa tkivom kože, i koji pojedinačni senzori iz mnoštva senzora ne detektuju kontakt sa tkivom kože, korišćenjem jedne ili više LED dioda.

9. Sklop uređaja za ubrizgavanje prema patentnom zahtevu 5, pri čemu je kolo za obradu konfigurisano tako da prenosi na spoljni uređaj, putem bežičnog prenosa podataka, podatke koji ukazuju koji pojedinačni senzori iz mnoštva senzora detektuju kontakt sa tkivom kože, a koji pojedinačni senzori iz mnoštva senzora ne detektuju kontakt sa tkivom kože.

10. Sklop uređaja za ubrizgavanje prema patentnom zahtevu 1, koji dodatno sadrži jednu ili više sekundarnih PCB, koje su komunikaciono spojene sa jednom ili više glavnih PCB, pri čemu se jedna ili više sekundarnih PCB pružaju paralelno sa uzdužnom osom i uključuju jedan ili više senzora.

11. Sklop uređaja za ubrizgavanje prema patentnom zahtevu 1 dodatno sadrži senzor temperature postavljen uz cev, pri čemu je kolo za obradu konfigurisano tako da proceni temperaturu leka na osnovu izlaza senzora temperature.

12. Sklop uređaja za ubrizgavanje prema patentnom zahtevu 1 dodatno sadrži senzor mikro-prekidača, koji je konfigurisan tako da utvdi da li je sklop šprica u najmanje jednom od položaja za skladištenje, položaja za ubrizgavanje i uvučenog položaja.

13. Uređaj za ubrizgavanje prema patentnom zahtevu 12, pri čemu je senzor mikroprekidača raspoređen na jednoj ili više glavnih PCB.

14. Sklop uređaja za ubrizgavanje prema patentnom zahtevu 1 dodatno sadrži:

magnet, konfigurisan tako da održava fiksno aksijalno rastojanje od klipa dok klizi duž uzdužne ose unutar cevi; i

prvi magnetometar raspoređen na jednoj ili više glavnih PCB, konfigurisan tako da emituje prvi izlazni signal na osnovu detektovanog magnetnog polja magneta; pri čemu je kolo za obradu konfigurisano tako da proceni aksijalni položaj klipa duž uzdužne ose unutar cevi na osnovu makar delimično prvog izlaznog signala prvog magnetometra.

15. Sklop uređaja za ubrizgavanje prema patentnom zahtevu 14, koji dodatno sadrži najmanje drugi magnetometar, raspoređen odvojeno od jedne ili više glavnih PCB a uz cev, drugi magnetometar konfigurisan tako da emituje drugi izlazni signal na osnovu detektovanog magnetnog polja magneta, pri čemu je kolo za obradu konfigurisano tako da proceni aksijalni položaj klipa i na osnovu prvog izlaznog signala prvog magnetometra i na osnovu drugog izlaznog signala drugog magnetometra.

16. Sklop uređaja za ubrizgavanje prema patentnom zahtevu 15, pri čemu se drugi magnetometar nalazi radijalno bliže uzdužnoj osi nego prvi magnetometar.