RS63699B1 - Upotreba sulkardina za tretman atrijalne fibrilacije - Google Patents

Description

Opis

UPUĆIVANJE NA POVEZANU PATENTNU PRIJAVU

[0001] Ova prijava se poziva na prioritet United States privremene prijave broj 61/261,925, zavedene 17. Novembra 2009.

POLJE PRONALASKA

[0002] Ovo otkriće se odnosi na lečenje atrijalne fibrilacije (AF) sa N-(3,5-bis(1-pirolidinilmetil)-4-hidroksibenzil)-4-metoksibenzensulfonamidom (sulkardin) ili sa farmaceutski prihvatljivom soli sulkardina.

OSNOVA PRONALASKA

[0003] Celo ovo otkriće, različite publikacije, patenti i specifikacije objavljenih patenata se pozivaju na iste navode. Otkrića ovih publikacija, patenti i specifikacije objavljenog patenta opisuju stanje tehnike na koje se ovaj pronalazak odnosi.

[0004] Srčana aritmija, takođe poznata kao "disritmija," je deo grupe stanja koja karakteriše nenormalna električna aktivnost u srcu. U primere aritmija spadaju ventrikularne kontrakcije, preuranjena ventrikularna tahikardija, ventrikularna fibrilacija i supraventrikularna tahiaritmija kao što je atrijalna fibrilacija. Kao primer, atrijalna fibrilacija (AF) je supraventrikularna tahiaritmija koju karakteriše nekoordinisana atrijalna aktivacija koja za posledicu ima pogoršanje atrijalne mehaničke funkcije. Trajna i/ili hronična AF je povezana sa povećanim rizikom od slučajeva tromboembolije uključujući MI i šlog i srčanu insuficijenciju. Teorije mehanizma AF obuhvataju dva glavna procesa: pojačan automatizam u jednom ili nekoliko brzo depolarizujućih žarišta i ponovni ulazak u jedan ili više ciklusa.

[0005] AF je najčešća aritmija koja zahteva medicinski tremtan koja se pojavljuje kod skoro 1% odraslih u U.S. populaciji (projekcija je 6 miliona u U.S. u 2006., do 9 miliona u 2020.). Ova rasprostranjenost raste sa starošću tako da 8% ljudi starijih od 80 godina ima AF. Kako su demografske promene u U.S. i Evropi pomeraju ka starijoj populaciji, AF će da postane još rasprostranjenija kardiovaskularna bolest. Povratne epizode AF se javljaju kod pacijenata u proseku 50%/godina. U skladu sa tim, AF predstavlja veliki pritisak na zdravstveni sistem, koji u proseku košta Sjedinjenje Države $3600 po slučaju po godini.

[0006] AF je povezana sa simptomima koji negativno utiču na kvalitet života, uključujući na primer, kratak dah, neprijatnost ili bol u grudima i netoleranciju na fizičke aktivnosti. Što je duže postojanje AF kod pacijenta, veći je rizik od formiranja tromba u pretkomori i samim tim rizik od tromboemboličkog šloga, pa je stoga potrebna hronična antikoagulantna terapija. Smatra se da je veliki procenat svih slučajeva šloga u U.S. posledica uporne ili hronične AF. Drugi ozbiljni kardijačni slučajevi koji se javljaju u značajno većoj incidenci kod AF pacijenata uključuju insuficijenciju srca i infarkt miokarda (MI).

[0007] Tretman AF se svodi na kardioverziju i upotrebu antikoagulanasa u upornim i hroničnim slučajevima. Kardioverzija pacijenata sa akutnom simptomatičnom AF ili paroksizmalnom AF može da se postigne upotrebom antiaritmičkih lekova (AADs) ili električnom kardioverzijom za vraćanje sinusnog ritma (SR). Alternativno, lekar može da izabere kontrolu brzine upotrebom lekova koji usporavaju provođenje AV čvora i na taj način se kontroliše brzina ventrikularnog odgovora kod pacijenata sa AF.

[0008] Trenutno postoji velika kontraverza na to da li je kod pacijenata važnija kontrola ritma od kontrole brzine, mada većina lekara smatra da je bolje da pacijenti budu u SR i da nema potrebe za antikoagulacijom. Studije za procenu incidence ozbiljnih kardiovaskularnih (CV) posledica ili smrti u oba pristupka su u ovom trenutku neuverljive. Kardioverzija defibrilacijom nije trivijalni postupak, jer zahteva da pacijenta prvo uspava anesteziolog i povezano je sa značajnom učestalošću bolova u mišićima i opekotinama na koži. Antiaritmični lekovi spadaju u brojne farmakološke grupe na osnovu mehanizma delovanja.

Postoji pet prepoznatljivih AAD grupa:

Grupa I: blokeri Na-kanala

Grupa II: Beta-blokeri

Grupa III: blokeri K-kanala

Grupa IV: blokeri Ca-kanala

Grupa V: razno (adenozin, digoksin, itd.)

[0009] Razvoj novih anti-AF lekova nažalost, u ovom trenutku, nije povećao popularnost farmakološke kardioverzije zbog niskog stepena efikasnosti, rizika od torsades de pointes (TdeP) izazvanog lekovima, ventrikularne tahikardije, ili drugih ozbiljnih aritmija povezanih sa trenutno raspoloživim sredstvima. Farmakološka kardioverzija je još uvek manje efikasna od električne kardioverzije i zbog toga defibrilacija ostaje glavna za tretman refraktorne akutne atrijalne fibrilacije.

[0010] Većina sredstava na tržištu, na primer, propofenon, flekanid i ibutalid, nose rizik od izazivanja TdeP; pa stoga većina od ovih sredstava nije preporučljiva za korišćenje kod pacijenata koji boluju od bilo koje i imaju istoriju bilo koje ishemične bolesti srca, prethodni MI i sindrom produženog QT. Brojna od ovih sredstava, kao što su sotalol, flekanid, propafenon i dronadaron, takođe ispoljavaju negativne efekte na kontraktilnost srca, što ih čini kontraindikovanim kod srčane insuficijencije. Najčešći ozbiljan neželjeni efekat je proaritmički efekat, što je obično povezano sa blokadom humanog gena povezanog sa blokadom kalijumovog kanala IKrkoji enkodira Ether-à-go-go-povezani gen (hERG), što dovodi do produženja QT intervala i potencijalno do fatalne ventrikularne aritmije TdeP. Posebno, blokeri Na-kanala koji nemaju inhibitornu aktivnost na IKrtakođe mogu da budu visoko proaritmični (flekanid) zajedno sa njihovom sposobnošću da povećaju potencijalno trajanje delovanja, što dovodi do preopterećenja Ca na izražen način i indukuje re-entri ritmove.

[0011] Mada sva anti-aritmička sredstva, kao što su blokeri Na kanala (Grupa I), blokeri Ca kanala (Grupa IV) i beta blokeri (Grupa II) i digoksin i adenozin (Grupa V), imaju neke anti-AF karakteristike, Grupa III anti-aritmičkih sredstava, koji su svi inhibitori K-kanala i nedavnim konsenzusom medicinskih eksperata blokeri različitih kanala, su preferirani za anti-AF indikaciju zbog svoje uočene prednosti u pogledu bezbednosti i potencije kod atrijalne aritmije. Ponavljajuća akutna AF, uporna AF i paroksizmalna AF eventualno vode ka razvoju hronične AF, javlja se električno remoduliranje u atrijalnom tkivu, adaptivni odgovor gde se menjaju relativni doprinosi različitih atrijalno ekspresovanih jonskih kanala. Ova promena u protoku kanala se manifestuje skraćenjem trajanja potencijala delovanja (AP), sa relativno većim doprinosom ultra brze kalijumove struje IKur, prolazne izlazne kalijumove struje Ito, i muskarinske acetilholin kalijumove struje IKAch, kao i smanjenim uticajem odložene prečišćene kalijumove struje, koja ima dve komponente: brzu [IKr] i sporu [IKs]) i kalcijumove struje. Hronična AF je nepodesna za medicinsku intervenciju i održavanje SR kod ovih pacijenata je veoma teško; dovodeći do stanja da AF stvara AF.

[0012] Trenutno raspoloživi AADs čiji je cilj da blokiraju kasniju Fazu 3 repolarizacije struja, IKri IKs, što može da ih učini manje efikasnim u toku AF zato što je Faza 3 skraćena hroničnom AF, mada ova hipoteza nije sa sigurnošću dokazana. Trenutno raspoloživi AADs takođe ciljaju iste jonske kanale u komori, što može da produži QT interval, što dovodi do povećanja rizika od TdeP. AADs koji su selektivni za specifične atrijalne kanale (IKur, Ito, IKAch), koji su mnogo aktivniji nakon električnog remodeliranja AF, mogli bi da obezbede efikasnu kontrolu ritma sa minimalnim ventrikularnim pro-aritmičkim rizikom, iako je smanjena regulacija najmanje jednog od ovih atrijalnih selektivnih, IKAchzabeležena kod uporne/hronične AF.

[0013] Sulkardin, N-(3,5-bis(1-pirolidinilmetil)-4-hidroksibenzil)-4-metoksibenzensulfonamid, i njegove soli, kao što je sulkardin sulfat, grade grupu novih hemijskih sredstava sa potentnim anti-aritmičkim delovanjem. Sulkardin je bloker kanala multi-jona (brzi i spori Na, L-Ca, i KIto) i predstavlja jedini primer antiaritmika klase supstituisanih sulfonamida. Sulkardin soli mogu da se koriste kao intravenske injektabilne ili kao oralne doze za tretman aritmija, uključujući supraventrikularnu tahiaritmiju, preuranjene ventrikularne kontrakcije, ventrikularnu tahikardiju i ventrikularnu fibrilaciju. Na primer, US 6,605,635 B1 opisuje N-(3,5-bis-disupstituisane aminometil- 4-hidroksi)benzil aromatične sulfonamide i N-(3,5-bis-disupstituisana aminometil-4-hidroksi)fenil aromatična sulfonamidna jedinjenja za prevenciju i tretman srčanih aritmija. Slično tome, u "Huya completes pre-IND consultation meeting with FDA for sulkardin sulfat; Sulkardin sulfat (430340)", Thomson Reuters Drug News - Biomedical Literature List (URL: http://integrity.thomson-pharma.com/integrity/xmlxsl/pk ref list.xml show ficha ref?p ref id=1222-9-27) je opisano da sulkardin sulfat (430340) može da se koristi u tretmanu atrijalnih i ventrikularnih aritmija. CN 1939 298 A takođe opisuje sulkardin sulfat za prevenciju i lečenje aritmije.

[0014] Pored toga, dosadašnji dokazi pokazuju da je jedna prednost sulkardina i soli da nemaju značajnu pro-aritmičnu aktivnost, kako je pokazano u prekliničkim rigoroznim modelima bezbednosti, uključujući post-MI iznenadnu smrt na modelu pasa i potvrđeno na vetrikularnom klinastom modelu zečeva. Pored toga, pokazano je da ne povećavaju prag defibrilacije, niti povećavaju rizik od neuspeha defibrilacije u modelu pasa nakon IM, kao što je uočeno kod flekanida. Na bazi ovih podataka, sulkardin i soli, sa njihovim veoma malim prividnim pro-aritmičkim potencijalom, bi potencijalno mogli da se koriste za lečenje akutne i povratne atrijalne fibrilacije u prisustvu organske bolesti srca, produženog QR sindroma i ventrikularnih aritmija, uključujući preuranjene ventrikularne kontrakcije (PVCs), ventrikularnu tahikardiju (VT), i ventrikularnu fibrilaciju (VF), u podešavanju ili akutne ili hronične primene zbog njihove sposobnosti da budu formulisane kao intravenske ili oralne dozne formulacije.

KRATAK SADRŽAJ PRONALASKA

[0015] Zabeleženo je da, u vezi sa humanim atrijalnim kardiomiocitima in vitro, sulkardin i njegove soli pokazuju IC50vrednosti u rasponu od 26-100 µM. Ovi rezultati pokazuju da je za efektivnu farmakološku blokadu jonskih kanala in vivo potrebno dostizanje koncentracija koje su veće od ovih IC50vrednosti, verovatno višestruko većih, da se pobudi anti-aritmički efekat. Ipak, utvrđeno je da su koncentracije sulkardin sulfata u plazmi koje su blizu ili veće od ovog navedenog IC50nivoa povezane sa hipotenzijom, prolongiranjem QT i neželjenim efektima na kontraktilnost komora, inter alia. U skladu sa tim, postojalo je očekivanje da će biti neizvodljivo dostizanje koncentracija sulkardina u krvi koje su efikasne protiv AF bez izazivanja neželjenih pojava.

[0016] Nasuprot ovim očekivanjima, pronalazak dozvoljava tretman AF, korišćenjem sulkardina ili farmaceutski prihvatljive soli sulkardina, bez incidence ovih neželjenih efekata. U skladu sa tim, ovaj pronalazak se odnosi na kompoziciju koja uključuje aktivno sredstvo, do jest N-(3,5-bis(1-pirolidinilmetil)-4-hidroksibenzil)-4-metoksibenzensulfonamid koji ima sledeću formulu:

ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so za upotrebu u lečenju akutne ili paroksizmalne atrijalne fibrilacije (AF), uključujući primenu na subjektu koji boluje od ili je u riziku da oboli od akutne ili paroksizmalne AF navedene kompozicije, pri čemu se navedeno aktivno sredstvo primenjuje u količini u rasponu od približno 3 mg/kg do približno 10 mg/kg.

[0017] U nekim ostvarenjima, navedeno aktivno sredstvo se primenjuje u količini u rasponu od približno 5 mg/kg do približno 10 mg/kg.

[0018] U nekim ostvarenjima, navedeno aktivno sredstvo je farmaceutski prihvatljiva so N-(3,5-bis(1-pirolidinilmetil)-4-hidroksibenzil)-4-metoksibenzensulfonamida.

[0019] U nekim ostvarenjima, navedeno aktivno sredstvo je N-(3,5-bis(1-pirolidinilmetil)-4-hidroksibenzil)-4-metoksibenzensulfonamid sulfat.

[0020] U nekim ostvarenjima, navedena kompozicija dalje uključuje farmaceutski prihvatljivu podlogu.

[0021] U nekim ostvarenjima, navedena farmaceutski prihvatljiva podloga je izabrana iz grupe koja se sastoji od pufera, razblaživača, stabilizatora i njihovih kombinacija.

[0022] U nekim ostvarenjima, navedena farmaceutski prihvatljiva podloga je pufer, a pri čemu navedeni pufer ima pH od približno 2.5 do približno 7.

[0023] U nekim ostvarenjima, navedena farmaceutski prihvatljiva podloga je pufer, a pri čemu navedeni pufer ima pH od približno 3 do približno 5.

[0024] U nekim ostvarenjima, navedena farmaceutski prihvatljiva podloga je glicin pufer.

[0025] U nekim ostvarenjima, navedena kompozicija je izotonična formulacija.

[0026] U nekim ostvarenjima, navedena izotonična formulacija uključuje sredstvo za izotoničnost izabrano iz grupe koja se sastoji od natrijum hlorida, kalijum hlorida, manitola, saharoze, glicerina, amino kiseline i šećera.

[0027] U nekim ostvarenjima, sredstvo za izotoničnost je manitol.

[0028] U nekim ostvarenjima, navedena primena je u obliku intravenske injekcije.

[0029] U nekim ostvarenjima, navedena kompozicija je za upotrebu u lečenju akutne atrijalne fibrilacije.

[0030] U nekim ostvarenjima, navedena kompozicija je za upotrebu u lečenju paroksizmalne atrijalne fibrilacije.

[0031] U skladu sa jednim ostvarenjem iz pronalaska, obezbeđena je kompozicija za upotrebu u lečenju u skladu sa pronalaskom, pri čemu lečenje dalje uključuje primenu ove kompozicije tako da je maksimalna stabilna koncentracija u plazmi (Cmax) aktivnog sredstva u subjektu u rasponu između približno 1 µM do približno 20 µM. Ostvarenja iz pronalaska takođe razmatraju ovakav tretman kada je Cmaxaktivnog sredstva u rasponu od približno 0.1 µM, 0.5 µM, 1 µM, 2 µM, 3 µM, 4 µM ili 5 µM do približno 25 µM, 20 µM, 18 µM, 15 µM, 12 µM, 10 µM, 9 µM, 8 µM, 7 µM ili 6 µM.

[0032] Pronalazak je definisan priloženim patentnim zahtevima. Ostvarenja iz pronalaska su predmet zavisnih patentnih zahteva i opisana su kroz prisutan opis i crteže.

KRATAK OPIS CRTEŽA

[0033]

Slika 1 predstavlja farmakokinetičku (PK) krivu sulkardin sulfata nakon brze IV infuzije. Ukupna količina injektovanog sulkardin sulfata je 8 mg/kg.

Slika 2 pokazuje hemodinamičke efekte primenom 45 minutne intravenske infuzije sulkardin sulfata na anesteziranim psima u modelu iznenadne smrti. Vreme na X osi predstavlja vreme nakon završene 45 minutne infuzije leka.

DETALJAN OPIS PRONALASKA

[0034] U celom ovom opisu, tekst se odnosi na različita ostvarenja za upotrebu inventivnih kompozicija i na metodologiju. Različita opisana ostvarenja su reprezentativni primeri i ne treba ih tumačiti kao opise alternativnih vrsta. Umesto toga, ovde dati opisi mogu da se preklapaju. Diskutovana ostvarenja su samo ilustrativna.

I. Definicije

[0035] Ukoliko nije drugačije navedeno, nazivi i izrazi korišćeni u ovom opisu imaju sledeća značenja:

[0036] "Lečenje" "tretman," i "tretiranje" se u ovom opisu koriste da označe primenu farmaceutske kompozicije ili formulacije u profilaktičkom i/ili terapeutskom cilju. Izraz "terapeutski tretman" se odnosi na primenjeni tretman na pacijentu koji već boluje od stanja kao što je aritmija. Prema tome, u preferiranim ostvarenjima, lečenje je primena na sisaru terapeutski efektivnih količina anti-aritmičkog sredstva.

[0037] "Subjekt" za tretman je prokariotična ili eukariotična ćelija, kultura tkiva, tkivo ili životinja, na primer, sisar, uključujući čoveka. U subjekte ne-humanih životinja za tretman spadaju, na primer, majmuni, miševi, psi, leporidi, kao što je zec, domaće životinje, sportske životinje i kućni ljubimci.

[0038] "Anti-aritmičko sredstvo," kako se ovde koristi, se odnosi na molekulu koja ima terapeutski efekat u lečenju aritmije ili na poboljšanja povezanih simptoma na subjektu. Neograničavajući primeri aritmija uključuju supraventrikularnu tahiaritmiju kao što su atrijalna fibrilacija, preuranjene ventrikularne kontrakcije, ventrikularna tahikardija i ventrikularna fibrilacija. Anti-aritmično sredstvo je N-(3,5-bis(1-pirolidinilmetil)-4-hidroksibenzil)-4-metoksibenzensulfonamid (sulkardin) ili njegova farmaceutski prihvatljiva so. U narednom aspektu, anti-aritmično sredstvo je sulkardin sulfat.

[0039] U skladu sa ovim pronalaskom, farmaceutski prihvatljiva so sulkardina, N-(3,5-bis(1-pirolidinil- metil)-4-hidroksibenzil)-4-metoksibenzensulfonamida, može da bude aktivno sredstvo u formulaciji korisnoj za lečenje aritmije. Ilustrativni primeri ovih sulkardin soli su: (A) soli neorganskih kiselina kao što su acetatne, boratne, bikarbonatne, sulfatne, hidrohloridne, bromidne, hloridne, jodidne, hidrobromidne, hidrojodidne, nitratne, fosfatne, difosfatne, i fluorofosfatne soli; (B) soli organskih kiselina kao što su amsonatne (4,4-diaminostilben-2,2-disulfonat), bitartratne, butiratne, citratne, kalcijum edetatne, kamsilatne, edisilatne, estolatne, eesilatne, glutamatne, glukonatne, gluceptatne, laktatne, laktobionatne, lauratne, malatne, maleatne, mandelatne, metilbromidne, metilnitratne, metilsulfatne, mukatne, oleatne, oksalatne, palmitatne, pamoatne (1,1-meten-bis-2-hidroksi-3-naftoat, einbonat), pamoatne, pantotenatne, salicilatne, stearatne, subacetatne, sukcinatne, sulfatne, sulfosalicilatne, suramatne, propionatne, valeratne, fiunaratne, fumaratne, i tartaratne soli; i (C) soli alkalnih metala i soli zemno alkalnih metala, kao što su natrijumove, kalijumove, litijumove i klacijumove soli sulkardina. U ovom kontekstu, farmaceutski prihvatljiva so može da ima više od jednog naelektrisanog atoma u svojoj strukturi i, stoga, jedan ili više kaunterjona.

[0040] Izrazi "efektivna količina," "terapeutski efektivna količina," i "farmaceutski efektivna količina" označavaju količinu aktivnog sredstva, kao što je antiaritmičko sredstvo kako je ovde otkriveno, koja ima terapeutski efekat. Doze aktivnog sredstva koje su korisne u tretmanu su terapeutski efektivne količine. Prema tome, terapeutski efektivna količina je količina aktivnog sredstva koja produkuje traženi terapeutski efekat, kako je procenjeno rezultatima kliničkog ispitivanja i/ili u studijama životinjskog modela. U posebnim ostvarenjima, aktivno sredstvo je primenjeno u prethodno određenoj dozi; stoga bi terapeutski efektivna količina bila količina primenjene doze. Ova količina i količina anti-aritmičkog sredstva može da se odredi rutinski, uobičajenom metodologijom, i može da varira u zavisnosti od različitih faktora, kao što je uključeni određeni slučaj aritmije. Ova količina može takođe da zavisi od veličine pacijenta, težine, pola, starosti i medicinske istorije.

[0041] "Nosač" ili "podloga" je jedinjenje ili materijal korišćen za omogućavanje primene jedinjenja, na primer, za konatrolu oslobađanja i/ili bioraspoloživost jedinjenja. U čvrste nosače spadaju, na primer, skrob, laktoza, dikalcijum fosfat, saharoza i kaolin. Tečni nosači uključuju, na primer, sterilnu vodu, rastvor soli, pufere, ne-jonske surfaktante i jestiva ulja kao što su ulja kikirikija i susama. Pored toga, mogu da budu uključeni različiti adjuvansi koji se uobičajeno koriste u tehnici. Ova i druga ovakva jedinjenja su opisana u literaturi, na primer, u Merck Index, Merck & Company, Rahway, N.J. Razmatranja za uvođenje različitih komponenti u farmaceutske kompozicije su opisana, na primer, u Gilman i saradnici (Eds.) (1990); GOODMAN AND GILMAN’S: THE PHARMACOLOGICAL BASIS OF THERAPEUTICS, 8th Ed., Pergamon Press.

[0042] Izrazi "farmaceutski prihvatljiv nosač" i "farmaceutski prihvatljiva podloga" mogu da označe bilo koji i sve rastvarače, disperzione medijume, obloge, izotonična sredstva i sredstva za odlaganje adsorpcije i slično. Upotreba ovih medijuma i sredstava za farmaceutski aktivne supstance je dobro poznata u tehnici. Upotreba u terapeutskim kompozicijama se razmatra, izuzev u slučaju ako je bilo koji uobičajeni medijum ili sredstvo inkopatibilno sa aktivnim sastojkom. Dodatni aktivni sastojci mogu takođe da se inkorporiraju u kompozicije. Pogodne farmaceutski prihvatljive podloge uključuju, ali se ne ograničavaju samo na, pufere, razblaživače, sredstva za održavanje tonusa, stabilizatore, antioksidanse, konzervanse i njihove smeše.

[0043] Izraz "pufer" označava farmaceutski prihvatljivu podlogu koja stabilizuje pH farmaceutskog preparata. Pogodni puferi su dobro poznati u tehnici i mogu da se nađu u literaturi. Farmaceutski prihvatljivi puferi uključuju, ali bez ograničenja na, glicin-pufere, histidin-pufere, citratne pufere, sukcinatne pufere i fosfatne pufere. Nezavisno od korišćenog pufera, pH može da se podesi na vrednost od približno 2 do približno 9, ili alternativno od približno 2.5 do približno 7, ili alternativno od približno 3 do približno 5 ili alternativno približno 3 sa kiselinom ili bazom poznatom u tehnici, na primer, sukcinatnom kiselinom, hlorovodoničnom kiselinom, sirćetnom kiselinom, fosfornom kiselinom, sumpornom kiselinom i limunskom kiselinom, natrijum hidroksidom i kalijum hidroksidom.

1

Odgovarajući puferi uključuju, bez ograničenja, glicin pufer, histidin pufer, 2-morfolinoetansulfonsku kiselinu (MES), kakodilat, fosfat, acetat, sukcinat, i citrat. U jednom aspektu, pufer je glicin pufer. U narednom aspektu, pufer je histin pufer. Koncentracija pufera može da bude između približno 1 mM i približno 100 mM, ili alternativno približno 2 mM do približno 40 mM, ili alternativno približno 5 mM do približno 20 mM.

[0044] Izrazi "razblaživač," "punilac," i "razređivač" se odnosi na neaktivne sastojke koji se pored aktivnog leka dodaju tabletama ili kapsulama. Razblaživač može da se koristi kao vezivo, dezintegrator (pomaže da se tableta raspadne u digestivnom sistemu) ili pojačivač ukusa. U jednom aspektu, razblaživač je čvrst, kao što su skrob, derivati celuloze i magnezijum stearat. U narednom aspektu, razblaživač je tečan, kao što su voda, rastvor soli i rastvor dekstroze (na primer, 5%).

[0045] Izraz "sredstvo za toničnost" označava kategoriju farmaceutski prihvatljivih sredstava korišćenih za modeliranje toničnosti u formulaciji. Izotoničnost se generalno odnosi na osmotski pritisak u odnosu na rastvor, uobičajeno u odnosu na serum humane krvi.

Formulacija može da bude hipotonična, izotonična ili hipertonična. U jednom aspektu, formulacija je izotonična. Izotonična formulacija je tečna ili postaje tečna rekonstitucijom čvrstog oblika, na primer, iz liofiliziranog oblika i označava rastvor koji ima istu toničnost kao neki drugi rastvori sa kojim se upoređuje, kao što je fiziološki rastvor soli i serum krvi. Pogodna izotonična sredstva uključuju, ali bez ograničenja na, natrijum hlorid, kalijum hlorid, manitol, saharozu, glicerin i bilo koju komponentu iz grupe amino kiselina, šećera, kako je ovde definisano, kao i njihove kombinacije. U nekim ostvarenjima, manitol je prisutan u koncentraciji od približno 1% do približno 20% (m/v %), ili alternativno od približno 2% do približno 10% ili alternativno od približno 2.5% do približno 5%. U jednom aspektu, manitol je prisutan u količini od približno 3%.

[0046] Izraz "stabilizator" označava farmaceutski prihvatljivu podlogu koja štiti aktivni farmaceutski sastojak i/ili formulaciju od hemijske i/ili fizičke degradacije u toku proizvodnje, skladištenja i primene. U stabilizatore spadaju ali bez ograničenja na, šećeri, amino kiseline, polioli, surfaktanti, antioksidansi, konzervansi, ciklodekstrini, na primer, hidroksipropil-β-ciklodekstrin, sulfobutiletil-β-ciklodekstrin, β-ciklodekstrin, polietilenglikoli, na primer, PEG 3000, 3350, 4000, 6000, albumin, na primer, albumin humanog seruma (HSA), albumin seruma goveda (BSA), soli, na primer, natrijum hlorid, magnezijum hlorid, kalcijum hlorid, helatori, na primer, EDTA. U jednom aspektu, stabilizator je izabran iz grupe koja se sastoji od natrijum sulfita, natrijum bisulfata, natrijum metabisulfata, askorbinske kiseline, natrijum hlorida, EDTA, dekstroze, sorbitola, polietilen glikola (PEG), glicerola i njihovih kombinacija.

[0047] U ovde prisutnom kontekstu, naziv "surfaktant" se odnosi na farmaceutski prihvatljivu organsku supstancu koja ima ambifilnu strukturu; do jest, sastoji se od grupa suprotstavljenih tendencija rastvorljivosti, obično ugljovodoničnog lanca rastvorljivog u ulju i jonske grupe rastvorljive u vodi. Surfaktanti mogu da se klasifikuju, u zavisnosti od naelektrisanja površinski aktivnog radikala, u anjonske, katjonske i nejonske surfaktante. Surfaktanti se često koriste kao sredstva za vlaženje, emulgovanje, solubilizaciju i dispergovanje za različite farmaceutske kompozicije i izradu bioloških materijala. U nekim ostvarenjima ovde opisanih farmaceutskih formulacija, količina surfaktanta je opisana u procentima izraženim kao maseni/zapreminski procenat (m/v %). Pogodni farmaceutski prihvatljivi surfaktanti uključuju, ali bez ograničenja na, grupu polioksietilensorbitan estre masnih kiselina (Tween), polioksietilen alkil etre (Brij), alkil-fenilpolioksietilen etre (Triton-X), polioksietilenpolioksipropilen kopolimer (Poloxamer, Pluronic), ili natrijum dodecil sulfat (SDS).

Polioksietilensorbitan-estri masnih kiselina uključuju polisorbat 20, (na tržištu pod nazivom Tween 20™) i polisorbat 80 (na tržištu pod nazivom Tween 80™). Polietilen-polipropilen kopolimeri uključuju one koji su na tržištu pod nazivima Pluronic© F68 ili Poloxamer 188™. Polioksietilen alkil etri uključuju one koji su na tržištu pod nazivom Brij™.

Alkilfenolpolioksietilen etri uključuju one koji su na tržištu pod nazivom Triton-X. Kada polisorbat 20 (Tween 20™) i polisorbat 80 (Tween 80™).

[0048] "Antioksidans" se odnosi na molekulu sposobnu da uspori ili spreči oksidaciju drugih molekula. Oksidacija je hemijska reakcija pri kojoj dolazi do prenosa elektrona od supstance na oksidaciono sredstvo. Reakcije oksidacije mogu da produkuju slobodne radikale koji započinju lanac reakcija koje destabilizuju terapeutski produkt i na kraju utiču na aktivnost produkta. Antioksidansi zaustavljaju ovaj lanac reakcija uklanjanjem intermedijalnih slobodnih radikala i inhibiraju druge oksidacione reakcije tako što se sami oksidišu. Kao rezultat, antioksidansi su često redukciona sredstva, helatno sredstvo i čistači kiseonika kao što su tioli, askorbinska kiselina i polifenoli. U neograničavajuće primere antioksidanasa spadaju askorbinska kiselina (AA, E300), tiosulfat, metionin, tokoferoli (E306), propil galat (PG, E310), tercijerni butilhidrohinon (TBHQ), butilirani hidroksianizol (BHA, E320) i butilirani hidroksitoluen (BHT, E321).

[0049] "Konzervans" je prirodno ili sintetičko hemijsko sredstvo koje se dodaje u produktte kao što su hrana, farmaceutski proizvodi, boje, biološki uzorci, drvo, itd., za sprečavanje razgradnje koje nastaju mikrobnim rastom ili neželjenim hemijskim promenama. Konzervansi kao aditivi mogu da se koriste sami ili zajedno sa drugim postupcima konzervisanja.

Konzervansi mogu da budu antimikrobni konzervansi, koji inhibiraju rast bakterija i gljivica, ili antioksidansi kao što su absorbensi kiseonika koji inhibiraju konstituente oksidacije.

Uobičajeni antimikrobni konzervansi uključuju benzalkonijum hlorid, benzoevu kiselinu, hlorhistidin, glicerin, fenol, kalijum sorbat, timerosal, sulfite (sumpor dioksid, natrijum bisulfit, kalijum hidrogen sulfit, itd.) i dinatrijum EDTA.

II. Načini izvođenja pronalaska

[0050] Zabeleženo je da, u humanim atrijalnim kardiomiocitima, sulkardin i soli ispoljavaju IC50su opsegu od 26-100 µM. Na osnovu ovih saznanja, veruje se da efikasna farmakološka blokada jonskih kanala in vivo zahteva postizanje većih koncentracija od ovih IC50vrednosti, možda 2 do 3 puta većih vrednosti, da se pobudi antiaritmički efekat.

[0051] Do sada je otkriveno da su koncentracije sulkardin sulfata u plazmi blizu ovih ili većih od IC50opsega povezane sa neželjenim efektima uključujući hipotenziju, prolongirani QT i efekte na kontraktilnost komore. Na primer, 13.6 µM Cmaxkod mini prasića, 21 µM Cmaxkod primata i 25 µM Cmaxkod pasa dovodi do uočenih neželjenih efekata kao što je hipotenzija. Prema tome, stručnjaku sa iskustvom u tehnici je jasno da nije moguće postići koncentracije sulkardin sulfata u krvi koje su efikasne na AF bez izazivanja neželjenih efekata. Ovaj pronalazak, međutim, obezbeđuje kompozicije za upotrebu u lečenju AF sa sulkardinom i njegovim farmaceutski prihvatljivim solima bez izazivanja ovih neželjenih efekata.

[0052] Jedan aspekt otkrića, u kontekstu pronalaska, obezbeđuje postupak za lečenje atrijalne fibrilacije (AF) koji uključuje primenu na subjektu koji boluje od ili je pod rizikom da oboli od (AF) kompozicije koja sadrži količinu aktivnog sastojka koji je N-(3,5-bis(1-pirolidinilmetil)-4-hidroksibenzil)-4-metoksibenzensulfonamid (sulkardin) ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, tako da je stabilni maksimum koncentracije u plazmi (Cmax) ovog aktivnog sredstva u navedenom subjektu u rasponu približno 1 µM do približno 20 µM.

Alternativno, Cmaxaktivnog sredstva u subjektu je u rasponu od približno 0.1 µM, 0.5 µM, 1 µM, 2 µM, 3 µM, 4 µM ili 5 µM do približno 25 µM, 20 µM, 18 µM, 15 µM, 12 µM, 10 µM, 9 µM, 8 µM, 7 µM ili 6 µM.

[0053] Cilj farmakološke terapije za tretman AF zavisi od toga da li se tretira akutna ili paroksizmalna AF, da se indukuje brza kardioverzija u normalni sinusni ritam, ili da li je cilij

1

da se spreči povratak AF uz prolongiranu primenu leka. Kod akutne ili paroksizmalne AF kod pacijenata koji nemaju istoriju čestog povraćaja, cilj je da se akutno indukuje farmakološka kardioverzija pacijenta kod koga trenutno postoji AF epizoda, obično sa primenom jedne doze leka ili sa primenom ograničenog broja doza. Alternativno, prevencija ponovljenih AF epizoda zahteva hronični profilaktički tretman.

[0054] Otkriveno je da je, u kontekstu lečenja akutne ili paroksizmalne AF za indukciju trenutne kardioverzije, efikasnost sulkardina i njegovih farmaceutski prihvatljivih soli da dovedu do pika koncentracije u plazmi, da održavaju visoki nivo u plazmi u toku minimalnog perioda, na primer, u trajanju od minuta do manje od jednog sata, da se postigne vreme za kardioverziju u normalni sinusni ritam; nakon tog vremena, pacijent treba da ostane u normalnom sinusnom ritmu bez potrebe za kontinuiranim terapeutskim vrednostima leka u plazmi, izuzev ako neki drugi iznenadni događaj kasnije ne dovede do povratka aritmije. Ovi tipovi pacijenata koji nemaju ili imaju samo ograničenu prethodnu istoriju epizoda AF imaju manji rizik od povraćaja; stoga, nije indikovana kontinuirana terapija lekom nakon kardioverzije. Za indikaciju akutne ili paroksizmalne AF nije potrebno održavanje stabilnog nivoa leka u krvi (oblast stabilne koncentracije leka ispod krive plazma-vreme) u dužem vremenskom periodu, za sprečavanje ponovljene AF u vremenu u toku dana do meseci do godine. Upotreba leka u ovim kliničkim situacijama je slična upotrebi električne kardioverzije da brzo vrati srce u normalni sinusni ritam.

[0055] Takođe je otkriveno da je efikasnost sulkardina i njegovih farmaceutski prihvatljivih soli u tretmanu pacijenata sa upornim ili čestim povraćajem AF u funkciji oblasti ispod krive plazma-vreme, pre nego u funkciji pika koncentracije u plazmi. Ovi pacijenti sa značajnom istorijom prethodne AF i čestim povraćajem su u mnogo većem riziku od ponavljanja nego prethodno opisani akutni slučajevi. Čini se da se pretkomora remodelira nakon čestih ili produženih (hroničnih) epizoda AF, što kod pacijenta stvara predispoziciju za veći rizik od budućih slučajeva. Kako kliničari kažu; AF rađa AF.

[0056] Prevencija ponavljajuće AF kod ovih hroničnih AF pacijenata zahteva održavanje pika koncentracije leka i najnižih koncentracija u toku perioda doziranja u opsegu koji minimizira rizik od neželjenih slučajeva, zajedno sa visokim koncentracijama u plazmi a opet to održava nivoe u krvi iznad neke minimalne farmakološki aktivne koncentracije. U skladu sa tim, u tretmanu i akutne/paroksizmalne i ponavljajuće AF, primena aktivnog sredstva u dužem vremenskom periodu, na primer, pomoću formulacije sa kontrolisanim oslobađanjem ili sporom intravenskom infuzijom, ima svoju ulogu. U medicinskoj praksi kod akutne/paroksizmalne AF, cilj je da se visoke vrednosti u krvi dostignu u periodu od nekoliko minuta radije nego za sat ili dva, omogućavajući srcu dovoljno vremena da odgovori na terapiju lekom i da se ponovo vrati u normalni sinusni ritam. Primena leka kontinuiranom, kratkotrajnom infuzijom u ovom periodu, nasuprot primeni leka brzom IV injekcijom, otupljuje vršne koncentracije u plazmi, svodeći rizik od hipotenzije na minimum, uz istovremeno dostizanje visokih vrednosti u krvi u vremenskom periodu dovoljnom da dovede do kardioverzije.

[0057] Postoje uobičajene tehnike za merenje Cmaxsredstva, kako je ilustrovano u pratećim primerima. Dalje, Cmaxaktivnog sredstva može da se odredi količinom aktivnog sredstva primenjenog na subjektu, karakteristikama subjekta, načinom primene i drugom relevantnom informacijom. U skladu sa tim, u jednom aspektu otkrića, količina primenjenog aktivnog sredstva je manja od približno 90 mg/kg, približno ili alternativno manja od približno 80 mg/kg, približno 70 mg/kg, približno 60 mg/kg, približno 50 mg/kg, približno 40 mg/kg, približno 30 mg/kg, približno 20 mg/kg, približno 10 mg/kg, približno 9 mg/kg, približno 8 mg/kg, približno 7 mg/kg, približno 6 mg/kg, približno 5 mg/kg, približno 4 mg/kg, približno 3 mg/kg, približno 2 mg/kg, približno 1 mg/kg, približno 0.7 mg/kg, približno 0.5 mg/kg, približno 0.3 mg/kg, približno 0.2 mg/kg ili približno 0.1 mg/kg. U narednom aspektu, količina primenjenog aktivnog sredstva je od približno 0.1 mg/kg do približno 90 mg/kg, od približno 0.5 mg/kg do približno 80 mg/kg, od približno 1 mg/kg do približno 70 mg/kg, od približno 3 mg/kg do približno 30 mg/kg, ili od približno 5 mg/kg do približno 10 mg/kg. U skladu sa pronalaskom, količina primenjenog aktivnog sredstva je u rasponu od približno 3 mg/kg do približno 10 mg/kg. U nekim ostvarenjima, količina aktivnog sredstva je u rasponu od približno 3 mg/kg do približno 10 mg/kg.

[0058] Količina primenjenog aktivnog sredstva će delimično da zavisi od karakteristika subjekta, uključujući, bez ograničenja na, vrstu, rod i starost subjekta. Postoje različiti matematički algoritmi za prevođenje primenjenih količina, na primer, između različitih vrsta, kako je opisano, na primer u GUIDANCE OF INDUSTRY - ESTIMATING THE MAXIMUM SAFE STARTING DOSE IN INITIAL CLINICAL TRIALS FOR THERAPEUTICS IN ADULT HEALTHY VOLUNTEERS, U.S. Department of Health and Human Services, Food and Drug Administration, Center for Drug Evaluation and Research (July 2005), dostupno na www.fda.gov./Drugs/GuidanceCompliceRegulatory Information/ Guidances/ucm065014.htm. Prema tome, 1 mg/kg aktivnog sredstva kod psa je ekvivalentno sa približno 0.54 mg/kg kod ljudi, a 0.3 mg/kg aktivnog sredstva kod psa je ekvivalentno sa

1

približno 0.16 mg/kg kod ljudi.

[0059] Pored toga, brzina konverzije između količina aktivnog sredstva i Cmaxi AUC može eksperimentalno da se odredi za dati put i način primene. Ovakva određivanja su uobičajena u tehnici.

[0060] Kako je prethodno naznačeno, aktivno sredstvo formulacije iz pronalaska može da bude farmaceutski prihvatljiva so sulkardina, N-(3,5-bis(1-pirolidinilmetil)-4-hidroksibenzil)-4-metoksibenzensulfonamida. Izrada ovakvih soli je ilustrovana preko niže opisanih hemijskih reakcija.

1. Reakcija sulkardina sa organskom ili neorganskom kiselinom

[0061] Amini, kao što je tercijerni amiun R3N, reaguje sa jakim neorganskim kiselinama kao što su hlorovodonična kiselina, bromovodonična kiselina ili jodovodonična kiselina, da se dobije odgovarajuća amonijumova so R3NH<+>X-, gde je X = Cl, Br ili I. Generalno, ova reakcija se izvodi rastvaranjem amina u vodenom rastvaraču a nakon toga se u amin dodaje jaka kiselina u blagom višku. Po uobičajenom protokolu, sulkardin se rastvori u vodenom ili vodeno-alkoholnom rastvaraču, a nakon toga ohladi stavljanjem boce u ledeno kupatilo. U hladan izmešani rastvor se u kapima dodaje jaka kiselina u blagom višku. Nakon dodavanja kiseline, reaktivna smeša se zagreje na sobnu temperaturu i koncentruje do precipitiranja odgovarajuće soli koja nakon toga može da se izdvoji filtriranjem. Dodavanje približno 1.1 ekvivalenata jake kiseline dovodi do formiranja mono-soli sulkardina, dok se bis so lako dobija dodavanjem približno 2.1 ekvivalenata jake kiseline.

[0062] Soli sulkardina sa organskom kiselinom, kao što je acetatna so, mogu da se sintetišu propuštanjem jedinjenja kroz kolonu reverzno fazne visoko efikasne tečne hromatografije, koristeći sistem vodeno-organskog rastvarača, kao što su voda-metanol ili voda-acetonitril sistem rastvarača koji sadrži 1.0 do 2.0 ekvivalenata sirćetne kiseline. Kao rezultat, formiraju se mon- i bis soli sulkardina. Videti Streitwiesser i saradnici, INTRODUCTION TO ORGANIC CHEMISTRY 4<th>ed. (Macmillan Publishing Co.), na strani 736.

2. Reakcije sulkardina sa alkil halidom

[0063] Generalno, kvaternarni amonijum halidi mogu da se izrade reakcijom alkil ili aralkil halida sa odgovarajućim tercijernim aminom u ne-reaktivnom organskom rastvaraču. Na isti

1

način, sulkardin može da reaguje sa alkil bromidom ili alkil jodidom u etru ili tetrahidrofuranu, na sobnoj temperaturi, da se formiraju odgovarajuće metil soli preko formiranja metil pirolidinijum katjona. Stehiometrija alkil halida u reakciji će da odredi tip formirane soli Prema tome, dodavanjem 1.0 mola alkil halida će da se dobije mono odgovarajuća pirolidinil metil so, a dodavanje 2.0 mola alkil halida će da omogući formiranje bis soli. Videti Streitwiesser i saradnici, supra, na strani 737.

3. Formiranje soli alkalnog metala sulkardina

[0064] Sinteza soli alkalnog metala sulkardina podrazumeva upotrebu jake baze da se postigne istiskivanje -NH protona sulfonamida. U skladu sa tim, dodavanje natrijum hidrida u hladan, energično izmešani rastvor sulkardina u aprotičnom anhidrovanom rastvaraču, kao što je anhidrovani tetrahidrofuran, dovodi do formiranja natrijumove soli kako je predstavljeno u Formuli I:

See Singh i saradnici, BIOORGANIC & MED. CHEM. LETTERS 16: 3921-26 (2006).

[0065] Reakcija se izvodi dodavanjem u kapima rastvora natrijum hidrida u tetrahidrofuranu u hladnu bocu okruglog dna u kojoj se nalazi rastvor sulkardina. Nakon završenog dodavanja natrijum hidrida, reakcija se zagreje na sobnu temperaturu i meša. Reakcija je završena kada prestane izdvajanje vodonik gasa.

[0066] U nekim ostvarenjima, kompozicija koja se primenjuje na subjektu dalje uključuje farmaceutski prihvatljivu podlogu ili nosač ili drugo sredstvo. Količina aktivnog sredstva u kompoziciji može da vrira u okviru punog opsega koji koriste stručnjaci sa iskustvom u tehnici. Uobičajeno, kompozicija će da sadrži, na bazi težinskog procenta (mt%), od približno 0.01-99.99 mt% aktivnog sredstva na bazi ukupne formulacije, a razliku do ukupne težine čini jedna ili više pogodnih farmaceutskih podloga. Preferirano, aktivno sredstvo je prisutno do

1

nivoa od približno 1-80 mt%.

[0067] Farmaceutski prihvatljive podloge pogodne za primenu u ovom pronalasku uključuju, bez ograničenja, pufere, razblaživače, sredstva za toničnost, stabilizatore, antioksidanse, konzervanse i njihove smeše. Primeri pogodnih farmaceutski prihvatljivih podloga su ovde otkriveni.

[0068] U nekim ostvarenjima, farmaceutski prihvatljiva podloga je pufer. U jednom aspektu, pufer je glicin pufer. U narednom aspektu, pufer je histidine pufer. Koncentracija pufera u jednom aspektu je između približno 1 mM i približno 100 mM, ili alternativno približno 2 mM do približno 40 mM, ili alternativno približno 5 mM do približno 20 mM. U narednom aspektu, koncentracija pufera je približno 10 mM. pH pufera može da bude nezavisno podešen. U jednom aspektu, pH pufera je od približno 2 do približno 9, ili alternativno od približno 2.5 do približno 7, ili alternativno od približno 3 do približno 5 ili alternativno približno 3.

[0069] U nekim ostvarenjima, farmaceutski prihvatljiva podloga je razblaživač. U jednom aspektu, razblaživač je rastvor soli. U narednom aspektu, razblaživač je 5% dekstroza.

[0070] U čak još nekim ostvarenjima, farmaceutski prihvatljiva podloga je stabilizator. U jednom aspektu, stabilizator je izabran iz grupe koja se sastoji od sorbitola, EDTA i glicerola. U narednom aspektu, stabilizator je sorbitol prisutan u koncentraciji od približno 3% u kompoziciji. U još jednom aspektu, stabilizator je EDTA prisutan u koncentraciji od približno 0.05% u kompoziciji. U daljem narednom aspektu, stabilizator je glicerol prisutan u koncentraciji od približno 2% u kompoziciji.

[0071] Efektivna količina aktivnog sredstva ili primenjene kompozicije može eksperimentalno da se odredi i može da varira u zavisnosti od specifičnog sredstva, bolesti ili simptoma koji treba da se tretiraju ili poboljšaju, starosti, pola i težine subjekta koji se tretira, režima doziranja formulacije, ozbiljnosti bolesnog stanja, načina primene i slično, što sve lako može da odredi stručnjak sa iskustvom u tehnici.

[0072] Primena aktivnog sredstva ili kompozicije može da se izvrši postupcima poznatim u tehnici. U jednom aspektu, način primene je intramuskularna injekcija. U narednom aspektu, način primene je intravenska injekcija. U narednom aspektu, način primene je subkutana injekcija. U daljem narednom aspektu, način primene je oralna, rektalna, bukalna, intravaginalna, sublingvalna, transdermalna, inhalaciona ili nazalna primena. Takođe treba da se razume da će preferirani način primene da varira u zavisnosti stanja i starosti primaoca i bolesti koja se tretira. Intravenska primena predstavlja preferirani način da se postignu brze i

1

konzistentne vrednosti leka u krvi, izbegavajući promene povezane sa oralnom, nazalnom, bukalnom, sublingvalnom, transdermalnom ili rektalnom primenom ili drugim načinima koji bi bili poželjan način primene za akutnu ili paroksizmalnu AF sa intencijom za kardiovert. U tretmanu ponavljajuće AF, gde su uobičajene dnevne administracije tokom dužeg perioda, ako ne i na neodređeno vreme, postupci parenteralne primene su manje poželjni. Načini oralne i transdermalne primene su mnogo poželjniji jer dozvoljavaju kontrolisanu i kontinuiranu apsorpciju leka u krvotok u vremenu kada se koriste specifične formulacije sa kontrolisanim oslobađanjem. Ovi načini primene su najpoželjniji iz perspektive saglasnosti pacijenata. Postupci za određivanje najefikasnijeg načina i primenjene doze su poznati stručnjaku sa iskustcvom u tehnici i zavisiće od kompozicije koja se koristi u terapiji, cilja terapije i subjekta koji se tretira. Pojedinačne ili višestruke primene mogu da se izvrše sa vrednošću doze i oblikom koje izabere ordinirajući lekar. Pogodne dozne formulacije i postupci primene sredstava su poznati u tehnici.

[0073] Primena aktivnog sredstva ili kompozicije može da se izvrši u jednoj dozi ili više uzastopnih doza. Višestruke doze mogu da uključe jednake doze ili se počinje sa većom dozom a nakon toga se prati manjim višestrukim dozama održavanja ili kontrolisanjem oslobađanja/otpuštanja. Količina i učestalost doze može da se odredi postupcima poznatim u tehnici i variraće u zavisnosti od faktora kao što su rizik od nastavka rizika, polu život aktivnog sastojka i toksičnost aktivnog sredstva ili kompozicije.

[0074] Primena formulacije iz pronalaska može da se izvrši na jednom mestu subjekta, ili na više mesta subjekta. Količina doze i mesta mogu da se odrede postupcima poznatim u tehnici. U jednom aspektu, primena je jedna ili više intravenskih injekcija na butini ili ruci subjekta. U narednom aspektu, primena je jedna ili više intramuskularnih injekcija u zadnju butinu subjekta.

[0075] Subjekt pogodan za lečenje postupcima otkrivenim u ovom pronalasku i kompozicijama za upotrebu iz pronalaska može da bude sisar, uključujući ljude. U ne-humane životinjske subjekte za tretman spadaju, na primer, majmuni, miševi, psi, leporidi, kao što su zečevi, domaće životinje, sportske životinje i kućni ljubimci.

PRIMERI

[0076] Pronalazak će dalje da se razume pozivanjem na naredne primere, koji treba da budu samo primer pronalaska. Primerna ostvarenja su data samo kao ilustracija pojedinačnih

1

aspekata iz pronalaska. Različite modifikacije pronalaska, pored ovih koje su ovde opisane, će postati prihvatljive stručnjaku sa iskustvom u tehnici iz niže datih opisa i pratećih slika.

Primer 1. Inhibitorna koncentracija za polovinu maksimalne inhibicije (IC50) u atrijalnim kardiomiocitima izolovanim iz različitih vrsta.

[0077] IC50vrednosti dobijene iz pretkomora zečeva i ljudi (Tabela 1), kao i prethodno datih otkrića, sugerišu da ciljane koncentracije u krvi ili koncentracije u kardijačnom tkivu treba da budu u opsegu od 26 µM do 100 µM da se postigne smislena blokada jonskih kanala brzog i sporog Na, L-tipa Ca, Ikr i Ito kanala u atrijalnom tkivu i na taj način pobudi atrijalni antiaritmički efekat.

Tabela 1: IC50 atrijalnih kardiomiocita zečeva i ljudi

Primer 2. Efekti kardiovaskularne bezbednosti pri različitim vrednostima doze sulkardin sulfata kod pasa i dostignuti nivo u krvi

[0078] Na psima se primeni morfin (2 mg/kg subkutano) približćno 10-19 minuta pre primene anestezije. Psi se anesteziraju sa 1% α-hloraloze (100 mg/kg intravenski), a nakon toga konstantnom infuzijom α-hloraloze (35-75 mg/kg/h, IV). Na dve zdrave ženke pasa se primene rastuće doze sulkardin sulfata intravenski u toku 15 minuta u sistemu acetatnog pufera u vrednosti doze od 10, 30 i 90mg/kg uz doze primenjene odvojeno u toku 60 minuta. Nakon primene leka, kod pasa se procenjuju komore, plućne i periferne hemodinamičke promene koristeći Swanz Ganz i femoralne katetere kao i praćenje zasićenosti krvi kiseonikom, testiranje nivoa krvi testom nivoa krvi u članku, temperatura tela, biohemijske vrednosti krvi, hematologija, ECG i histamin.

2

Hemodinamički rezultati

[0079] Hemodinamički efekti su uočeni sa svim dozama sulkardin sulfata. U toku početne infuzije sulkardin sulfata kod pasa od 10 mg/kg, promene uključuju značajno povećanje brzine rada srca (HR) (+194% do 271%) i kontraktilnosti (+96% do 109%). Levi ventrikularni i diastolni pritisak (LVEDP) pokazuju početno povećanje neposredno nakon doziranja a nakon toga naglašeno opadanje (-157% do -710%). Srednji plućni arterijski pritisak (MPAP) (+35% do 76%) i minutni volumen srca (CO) (+80 do 131%) su takođe povećani nakon primene sulkardin sulfata u dozi od 10mg/kg. U toku istog perioda, početno povećanje (+66%) u prosečnom arterijskom pritisku je uočeno kod jedne od dve životinje i dostigao je maksimum 10 minuta nakon početka doziranja. Međutim, obe životinje su na kraju pokazale smanjenje u prosečnom arterijskom pritisku (MAP) u post-doznom periodu (-33% do -41%). Maksimalni efekti su uočeni za približno 10 minuta u toku infuzije a postepeno se vraćaju na početnu vrednost na kraju perioda praćenja od 60 minuta sa izuzetkom HR, kontraktilnosti i LVEDP koje ostaju povećane u toku celog perioda praćenja. Slične hemodinamičke promene su uočene sa početkom druge infuzije (30 mg/kg) sa izuzetkom HR i kontraktilnosti koji su blago smanjeni u toku doziranja pa do završetka infuzije a nakon toga se povećavaju nakon završetka doziranja. Za 90 mg/kg, sve životinje su podlegle po završetku finalne 15-minutne infuzije gde je bila prisutna srčana depresija koja je vodila do teške hipotenzije.

Profilisanje histamina

[0080] Rezultati analize histamina pokazuju normalne vrednosti histamina u toku pretretmana kod svih životinja. Nakon primene test uzorka, uočeno je povećanje vrednosti histamina u obe grupe i pri svim vrednostima doze. Ozbiljno povećanje koncentracije histamina u plazmi pri 10 mg/kg sulkardin sulfata dostiže maksimum od 1874 nM i 1919 nM za 5 min i 10 min nakon Rx tim redom, u odnosu na vrednosti pre tretmana od 9.48 i 14.341 tim redom i postepeno se smanjuju, mada zadržavaju povećane vrednosti u toku 60 minuta perioda posmatranja u poređenju sa osnovnim vrednostima. Naredne doze sulkardin sulfata dovode do povećanja čije su amplitude bile blaže kako je doza bila povećavana sa maksimumom koji je dostignut u toku doziranja ili 10 min nakon primene. Maksimalne vrednosti koncentracije u plazmi od 251 nM i 183 nM su uočene za 30 mg/kg dok su maksimumi od samo 99 nM i 64 nM uočeni za dozu od 90 mg/kg. Ova reakcija je verovatno zbog trošenja mastocit granula nakon preliminarnog izlaganja test uzorku.

[0081] Promene u hemodinamici nakon doziranja sa sulkardin sulfatom su delimično pripisane oslobađanju histamina nakon doziranja, mada pre-tretman sa antihistaminom (difenildramin) samo delimično koriguje ove hemodinamičke efekte (rezultati nisu pokazani).

Elektrokardiografija

[0082] Uočen je porast QTc u zavisnosti od doze kod svih životinja. Blago QTc prolongiranje je zabeleženo (do približno 20 msec) u okviru 5 minuta od početka tretmana sa sulkardin sulfatom u dozi od 10 mg/kg. Kumulativne doza-zavisna prolongiranja QTc intervala su viđeni na početku infuzije u dozi od 30 mg/kg (približno 35 msec) što je postalo izraženije pri 90 mg/kg (u rasponu od pirbližno 50 do 120 msec povećanja od početnih QTc vrednosti). Takođe je zabeleženo širenje QRS pri svim vrednostima doze, sa dokazom o odgovoru na dozu.

Farmakokinetički rezultati

[0083] Srednji pik koncentracija sulkardin sulfata koji je dostignut generalno za 10 minuta nakon početne vremenske tačke svake 15-minutne infuzije sulkardin sulfata od 10, 30 i 90 mg/kg je bio 1.8, 11.2 i 100.1 µg/mL tim redom što je prevedeno u približno 4, 24.6 i 218 µM.

Zaključci

[0084] Za dozu sulkardin sulfata (30mg/kg) koja dostiže pik koncentracije u plazmi (25 µM) uočeno je približavanje donjim patch clamp IC50vrednostima u humanim atrijalnim kardiomiocitima za Na, L-Ca i Ikr kanale, značajni pad prosečnog arterijskog pritiska, tahikardija, prolongiran QT interval i promene u ventrikularnoj kontraktilnosti. Atrijalni patch clump i kardiovaskularna bezbednost psa i PK nalazi sugerišu da može da bude nemoguće dostići vrednosti u plazmi na koje ukazuje patch clamp što bi bilo u farmakološkom opsegu za antiaritmičke efekte na atrijalnu fibrilaciju koristeći primenu sulkardin sulfata koji se daje u relativno kratkim periodima infuzije leka ( ≤15 minuta) bez značajnih neželjenih efekata na hemodinamiku i EKG.

Primer 3. Farmakokinetički parametri sulkardin sulfata

[0085] Kod pasa PO doza od 40 mg/kg (efikasan opseg oralne doze) dostiže pik vrednosti od 2.1 µg/mL (4.6 µM). IV rezultati za 8 mg/kg (efikasni opseg) ne dostiže Cmaxmaksimum (Tabela 2, Slika 1), ali iz krive ispod tabele može da se vidi da Cmaxmože da bude približno 10 µg/mL nakon IV primene efikasne doze protiv ventrikularne aritmije. Sa 60 minutnom infuzijom, u planiranoj studiji efikasnosti AF kod pasa i kako se dalje razmatra za klinički put primene, ova Cmaxvrednost će da bude znatno smanjena, verovatno do ispod 5 µg/mL (11 µM). Ovi rezultati PK i ekstrapolirani zaključak su u saglasnosti sa studijom bezbednosti CV, gde je nakon 15 minutne infuzije izvedena PK. Generalno, prosečne koncentracije su dostignute u 10-minutnoj vremenskoj tački, nakon početka, za svaku 15-minutnu infuziju sulkardin sulfata za 10 i 30 mg/kg (efikasna doza protiv ventrikularne aritmije). Srednji pikovi koncentracija u plazmi su 1.8 (4.2 µM) i 11.2 µg/mL (24.6 µM), tim redom (rezultati nisu pokazani). Ove vrednosti su značajno niže u slučaju kada manja doza jedva dostigne neke ali ne sve patch clamp IC50s za atrijalne ćelije na različitim jonskim kanalima, mada su i dalje uočeni značajni pad srednjeg arterijskog pritiska, tahikardija, prolongirani QT interval i promene u ventrikularnoj kontraktilnosti.

Tabela 2. PK parametri sulkardin sulfata u plazmi kod bigl pasa nakon oralne i IV primene

2

Primer 4. Efekti kardiovaskularne bezbednosti različitih vrednosti doza sulkardin sulfata kod primata i dostignute vrednosti u krvi

[0086] Na ženkama Cynomolgus majmuna je primenjen morfin (2 mg/kg subkutano) pre početka anestezije. Majmuni su anestezirani sa 1% α-hloralozom (100 mg/kg intravenski), a nakon toga konstantnom infuzijom α-hloraloze 40 mg/kg/h, IV koja je smanjena na 30 mg/kg/h približno 92 do 98 min pre tretmana zbog niskog krvnog pritiska. Majmuni su postavljeni na ploču koja se zagreva podešenu da održava telesnu temperaturu životinja na približno 37°C. Telesna temperatura je u toku eksperimenta praćena rektalnim termometrom ili koristeći Swan Ganz (termodilutacioni kateter) koji je jednom implantiran. Majmuni su intubirani i stavljeni na ventilaciju obogaćenu sa kiseonikom da bi se oksigenacija održavala u okviru normalnog fiziološkog opsega. Životinje su mehanički ventilirane pri brzini od 12 udisaja/minut i pod pritiskom od 17-18 cm H2O. Redovno su praćeni sledeći parametri kako bi se osigurala odgovarajuća ventilacija životinja ali oni nisu zabeleženi: SpO2, udisajni i izdisajni CO2, udisajni O2i respiratorna brzina.

[0087] Swan Ganz (termodilutacioni kateter) je flebotomijom ugrađen u desnu femoralnu venu i uveden u plućnu arteriju radi merenja minutnog volumena. Kateter je arteriotomijom ugrađen u levu femoralnu arteriju za određivanje gasova u krvi. Naredni kateter je ugrađen u levu femoralnu venu zbog sakupljanja krvi za procenu toksikokinetike. Na kraju, izvršena je incizija na levoj strani vrata da se oslobodi leva karotidna arterija i arteriotomijom je stavljen elektronski kateter sa dvostrukim senzorom pritiska (Milar) i aplikovan u levu komorou. Kateter je pozicioniran da istovremeno sakuplja merenja krvnog pritiska leve komore kao i pritisak u aorti. Pored toga, temporarni kateter je postavljen u jednu od cefaličnih vena za primenu Ringer laktata u dozi od 10 mL/kg/h u toku trajanja eksperimenta.

[0088] Nakon izvršene operacije, hidrodinamični i elektrokardiografski parametri su ostavljeni da se stabilizuju u toku najmanje 15 minuta. Nakon toga se primene kontrolna proba i test uzorak i prate se hemodinamički i elektrokardiografski parametri. Dobijeni su rezultati za histamin i PK plazme.

Hemodinamički rezultati

[0089] Primena sulkardin sulfata produkuje kardiovaskularne promene povezane sa dozom. Pri 10 mg/kg, uočene promene uključuju povećanje prosečnog plućnog arterijskog pritiska (+25% do 69%) u kombinaciji sa relativno stabilnim srčanim ritomom (HR) (do 10%) i smanjenom kontraktilnošću (-48% do -55%). Većina ovih efekata je uočena neposredno nakon početka primene test uzorka i dostiže maksimum po završetku primene. Svi parametri su vraćeni na normalne vrednosti pre naredne doze.

[0090] Druga doza sulkardin sulfata od 30 mg/kg indukuje promene slične prvoj dozi uz dodatni pad prosečnog arterijskog pritiska (do -69%) i smanjenje prosečnog plućnog arterijsog pritiska (-31% do -88%). Kontraktilnost (-69% do -77%) i srčani ritam (-24% do -54%) su takođe smanjeni u toku istog perioda. Ponovo, po završetku infuzije, srčani ritam se vraća na početnu vrednost dok kontraktilnost ostaje blago smanjena (-28% do -25%).

Prosečan arterijski pritisak raste (+32% do 43%). Prosečan plućni arterijski pritisak izraženo raste (do 245%) i ostaje znatno povišen kod jedne od dve životinje.

[0091] Infuzija sulkardin sulfata od 90 mg/kg je povezana sa teškom hipotenizijom i hipokontraktilnošću što je dovelo do smrti obe životinje pre završetka 15-minutne infuzije.

Elektrokardiografija

[0092] Povećanje QTcB u zavisnosti od doze je uočeno kod obe životinje. Zabeleženo je blago QTcB prolongiranje (19 do 20 msec) kod obe životinje uz dostizanje maksimuma za 2 minuta nakon tretmana sa sulkardin sulfatom u dozi od 10 mg/kg. Kumulativno doza-zavisno prolongiranje QTcB intervala je uočeno kod obe životinje na početku infuzije od 30 mg/kg (60 do 123 msec) uz dostizanje maksimuma za 5 minuta nakon završene infuzije. QTcB prolongiranje postaje mnogo izraženije sa dozom od 90 mg/kg (dostiže 78 i 112 msec porasta od početnih vrednosti QTcB).

[0093] Takođe je zabeleženo širenje QRS za sve vrednosti doze, sa dokazom od dozaodgovor. Doza od 10 mg/kg sulkardin sulfata dovodi do povećanja QRS od 11% i 26% od početne vrednosti. Dalje prolongiranje QRS je zabeleženo za 30 mg/kg uz maksimalno povećanje u rasponu između 59% i 119% od početne vrednosti. Zabeleženi QRS interval u

2

toku infuzije sa 90 mg/kg predstavlja najvažnije zabeležene promene sa 88% i 133% povećanja od početne vrednosti. QRS širenje zavisno od doze je očekivano farmakološko zapažanje za multi-kanalni bloker.

[0094] Takođe je uočeno povećanje doza-zavisnog PR intervala kod obe životinje, uz prvo zabeleženo prolongiranje za 10 mg/kg kod obe životinje (+18% i 30%). Dalja povećanja su zabeležena za 30 i 90 mg/kg. Kod jedne životinje (1602B) je bio prisutan sino-atrijalni blok sa prestankom ventrikularnog ritma neposredno pre uginuća. Sva ova zapažanja su kompatibilna sa preteranom farmakološkom aktivnošću blokera multi-jonskih kanala.

[0095] Kod jedne životinje (1501A) je bio prisutan blok desne grane (RBBB) u toku infuzije od 30 mg/kg. Kod životinje 1602B je takođe bio prisutan RBBB u toku infuzije od 90 mg/kg. Blok desne grane se često uočava kod majmuna što je verovatno rezultat smanjenja provodljivosti. Slične elektrokardiografske promene su zabeležene sa drugim anti-aritmičkim lekovima (na primer, dizopiramid) i mogu da budu povezane sa preteranim farmakološkim karakteristikama sulkardin sulfata.

Profilisanje histamina

[0096] Uzorci krvi za određivanje vrednosti histamina su sakupljeni bez ikakvih značajnih odstupanja od ciljanih vremenskih tačaka sakupljanja.

[0097] Nije bilo nikakvih značajnijih povećanja u vrednostima histamina nakon primene test jedinjenja u dozi od 10 mg/kg. Životinja broj 1501A je pokazala prolazno povećanje nakon 10 minuta od infuzije sa 30 mg/kg a nakon toga ponovno povećanje posle početka infuzije sa 90 mg/kg u vreme smrti. Kod životinje broj 1602B nije uočeno značajno povećanje ni pri jednoj vrednosti doze.

Farmakokinetički rezultati

[0098] Prosečne koncentracije sulkardin sulfata u plazmi čiji je maksimum generalno za 10 minuta nakon početka svake od 15-minutne infuzije sa dozama od 10 mg/kg, 30 i 90 mg/kg su 9.8, 74.3 i 845.5 ug/mL tim redom, što je ekvivalent sa 21.6, 163.5 i 1,860.1 µM.

2

Zaključci

[0099] Koristeći protokol za infuziju od ≤ 15 minuta, doza od 10 mg/kg sulkardin sulfata, koja generiše pik koncentracija u plazmi (21 µM) u donjem kraju ciljanog opsega se sugeriše kao moguće efikasna protiv atrijalnih aritmija kako je ilustrovano atrijalnim patch clamp IC50s (26-100 µM), što za rezultati ima neke promene u hemodinamici uključujući smanjenje ventrikularnog razvijenog pritiska i povećanje plućnog arterijskog pritiska. Trostruko povećanje ove doze do 30 mg/kg za rezultat ima pik vrednosti u plazmi od 163 µM, sada blago iznad minimalne ciljane koncentracije potrebne da inhibira sve atrijalne jonske kanale na koje deluje lek. Pri ovoj dozi, brzini primene i koncentracije u plazmi, uočen je značajan pad prosečnog arterijskog pritiska (67%) i dalje smanjenje ventrikularne kontraktilnosti. Umereno prolongiranje QT intervala, QRS i RP intervala je uočeno pri vrednosti u plazmi od 21 µM, i postaje mnogo značajniji pri koncentraciji u plazmi od 164 µM. Shodno tome, efekti sulkardin sulfata da smanjuje krvni pritisak, kontraktilnost i da poveća KT interval se vide za koncentracije u plazmi za koje je predviđeno da budu na donjem kraju terapijskog opsega za lečenje atrijalnih aritmija na osnovu rezultata dobijenih od humanih atrijalnih patch clamp. Rezultati sugerišu da možda neće biti moguće da se dostignu koncentracije sulkardin sulfata u krvi koje su efektivne na atrijalne aritmije bez štetnih efekata na hemodinamiku, QT interval. Čini se da efekti leka na hemodinamičkost nisu u potpunosti povezani sa oslobađanjem histamina kod primata, u poređenju sa psima gde neki stepen hemodinamičkih efekata, posebno efekti na rad srca, mogu da budu rezultat oslobađanja histamina.

Primer 5. Efekti različitih nivoa doze sulkardin sulfata na kardiovaskularnu bezbednost patuljastih svinja i dostignuti nivoi u krvi

[0100] Na životinjama je primenjen morfin (2 mg/kg subkutano) pre početka anestezije.

Životinje su anestezirane sa 1% α-hloraloze (100 mg/kg intravenski bolus), a nakon toga konstantnom infuzijom α-hloraloze koja se postepeno povećava od 20 mg/kg/h do dostizanja definitivnog nivoa između 30 i 40 mg/kg/h, IV pre primene test uzorka. Životinje su postavljene na ploču koja se zagreva podešenu da održava telesnu temperaturu životinja na približno 37°C. Telesna temperatura se tokom eksperimenta prati rektalnim termometrom ili koristeći Swan Ganz (termodilutacioni kateter) koji je jednom implantiran. Životinje se intubiraju i stave na ventilaciju obogaćenu sa kiseonikom da bi se oksigenacija održavala u okviru normalnog fiziološkog opsega. Životinje su mehanički ventilirane pri brzini od 11 do 13 udisaja/minut i pod pikom udisajnog pritiska od 18 cm H2O. Redovno su praćeni sledeći

2

parametri kako bi se osigurala odgovarajuća ventilacija životinja ali oni nisu zabeleženi: SpO2, udisajni i izdisajni CO2, udisajni O2i respiratorna brzina.

[0101] Swan Ganz (termodilutacioni kateter) je flebotomijom ugrađen u desnu femoralnu venu i uveden u plućnu arteriju radi merenja minutnog volumena. Kateter je arteriotomijom ugrađen u levu femoralnu arteriju za određivanje gasova u krvi. Naredni kateter je ugrađen u levu femoralnu venu zbog sakupljanja krvi za procenu toksikokinetike. Na kraju, izvršena je incizija na levoj strani vrata da se oslobodi leva karotidna arterija i arteriotomijom je stavljen elektronski kateter sa dvostrukim senzorom pritiska (Milar) i aplikovan u levu komorou. Kateter je pozicioniran da istovremeno sakuplja merenja krvnog pritiska leve komore kao i pritisak u aorti. Pored toga, temporarni kateter je postavljen u jednu od cefaličnih vena za primenu Ringer laktata u dozi od 10 mL/kg/h u toku trajanja eksperimenta.

[0102] Nakon izvršene operacije, hidrodinamički i elektrokardiografski parametri su ostavljeni da se stabilizuju u toku najmanje 15 minuta. Nakon toga se primene kontrolna proba i test uzorak i prate se hemodinamički, elektrokardiografski, histamin i PK parametri.

Hemodinamički rezultati

[0103] Primena sulkardin sulfata dovodi do promena zavisnih od doze. Za dozu od 10 mg/kg, uočene promene uključuju smanjenje kontraktilnosti (-51% do -52%), smanjenje u pritisku pulsa (-26% do -37%) kombinovano sa blagim povećanjem srčanog ritma (+19% do 27%). Srčani volumen je takođe smanjen (-13% do -16%) u toku istog perioda. Većina od ovih efekata je uočena neposredno nakon početne primene test uzorka a pik se dostiže po završetku primene. Delimičan oporavak je zabeležen za sve parametre pre sledeće doze.

[0104] Druga doza sulkardin sulfata (30 mg/kg) je indukovala promene slične kao prva doza, ali u većoj magnitudi. Smanjenje kontraktilnosti (-76% do -78%), pritisak pulsa (-56 do -59%) i sistemski arterijski pritisak (sistolni, srednji i diastolni) su zabeleženi kod obe životinje. Ove promene su kombinovane sa smanjenjem srčanog volumena (-45% do -49%) i povećanjem srčanog ritma (+40% do 41%) što se smatra kompenzacionim odgovorom na sistemsku hipotenziju. Arterijski pritisak i minutni volumen srca se vraćaju na normalne vrednosti po završetku od 60 minuta perioda praćenja nakon druge doze, osim srčanog ritma. Promene u plućnom arterijskom pritisku (PAP), plućnoj vaskularnoj rezistenciji (PVR) i sistemskoj vaskularnoj rezistenciji (SRV) se smatraju sekundarnom reakcijom zbog smanjenja kontraktilnosti i srčanog volumena.

2

[0105] Infuzija sulkardin sulfata od 90 mg/kg je povezana sa srčanom depresijom uz tešku hipotenziju i hipokontraktilnost što dovodi do smrti pošto su obe životinje podlegle u toku ili po završetku 15-minutne infuzije.

Profilisanje histamina

[0106] Rezultati analize histamina pokazuju normalne vrednosti histamina u toku pretretmana za obe životinje. Nije bilo značajnog povećanja vrednosti histamina u toku primene test uzorka u svim dozama.

Elektrokardiografija

[0107] Efekat na atrioventrikularnu provodljivost kao što je povećanje trajanja QRS kompleksa, HR i QTcC intervala u zavisnosti od doze je uočen kod jedne ili obe životinje, počevši sa dozom od 10 mg/kg. Životinja 1601C je ispoljila 15% prolongiranja QTcC za 10 mg/kg a nakon toga su obe životinje ispoljile povećane efekte za doze od 30 i 90 mg/kg (do 30%). Povećanje PR intervala u zavisnosti od doze je takođe zabeleženo kod obe životinje sa prvim zabeleženim prolongiranjem za dozu od 10 mg/kg kod obe životinje (+38% i 10%). Dalja povećanja su ponovo zabeležena za 30 i 90 mg/kg. Sličan oblik povećanja QRS trajanja u zavisnosti od doze je zabeležen kod obe životinje počevši od 10 mg/kg. Sve ove opservacije su kompatibilne sa preteranom farmakološkom aktivnošću blokera multi jonskog kanala.

Farmakokinetički rezultati

[0108] Pik koncentracija sulkardin sulfata u plazmi je rastao sa povećanjem doze. Srednje koncentracije koje su generalno dostigle maksimum za 10 minuta nakon početka svake 15-minutne infuzije sulkardin sulfata od 10, 30 i 90 mg/kg su bile 6.20, 19.9 i 25.6 ug/mL tim redom, što je ekvivalent sa koncentracijom u plazmi od 13.6, 43.8 i 56.3 µM.

Zaključci

[0109] Doza od 10mg/kg sulkardin sulfata, primenjena u toku 15 mintua, koja generiše pik koncentracije u plazmi (13.6 µM), koncentracija ispod ciljanog opsega sugerisana kao

2

moguće efikasna protiv atrijalne aritmije kako je ilustrovano sa patch clamp IC50s (26-100 µM), dovodi do značajnog pada krvnog pritiska, kontraktilnosti i srčanog volumena i kompenzatorne tahikardije. Utrostručavanje ove doze do 30 mg/kg dovodi do pika nivoa u plazmi od ~44 µM, sada unutar minimalnog zahtevanog opsega ciljane koncentracije za inhibiciju nekih, ali ne svih atrijalnih jonskih kanala na koje deluje lek. Pri ovoj dozi i koncentraciji u plazmi, dolazi do daljeg pada arterijskog pritiska, ventrikularne kontraktilnosti i srčanog volumena i pogoršava se tahikardija. Uočeno je umereno prolongiranje QT intervala, QRS i RP intervala pri nivou od 13.6 µM u plazmi, a postaju mnogo izraženiji pri većim koncentracijama u plazmi. Shodno tome, efekti sulkardin sulfata da smanjuje krvni pritisak, kontraktilnost, minutni volumen srca i da poveća KT interval se vide za koncentracije u plazmi za koje je predviđeno da budu na donjem kraju terapijskog opsega za lečenje atrijalnih aritmija na osnovu rezultata dobijenih od humanih atrijalnih patch clamp. Rezultati sugerišu da možda neće biti moguće da se dostignu koncentracije sulkardin sulfata u krvi koje su efektivne na atrijalne aritmije bez štetnih efekata na hemodinamiku, QT interval. Čini se da efekti leka na hemodinamičkost nisu u potpunosti povezani sa oslobađanjem histamina kod patuljastih svinja, u poređenju sa psima gde neki stepen hemodinamičkih efekata, posebno efekti na rad srca, mogu da budu rezultat oslobađanja histamina.

Primer 6. Hemodinamički efekti zavisni od brzine primene

[0110] Ispitivan je efekat intravenske primene sulkardin sulfata na srednji krvni pritisak, srčani ritam i koncentraciju histamina u plazmi na svesnim bigl psima u toku 10-minutne infuzije. Tri mužjaka i ženki namenski uzgajanih bigl pasa, težine 10.0-12.7 kg su intravenski primili ponavljajuće sve veće doze sulkardin sulfata (kumulativna doza 1-44 mg/kg) u intervalima od 15 minute nakon 10-minutne infuzije prethodne doze. Primenjene doze su sledeće: 1 mg/kg, 3 mg/kg, 10 mg/kg i 30 mg/kg sulkardin sulfata. Mereni su srčani ritam, srednji arterijski krvni pritisak i koncentracije histamina (Tabela 3) u intervalima od 10 minuta nakon završetka svakog perioda infuzije leka.

Tabela 3: Zbirni rezultati sulkardin sulfata na hemodinamiku nakon primene 10-minutne infuzije

[0111] U toku izvođenja studije je uočeno da je intravenska primena sulkardin sulfata u toku 10 minuta povezana sa doza-zavisnim smanjenjem arterijskog krvnog pritiska što je praćeno pojavom eritematoznog crvenila u regionu lica i ušiju, plus pojave urtikarije (osip). Efekat postaje manje intenzivan sa uzastopnim injekcijama, najverovatnije zbog iscrpljivanja depoa histamina u mast ćelijama. Povećanje koncentracija histamina u plazmi u zavisnosti od doze je dokumentovano ELISA testom.

[0112] Tri dodatne životinje su primile sulkardin sulfat (14 mg/kg, i.v.) u infuziji u toku 45 minuta. Cilj ove studije je da ispita da li će ili ne spora infuzija (45 min) sulkardin sulfata da utiče na srčani ritam i krvni pritisak. Rezultati su sumirani u Tabeli 4. Rezultati pokazuju progresivni rast srčanog ritma u mirovanju u toku infuzije. Promena u krvnom pritisku je umerena, najverovatnije zbog kompenzatornog povećanja srčanog ritma u mirovanju. Prema tome, spora intravenska primena sulkardin sulfata u ukupnoj intravenskoj vozi od 14 mg/kg ne dovodi do značajne promene krvnog pritiska i/ili srčanog ritma u mirovanju kako je uočeno sa bolus injekcijom.

Tabela 4: Efekti Sulkardin Sulfata (14 mg/kg) na srčani ritam i krvni pritisak u toku 45-minutne infuzije

1

[0113] Takođe je izvedena studija hemodinamičkih efekata sulkardin sulfata u studiji modela iznenadne srčane smrti pod anestezijom nakon MI. Studija je izvedena na deset namenski hranjenih ženki bigl pasa, težine 10.0-12.0 Kg. Životinje su imale ishemično oštećenje zida leve komore indukovano 90-minutnom okluzijom leve prednje izlazne koronarne arterije nakon reperfusije. Pet životinja je tretirano sa sulkardin sulfatom (15 mg/kg) primenjenog intravenski u toku 1 minuta, a preostalih pet životinja su bili kontrolni psi tretirani sa 0.9% rastvorom natrijum hlorida (placebo). Najniži srednji arterijski krvni pritisak je meren svakih 15 minuta u toku ukupnog perioda od 120 minuta nakon tretmana. Rezultati su sumirani na Slici 2.

[0114] Srenji arterijski krvni pritisci za petnaest, trideset i četrdeset pet minuta nakon završetka 10-minutne infuzije sulkardin sulfata (15 mg/kg) su značajno manji u poređenju sa početnim vrednostima sulkardin sulfata (P < 0.05, ponovljena merenja ANOVA). Srednji arterijski krvni pritisak kod kontrolnih životinja se nije značajno menjao u toku vremena. P < 0.05 placebo vs sulkardin sulfat korišćenjem Two Way ANOVA. Nakon završene 10-minutne infuzije sulkardin sulfata, došlo je do postepenog i progresivnog povratka na arterijski krvni pritisak koji se nije razlikovao od početne vrednosti pre primene leka ili kod placebo tretiranih životinja za 50 minuta nakon završene infuzije leka.

Primer 7. Hemodinamički efekti kratkotrajne infuzije sulkardin sulfata kada se kombinuje sa predtretmanom difenhidraminom kod anesteziranih pasa

[0115] Psi su primili morfin (2 mg/kg subkutano) približno 10-19 minuta pre primene anestezije. Psi su anestezirani sa 1% α-hloraloze (100 mg/kg intravenski), a nakon toga konstantnom infuzijom α-hloraloze (35-75 mg/kg/h, IV). Na dve zdrave ženke pasa su primenjene rastuće doze sulkardin sulfata intravenski u toku 15 minuta u sistemu acetatnog pufera za vrednosti doze od 10, 30 i 90 mg/kg sa primenom doze u razmaku od 60 minuta. Druga grupa od dva psa je primila test jedinjenje nakon pre-tretmana sa difenhidraminom (1 mg/kg primenjen 30 minuta pre početka infuzije test jedinjenja). Nakon primene leka, psi se procenjuju na ventrikularne, pulmonarne i periferne hemodinamičke promene upotrebom Swanz Ganz i femoralnih katetera kao i praćenjem saturacije kiseonika u krvi, vrednosti test jedinjenja u krvi, temperature tela, biohemije krvi, hematologije, ECG i vrednosti histamina.

2

Hemodinamički rezultati

[0116] Grupa 1 (sulkardin sulfat sa 10, 30 i 90 mg/kg). Hemodinamički efekti su uočeni kod svih doza sulkardin sulfata. U toku inicijalne infuzije sulkardin sulfata kod pasa koji prethodno nisu tretirani sa difenhidraminom u dozi od 10 mg/kg, promene uključuju značajno povećanje srčanog ritma (HR) (+194% do 271%) i kontraktilnosti (+96% do 109%).

Pritisak leve komore i diastolni pritisak (LVEDP) pokazuju početno povećanje neposredno nakon doziranja a nakon toga izraženo smanjenje (-157% do -710%). Srednji plućni arterijski pritisak (MPAP) (+35% do 76%) i minutni volumen srca (CO) (+80 do 131%) su takođe povećani nakon primene sulkardin sulfata u dozi od 10 mg/kg. U toku istog perioda, uočeno je početno povećanje (+66%) srednjeg arterijskog pritiska kod jedne od dve životinje koji je dostigao svoj maksimum 10 minuta nakon početka doziranja. Međutim, obe životinje na kraju pokazuju smanjenje srednjeg arterijskog pritiska (MAP) u post-doznom periodu (-33% do -41%). Maksimalni efekti su uočeni približno 10 minuta u toku infuzije a postepebni povratak na početnu vrednost na kraju perioda praćenja od 60 minuta izuzev HR, kontraktilnosti i LVESP koji su ostali povećani u toku perioda praćenja. Slične hemodinamičke promene su uočene na početku druge infuzije (30 mg/kg) izuzev kod HR i kontraktilnosti koji su blago smanjeni u toku doziranja pa do završetka infuzije a nakon toga povećani nakon završenog doziranja. Sa 90 mg/kg, sve životinje su podlegle po završetku konačne 15-minutne infuzije, pri čemu je bila prisutna srčana depresija koja je dovela do teške hipotenzije.

[0117] Grupa 2 životinja: sulkardin sulfat u dozi od 10, 30 i 90 mg/kg sa difenhidraminom (1 mg/kg) primenjenim približno 30 minuta pre tretmana sa 10 mg/kg sulkardin sulfata.

Životinje koje su prethodno tretirane sa difenhidraminom (H1 antagonist) i dozirane sa sulkardin sulfatom u dozi od 10 mg/kg, su pokazale hemodinamičke promene koje su posredovane H2 receptorima. Promene su bile slične onima zabeleženim kod životinja Grupe 1, ali sa smanjenom magnitudom. Promene uključuju značajno povećanje srčanog ritma (HR) (+124% do 157%) međutim ne kontinuiranog, i kontraktilnosti (+41% do 58%), srednjeg plućnog arterijskog pritiska (MPAP) (+30% do 57%) i srčanog volumena (CO) (+108 do 184%) uz blago smanjenje srednjeg arterijskog pritiskare MAP (-12% do -17%). Krajnji diastolni pritisak leve komore (LVEDP) koji je pokazao početno povećanje odmah nakon doziranja je praćen ozbiljnim smanjenjem (-163% do -435%). Maksimalni efekti su uočeni za približno 10-15 minuta u toku infuzije a posetepeno su vraćeni na početne vrednosti po završetku perioda praćenja od 60 minuta, izuzev MAP kod jedne od dve životinje gde je smanjenje bilo kontinuirano. Povećanje kontraktilnosti i smanjenje LVEDP su zabeležni u toku perioda praćenja. Slične hemodinamičke promene su uočene sa početkom druge infuzije (30 mg/kg) izuzev za HR i kontraktilnost, što je predstavljalo drugo povećanje (+158 do 174% i 25% do 33% tim redom) Ove kardiovaskularne promene su u korelaciji sa vrednostima histamina u plazmi. Ozbiljnost tahikardije porasla je iznad 200% početne vrednosti nakon završetka doziranja od 30 mg/kg. Za 90 mg/kg, kao i za životinje Grupe 1, zabeleženo je da su sve životinje podlegle po završetku finalne 15-minutne infuzije pošto je zabeležena progresivna i teška hipotenzija.

[0118] Ovde je takođe otkriven, u kontekstu pronalaska, postupak za lečenje atrijalne fibrilacije (AF), koji uključuje primenu na subjektu koji pati od ili je u riziku da pati od AF, kompozicije koja uključuje količinu aktivnog sredstva koje je N-(3,5-bis(1-pirolidinilmetil)-4-hidroksibenzil)-4-metoksibenzensulfonamid ili njegove farmaceutski prihvatljive soli tako da je maksimum koncentracije stabilnog stanja u plazmi (Cmax) ovog aktivnog sredstva u navedenom subjektu u rasponu od približno 1 µM do približno 20 µM. Opciono, ovaj Cmaxmože da bude u rasponu od približno 2 µM do približno 10 µM. Količina navedenog aktivnog sredstva može da bude u rasponu od približno 3 mg/kg do približno 30 mg/kg. Opciono, količna ovog aktivnog sredstva može da bude u rasponu od približno 5 mg/kg do približno 10 mg/kg. Navedeno aktivno sredstvo može da bude N-(3,5-bis(1-pirolidinilmetil)-4-hidroksibenzil)-4-metoksibenzensulfonamid sulfat. Navedena kompozicija može dalje da uključi farmaceutski prihvatljivu podlogu. Navedena farmaceutski prihvatljiva podloga može da bude izabrana iz grupe koja se sastoji od pufera, razblaživača, stabilizatora i njihovih kombinacija. Navedena primena može da bude putem intramuskularne injekcije, intravenske injekcije, subkutane injekcije ili oralnom, transdermalnom, inhalacionom, rektalnom, sublingvalnom, bukalnom, intravaginalnom ili nazalnom primenom.

[0119] Mada je pronalazak opisan zajedno sa prethodno datim ostvarenjima, dati opisi i primeri su namenjeni samo za ilustraciju pronalaska. Drugi aspekti, prednosti i modifikacije u okviru pronalaska će biti očigledni stručnjaku sa iskustvom u tehnici na koju se pronalazak odnosi.

4

Claims (15)

1. Patentni zahtevi 1. Kompozicija sastavljena od aktivnog sredstva koje je N-(3,5-bis(1-pirolidinilmetil)-4-hidroksibenzil)-4-metoksi-benzensulfonamid koje ima sledeću formulu formula:

   ili njegove farmaceutski prihvatljive soli, naznačena time što je za upotrebu u lečenju akutne ili paroksizmalne atrijalne fibrilacije (AF), pri čemu lečenje uključuje primenu navedene kompozicije na subjektu koji boluje od ili je u riziku da oboli od akutne ili paroksizmalne AF, pri čemu se navedeno aktivno sredstvo primenjuje u količini u rasponu od približno 3 mg/kg do približno 10 mg/kg.
2. 2. Kompozicija za upotrebu u skladu sa patentnim zahtevom 1, naznačena time što se navedeno aktivno sredstvo primenjuje u rasponu od približno 5 mg/kg do približno 10 mg/kg.
3. 3. Kompozicija za upotrebu u skladu sa patentnim zahtevom 1 ili 2, naznačena time što je aktivno sredstvo farmaceutski prihvatljiva so N-(3,5-bis(1-pirolidinilmetil)-4-hidroksibenzil)-4-metoksibenzensulfonamida.
4. 4. Kompozicija za upotrebu u skladu sa patentnim zahtevom 3, naznačena time što je aktivno sredstvo N-(3,5-bis(1-pirolidinilmetil)-4-hidroksibenzil)-4-metoksibenzensulfonamid sulfat.
5. 5. Kompozicija za upotrebu u skladu sa bilo kojim od patentnih zahteva 1 do 4, naznačena time što navedena kompozicija dalje uključuje farmaceutski prihvatljivu podlogu.
6. 6. Kompozicija za upotrebu u skladu sa patentnim zahtevom 5, naznačena time što je farmaceutski prihvatljiva podloga izabrana iz grupe koja se sastoji od pufera, razblaživača, stabilizatora i njihovih kombinacija.
7. 7. Kompozicija za upotrebu u skladu sa patentnim zahtevom 6, naznačena time što je farmaceutski prihvatljiva podloga pufer i pri čemu navedeni pufer ima pH od približno 2.5 do približno 7.
8. 8. Kompozicija za upotrebu u skladu sa patentnim zahtevom 7, naznačena time što je farmaceutski prihvatljiva podloga pufer i pri čemu navedeni pufer ima pH od približno 3 do približno 5.
9. 9. Kompozicija za upotrebu u skladu sa patentnim zahtevom 7 ili 8, naznačena time što je farmaceutski prihvatljiva podloga glicin pufer.
10. 10. Kompozicija za upotrebu u skladu sa bilo kojim od patentnih zahteva 1 do 9, naznačena time što je navedena kompozicija izotonična formulacija.
11. 11. Kompozicija za upotrebu u skladu sa patentnim zahtevom 10, naznačena time što navedena izotonična formulacija uključuje izotonično sredstvo izabrano iz grupe koja se sastoji od natrijum hlorida, kalijum hlorida, manitola, saharoze, glicerina, amino kiselina i šećera.
12. 12. Kompozicija za upotrebu u skladu sa patentnim zahtevom 11, naznačena time što je izotonično sredstvo manitol.
13. 13. Kompozicija za upotrebu u skladu sa bilo kojim od patentnih zahteva 1 do 12, naznačena time što je navedena primena preko intravenske injekcije.
14. 14. Kompozicija za upotrebu u skladu sa bilo kojim od patentnih zahteva 1 do 13, naznačena time što je za upotrebu u lečenju akutne atrijalne fibrilacije.
15. 15. Kompozicija za upotrebu u skladu sa bilo kojim od patentnih zahteva 1 do 13, naznačena time što je za upotrebu u lečenju pakoksizmalne atrijalne fibrilacije.