RS64786B1

RS64786B1 - Postupak za proizvodnju silicijumskog čeličnog lima sa neorijentisanom strukturom koji sadrži kalaj

Info

Publication number: RS64786B1
Application number: RS20231027A
Authority: RS
Inventors: Elke Leunis; De Putte Tom Van; Sigrid Jacobs; Wahib Saikaly
Original assignee: Arcelormittal
Priority date: 2014-10-20
Filing date: 2015-10-20
Publication date: 2023-11-30
Also published as: FI4254440T3; MX385314B; HRP20210247T4; US20170314087A1; HRP20231336T1; SV2017005423A; EP3209807B2; PT3741874T; US11566296B2; HUE052846T2; PE20171248A1; DK3741874T3; EP3209807A1; EP4254440B1; JP6728199B2; RU2017113457A3; DK3209807T4; ES2856958T5; BR112017008193A2; HUE063684T2

Description

Opis

[0001] Ovaj pronalazak odnosi se na postupak za proizvodnju Fe-Si čeličnih limova za primenu u elektrotehnici koji ispoljavaju magnetna svojstva. Takav se materijal koristi, na primer, u proizvodnji rotora i/ili statora za električne motore vozila.

[0002] Davanje magnetnih svojstava Fe-Si čeliku predstavlja najekonomičniji izvor magnetne indukcije. Sa stanovišta hemijskog sastava, dodavanje silicijuma železu je veoma čest način za povećavanje električne otpornosti, a samim tim i poboljšavanje magnetnih svojstava, te u isto vreme smanjivanje ukupnih gubitaka snage. Trenutno istovremeno postoje dve porodice za izradu čelika za električnu opremu: čelici sa orijentisanom strukturom i sa neorijentisanom strukturom.

[0003] Čelici sa neorijentisanom strukturom imaju prednost u tome što poseduju magnetna svojstva koja su približno jednaka u svim pravcima magnetizacije. Zbog toga je takav materijal više izveden za primene koje zahtevaju obrtna kretanja kao što su, na primer, motori ili generatori.

[0004] Što se tiče magnetnih svojstva, za ocenjivanje efikasnosti čelika za upotrebu u elektrotehnici koriste se sledeća svojstva:

- magnetna indukcija, izražena u teslama. Ta se indukcija dobija u specifičnom magnetnom polju izraženom u A/m. Što je veća indukcija, to bolje.

- gubitak snage u jezgru, izražen u W/kg, meri se na specifičnoj polarizaciji izraženoj u teslama (T) uz upotrebu frekvencije izražene u hercima. Što su ukupni gubici manji, to bolje.

[0005] Mnogi metalurški parametri mogu uticati na gorepomenuta svojstva, pri čemu su najčešći: sadržaj legura, tekstura materijala, veličina feritnih zrna, veličina i raspodela taloga i debljina materijala. Dalje, termomehanička obrada od livenja do konačnog žarenja hladnovaljanog čelika je od suštinskog značaja za postizanje ciljanih specifikacija.

[0006] JP201301837 otkriva postupak za proizvodnju elektromagnetnog čeličnog lima koji obuhvata 0,0030% ili manje C, 2,0-3,5% Si, 0,20-2,5% Al, 0,10-1,0% Mn i 0,03-0,10% Sn, pri čemu je Si+AI+Sn ≤ 4,5%. Takav se čelik podvrgava toplom valjanju a potom primarnom hladnom valjanju uz brzinu valjanja 60-70% kako bi se proizveo čelični lim srednje debljine. Zatim se čelični lim podvrgava postupku za žarenje, potom sekundarnom hladnom valjanju uz brzinu valjanja 55-70% i dalje završnom žarenju na 950 °C ili više tokom 20-90 sekundi. Takav postupak troši prilično mnogo energije i uključuje dugačak tok proizvodnje.

[0007] JP2008127612 odnosi se na elektromagnetni čelični lim sa neorijentisanom strukturom čiji hemijski sastav obuhvata, u mas.%, 0,005% ili manje C, 2 do 4% Si, 1% ili manje Mn, 0,2 do 2% Al, 0,003 do 0,2% Sn a ostatak čine Fe sa neizbežnim nečistoćama. Elektromagnetni čelični lim sa neorijentisanim strukturom čija debljina iznosi od 0,1 do 0,3 mm proizvodi se u fazama: hladnog valjanja toplovaljane ploče pre i posle faze međužarenja pa potom rekristalizacije-žarenja lima. Takav tok obrade, kao i u prvoj prijavi, kvari produktivnost jer uključuje dugačak tok proizvodnje.

[0008] WO 2006/068399 otkriva primer postupka za proizvodnju žarenog hladnovaljanog Fe-Si čeličnog lima sa neorijentisanom strukturom.

[0009] Stiče se utisak da ostaje potreba za postupkom za proizvodnju takvih FeSi čelika koji bi bili jednostavniji i robusniji, a da pri tom ne obuhvataju gubitak snage i indukcijska svojstva.

[0010] Čelik prema ovom pronalasku sledi uprošćen tok proizvodnje kako bi se postigli dobri kompromisi gubitka snage i indukcije. Osim toga, uz čelik prema ovom pronalasku ograničava se habanje alata.

[0011] Ovaj pronalazak odnosi se na postupak za proizvodnju žarenog hladnovaljanog Fe-Si čeličnog lima sa neorijentisanom strukturom prema patentnom zahtevu 1.

[0012] U jednom poželjnom načinu ostvarivanja, postupak za proizvodnju Fe-Si čeličnog lima sa neorijentisanom strukturom prema ovom pronalasku ima sadržaj silicijuma takav da je: 2,0 ≤ Si ≤ 3,5, još poželjnije, 2,2 ≤ Si ≤ 3,3.

[0013] U jednom poželjnom načinu ostvarivanja, postupak za proizvodnju Fe-Si čeličnog lima sa neorijentisanom strukturom prema ovom pronalasku ima sadržaj aluminijuma takav da je: 0,2 ≤ Al ≤ 1,5, još poželjnije, 0,25 ≤ Al ≤ 1,1.

[0014] U jednom poželjnom načinu ostvarivanja, postupak za proizvodnju Fe-Si čeličnog lima sa neorijentisanom strukturom prema ovom pronalasku ima sadržaj mangana takav da je: 0,1 ≤ Mn ≤ 1,0.

[0015] Postupak za proizvodnju Fe-Si čeličnog lima sa neorijentisanom strukturom prema ovom pronalasku poželjno ima sadržaj kalaja takav da je: 0,07 ≤ Sn ≤ 0,15, još poželjnije, 0,11 ≤ Sn ≤ 0,15.

[0016] U drugom poželjnom načinu ostvarivanja, postupak za proizvodnju Fe-Si čeličnog lima sa neorijentisanom strukturom prema ovom pronalasku uključuje opciono žarenje toplovaljane trake koje se izvodi pomoću kontinuirane žarionice.

[0017] U drugom poželjnom načinu ostvarivanja, postupak za proizvodnju Fe-Si čeličnog lima sa neorijentisanom strukturom prema ovom pronalasku uključuje opciono žarenje toplovaljane trake koje se izvodi pomoću žarenja pod žarnim zvonom.

[0018] U jednom poželjnom načinu ostvarivanja, temperatura držanja iznosi između 900 i 1120°C.

[0019] U drugom je načinu ostvarivanja hladnovaljani žareni čelični lim sa neorijentisanom strukturom prema ovom pronalasku obložen.

[0020] Drugi predmet ovog pronalaska je čelik sa neorijentisanom strukturom koji se dobija pomoću postupka ovog pronalaska.

[0021] Visokoefikasni industrijski motori, generatori za proizvodnju električne energije, motori za električna vozila koji koriste čelik sa neorijentisanom strukturom proizveden prema ovom pronalasku takođe predstavljaju predmet ovog pronalaska kao i motori za hibridna vozila koji koriste čelik sa neorijentisanom strukturom proizveden prema ovom pronalasku.

[0022] Kako bi se postigla željena svojstva, čelik prema ovom pronalasku uključuje sledeće elemente u svom hemijskom sastavu, u masenim procentima:

Ugljenik u količini koja je ograničena na 0,006 uključujući graničnu vrednost. Taj element može biti štetan jer može izazvati starenje i/ili taloženje čelika što bi kvarilo magnetna svojstva. Stoga bi koncentraciju trebalo ograničiti na ispod 60 ppm (0,006 mas.%).

[0023] Minimalni sadržaj Si iznosi 2,0% dok je njegov maksimum ograničen na 5,0%, uključujući obe granične vrednosti. Si ima glavnu ulogu u povećavanju otpornosti čelika pa samim tim smanjuje i gubitke usled vrtložnih struja. Ispod 2,0 mas.% Si, teško se postižu nivoi gubitaka za klase sa niskim gubicima. Iznad 5,0 mas.% Si, čelik postaje krt i otežava naknadnu industrijsku obradu. Zbog toga je Si sadržaj takav da je: 2,0 mas.% ≤ Si ≤ 5,0 mas.%, u jednom poželjnom načinu ostvarivanja, 2,0 mas.% ≤ Si ≤ 3,5 mas.%, još poželjnije, 2,2 mas.% ≤ Si ≤ 3,3 mas.%.

[0024] Sadržaj aluminijuma treba da bude između 0,1 i 3,0 %, uključujući obe granične vrednosti. Taj element deluje na sličan način kao element silicijuma u pogledu efekta otpornosti. Ispod 0,1 mas.% Al, nema pravog efekta na otpornost ili gubitke. Iznad 3,0 mas.% Al, čelik postaje krt i otežava naknadnu industrijsku obradu. Zbog toga je Al takav da je: 0,1 mas.% ≤ Al ≤ 3,0 mas.%, u jednom poželjnom načinu ostvarivanja, 0,2 mas.% ≤ Al ≤ 1,5 mas.%, još poželjnije, 0,25 mas.% ≤ Al ≤ 1,1 mas.%.

[0025] Sadržaj mangana treba da bude između 0,1 i 3,0 %, uključujući obe granične vrednosti. Taj element deluje na otpornost na sličan način kao element Si ili Al: povećava otpornost i samim tim smanjuje gubitke usled vrtložnih struja. Takođe, Mn pomaže pri kaljenju čelika i može biti koristan za klase koje zahtevaju bolja mehanička svojstva. Ispod 0,1 mas.% Mn, nema pravog efekta na otpornost, gubitke ili na mehanička svojstva. Iznad 3,0 mas.% Mn, obrazovaće se sulfidi kao što je MnS i oni mogu pogoršati gubitke u jezgru. Zbog toga je Mn takav da je 0,1 mas.% ≤ Mn ≤ 3,0 mas.%, u jednom poželjnom načinu ostvarivanja, 0,1 mas.% ≤ Mn ≤ 1,0 mas.%.

[0026] Kao i ugljenik, azot može biti štetan jer može dovesti do taloženja AIN ili TiN koje može kvariti magnetna svojstva. I slobodan azot može izazvati starenje što bi kvarilo magnetna svojstva. Stoga bi koncentraciju azota trebalo ograničiti na 60 ppm (0,006 mas.%).

[0027] Kalaj je osnovni element čelika ovog pronalaska. Njegov sadržaj mora biti između 0,04 i 0,2%, uključujući obe granične vrednosti. On ima korisno dejstvo na magnetna svojstva, naročito preko poboljšanja teksture. Pomaže pri smanjivanju (111) komponente u krajnjoj teksturi i time pomaže pri poboljšavanju magnetnih svojstava uopšte, a određenije polarizacije/indukcije. Ispod 0,04 mas.% kalaja, efekat je zanemarljiv, dok će iznad 0,2 mas.%, krtost čelika postati problem. Zbog toga je kalaj takav da je: 0,04 mas.% ≤ Sn ≤ 0,2 mas.%, u jednom poželjnom načinu ostvarivanja, 0,07 mas.% ≤ Sn ≤ 0,15 mas.%.

[0028] Koncentracija sumpora mora se ograničiti na 0,005 mas.% jer S može obrazovati taloge kao što su MnS ili TiS koji bi kvarili magnetna svojstva.

[0029] Sadržaj fosfora mora biti ispod 0,2 mas.%. P povećava otpornost čime se smanjuju gubici i takođe se mogu poboljšati tekstura i magnetna svojstva zbog činjenice da je element segregacije taj koji može imati ulogu u rekristalizaciji i teksturi. Takođe, može poboljšati mehanička svojstva. Ako je koncentracija iznad 0,2 mas.%, industrijska obrada će biti otežana zbog sve veće krtosti čelika. Zbog toga je P takav da P ≤ 0,2 mas.%, ali u jednom poželjnom načinu ostvarivanja, ograničava probleme segregacije, P ≤ 0,05 mas.%.

[0030] Titanijum je element koji obrazuje taloge i može obrazovati taloge kao što su: TiN, TiS, Ti4C2S2, Ti(C,N) i TiC koji kvare magnetna svojstva. Njegova koncentracija treba da bude ispod 0,01 mas.%.

[0031] Ostatak čine železo i neizbežne nečistoće kao što su nečistoće navedene u nastavku sa njihovim maksimalnim dozvoljenim sadržajima u čeliku prema ovom pronalasku:

Nb ≤ 0,005 mas.%

V≤ 0,005 mas.%

Cu≤ 0,030 mas.%

Ni ≤ 0,030 mas.%

Cr≤ 0,040 mas.%

B≤ 0,0005

[0032] Druge moguće nečistoće su: As, Pb, Se, Zr, Ca, O, Co, Sb i Zn, koje mogu biti prisutne u tragovima.

[0033] Zatim se liv sa hemijskim sastavom prema ovom pronalasku ponovno zagreva, pri čemu je temperatura ponovnog zagrevanja slaba (SRT) između 1050°C i 1250°C, sve dok temperatura ne bude homogena u čitavom slabu. Ispod 1050°C, valjanje postaje otežano dok će sile na valjaonici biti prevelike. Iznad 1250°C, visoke silicijumske klase postaju veoma mekane te mogu pokazati izvesno slivanje i samim tim postati teške za rukovanje.

[0034] Temperatura završnog toplog valjanja ima ulogu u krajnjoj toplovaljanoj mikrostrukturi i odvija se između 750 i 950°C. Kada je temperatura završnog valjanja (FRT) ispod 750°C, rekristalizacija je ograničena a mikrostruktura se veoma deformiše. Iznad 950°C bilo bi prisutno više nečistoća u čvrstom rastvoru i moguće posledično taloženje kao i kvarenje magnetnih svojstava.

[0035] Temperatura namotavanja (CT) toplovaljane trake ima ulogu i u krajnjem toplovaljanom proizvodu; odvija se između 500°C i 750°C. Namotavanje na temperaturama ispod 500°C neće omogućiti izvođenje dovoljnog ponovnog dobijanja iako je ta metalurška faza neophodna radi magnetnih svojstava. Iznad 750°C, pojaviće se debeo sloj oksida i on će izazvati poteškoće za faze naknadne obrade kao što su hladno valjanje i/ili dekapiranje.

[0036] Toplovaljana čelična traka ima površinski sloj sa Gosovom teksturom koja ima orijentacionu komponentu kao {110}<100>, pri čemu se pomenuta Gosova tekstura meri na 15% debljine toplovaljane čelične trake. Gosova tekstura daje traci poboljšanu gustinu magnetnog fluksa čime se smanjuje gubitak u jezgru što je prilično očigledno iz Tabela 2, 4 i 6 datih u nastavku. Nukleacija Gosove teksture podstiče se tokom toplog valjanja održavanjem temperature završnog valjanja iznad 750 stepeni Celzijusa.

[0037] Prema ovom pronalasku, debljina toplovaljane trake varira od 1,5 mm do 3 mm. Teško je postići debljinu ispod 1,5 mm u uobičajenim toplim valjaonicama. Hladno valjanje trake debele više od 3 mm na ciljanu hladnovaljanu debljinu značajno bi smanjilo produktivnost nakon faze namotavanja a kvarilo bi i krajnja magnetna svojstva.

[0038] Opciono žarenje toplovaljane trake (HBA) može se izvoditi na temperaturama između 650°C i 950°C, pri čemu je ta faza opciona. To može biti kontinuirano žarenje ili žarenje pod žarnim zvonom. Ispod temperature držanja od 650°C, rekristalizacija se neće završiti i poboljšanje krajnjih magnetnih svojstava biće ograničeno. Iznad temperature držanja od 950°C, rekristalizovana zrna postaće prevelika dok će metal postati krt i težak za rukovanje tokom narednih industrijskih faza. Trajanje držanja na temperaturi zavisiće od toga da li se radi o kontinuiranom žarenju (između 10 s i 60 s) ili žarenju pod žarnim zvonom (između 24h i 48h). Nakon toga se traka (žarena ili nežarena) hladno valja. U ovom pronalasku, hladno valjanje se izvodi u jednoj fazi, tj. bez međužarenja.

[0039] Dekapiranje se može izvoditi pre ili posle faze žarenja.

[0040] Najzad se hladnovaljani čelik podvrgava završnom žarenju na temperaturi (FAT) koja je između 850°C i 1150°C, poželjno između 900 i 1120°C, tokom između 10 i 100 s u zavisnosti od korišćene temperature i ciljane veličine zrna. Ispod 850°C, rekristalizacija se neće završiti i gubici neće dostići njihov pun potencijal. Iznad 1150°C, veličina zrna će biti prevelika i indukcija će se kvariti. Što se tiče vremena držanja na temperaturi, ispod 10 sekundi, ne ostavlja se dovoljno vremena za rekristalizaciju, dok će iznad 100s veličina zrna biti prevelika i negativno će uticati na krajnja magnetna svojstva kao što je nivo indukcije.

[0041] Debljina gotovog lima (FST) iznosi između 0,14 mm i 0,67 mm.

[0042] Mikrostruktura gotovog lima proizvedenog prema ovom pronalasku sadrži ferit sa veličinom zrna između 30 µm i 200µm. Ispod 30 µm, gubici će biti preveliki, dok će iznad 200µm, nivo indukcije biti prenizak.

[0043] Što se tiče mehaničkih svojstava, granica razvlačenja biće između 300 MPa i 480 MPa, dok krajnja zatezna čvrstoća treba da bude između 350 MPa i 600 MPa.

[0044] Sledeći primeri dati su ilustracije radi i ne treba ih tumačiti kao ograničenje obima ovog otkrivanja:

Primer 1

[0045] Proizvedene su dve laboratorijske šarže sa sastavima datim u tabeli 1 ispod. Podvučene vrednosti nisu prema ovom pronalasku. Zatim je redom izvedeno: toplo valjanje nakon ponovnog zagrevanja slabova na 1150°C. Temperatura završnog valjanja iznosila je 900°C a čelici su namotavani na 530°C. Toplovaljane trake su žarene pod žarnim zvonom na 750°C tokom 48h. Čelici su hladno valjani na 0,5 mm. Nije bilo međužarenja. Završno žarenje je izvedeno na temperaturi držanja od 1000°C a vreme držanja na toj temperaturi iznosilo je 40s.

Tabela 1: hemijski sastav u mas.% šarži 1 i 2

[0046] Magnetna merenja su izvedena na obama tim šaržama. Izmereni su ukupni magnetni gubici pri 1,5T i 50Hz kao i indukciji B5000 a rezultati su prikazani u tabeli ispod. Može se videti da je dodavanje Sn dovelo do značajnog poboljšanja magnetnih svojstava uz upotrebu ovog toka obrade.

Tabela 2: Magnetna svojstva šarži 1 i 2

Primer 2

[0047] Proizvedene su šarže sa sastavima datim u tabeli 3 ispod. Podvučene vrednosti nisu prema ovom pronalasku. Toplo valjanje je izvedeno nakon ponovnog zagrevanja slabova na 1120°C. Temperatura završnog valjanja iznosila je 870°C, temperatura namotavanja bila je 635°C. Toplovaljane trake su žarene pod žarnim zvonom na 750°C tokom 48h. Potom je izvedeno hladno valjanje na 0,35 mm. Nije bilo međužarenja. Završno žarenje je izvedeno na temperaturi držanja od 950°C a vreme držanja na toj temperaturi bilo je 60s.

Tabela 3: hemijski sastav u mas.% šarži 3 i 4

[0048] Magnetna merenja su izvedena na obama tim šaržama. Izmereni su ukupni magnetni gubici pri 1,5T i 50Hz kao i indukciji B5000 a rezultati su prikazani u tabeli ispod. Može se videti da je dodavanje Sn dovelo do značajnog poboljšanja magnetnih svojstava uz upotrebu ovog toka obrade.

Tabela 4: Magnetna svojstva šarži 3 i 4

Primer 3

[0049] Proizvedene su dve šarže sa sastavima datim u tabeli 5 ispod. Podvučene vrednosti nisu prema ovom pronalasku. Zatim je redom izvedeno: toplo valjanje nakon ponovnog zagrevanja slabova na 1150°C. Temperatura završnog valjanja iznosila je 850° a čelici su namotavani na 550°C. Toplovaljane trake su žarene pod žarnim zvonom na 800°C tokom 48h. Čelici su hladnovaljani na 0,35 mm. Nije bilo međužarenja. Završno žarenje izvedeno je na temperaturi držanja od 1040°C a vreme držanja na toj temperaturi bilo je 60s.

Tabela 5: hemijski sastav u mas.% šarži 5 i 6

[0050] Magnetna merenja su izvedena na obama tim šaržama. Izmereni su ukupni magnetni gubici pri 1,5T i 50Hz, pri 1T i 400 Hz kao i indukciji B5000 a rezultati su prikazani u tabeli ispod. Može se videti da je dodavanje 0,07 mas.% Sn dovelo do poboljšanja magnetnih svojstava uz upotrebu ovog toka obrade.

Tabela 6: Magnetna svojstva šarži 5 i 6

Claims

[0051] Kao što se može videti iz obaju ovih primera, Sn poboljšava magnetna svojstva uz upotrebu metalurškog toka prema ovom pronalasku sa različitim hemijskim sastavima. [0052] Čelik dobijen pomoću postupka prema ovom pronalasku može se koristiti za motore električnih ili hibridnih automobila, za visokoefikasne industrijske motore kao i za generatore za proizvodnju električne energije. Patentni zahtevi 1. Postupak za proizvodnju žarenog hladnovaljanog Fe-Si čeličnog lima sa neorijentisanom strukturom koji se sastoji od sledećih uzastopnih faza: - topljenje čelične kompozicije koja u masenim procentima sadrži: C ≤ 0,006 2,0 ≤ Si ≤ 5,0 0,1 ≤ Al ≤ 3,0 0,1 ≤ Mn ≤ 3,0 N ≤ 0,006 0,04 ≤ Sn ≤ 0,2 S ≤ 0,005 P ≤ 0,2 Ti ≤ 0,01 pri čemu ostatak čine Fe i neizbežne nečistoće - livenje pomenutog rastopa u slab - ponovno zagrevanje pomenutog slaba na temperaturi između 1050°C i 1250°C - toplo valjanje pomenutog slaba uz temperaturu završnog toplog valjanja između 750°C i 950°C kako bi se dobila toplovaljana čelična traka, pri čemu debljina te toplovaljane čelične trake varira od 1,5 mm do 3 mm, - namotavanje pomenute toplovaljane čelične trake na temperaturi između 500°C i 750°C, - pri čemu se pomenuta toplovaljana čelična traka žari na temperaturi između 650°C i 950°C tokom između 10s i 48 sati - hladno valjanje toplovaljane čelične trake kako bi se dobio hladnovaljani čelični lim - zagrevanje hladnovaljanog čeličnog lima do temperature držanja između 850°C i 1150°C - držanje hladnovaljanog čelika na temperaturi držanja tokom između 20s i 100s - hlađenje hladnovaljanog čelika na sobnu temperaturu.
2. Postupak prema zahtevu 1 u kom je 2,0 ≤ Si ≤ 3,5.
3. Postupak prema zahtevu 2 u kom je 2,2 ≤ Si ≤ 3,3.
4. Postupak prema zahtevima 1 ili 2 u kom je 0,2 ≤ Al ≤ 1,5.
5. Postupak prema zahtevu 4 u kom je 0,25 ≤ Al ≤ 1,1.
6. Postupak prema bilo kom od zahteva 1 do 5 u kom je 0,1 ≤ Mn ≤ 1,0.
7. Postupak prema bilo kom od zahteva 1 do 6 u kom je 0,07 ≤ Sn ≤ 0,15.
8. Postupak prema zahtevu 7 u kom je 0,11 ≤ Sn ≤ 0,15.
9. Postupak prema bilo kom od zahteva 1 do 8 u kom se žarenje toplovaljane trake izvodi pomoću kontinuirane žarionice.
10. Postupak prema bilo kom od zahteva 1 do 8 u kom se žarenje toplovaljane trake izvodi pomoću žarenja pod žarnim zvonom.
11. Postupak prema bilo kom od zahteva 1 do 10 u kom temperatura držanja iznosi između 900 i 1120°C.
12. Postupak prema bilo kom od zahteva 1 do 11 u kom je hladnovaljani žareni čelični lim dalje obložen. Izdaje i štampa: Zavod za intelektualnu svojinu, Kneginje Ljubice 5, 11000 Beograd