RS64588B1

RS64588B1 - Kombinacija anti-pd-1 antitela i bispecifičnih anti-cd20/anti-cd3 antitela za lečenje kancera

Info

Publication number: RS64588B1
Application number: RS20230829A
Authority: RS
Inventors: Bindu Varghese; Gavin Thurston; Israel Lowy; Carrie Brownstein
Original assignee: Regeneron Pharma
Priority date: 2015-12-22
Filing date: 2016-12-21
Publication date: 2023-10-31
Also published as: SI3394103T1; IL313952A; CN118987201A; US20170174779A1; CA3009161A1; WO2017112775A1; NZ743874A; IL259924A; SG10202005670TA; DK3394103T5; US20210214457A1; MX2018007613A; ES2954153T3; LT3394103T; KR20180089444A; SG11201804765UA; JP7126941B2; JP2019503361A; CN108473578A; MA44146A

Description

Opis

OBLAST PRONALASKA

[0001] Ovaj pronalazak se odnosi na antitelo koje se specifično vezuje za receptor programirane ćelijske smrti 1 (PD-1) za upotrebu u postupcima lečenja B-ćelijskog ne-Hodčkinovog limfoma u kombinaciji sa bispecifičnim antitelom koje se vezuje za CD20 i CD3, pomenuti postupci obuhvataju davanje terapeutski efikasne količine svakog antitela subjektu kome je potrebno.

STANJE TEHNIKE

[0002] Kanceri B-ćelija su grupa heterogenih kancera belih krvnih ćelija poznatih kao B-limfociti i uključuju leukemije (koje se nalaze u krvi) i limfome (koji se nalaze u limfnim čvorovima). Limfomi B ćelija uključuju, ali nisu ograničeni na, ne-Hodčkinov limfom (NHL), i Hodčkinov limfom (HL). Limfomi se dele na indolentne (sporo-rastuće) ili agresivne limfome. Uobičajeni indolentni limfom je folikularni limfom, dok je većina uobičajenih agresivnih limfoma difuzni B krupnoćelijski limfom. Leukemije B-ćelija uključuju, ali nisu ograničene na, akutnu limfoblastnu leukemiju, leukemiju dlakastih ćelija i hroničnu limfocitnu leukemiju B ćelija.

[0003] Većina kancera B-ćelija eksprimira CD20 na ćelijskoj površini zrelih B ćelija. U oblasti tehnike su poznati postupci za lečenje kancera ciljanjem CD20. Na primer, himerno anti-CD20 monoklonsko antitelo rituksimab je korišćeno ili je predloženo za upotrebu u lečenju kancera kao što su NHL, hronična limfocitna leukemija (CLL) i mali limfocitni limfom (SLL), ili kao monoterapija ali uobičajenije u kombinaciji sa hemoterapijom. Iako su se strategije ciljanja anti-CD20 tumora pokazale obećavajućim u kliničkim uslovima, ne reaguju svi pacijenti na anti-CD20 terapiju, i pokazano je da su neki pacijenti razvili otpornost na ili ispoljavaju nepotpune odgovore na anti-CD20 terapiju (npr., delimično iscrpljivanje perifernih B-ćelija), iz razloga koji nisu dovoljno jasni (ali koji obično ne obuhvataju gubitak ekspresije CD20). Neki pacijenti imaju recidiv sa agresivnijim fenotipom ili bolešću otpornom na hemoterapiju. Mnogi pacijenti sa agresivnim limfomom imaju slabu prognozu i manje od 50% šanse za preživljavanje bez recidiva. Prognoza za pacijente koji imaju recidiv ili su otporni na terapiju ostaje sumorna sa srednjim preživljavanjem nakon terapije spasavanja od 2 do 8 meseca. Dodatno, visoka doza hemoterapije dovodi do ozbiljnih neželjenih efekata. Prema tome, postoji visoka nezadovoljena potreba za terapijama koje su efikasne, koje sprečavaju recidiv i imaju manje neželjenih efekata za pacijente sa kancerima B-ćelija.

[0004] Signalizacija receptorom programirane ćelijske smrti -1 (PD-1) u mikrookruženju tumora igra ključnu ulogu u omogućavanju tumorskim ćelijama da izbegnu imunski nadzor od strane imunskog sistema domaćina. Blokiranjem signalnog puta PD-1 je pokazana kliničku aktivnost kod pacijenata sa brojim tipovima tumora, i terapeutici antitela koji blokiraju PD-1 (npr., nivolumab i pembrolizumab) su dobili odobrenje za lečenje metastatskog melanoma i metastatskog skvamoznog kancera nemalih pluća. Nedavni podaci su pokazali kliničku aktivnost blokade PD-1 kod pacijenata sa agresivnim NHL i Hodčkinovim limfomom (Lesokhin, et al 2014, Abstract 291, 56th ASH Annual Meeting and Exposition, San Francisco, CA; Ansell et al 2015, N. Engl. J. Med.372(4):311-9).

[0005] CD3 je homodimerni ili heterodimerni antigen eksprimiran na T ćelijama u vezi sa kompleksom receptora T ćelije (TCR) i potreban je za aktivaciju T ćelije. Pokazano je da antitela protiv CD3 grupišu CD3 na T ćelijama, time uzrokujući aktivaciju T ćelija na način koji je sličan angažovanju TCR od strane MHC molekula napunjenih peptidom. Bispecifična monoklonska antitela dizajnirana da ciljaju i CD20 i CD3 koji premošćuje ćelije koje eksprimiraju CD20 sa citotoksičnim T ćelijama, što dovodi do CD20-usmerenog ubijanja poliklonskih T ćelija.

[0006] U pogledu visoke nezadovoljene potrebe za efikasnim terapijama za malignitete B-ćelija, može biti korisno, kao što je ovde prikazano, kombinovanje tretmana sa sredstvom za povećanje funkcije T-ćelije (npr., inhibitorom PD-1 kao što je anti-PD-1 antitelo) uz sredstvo protiv ciljnog antigena (bispecifičnog anti-CD20/anti-CD3 antitela).

[0007] US 2015/166661 obezbeđuje anti-klaster diferencijacije 3 (CD3) antitela i postupke za upotrebu istih. Bispecifična antitela koja se vezuju za CD20 i CD3 su prikazana, kao i sredstva za lečenje ili odlaganje napredovanja poremećaja proliferacije ćelija ili autoimunskog poremećaja.

SUŠTINA PRONALASKA

[0008] Ovaj pronalazak se odnosi na postupke za lečenje, ublažavanje bar jednog simptoma ili indikacije, ili inhibiranje rasta kancera kod subjekta. Postupci obuhvataju davanje terapeutski efikasne količine antitela ili njegovog fragmenta koji vezuje antigen kao što je definisano u patentnim zahtevima koji specifično vezuju programiranu ćelijsku smrt 1 (PD-1) u kombinaciji sa terapeutski efikasnom količinom bispecifičnog antitela kao što je definisano u patentnim zahtevima koji se specifično vezuje za CD20 i CD3 subjektu kome je potrebno.

[0009] Ovaj pronalazak se odnosi na postupke za lečenje, ublažavanje najmanje jednog simptoma ili indikacije, ili inhibiranja rasta kancera kod subjekta. U određenim izvođenjima, postupci su za odlaganje rasta tumora ili sprečavanja recidiva. Postupci obuhvataju sekvencijalnu primenu jedne iil više doza terapeutski efikasne količine antitela ili fragmenta koji vezuje antigen koji se specifično veže PD-1 u kombinaciji sa jednom ili više doza terapeutski efikasne količine bispecifilnog antitela koje se specifično vezuje za CD20 i CD3 subjektu kome je potrebno.

[0010] U određenim aspektima, kancer ili tumor je tumor ili malignitet ćelija hema. U određenim aspektima, kancer ili tumor je B ćelijski tumor. U određenim aspektima, B-ćelijski tumor je odabran iz grupe koja se sastoji iz Hodčkinovog limfoma, ne-Hodčkinovog limfoma, folikularnog limfoma, malog limfocitnog limfoma, limfoplazmacitoidnog limfoma, limfoma marginalne zone, limfoma mantle ćelija, difuznog B krupnoćelijskog limfoma, B-ćelijskih limfoma, limfomatoidne granulomatoze, Burkitovog limfoma, akutne limfoblastične leukemije, leukemije dlakastih ćelija, i hronične limfocitne leukemije B ćelija. U pronalasku, B-ćelijski tumor je B-ćelijski ne-Hodčkinov limfom.

[0011] U pronalasku, svaka doza anti-PD-1 antitela sadrži 0.1 -20 mg/kg telesne težine subjekta. U određenim izvođenjima, svaka doza anti-PD-1 antitela sadrži 0.3, 1 ili 3 mg/kg telesne težine subjekta. U određenim izvođenjima, svaka doza anti-PD-1 antitela sadrži 50 -600 mg.

[0012] U određenim izvođenjima, svaka doza bispecifičnog antitela protiv CD20 i CD3 sadrži 0.1 -10 mg/kg telesne težine subjekta. U određenim izvođenjima, svaka doza bispecifičnog antitela sadrži 10 -8000 mikrograma.

[0013] U određenim izvođenjima, svaka doza anti-PD-1 antitela sadrži 0.3, 1, 3, ili 10 mg/kg telesne težine subjekta i svaka doza bispecifičnog antitela sadrži 10-3000 mikrograma. U određenim izvođenjima, svaka doza anti-PD-1 antitela sadrži 1, 3, ili 10 mg/kg telesne težine subjekta i svaka doza bispecifičnog antitela sadrži 100, 300, 1000 ili 3000 mikrograma. U određenim izvođenjima, svaka doza anti-PD-1 antitela sadrži 50 -300 mg i svaka doza bispecifičnog antitela sadrži 100, 300, 1000 ili 3000 mikrograma.

[0014] U određenim izvođenjima, postupci obuhvataju davanje terapeutski efikasne količine anti-PD-1 antitela pre, istovremeno sa, ili posle bispecifičnog antitela koje se specifično vezuje za CD20 i CD3. U jednom izvođenju, postupci obuhvataju davanje anti-PD-1 antitela pre bispecifičnog anti-CD20/anti-CD3 antitela.

[0015] U određenim izvođenjima, postupci obuhvataju davanje 0 -50 terapeutskih doza svakog od anti-PD-1 antitela i bispecifičnog antitela protiv CD20 i CD3, pri čemu se svaka doza daje 0.5 -12 nedelja neposredno nakon prethodne doze. U određenim izvođenjima, svaka doza anti-PD-1 antitela je davana jednom nedeljno, jednom tokom 2 nedelje ili jednom u 4 nedelje i svaka doza bispecifičnog antitela je davana jednom nedeljno, jednom u 2 nedelje ili jednom u 4 nedelje. U jednom izvođenju, svaka doza anti-PD-1 antitela je davana jednom u 2 nedelje i svaka doza bispecifičnog antitela je davana jednom nedeljno.

[0016] U određenim izvođenjima, svaka doza bispecifičnog antitela je davana (kao podeljene doze) u više od 1 frakcije, npr., kao što su 2 ili više frakcija u periodu doziranja.

[0017] U određenim izvođenjima, anti-PD-1 antitelo i bispecifično antitelo su davani u kombinaciji sa trećim terapeutskim agensom ili terapijom.

[0018] Prema određenim aspektima izlaganja, anti-PD-1 antitelo ili protein koji vezuje antigen sadrži regione za određivanje komplementarnosti teškog lanca (HCDRs) varijabilnog regiona teškog lanca(HCVR) koji sadrži sekvencu aminokiselina SEQ ID NO: 1 i CDRs lakog lanca varijabilnog regiona lakog lanca (LCVR) koji sadrži sekvencu aminokiselina SEQ ID NO: 2. U pronalasku, anti-PD-1 antitelo ili njegov fragment za vezivanje antigena sadrži tri regiona za određivanje komplementarnosti teškog lanca (CDRs) (HCDR1, HCDR2 i HCDR3) i tri CDRs lakog lanca (LCDR1, LCDR2 i LCDR3), gde HCDR1 sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 3; HCDR2 sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 4; HCDR3 sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 5; LCDR1 sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 6; LCDR2 sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 7; i LCDR3 sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 8. Jedan takav tip proteina za vezivanje antigena koji se može koristiti u kontekstu postupaka ovog pronalaska je anti-PD-1 antitelo kao što je REGN2810.

[0019] Prema određenim aspektima izlaganja, bispecfično antitelo koje se vezuje za CD20 i CD3 sadrži:

(i) prvi krak koji veže antigen koji sadrži CDR-e teškog lanca (A-HCDR1, A-HCDR1 i A-HCDR3) HCVR (AHCVR) SEQ ID NO: 11 i CDRs lakog lanca (LCDR1, LCDR2 i LCDR3) LCVR SEQ ID NO: 12; i

(ii) drugi krak koji veže antigen koji sadrži CDR-e teškog lanca (B-HCDR1, B-HCDR2 i B-HCDR3) HCVR (B-HCVR) SEQ ID NO: 13 i CDRs lakog lanca (LCDR1, LCDR2 i LCDR3) LCVR SEQ ID NO: 12. U pronalasku, prvi krak koji veže antigen bispecifičnog antitela koje se vezuje za CD20 i CD3 sadrži tri regiona za određivanje komplementarnosti teškog lanca (CDR-e) (A-HCDR1, A-HCDR2 i A-HCDR3) i tri CDR-e lakog lanca (LCDR1, LCDR2 i LCDR3), pri čemu A-HCDR1 sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 14; A-HCDR2 sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 15; A-HCDR3 sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 16; LCDR1 sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 17; LCDR2 sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 18; i LCDR3 sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 19; i drugi krak koji veže antigen bispecifičnog antitela koje se vezuje za CD20 i CD3 sadrži tri CDRs teškog lanca (B-HCDR1, B-HCDR2 i B-HCDR3) i tri CDRs lakog lanca (LCDR1, LCDR2 i LCDR3), pri čemu B-HCDR1 sadrži sekvencu aminokiselina SEQ ID NO: 20; B-HCDR2 sadrži sekvencu aminokiselina SEQ ID NO: 21; B-HCDR3 sadrži sekvencu aminokiselina SEQ ID NO: 22; LCDR1 sadrži sekvencu aminokiselina SEQ ID NO: 17; LCDR2 sadrži sekvencu aminokiselina SEQ ID NO: 18; i LCDR3 sadrži sekvencu aminokiselina SEQ ID NO: 19

[0020] U određenim aspektima, predmetno izlaganje obezbeđuje upotrebu anti-PD-1 antitela ili njegovog fragmenta za vezivanje antigena zasebno ili u kombinaciji sa bispecifičnim antitelom protiv CD20 i CD3 u dobijanju leka za lečenje ili inhibiciju rasta kancera kod subjekta, uključujući humana bića. U određenim aspektima, kancer je kancer B-ćelija. U jednom aspektu, kancer je ne-Hodčkinov limfom. U jednom izvođenju, kancer je Hodčkinov limfom. U jednom aspektu, kancer je akutna limfoblastna leukemija.

[0021] U određenim izvođenjima, ovaj pronalazak takođe obezbeđuje farmaceutsku kompoziciju za upotrebu u postupku lečenja B-ćelijskog ne-Hodčkinovog limfoma, pri čemu pomenuta kompozicija sadrži antitelo ili njegov fragment koji se vezuje za antigen koji specifično vezuje programiranu ćelijsku smrt 1 (PD-1) i bispecifično antitelo koje sadrži prvi krak koji se vezuje za antigen koji specifično vezuje CD20 i drugi krak koji se vezuje za antigen koji specifično vezuje CD3, pri čemu:

anti-PD-1 antitelo ili njegov fragment koji se vezuje za antigen sadrži tri regiona za određivanje komplementarnosti teškog lanca (CDR) (HCDR1, HCDR2 i HCDR3) i tri CDR lakog lanca (LCDR1, LCDR2 i LCDR3), pri čemu HCDR1 sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 3; HCDR2 sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 4; HCDR3 sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 5; LCDR1 sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 6; LCDR2 sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 7; i LCDR3 sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 8; prvi krak bispecifičnog antitela koji se vezuje za antigen sadrži tri CDR teška lanca (A-HCDR1, A-HCDR2 i A-HCDR3) i tri CDR laka lanca (LCDR1, LCDR2 i LCDR3), pri čemu A-HCDR1 sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 14; A-HCDR2 sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 15; A-HCDR3 sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 16; LCDR1 sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 17; LCDR2 sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 18; i LCDR3 sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 19; drugi krak bispecifičnog antitela koji se vezuje za antigen sadrži tri CDR teška lanca (B-HCDR1, B-HCDR2 i B-HCDR3) i tri CDR laka lanca (LCDR1, LCDR2 i LCDR3), pri čemu B-HCDR1 sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 20; B-HCDR2 sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 21; B-HCDR3 sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 22; LCDR1 sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 17; LCDR2 sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 18; i LCDR3 sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 19; i

kompozicija sadrži 0.05 do 600 mg anti-PD-1 antitela.

[0022] Druga izvođenja iz ovog pronalaska će postati očigledna iz pregleda detaljnog opisa koji sledi.

KRATAK OPIS SLIKA

[0023]

Slika 1 sumira rezultate in vivo efikasnosti anti-mišjeg PD-1 antitela samog i u kombinaciji sa bispecifičnim anti-CD20/anti-CD3 antitelom protiv utvrđenih B16_CD20+ tumora (opisanih u Primeru 1 ovde).

Slika 2 prikazuje miševe randomizirane u kohorte na osnovu veličine tumora (kao što je opisano u Primeru 2 ovde).

Slika 3 sumira rezultate in vivo efikasnosti anti-mišjeg PD-1 antitela samog i u kombinaciji sa bispecifičnim anti-CD20/anti-CD3 antitelom protiv ustanovljenih B16_CD20+ tumora (opisanih u Primeru 2 ovde).

Slika 4 prikazuje šematski prikaz grupa tretmana i doza za pacijente sa limfomom (B-ćelijski ne-Hodčkinov limfom i Hodčkinov limfom) (opisani u Primeru 3 ovde).

Slika 5 prikazuje šematski prikaz grupa tretmana i doza za pacijente sa akutnom limfoblastnom leukemijom (opisano u Primeru 3 ovde).

Slika 6 je dijagram toka studije rasporeda lečenja sa anti-PD-1 antitelom sa jednim agensom (REGN2810) za pacijente sa limfomom (B-ćelijski ne-Hodčkinov limfom i Hodčkinov limfom) (opisano u Primeru 3 ovde).

Slika 7 je dijagram toka studije rasporeda tretmana sa jednim agensom anti-CD20/anti-CD3 bispecifičnim antitelom (bsAt1) za pacijente sa akutnom limfoblastnom leukemijom (opisano u Primeru 3 ovde).

Slika 8 je dijagram toka studije kombinovanog rasporeda lečenja bsAt1 REGN2810 za pacijente sa B-ćelijskim ne-Hodčkinovim limfomom (opisanim u Primeru 3 ovde).

Slika 9 je dijagram toka studije kombinovanog rasporeda lečenja bsAt1 REGN2810 za pacijente sa akutnom limfoblastnom leukemijom (ovde opisano u Primeru 3).

DETALJAN OPIS

[0024] Pre nego što bude opisan predmetni pronalazak, treba razumeti da ovaj pronalazak nije ograničen na određene postupke i opisane eksperimentalne uslove, pošto takvi postupci i uslovi mogu da se razlikuju. Takođe treba razumeti da je terminologija korišćena ovde samo u svrhu opisivanja određenih izvođenja, i nije namenjena da bude ograničavajuća, pošto će obim ovog pronalaska biti ograničen samo priloženim zahtevima.

[0025] Osim ako nije drugačije definisano, svi tehnički i naučni termini korišćeni ovde imaju isto značenje koje obično razume stručnjak u oblasti kojoj ovaj pronalazak pripada. Kako se ovde koristi, termin "oko", kada se koristi u odnosu na određenu navedenu numeričku vrednost, znači da vrednost može da varira od navedene vrednosti za najviše 1%. Na primer, kako se ovde koristi, izraz "oko 100" uključuje 99 i 101 i sve vrednosti između (npr.99.1, 99.2, 99.3, 99.4, itd.).

[0026] Iako se bilo koji metod i materijali slični ili ekvivalentni onima koji su ovde opisani mogu koristiti u praksi ovog pronalaska, sada su opisani poželjni postupci i materijali.

Postupci za lečenje ili inhibiciju rasta kancera B-ćelija

[0027] Ovaj pronalazak se odnosi na postupke za lečenje, poboljšanje ili smanjenje težine najmanje jednog simptoma ili indikacije, ili inhibiciju rasta kancera kod subjekta. Postupci obuhvataju davanje terapeutski efikasne količine antitela ili njegovog fragmenta koji se vezuje za antigen koji specifično vezuje PD-1 u kombinaciji sa terapeutski efikasnom količinom bispecifičnog antitela protiv CD20 i CD3 subjektu kome je to potrebno. Kako se ovde koristi, termini "lečiti", "lečenje" ili slično, označavaju ublažavanje simptoma, eliminisanje uzroka simptoma bilo na privremenoj ili trajnoj osnovi, odlaganje ili inhibiranje rasta tumora, smanjenje opterećenja tumorskim ćelijama ili tumorom, da se promoviše regresija tumora, da se izazove smanjenje tumora, nekroza i/ili nestanak, da se spreči ponovna pojava tumora, i/ili da se produži trajanje preživljavanja subjekta.

[0028] Kao što je ovde korišćen, izraz "subjekt kome je potrebno" označava humanog ili nehumanog sisara koji ispoljava jedan ili više simptoma ili indikacija kancera, i/ili kome je dijagnostikovan kancer, uključujući kancer B-ćelija i kome je potrebno lečenje istog. Termin "subjekt" može se istovremeno koristiti sa terminom "pacijent". Na primer, humanom subjektu se može dijagnostikovati primarni ili metastatski tumor i/ili jedan ili više simptoma ili indikacija uključujući, ali bez ograničenja na, uvećan limfni čvor(ove), nadut abdomen, bol/pritisak u grudima, neobjašnjivi gubitak težine, groznica, noćna preznojavanja, uporan umor, gubitak apetita, povećanje slezine, svrab. Ekspresija uključuje subjekte sa primarnim ili ustanovljenim tumorima B-ćelija. U specifičnim aspektima izlaganja, izraz obuhvata humane subjekte koji imaju i kojima je potreban tretman za malignitet B-ćelija, na primer, Hočkinov limfom, ne-Hočkinov limfom, folikularni limfom, mali limfocitni limfom, limfomoplazmatiju marginalne zone limfoma, limfom mantle ćelija, difuzni B-krupnoćelijski limfom, limfome B-ćelija, limfomatoidnu granulomatozu, Burkitov limfom, akutnu limfoblastnu leukemiju, leukemiju dlakastih ćelija i hroničnu limfocitnu leukemija B ćelija. U daljem aspektu, izraz uključuje humane osobe sa patološkim podtipom karcinoma B-ćelija kao što je navedeno u Tabelama 3-5. U drugim specifičnim aspektima, ekspresija uključuje subjekte sa CD20+ tumorima (npr. tumor sa ekspresijom CD20 kako je utvrđeno protočnom citometrijom na ≥20% leukemičnih limfoblasta). U određenim aspektima, izraz "subjekat kome je to potrebno" uključuje pacijente sa kancerom B-ćelija koji je otporan ili otporan na ili je neadekvatno kontrolisan prethodnom terapijom (npr. tretman sa konvencionalnim agensom protiv raka). Na primer, izraz uključuje subjekte koji su lečeni CD20 inhibitorom (npr. rituksimabom), hemoterapijom ili imunomodulirajućim agensom kao što je blokator CTLA, IBB, LAG3 ili OKS-40. Izraz takođe uključuje subjekte sa malignitetom B-ćelija za koje nije preporučljiva konvencionalna terapija protiv kancera, na primer, zbog toksičnih sporednih efekata. Na primer, izraz uključuje pacijente koji su primili jedan ili više ciklusa hemoterapije sa toksičnim neželjenim efektima. U određenim izvođenjima, izraz "subjekat kome je to potrebno" uključuje pacijente sa malignitetom B-ćelija koji je lečen, ali koji je naknadno relapsirao ili metastazirao. Na primer, pacijenti sa malignitetom B-ćelija koji su možda bili lečeni jednim ili više agenasa protiv kancera koji su doveli do regresije tumora; međutim, kasnije imaju recidiv sa kancerom otpornim na jedan ili više agenasa protiv kancera (npr. kancer otporan na hemoterapiju) se leče postupcima.

[0029] Izraz "subjekat kome je to potrebno" takođe uključuje subjekte koji su u riziku od razvoja kancera B-ćelija, na primer, osobe sa porodičnom anamnezom limfoma, osobe sa istorijom Epštajn-Barovih infekcija kao što je infektivna mononukleoza, ili osobe sa imunim sistemom kompromitovanim zbog HIV infekcije ili zbog imunosupresivnih lekova.

[0030] U određenim izvođenjima, postupci se mogu koristiti za lečenje pacijenata koji pokazuju povišene nivoe jednog ili više biomarkera povezanih sa kancerom [npr., programirani ligand ćelijske smrti 1 (PD-L1), CD20, beta-2-mikroglobulin, laktat dehidrogenaza, BCR-ABL fuzioni gen, preuređenje ALK gena]. Na primer, postupci obuhvataju davanje terapeutski efikasne količine anti-PD-1 antitela u kombinaciji sa bispecifičnim anti-CD20/anti-CD3 antitelom pacijentu sa povišenim nivoom PD-L1 i/ili CD20.

[0031] U određenim aspektima izlaganja, korišćeni su postupci u subjektu koji ima kancer B-ćelija. Termini "tumor", "kancer" i "malignitet" se ovde koriste naizmenično. Termin "kancer B-ćelija", kako se ovde koristi, odnosi se na tumore belih krvnih zrnaca poznatih kao B-limfociti i uključuje leukemije (locirane u krvi) i limfome (locirane u limfnim čvorovima). Ovde su otkrivene metode za lečenje i leukemija i limfoma. U određenim aspektima, B-ćelijski kancer uključuje, ali nije ograničen na, Hočkinov limfom, ne-Hočkinov limfom, folikularni limfom, mali limfocitni limfom, limfoplazmacitoidni limfom, limfom marginalne zone, limfom mantle ćelija, difuzni B krupnoćelijski limfomi, limfomatoidna granulomatoza, Burkitov limfom, akutna limfoblastna leukemija, leukemija dlakastih ćelija, hronična limfocitna leukemija B ćelija, kao i patološki podtipovi navedeni u tabelama 3-5. B-ćelijski limfomi se obično dele na niski i visoki stepen, koji tipično odgovara redom, indolentnim (sporo rastućim) limfomima i agresivnim limfomima. Ovo izlaganje uključuje postupke za lečenje i indolentnih i agresivnih limfoma. U pronalasku, kancer B-ćelija je ne-Hodčkinov limfom.

[0032] Prema određenim izvođenjima, ovaj pronalazak se odnosi na postupke za lečenje, odlaganje ili inhibiranje rasta tumora. U određenim izvođenjima, ovaj pronalazak promoviše regresiju tumora. U određenim izvođenjima, ovaj pronalazak smanjuje opterećenje tumorskih ćelija ili smanjuje opterećenje tumorom. U određenim izvođenjima, ovaj pronalazak sprečava recidiv tumora. Postupci, prema ovom aspektu pronalaska, obuhvataju sekvencijalno davanje terapeutski efikasne količine anti-PD-1 antitela kako je definisano u zahtevima u kombinaciji sa bispecifičnim anti-CD20/anti-CD3 antitelom kao što je definisano u zahtevima za subjekt kome je to potrebno, pri čemu se svako antitelo daje subjektu u više doza, npr., kao deo specifičnog terapeutskog režima doziranja. Na primer, terapeutski režim doziranja može da obuhvata davanje jedne ili više doza anti-PD-1 antitela subjektu učestalošću oko jednom dnevno, jednom u dva dana, jednom u tri dana, jednom u četiri dana, jednom svakih pet dana, jednom u šest dana, jednom nedeljno, jednom u dve nedelje, jednom u tri nedelje, jednom u četiri nedelje, jednom mesečno, jednom u dva meseca, jednom u tri meseca, jednom u četiri meseca, ili ređe. U određenim izvođenjima, jedna ili više doza anti-PD-1 antitela se daju u kombinaciji sa jednom ili više doza terapeutski efikasne količine bispecifičnog anti-CD20/anti-CD3 antitela, pri čemu jedna ili više doza antitela bispecifična antitela se daju subjektu učestalošću oko jednom dnevno, jednom u dva dana, jednom u tri dana, jednom u četiri dana, jednom u pet dana, jednom u šest dana, jednom nedeljno, jednom u dve nedelje, jednom u tri nedelje, jednom u četiri nedelje, jednom mesečno, jednom u dva meseca, jednom u tri meseca, jednom u četiri meseca ili ređe. U određenim izvođenjima, svaka doza anti-CD20/anti-CD3 antitela se primenjuje u više od 1 frakcije, npr., u 2-5 frakcija („podeljeno doziranje“) u okviru datog perioda doziranja. Anti-CD20/anti-CD3 bispecifično antitelo se može primeniti u podeljenim dozama da bi se smanjili ili eliminisali "šiljci" citokina koji su indukovani kao odgovor na davanje antitela. Šiljci citokina odnose se na kliničke simptome sindroma oslobađanja citokina („citokinska oluja“) i reakcije povezane sa infuzijom, uočene kod pacijenata kojima su davana anti-CD20 antitela. U određenim izvođenjima, ovaj pronalazak obuhvata davanje jedne ili više doza anti-PD-1 antitela u kombinaciji sa jednom ili više doza bispecifičnog anti-CD20/anti-CD3 antitela subjektu kome je to potrebno, pri čemu je doza od bispecifično antitelo se primenjuje kao podeljene doze, ili u više od 1 frakcije, na primer, kao 2 frakcije, kao 3 frakcije, kao 4 frakcije ili kao 5 frakcija u okviru datog perioda doziranja. U određenim izvođenjima, doza bispecifičnog antitela se deli na 2 ili više frakcija, pri čemu svaka frakcija sadrži količinu antitela jednaku ostalim frakcijama. Na primer, doza anti-CD20/anti-CD3 antitela koja sadrži 1000 mikrograma može se primeniti jednom nedeljno, pri čemu se doza primenjuje u 2 frakcije u toku nedelje, pri čemu svaka frakcija sadrži 500 mikrograma. U određenim izvođenjima, doza bispecifičnog antitela se primenjuje podeljena na 2 ili više frakcija, pri čemu frakcije sadrže nejednake količine antitela, npr. više od ili manje od prve frakcije. Na primer, doza anti-CD20/anti-CD3 antitela koja sadrži 1000 mikrograma može se davati jednom nedeljno, pri čemu se doza primenjuje u 2 frakcije u toku nedelje, pri čemu prva frakcija sadrži 700 mikrograma, a druga frakcija sadrži 300 mikrograma. Kao još jedan primer, doza anti-CD20/anti-CD3 antitela koja sadrži 1000 mikrograma može se primeniti jednom u 2 nedelje, pri čemu se doza primenjuje u 3 frakcije u periodu od 2 nedelje, pri čemu prva frakcija sadrži 400 mikrograma, druga frakcija sadrži 300 mikrograma, a treća frakcija sadrži 300 mikrograma.

[0033] U određenim aspektima, ovo izlaganje se odnosi na postupke za inhibiciju, usporavanje ili zaustavljanje tumorskih metastaza ili tumorske infiltracije u periferne organe. Postupci obuhvataju davanje terapeutski efikasne količine anti-PD-1 antitela subjektu kome je to potrebno. U određenim aspektima, anti-PD-1 antitelo se primenjuje u kombinaciji sa bispecifičnim anti-CD20/anti-CD3 antitelom.

[0034] U specifičnim aspektima, ovo izlaganje obezbeđuje postupke za povećanu efikasnost protiv tumora ili povećanu inhibiciju tumora. Postupci obuhvataju davanje subjektu sa kancerom B-ćelija terapeutski efikasne količine anti-PD-1 antitela pre davanja terapeutski efikasne količine bispecifičnog anti-CD20/anti-CD3 antitela, pri čemu anti-PD- 1 antitelo se može primeniti oko 1 dan, više od 1 dana, više od 2 dana, više od 3 dana, više od 4 dana, više od 5 dana, više od 6 dana, više od 7 dana ili više od 8 dana pre na bispecifično antitelo. U određenim aspektima, metode obezbeđuju povećanu inhibiciju tumora, npr. za oko 20%, više od 20%, više od 30%, više od 40% više od 50%, više od 60%, više od 70% ili više od 80% u poređenju sa subjektom kome je primenjeno bispecifično antitelo pre anti-PD-1 antitela.

[0035] U određenim aspektima, postupci obuhvataju davanje terapeutski efikasne količine anti-PD-1 antitela subjektu sa kancerom B-ćelija. U specifičnim aspektima, kancer B-ćelija je Hodčkinov limfom ili ne-Hodčkinov limfom. Kancer B-ćelija može biti indolentan ili agresivan. U određenim izvođenjima, subjekt ne reaguje na prethodnu terapiju ili ima relaps nakon prethodne terapije. U određenim aspektima, postupci dalje obuhvataju davanje bispecifičnog anti-CD20/anti-CD3 antitela subjektu sa CD20+ B-ćelijskim kancerom.

[0036] U određenim aspektima, postupci obuhvataju davanje terapeutski efikasne količine bispecifičnog anti-CD20/anti-CD3 antitela subjektu sa CD20+ B-ćelijskim kancerom. U specifičnim aspektima, kancer B-ćelija je akutna limfoblastna leukemija ili hronična limfocitna leukemija. U daljim aspektima, kancer B-ćelija je indolentan ili agresivan. U određenim aspektima, subjekt ne reaguje na prethodnu terapiju ili ima relaps nakon prethodne terapije (npr. sa anti-CD20 inhibitorom kao što je rituksimab). U određenim aspektima, postupci dalje obuhvataju davanje anti-PD-1 antitela subjektu sa kancerom B-ćelija.

[0037] U određenim izvođenjima, ovaj pronalazak obuhvata davanje anti-PD-1 antitela u kombinaciji sa bispecifičnim anti-CD20/anti-CD3 antitelom subjektu kome je to potrebno kao tretman "prve linije" (npr., početni tretman). U drugim izvođenjima, anti-PD-1 antitelo u kombinaciji sa bispecifičnim anti-CD20/anti-CD3 antitelom se primenjuje kao tretman "druge linije" (npr., nakon prethodne terapije). Na primer, anti-PD-1 antitelo u kombinaciji sa bispecifičnim anti-CD20/anti-CD3 antitelom se primenjuje kao tretman "druge linije" subjektu koji je imao relaps nakon prethodne terapije, npr., hemoterapijom ili rituksimabom.

[0038] U određenim izvođenjima, ovaj pronalazak se koristi za lečenje pacijenta sa MRD-pozitivnom bolešću. Minimalna rezidualna bolest (MRD) se odnosi na mali broj ćelija kancera koje ostaju u pacijentu tokom ili nakon lečenja, pri čemu pacijent može, ali ne mora da pokazuje simptome ili znake bolesti. Takve rezidualne ćelije kancera, ako se ne eliminišu, često dovode do relapsa bolesti. Ovaj pronalazak uključuje inhibiciju i/ili eliminaciju rezidualnih ćelija kancera kod pacijenta nakon MRD testiranja. MRD se može analizirati prema metodama poznatim u tehnici (npr., MRD protočna citometrija). Postupci obuhvataju davanje anti-PD-1 antitela u kombinaciji sa bispecifičnim anti-CD20/anti-CD3 antitelom subjektu kome je to potrebno.

[0039] Pronalazak, prema određenim izvođenjima, obuhvata davanje subjektu terapeutski efikasne količine svakog od anti-PD-1 antitela i bispecifičnog anti-CD20/anti-CD3 antitela u kombinaciji sa trećim terapeutskim agensom. Treći terapeutski agens može biti agens izabran iz grupe koju čine, na primer, zračenje, hemoterapija, operacija, vakcina protiv raka, PD-L1 inhibitor (npr. anti-PD-L1 antitelo), LAG3 inhibitor (npr. anti-LAG3 antitelo), CTLA-4 inhibitor, TIM3 inhibitor, BTLA inhibitor, TIGIT inhibitor, CD47 inhibitor, inhibitor indoleamin-2,3-dioksigenaze (IDO), antagonist faktora rasta vaskularnog endotela (VEGF), inhibitor Ang2, inhibitor transformišućeg faktora rasta beta (TGFb), inhibitor receptora epidermalnog faktora rasta (EGFR), antitelo na tumor-specifičan antigen (npr. CA9, CA125, antigen 3 povezan sa melanomom (MAGE3), karcinoembrionalni antigen (CEA), vimentin, tumor-M2-PK, antigen specifičan za prostatu (PSA), mucin-1, MART-1 i CA19-9), vakcina (npr. Bacillus Calmette-Guerin), faktor koji stimuliše koloniju granulocita makrofaga, citotoksin, hemoterapeutsko sredstvo, inhibitor IL-6R, inhibitor IL-4R, inhibitor IL-10, citokin kao što su IL-2, IL-7, IL-21 i IL-15, antiinflamatorni lek kao što su kortikosteroidi i nesteroidni antiinflamatorni lekovi, kao i dodatak ishrani kao što su antioksidansi. U određenim izvođenjima, antitela se mogu davati u kombinaciji sa terapijom koja uključuje hemoterapeutsko sredstvo, zračenje i operaciju. Kako se ovde koristi, fraza 'u kombinaciji sa' znači da se antitela daju subjektu u isto vreme kada, neposredno pre ili neposredno posle primene trećeg terapeutskog agensa. U određenim izvođenjima, treće terapeutsko sredstvo se primenjuje kao zajednička formulacija sa antitelima. U srodnom izvođenju, ovaj pronalazak uključuje davanje terapeutski efikasne količine anti-PD-1 antitela u kombinaciji sa bispecifičnim anti-CD20/anti-CD3 antitelom subjektu koji je na pozadinskom terapijskom režimu protiv kancera. Pozadinski terapeutski režim protiv kancera može da obuhvata kurs primene, na primer, hemoterapeutskog agensa ili zračenja. Anti-PD-1 antitelo u kombinaciji sa bispecifičnim anti-CD20/anti-CD3 antitelo se može dodati na vrh osnovnog terapijskog režima protiv kancera. U nekim izvođenjima, antitela se dodaju kao deo šeme „pozadinskog smanjenja“, pri čemu se pozadinska terapija protiv kancera postepeno povlači od subjekta tokom vremena (npr., postepeno) dok se antitela daju subjektu u konstantnoj dozi, ili u rastućoj dozi, ili u opadajućoj dozi, tokom vremena.

[0040] U određenim izvođenjima, pronalazak obuhvata davanje subjektu kome je to potrebno terapeutski efikasne količine anti-PD-1 antitela u kombinaciji sa terapeutski efikasnom količinom bispecifičnog anti-CD20/anti-CD3 antitela, pri čemu primena antitela dovodi do povećane inhibicije rasta tumora. U određenim izvođenjima, rast tumora je inhibiran za najmanje oko 10%, oko 20%, oko 30%, oko 40%, oko 50%, oko 60%, oko 70% ili oko 80% u poređenju sa netretiranim subjektom ili subjekt primenjen sa bilo kojim antitelom kao monoterapija. U određenim izvođenjima, primena anti-PD-1 antitela i bispecifičnog anti-CD20/anti-CD3 antitela dovodi do povećane regresije tumora, smanjenja tumora i/ili njegovog nestanka. U određenim izvođenjima, primena anti-PD-1 antitela i bispecifičnog anti-CD20/anti-CD3 antitela dovodi do usporavanja rasta i razvoja tumora, npr., rast tumora može biti odložen za oko 3 dana, više od 3 dana , oko 7 dana, više od 7 dana, više od 15 dana, više od 1 meseca, više od 3 meseca, više od 6 meseci, više od 1 godine, više od 2 godine ili više od 3 godine u poređenju sa nelečenim subjekta ili subjekta koji se leči bilo kojim antitelom kao monoterapija. U određenim izvođenjima, primena anti-PD-1 antitela u kombinaciji sa bispecifičnim anti-CD20/anti-CD3 antitelom sprečava recidiv tumora i/ili povećava trajanje preživljavanja subjekta, npr. produžava trajanje preživljavanja za više od 15 dana, više od 1 meseca, više od 3 meseca, više od 6 meseci, više od 12 meseci, više od 18 meseci, više od 24 meseca, više od 36 meseci ili više od 48 meseci od nelečenog subjekta ili subjekt kome se ordinira bilo koje antitelo kao monoterapija. U određenim izvođenjima, primena antitela u kombinaciji povećava preživljavanje bez napredovanja bolesti ili ukupno preživljavanje. U određenim izvođenjima, primena anti-PD-1 antitela u kombinaciji sa bispecifičnim anti-CD20/anti-CD3 antitelom povećava odgovor i trajanje odgovora kod subjekta, npr. za više od 2%, više od 3%, više od 4%, više od 5%, više od 6%, više od 7%, više od 8%, više od 9%, više od 10%, više od 20%, više od 30%, više od 40% ili više od 50% u odnosu na nelečenog subjekta ili subjekta koji je primio bilo koje antitelo kao monoterapiju. U određenim izvođenjima, primena anti-PD-1 antitela i bispecifičnog anti-CD20/anti-CD3 antitela subjektu sa kancerom B-ćelija dovodi do potpunog nestanka svih dokaza tumorskih ćelija („potpuni odgovor“). U određenim izvođenjima, primena anti-PD-1 antitela i bispecifičnog anti-CD20/anti-CD3 antitela subjektu sa kancerom B-ćelija dovodi do najmanje 30% ili više smanjenja tumorskih ćelija ili veličine tumora („delimični odgovor“). U određenim izvođenjima, primena anti-PD-1 antitela i bispecifičnog anti-CD20/anti-CD3 antitela subjektu sa kancerom B-ćelija dovodi do potpunog ili delimičnog nestanka tumorskih ćelija/lezija uključujući nove merljive lezije. Smanjenje tumora se može meriti bilo kojom od metoda poznatih u tehnici, na primer, rendgenskim zračenjem, pozitronskom emisionom tomografijom (PET), kompjuterizovanom tomografijom (CT), magnetnom rezonancom (MRI), citologijom, histologijom ili molekularno genetičkim analizama.

1

[0041] U određenim izvođenjima, kombinacija primenjenih antitela je bezbedna i pacijent dobro toleriše pri čemu nema povećanja neželjenog neželjenog efekta [npr. povećano oslobađanje citokina („citokinska oluja“) ili povećana aktivacija T-ćelija] u poređenju sa pacijentom kome je primenjeno bispecifično antitelo kao monoterapija.

Anti-PD-1 antitela i njihovi fragmenti za vezivanje antigena

[0042] Termin "antitelo," kao što se ovde koristi, uključuje molekule imunoglobulina koji se sastoje iz četiri polipeptidna lanca, dva teška (H) lanca i dva laka (L) lanca međusobno povezana disulfidnim vezama, kao i njihovi multimeri (npr., IgM). U uobičajenom antitelu, svaki težak lanac sadrži varijabilni region teškog lanca (ovde skraćeno sa HCVR ili VH) i konstantni region teškog lanca. Konstantni region teškog lanca sadrži tri domena, CH1, CH2 i CH3. Svaki laki lanac sadrži varijabilni region lakog lanca (ovde skraćeno sa LCVR ili VL) i konstantni region lakog lanca. Konstantni region lakog lanca sadrži jedan domen (CL1). VHi VLregioni mogu dalje biti podeljeni u regione hipervarijabilnosti, koji su poznati pod imenom regioni za određivanje komplementarnosti (CDRs), ispresecani regionima koji su više konzervisani, poznati pod imenom regioni okvira (FR). Svaki VHi VLse sastoji iz tri CDRs i četiri FRs, uređena od amino-kraja prema karboksi-kraju u sledećem redosledu: FR1, CDR1, FR2, CDR2, FR3, CDR3, FR4. U aspektima izlaganja, FRs anti-PD-1 antitela (ili njihove porcije za vezivanje antigena) mogu biti identični sa humanim germinativnim sekvencama, ili mogu biti prirodno ili veštački modifikovani. Konsenzusna sekvenca aminokiselina se može definisati na osnovu uporedne analize dva ili više CDRs.

[0043] Termin "antitelo," kao što je ovde korišćen, takođe uključuje fragmente za vezivanje antigena punih molekula antitela. Termini "deo za vezivanje antigena" antitela, "fragment za vezivanje antigena" antitela, i slično, kao što je ovde korišćen, obuhvataju bilo koji prirodni, enzimski dobijen, sintetički ili genetički modifikovan polipeptid ili glikoprotein koji specifično vezuje antigen da bi se formirao kompleks. Fragmenti antitela koji se vezuju za antigen mogu biti izvedeni, npr., iz punih molekula antitela korišćenjem bilo koje odgovarajuće standardne tehnike kao što su proteolitička digestija ili tehnike rekombinantnog genskog inženjeringa koje uključuju manipulaciju i ekspresiju DNK koja kodira antitelo varijabilnih i opciono konstantnih domena. Takva DNK je poznata i/ili je lako dostupna iz, na primer, komercijalnih izvora, biblioteka DNK (uključujući, na primer, biblioteke fagantitela), ili se može sintetizovati. DNK se može sekvencionirati i manipulisati hemijski ili korišćenjem tehnika molekularne biologije, na primer, da se uredi jedan ili više varijabilnih i/ili konstantnih domena u odgovarajuću konfiguraciju, ili da se uvedu kodoni, stvore cisteinski ostaci, modifikuju, dodaju ili izbrišu aminokiseline, itd.

[0044] Neoraničavajući primeri antigen vezujućih fragmenata uključuju: (i) Fab fragmente; (ii) F(ab’)2 fragmente; (iii) Fd fragmente; (iv) Fv fragmente; (v) jednolančane Fv (scFv) molekule; (vi) dAt fragmente; and (vii) minimalne jedinice prepoznavanja koje se sastoje iz aminokiselinskih ostataka koji imitiraju hipervarijabilni region antitela (npr., izolovani region za određivanje komplementarnosti (CDR) kao što je CDR3 peptid), ili ograničeni FR3-CDR3-FR4 peptid. Drugi modifikovani molekuli, kao što su antitela specifična za domen, antitela sa jednim domenom, antitela sa deletiranim domenom, himerna antitela, antitela sa kalemljenim CDR, diatela, triatela, tetratela, minitela, nanotela (npr. monovalentna nanotela, bivalentna nanotela, itd.), mali modularni imunofarmaceutici (SMIPs), i varijabilni IgNAR domeni ajkule, su takođe obuhvaćeni izrazom "antigen-vezujući fragment," kao što je ovde korišćen.

[0045] Fragment antitela koji se vezuje za antigen obično sadrži najmanje jedan varijabilni domen. Varijabilni domen može biti bilo koje veličine ili sastava aminokiselina i generalno će sadržati najmanje jedan CDR koji je susedan ili u okviru sa jednom ili više sekvenci regiona okvira. U fragmentima koji se vezuju za antigen koji imaju VHdomen povezan sa VLdomenom, VHi VLdomeni mogu biti locirani jedan prema drugom u bilo kom pogodnom rasporedu. Na primer, varijabilni region može biti dimeran i sadržati VH-VH, VH-VLili VL-VLdimere. Alternativno, fragment antitela koji se vezuje za antigen može da sadrži monomerni VHili VLdomen.

[0046] U određenim aspektima izlaganja, fragment za vezivanje antigena antitela mogu sadržati bar jedan varijabilni domen kovalentno vezan za bar jedan konstantan domen. Neograničavajući, primeri konfiguracija varijabilnih i konstantnih domena koji se mogu pronaći unutar antigen-vezujućeg fragmenta antitela iz predmetnog pronalaska uključuju: (i) VH-CH1; (ii) VH-CH2; (iii) VH-CH3; (iv) VH-CH1-CH2; (v) VH-CH1-CH2-CH3; (vi) VH-CH2-CH3; (vii) VH-CL; (viii) VL-CH1; (ix) VL-CH2; (x) VL-CH3; (xi) VL-CH1-CH2; (xii) VL-CH1-CH2-CH3; (xiii) VL-CH2-CH3; i (xiv) VL-CL. U bilo kojoj konfiguraciji varijabilnih i konstantnih domena, uključujući bilo koju od primera gore navedenih konfiguracija, varijabilni i konstantni domeni mogu biti ili direktno vezani jedan sa drugim ili mogu biti povezani potpunim ili delimičnim zglobom ili linker regionom. Zglobni region se može sastojati iz najmanje 2 (npr., 5, 10, 15, 20, 40, 60 ili više) aminokiselina koje rezultuju u fleksibilnoj ili polufleksibilnog vezi između susednih varijabilnih i/ili konstantnih domena u jednom polipeptidnom molekulu. Osim toga, anigen vezujući fragment antitela može sadržati homo-dimer ili hetero-dimer (ili drugi multimer) bilo koje od konfiguracija varijabilnih i konstantnih domena navedenih gore u nekovalentnoj povezanosti jedna sa drugom i/ili sa jednim ili više monomernih VHili VL domena (npr. disulfidnom(im) vezom(ama)).

[0047] Termin "antitelo," kao što je ovde korišćen, takođe uključuje multispecifična (npr., bispecifična) antitela. Multispecifično antitelo ili fragment za vezivanje antigena antitela će obično sadržati najmanje dva različita varijabilna domena, gde je svaki varijabilni domen sposoban da se specifično veže za odvojeni antigen ili za različiti epitope na istom antigenu. Bilo koji format multispecifičnog antitela može se prilagoditi za upotrebu u kontekstu antitela ili fragmenta za vezivanje antigena korišćenjem rutinskih postupaka koji su dostupni iz oblasti tehnike. Na primer, predmetno izlaganje uključuje postupke koji obuhvataju upotrebu bispecifičnih antitela pri čemu je jedan krak imunoglobulina specifičan za PD-1 ili njegov fragment, i drugi krak imunoglobulina je specifičan za drugu terapeutsku metu ili je konjugovan sa terapeutskim ostatkom. Primeri bispecifičnih formata koji se mogu koristiti uključuju, bez ograničenja, npr., scFv-zasnovane ili diatelo bispecifične formate, IgG-scFv fuzije, dualni varijabilni domen (DVD)-lg, Quadroma, “knobs-into-holes”, zajednički laki lanac (npr., zajednički laki lanac sa “knobs-into-holes”, itd.), CrossMab, CrossFab, (SEED) telo, leucinski zatvarač, Duobody, IgG1/IgG2, dualno delujuće Fab (DAF)-lgG, i Mab<2>bispecifični formati (videti, npr., Klein et al.2012, mAbs 4:6, 1-11, i reference koje su tamo citirane, za pregled prethodno navedenih formata). Bispecifična antitela takođe se mogu konstruisati upotrebom konjugata peptida/nukleinske kiseline, npr., pri čemu su neprirodne aminokiseline sa ortogonalnom hemijskom reaktivnosti su korišćeni za dobijanje konjugata antitelo-oligonukleotid specifičnih za mesto koji se zatim samosastavljaju u komplekse multimera sa definisanim sastavom, valentnošću i geometrijom. (Videti, npr., Kazane et al., J. Am. Chem. Soc. [Epub: Dec.4, 2012]).

[0048] Antitela korišćena u ovom pronalasku mogu biti humana antitela. Termin "humano antitelo", kako se ovde koristi, treba da obuhvati antitela koja imaju varijabilne i konstantne regione izvedene iz sekvenci humanog imunoglobulina germinativne linije. Humana antitela mogu ipak da obuhvataju aminokiselinske ostatke koji nisu kodirani sekvencama imunoglobulina humane germinativne linije (npr. mutacije uvedene nasumičnom ili specifičnom mutagenezom in vitro ili somatskom mutacijom in vivo), na primer u CDR-ovima i posebno CDR3. Međutim, termin "humano antitelo", kako se ovde koristi, nije namenjen da obuhvati antitela u kojima su CDR sekvence izvedene iz germinativne linije druge vrste sisara, kao što je miš, kalemljene na sekvence humanog regiona okvira.

[0049] Antitela korišćena u predmetnom pronalasku mogu biti rekombinantna humana antitela. Termin "rekombinantno humano antitelo," kao što je ovde korišćeno, je namenjen da obuhvati sva humana antitela koja su dobijena, eksprimirana, stvorena ili izolovana rekombinantnim sredstvima, kao što su antitela eksprimirana upotrebom rekombinantnog ekspresionog vektora transfektovanog u ćeliju domaćina (opisano dalje u nastavku), antitela izolovana iz rekombinantne, kombinatorne biblioteke humanih antitela (opisana dalje u nastavku), antitela izolovana od životinje (npr. miša) koja su transgena za gene humanog imunoglobulina (videti npr., Taylor et al. (1992) Nucl. Acids Res.

20:6287-6295) ili antitela pripremljena, eksprimirana, stvorena ili izolovana na bilo koji drugi način koji uključuje spajanje sekvenci gena humanog imunoglobulina na druge sekvence DNK. Takva rekombinantna humana antitela imaju varijabilne i konstantne regione izvedene iz sekvenci humanog imunoglobulina germinativne linije. U određenim izvođenjima, međutim, takva rekombinantna humana antitela su podvrgnuta in vitro mutagenezi (ili, kada se koristi životinjska transgena za humane Ig sekvence, in vivo somatskoj mutagenezi) i na taj način aminokiselinske sekvence VHi VLregiona rekombinantnog antitela su sekvence koje, iako su izvedene i povezane sa VHi VLsekvencama humane germinativne linije, možda prirodno ne postoje unutar repertoara germinativne linije humanih antitela in vivo.

[0050] Antitela korišćena u pronalasku specifično vezuju PD-1. Termin "specifično vezuju," ili lično, znači da antitelo ili njihov fragment za vezivanje antitela obrazuje kompleks sa antigenom koji je relativno stabilan u fiziološkim uslovima. Postupci za određivanje da li se antitelo specifično vezuje za antigen su dobro poznati u oblasti tehnike i obuhvataju, na primer, ravnotežnu dijalizu, površinsku plazmon rezonanciju, i slično. Na primer, antitelo koje "specifično vezuje" PD-1, kao što je korišćeno u kontekstu predmetnog izlaganja, obuhvata antitela koja vezuju PD-1 ili njegov deo sa KDmanjom od oko 500 nM, manjom od oko 300 nM, manjom od oko 200 nM, manjom od oko 100 nM, manjom od oko 90 nM, manjom od oko 80 nM, manjom od oko 70 nM, manjom od oko 60 nM, manjom od oko 50 nM, manjom od oko 40 nM, manjom od oko 30 nM, manjom od oko 20 nM, manjom od oko 10 nM, manjom od oko 5 nM, manjom od oko 4 nM, manjom od oko 3 nM, manjom od oko 2 nM, manjom od oko 1 nM ili manjom od oko 0.5 nM, kao što je mereno testom površinske plazmonske rezonance. Izolovano antitelo koje specifično vezuje humani PD-1 može, međutim, imati ukrštenu reaktivnost na druge antigene, kao što su PD-1 molekuli iz drugih (nehumanih) vrsta.

[0051] Prema određenim primerima aspekata iz predmetnog prikaza, anti-PD-1 antitelo, ili njegov antigen vezujući fragment sadrži varijabilni region teškog lanca (HCVR), varijabilni region lakog lanca (LCVR), i/ili regione za određivanje komplementarnosti (CDRs) koji sadrže bilo koje aminokiselinske sekvence anti-PD-1 antitela kao što je prikazano u US Patentnoj objavi br.20150203579. U određenim primerima aspekata, anti-PD-1 antitelo ili njegov fragment za vezivanje antigena koji se može koristiti u kontekstu postupaka iz predmetnog prikaza sadrži regione za određivanje komplementarnosti teškog lanca (HCDRs) varijabilnog regiona teškog lanca (HCVR) koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 1 i regione za određivanje komplementarsnosti lakog lanca (LCDRs) varijabilnog regiona lakog lanca (LCVR) sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 2. U pronalasku, anti-PD-1 antitelo ili njegov fragment za vezivanje antigena sadrži tri HCDRs (HCDR1, HCDR2 i HCDR3) i tri LCDRs (LCDR1, LCDR2 i LCDR3), pri čemu HCDR1 sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 3; HCDR2 sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 4; HCDR3 sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 5; LCDR1 sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 6; LCDR2 sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 7; i LCDR3 sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 8. U još drugim izvođenjima, anti-PD-1 antitelo ili njegov fragment za vezivanje antigena sadrži HCVR koji sadrži SEQ ID NO: 1 i LCVR koji sadrži SEQ ID NO: 2. U određenim izvođenjima, predmetni pronalazak sadrži upotrebu anti-PD-1 antitela, pri čemu antitelo sadrži težak lanac koji se sastoji iz aminokiselinske sekvence SEQ ID NO: 9. U nekim izvođenjima, anti-PD-1 antitelo sadrži laki lanac koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 10.

1

Primer antitela koje sadrži težak lanac koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 9 i lakog lanca koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 10 je potpuno humano anti-PD-1 antitelo poznato pod nazivom REGN2810. Prema određenim primerima aspekata, ovo izlaganje sadrži upotrebu REGN2810, ili njegovog bioekvivalenta. Termin "bioekvivalent", kao što je ovde korišćen, se odnosi na anti-PD-1 antitela ili PD-1-vezujuće proteine ili njihove fragmente koji su farmaceutski ekvivalenti ili farmaceutske alternative čija brzina i/ili stepen apsorpcije ne pokazuju značajnu razliku u odnosu na REGN2810 kada su davane u istoj molarnoj dozi pod sličnim eksperimentalnim uslovima, ili u pojedinačnoj dozi ili višestrukoj dozi. U kontekstu izlaganja, termin se odnosi na antigen-vezujuće proteine koji se vežu za PD-1 koji nemaju klinički značajne razlike sa REGN2810 u njihovoj bezbednosti, čistoći i/ili potenciji.

[0052] Druga anti-PD-1 antitela koja se mogu koristiti u kontekstu postupaka ovog izlaganja uključuju, npr., antitela koja su označena i poznata u oblasti tehnike nivolumab (US 8008449), pembrolizumab (US 8354509), MEDI0608 (US 8609089), pidilizumab (US 8686119), ili bilo koje od anti-PD-1 antitela kao što su prikazane u US Patent br-i.6808710, 7488802, 8168757, 8354509, 8779105, ili 8900587.

[0053] Anti-PD-1 antitela koja se koriste u kontekstu postupaka ovog izlaganja mogu imati karakteristike vezivanja koje zavise od pH. Na primer, anti-PD-1 antitelo za upotrebu u postupcima ovog izlaganja i smanjeno vezivanje za PD-1 na kiseloj pH u poređenju sa neutralnom pH. Alternativno, anti-PD-1 antitelo iz izlaganja može ispoljiti smanjeno vezivanje za njegov antigen na kiseloj pH u poređenju sa neutralnom pH. Izraz "kiseli pH" obuhvata vrednosti pH manje od oko oko 6.2, npr., oko 6.0, 5.95, 5.9, 5.85, 5.8, 5.75, 5.7, 5.65, 5.6, 5.55, 5.5, 5.45, 5.4, 5.35, 5.3, 5.25, 5.2, 5.15, 5.1, 5.05, 5.0, or less. Kao što je ovde korišćen, izraz "neutralna pH" označava pH od oko 7.0 do oko 7.4. Izraz "neutralna pH" obuhvata vrednosti pH od oko 7.0, 7.05, 7.1, 7.15, 7.2, 7.25, 7.3, 7.35, i 7.4.

[0054] U određenim slučajevima, "smanjeno vezivanje za PD-1 na kiseloj pH u poređenju sa neutralnom pH" je eksprimirano u terminima odnosa vrednosti KDantitela koje se vezuje za PD-1 na kiseloj pH sa vrednosti KDantitela koje se vezuje za PD-1 na neutralnoj pH (ili obrnuto). Na primer, antitelo ili njegov fragment za vezivanje antigena može se smatrati da ispoljava "smanjeno vezivanje za PD-1 na kiseloj pH u poređenju sa neutralnom pH" za svrhe ovog pronalaska ukoliko antitelo ili njegov fragment za vezivanje antigena ispoljava kiseli/neutralni KDodnos od oko 3.0 ili veći. U određenim primerima aspekata, kiseli/neutralni KDodnos za antitelo ili fragment za vezivanje antigena iz ovog izlaganja može biti oko 3.0, 3.5, 4.0, 4.5, 5.0, 5.5, 6.0, 6.5, 7.0, 7.5, 8.0, 8.5, 9.0, 9.5, 10.0, 10.5, 11.0, 11.5, 12.0, 12.5, 13.0, 13.5, 14.0, 14.5, 15.0, 20.0, 25.0, 30.0, 40.0, 50.0, 60.0, 70.0, 100.0, ili veći.

[0055] Antitela sa karakteristikama vezivanja koje zavise od pH se mogu dobiti, npr., skriningom populacije antitela za smanjeno (ili pojačano) vezivanje za određeni antigen na kiseli pH u poređenju sa neutralnom pH. Dodatno, modifikacije domena za vezivanje antigena na aminokiselinskom nivou mogu dati antitela sa karakteristikama koje zavise od pH. Na primer, zamenom jedne ili više aminokiselina domena za vezivanje antigena (npr., unutar CDR) sa ostatkom histidina, može se dobiti antitelo sa smanjenim vezivanjem antigena na kiseloj pH u odnosu na neutralnu pH. Kao što je ovde korišćen, izraz "kisela pH" označava pH od 6.0 ili manje.

Bispecifična anti-CD20/anti-CD3 antitela

[0056] Ovaj pronalazak obuhvata davanje terapeutski efikasne količine bispecifičnog antitela koje specifično veže CD3 i CD20. Takva antitela može ovde biti označen sa, npr., "anti-CD20/anti-CD3," ili "anti-CD20xCD3" ili "CD20xCD3" bispecifična antitela, ili druge slične terminologije.

[0057] Kao što je ovde korišćen, izraz "bispecifično antitelo" se odnosi na imunoglobulinski protein koji sadrži bar prvi antigen-vezujući domen. U kontekstu ovog pronalaska, prvi antigen vezujući domen specifično veže prvi antigen (npr., CD20), i drugi antigen vezujući domen specifično veže drugi, različiti antigen (npr., CD3). Svaki antigen vezujući domen bispecifičnog antitela sadrži varijabilni domen teškog lanca (HCVR) i varijabilni domen lakog lanca (LCVR), pri čemu svaki sadrži tri CDRs. U kontekstu bispecifičnog antitela, CDRs prvog antigen vezujućeg domena može biti označen prefiksom "A" i CDRs drugog antigen vezujućeg domena mogu biti označeni prefiksom "B". Prema tome, CDRs prvog antigen vezujućeg domena mogu ovde biti označeni sa A-HCDR1, A-HCDR2, i A-HCDR3; i CDRs drugog antigen vezujućeg domena mogu biti ovde označeni sa B-HCDR1, B-HCDR2, i B-HCDR3.

[0058] Prvi antigen vezujući domen i drugi antigen vezujući domen su svaki povezani sa zasebnim domenom za multimerizaciju. Kao što je ovde korišćen, "domen za multimerizaciju" je bilo koji makromolekul, protein, polipeptid, peptid, ili aminokiselina koja ima sposobnost da se povezuje sa drugim domenom za multimerizaciju iste ili slične strukture ili konstitucije. U kontekstu ovog pronalaska, komponenta za multimerizaciju je Fc deo imunoglobulina (koji sadrži CH2-CH3 domen), npr., Fc domen IgG odabranog iz izotipova IgG1, IgG2, IgG3, i IgG4, kao i bilo koji alotip unutar svake grupe izotipa.

[0059] Bispecifična antitela obično sadrže dva domena za multimerizaciju, npr., dva Fc domena koji su svaki pojedinačno deo zasebnog teškog lanca antitela. Prvi i drugi domeni za multimerizaciju mogu imati isti izotip IgG kao što je, npr., IgG1/IgG1, IgG2/IgG2, IgG4/IgG4. Alternativno, prvi i drugi domeni za multimerizaciju mogu biti različitih izotipa IgG kao što su, npr., IgG1/IgG2, IgG1/IgG4, IgG2/IgG4, itd.

[0060] Bilo koji format ili tehnologija bispecifičnog antitela može se koristiti za dobijanje bispecifičnih antigen-vezujućih molekula. Na primer, antitelo ili njegov fragment koji ima specifičnost vezivanja prvog antigena može biti funkcionalno vezan (npr., hemijskim kuplovanjem, genskim spajanjem, nekovalentnim povezivanjem ili drugačije) sa jednim ili više drugih molekulskih entiteta, kao što je drugo antitelo ili fragment antitela koji ima specifičnost vezivanja drugog antitela za dobijanje bispecifičnog antigen-vezujućeg molekula. Specifični primeri bispecifičnih formata koji se mogu koristiti uključuju, bez ograničenja, npr., scFv-zasnovane ili diatelo bispecifične formate, IgG-scFv fuzije, dvostruki varijabilni domen (DVD)-lg, Quadroma, “knobs-into-holes”, zajednički laki lanac (npr., zajednički laki lanac sa “knobs-into-holes”, itd.), CrossMab, CrossFab, (SEED)telo, leucinski zatvarač, Duobody, IgG1/IgG2, dualno delujuće Fab (DAF)-lgG, i Mab<2>bispecifični formati (videti, npr., Klein et al.2012, mAt-a 4:6, 1-11, i reference koje su tamo citirane, za pregled prethodno navedenih formata).

[0061] U kontekstu bispecifičnih antitela, Fc domeni mogu sadržati jednu ili više aminokiselinskih promena (npr., insercija, delecija ili supstitucija) u poređenju sa divljim tipom, verzijom domena Fc koji se nalazi u prirodi. Na primer, pronalazak uključuje bispecifične antigen-vezujuće molekule koji sadrže jednu ili više modifikacija u domenu Fc koja rezultuje u modifikovanom Fc domenu koji ima modifikovanu interakciju vezivanja (npr., pojačanu ili umanjenu) između Fc i FcRn. U jednom izvođenju, bispecifični antigen vezujući molekul sadrži modifikaciju u CH2 ili CH3 regionu, gde modifikacija povećava afinitet domena Fc za FcRn u kiselom okruženju (npr., u endozomu gde je pH opsega od oko 5.5 do oko 6.0). Neograničavajući promeri takvih modifikacija Fc su izloženi u US Patentnoj objavi br.20150266966.

[0062] Ovaj pronalazak se takođe odnosi na bispecifična antitela koja sadrže prvi CH3 domen i drugi CH3 domen Ig, gde se prvi i drugi CH3 domeni Ig razlikuju jedan od drugog za najmanje jednu aminokiselinu, i gde razlika u najmanje jednoj aminokiselini smanjuje vezivanje bispecifičnog antitela za Protein A u poređenju sa bi-specifičnim antitelom kome nedostaje razlika u aminokiselini. U jednom izvođenju, prvi CH3 domen Ig vezuje Protein A i drugi CH3 domen Ig sadrži mutaciju koja smanjuje ili ukida vezivanje za Protein A kao što je modifikacija H95R (pomoću IMGT numeracije egzona; H435R

1

pomoću EU numeracije). Drugi CH3 može dalje sadržati modifikaciju Y96F (pomoću IMGT; Y436F pomoći EU). Dalje modifikacije koje se mogu pronaći u drugom CH3 obuhvataju: D16E, L18M, N44S, K52N, V57M, i V82I (pomoću IMGT; D356E, L358M, N384S, K392N, V397M, i V422I pomoću EU) u slučaju IgG1 antitela; N44S, K52N, i V82I (IMGT; N384S, K392N, i V422I pomoću EU) u slučaju IgG2 antitela; i Q15R, N44S, K52N, V57M, R69K, E79Q, i V82I (pomoću IMGT; Q355R, N384S, K392N, V397M, R409K, E419Q, i V422I pomoću EU) u slučaju IgG4 antitela.

[0063] U određenim izvođenjima, domen Fc može biti himerni, kombinovanjem Fc sekvenci izvedenih iz više od jednog izotipa imunoglobulina. Na primer, himerni Fc domen može sadržati deo ili celu CH2 sekvencu izvedenu iz humanog IgG1, humanog IgG2 ili humanog IgG4 CH2 regiona, i deo ili celu CH3 sekvencu izvedenu iz humanog IgG1, humanog IgG2 ili humanog IgG4. Himerni Fc domen može takođe sadržati himerni zglobni region. Na primer, himerni zgob može sadržati sekvencu "gornjeg zgloba", izvedenog iz humanog IgG1, humanog IgG2 ili humanog IgG4 zglobnog regiona, u kombinaciji sa sekvencom "donjeg zgloba", izvedenog iz humanog IgG1, humanog IgG2 ili humanog IgG4 zglobnog regiona. Određeni primer himernog Fc domena koji može biti uključen u bilo kojem od antigenvezujućih molekula koji su ovde prikazani sadrži, od N- do C-kraja: [lgG4 CH1] -[lgG4 gornji zglob] -[lgG2 donji zglob] -[lgG4 CH2] - [lgG4 CH3]. Drugi primer himernog Fc domena koji može biti uključen u bilo koji od ovde prikazanih antigen vezujućih molekula sadrži, od N-ka C-kraju: [IgG1 CH1] - [lgG1 gornji zglob] - [lgG2 donji zglob] - [lgG4 CH2] - [IgG1 CH3]. Ovi i drugi primeri himernih Fc domena koji mogu biti uključeni u bilo koji od antigen vezujućih molekula iz ovog pronalaska su opisani u US Patentnoj objavi br. 20140243504. Himerni Fc domeni koji imaju generalne strukturalne aranžmane, i njihove varijante, mogu imati izmenjeno vezivanje Fc receptora, što utiče na efektorsku funkciju Fc.

[0064] Prema određenim primerima aspekata iz predmetnog izlaganja, bispecifično anti-CD20/anti-CD3 antitelo, ili njegov fragment za vezivanje antigena sadrži varijabilne regione teškog lanca (A-HCVR i B-HCVR), varijabilni region lakog lanca (LCVR), i/ili regione za određivanje komplementarnosti (CDRs) koji sadrže bilo koju od aminokiselinskih sekvenci bispecifičnih anti-CD20/anti-CD3 antitela kao što je prikazano u US Patentnoj objavi br.20150266966. U određenim primerima aspekata, bispecifično anti-CD20/anti-CD3 antitelo ili njegov fragment za vezivanje antigena koji se može koristiti u kontekstu predmetnog izlaganja sadrži: (a) prvi krak za vezivanje antigena koji obuhvata regione za određivanje komplementarnosti teškog lanca (A-HCDR1, A-HCDR2 i A-HCDR3) varijabilnog regiona teškog lanca (A-HCVR) koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 11 i regioni za određivanje komplementarnosti lakog lanca (LCDRs) varijabilnog regiona lakog lanca (LCVR) koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 12; i (b) drugi krak za vezivanje antigena koji sadrži CDR-e teškog lanca (B-HCDR1, B-HCDR2 i B-HCDR3) HCVR (B-HCVR) koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 13 i CDR-e lakog lanca LCVR koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 12. U pronalasku, A-HCDR1 sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 14; A-HCDR2 sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 15; A-HCDR3 sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 16; LCDR1 sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 17; LCDR2 sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 18; LCDR3 sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 19; B-HCDR1 sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 20; B-HCDR2 sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 21; i B-HCDR3 sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 22. U dugim izvođenjima, bispecifično anti-CD20/anti-CD3 antitelo ili njegov fragment za vezivanje antigena sadrži: (a) prvi krak za vezivanje antigena koji sadrži HCVR (A-HCVR) koji sadrži SEQ ID NO: 11 i LCVR koji sadrži SEQ ID NO: 12; i (b) drugi krak za vezivanje antigena koji sadrži HCVR (B-HCVR) koji sadrži SEQ ID NO: 13 i LCVR koji sadrži SEQ ID NO: 12.

[0065] Druga bispecifična anti-CD20/anti-CD3 antitela koja se mogu koristiti u kontekstu postupaka predmetnog izlaganja uključuju, npr., bilo koje od antitela kao što su prikazana u US Patentnoj objavi br. 20140088295 i 20150166661.

1

Kombinovane terapije

[0066] Predmetni pronalazak, prema određenim izvođenjima, obuhvata davanje subjektu anti-CD20/anti-CD3 bispecifično antitelo u kombinaciji sa anti-PD-1 antitelom. U određenim aspektima, predmetno izlaganje obuhvata davanje antitela za dodatnu ili sinergističku aktivnost za lečenje kancera, poželjno kancer hema, poželjnije, kancer B-ćelija (npr., ne-Hodčkinov limfom ili akutna limfoblastična leukemija). Kao što je ovde korišćen, izraz "u kombinaciji sa" označava da je anti-CD20/anti-CD3 bispecifično antitelo davano pre, nakon, ili istovremeno sa anti-PD-1 antitelom. Termin "u kombinaciji sa" takođe uključuje sekvencijalno ili istovremeno davanje anti-PD-1 antitela i bispecifičnog anti-CD20/anti-CD3 antitela. Na primer, kada se primenjuje "pre" bispecifično anti-CD20/anti-CD3 antitelo, anti-PD-1 antitelo može se davati više od 150 h, oko 150 h, oko 100 h, oko 72 h, oko 60 h, oko 48 h, oko 36 h, oko 24 h, oko 12 h, oko 10 h, oko 8 h, oko 6 h, oko 4 h, oko 2 h, oko 1 h, oko 30 minuta, oko 15 minuta ili oko 10 minuta pre davanja bispecifičnog anti-CD20/anti-CD3 antitela. Kada se primenjuje "posle" bispecifično anti-CD20/anti-CD3 antitelo, anti-PD-1 antitelo može se davati oko 10 minuta, oko 15 minuta, oko 30 minuta, oko 1 h, oko 2 h, oko 4 h, oko 6 h, oko 8 h, oko 10 h, oko 12 h, oko 24 h, oko 36 h, oko 48 h, oko 60 h, oko 72 h, ili više od 72 h nakon davanja bispecifičnog anti-CD20/anti-CD3 antitela. Davanje "istovremeno" sa specifičnim anti-CD20/anti-CD3 antitelom označava da je anti-PD-1 antitelo davan subjektu u odvojenom doznom obliku tokom manje od 5 minuta (pre, nakon, ili istovremeno) davanja bispecifičnog anti-CD20/anti-CD3 antitela, ili davanja subjektu kao jedna kombinovana dozna formulacija koja sadrži i anti-PD-1 antitelo i bispecifično anti-CD20/anti-CD3 antitelo.

[0067] U određenim izvođenjima, predmetni pronalazak obuhvata davanje trećeg terapeutskog agensa pri čemu je treći terapeutski agens lek protiv kancera. Kao što je ovde korišćen, "lek protiv kancera" označava bilo koji agens koji je koristan za lečenje kancera uključujući, ali bez ograničenja na, citotoksine i agense kao što su antimetaboliti, agensi za alkilovanje, antraciklini, antibiotici, antimitotički agensi, prokarbazin, hidroksiurea, asparaginaza, kortikosteridi, mitotan (O,P’-(DDD)), biološka sredstva (npr., antitela i interferoni) i radioaktivni agensi. Kao što je ovde korišćen, "citotoksin ili citotoksični agens", se takođe odnosi na hemoterapeutski agens i označava bilo koji agens koji je oštećujući za ćelije. Primeri uključuju Taxol<®>(paklitaksel), temozolamid, citohalazin B, gramicidin D, etidijum bromid, emetin, cisplatin, mitomicin, etoposid, tenoposid, vinkristin, vinbiastin, kolhicin, doksorubicin, daunorubicin, dihidroksi antracin dion, mitoksantron, mitramicin, aktinomicin D, 1-dehidrotestosteron, glukokortikosteroidi, prokain, tetrakain, lidokain, propranolol, i puromicin i njihove analoge ili homologe.

[0068] U određenim izvođenjima, predmetni pronalazak obuhvata davanje trećeg terapeutskog agensa koji je odabran iz grupe koja obuhvata zračenje, operaciju, vakcinu protiv kancera, inhibitor PD-L1 (npr., anti-PD-L1 antitelo), LAG-3 inhibitor, CTLA-4 inhibitor (npr., ipilimumab), TIM3 inhibitor, BTLA inhibitor, TIGIT inhibitor, CD47 inhibitor, antagonist drugog ko-inhibitora ili liganda T-ćelija (npr., antitela na CD-28, 2B4, LY108, LAIR1, ICOS, CD160 ili VISTA), indolamin-2,3-dioksigenazni (IDO) inhibitor, antagonist vaskularnog endotelnog faktora rasta (VEGF) [npr., "VEGF-Trap" koa što je aflibercept ili drugi VEGF-inhibirajući fuzioni protein kao što je predstavljeno u US 7,087,411, ili anti-VEGF antitelo ili njegov fragment za vezivanje antigena (npr., bevacizumab, ili ranibizumab) ili inhibitor kinazne malog molekula VEGF receptora (npr., sunitinib, sorafenib, ili pazopanib)], Ang2 inhibitor (npr., nesvacumab), inhibitor transformišućeg faktora rasta beta (TGFβ), inhibitor receptora epidermalnog faktora rasta (EGFR) (npr., erlotinib, cetuksimab), agonist na kostimulatorni receptor (npr., agonist proteina povezanog sa TNFR indukovanog glukokortikoidom), antitelom na tumorspecifični antigen (npr., CA9, CA125, melanoma-povezani antigen 3 (MAGE3), karcinoembrionalni antigen (CEA), vimentin, tumor-M2-PK, prostata-specifični antigen (PSA), mucin-1, MART-1, i CA19-9),

1

vakcina (npr., Bacillus Calmette-Guerin, vakcina protiv kancera), adjuvans za povećanje prezentovanja antigena (npr., faktor stimulacje kolonija granulocita-makrofaga), citotoksin, hemoterapeutski agens (npr., dakarbazin, temozolomid, ciklofosfamid, docetaksel, doksorubicin, daunorubicin, cisplatin, karboplatin, gemcitabin, metotreksat, mitoksantron, oksaliplatin, paklitaksel, i vinkristin), terapija zračenjem, IL-6R inhibitor (npr., sarilumab), IL-4R inhibitor (npr., dupilumab), IL-10 inhibitor, citokin kao što je IL-2, IL-7, IL-21, i IL-15, konjugat antitela sa lekom (ADC) (npr., anti-CD19-DM4 ADC, i anti-DS6-DM4 ADC), himerni receptor antigena T ćelija (npr., CD19-ciljane T ćelije), anti-inflamatorni lek (npr., kortikosteroidi, i ne-steroidni anti-inflamatorni lekovi), i dijetetski suplement kao što su antioksidansi.

[0069] U određenim izvođenjima, pronalazak obuhvata davanje anti-PD-1 antitela i anti-CD20/anti-CD3 bispecifičnog antitela u kombinaciji sa terapijom zračenjem za stvaranje dugotrajnih trajnih odgovora protiv tumora i/ili pojačavaju preživljavanje pacijenata sa kancerom. U nekim izvođenjima, pronalazak obuhvata davanje terapije zračenjem pre, istovremeno ili posle davanja anti-PD-1 antitela i bispecifičnog anti-CD20/anti-CD3 antitela pacijentu koji ima kancer. Na primer, terapija zračenjem može se primeniti u jednoj ili više doza na tumorske lezije nakon davanja jedne ili više doza antitela. U nekim izvođenjima, terapija zračenjem može se davati lokalno na tumorskoj leziji da bi se pojačala lokalna imunogenost pacijentovog tumora (adjuvinaciono zračenje) i/ili za ubijanje tumorskih ćelija (ablativno zračenje) nakon sistemskog davanja anti-PD-1 antitela i/ili bispecifičnog anti-CD20/anti-CD3 antitela. U određenim izvođenjima, antitela se mogu davati u kombinaciji sa terapijom zračenjem i hemoterapeutskim agensom (npr., temozolomid ili ciklofosfamid) ili antagonist VEGF (npr., aflibercept).

Farmaceutske kompozicije i davanje

[0070] Predmetni pronalazak se odnosi na postupke koji obuhvataju davanje anti-PD-1 antitela u kombinaciji sa bispecifičnim anti-CD20/anti-CD3 antitelom subjektu pri čemu se antitela nalaze u odvojenoj ili kombinovanoj (pojedinačnoj) farmaceutskoj kompoziciji. Farmaceutske kompozicije se mogu formulisati sa pogodnim nosačima, ekscipijensima, i drugim sredstvima koja obezbeđuju pogodni transfer, isporuku, podnošljivost, i slično. Mnoštvo odgovarajućih formulacija mogu se naći u formularu koji je poznat svim farmaceutskim hemičarima: Remington’s Pharmaceutical Sciences, Mack Publishing Company, Easton, PA. Ove formulacije uključuju, na primer, praškove, paste, masti, želee, voskove, ulja, lipide, vezikuje koje sadrže lipide (katjonske ili anjonske) (kao što je LIPOFECTIN<™>), konjugate DNK, bezvodne apsorpcione paste, emulzije ulja u vodi i vode u ulju, emulzije karbowax (polietilen glikoli različitih molekulskih težina), polu-čvrsti gelovi, i polu-čvrste smeše koje sadrže karbowax. Videti takođe Powell et al. "Compendium of excipients for parenteral formulations" PDA (1998) J Pharm Sci Technol 52:238-311.

[0071] Poznati su različiti sistemi za isporuku i mogu se korisiti za davanje farmaceutske kompozicije, npr., inkapsulacija u lipozomima, mikročesticama, mikrokapsulama, rekombinantnim ćelijama koje su sposobne za ekspresiju mutiranih virusa, receptorom posredovana endocitoza (videti, npr., Wu et al., 1987, J. Biol. Chem. 262: 4429-4432). Postupci davanja obuhvataju, ali nisu ograničeni na, intradermalne, intramuskularne, intraperitonealne, intravenozne, subkutane, intranazalne, epiduralne, i oralne načine davanja. Kompozicija se može primeniti bilo kojim pogodnim načinom davanja, na primer infuzijom ili bolusnom injekcijom, apsorpcijom kroz epitelne ili mukokutanozne ovojnice (npr., oralna mukoza, rektalna i crevna mukoza, itd.) i mogu se davati zajedno sa drugim biološkim aktivnim agensima.

[0072] Farmaceutska kompozicija se može isporučiti subkutano ili intravenozno sa standardnom iglom i špricem. Dodatno, u odnosu na subkutanu isporuku, uređaj olovke (eng. pen) za isporuku već ima

1

primene u isporuci farmaceutske kompozicije iz predmetnog pronalaska. Takav uređaj olovke za isporuku može biti za višekratnu ili jednokratnu upotrebu. Uređaj olovke za isporuku za višekratnu upotrebu generalno koristi zamenjivi kertridž koji sadrži farmaceutsku kompoziciju. Jednom kada je primenjena sva farmaceutska kompozicija iz kertridža i kertridž je prazan, prazan kertridž se može odmah odbaciti i zameniti sa novim kertridžom koji sadrži farmaceutsku kompoziciju. Uređaj olovke za isporuku se zatim može ponovo koristiti. U uređaju olovke za isporuku za jednokratnu upotrebu, ne sadrži zamenjivi kertridž. Radije, uređaj olovke za isporuku za jednokratnu upotrebu dolazi prethodno napunjen sa farmaceutskom kompozicijom koja se drži u rezervoaru unutar sprave. Jednom kada je rezervoar ispražnjen od farmaceutske kompozicije, čitav uređaj se odbacuje.

[0073] U određenim situacijama, farmaceutska kompozicija se može isporučiti u sistem sa kontrolisanim oslobađanjem. U jednom izvođenju, može se koristiti pumpa. U drugom izvođenju, mogu se koristiti polimerni materijali; videti, Medical Applications of Controlled Release, Langer and Wise (eds.), 1974, CRC Pres., Boca Raton, Florida. U drugom izvođenju, sistem sa kontrolisanim oslobađanjem može se postaviti u blizini mete kompozije, što zahteva samo deo sistemske doze (videti, npr., Goodson, 1984, u Medical Applications of Controlled Release, supra, tom 2, pp.115-138). Drugi sistemi sa kontrolisanim oslobađanjem su razmatrani u pregledu kod Langer, 1990, Science 249:1527-1533.

[0074] Injektabilni preparati mogu obuhvatiti dozne oblike za intravenske, subkutanozne, intrakutanozne i intramuskularne injekcije, infuzije ukapavanjem, itd. Ovi injektabilni preparati mogu se dobiti poznatim postupcima. Na primer, injektabilni preparati mogu se dobiti, npr., rastvaranjem, suspenzijom ili emulgovanjem antitela ili njegovih gore opisanih soli u sterilnom vodenom medijumu ili uljanom medijumu koji se uobičajeno koristi za injekcije. Kao vodeni medijum za injekcije, postoje, na primer, fiziološki slani rastvor, izotonični rastvor koji sadrži glukozu i druge pomoćne agense, itd., koji se mogu koristiti u kombinaciji sa odgovarajućim agensom za solubilizaciju kao što je alkohol (npr., etanol), polialkohol (npr., propilen glikol, polietilen glikol), nejonski surfaktant [npr., polisorbat 80, HCO-50 (polioksietilen (50 mol) adukt hidrogenizovanog ricinuosovog ulja)], itd. Kao uljani medijum, korišćeni su, npr., susamovo ulje, sojino ulje, itd., koji se mogu koristiti u kombinaciji sa sredstvom za rastvaranje kao što je benzil benzoat, benzil alkohol, itd. Injekcija koja je dobijena na taj način je poželjno napunjena u odgovarajućoj ampuli.

[0075] Kao prednost, farmaceutske kompozicije za oralnu ili parentalnu upotrebu koje se gore opisuju su pripremljene u oblicima doze u jedničnog dozi koja odgovara dozi aktivnih sastojaka. Takvi dozni oblici u jediničnoj dozi uključuju, na primer, tablete, pilule, kapsule, injekcije (ampule), supozitorije, itd.

Režimi davanja

[0076] Predmetni pronalazak može obuhvatiti davanje subjektu anti-PD-1 antitela u učestalosti doziranja od oko četiri puta nedeljno, dva puta nedeljno, jednom nedeljno, jednom svake dve nedelje, jednom svake tri nedelje, jednom svake četiri nedelje, jednom svakih pet nedelja, jednom svakih šest nedelja, jednom svakih osam nedelja, jednom svakih dvanaest nedelja, ili manjom učestalosti sve dok se postiže terapeutski efekat. U određenim izvođenjima, predmetni pronalazak obuhvata davanje subjektu bispecifičnog anti-CD20/anti-CD3 antitela u učestalosti doziranja od oko četiri puta nedeljno, dva puta nedeljno, jednom nedeljno, jednom svake dve nedelje, jednom svake tri nedelje, jednom svake četiri nedelje, jednom svakih pet nedelja, jednom svakih šest nedelja, jednom svakih osam nedelja, jednom svakih dvanaest nedelja, ili manje učestalo sve dok se postiže terapeutski efekat. U određenim izvođenjima, pronalazak uključuje davanj anti-PD-1 antitela u kombinaciji sa bispecifičnim anti-CD20/anti-CD3 antitelom u učestalosti doziranja od oko četiri puta nedeljno, dva puta nedeljno,

1

jednom nedeljno, jednom svake dve nedelje, jednom svake tri nedelje, jednom svake četiri nedelje, jednom svakih pet nedelja, jednom svakih šest nedelja, jednom svakih osam nedelja, jednom svakih devet nedelja, jednom svakih dvanaest nedelja, ili manje učestalo sve dok se postiže terapeutski efekat.

[0077] Prema određenim izvođenjima iz predmetnog pronalaska, višestruke doze anti-PD-1 antitela u kombinaciji sa bispecifičnim anti-CD20/anti-CD3 antitelom mogu se davati subjektu tokom određenog vremenskog perioda. Pronalazak može obuhvatiti sekvencijalno davanje subjektu jedne ili više doza anti-PD-1 antitela u kombinaciji sa jednom ili više doza bispecifičnog anti-CD20/anti-CD3 antitela. Kao što je ovde korišćeno, "sekvencijalno davanje" označava da je svaka doza antitela davana subjektu u različitom trenutku u vremenu, npr., u različitim danima razdvojenim prethodno određenim intervalom (npr., satima, danima, nedeljama ili mesecima). Ovaj pronalazak obuhvata sekvencijalno davanje pacijentu jedne početne doze anti-PD-1 antitela, koju prati davanje jedne ili više sekundarnih doza anti-PD-1 antitela, i po potrebi nakon toga davanje jedne ili više tercijernih doza anti-PD-1 antitela. U određenim izvođenjima, pronalazak dalje sadrži sekvencijalno davanje pacijentu jedne početne doze bispecifičnog anti-CD20/anti-CD3 antitela, koju prati jedna ili više sekundarnih doza bispecifičnih antitela, i po potrebi koju prati jedna ili više tercijernih doza bispecifičnog antitela.

[0078] Prema određenim izvođenjima iz predmetnog pronalaska, višestruke doze anti-PD-1 antitela i bispecifičnog anti-CD20/anti-CD3 antitela mogu se davati subjektu tokom tokom određenog vremenskog perioda. Ovaj aspekt iz pronalaska obuhvata sekvencijalno davanje subjektu višestrukih doza anti-PD-1 antitela i bispecifičnog anti-CD20/anti-CD3 antitela. Kao što je ovde korišćeno, "sekvencijalno davanje" označava da je svaka doza anti-PD-1 antitela u kombinaciji sa bispecifičnim antitelom davana subjektu u drugom trenutku u vremenu, npr., u različitim danima razdvojenim prethodno određenim intervalom (npr., satima, danima, nedeljama ili mesecima).

[0079] Termini "početna doza," "sekundarne doze," i "tercijerne doze," se odnose na vremenski redosled davanja. Prema tome, "početna doza" je doza koja je davana na početku režima tretmana (takođe označena kao "osnovna doza"); "sekundarne doze" su doze koje su davane nakon početne doze; i "tercijerne doze" su doze koje su davane nakon sekundarnih doza. Početna, sekundarna, i tercijerne doze mogu svaka sadržati istu količinu antitela (anti-PD-1 antitelo ili bispecifično antitelo). U određenim izvođenjima, međutim, količina koja je sadržana u početnim, sekundarnim i/ili tercijernim dozama razlikuje se jedna od druge (npr., podesiti prema gore ili dole po potrebi) tokom trajanja tretmana. U određenim izvođenjima, jedna ili više (npr., 1, 2, 3, 4, ili 5) doza su davane na početku režima tretmana kao "doze opterećenja" nakon čega slede doze koje su davane na manje učestaloj osnovi (npr., "doze održavanja"). Na primer, anti-PD-1 antitelo može se davati pacijentu sa kancerom B-ćelija u dozi opterećenja od oko 1-3 mg/kg nakon čega slede jedna ili više doza za održavanje od oko 0.1 do oko 20 mg/kg telesne težine pacijenta.

[0080] U jednom primeru izvođenja ovog pronalaska, svaka sekundarna i/ili tercijerna doza je davana<1>/2do 14 (npr.,<1>/2, 1, 1<1>/2, 2, 2<1>/2, 3, 3<1>/2, 4, 4<1>/2, 5, 5<1>/2, 6, 6<1>/2, 7, 7<1>/2, 8, 8<1>/2, 9, 9<1>/2, 10, 10<1>/2, 11, 11<1>/2, 12, 12<1>/2, 13, 13<1>/2, 14, 14<1>/2, ili više) nedelja neposredno nakon prethodne doze. Izaz "neposredno nakon prethodne doze," kao što je ovde korišćen, označava, u nizu višestrukih davanja, doza anti-PD-1 antitela (i/ili bispecifičnog anti-CD20/anti-CD3 antitela) koja je davana pacijentu pre davanja sledeće dozne u nizu bez međudoza.

[0081] Pronalazak može obuhvatit davanje pacijentu bilo kog broja sekundarnih i/ili tercijernih doza anti-PD-1 antitela (i/ili bispecifičnoh anti-CD20/anti-CD3 antitela). Na primer, u određenim izvođenjima, samo pojedinačna sekundarna doza je davana pacijentu. U drugim izvođenjima, dve ili više (npr., 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, ili više) sekundarnih doza su davane pacijentu. Slično tome, u određenim

2

izvođenjima, samo jedna tercijerna doza je davana pacijentu. U drugim izvođenjima, dve ili više (npr., 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, ili više) tercijernih doza su davane pacijentu.

[0082] U izvođenjima koja uključuju višestruke sekundarne doze, svaka sekundarna doza može se primenjivati u istoj učestalosti kao druge sekundarne doze. Na primer, svaka sekundarna doza može se davati pacijentu 1 do 2 nedelje neposredno nakon prethodne doze. Slično tome, u izvođenjima koja uključuju višestruke tercijerne doze, svaka tercijerna se može primeniti istom učestalosti kao druge tercijerne doze. Na primer, svaka tercijerna doza se može davati pacijentu 2 do 4 nedelje neposredno nakon prethodne doze. Alternativno, učestalost u kojoj su sekundarne i/ili tercijerne doze davane pacijentu mogu se razlikovati tokom trajanja režima tretmana. Učestalost davanja lekar može podesiti takođe tokom trajanja tretmana u zavisnosti od potreba individualnog pacijenta nakon kliničkog ispitivanja.

[0083] U određenim izvođenjima, jedna ili više doza anti-PD-1 antitela i/ili bispecifičnog anti-CD20/anti-CD3 antitela su davane na početku režima tretmana kao "indukcione doze" na učestalijoj osnovi (dva puta nedeljno, jednom nedeljno ili jednom u 2 nedelje) praćeno sledećim dozama ("doze za konsolidaciju" ili "doze za održavanje") koje su primenjivane na manje učestaloj osnovi (npr., jednom u 4 -12 nedelje).

[0084] Ovaj pronalazak se odnosi na postupke koji obuhvataju sekvencijalno davanje anti-PD-1 antitela u kombinaciji sa bispecifičnim anti-CD20/anti-CD3 antitelom, pacijentu za lečenje kancera B-ćelija (npr., ne-Hodčkinovog limfoma, akutne limfoblastne leukemije). U pronalasku, B-ćelijski kancer je ne-Hodčkinov limfom. U nekim izvođenjima, ovi postupci obuhvataju davanje jedne ili više doza anti-PD-1 antitela zatim praćeno sa jednom ili više doza bispecifičnog anti-CD20/anti-CD3 antitela. U određenim izvođenjima, ovi postupci obuhvataju primenu jedne doze anti-PD-1 antitela zatim sledi primena jedne ili više doza bispecifičnog anti-CD20/anti-CD3 antitela. U nekim aspektima, jedna ili više doza od oko 0.1 mg/kg do oko 20 mg/kg anti-PD-1 antitela može se davati zatim sledi jedna ili više doza od oko 0.1 mg/kg do oko 10 mg/kg bispecifičnog antitela za inhibiranje tumorskog rasta i/ili za sprečavanje ponovnog pojavljivanja tumora kod subjekta sa kancerom B-ćelija. U nekim izvođenjima, anti-PD-1 antitelo je davano u jednoj ili više doza nakon čega se daje jedna ili više doza bispecifičnog antitela čime se dobija povećana efikasnost protiv tumora (npr., veća inhibicija tumorskog rasta, povećana prevencija ponovnog pojavljivanja tumora u poređenju sa netretiranim subjektom ili subjektom kome je davano bilo koje antitelo kao monoterapija). Alternativna izvođenja iz pronalaska se odnose na istovremenu primenu anti-PD-1 antitela i bispecifičnog antitela koje je davano u odvojenoj dozi na sličnoj ili različitoj učestalosti u odnosu na anti-PD-1 antitelo. U nekim izvođenjima, bispecifično antitelo je davano pre, posle ili istovremeno sa anti-PD-1 antitelom. U određenim izvođenjima, bispecifično antitelo je davano kao formulacija pojedinačne doze sa anti-PD-1 antitelom.

Doziranje

[0085] Količina anti-PD-1 antiela i/ili bispecifičnog anti-CD20/anti-CD3 antitela koje se daje subjektu prema ovom izlaganju je, generalno, terapeutski efikasna količina. Kao što je ovde korišćeno, izraz "terapeutski efikasna količina" označava količinu antitela (anti-PD-1 antitela ili bispecifičnog anti-CD20/anti-CD3 antitela) koja rezultuje u jednom ili više od: (a) smanjenja u težini ili trajanju simptoma kancera B-ćelija; (b) inhibiciji tumorskog rasta, ili povećanju u nekrozi tumora, skupljanju tumora i/ili nestajanju tumora; (c) odlaganja u rastu i razvoju tumora; (d) inhibiciji ili usporavanju ili zaustavljanju tumorskih metastaza; (e) sprečavanja ponovnog pojavljivanja tumorskog rasta; (f) povećanja u preživljavanju subjeta sa kancerom B-ćelija; i/ili (g) smanjenja u upotrebi ili potrebi za uobičajenom terapijom protiv kancera (npr., smanjenjem ili eliminisanjem upotrebe hemoterapeutika ili citotoksičnih agenasa) u poređenju sa netretiranim subjektom ili subjektom kome je davano bilo koje antitelo kao monoterapija.

[0086] U slučaju anti-PD-1 antitela, terapeutski efikasna količina može biti od oko 0.05 mg do oko 600 mg, npr., oko 0.05 mg, oko 0.1 mg, oko 1.0 mg, oko 1.5 mg, oko 2.0 mg, oko 10 mg, oko 20 mg, oko 30 mg, oko 40 mg, oko 50 mg, oko 60 mg, oko 70 mg, oko 80 mg, oko 90 mg, oko 100 mg, oko 110 mg, oko 120 mg, oko 130 mg, oko 140 mg, oko 150 mg, oko 160 mg, oko 170 mg, oko 180 mg, oko 190 mg, oko 200 mg, oko 210 mg, oko 220 mg, oko 230 mg, oko 240 mg, oko 250 mg, oko 260 mg, oko 270 mg, oko 280 mg, oko 290 mg, oko 300 mg, oko 310 mg, oko 320 mg, oko 330 mg, oko 340 mg, oko 350 mg, oko 360 mg, oko 370 mg, oko 380 mg, oko 390 mg, oko 400 mg, oko 410 mg, oko 420 mg, oko 430 mg, oko 440 mg, oko 450 mg, oko 460 mg, oko 470 mg, oko 480 mg, oko 490 mg, oko 500 mg, oko 510 mg, oko 520 mg, oko 530 mg, oko 540 mg, oko 550 mg, oko 560 mg, oko 570 mg, oko 580 mg, oko 590 mg, ili oko 600 mg, anti-PD-1 antitela. U određenim izvođenjima, 250 mg anti-PD-1 antitela je davano. U pronalasku, svaka doza anti-PD-1 antitela sadrži 0.1 do 20 mg/kg telesne težine subjekta. U kontekstu farmaceutskih kompozicija iz pronalaska, kompozicija sadrži 0.05 do 600 mg anti-PD-1 antitela.

[0087] U slučaju bispecifičnog anti-CD20/anti-CD3 antitela, terapeutski efikasna količina može biti od oko 10 mikrograma (mcg) do oko 8000 mcg, npr., oko 10 mcg, oko 20 mcg, oko 50 mcg, oko 70 mcg, oko 100 mcg, oko 120 mcg, oko 150 mcg, oko 200 mcg, oko 250 mcg, oko 300 mcg, oko 350 mcg, oko 400 mcg, oko 450 mcg, oko 500 mcg, oko 550 mcg, oko 600 mcg, oko 700 mcg, oko 800 mcg, oko 900 mcg, oko 1000 mcg, oko 1050 mcg, oko 1100 mcg, oko 1500 mcg, oko 1700 mcg, oko 2000 mcg, oko 2050 mcg, oko 2100 mcg, oko 2200 mcg, oko 2500 mcg, oko 2700 mcg, oko 2800 mcg, oko 2900 mcg, oko 3000 mcg, oko 4000 mcg, oko 5000 mcg, oko 6000 mcg, oko 7000 mcg, ili oko 8000 mcg bispecifičnog anti-CD20/anti-CD3 antitela.

[0088] Količina ili anti-PD-1 antitela ili bispecifičnog anti-CD20/anti-CD3 antitela koje se nalazi u pojedinačnim dozama može biti izražena u terminima milligram antitela po kilogramu telesne težine subjekta (tj., mg/kg). U određenim aspektima, ili anti-PD-1 antitelo ili bispecifično anti-CD20/anti-CD3 antitelo korišćeno u postupcima ovog izlaganja mogu se davati subjektu u dozi od oko 0.0001 do oko 100 mg/kg telesne težine subjekta. Na primer, anti-PD-1 antitelo može se davati u dozi od oko 0.1 mg/kg do oko 20 mg/kg telesne težine pacijenta. Bispecifično anti-CD20/anti-CD3 antitelo se može davati u dozi od oko 0.1 mg/kg do oko 10 mg/kg telesne težine pacijenta.

Primeri

[0089] Učinjeni su napori kako bi se osigurala tačnost u odnosu na korišćene brojeve (npr., količine, temperaturu, itd.) ali treba uzeti u obzir neke eksperimentalne greške i odstupanja. Osim ukoliko nije drugačije naznačeno, delovi su delovi u odnosu na težinu, molekulska težina je prosečna molekulska težina, temperatura je u stepenima celzijusovih, i pritisak je na ili blizu atmosferskog.

Primer 1: In vivo efikasnost anti-PD-1 antitela u kombinaciji sa anti-CD20xCD3 bispecifičnim antitelom protiv B16_CD20 tumora

[0090] U ovom primeru, efekat blokade PD-1 u kombinaciji sa CD20-ciljanom imunoterapijom je ispitan protiv razvijenih B16_CD20 tumora kod miševa koji su humanizovani za CD20 i CD3 korišćenjem anti-mišjih PD-1 i anti-humanih CD20xCD3 bispecifičnih antitela.

[0091] Primer bispecifičnog anti-CD20/anti-CD3 antitela koje je ovde korišćeno u primerima je "bsAt1" (takođe poznato kao "Antitelo 1" kao što je prikazano u US20150266966), potpuno humano bispecifično monoklonsko antitelo protiv CD20 i CD3 gde antitelo sadrži anti-CD20 vezujući krak koji se sastoji iz varijabilnog regiona prvog teškog lanca (A-HCVR) koji sadrži aminokiselnsku sekvencu SEQ ID NO: 11 i varijabilnog regiona lakog lanca (LCVR) koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 12; i anti-CD3 vezujući krak koji sadrži varijabilni region drugog teškog lanca (B-HCVR) koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 13 i LCVR koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 12. Bispecifično antitelo bsAt1 sadrži CDR sekvence teškog i lakog lanca koje sadrže SEQ ID NOs: 14 -22.

[0092] Miševi koji su humanizovani za CD20 i za CD3 su modifikovani korišćenjem VelociGene<®>tehnologije (Valenzuela et al 2003, Nat. Biotechnol.21: 652-659), koji su zatim bili ukrštani da bi se generisali dvostruko humanizoivani CD20 CD3 miševi (US Patentna prijava br. 14/949,834, koja je podneta 23 novembra, 2015).

[0093] Miševima je subkutano implantirano 2.5x10<5>B16_CD20 ćelija u danu -7. U danu 0, trideset i pet miševa sa zapreminama tumora između 25 i 115mm<3>je odabrano i randomizovano u pet grupa koje primaju tretman. Miševi su tretirani dva puta nedeljno sa antitelima kao što sledi: Grupa 1: kontrola (PBS); Grupa 2: Izotipske kontrole (bivalentno humano antitelo protiv irelevantnog antigena i IgG2a kontrola-BE0089 pacova iz BioXCell); Grupa 3: anti-hCD20xCD3 (bsAt1) (4 mg/kg); Grupa 4: anti-mišje PD-1 antitelo (10 mg/kg; RMPI-14_rlgG2a; BioXCell); i Grupa 5: anti-hCD20xCD3 (bsAt1) (4 mg/kg) anti-mišje PD-1 antitelo (10 mg/kg). Sva antitela su davana intraperitonealno. U grupi 5, miševi su istovremeno tretirani sa antitelima. Zapremine tumora su praćene merenjem kaliperom dva puta nedeljno tokom trajanja eksperimenta i životinje bez tumora su praćene za odsustvo pojave tumora do 80 dana.

[0094] Anti-PD-1 i anti-CD20xCD3 monoterapija odložila je rast tumora kod miševa uzimajući prosek 19 dana za dostianje zapremine tumora od 500 mm<3>. Suprotno, miševi koji su tretirani sa anti-PD-1 antitelom u kombinaciji sa anti-CD20xCD3 bispecifičnim antitelom imali su prosečno 27 dana za dostizanje zapremine tumora od 500 mm<3>(Slika 1 i Slika 1).

Tabela 1: Tumorski rast nakon davanja anti-PD-1 antitela i bispecifičnog anti-CD20/anti-CD3 antitela

[0095] Pojedinačni agens i kombinovani tretman nije izazvao bilo koju promenu u telesnoj težini i nisu uočeni makroskopski znakovi toksičnosti u bilo kojoj grupi koja je primila tretman.

[0096] Gore navedeni eksperiment je ponavljan dva put i u oba slučaja, kombinovani tretman je doveo do značajnog odlaganja i inhibicije tumorskog rasta u poređenju sa kontrolama ili sa monoterapijom sa ili anti-PD-1 antitelom ili bispecifičnim anti-CD20/CD3 antitelom.

Primer 2: In vivo efikasnost anti-PD-1 antitela i anti-CD20xCD3 bispecifičnog antitela upotrebom sekvencijalnog režima doziranja

[0097] U ovom primeru, anti-tumorski efekat anti-mišjeg PD-1 antitela u kombinaciji sa anti-humanim CD20xCD3 bispecifičnim antitelom je ispitan upotrebom sekvencijalnog režima doziranja.

2

[0098] Dvostruko humanizovani CD20 CD3 miševi su modifikovani korišćenjem VelociGene<®>tehnologije (Valenzuela et al 2003, Nat. Biotechnol.21: 652-659; US Patentna prijava br.14/949,834, koja je podneta 23 novembra, 2015).

[0099] Miševima je subkutano implantirano 2.5x10<5>B16_CD20 ćelija u danu -7. U danu 0, trideset i pet miševa za zapreminama tumora između 30 i 65mm<3>su odabrani i randomizovani u sedam grupa koje primaju tretman (Slika 2). Tumorski rast je meren korišćenjem kalipera i telesnih težina koje su zabeležene dva puta nedeljno za ceo period trajanja studije. Miševi su tretirani intraperitonealno antitelima dva puta nedeljno kao što sledi: Grupa 1: kontrola (PBS); Grupa 2: Izotip kontrola (bivalentno humano antitelo protiv irelevantnog antigena i IgG2a kontrola-BE0089 pacova iz BioXCell); Grupa 3: anti-mišje PD-1 antitelo (10 mg/kg; RMPI-14_rlgG2a; BioXCell); Grupa 4: anti-hCD20xCD3 (bsAt1) (4 mg/kg); Grupa 5: anti-hCD20xCD3 (bsAt1) (4 mg/kg) anti-mišje PD-1 antitelo (10 mg/kg) dozirano istovremeno; Grupa 6: anti-mišje PD-1 antitelo (10 mg/kg) praćeno sa anti-hCD20xCD3 (bsAt1) (4 mg/kg); i Grupa 7: anti-hCD20xCD3 (bsAt1) (4 mg/kg) praćeno sa anti-mišjim PD-1 antitelom (10 mg/kg). Sva antitela su davana peritonealno korišćenjem sekvencijalnog režima doziranja kao što je prikazano u Tabeli 2.

Tabela 2: Režim sekvencijalnog doziranja

(nastavak)

[0100] Doziranje bsAt1 i anti-mišjeg PD-1 antitela u isto vreme ili doziranje anti-mPD-1 antitela praćeno sa bsAt1 zajedno je pokazalo značajno odlaganje u rastu tumora u poređenju sa jednakokrakim kontrolama (Slika 3). U kombinovanom tretmanu gde je bsAt1 davan od D0 i anti-PD-1 antitelo je davan od D7, nije bilo odlaganja u rastu tumora u poređenju sa jednako-krakim kontrolama studije. Nije primećena razlika u gubitku težine ili smrtnosti koja nije povezana sa tumorom nakon davanja kombinacije.

Primer 3: Kliničko ispitivanje anti-PD-1 antitela i anti-CD20xCD3 antitela kod pacijenata sa malignitetima B-ćelija

[0101] Ova studija je otvorena, multicentrična studija povećanja doze sa eskalacijom višestrukih doza i ekspanzijskim grupama kako bi se istražila efikasnost, bezbednost i podnošljivost anti-PD-1 antitela i anti-CD20/anti-CD3 bispecifičnog antitela, samog i u kombinaciji, kod odraslih pacijenata sa malignitetima B-ćelija (uključujući B-ćelijski ne-Hodgkinov limfom, Hodgkinov limfom i akutnu limfoblastnu leukemiju).

[0102] Primer anti-PD-1 antitela korišćenog u ovom primeru je REGN2810 (takođe poznat kao H4H7798N kako je prikazano u US20150203579), potpuno humano monoklonsko anti-PD-1 antitelo koje sadrži teški lanac koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 9 i laki lanac koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 10; par sekvenci aminokiselina HCVR/LCVR koji sadrži SEQ ID NOs: 1/2; i CDR sekvence teškog i lakog lanca koje sadrže SEQ ID NO: 3 - 8.

[0103] Primer bispecifičnog anti-CD20/anti-CD3 antitela koje je korišćeno u ovom primeru je bsAt1 (ovde opisano u Primeru 1).

[0104] Primarni cilj studije je da se proceni bezbednost, podnošljivost i toksičnost koja ograničava dozu (DLT): (i) jednog leka REGN2810 kod pacijenata sa limfomom (B-ćelijski ne-Hodgkin limfom [B-NHL] i Hodčkinov limfom [HL]); (ii) bsAt1 sa jednim agensom kod pacijenata sa akutnom limfoblastnom leukemijom (ALL); (iii) kombinacija bsAt1 i REGN2810 kod pacijenata sa B-NHL; i (iv) kombinacija bsAt1 i REGN2810 kod pacijenata sa ALL.

[0105] Sekundarni ciljevi studije su: (i) da se odredi preporučena doza za: REGN2810 kao pojedinačni agens kod pacijenata sa limfomom (B-NHL i HL); bsAt1 kao pojedinačni agens kod pacijenata sa ALL; bsAt1 i REGN2810 primenjeni u kombinaciji kod pacijenata sa B-NHL; i bsAt1 i REGN2810 primenjene u kombinaciji kod pacijenata sa ALL; (ii) da se karakteriše farmakokinetički (PK) profil bsAt1 i REGN2810 kada se daju kao pojedinačni agensi iu kombinaciji; (iii) da proceni imunogenost bsAt1 i REGN2810 kada se primenjuju kao pojedinačni agensi iu kombinaciji; i (iv) proučavanje preliminarne antitumorske aktivnosti bsAt1 i REGN2810 kada se daju kao pojedinačni agensi u specifičnim indikacijama i u kombinaciji, mereno ukupnom stopom odgovora, minimalnom rezidualnom bolešću (MRD) kod pacijenata sa oboljenjem koštane srži na početku, trajanjem odgovora, preživljavanje bez progresije, medijana i stopa na 6 i 12 meseci.

[0106] Dodatni ciljevi su procena biomarkera koji mogu biti u korelaciji sa mehanizmom delovanja, uočenom toksičnošću i potencijalnom antitumorskom aktivnošću uključujući, ali neograničavajući se na: profilisanje citokina; podtipove B- i T-ćelija periferne krvi i imunološki fenotip; promene u ekspresiji gena u perifernoj krvi; i serumski imunoglobulin.

Studijska populacija

[0107] Ciljna populacija obuhvata pacijente sa limfomom (B-NHL i HL) i ALL za koje ne postoje standardne opcije nege. Različiti patološki podtipovi koji ispunjavaju uslove za različite grupe ispitivanja su navedeni u Tabelama 3-5.

2

Tabela 3: Podobnost patoloških podtipova za lečenje limfoma na osnovu klasifikacije SZO: povećanje doze jednog agensa REGN2810 u B-NHL i HL kohortama

Tabela 4: Podobnost patološkog podtipa za lečenje limfoma na osnovu klasifikacije SZO:

Pojedinačni agens REGN2810 Ekspanzione kohorte

(nastavak)

2

Tabela 5: Podobnost patoloških podtipova za lečenje limfoma na osnovu klasifikacije SZO: bsAt1 i REGN2810 u kombinovanim kohortama eskalacije i ekspanzije doze

(nastavak)

2

[0108] Pacijent mora da ispuni sledeće kriterijume da bi bio kvalifikovan za uključivanje u studiju: (1) Hematološki malignitet definisan ili: a. NHL: Dokumentovani malignitet CD20+ B-ćelija, sa aktivnom bolešću koja je ili refraktorna na ili relapsira nakon poslednje prethodne terapije, za koju ne postoje standardne opcije nege, i za koju lečenje anti-CD20 antitelom može biti prikladno: i. B-NHL prema kriterijumima SZO 2008 (Campo 2011), b. Dokumentovana HL, prema kriterijumima SZO 2008 (Campo 2011), sa aktivnom bolešću koja ne reaguje na prethodnu terapiju ili je relapsirala nakon prethodne terapije za koju ne postoje standardne opcije nege (SAMO za kohorte terapije sa jednim lekom REGN2810); (2) Svi pacijenti moraju imati najmanje 1 dvodimenzionalno merljivu leziju (≥1.5 cm) dokumentovanu dijagnostičkim imidžingom (CT, PET-CT ili MRI); (3) Starost ≥18 godina; (4) Status učinka Istočne kooperativne onkološke grupe (ECOG) ≤1; (5) Očekivano trajanje života od najmanje 6 meseci; (6) Adekvatna funkcija koštane srži dokumentovana od: a. Broj trombocita ≥75 x 10<9>/L b. Nivo hemoglobina ≥9 g/dL c. ANC ≥1 x 10<9>/L (NAPOMENA: Pacijenti sa brojem ćelija ispod navedenih pragova mogu se uzeti u obzir za uključivanje ako se, po mišljenju istraživača, veruje da je razlog zbog trenutne infiltracije koštane srži osnovni malignitet. U takvom slučajevima, istraživač mora da razgovara o podobnosti sa sponzorom i dobije pismeno odobrenje za uključivanje.); (7) (7) Adekvatna funkcija jetre: a. Ukupni bilirubin ≤1.5 x gornja granica normale (GGN) (≤3 x GGN ako je zahvaćena jetra) b. Transaminaze ≤2,5 x GGN (≤5 x ULN ako je zahvaćena jetra) c. Alkalna fosfataza ≤2,5 x ULN (≤5 x ULN ako je zahvaćena jetra) (NAPOMENA: Pacijenti sa zahvaćenom jetrom zbog svog maligniteta uz istovremenu 3 X ULN ≤ aspartat aminotransferazu (AST) i/ili alaninamino aminotransferazu (ALT) ≤5 X ULN I 1.5 X ULN ≤ ukupni bilirubin ≤ 3 X ULN će biti isključeni NAPOMENA: Pacijenti sa Gilbertovim sindromom ne moraju da ispune ovaj uslov pod uslovom da je njihov ukupni bilirubin nepromenjen u odnosu na početnu vrednost NAPOMENA: Pacijenti se mogu uzeti u obzir za upis ako, u po mišljenju istraživača, abnormalni laboratorijski rezultati su posledica trenutnog osnovnog maligniteta.U takvim slučajevima, istraživač mora da razgovara o podobnosti sa sponzorom i dobije pismeno odobrenje za upis.); (8) Kreatinin u serumu ≤1.5 X ULN ili izračunati klirens kreatinina po Cockcroft-Gaultu ≥50 mL/min (NAPOMENA: Pacijenti sa klirensom kreatinina po Cockcroft-Gaultu koji ne ispunjavaju kriterijume mogu se uzeti u obzir za upis ako je klirens kreatinina izmeren (zas. na 24-časovnom urinu ili druga pouzdana metoda) je ≥50 mL/min. NAPOMENA: Pacijenti se mogu uzeti u obzir za uključivanje ako su, po mišljenju istraživača, abnormalni laboratorijski rezultati posledica trenutnog osnovnog maligniteta. U takvim slučajevima, istraživač mora razgovarati o podobnosti sa sponzorom i dobiti pismeno odobrenje za upis.); (9) Normalna srčana ejekciona frakcija MUGA pre tretmana ili ehokardiogramom u roku od 4 nedelje pre uključivanja u okviru normalnog opsega vrednosti za ustanovu; (10) spremnost da se podvrgne obaveznoj prethodnoj biopsiji tumora, ako po mišljenju istraživača pacijent ima pristupačnu leziju koja se može biopsirati bez značajnog rizika za pacijenta; (11) voljan i sposoban da se pridržava poseta klinici i procedura vezanih za studije; i (12) Obezbediti potpisanu informisanu saglasnost.

2

Kriterijumi isključenja za B-NHL i HL grupe tretmana

[0109] Pacijent koji ispunjava bilo koji od sledećih kriterijuma biće isključen iz studije: (1) Primarni limfom centralnog nervnog sistema (CNS) ili poznato ili sumnjivo zahvatanje CNS-a usled neprimarnog CNS NHL-a; (2) Anamneza ili aktuelna relevantna CNS patologija kao što su: a. Epilepsija, napad, pareza, afazija, apopleksija, teške povrede mozga, cerebelarna bolest, organski moždani sindrom, psihoza ili b. Dokazi o prisustvu inflamatornih lezija i/ili vaskulitisa na cerebralnoj MRI tokom skrininga; (3) Tekući ili nedavni (u roku od 2 godine) dokazi značajne autoimune bolesti koja je zahtevala lečenje sistemskim imunosupresivnim tretmanima, što može ukazivati na rizik od iAE; (4) Standardna hemoterapija protiv limfoma (nebiološka) ili radioterapija manje od 28 dana pre prve primene ispitivanog lek(a); (5) Tretman ispitivanim nebiološkim agensom manje od 28 dana pre prve primene ispitivanog leka(a); (6) Tretman alemtuzumabom manje od 12 nedelja od prve primene ispitivanog leka(a); (7) Tretman rituksimabom, imunomodulatornim agensima ili drugim ispitivanim ili komercijalnim biološkim agensima manje od 28 dana pre prve primene ispitivanog leka(a). Primeri imunomodulirajućih agenasa uključuju blokatore CTLA-4, 4-1BB (CD137), LAG3, OKS-40, terapeutske vakcine ili tretmane citokinom; (8) Prethodna alogena transplantacija matičnih ćelija; (9) Prethodno lečenje agensom koji blokira put PD-1/PD-L1, osim ako je pacijent pokazao korist (primenjivo samo za pacijente na terapiji sa jednim lekom REGN2810) (Napomena: O takvim pacijentima treba razgovarati sa medicinskim praćenjem od strane sponzora pre upisa); (10) istovremeni aktivni malignitet od kojeg se pacijent leči; (11) Dokazi značajne istovremene bolesti ili zdravstvenog stanja koji bi mogli da ometaju sprovođenje studije ili da dovedu pacijenta značajnom riziku, uključujući, ali ne ograničavajući se na, značajnu kardiovaskularnu bolest (npr. bolest, infarkt miokarda u roku od 6 meseci pre skrininga, nestabilne aritmije ili nestabilna angina) i/ili značajna plućna bolest (npr. opstruktivna bolest pluća i istorija simptomatskog bronhospazma); (12) Poznata aktivna bakterijska, virusna, gljivična, mikobakterijska ili druga infekcija ili bilo koja veća epizoda infekcije koja zahteva hospitalizaciju ili lečenje IV antiinfektivima u roku od 14 dana pre prve primene ispitivanog leka; (13) Infekcija virusom humane imunodeficijencije (HIV) ili aktivna infekcija virusom hepatitisa B (HBV) ili virusom hepatitisa C (HCV); (14) Istorija pneumonitisa u poslednjih 5 godina; (15) Istorija alergijskih reakcija pripisanih jedinjenjima sličnog hemijskog ili biološkog sastava ispitivanog leka(a); (16) Istorija preosetljivosti na bilo koje jedinjenje u grupi tetraciklinskih antibiotika (mera predostrožnosti zbog potencijalnog prisustva komponenti u tragovima u materijalu ispitivanog leka); (17) Poznata preosetljivost i na alopurinol i na rasburikazu; (18) trudnice ili dojilje; i (19) Seksualno aktivni muškarci ili žene u reproduktivnom periodu koji nisu voljni da koriste adekvatnu kontracepciju tokom studije i do 6 meseci nakon prestanka uzimanja ispitivanog leka.

Kriterijumi za uključivanje za studije grupe akutne limfoblastne leukemije

[0110] Pacijent mora da ispuni sledeće kriterijume da bi bio kvalifikovan za uključivanje u studiju: (1) Dokumentovani relaps ili refraktorni CD20+ (definisan kao ekspresija CD20 protočnom citometrijom na ≥20% leukemijskih limfoblasta) B-linija ALL posle najmanje indukcije i 1 ciklus konsolidovane hemoterapije a. Od pacijenata sa ALL pozitivnim na filadelfijski hromozom se zahteva da nisu uspeli ili da budu netolerantni na najmanje 1 inhibitor tirozin-kinaze NAPOMENA: Pacijenti sa blastnom krizom hronične mijeloidne leukemije (CML) sa limfoidnim fenotipom su dozvoljeni, pod uslovom da ispunjavaju kriterijum za uključivanje #1; (2) Starost ≥18 godina; (3) ECOG status performansi ≤2; (4) CNS negativna bolest, potvrđena lumbalnom punkcijom, u roku od 28 dana od početka ispitivanja leka (videti Dodatak 5); (5) Adekvatna funkcija koštane srži dokumentovana od: a. Broj trombocita ≥10 X 10<9>/L b. Nivo Hb ≥7 g/dL c. Apsolutni broj fagocita ≥05 X 10<9>/L (fagociti: neutrofili, trake i monociti); (6) Adekvatna funkcija jetre: a. Ukupni bilirubin ≤1.5 X GGN (≤3 X GGN ako je zahvaćena jetra) b. Transaminaze ≤2.5 X GGN (≤5 X ULN ako je zahvaćena jetra) c. Alkalna fosfataza ≤2.5 X ULN (≤5 X ULN

2

ako je zahvaćena jetra) (NAPOMENA: Pacijenti sa Gilbertovim sindromom ne moraju da ispune ovaj zahtev pod uslovom da im je ukupni bilirubin nepromenjen u odnosu na početnu vrednost. NAPOMENA: Pacijenti se mogu uzeti u obzir za upis ako, u po mišljenju istraživača, abnormalni laboratorijski rezultati su posledica trenutnog osnovnog maligniteta.U takvim slučajevima, istraživač mora da razgovara o podobnosti sa sponzorom i dobije pismeno odobrenje za upis.); (7) Kreatinin u serumu ≤1.5 X ULN ili izračunati klirens kreatinina po Cockcroft-Gaultu ≥50 mL/min (NAPOMENA: Pacijenti sa klirensom kreatinina po Cockcroft-Gaultu koji ne ispunjavaju kriterijume mogu se uzeti u obzir za upis ako je klirens kreatinina izmeren (zasnovano na na 24-časovnom urinu ili druga pouzdana metoda) je ≥50 mL/min. NAPOMENA: Pacijenti se mogu uzeti u obzir za upis ako su, po mišljenju istraživača, abnormalni laboratorijski rezultati posledica trenutnog osnovnog maligniteta. U takvim slučajevima, istraživač mora da razgovara o podobnosti sa sponzorom i dobije pismeno odobrenje za upis.); (8) Nema znakova akutne ili hronične bolesti transplantata (grafta) protiv domaćina (GvHD) i nema anti-GvHD lekova u roku od 14 dana pre početka ispitivanja leka(a); (9) Normalna srčana ejekciona frakcija MUGA pre tretmana ili ehokardiogramom u roku od 4 nedelje pre upisa u okviru normalnog opsega vrednosti za ustanovu; (10) voljan i sposoban da se pridržava poseta klinici i procedura vezanih za studije; i (11) Dati potpisanu informisanu saglasnost.

Kriterijumi isključenja za grupe za lečenje akutne limfoblastne leukemije

[0111] Pacijent koji ispunjava bilo koji od sledećih kriterijuma biće isključen iz studije: (1) Istorija ili aktuelna relevantna CNS patologija kao što je a. Epilepsija, napad, pareza, afazija, apopleksija, teške povrede mozga, cerebelarna bolest, organski moždani sindrom, psihoza ili b. Dokazi o prisustvu inflamatornih lezija i/ili vaskulitisa na cerebralnoj MRI tokom skrininga; (2) Burkitova leukemija; (3) Trenutno zahvaćenost testisa leukemijom; (4) Tekući ili nedavni (u roku od 2 godine) dokazi značajne autoimune bolesti (sa izuzetkom bolesti kalema protiv domaćina (eng.GvHD)) koja je zahtevala lečenje sistemskim imunosupresivnim tretmanima, što može ukazivati na rizik od iAE; (5) Standardna hemoterapija protiv leukemije (nebiološka) ili radioterapija manje od 14 dana pre prve primene ispitivanog leka(a); (6) Tretman ispitivanim nebiološkim agensom manje od 14 dana pre prve primene ispitivanog lek(a); (7) Tretman rituksimabom, imunomodulatornim agensima ili drugim ispitivanim ili komercijalnim biološkim agensima manje od 14 dana pre prve primene ispitivanog leka. (Primeri imunomodulatornih agenasa uključuju blokatore CTLA-4, 4-1BB (CD137), LAG3, OKS-40, terapeutske vakcine ili tretmane citokinom); (8) Tretman alemtuzumabom, manje od 12 nedelja pre prve primene ispitivanog leka(a); (9) prethodna alogena transplantacija matičnih ćelija u roku od 3 meseca od lečenja; (10) istovremeni aktivni malignitet od kojeg se pacijent leči; (11) Dokazi značajne istovremene bolesti ili zdravstvenog stanja koje bi moglo da ometa izvođenje studije ili dovede pacijenta u značajan rizik, uključujući, ali ne ograničavajući se na, značajnu kardiovaskularnu bolest (npr. srčana bolest klase III ili IV Njujorškog udruženja za srce, infarkt miokarda u roku od 6 meseci pre skrininga, nestabilne aritmije ili nestabilna angina) i/ili značajna plućna bolest (npr. opstruktivna bolest pluća i istorija simptomatskog bronhospazma); (12) Poznata aktivna bakterijska, virusna, gljivična, mikobakterijska ili druga infekcija ili bilo koja velika epizoda infekcije koja zahteva hospitalizaciju ili lečenje IV antiinfektivima u roku od 14 dana pre prve primene ispitivanog leka(-a); (13) Infekcija sa HIV-om ili aktivna infekcija sa HBV ili HCV; (14) Istorija pneumonitisa u poslednjih 5 godina; (15) Istorija alergijskih reakcija pripisanih jedinjenjima sličnog hemijskog ili biološkog sastava ispitivanog leka(a); (16) Istorija preosetljivosti na bilo koje jedinjenje u grupi tetraciklinskih antibiotika (mera predostrožnosti zbog potencijalnog prisustva komponenti u tragovima u materijalu ispitivanog leka); (17) Poznata preosetljivost i na alopurinol i na rasburikazu; (18) trudnice ili dojilje; i (19) Seksualno aktivni muškarci ili žene u reproduktivnom periodu koji nisu voljni da koriste adekvatnu kontracepciju tokom studije i do 6 meseci nakon prestanka uzimanja ispitivanog leka.

Dizajn studije

[0112] Ovo je otvorena, multicentrična studija povećanjaa doze sa višestrukim povećanjem doza i grupama za proširenje. Pacijenti su raspoređeni u jednu od sledećih grupa: REGN2810 sa jednim agensom, bsAt1 sa jednim agensom ili kombinacijom oba leka, u zavisnosti od dijagnoze pacijenta i od faze studije i vremena uključivanja.

[0113] Grupe lečenja i kohorte doza za pacijente sa limfomom (B-NHL i HL) su detaljno prikazani na slici 4. Pacijenti su raspoređeni u jednu od sledećih kohorti: Grupe sa jednim agensom REGN2810 kod pacijenata sa limfomom (B-NHL i HL)

• 2 kohorte eskalacije doze (1mg/kg i 3 mg/kg)

• 3 kohorte ekspanzije: a) indolentni B-NHL, b) agresivni B-NHL, i c) HL grupe kombinovanog tretmana kod pacijenata sa B-NHL

• Višestruke kohorte eskalacija doza

• 2 kohorte ekspanzije: a) indolentni B-NHL, i b) agresivni B-NHL

[0114] Kohorte sa jednim i kombinovanim tretmanom za pacijente sa ALL su detaljno prikazane na slici 5. Pacijenti su raspoređeni u jednu od sledećih kohorti: bsAt1 ruke sa jednim lekom kod pacijenata sa ALL

• Kohorte višestruke eskalacije doza

• 2 kohorte ekspanzije: a) relapsna/refraktorna ALL i b) minimalna rezidualna pozitivna rezidualna bolest (MRD+) ALL Kombinovane grupe lečenja kod pacijenata sa ALL

• Kohorte višestruke eskalacije doza

• 2 kohorte ekspanzije: a) relapsirani/refraktorni ALL i b) MRD-pozitivni ALL

[0115] Lečenje kombinovanom terapijom počinje nakon što se podaci o jednom leku predaju i pregledaju od strane relevantnog zdravstvenog organa.

REGN2810 sa jednim agensom kod pacijenata sa limfomom (B-NHL i HL)

[0116] Slika 6 prikazuje raspored tretmana sa jednim lekom REGN2810 za pacijente sa limfomom. Pacijentima se daje REGN2810 IV svake 2 nedelje (K2V) u određenom nivou doze (DL). Pacijenti primaju REGN2810 za najmanje 12 doza (24 nedelje) i do maksimalno 24 doze (48 nedelja). Posle najmanje 24 nedelje lečenja i nakon konsultacija sa istraživačem i sponzorom, pacijenti sa procenom opterećenja tumorom potpunog odgovora, stabilne bolesti ili delimičnog odgovora koji su ostali nepromenjeni tokom 3 uzastopne procene tumora takođe mogu da odluče da prekinu lečenje. Po završetku lečenja (24 ili 48 nedelja), sledi period praćenja od 24 nedelje (6 meseci).

bsAt1 sa jednim agensom kod pacijenata sa ALL

[0117] Slika 7 prikazuje raspored lečenja bsAb1 sa jednim agensom za pacijente sa ALL. Pacijentima je dodeljen ddozni nivo - DN (eng. dose level DL) koji će se sastojati od inicijalne početne doze koju prati sledeća viša doza, pod uslovom da je početna inicijalna doza bila podnošljiva (Tabela 6).

1

Tabela 6: Dozni nivoi za bsAt1

[0118] bsAt1 je davano intravenski nedeljno kroz 11 doza, zatim sledi tretman svakih 4 nedelja (Q4W) počev od nedelje 13, za 6 dodatnih doza. Pacijenti su praćeni dodatnih 6 meseci nakon završetka tretmana bsAt1.

Kombinovana terapija

[0119] Postoje 2 odvojene kombinovane grupe; jedan za pacijente sa B-NHL i drugi za pacijente sa ALL. Slika 8 prikazuje raspored kombinovanog tretmana za pacijente sa B-NHL, a slika 9 prikazuje raspored kombinovanog lečenja za pacijente sa ALL.

[0120] Pacijentima se daje REGN2810 IV K2V u određenom DL (0,3, 1 ili 3 mg/kg). Pacijenti primaju REGN2810 za najmanje 12 doza (24 nedelje) i do maksimalno 24 doze (48 nedelja). Posle najmanje 24 nedelje lečenja i nakon konsultacija sa istraživačem i sponzorom, pacijenti sa procenom opterećenja tumorom potpunog odgovora, stabilne bolesti ili delimičnog odgovora koji su ostali nepromenjeni tokom 3 uzastopne procene tumora takođe mogu da odluče da prekinu lečenje.

[0121] Pacijentima će biti dodeljen bsAt1 DL koji će se sastojati od inicijalne početne doze praćene sledećom višom dozom, pod uslovom da se početna početna doza podnosi (Tabela 6). Intravenski bsAt1 će se primenjivati nedeljno za 11 doza, nakon čega će uslediti tretman K4V počevši od 13. nedelje, za 6 dodatnih doza.

[0122] U studijskim posetama u kojima se primenjuju i bsAt1 i REGN2810, REGN2810 će se primeniti prvi. Pacijenti će biti praćeni najmanje dodatnih 6 meseci nakon završetka terapije bsAt1. Početak praćenja zavisiće od toga koliko dugo se pacijent leči sa REGN2810 (24 ili 48 nedelja).

Početne doze

[0123] Pojedinačni (jedan) agens REGN2810: Početna doza za REGN2810 kod pacijenata sa limfomom je 1 mg/kg jednom u 2 nedelje, u odsustvu neočekivanih bezbednosnih zapažanja. Ekspanzije REGN2810 sa jednim agensom u indolentnom B-NHL, agresivnom B-NHL i HL određuju se u ruci za eskalaciju doze sa jednim agensom kod pacijenata sa limfomom (B-NHL i HL).

[0124] Pojedinačni agens bsAt1: Početni DL bsAt1 sa jednim agensom kod pacijenata sa ALL zasniva se na uočenoj bezbednosti. Početna doza početne doze DL kod pacijenata sa ALL biće najmanje 10 puta niža od početne doze DL koja je učinila jasnom bezbednost; međutim, početni DL neće biti niži od DL1. Ekspanzije bsAt1 sa jednim agensom kod relapsiranog/refraktornog ALL i MRD-pozitivnog ALL određuju se u ruci eskalacije ALL doze.

2

[0125] Kombinovana grupa – Pacijenti sa B-NHL: Planirano je da doza REGN2810 kada se primenjuje u kombinaciji sa bsAt1 kod pacijenata sa B-NHL iznosi 3 mg/kg K2V, pod uslovom da nema neočekivanih bezbednosnih zapažanja u povećanju doze jednog leka REGN2810 u malignitetima B-ćelija. Početni DL bsAt1 kada se primenjuje u kombinaciji sa REGN2810 kod pacijenata sa B-NHL biće za 1 DL niži od onog koji je potpuno siguran i neće biti niži od DL1.

[0126] Kombinovana grupa – Pacijenti sa ALL: Planirano je da doza REGN2810 kada se primenjuje u kombinaciji sa bsAt1 kod pacijenata sa ALL bude 3 mg/kg K2V, pod uslovom da nema neočekivanih bezbednosnih zapažanja u eskalaciji doze jednog leka REGN2810 kod maligniteta B-ćelija. Početni DL bsAt1 kada se primenjuje u kombinaciji sa REGN2810 kod pacijenata sa ALL biće na DL koji je poništio bezbednost i pokazao dokaze o minimalnoj biološkoj aktivnosti u ruci za povećanje doze sa jednim lekom kod pacijenata sa ALL u trenutnoj studiji. Minimalna biološka aktivnost se definiše kao dokaz smanjenja blasta koštane srži za 50% (delimični odgovor) na proceni koštane srži koja je obavljena u 5. nedelji kod najmanje 1 od 3 pacijenta lečenih određenim doznim nivoom.

Eskalacija doze

[0127] U svim grupama i svim kohortama, pravila za eskalaciju doze će pratiti tradicionalni dizajn eskalacije doze 3+3, uključujući između 3 i 6 pacijenata po kohorti.

[0128] Period posmatranja toksičnosti koja ograničava dozu (DLT) je definisan kao prvih 28 dana tretmana za sve kohorte u svim grupama. Bilo koji od sledećih događaja koji se desio u prvih 28 dana lečenja (i koji se smatra povezanim sa studijskim tretmanom od strane istraživača) smatra se DLT: uveitis stepena ≥2, neutropenija 4. stepena, trombocitopenija 4. stepena i febrilna neutropenija stepena ≥3.

[0129] Najveća podnošljiva doza (eng. maximum tolerated dose MTD) se određuje na osnovu uočene toksičnosti tokom perioda posmatranja DLT, i definiše se kao nivo doze (DL) neposredno ispod nivoa na kome se doziranje prekida zbog pojave DLT kod 2 ili više pacijenata. Ako deo eskalacije doze na ruci nije zaustavljen zbog pojave DLT-a, smatraće se da najveća podnošljiva doza nije utvrđena.

[0130] Optimalna biološka doza se takođe određuje na osnovu uočene bezbednosti i podnošljivosti, PK, PD i preliminarne antitumorske aktivnosti.

[0131] Preporučena doza za ekspanzione grupe se određuje na osnovu pregleda podataka koji se koriste za određivanje MTD i/ili optimalne biološke doze.

[0132] MTD, optimalna biološka doza i preporučena doza se nezavisno određuju za grupe sa jednim lekom i svaka grupa kombinovane terapije u specifičnoj indikaciji (NHL i ALL); do 4 MTD, mogu se identifikovati optimalna biološka doza i preporučene doze. MTD za bilo koju grupu kombinovane terapije ne premašuje MTD DL sa jednim agensom, pošto pojava DLT kod 2 pacijenta za taj DL sa jednim agensom i rezultirajuće određivanje MTD onemogućava dalje povećanje doze.

Trajanje studije

[0133] Period lečenja u studiji je od 6 do 12 meseci, u zavisnosti od toga kako pojedini pacijent reaguje na lečenje. Period praćenja je 6 meseci za sve pacijente.

[0134] Veličina uzorka: Tačan broj uključenih pacijenata zavisi od pojave protokolom definisanih DLT-ova i broja DL-ova koji će se otvoriti. Veličina uzorka za povećanje doze jednog leka REGN2810 kod limfoma (B-NHL i HL) je do 12 pacijenata. Veličina uzorka za bsAt1 sa jednim agensom kod pacijenata sa ALL je do 42 pacijenta (u zavisnosti od toga na kom se DL otvara ova grupa). Veličina uzorka za povećanje doze kombinovanog tretmana kod pacijenata sa B-NHL je do 42 pacijenta (u zavisnosti od toga na kom se DL-u otvara ova grupa). Veličina uzorka za povećanje doze kombinovanog lečenja kod pacijenata sa ALL je do 42 pacijenta (u zavisnosti od toga na kom se DL otvara ova grupa). Svaka ekspanzija kohorte će uključiti 20 pacijenata, a ukupno 180 pacijenata.

Studijski tretmani i davanje

[0135] bsAt1 je dopremljen kao tečnost u sterilnim, bočicama za jednokratnu upotrebu. Svaka bočica sadrži zapreminu 1 mL bsAb1 za povlačenje koncentracije od 2 mg/mL. Farmaceut ili drugi kvalifikovani pojedinac se identifikuje na svakom mestu da bsAt1 pripremi za davanje. Doza(e) koje su primljene prema dodeljivanju kohorte doznom nivou. Doza koja se primenjuje na svakom nivou doze je ravna doza i ne zavisi od težine pacijenta ili površine tela. Svaka doza bsAt1 se primenjuje intravenskom (IV) infuzijom tokom najmanje 60 minuta. Vreme infuzije može se produžiti do 4 sata, prema kliničkoj proceni lekara. Pored toga, istraživač može da odluči da podeli dozu u 2 odvojene infuzije tokom 2 (po mogućnosti uzastopna) dana.

[0136] REGN2810 se isporučuje kao tečnost u sterilnim bočicama za jednokratnu upotrebu. Svaka bočica sadrži zapreminu dovoljnu da povuče 10 mL REGN2810 u koncentraciji od 25 mg/mL. REGN2810 će se primenjivati kao 30-minutna intravenska (IV) infuzija. Doza svakog pacijenta zavisi od individualne telesne težine. Dozu REGN2810 treba prilagoditi za promene telesne težine od ≥10%. Prilagođavanje doze za promene u telesnoj težini od <10% u skladu sa nahođenjem istraživača.

[0137] U studijskim posetama u kojima se primenjuju i bsAt1 i REGN2810, REGN2810 se primenjuje prvo.

[0138] Potrebna je premedikacija deksametazonom najmanje 1 h pre infuzije pre primene bsAt1 u dozama od 300 mcg ili više. Najmanje 7,5 mg deksametazona se preporučuje uz prvu primenu početne doze bsAt1 i prvu primenu sledeće veće doze (korak doze). Ako pacijent toleriše infuzije bez ikakvih znakova ili simptoma reakcije povezane sa infuzijom ili sindroma oslobađanja citokina (CRS), istraživač može da smanji ili eliminiše dozu premedikacije deksametazonom primenjenu pre sledećih infuzija, po potrebi na osnovu kliničke procene. Može se razmotriti i premedikacija antihistaminicima i/ili acetaminofenom. Pri dozama manjim od 300 mcg bsAt1, ne preporučuje se empirijska premedikacija sa antihistaminicima, acetaminofenom i/ili kortikosteroidima pre infuzije ispitivanog leka osim ako pacijent nije doživeo reakcije povezane sa infuzijom ili CRS stepena 2 ili veći sa prethodnom infuzijom bsAt1.

[0139] Preporučuje se da pacijenti sa ALL-om koji su u visokom riziku za sindrom oslobađanja citokina (CRS) i/ili TLS (definisani ≥50% limfoblasta u koštanoj srži; laktat dehidrogenaza [LDH] ≥500 U/L; ili ekstramedularna zahvaćenost) primaju profaza deksametazona. Deksametazon profaza treba da bude 10 mg/m2 svaki dan (KD) najmanje 3 dana, a najviše 5 dana. Deksametazon profaza se mora prekinuti ≥72 h pre početka primene ispitivanog lek(a).

[0140] U vremenu relapsa ili progresije, pacijenti se mogu razmotriti za ponovno lečenje. Pacijenti sa suboptimalnim odgovorom mogu se takođe razmotriti za ponovno lečenje. Izbor ponovnog lečenja (dodatak REGN2810, bsAt1 ili veće doze tretmana koji pacijent već prima) zavisiće od početnog tretmana koji je pacijent primio u ispitivanju (npr. jedan agens bsAb1, REGN2810 ili kombinovana terapija), i koje kohorte su bile sigurne za bezbednost u vreme kada se pacijent razmatra za ponovni tretman. Sve odluke o ponovnom lečenju će biti donete nakon razgovora između ispitivača koji leči i sponzora. Ponovni tretman će biti na najvišem nivou doznog nivoa koji se smatra bezbednim i podnošljivim u vreme relapsa ili progresije. Pre ponovnog lečenja, od pacijenata će se tražiti da ponovo potpišu informisani pristanak i da ispune kriterijume za ponovno lečenje. Za pacijente koji su primali

4

terapiju sa jednim agensom, ukoliko lekar koji leči veruje da je u pacijentovom najboljem interesu da dobije kombinovanu terapiju nakon relapsa ili progresije, pacijent može da pređe na kombinovani tretman na nivou kombinovanog niva doze koji se smatra bezbednim i podnošljivim u vreme kada se pacijent razmatra za ponovni tretman.

Krajnje tačke studije

[0141] Primarna krajnja tačka je bezbednost (specifično, neželjeni događaji [AEs], DLTs, bezbednosti laboratorijskih podataka, i klinički nalazi). Sekundarne krajnje tačke su: (i) PK bsAt1 i REGN2810 kada se daju zasebno i u kombinaciji; (ii) Imunogenost: anti-bsAt1 i/ili anti-REGN2810 antitela; (iii) Antitumorska aktivnost: (a) Sveukupna stopa odgovora po primenjivom kriterijumu odogovora za indikaciju; (b) Trajanje odgovora, i preživljavanje bez pogoršanja tokom 6 i 12 meseci; (c) procena minimalne rezidualne bolesti (MRD) za pacijente sa obuhvatanjem kostne srži na početku; i (iv) Farmakodinamička merenja uključujući citokinsko profilisanje, imunološka fenotipizacija podsetova B-ćelija i T-ćelija iz periferne krvi, analiza zauzetosti PD-1 cirkulišućih T-ćelija, promene u ekspresiji gena u perifernoj krvi, i serumski imunoglobulin.

[0142] Procenat promene od osnovnog nivoa u veličini ciljnog tumora takođe je zabeležen i kratko prikazan.

Procedure i procene

[0143] Procedure skrininga koje treba sprovesti uključuju ejekcionu frakciju srca i MRI mozga.

[0144] Bezbednosne procedure ukljčuju anamnezu, fizički pregled, vitalne znake, elektrokardiogram (EKG), koagulaciju, testove imune bezbednosti (za pacijente koji se leče sa REGN2810), procenu simptoma B i procenu statusa performansi, kliničke laboratorijske testove, neželjene efekte i istovremene lekove.

[0145] Procedure efikasnosti koje treba sprovesti za procenu tumora uključuju CT ili MRI skeniranje, skeniranje 18F-fluorodeoksiglukoza pozitron emisionom tomografijom (FDG-PET), aspirat kostne srži i biopsije (BMA/Bk), lumbalnu punkciju, biopsiju limfnih čvorova i/ili tumora.

[0146] Pacijenti sa NHL i sa HL su procenjivani prema kriterijumu po Cheson-u (Cheson et al 2007, J. Clin. Oncol.25(5):579-86). Pacijenti sa fluorodeoksiglukozna(FDG)-avid bolest su takođe procenjene su skladu sa Lugano klasifikacijom (Cheson et al 2014, J. Clin. Oncol 32:3059-3067). Pacijenti sa ALL su procenjeni u skladu sa NCCN Vodičem 2014.

[0147] Procena za prisustvo MRD u uzorcima kostne srži se vrši centralno lančanom reakcijom polimeraze (PCR). Određivanje odgovora MRD je sprovedeno prema Brüggemann et al (Leukemia 2010, 24:521-35) kod pacijenata koji imaju ALL, folikularni limfom, i limfom marginalne zone.

[0148] Prikupljeni se uzorci krvi za PK i procenu anti-lek antitela (ADA).

[0149] Sakupljeni su uzorci biomarkera za praćenje promena u proizvodnji citokina, serumskih nivoa proinflamatornih citokina i promena u podsetovima limfocita i aktivacionom statusu. Dodatno, ovi uzorci dozvoljavaju tumorske ili somatske genetičke analize za varijacije koje imaju uticaja na klinički tok osnovne bolesti ili moduliraju neželjene efekte tretmana.

Bezbednost

[0150] Neželjeni događaj (AE) bilo koje neželjene medicinske pojave kod pacijenta kome se daje ispitivani lek koji može ili ne mora imati uzročno-posledičnu vezu sa ispitivanim lekom. Prema tome, AE je bilo koji neželjeni i nenamerni znak (uključujući abnormalne laboratorijske nalaze), simptom, ili bolest koja je vremenski povezana sa upotrebom ispitivanog leka, bez obzira da li se smatra povezanim sa ispitivanim lekom. AE takođe uključuju bilo koje pogoršanje (tj., bilo koja klinički značajna promena u učestalosti i/ili intenzitetu) prethodno postojećeg stanja koje je privremeno povezano za korišćenjem studijskog leka. Progresija osnovnog maligniteta neće se smatrati neželjenim događajem ako je jasno u skladu sa tipičnim obrascem progresije osnovnog kancera (uključujući vremenski tok, zahvaćene organe, itd.). Klinički simptomi progresije mogu biti prijavljeni kao neželjeni efekti ako se simptom ne može utvrditi isključivo kao posledica progresije osnovnog maligniteta ili se ne uklapa u očekivani obrazac progresije za proučavanu bolest. Ozbiljna AE (SAE) je svaka neželjena medicinska pojava koja pri bilo kojoj dozi rezultira smrću, opasna je po život, zahteva hospitalizaciju, dovodi do trajnog ili značajnog invaliditeta i/ili je važan medicinski događaj.

[0151] Pacijenti se prate u pogledu vitalnih znakova, opšte bezbednosti, sindroma oslobađanja citokina, iscrpljivanja B-ćelija, toksičnosti za CNS i imuno-posredovanih neželjenih efekata.

Statistički plan

[0152] Kohorte eskalacije doze: Dizajn studije je zasnovan na tradicionalnom dizajnu 3+3 sa 3 do 6 pacijenata po DL.

[0153] Proširene kohorte: Veličina uzorka od 20 pacijenata za svaku proširenu kohortu je određena na osnovu kliničkog razmatranja kako bi se dalje istražila bezbednost RP2D u proširenim kohortama. Veličina uzorka od 20 pacijenata takođe daje preliminarnu procenu odgovora na tumor.

[0154] Svi neželjeni efekti prijavljeni u ovoj studiji su kodirani korišćenjem trenutno dostupne verzije medicinskog rečnika za regulatorne aktivnosti (MedDRA®). Kodiranje je do termina najnižeg nivoa. Naveden je doslovni tekst, preferirani termin (PT) i klasa primarnog sistema organa (SOC).

[0155] Rezimei pregleda svih neželjenih događaja izazvanih lečenjem (TEAE) po grupama lečenja uključuje: (i) broj (n) i procenat (%) pacijenata sa najmanje 1 TEAE prema SOC i PT; (ii) TEAE po ozbiljnosti, predstavljene od strane SOC i PT; i (iii) TEAE prema odnosu prema tretmanu (povezani, nepovezani), predstavljeni od strane SOC i PT. Smrtni slučajevi i drugi ozbiljni neželjeni događaji (SAE) su navedeni i sumirani po grupama lečenja. Neželjeni događaji izazvani lečenjem koji dovode do trajnog prekida terapije su navedeni i sumirani po grupama lečenja.

Analize efikasnosti

[0156] Sumiran je objektivni odgovor na tumor, određen kriterijumima relevantnim za bolest. Trajanje odgovora i preživljavanje bez progresije nakon 6 i 12 meseci navodi se i sumira Kaplan-Mejer-ovim procenjivačem, ukoliko je potrebno. Status minimalne rezidue bolesti je naveden i sumiran. Preživljavanje bez progresije je navedeno i sumirano. Procentualna promena veličine ciljnog tumora u odnosu na početnu vrednost takođe je sumirana.

Rezultati

[0157] Očekuje se da su antitela sama i u kombinaciji bezbedna i da ih pacijenti dobro podnose. Očekuje se da primena REGN2810 samog ili u kombinaciji sa bsAt1 inhibira rast tumora i/ili promoviše regresiju tumora kod pacijenata sa indolentnim ili agresivnim B-NHL ili HL. Očekuje se da će pacijenti sa ALL primenjenim bsAt1 zasebno ili u kombinaciji sa REGN2810 pokazati inhibiciju i/ili remisiju rasta tumora. Očekuje se da će ukupna stopa odgovora biti bolja za kombinovanu terapiju u poređenju sa bilo kojom monoterapijom.

<210> 6

Gly Met Thr Trp Val Arg Gln Ala Pro Gly Lys Gly Leu Glu Trp Val

<210> 10

Ala Met His Trp Val Arg Gln Ala Pro Gly Lys Gly Leu Glu Trp Val

Ser Gly Ile Ser Trp Asn Ser Gly Ser Ile Gly Tyr Ala Asp Ser Val

<211> 6

<213> Artificial Sequence

Claims

Patentni zahtevi

1. Antitelo ili njegov fragment koji se vezuje za antigen koji specifično vezuje programiranu ćelijsku smrt 1 (PD-1) za upotrebu u postupku lečenja B-ćelijskog ne-Hodčkinovog limfoma u kombinaciji sa bispecifičnim antitelom koje sadrži prvi krak koji se vezuje za antigen i koji specifično vezuje CD20 i drugi krak koji se vezuje za antigen koji specifično vezuje CD3, pri čemu navedeni postupak obuhvata davanje subjektu kome je to potrebno terapeutski efikasne količine svakog antitela ili fragmenta, pri čemu:

anti-PD-1 antitelo ili njegov fragment koji se vezuje za antigen sadrži tri regiona koji određuju komplementarnost teškog lanca (CDR) (HCDR1, HCDR2 i HCDR3) i tri CDR lakog lanca (LCDR1, LCDR2 i LCDR3), pri čemu HCDR1 sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 3; HCDR2 sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 4; HCDR3 sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 5; LCDR1 sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 6; LCDR2 sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 7; i LCDR3 sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 8;

prvi krak bispecifičnog antitela koji se vezuje za antigen obuhvata tri regiona koji određuju komplementarnost teškog lanca (CDR) (A-HCDR1, A-HCDR2 i A-HCDR3) i tri CDR laka lanca (LCDR1, LCDR2 i LCDR3), pri čemu A-HCDR1 sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 14; A-HCDR2 sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO:15; A-HCDR3 sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 16; LCDR1 sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 17; LCDR2 sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 18; i LCDR3 sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 19;

drugi krak bispecifičnog antitela koji se vezuje za antigen sadrži tri CDR teška lanca (B-HCDR1, B-HCDR2 i B-HCDR3) i tri CDR laka lanca (LCDR1, LCDR2 i LCDR3), pri čemu B-HCDR1 sadrži aminokiselinsku sekvencu od SEQ ID NO: 20; B-HCDR2 sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 21; B-HCDR3 sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 22; LCDR1 sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 17; LCDR2 sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 18; i LCDR3 sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 19; i

svaka doza anti-PD-1 antitela sadrži 0.1 do 20 mg/kg telesne težine subjekta.

2. Bispecifično antitelo koje sadrži prvi krak koji se vezuje za antigen koji specifično vezuje CD20 i drugi krak koji se vezuje za antigen koji specifično vezuje CD3 za upotrebu u postupku lečenja B-ćelijskog ne-Hodčkinovog limfoma u kombinaciji sa antitelom ili njegovim fragmentom koji vezuje antigen koji specifično vezuje programiranu ćelijsku smrt 1 (PD-1), pomenuti postupak obuhvata davanje subjektu kome je to potrebno terapeutski efikasne količine svakog antitela ili fragmenta, pri čemu:

prvi krak bispecifičnog antitela koji se vezuje za antigen obuhvata tri regiona koji određuju komplementarnost teškog lanca (CDR) (A-HCDR1, A-HCDR2 i A-HCDR3) i tri CDR laka lanca (LCDR1,

4

LCDR2 i LCDR3), pri čemu A-HCDR1 sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 14; A-HCDR2 sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO:15; A-HCDR3 sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 16; LCDR1 sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 17; LCDR2 sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 18; i LCDR3 sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 19;

svaka doza anti-PD-1 antitela sadrži 0-1 do 20 mg/kg telesne težine subjekta.

3. Farmaceutska kompozicija za upotrebu u postupku lečenja B-ćelijskog ne-Hodčkinovog limfoma, pri čemu pomenuta kompozicija sadrži antitelo ili njegov fragment koji se vezuje za antigen koji specifično vezuje programiranu ćelijsku smrt 1 (PD-1) i bispecifično antitelo koje sadrži prvi antigen koji se vezuje krak koji specifično vezuje CD20 i drugi krak koji se vezuje za antigen koji specifično vezuje CD3, pri čemu:

prvi krak bispecifičnog antitela koji se vezuje za antigen sadrži tri CDR teška lanca (A-HCDR1, A-HCDR2 i A-HCDR3) i tri CDR laka lanca (LCDR1, LCDR2 i LCDR3), pri čemu A-HCDR1 sadrži aminokiselinsku sekvencu od SEQ ID NO: 14; A-HCDR2 sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 15; A-HCDR3 sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 16; LCDR1 sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 17; LCDR2 sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 18; i LCDR3 sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 19;

drugi krak bispecifičnog antitela koji se vezuje za antigen sadrži tri CDR teška lanca (B-HCDR1, B¬HCDR2 i B-HCDR3) i tri CDR laka lanca (LCDR1, LCDR2 i LCDR3), pri čemu B-HCDR1 sadrži aminokiselinsku sekvencu od SEQ ID NO: 20; B-HCDR2 sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 21; B-HCDR3 sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 22; LCDR1 sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 17; LCDR2 sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 18; i LCDR3 sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 19; i

kompozicija sadrži 0.05 do 600 mg anti-PD-1 antitela.

4. Antitelo ili antigen-vezujući fragment, koje specifično vezuje PD-1 za upotrebu prema zahtevu 1 ili bispecifično antitelo za upotrebu prema zahtevu 2, pri čemu:

(a) svaka doza anti-PD-1 antitela sadrži 0.3, 1, 3, ili 10 mg/kg telesne težine subjekta; ili

(b) svaka doza anti-PD-1 antitela sadrži 0.05 do 600 mg.

5. Antitelo, antigen-vezujući fragment ili bispecifično antitelo za upotrebu prema bilo kom od zahteva 1, 2 ili 4, pri čemu:

4

(a) svaka doza bispecifičnog antitela sadrži 0,1 do 10 mg/kg telesne težine subjekta; ili

(b) svaka doza bispecifičnog antitela sadrži 10 do 8000 mikrograma, opciono pri čemu svaka doza anti-PD-1 antitela sadrži 1, 3 ili 10 mg/kg i svaka doza bispecifičnog antitela sadrži 30, 100, 300, 1000 ili 2000 mikrograma.

6. Antitelo, antigen-vezujući fragment ili bispecifično antitelo za upotrebu prema bilo kom od zahteva 1, 2, 4 ili 5, pri čemu:

(a) svaka doza anti-PD-1 antitela se primenjuje 0,5 -12 nedelja neposredno nakon prethodne doze; (b) svaka doza bispecifičnog antitela se primenjuje 0,5 -12 nedelja neposredno nakon prethodne doze, opciono pri čemu se svaka doza anti-PD-1 antitela primenjuje jednom u dve nedelje ili jednom u tri nedelje, a svaka doza antitela na PD-1 bispecifično antitelo se primenjuje jednom nedeljno; i/ili

(c) svaka doza bispecifičnog antitela se deli na 2-5 frakcija u periodu doziranja.

7. Antitelo, antigen-vezujući fragment ili bispecifično antitelo za upotrebu prema bilo kom od zahteva 1, 2, 4, 5 ili 6, pri čemu je anti-PD-1 antitelo davano pre, istovremeno sa ili nakon bispecifičnog antitela, opciono gde je anti-PD-1 antitelo davano pre bispecifičnog antitela, kao što je gde anti-PD-1 antitelo je davano 1 nedelju pre bispecifičnog antitela.

8. Antitelo, antigen-vezujući fragment ili bispecifično antitelo ili farmaceutska kompozicija za upotrebu prema bilo kom od zahteva 1-7, pri čemu su antitela davana intravenski, subkutanozno, ili intraperitoneano.

9. Antitelo, antigen-vezujući fragment, bispecifično antitelo ili farmaceutska kompozicija za upotrebu prema bilo kom od zahteva 1-8, pri čemu:

(a) subjekt je rezistentan ili neadekvatno reaguje na, ili je relapsirao nakon prethodne terapije;

(b) tretman proizvodi terapeutski efekat izabran iz grupe koja se sastoji od usporavanja rasta tumora, smanjenja broja tumorskih ćelija, regresije tumora, povećanja preživljavanja, delimičnog odgovora i potpunog odgovora, opciono pri čemu je rast tumora odložen za najmanje 10 dana u poređenju sa nelečenim subjektom; i/ili

(c) rast tumora je inhibiran za najmanje 10% u poređenju sa nelečenim subjektom, ili je rast tumora inhibiran za najmanje 10% u poređenju sa subjektom koji je primenjen sa bilo kojim antitelom kao monoterapija.

10. Antitelo, antigen-vezujući fragment ili bispecifično antitelo za upotrebu prema bilo kom od zahteva 1, 2, 4, 5 ili 6, pri čemu se anti-PD-1 antitelo daje pre bispecifičnog antitela i tumorski rast je inhibiran za najmanje 20% u poređenju sa subjektom kome je davano bispecifično anti-CD20/anti-CD3 antitelo pre anti-PD-1 antitela.

11. Antitelo, antigen-vezujući fragment, bispecifično antitelo ili farmaceutska kompozicija za upotrebu prema bilo kom od zahteva 1-10, dalje koji obuhvata davanje subjektu trećeg terapeutskog agensa ili terapije, pri čemu je treći terapeutski agens ili terapija odabran iz grupe koja se sastoji iz zračenja, hirurgije, hemoterapeutskog sredstva, vakcine protiv raka, PD-L1 inhibitora, LAG-3 inhibitora, CTLA-4 inhibitora, TIM3 inhibitora, BTLA inhibitora, TIGIT inhibitora, CD47 inhibitora, inhibitora indoleamin-2,3-dioksigenaze (IDO), antagonista vaskularnog endotelnog faktora rasta (VEGF), inhibitora angiopoetina-2 (Ang2), inhibitora transformišućeg faktora rasta beta (TGFb), inhibitora receptora epidermalnog faktora rasta (EGFR), antitela na tumor-specifični antigen, vakcina Bacillus Calmette-Guerin, faktora stimulacije kolonije granulocita-makrofaga, citotoksina, inhibitora receptora interleukina 6 (IL-6R), inhibitora receptora interleukina 4 (IL-4R), IL- 10 inhibitora, IL-2, IL-7, IL-21, IL-15, konjugata antitelo-lek, antiinflamatornog leka i dijetetskog suplementa.

4

12. Antitelo, antigen-vezujući fragment, bispecifično antitelo ili farmaceutska kompozicija za upotrebu prema bilo kom od zahteva 1-11, pri čemu anti-PD-1 antitelo ili njegov fragment za vezivanje antigena sadrži:

(a) varijabilni region teškog lanca (HCVR) koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 1 i varijabilni region lakog lanca (LCVR) koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 2; ili (b) težak lanac koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 9 i laki lanac koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 10.

13. Antitelo, antigen-vezujući fragment, bispecifično antitelo, ili farmaceutska kompozicija za upotrebu prema bilo kom od zahteva 1-12, pri čemu:

drugi krak za vezivanje antigena bispecifičnog antitela sadrži A-HCVR koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 11 i LCVR koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 12.

14. Antitelo, antigen-vezujući fragment, bispecifično antitelo ili farmaceutska kompozicija za upotrebu prema bilo kom od zahteva 1-13, pri čemu drugi krak za vezivanje antigena bispecifičnog antitela sadrži B-HCVR koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 13 i LCVR koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 12.