RS64733B1 - Uređaj za osvetljenje za prikazivanje osvetljenih površina najmanje dva raspodeljivača - Google Patents

Description

Opis

Oblast tehnike

[0001] Pronalazak se odnosi na oblast osvetljenja i svetlosne signalizacije, konkretnije na oblast automobila.

Prethodno stanje tehnike

[0002] Objavljeni patentni dokument FR 3047 541 A1 otkriva uređaj za osvetljenje koji sadrži dva optička modula raspoređena suprotno. Svaki od ova dva optička modula suštinski obuhvata jedan izvor svetlosti i sabirnik sa reflektujućom površinom. Ova dva izvora svetlosti su raspoređena na dve suprotne strane zajedničkog nosača. Svaka reflektujuća površina je obrtna površina u poluprostoru ograničenom zajedničkim nosačem izvora svetlosti. Dve reflektujuće površine tako formiraju dve poluškoljke postavljene jedna naspram druge. Jedan od dva optička modula je konfigurisan tako da formira horizontalno presečen svetlosni snop, koji odgovara takozvanom „kratkom“ snopu (na engleskom „low-beam“). Da bi se to uradilo, uređaj sadrži reflektujuću površinu sa takozvanom ivicom „preseka“ koja se nalazi u nivou žiže reflektujuće površine. Zraci koji nailaze na dotičnu površinu iza ivice preseka odbijaju se ka gornjem delu projekcionog sočiva dok oni koji prolaze ispred dotične ivice ne skreću i nailaze na donji deo dotičnog sočiva. Ova pojava obezbeđuje presecanje snopa, suštinski horizontalno. Druga dva optička modula funkcionišu suštinski na isti način, sa tom razlikom što se žiža reflektujuće površine nalazi ispred ivice preseka. Svetlosni snop nastao od drugog optičkog modula kombinuje se sa onim iz prvog sistema i daje snop za osvetljenje tipa „dugi“ (na engleskom „high-beam“), odnosno snop bez horizontalnog presecanja. Ova konfiguracija je zanimljiva jer se u njoj koristi presečeni snop da bi se dobio „dugi“ snop.

[0003] Zahtev patenta FR 3038 695 A1 opisuje uređaj za osvetljenje prema prethodnom stanju tehnike.

[0004] Takav svetlosni uređaj ima taj nedostatak što zahteva znatnu preciznost u pozicioniranju savijačice i odsečene ivice. Tako, projektujuće sočivo mora biti debelo sočivo zbog svog malog žižnog rastojanja, što povećava njegovu težinu i komplikuje njegovu proizvodnju, kao što su greške pojave šupljina. Pored toga, sabirnik ima određenu visinu i samim tim određene zahteve vezane za visinu.

Prikaz pronalaska

[0005] Pronalazak ima za cilj da prevaziđe bar jedan nedostatak prethodno pomenutog stanja tehnike. Konkretnije, pronalazak ima za cilj da predloži svetlosni uređaj sa više funkcija osvetljenja i/ili signalizacije koji će biti kompaktan i ekonomičniji za proizvodnju.

[0006] Pronalazak ima za cilj svetlosni uređaj prema karakteristikama zahteva 1. Svetlosni uređaj prema pronalasku je svetlosni uređaj, posebno za automobilsko vozilo, koji sadrži: prvi i drugi izvor svetlosti koji su pogodni da emituju svetlosne zrake; prvi i drugi sabirnik od kojih svaki ima reflektujuću površinu konfigurisanu da sakuplja i reflektuje emitovane svetlosne zrake koje emituje prvi, odnosno drugi izvor svetlosti; optički sistem konfigurisan da projektuje zrake koji se odbijaju od reflektujuće površine prvog, odnosno drugog sabirnika, i prvi i drugi svetlosni snop koji prati optičku osu uređaja; uočljiv po tome što je optički sistem konfigurisan da formira svetlosnu sliku reflektujuće površine svakog od prvog i drugog sabirnika, svaki od prvog i drugog snopa formira, delimično ili kompletno, funkciju osvetljenja ili signalizacije koja se razlikuje od funkcije osvetljenja ili signalizacije drugog od pomenutog prvog i drugog svetlosnog snopa.

[0007] Svetlosni uređaj formira nezavisan sklop time što je svaki od njegovih delova, kao što su, na primer, izvori svetlosti, sabirnici i optički sistem, kruto povezan sa drugim delovima, posebno preko specifičnog nosača (nije detaljno objašnjeno), i takođe je optički pozicioniran u odnosu na ostale delove. Jedan ili više svetlosnih uređaja tako mogu da budu raspoređeni u kućištu projektora da bi se, kada je to pogodno u kombinaciji, obavile sve funkcije regulisanja osvetljenja i signalizacije.

[0008] Pogodno, prvi sabirnik i prvi izvor svetlosti raspoređeni su u odnosu na drugi sabirnik i drugi izvor svetlosti na takav način da je svetlosna slika reflektujuće površine prvog sabirnika obrnuta, u odnosu na optičku osu, od svetlosne slike reflektujuće površine drugog sabirnika.

[0009] Prema pogodnom otelotvorenju, najmanje jedan od prvog i drugog sabirnika konfigurisan je tako da su svetlosni zraci koji se odbijaju od zadnje strane reflektujuće površine pomenutog sabirnika paralelni sa optičkom osom ili imaju, na vertikalnoj ravni i u odnosu na pomenutu osu, nagibni ugao manji ili jednak 25°, poželjno manji ili jednak 10°.

[0010] Prema pogodnom otelotvorenju, prvi i drugi izvor svetlosti konfigurisani su da emituju u smeru koji je generalno upravan na optičku osu ili nagnut u odnosu na smer upravan na pomenutu optičku osu za ugao manji ili jednak 25°. Pogodno, reflektujuće površine prvog i drugog sabirnika prikazuju eliptični ili parabolični profil. Poželjno, to je rotaciona površina pomenutog profila. Rotacija se vrši oko ose koja je pogodno paralelna optičkoj osi. Prema jednoj varijanti, reflektujuća površina je površina slobodnog oblika (na engleskom, „free form“) ili površina koju opisuje kriva ili asimetrična površina. Ona takođe može da obuhvata nekoliko sektora.

[0011] Prema pronalasku, optički sistem ima prvu žižu koja se nalazi aksijalno iza prednje granice reflektujuće površine prvog sabirnika, i/ili drugu žižu koja se nalazi aksijalno iza prednje granice reflektujuće površine drugog sabirnika.

[0012] Prema pogodnom otelotvorenju pronalaska, optički sistem je sočivo sa prvom ulaznom stranom prvog svetlosnog snopa i drugom ulaznom stranom drugog svetlosnog snopa.

[0013] Prema pogodnom otelotvorenju pronalaska, prva i druga ulazna strana su postavljene upravno na optičku osu.

[0014] Prema pogodnom otelotvorenju pronalaska, sočivo ima izlaznu stranu koja je zajednička sa prvom i drugom ulaznom stranom.

[0015] Prema pogodnom otelotvorenju pronalaska, prvi sabirnik i prvi izvor svetlosti su naspramni, u odnosu na optičku osu, prema drugom sabirniku, odnosno drugom izvoru svetlosti, ili su prvi sabirnik i prvi izvor svetlosti, s jedne strane, i drugi sabirnik i drugi izvor svetlosti, s druge strane, postavljeni jedan pored drugog.

[0016] Prema pogodnom otelotvorenju pronalaska, reflektujuća površina barem jednog od prvog i drugog sabirnika je konkavna i ima, u odnosu na generalni pravac prostiranja odgovarajućeg svetlosnog snopa, prednju ivicu i zadnju ivicu, pri čemu pomenute ivice ograničavaju odgovarajuću svetlosnu sliku u suprotnim smerovima.

[0017] Prema pogodnom otelotvorenju pronalaska, prvi sabirnik i prvi izvor svetlosti nalaze se iznad optičke ose kada je uređaj orijentisan u funkcionalnom položaju, pri čemu, prvi svetlosni snop je svetlosni snop za osvetljenje sa gornjim horizontalnim presekom koji je dobijen putem zadnje ivice reflektujuće površine prvog sabirnika.

[0018] Prema pogodnom otelotvorenju pronalaska, pomenuti svetlosni uređaj ima, pored toga, ogledalo konfigurisano da formira virtuelnu sliku najmanje jednog od prvog i drugog izvora svetlosti i reflektujuće površine odgovarajućeg prvog i/ili drugog sabirnika.

[0019] Prema pogodnom otelotvorenju pronalaska, ogledalo se pruža u produžetku reflektujuće površine odgovarajućeg sabirnika, ili se ogledalo pruža duž optičke ose.

[0020] Prema pogodnom otelotvorenju pronalaska, prvi sabirnik i prvi izvor svetlosti nalaze se ispod optičke ose kada je uređaj orijentisan u funkcionalnom položaju, pri čemu, prvi svetlosni snop je svetlosni snop za osvetljenje sa gornjim horizontalnim presekom koji je dobijen putem zadnje ivice reflektujuće površine prvog sabirnika.

[0021] Prema pogodnom otelotvorenju pronalaska, drugi sabirnik i drugi izvor svetlosti nalaze se iznad optičke ose kada je uređaj orijentisan u funkcionalnom položaju, pri čemu, drugi svetlosni snop je svetlosni snop za osvetljenje sa gornjim delom bez horizontalnog preseka, koji je dobijen putem prednjeg dela reflektujuće površine drugog sabirnika.

[0022] Prema pogodnom otelotvorenju pronalaska, prvi svetlosni snop je svetlosni snop za osvetljenje sa gornjim horizontalnim presekom ili bez njega, i drugi svetlosni snop je svetlosni snop za signalizaciju, pri čemu optički sistem obuhvata zrnastu dioptriju konfigurisanu da rasipa drugi svetlosni snop.

[0023] Prema pogodnom otelotvorenju pronalaska, zrnasta dioptrija je formirana na drugoj izlaznoj strani.

[0024] Prema pogodnom otelotvorenju pronalaska, sočivo je glavno sočivo, pri čemu optički sistem sadrži intermedijerno sočivo sa zrnastom dioptrijom, koje je optički raspoređeno između reflektujuće površine drugog sabirnika i glavnog sočiva.

[0025] Prema pogodnom otelotvorenju pronalaska, prvi i drugi svetlosni izvor su postavljeni na zajedničku ploču.

[0026] Mere iz pronalaska su zanimljive jer omogućavaju da se realizuju sve različite funkcije osvetljenja ili signalizacije ili samo deo njih, sa istim uređajem koji ima prednosti jer je kompaktan i lako se sklapa, pri čemu je preciznost potrebna za referenciranje različitih komponenata manja nego kod stanja tehnike. Konkretnije, činjenica da se dobija slika svake od osvetljenih reflektujućih površina je povoljna uzimajući u obzir to što te slike imaju koncentraciju svetla u blizini zadnje ivice ovih reflektujućih površina, čime se omogućava koncentrisanje svetlosti u nivou horizontalne ose.

[0027] Ostale karakteristike i prednosti predmetnog pronalaska biće lakše shvatiti pomoću opisa i crteža.

Kratak opis slika

[0028]

[Sl. 1] predstavlja šematski prikaz svetlosnog uređaja prema prvom otelotvorenju pronalaska.

[Sl. 2] predstavlja pogled u perspektivi na gornji sabirnik svetlosnog uređaja sa slike 1.

[Sl. 3] predstavlja pogled na osvetljenu unutrašnju površinu sabirnika svetlosnog uređaja sa slike 1, sa spoljašnje strane duž optičke ose.

[Sl. 4] predstavlja grafički prikaz svetlosnih slika svetlosnih snopova koje je proizveo svetlosni uređaj sa slike 1.

[Sl. 5] predstavlja šematski prikaz jedne varijante svetlosnog uređaja koji izlazi iz opsega pronalaska.

[Sl. 6] predstavlja šematski prikaz svetlosnog uređaja prema drugom otelotvorenju pronalaska.

[Sl. 7] predstavlja šematski prikaz jedne varijante svetlosnog uređaja prema drugom otelotvorenju pronalaska.

[Sl. 8] predstavlja šematski prikaz svetlosnog uređaja prema trećem otelotvorenju pronalaska.

[Sl. 9] predstavlja šematski prikaz jedne varijante svetlosnog uređaja prema trećem otelotvorenju pronalaska.

[Sl. 10] predstavlja šematski prikaz svetlosnog uređaja prema četvrtom otelotvorenju pronalaska.

[Sl. 11] predstavlja šematski prikaz prve varijante svetlosnog uređaja prema četvrtom otelotvorenju pronalaska.

[Sl. 12] predstavlja šematski prikaz druge varijante svetlosnog uređaja prema četvrtom otelotvorenju pronalaska.

Detaljan opis

[0029] U opisu koji sledi, izraze „iznad“ i „ispod“ optičke ose treba shvatiti kada je svetlosni uređaj u funkcionalnoj poziciji, to jest, sa orijentacijom koja odgovara onoj za koju je konstruisan. Slično tome, izraze „prednji“ i „zadnji“ treba shvatiti prema generalnom smeru svetlosti, prateći optičku osu svetlosnog uređaja, kada je svetlosni uređaj u funkcionalnoj poziciji.

[0030] Slike 1 do 4 ilustruju prvo otelotvorenje svetlosnog uređaja prema pronalasku.

[0031] Slika 1 predstavlja šematski prikaz svetlosnog uređaja i njegov princip rada. Svetlosni uređaj 2 suštinski sadrži prvi svetlosni uređaj 4, prvi sabirnik 6 sposoban da reflektuje svetlosne zrake koje emituje prvi izvor svetlosti da bi se formirao prvi svetlosni snop 12 duž optičke ose 8 uređaja, i sočivo za projekciju 10 pomenutog svetlosnog snopa. Mogu se zamisliti i drugi optički sistemi za projekciju, kao što je sočivo za projekciju, kao što je jedno ili više ogledala. Svetlosni uređaj 2 sadrži, pored toga, drugi svetlosni uređaj 14 koji je naspraman, u odnosu na optičku osu 8, prema prvom izvoru svetlosti 4, i drugi sabirnik 16, koji je isto tako okrenut nasuprot prvom sabirniku 6 i koji je sposoban da reflektuje svetlosne zrake koje emituje drugi izvor svetlosti 14 da bi se formirao drugi svetlosni snop 18 duž optičke ose 8 uređaja.

[0032] Izvori svetlosti 4 i 14 su pogodno tipa sa poluprovodnicima, kao što je dioda sa elektroluminescencijom. Izvori svetlosti 4 i 14 emituju svetlosne zrake u poluprostor ograničen glavnom ravni pomenutog izvora, prema prikazanom primeru, u glavnom smeru upravnom na pomenutu ravan i optičku osu 8. Prema pronalasku, glavni smer emisije može biti nagnut u odnosu na smer upravan na optičku osu pod uglom manjim ili jednakim 25°.

[0033] Svaki od sabirnika 6 i 16 ima nosač 6.1 i 16.1, u obliku školjke ili kalote, i reflektujuću površinu 6.2 i 16.2 na prednjoj strani nosača 6.1 i 16.1. Reflektujuće površine 6.2 i 16.2 pogodno imaju profil eliptičnog ili paraboličnog tipa. Najmanje jedan od njih ima rotacionu površinu oko ose paralelne optičkoj osi. Alternativno, može biti u pitanju površina slobodnog oblika (na engleskom, „free form“) ili površina koju opisuje kriva ili asimetrična površina. Ona takođe može da obuhvata nekoliko sektora. Sabirnici 6 i 16 u obliku školjke ili kalote pogodno su realizovani od materijala koji imaju dobru otpornost na toplotu, kao što je staklo ili sintetički polimeri, kao što je polikarbonat PC ili polietarimid PEI. Izraz „paraboličnog tipa“ primenjuje se generalno na reflektore čija površina ima samo jednu žižu, odnosno jednu zonu konvergencije svetlosnih zraka, na primer svetlosni zraci koje emituje izvor svetlosti postavljen u nivou te zone konvergencije projektuju se na veliko rastojanje nakon odbijanja od površine. „Projektuju se na veliko rastojanje“ znači da se ovi svetlosni zraci ne konverguju ka zoni koja se nalazi na rastojanju najmanje 10 puta većem od dimenzija reflektora. Drugim rečima, reflektovani zraci se ne konverguju ka zoni konvergencije ili, ako se konverguju, ova zona konvergencije se nalazi na rastojanju koje je veće ili jednako 10-strukim dimenzijama reflektora. Površina paraboličnog tipa može tako da ima ili da nema parabolične delove.

Reflektor koji ima takvu površinu generalno se koristi samo za stvaranje svetlosnog snopa. Alternativno, on može da se koristi kao površina za projektovanje povezana sa reflektorom eliptičnog tipa. U tom slučaju, izvor svetlosti reflektora paraboličnog tipa je zona konvergencije zraka odbijenih od reflektora eliptičnog tipa.

[0034] Svaki od svetlosnih izvora 4 i 14 raspoređen je na žiži odgovarajuće reflektujuće površine 6.2 i 16.2 na takav način da se njegovi zraci sakupljaju i reflektuju duž optičke ose 8. Najmanje jedan deo ovih reflektujućih zraka ima ugao nagiba α, na vertikalnoj ravni, u odnosu na pomenutu osu, koji je manji ili jednak 25°, poželjno manji ili jednak 10°, tako da je u uslovima koji se nazivaju Gausovim, što omogućava da se dobije stigmatizam, odnosno jasnoća projektovane slike. Pogodno se radi o zracima koje reflektuje zadnji deo reflektujuće površine 6.2 i 16.2.

[0035] Sočivo za projekciju 10 ima prvu ulaznu stranu 10.1 svetlosnih zraka koja odgovara prvom svetlosnom snopu 12, drugu ulaznu stranu 10.2 svetlosnih zraka koja odgovara drugom svetlosnom snopu 18, prvu izlaznu stranu 10.3 prvog svetlosnog snopa 12 i drugu izlaznu stranu 10.4 drugog svetlosnog snopa 18. Prva i druga izlazna strana 10.3 i 10.4 pogodno grade izlaznu stranu koja je zajednička za dve ulazne strane 10.1 i 10.2. Sočivo 10 se zove tanko, na primer ima debljinu, duž optičke ose uređaja, koja je manja od 7 mm, posebno zbog male visine sočiva i njegove velike žižne daljine. Sočivo 10 ima prvu žižu 10.5 i drugu žižu 10.6, pri čemu prva žiža 10.5 odgovara gornjem delu sočiva 10 a druga žiža 10.6 odgovara donjem delu sočiva 10. Svaka od dotične prve i druge žiže 10.5 i 10.6 nalazi se u zoni 6.3/16.3 koja se nalazi između reflektujuće površine 6.2/16.2 odgovarajućeg prvog ili drugog sabirnika 6/16 i odgovarajućeg prvog ili drugog izvora svetlosti 4/14 (ove zone su ograničene isprekidanim linijama). U tom slučaju, najmanje jedna žiža se nalazi na reflektujućoj površini 6.2/16.2 odgovarajućeg prvog ili drugog sabirnika 6/16. Treba primetiti da je takođe moguće da ova žiža bude smeštena sa zadnje strane ili sa prednje strane reflektujuće površine 6.2/16.2 sve dok je u blizini, poželjno na manje od 10 mm, poželjno na manje od 5 mm.

[0036] Reflektujuća površina, ako je eliptičnog tipa, ima drugu žižu koja se nalazi ispred sočiva 10 i na rastojanju od optičke ose 8. Treba zapaziti da je takođe moguće da se žiža nalazi iza sočiva i/ili na optičkoj osi, sve dok je u blizini sočiva, tako da se smanji širina svetlosnog snopa na nivou ulazne strane sočiva.

[0037] I dalje u vezi sa slikom 1, može se primetiti da su prvi svetlosni izvor 4 i prvi sabirnik 6, sa jedne strane, i drugi svetlosni izvor 14 i drugi sabirnik 16, sa druge strane, naspramni u odnosu na optičku osu 8. Konkretno, prvi svetlosni izvor 4 je postavljen na prvu ploču 20 i drugi svetlosni izvor 14 je postavljen na drugu ploču 22 koja se razlikuje od prve ploče 20 i udaljena je od nje. Hladnjak 24 je termički povezan sa prvim i drugim svetlosnim izvorom, 4 i 16 preko dela 24.1 koji služi kao nosač prve i druge ploče 20 i 22. Hladnjak 24 takođe ima rashladni deo 24.2 sa rebrima za hlađenje. Ovaj uređaj je posebno zanimljiv sa toplotnog stanovišta. Međutim, podrazumeva se da je takođe moguće da prvi i drugi svetlosni izvor budu smešteni na suprotnim stranama zajedničke ploče.

[0038] Svetlosni izvor pogodno sadrži apsorbujući ekran 26 koji se pruža duž optičke ose 8 koja se nalazi između prvog i drugog sabirnika 6 i 16 i sočiva 10, tako da apsorbuje eventualne svetlosne zrake koji dođu do nje, i na taj način izbegava parazitske refleksije.

[0039] I dalje u vezi sa slikom 1, prvi svetlosni snop 12 je pogodno svetlosni snop za osvetljenje sa gornjim horizontalnim presekom (odnosno, kratkog“ ili „low-beam“ tipa), a drugi svetlosni snop 18 je pogodno svetlosni snop bez preseka (odnosno, u kombinaciji sa prvim svetlosnim snopom 12, „dugog“ ili „high-beam“ tipa).

[0040] Slika 2 je pogled otpozadi, u perspektivi, jednog od prvog i drugog sabirnika 6 i 16 svetlosnog uređaja 2 sa slike 1, koji je međutim orijentisan kao prvi sabirnik. Može se primetiti oblik školjke ili kalote nosača 6.1/16.1, kao i činjenica da reflektujuća površina (ne vidi se) ima prednju ivicu 6.2.1/16.2.1 i zadnju ivicu 6.2.2/16.2.2. S obzirom na to da nosač 6.1/16.1, pa usled toga i reflektujuća površina 6.2/16.2, formira školjku koja je poželjno rotaciono simetrična i ograničena jednom ravni, dotična ravan sadrži zadnju ivicu 6.2.2/16.2.2. Ona se bočno prostire u ravni sa jedne i druge strane ose rotacije. Kada je reflektujuća površina 6.2/16.2 osvetljena izvorom svetlosti, ona je tada osvetljena na celoj svojoj površini, koja je ograničena prednjom 6.2.1/16.2.1 i zadnjom 6.2.2/16.2.2 ivicom.

[0041] Slika 3 je prikaz jačine svetlosti na nivou reflektujuće površine 6.2 prvog sabirnika kada se posmatra spolja, duž optičke ose. Konkretnije, osvetljenosti površine, to jest jačine elektromagnetnog zračenja koje udara u jediničnu površinu okomito na njen smer, izražene u W/m<2>. Tamna zona koja pokriva najveći deo površine odgovara slabijoj osvetljenosti od centralne zone, a svetlija površina odgovara većoj osvetljenosti. Primećuje se da je tamna zona jasno ograničena ivicama 6.2.1 i 6.2.2. Drugim rečima, osvetljena površina 6.2 prirodno ima jasne ivice koje mogu da formiraju preseke u projektovanom svetlosnom snopu za osvetljenje oslikavajući ovu površinu. Ista logika se primenjuje na drugi sabirnik, sa tom razlikom što je raspodela jačine svetlosti rotirana za 180° oko optičke ose.

[0042] Slika 4 predstavlja grafički prikaz slika koje projektuje svetlosni uređaj sa slike 1. Horizontalna osa H i vertikalna osa V ukrštaju se na nivou optičke ose svetlosnog uređaja. Pune krive linije odgovaraju prvom svetlosnom snopu 12 a isprekidane krive linije

1

odgovaraju drugom svetlosnom snopu 18. Ove krive su izoluks, odnosno odgovaraju zonama svetlosnog snopa koji imaju istu osvetljenost izraženu u luksima. Krive u centru odgovaraju većem nivou osvetljenosti nego one na periferiji.

[0043] Na slici 4 se vidi da prvi svetlosni snop 12 ima gornji horizontalni presek, suštinski na nivou horizontalne ose H. Presek nije savršeno prav; on ima zakrivljenost koja odgovara aberacijama tako dobijene slike. U svakom slučaju, horizontalni presek je dobijen putem ivice 6.2.2 (slika 3) koja je zadnja ivica (slika 2) reflektujuće površine 6.2 prvog sabirnika 6. U tu svrhu, prva žiža 10.5 sočiva 10 (slika 1) nalazi se u blizini ove ivice 6.2.2 (slika 3), to jest iza prvog svetlosnog izvora 4. Takođe se primećuje da dobijeni svetlosni snop ispod horizontalne ose ima jasnu konturu koja odgovara prednjoj ivici 6.2.1.

[0044] I dalje na slici 4, može da se vidi da drugi svetlosni snop 18 suštinski odgovara obrtanju prvog svetlosnog snopa 12 i koncentriše svetlost na nivou horizontalne ose H i iznad pomenute ose tako da dopunjuje prvi svetlosni snop 12. To koncentrovanje svetlosti u gornjem delu drugog svetlosnog snopa ostvaruje se putem dela reflektujuće površine 16.2 koja je u blizini zadnje ivice 16.2.2. U tu svrhu, druga žiža 10.6 sočiva 10 (slika 1) nalazi se u blizini zadnje ivice 16.2.2 (slika 2).

[0045] Slika 5 predstavlja šematski prikaz jedne varijante svetlosnog uređaja koji izlazi iz opsega pronalaska. Ta varijanta se razlikuje od slike 1 po tome što sočivo 10' više nema zajedničku izlaznu stranu nego odvojene izlazne strane. U ovom slučaju možemo da zapazimo da su druga ulazna strana 10'.2 i druga izlazna strana 10'.4 aksijalno pomerene u odnosu na prvu ulaznu stranu 10'.1 i prvu izlaznu stranu 10'.3. Konkretnije, taj pomak je takav da su druga ulazna strana 10'.2 i izlazna strana 10'.4 više udaljene od prvog i drugog sabirnika 6 i 16 nego prva ulazna strana 10'.1 i izlazna strana 10'.3. To konkretno omogućava odgovor na prostorne smetnje.

[0046] Slika 6 predstavlja šematski prikaz svetlosnog uređaja prema drugom otelotvorenju pronalaska. Referentni brojevi iz prvog otelotvorenja koriste se za označavanje identičnih ili odgovarajućih elemenata, pri čemu su, međutim, ovi brojevi uvećani za 100. Takođe se upućuje na opis ovih elemenata u okviru prvog otelotvorenja. Specifični brojevi između 100 i 200 korišćeni su da se označe elementi specifični za ovo otelotvorenje.

[0047] U svetlosnom uređaju 102, drugi svetlosni izvor 114 i drugi sabirnik 116 više nisu naspramni, u odnosu na optičku osu uređaja, prema prvom svetlosnom izvoru 104 i prvom sabirniku 106 nego se nalaze pored njih. Prvi svetlosni izvor 104 i prvi sabirnik 106 se ne vide jer se nalaze iza drugog svetlosnog izvora 114 i drugog sabirnika 116. Svetlosni uređaj 102 ima, pored toga, ogledalo 126 koje je smešteno na produžetku reflektujuće površine 116.2 sabirnika 116. Ogledalo 126 ima nosač 126.1 i ravnu reflektujuću površinu 126.2 formiranu na nosaču 126.1. Ovaj nosač može da se pomeša sa nosačem 116.1 sabirnika 116 ili da bude pored njega. Svetlosni izvor 114 raspoređen je na žiži reflektujuće površine 116.2 sabirnika 116 na takav način da se njegovi zraci sakupljaju i reflektuju ka ogledalu 126. Ogledalo reflektuje ka sočivu za projekciju 110 virtuelnu sliku 116.2 reflektujuće površine 116.2, virtuelnu sliku 116 drugog sabirnika 116 i virtuelnu sliku 114 svetlosnog izvora 114, prikazanu isprekidanom linijom na slici 6. Slično prvom otelotvorenju, najmanje jedan deo ovih zraka koje reflektuje ogledalo 126 ima ugao nagiba α, na vertikalnoj ravni i u odnosu na pomenutu osu, koji je manji ili jednak 25°, poželjno manji ili jednak 10°, tako da su u uslovima koji se nazivaju Gausovim, što omogućava da se dobije stigmatizam, odnosno jasnoća projektovane slike. Pogodno se radi o zracima koje reflektuje zadnji deo reflektujuće površine 116.2 drugog sabirnika 116.

[0048] Sočivo 110 tako ima dva odvojena dela za prvi i drugi svetlosni snop 112 i 118, i ta dva dela su jedan pored drugog, a ne sa jedne i druge strane optičke ose kao u prvom otelotvorenju. Sočivo 110 tako ima prvu ulaznu stranu 110.1 i prvu izlaznu stranu 110.3 za formiranje prvog svetlosnog snopa 112 i drugu ulaznu stranu 110.2 i drugu izlaznu stranu 110.4 za formiranje drugog svetlosnog snopa 118. Međutim, treba naglasiti da dve izlazne strane 110.3 i 110.4 mogu da grade zajedničku izlaznu stranu kao na slici 1, ili odvojene izlazne strane koje su potencijalno aksijalno pomaknute kao na slici 5.

[0049] Takođe, treba naglasiti da je drugi deo sočiva, to jest onaj sa prvom i drugom ulaznom stranom 110.2 i 110.4, pogodno bikonveksnog simetričnog tipa u odnosu na virtuelnu optičku osu 108 (isprekidana linija) koja se nalazi iznad optičke ose 108. Taj deo sočiva ima žižu 110.6 koja se nalazi na toj virtuelnoj optičkoj osi i u blizini zadnje ivice reflektujuće površine virtuelnog sabirnika. To omogućava da taj deo sočiva 110 oslika osvetljenu površinu drugog sabirnika 116 slično prvom otelotvorenju.

[0050] Upravo opisana konfiguracija je zanimljiva posebno za primene u kojima postoje prostorne smetnje naniže.

[0051] Slika 7 predstavlja šematski prikaz varijante svetlosnog uređaja 102 prema drugom otelotvorenju pronalaska, ilustrovanom na slici 6. Svetlosni uređaj 102' prema ovoj varijanti razlikuje se od slike 6 po tome što drugi svetlosni izvor 114 i drugi sabirnik 116 više nisu okrenuti u odnosu na optičku osu 108 nego su to prvi svetlosni izvor 104 i prvi sabirnik 106. Na sličan način, svetlosni izvor 104 raspoređen je na žiži reflektujuće površine 106.2 prvog sabirnika 106 na takav način da se njegovi zraci sakupljaju i reflektuju ka ogledalu 126.

Ogledalo reflektuje ka sočivu za projekciju 110 virtuelnu sliku 106.2 reflektujuće površine 106.2 prvog sabirnika 106 i virtuelnu sliku 104 svetlosnog izvora 104, prikazanu isprekidanom linijom na slici 6. Drugim rečima, ova inverzija omogućava da se dobiju dva suprotna svetlosna snopa (12 i 18) polazeći od svetlosnih izvora koji imaju istu orijentaciju. Prvi svetlosni izvor 104 i prvi sabirnik 106 tako mogu, uprkos obrtanju, da proizvedu svetlosni snop sličan prvom svetlosnom snopu 12 iz prvog otelotvorenja, ilustrovan na slici 4, to jest sa koncentracijom svetlosti u gornjem delu, u ovom slučaju na nivou horizontalne ose.

[0052] Prva ulazna strana i izlazna strana 110'.1 i 110'.3 sočiva 110' su vidljive, dok se druga ulazna strana i izlazna strana 110'.3 i 110'.4 ne vide. Prvi deo sočiva 110' je tako, slično drugom delu sočiva sa slike 6, pogodno bikonveksnog simetričnog tipa u odnosu na virtuelnu optičku osu 108 (prikazanu isprekidanom linijom) koja se nalazi ispod optičke ose 108. Taj deo sočiva ima žižu 110'.5 koja se nalazi na toj virtuelnoj optičkoj osi 108 i u blizini zadnje ivice reflektujuće površine 106.2 virtuelnog sabirnika.

[0053] Slično tome, upravo opisana konfiguracija je zanimljiva posebno za primene u kojima postoje prostorne smetnje naviše.

[0054] Slika 8 predstavlja šematski prikaz svetlosnog uređaja prema trećem otelotvorenju pronalaska. Referentni brojevi iz prvog i drugog otelotvorenja koriste se za označavanje identičnih ili odgovarajućih elemenata, pri čemu su, međutim, ovi brojevi uvećani za 200 i 100. Takođe se upućuje na opis ovih elemenata u okviru prvog i drugog otelotvorenja.

1

Specifični brojevi između 200 i 300 korišćeni su da se označe elementi specifični za ovo otelotvorenje.

[0055] Ovo treće otelotvorenje ima sličnosti sa drugim otelotvorenjem (slika 6) po tome što u ovom svetlosnom uređaju 202, drugi svetlosni izvor 214 i drugi sabirnik 216 više nisu naspramni u odnosu na optičku osu uređaja prema prvom svetlosnom izvoru 204 i prvom sabirniku 206, nego se nalaze pored njih. Prvi svetlosni izvor 204 i prvi sabirnik 206 se ne vide jer se nalaze iza drugog svetlosnog izvora 214 i drugog sabirnika 216. Uređaj 202 ima ogledalo 226 koje ima nosač 226.1 i reflektujuću površinu 226.2 koja je pogodno ravna. Ogledalo 226 i konkretnije reflektujuća površinu 226.2 pružaju se duž optičke ose 208. Oni su pogodno paralelni sa pomenutom osom, ili je moguće da su malo nagnuti, na primer do nagiba od 20° ili 10°. Reflektujuća površina 216.2 drugog sabirnika 216 konfigurisana je da se zraci koje emituje drugi izvor svetlosti 214 reflektuju ka reflektujućoj površini 226.2. Ona tako reflektuje ove zrake u obliku virtuelne slike 214 drugog izvora svetlosti 214 i virtuelne slike 216.2 reflektujuće površine 216.2 drugog sabirnika 216, pri čemu se te virtuelne slike (prikazane isprekidanom linijom) nalaze ispod optičke ose 208. Drugim rečima, uređaj 202 će proizvesti obrnutu svetlosnu sliku osvetljene površine drugog sabirnika 216, koja odgovara virtuelnoj slici 216 sabirnika 216 (koja je prikazana isprekidanom linijom) i nalazi se uglavnom iznad horizontalne ose a pri tome ima koncentraciju svetlosti u donjem delu, na nivou pomenute ose.

[0056] Slično drugom otelotvorenju, sočivo 210 tako ima dva odvojena dela za prvi i drugi svetlosni snop 212 i 218, i ta dva dela su jedan pored drugog, a ne sa jedne i druge strane optičke ose kao u prvom otelotvorenju. Sočivo 210 tako ima prvu ulaznu stranu 210.1 i prvu izlaznu stranu 210.3 za formiranje prvog svetlosnog snopa 212 i drugu ulaznu stranu 210.2 i drugu izlaznu stranu 210.4 za formiranje drugog svetlosnog snopa 218. Međutim, treba naglasiti da dve izlazne strane 210.3 i 210.4 mogu da grade zajedničku izlaznu stranu kao na slici 1, ili odvojene izlazne strane koje su potencijalno aksijalno pomaknute kao na slici 5.

[0057] Takođe, treba naglasiti da je drugi deo sočiva, to jest onaj sa prvom i drugom ulaznom stranom 210.2 i 210.4, pogodno bikonveksnog simetričnog tipa u odnosu na virtuelnu optičku osu (isprekidana linija) koja se nalazi ispod optičke ose 208. Taj deo sočiva ima žižu 210.6 koja se nalazi na toj virtuelnoj optičkoj osi 208 i u blizini zadnje ivice reflektujuće površine virtuelnog sabirnika. To omogućava da taj deo sočiva 210 oslika osvetljenu površinu drugog sabirnika 216 slično prvom otelotvorenju.

[0058] Slika 9 predstavlja šematski prikaz varijante svetlosnog uređaja 202 prema trećem otelotvorenju pronalaska, ilustrovanom na slici 8. Svetlosni uređaj 202' prema ovoj varijanti razlikuje se od slike 8 po tome što drugi svetlosni izvor 214 i drugi sabirnik 216 više nisu okrenuti oko optičke ose 208 nego su to prvi svetlosni izvor 204 i prvi sabirnik 206. Na sličan način, reflektujuća površina 206.2 prvog reflektora je konfigurisana da reflektuje svetlosne zrake koje emituje prvi svetlosni izvor 204 prema reflektujućoj površini 226.2, pogodno ravnoj, reflektujućeg ekrana 226. Ova reflektujuća površina 206.2 tako reflektuje svetlosne zrake prema sočivu 210', tačnije prema prvom delu sočiva 210', koja odgovara prvoj ulaznoj strani 210'.1 i izlaznoj strani 210'.3, i na taj način izaziva inverziju svetlosne slike, kao da ju je proizveo virtuelni sabirnik 206 i virtuelni izvor svetlosti 204 prikazan isprekidanom linijom. Drugim rečima, ova inverzija omogućava da se poništi inverzija izazvana obrtanjem nadole prvog izvora svetlosti 204 i prvog sabirnika 206. Oni tako mogu, uprkos obrtanju, da proizvedu svetlosni snop sličan prvom svetlosnom snopu 12 iz prvog otelotvorenja, ilustrovan na slici 4, to jest sa koncentracijom svetlosti u gornjem delu, u ovom slučaju na nivou horizontalne ose.

[0059] Prva ulazna strana 210'.1 i izlazna strana 210'.3 sočiva 210' su vidljive, dok se druga ulazna strana 210'.3 i izlazna strana 210'.4 ne vide. Prvi deo sočiva 210' je tako, slično drugom delu sočiva sa slike 8, pogodno bikonveksnog simetričnog tipa u odnosu na virtuelnu optičku osu 208 (prikazanu isprekidanom linijom) koja se nalazi iznad optičke ose 208. Taj deo sočiva ima žižu 210'.5 koja se nalazi na toj virtuelnoj optičkoj osi i u blizini zadnje ivice reflektujuće površine virtuelnog sabirnika.

[0060] Slično tome, upravo opisana konfiguracija je zanimljiva posebno za primene u kojima postoje prostorne smetnje naviše.

[0061] Slika 10 predstavlja šematski prikaz svetlosnog uređaja prema četvrtom otelotvorenju pronalaska. Referentni brojevi iz prvog otelotvorenja koriste se za označavanje identičnih ili odgovarajućih elemenata, pri čemu su, međutim, ovi brojevi uvećani za 300. Takođe se

1

upućuje na opis ovih elemenata u okviru prvog otelotvorenja. Specifični brojevi između 300 i 400 korišćeni su da se označe elementi specifični za ovo otelotvorenje.

[0062] Svetlosni uređaj 302 sa slike 10 razlikuje se od svetlosnog uređaja iz prvog otelotvorenja sa slike 1, suštinski po tome, što svetlosni snop je svetlosni snop za signalizaciju. U prvom otelotvorenju, prvi i drugi svetlosni snop 12 i 18 zapravo pogodno predstavljaju svetlosni snop za osvetljenje, u ovom slučaju sa horizontalnim presekom (funkcija „kratkog“ ili „low-beam“ tipa), i bez preseka (komplementarna funkcija „dugog“ ili „high-beam“ tipa). U slučaju slike 10, prvi svetlosni snop 312 je svetlosni snop za signalizaciju. U tu svrhu, predviđena je granulacija na prvoj ulaznoj strani 310.1 sočiva. Prvi izvor svetlosti 304, prvi sabirnik 306 i prvi deo sočiva 310, koji odgovaraju prvoj ulaznoj strani 310.1 i izlaznoj strani 310.3, tako formiraju prvi difuzni svetlosni snop 312. Drugi izvor svetlosti, drugi sabirnik i drugi deo sočiva su slični kao kod jednog od prvog, drugog i trećeg otelotvorenja. Tako se podrazumeva da drugi svetlosni snop može biti sa presekom ili bez preseka, i da drugi izvor svetlosti i drugi sabirnik mogu da se nalaze iznad ili ispod optičke ose 308.

[0063] Slika 11 ilustruje prvu varijantu četvrtog otelotvorenja pronalaska sa slike 10.

Svetlosni uređaj 302' prema ovoj varijanti ima granulaciju koja se, umesto da bude na odgovarajućoj ulaznoj strani sočiva, nalazi najmanje na jednoj od ulaznih strana 328.1 i izlaznih strana 328.2 intermedijernog sočiva 328 koje se optički nalazi između prvog sabirnika 306 i glavnog sočiva 310. Svetlosni zraci koje reflektuje reflektujuća površina 306.1 prvog sabirnika 306 prolaze kroz intermedijerno sočivo pre nego što dođu do glavnog sočiva 310. Oni se pogodno rasipaju kroz dioptriju koju formira granulisana izlazna strana 328.2 intermedijernog sočiva.

[0064] Slika 12 ilustruje drugu varijantu četvrtog otelotvorenja pronalaska sa slike 10.

Svetlosni uređaj 302'' prema ovoj varijanti ilustrovan je na kompletan način, odnosno, s jedne strane optičke ose 308, u ovom slučaju iznad, sa prvim izvorom svetlosti 304 i prvim sabirnikom 306, a sa druge strane optičke ose, u ovom slučaju ispod, drugim izvorom svetlosti 314 i drugim sabirnikom 316. Slično prvoj varijanti slike 11, predviđeno je intermedijerno sočivo 328. U ovom slučaju, ono je optički raspoređeno između drugog sabirnika 316 i glavnog sočiva 310". Još specifičnije, intermedijerno sočivo 328 je raspoređeno u blizini

1

drugog sabirnika 316, u svakom slučaju na rastojanju od glavnog sočiva 310" tako da se drugi svetlosni snop rasipa ne samo ka drugoj ulaznoj strani 310".3 sočiva 310, nego i ka prvoj ulaznoj strani 310".1. Drugi difuzni svetlosni snop 318 tako dolazi u superpoziciju sa prvim svetlosnim snopom 312, u ovom slučaju za osvetljenje i poželjno sa horizontalnim presekom.

[0065] U svetlu ovih različitih otelotvorenja i njihovih varijanti, podrazumeva se da su moguće različite kombinacije svetlosnog snopa za osvetljenje i/ili za signalizaciju na istom svetlosnom uređaju. Konkretno, broj izvora svetlosti i odgovarajućih sabirnika nije ograničen na dva. Zapravo, moguće je predvideti više izvora svetlosti i odgovarajućih sabirnika. Kao što je već istaknuto u otelotvorenjima koja su opisana iznad, različite svetlosti koje proizvode različiti parovi izvora svetlosti i sabirnika mogu da budu uporedne ili da se superponiraju. U varijanti trećeg otelotvorenja, na slici 12, drugi svetlosni snop proizveden od strane izvora svetlosti i sabirnika koji se nalaze ispod optičke ose, pri čemu je pomenuti svetlosni snop difuzan, superponiraju se, makar delimično, sa prvim svetlosnim snopom. Tako, svaki od prvog, drugog izvora svetlosti i eventualno dodatnih izvora svetlosti može da se sastoji od više svetlosnih zona koje mogu da se aktiviraju na diskretan način i da emituju svetlosne zrake ka odgovarajućem sabirniku.

[0066] Na neograničavajući način, moguće su sledeće različite kombinacije na istom svetlosnom uređaju, posebno ako se predvidi dovoljan broj sabirnika i izvora svetlosti povezanih sa pomenutim sabirnicima:

- Prvi svetlosni snop u obliku prvog svetlosnog snopa za osvetljenje sa horizontalnim presekom koji formira deo prve funkcije osvetljenja, drugi svetlosni snop u obliku drugog svetlosnog snopa za osvetljenje sa skokovitim presekom koji formira drugi deo te iste prve funkcije osvetljenja, treći svetlosni snop u obliku trećeg svetlosnog snopa za osvetljenje bez preseka koji formira deo druge funkcije osvetljenja, ili celu tu funkciju.

Na primer, prvi svetlosni snop može biti svetlosni snop sa horizontalnim presekom (na engleskom se zove „flat“) koji formira deo funkcije kratkog svetla, drugi svetlosni snop može biti svetlosni snop sa skokovitim presekom (na engleskom se zove „kink“) koji formira drugi deo funkcije kratkog svetla, pri čemu se superpozicijom prvog svetlosnog snopa za osvetljenje i drugog svetlosnog snopa za osvetljenje formira funkcija kratkog svetla. Takođe, treći svetlosni snop za osvetljenje može da formira

1

deo dugog svetla, koji se naziva komplementarna funkcija dugog svetla i koji formira funkciju dugog svetla kada je superponiran sa prvim i drugim svetlosnim snopom za osvetljenje.

Alternativno, treći svetlosni snop može biti svetlosni snop za osvetljenje u obliku svetlosnog segmenta koji formira deo druge funkcije osvetljenja, i uređaj za osvetljenje emituje više dodatnih svetlosnih snopova u obliku svetlosnog segmenta koji formira deo te druge funkcije osvetljenja, pri čemu svaki od svetlosnih segmenata može selektivno da se aktivira.

Na primer, svetlosni segment formiran od strane trećeg svetlosnog snopa za osvetljenje formira deo funkcije dugog svetla, i superpozicijom skupa svetlosnih segmenata koje formira treći svetlosni snop za osvetljenje i dodatni svetlosni snop sa prvim i drugim svetlosnim snopom za osvetljenje formira funkciju dugog svetla. U svakoj od gornjih alternativa, svetlosni uređaj (2; 102; 202; 302) takođe može da emituje dodatni svetlosni snop u obliku svetlosnog snopa za osvetljenje ili za signalizaciju.

- Prvi svetlosni snop u obliku prvog svetlosnog snopa za osvetljenje bez preseka koji formira prvu funkciju osvetljenja, drugi svetlosni snop u obliku svetlosnog snopa za signalizaciju koji formira funkciju signalizacije.

Na primer, svetlosni snop za osvetljenje može da formira funkciju dugog svetla i svetlosni snop za signalizaciju može da formira funkciju signalizacije preuzetu od funkcije pokazivača pravca, funkcije dnevnog svetla i funkcije pozicionog svetla. Alternativno, prvi svetlosni snop može biti u obliku prvog svetlosnog snopa za osvetljenje sa horizontalnim presekom koji čini deo prve funkcije osvetljenja, i uređaj može da emituje treći svetlosni snop u obliku drugog svetlosnog snopa za osvetljenje sa skokovitim presekom koji čini drugi deo te iste prve funkcije osvetljenja. Na primer, prvi svetlosni snop može biti svetlosni snop sa horizontalnim presekom (na engleskom se zove „flat“) koji formira deo funkcije kratkog svetla, i drugi svetlosni snop može biti svetlosni snop sa skokovitim presekom (na engleskom se zove „kink“) koji formira drugi deo funkcije kratkog svetla, pri čemu se superpozicijom prvog svetlosnog snopa za osvetljenje i drugog svetlosnog snopa za osvetljenje formira funkcija kratkog svetla.

Svetlosni uređaj (2; 102; 202; 302) tako emituje svetlosni snop sa horizontalnim presekom, svetlosni snop sa skokovitim presekom i svetlosni snop za signalizaciju.

1

Takođe je moguće, za svaku od alternativa, da svetlosni uređaj (2; 102; 202; 302) emituje dodatni svetlosni snop u obliku drugog svetlosnog snopa za signalizaciju. Na primer, ovaj drugi svetlosni snop za signalizaciju može da formira funkciju signalizacije preuzetu od funkcije pokazivača pravca, funkcije dnevnog svetla i funkcije pozicionog svetla.

[0067] Pored toga, izvori svetlosti s jedne strane i povezani sabirnici s druge strane mogu da budu smešteni jedni pored drugih. Alternativno, deo izvora svetlosti i njihov povezani sabirnik mogu da budu nasuprot drugog dela izvora svetlosti i njihovog povezanog sabirnika, u odnosu na optičku osu.

[0068] Prema jednoj varijanti, možemo imati sklop sabirnika postavljenih jedan pored drugog.

[0069] Na primer, u svojoj funkcionalnoj poziciji, svetlosni uređaj može tako da uključuje sabirnik koji učestvuje u formiranju svetlosnog snopa za osvetljenje sa horizontalnim presekom, sabirnik koji učestvuje u formiranju svetlosnog snopa sa skokovitim presekom i sabirnik koji učestvuje u formiranju svetlosnog snopa koji formira deo funkcije dugog svetla, postavljene jedan pored drugog.

[0070] Prema drugoj varijanti, može da postoji prvi i drugi izvor svetlosti koji su povezani na prvi, odnosno drugi sabirnik koji su naspramni u odnosu na optičku osu trećeg izvora svetlosti na koji je povezan treći izvor.

[0071] Na primer, u svojoj funkcionalnoj poziciji, svetlosni uređaj može da uključuje prvi sabirnik i drugi sabirnik koji učestvuju u formiranju svetlosnog snopa za osvetljenje sa horizontalnim presekom, odnosno svetlosnog snopa sa skokovitim presekom iznad optičke ose, i treći sabirnik koji učestvuje u formiranju svetlosnog snopa koji formira deo funkcije dugog svetla ispod optičke ose.

[0072] U drugom primeru, u svojoj funkcionalnoj poziciji, svetlosni uređaj može da uključuje prvi sabirnik i drugi sabirnik koji učestvuju u formiranju funkcije osvetljenja, odnosno signalizacije iznad optičke ose, i treći sabirnik koji učestvuje u formiranju svetlosnog snopa koji formira celu funkciju dugog svetla ili njen deo ispod optičke ose.

1

[0073] Prema drugoj varijanti, može da postoji prvi izvor svetlosti povezan na prvi sabirnik, koji se u odnosu na optičku osu nalaze naspram drugog izvora svetlosti i drugog sabirnika na koji je povezan drugi izvor.

[0074] Na primer, u svojoj funkcionalnoj poziciji, svetlosni uređaj tako može da uključuje prvi sabirnik koji učestvuje u formiranju svetlosnog snopa za osvetljenje bez preseka koji formira prvu funkciju osvetljenja iznad optičke ose, i drugi sabirnik koji učestvuje u formiranju svetlosnog snopa za signalizaciju ispod optičke ose.

2

Claims (16)

Patentni zahtevi

1. Svetlosni uređaj (2; 302; 302'; 302''), posebno za automobilska vozila, koji obuhvata: - prvi izvor svetlosti (4; 304) i drugi izvor svetlosti (14; 314) od kojih svaki može da emituje svetlosne zrake;

- prvi sabirnik (6; 306) i drugi sabirnik (16; 316) od kojih svaki ima konkavnu reflektujuću površinu (6.2, 16.2; 306.2, 316.2) konfigurisanu da sabira, odnosno reflektuje svetlosne zrake koje emituje prvi (4; 304) i drugi izvor svetlosti (14; 314);

- optički sistem (10, 10'; 310, 310', 310") konfigurisan da projektuje svetlosne zrake koje reflektuju reflektujuće površine (6.2, 16.2; 306.2, 316.2) prvog (6; 306), odnosno drugog (16; 316) sabirnika, i prvi svetlosni snop (12; 312) i drugi svetlosni snop (18; 318) duž optičke ose uređaja (8; 308);

pri čemu, optički sistem (10, 10'; 310, 310', 310") je konfigurisan da formira svetlosnu sliku reflektujuće površine (6.2, 16.2; 306.2, 316.2) svakog od prvog (6; 306) i drugog (16; 316) sabirnika, i reflektujuće površine (6.2, 16.2; 306.2, 316.2) imaju, u odnosu na generalni smer širenja odgovarajućeg svetlosnog snopa, prednju ivicu (6.2.1; 16.2.1) i zadnju ivicu (6.2.2; 16.2.2), pri čemu pomenute ivice u suprotnim smerovima ograničavaju odgovarajuću svetlosnu sliku, i pri čemu svaki od prvog (12; 312) i drugog (18; 318) svetlosnog snopa formira ukupnu funkciju osvetljenja ili signalizacije ili njen deo, i ona je različita od funkcije osvetljenja ili signalizacije drugog od pomenutog prvog i drugog svetlosnog snopa naznačen time, što:

- optički sistem (10, 10'; 310, 310', 310") ima prvu žižu (10.5; 310.5) koja se nalazi aksijalno iza prednje granice reflektujuće površine (6.2; 306.2) prvog sabirnika (6; 306), i drugu žižu (10.6; 310.6) koja se nalazi aksijalno iza prednje granice (16.2; 316.2) reflektujuće površine drugog sabirnika (16; 316); i

- prva žiža (10.5; 310.5) optičkog sistema nalazi se u blizini zadnje ivice (6.2.2) reflektujuće površine (6.2; 306.2) prvog sabirnika (6; 306), i druga žiža (10.6; 310.6) optičkog sistema nalazi se u blizini zadnje ivice (16.2.2) reflektujuće površine (16.2; 316.2) drugog sabirnika (16; 316).

2. Svetlosni uređaj (102, 102'; 202, 202'), posebno za automobilska vozila, koji obuhvata: - prvi izvor svetlosti (104; 204) i drugi izvor svetlosti (114; 214) od kojih svaki može da emituje svetlosne zrake;

- prvi sabirnik (106; 206) i drugi sabirnik (116; 216) od kojih svaki ima konkavnu reflektujuću površinu (106.2, 116.2; 206.2, 216.2) konfigurisanu da sabira, odnosno reflektuje svetlosne zrake koje emituje prvi (104; 204), odnosno drugi (114; 214) izvor svetlosti;

- optički sistem (110, 110'; 210, 210') konfigurisan da projektuje svetlosne zrake koje reflektuju reflektujuće površine (106.2, 116.2; 206.2, 216.2) prvog (106; 206), odnosno drugog (116; 216) sabirnika, i prvi i svetlosni snop (112; 212) i drugi svetlosni snop (118; 218) duž optičke ose uređaja (108; 208);

pri čemu, optički sistem (110, 110'; 210, 210') je konfigurisan da formira svetlosnu sliku reflektujuće površine (106.2, 116.2; 206.2, 216.2) svakog od prvog (106; 206) i drugog (116; 216) sabirnika, i reflektujuće površine (106.2, 116.2; 206.2, 216.2) imaju, u odnosu na generalni smer širenja odgovarajućeg svetlosnog snopa, prednju ivicu i zadnju ivicu, pri čemu pomenute ivice u suprotnim smerovima ograničavaju odgovarajuću svetlosnu sliku, i pri čemu svaki od prvog (112; 212) i drugog (118; 218) svetlosnog snopa formira ukupnu funkciju osvetljenja ili signalizacije ili njen deo, i ona je različita od funkcije osvetljenja ili signalizacije drugog od pomenutog prvog i drugog svetlosnog snopa

naznačen time, što:

- optički sistem (110, 110'; 210, 210') ima prvu žižu (110.5; 210.5) koja se nalazi aksijalno iza prednje granice reflektujuće površine (106.2; 206.2) prvog sabirnika (106; 206), i drugu žižu (110.6; 210.6) koja se nalazi aksijalno iza prednje granice (116.2; 216.2) reflektujuće površine drugog sabirnika (116; 216) i

- pomenuti svetlosni uređaj pored toga obuhvata ogledalo (126; 226), reflektujuću površinu (106.2; 206.2) prvog sabirnika (106; 206) koja je konfigurisana da sabira i reflektuje svetlosne zrake koje emituje prvi izvor svetlosti (104; 204) prema pomenutom ogledalu (126; 226), odnosno reflektujuću površinu (116.2; 216.2) drugog sabirnika (116; 216) koja je konfigurisana da sabira i reflektuje svetlosne zrake koje emituje drugi izvor svetlosti (104; 204) prema pomenutom ogledalu (126; 216), i pri čemu je pomenuto ogledalo (126; 216) konfigurisano da formira virtuelnu sliku (104, 114, 106.2, 116.2; 204, 214, 206.2, 216.2) prvog izvora svetlosti (104; 204) i reflektujuće površine prvog sabirnika (106; 206), odnosno drugog izvora svetlosti (114; 214) i reflektujuće površine drugog sabirnika (116; 216) optičkog sistema (110, 110'; 210, 210') formirajući sliku pomenute virtuelne slike (104, 114, 106.2, 116.2; 204, 214, 206.2, 216.2), i

- prva žiža (110'.5; 210.5, 210'.5) optičkog sistema nalazi se u blizini zadnje ivice virtuelne slike reflektujuće površine (106.2; 206.2) prvog sabirnika (106; 206) i druga žiža (110.6; 210.6) optičkog sistema nalazi se u blizini zadnje ivice reflektujuće površine (116.2; 216.2) drugog sabirnika (116; 216), odnosno prva žiža (110'.5; 210.5, 210'.5) optičkog sistema nalazi se u blizini zadnje ivice reflektujuće površine (106.2; 206.2) prvog sabirnika (106; 206) i druga žiža (110.6; 210.6) optičkog sistema nalazi se u blizini zadnje ivice virtuelne slike reflektujuće površine (116.2; 216.2) drugog sabirnika (116; 216).

3. Svetlosni uređaj (102, 102'; 202, 202') prema zahtevu 2, naznačen time, što ogledalo (126) se pruža u produžetku reflektujuće površine odgovarajućeg sabirnika (106, 116), ili se ogledalo (226) pruža duž optičke ose (208).

4. Svetlosni uređaj (102; 202) prema jednom od zahteva 2 i 3, naznačen time, što prvi sabirnik (106; 206) i prvi izvor svetlosti (104; 204) nalaze se ispod optičke ose (108; 208) kada je uređaj orijentisan u funkcionalnom položaju, pri čemu, prvi svetlosni snop (112; 212) je svetlosni snop za osvetljenje sa gornjim horizontalnim presekom koji je dobijen putem zadnje ivice reflektujuće površine (106.2; 206.2) prvog sabirnika (106; 206).

5. Svetlosni uređaj (102; 202) prema jednom od zahteva 2 i 3, naznačen time, što drugi sabirnik (116; 216) i drugi izvor svetlosti (114; 214) nalaze se iznad optičke ose (108; 208) kada je uređaj orijentisan u funkcionalnom položaju, pri čemu, drugi svetlosni snop (118; 218) je svetlosni snop za osvetljenje sa gornjim delom bez horizontalnog preseka, koji je dobijen putem prednjeg dela reflektujuće površine (116.2; 216.2) drugog sabirnika (116; 216).

6. Svetlosni uređaj (2; 102, 102'; 202, 202'; 302, 302', 302") prema jednom od zahteva 1 do 5, naznačen time, što najmanje jedan od prvog (6; 106; 206; 306) i drugog (16; 116; 216; 316) sabirnika je konfigurisan tako da su svetlosni zraci koje reflektuje zadnji deo reflektujuće površine (6.2, 16.2; 106.2, 116.2; 206.2, 216.2; 306.2, 316.2) pomenutog sabirnika paralelni optičkoj osi (8; 108; 208; 308) ili imaju, na vertikalnoj ravni i u odnosu na pomenutu osu, nagibni ugao koji je manji ili jednak 25°, poželjno manji ili jednak 10°.

7. Svetlosni uređaj (2; 102, 102'; 202, 202'; 302, 302', 302") prema jednom od zahteva 1 do 6, naznačen time, što su prvi (4; 104; 204; 304) i drugi (14; 114; 214; 314) izvor svetlosti konfigurisani da emituju, u glavnom smeru koji je upravan na optičku osu (8; 108; 208; 308) ili nagnut za ugao manji ili jednak 25° u odnosu na smer upravan na pomenutu optičku osu, i

2

reflektujuće površine (6.2, 16.2; 106.2, 116.2; 206.2, 216.2; 306.2, 316.2) prvog (6; 106; 206; 306) i drugog (16; 116; 216; 316) sabirnika imaju eliptičan ili paraboličan profil.

8. Svetlosni uređaj (2; 102, 102'; 202, 202'; 302, 302', 302") prema jednom od zahteva 1 do 7, naznačen time, što optički sistem je sočivo (10; 110, 110'; 210, 201'; 310, 310', 310") sa prvom ulaznom stranom (10.1; 110.1, 110'.1; 210.1, 210'.1; 310.1, 310'.1, 310".1) svetlosnih zraka prvog svetlosnog snopa (12; 112; 212; 312) i drugom ulaznom stranom (10.2; 110.2, 110'.2; 210.2, 210'.2; 310.2, 310".2) svetlosnih zraka drugog svetlosnog snopa (18; 118; 218; 318).

9. Svetlosni uređaj (2; 102, 102'; 202, 202'; 302, 302', 302") prema zahtevu 8, naznačen time, što su prva i druga ulazna strana (10.1, 10.2; 110.1, 110.2, 110'.1, 110'.2; 210.1, 210.2, 210'.1, 210'.2; 310.1, 310.2, 310'.1, 310'.2, 310".1, 310".2) postavljene upravno na optičku osu (8; 108; 208; 308).

10. Svetlosni uređaj (2; 102; 202; 302") prema jednom od zahteva 8 i 9, naznačen time, što sočivo (10; 110; 210; 310") ima izlaznu stranu (10.3, 10.4; 110.3, 110.4; 210.3, 210.4; 310".3, 310".4) zajedničku za prvu i drugu ulaznu stranu (10.1, 10.2; 110.1, 110.2; 210.1, 210.2; 310".1, 310".2).

11. Svetlosni uređaj (2; 102, 102'; 202, 202'; 302") prema jednom od zahteva 1 do 10, naznačen time, što su prvi sabirnik (6; 306) i prvi izvor svetlosti (4; 304) naspramni, u odnosu na optičku osu (8; 308), prema drugom sabirniku (16; 316), odnosno drugom izvoru svetlosti (14; 314); ili su prvi sabirnik (106; 206) i prvi izvor svetlosti (104; 204), s jedne strane, i drugi sabirnik (116; 216) i drugi izvor svetlosti (114; 214), s druge strane, postavljeni jedan pored drugog.

12. Svetlosni uređaj (2; 102; 202; 302") prema zahtevu 1, naznačen time, što prvi se sabirnik (6; 106; 206; 306) i prvi izvor svetlosti (4; 104; 204; 304) nalaze iznad optičke ose (8; 108; 208; 308) kada je uređaj orijentisan u funkcionalnom položaju, pri čemu, prvi svetlosni snop (12; 112; 212; 312) je svetlosni snop za osvetljenje sa gornjim horizontalnim presekom koji je dobijen putem zadnje ivice (6.2.2) reflektujuće površine (6.2; 106.2; 206.2; 306.2) prvog sabirnika (6; 106; 206; 306).

13. Svetlosni uređaj (302") prema jednom od zahteva 1 do 12, naznačen time, što prvi svetlosni snop (312) je svetlosni snop za osvetljenje sa gornjim horizontalnim presekom ili bez njega, i drugi svetlosni snop (318) je svetlosni snop za signalizaciju, pri čemu optički sistem (310) obuhvata zrnastu dioptriju (328.2) konfigurisanu da rasipa drugi svetlosni snop (318).

14. Svetlosni uređaj (302") prema jednom od zahteva 8 do 10, i prema zahtevu 13, naznačen time, što je zrnasta dioptrija formirana na drugoj ulaznoj strani (310".2).

15. Svetlosni uređaj (302") prema jednom od zahteva 8 do 10, i prema zahtevu 13, naznačen time, što, sočivo (310) je glavno sočivo, pri čemu optički sistem sadrži intermedijerno sočivo (328) sa zrnastom dioptrijom (328.2), koje je optički raspoređeno između reflektujuće površine (316.2) drugog sabirnika (316) i glavnog sočiva (310).

16. Svetlosni uređaj (102, 102'; 202, 202') prema jednom od zahteva 1 do 15, naznačen time, što, prvi (104; 204) i drugi izvor svetlosti (114; 214) raspoređeni su na zajedničkoj ploči.

2