RS65431B1 - Fungicidno sredstvo za poljoprivrednu ili hortikulturalnu upotrebu, postupak suzbijanja biljnih bolesti i proizvod za suzbijanje biljnih bolesti - Google Patents

Description

Opis

Tehnička oblast

Predmetni pronalazak se odnosi na poljoprivredni ili hortikulturni fungicid. Konkretno, predmetni pronalazak se odnosi na poljoprivredni ili hortikulturni fungicid koji uključuje mnoštvo aktivnih sastojaka.

Pozadina predmetne oblasti

Pojavila se potreba za poljoprivrednim ili hortikulturnim fungicidima koji imaju nisku toksičnost za ljude i životinje, odličnu sigurnost u rukovanju i visok kontrolni efekat na širok spektar biljnih bolesti. Azolni fungicidi su poznati kao poljoprivredni ili hortikulturni fungicidi sa visokim kontrolnim efektom.

CA 3071 569 A1 se odnosi na sredstvo za kontrolu biljnih bolesti koje ima nisku toksičnost za ljude i životinje, a ima odličnu bezbednost u rukovanju i koje pokazuje odličan kontrolni efekat na širok spektar biljnih bolesti i visoku antibakterijsku aktivnost protiv biljnih patogena. Dalje je opisano jedinjenje predstavljeno opštom formulom (I), ili oblik N-oksida ili njegova agrohemijski prihvatljiva so.

WO 2021/170830 A1 otkriva sastav pogodnu za kontrolu bolesti izazvanih fitopatogenima koji sadrži (A) jedinjenje formule I gde su R<1>i R<2>nezavisno jedan od drugog halogen, cijano ili C1 do C3 haloalkil I, R<3>je vodonik, C1 do C3 alkil, C1 do C3 alkenil ili C1 do C3 alkinil, A je CH ili N, a X je CH2, C(=O), O ili S; i (B) najmanje jedno jedinjenje odabrano od jedinjenja poznatih po svojoj fungicidnoj aktivnosti; i postupak suzbijanja bolesti na korisnim biljkama, posebno pegavosti listova na žitaricama.

WO 2014/095994 A1 opisuje sastave koji kao komponentu I sadrže jedinjenje sledeće formule I

naznačeno time što je R<1>(C1 do C4)-alkil, (C3 do C6)-cikloalkil, (C2 do C4)-

alkinil ili CH2OCH3; R<3>je vodonik, (C1 do Cs)-alkil, (C2 do C4)-alkenil ili (C2 do C4)-alkinil; R<3>je Cl ili CF3; i R<4>je Cl;

i kao komponenta II aktivni sastojak.

Iz WO 2018/145921 poznate su kombinacije aktivnih jedinjenja A1 koje sadrže najmanje jedan derivat triazola formule (I) ispod, kao i najmanje još jedan fungicid. WO 2018/145921 A1 se dalje odnosi na sastave koje sadrže takve kombinacije jedinjenja, i na njihovu upotrebu kao biološki aktivnih agenasa, posebno za suzbijanje štetnih mikroorganizama u zaštiti useva i u zaštiti materijala i kao regulatora rasta biljaka.

Lista citiranih dokumenata

Patentni dokument

Patentni dokument 1: JP 2014-520832 T

Patentni dokument 2: JP 58-170770 A

Sažetak pronalaska

Tehnički problem

U oblasti suzbijanja bolesti poljoprivrednim ili hortikulturnim fungicidima javljaju se problemi kao što su uticaj na neciljane organizme i životnu sredinu i pojava gljivica otpornih na hemikalije. Stoga, da bi se smanjila toksičnost za neciljane organizme i šteta po životnu sredinu, kao i da bi se suzbila pojava hemijske otpornosti, postoji potreba za hemikalijama koje mogu da obezbede visok kontrolni efekat uz smanjenje količine disperzije hemikalija.

Predmetni pronalazak je napravljen s obzirom na gornje probleme, a cilj predmetnog pronalaska je da obezbedi poljoprivredni ili hortikulturni fungicid koji ispunjava gore navedene zahteve.

Rešenje problema

Da bi rešili gore navedene probleme, predmetni pronalazači su intenzivno proučavali i otkrili da derivat azola predstavljen sledećom opštom formulom (I) ima odličnu aktivnost i da mešana formulacija derivata azola i drugog aktivnog sastojka postiže sinergistički efekat i na taj način završili predmetni pronalazak.

Poljoprivredni ili hortikulturni fungicid predmetnog pronalaska je opisan u nezavisnom patentnom zahtevu 1. Poljoprivredni ili hortikulturni fungicid predmetnog pronalaska uključuje derivat azola predstavljen sledećom opštom formulom (I) kao aktivni sastojak, i dalje uključuje još jedan aktivni sastojak:

Hem. 1

naznačeno time što

A je N;

D je vodonik;

R<1>je vodonik;

R<2>je -OMe;

R<4>je halogen grupa;

R<3>je halogen grupa;

E je fenil grupa;

n R<3>su vezani na bilo kojoj poziciji supstitucije n je 0, 1, 2, 3 ili 4;

Y je atom kiseonika vezan za bilo koju poziciju E;

Z je fenil grupa;

m R<4>s su vezani na bilo kojoj poziciji supstitucije; i

m je 1, 2, 3, 4 ili 5.

Pogodni efekti pronalaska

Poljoprivredni ili hortikulturni fungicid predmetnog pronalaska ima odličnu fungicidnu aktivnost protiv mnogih gljiva koje izazivaju biljne bolesti i može smanjiti upotrebnu količinu svakog aktivnog sastojka.

Opis otelotvorenja

Sada će biti objašnjeno poželjno otelotvorenje za sprovođenje predmetnog pronalaska.

Poljoprivredni ili hortikulturni fungicid u skladu sa ovim otelotvorenjem uključuje mnoštvo aktivnih sastojaka, i posebno, uključuje specifični derivat azola kao aktivni sastojak, i dalje uključuje još jedan aktivni sastojak. Uključivanje većeg broja aktivnih sastojaka obezbeđuje efekat koji je superiorniji od onog koji se predviđa na osnovu efekata dobijenih kada se svaki aktivni sastojak koristi sam. Prvo će biti opisani aktivni sastojci.

1. Derivat azola

Derivat azola, koji je jedan od mnoštva aktivnih sastojaka sadržanih u poljoprivrednom ili hortikulturnom fungicidu predmetnog otelotvorenja, predstavljen je sledećom opštom formulom (I) (u daljem tekstu derivat azola (I)).

Hem. 2

U opštoj formuli (I), A je N. D je vodonik.

R<1>je vodonik.

R<2>je -OMe.

E je fenil grupa. Oblik u kome je E fenil grupa je kao što je prikazano u sledećoj opštoj formuli (I').

Hem. 3

R<3>je halogen grupa. Primeri halogen grupe uključuju grupe hlora, broma, joda i fluora. U fenil grupi E, supstituciona pozicija R<3>je na 2., 3., 5. ili 6. poziciji, a poželjno je na 2. poziciji. N je 0, 1, 2 ili, 3, poželjno 1.

R<4>je halogen grupa. Primeri halogen grupe su hlor, brom, jod i fluor grupe.

I je atom kiseonika vezan za bilo koju poziciju fenil grupe za koju je (R<3>)n vezan.

I je vezan za orto-, meta- ili para-poziciju, poželjno meta- ili para-poziciju fenil grupe supstituisane sa R<3>.

Z je fenil grupa

m R<4>su vezani na bilo kojoj poziciji supstitucije, poželjno na 2., 3., 4. ili 5. poziciji. m je 1, 2, 3, 4 ili 5.

Posebno poželjni primeri derivata azola (I) su navedeni u tabeli 1 ispod. R<1>, R<2>, R<3>, R<4>i Y u tabeli 1 ispod odgovaraju R<1>, R<2>, R<3>, R<4>i Y u hemijskoj formuli (la) ispod. Svaki od specifičnih derivata azola naznačen svakim brojem jedinjenja može se u daljem tekstu nazivati „derivat azola N“ (N je broj jedinjenja).

Hem. 4

Primeri prema predmetnom pronalasku su jedinjenja br. I-1, I-6, I-10 do 1-17, I-19 do I-21, I-25 do I-32, I-36 do I-45, I-228, I-230 do I-232, I-236 do I-243, I-247 do I-256, I-334, I336 do I-338, I-342 do I-349 i I-353 do I-362, druga jedinjenja br. I-2 do I-5, I-7 do I-9, I-18, I-22 do I-24, I-33 do I-35, I-46 do I-227, I-229, I-233 do I-235, I-244 do I-246, I-257 do I-333, I-335, I-339 do I-341, I-350 do I- 352 i I-363 do I-439 nisu u skladu sa predmetnim pronalaskom.

Tabela 1-1

Tabela 1-2

Tabela 1-3

1

Tabela 1-4

Tabela 1-5

1

Tabela 1-6

Tabela 1-7

1

Tabela 1-8

1

Tabela 1-9

1

Tabela 1-10

1

Tabela 1-11

1

2 Tabela 1-12

Tabela 1-13

Hemijska formula 5

U formuli (Ib), R<7>je metil. U formuli (Ib), R<4>je 2-hloro, 3-hloro, 4-hloro, 2,4-dihloro, 2,3-dihloro ili 2,4,6-trikloro.

R<3>je poželjno 2-fluoro, 2-hloro i 2-bromo, a R<4>je poželjno 2-hloro, 3-hloro, 4-hloro i 2,4-dihloro.

Drugi primer posebno poželjnog derivata azola (I) je predstavljen sledećom hemijskom formulom (Ib).

2. Postupak za proizvodnju derivata azola

Derivat azola (I) se može proizvesti bilo kojim od tri dole opisana postupka. U postupcima 1 do 3 za proizvodnju derivata azola opisanim u nastavku, specifičan oblik derivata azola (I) je opisan radi lakšeg objašnjenja, ali drugi oblici se takođe mogu proizvesti promenom polaznih materijala. Sledeći postupci proizvodnje derivata azola nisu deo patentnog pronalaska i dati su samo za referencu.

R<1>, R<2>, R<3>, R<4>, R<7>, A i D u sledećoj šemi znače sledeće. R<1>je vodonik, C1-C6-alkil grupa, C2-C6-alkenil grupa, C2-C6-alkinil grupa, C3-C8-cikloalkil grupa, C3-C8-cikloalkil-C1-C4-alkil grupa, fenil grupa, fenil-C1-C4-alkil grupa, fenil-C2-C4-alkenil grupa, fenil-C2-C4-alkinil grupa, ili COXR, gde je R<5>vodonik, C1-C6-alkil grupa, C2-C6-alkenil grupa, C2-C6-alkinil grupa, C3-C8-cikloalkil grupa, C3-C8-cikloalkil-C1-C4-alkil grupa, fenil grupa, fenil-C1-C4-alkil grupa, fenil-C2-C4-alkenil grupa, ili fenil-C2-C4-alkinil grupa, X je jednostruka veza, -O-, ili -NR<6>-, a R<6>je

2

vodonik, C1-C6-alkil grupa, C2-C6-alkenil grupa, C2-C6-alkinil grupa, C3-C8-cikloalkil grupa, C3-C8-cikloalkil-C1-C4-alkil grupa, fenil grupa, fenil-C1-C4-alkil grupa, fenil-C2-C4-alkenil grupa ili fenil-C2-C4-alkinil grupa, gde R<5>i R<6>mogu da formiraju prsten. R<2>je -OR<7>ili -NR<8>R<9>, pri čemu su R<7>, R<8>i R<9>svaki nezavisno vodonik, C1-C6-alkil grupa, C2-C6-alkenil grupa, C2-C6-alkinil grupa, C3-C8-cikloalkil grupa, C3-C8-cikloalkil-C1-C4-alkil grupa, fenil grupa, fenil-C1-C4-alkil grupa, fenil-C2-C4-alkenil grupa, ili fenil-C2-C4-alkinil grupa, gde R<8>i R<9>mogu da formiraju prsten. Alifatične grupe u R<1>, R<2>, R<5>, R<6>, R<7>, R<8>i R<9>mogu imati 1, 2, 3 ili najveći mogući broj istih ili različitih grupa R<a>, gde su R<a>nezavisno izabrani od halogen grupe, cijano grupe, nitro grupe, C1-C4-alkoksi grupe i C1-C4-haloalkoksi grupe. R<4>je halogen grupa, cijano grupa, nitro grupa, amino grupa, fenil grupa, fenil-oksi grupa, C1-C4-alkil grupa ,C1-C4-haloalkil grupa, C1-C4-alkoksi grupa ili C1-C4-haloalkoksi grupa, C1-C4-alkilamino grupa, C1-C4-dialkilamino grupa, C1-C4-alkilacilamino grupa, -SOR<10>ili -SF5. Cikloalkil grupa ili fenilni deo u R<1>, R<2>, R<5>, R<6>, R<7>, R<8>i R<9>ili fenilni deo u R<4>mogu imati 1, 2, 3, 4, 5 ili maksimum mogući broj istih ili različitih grupa R<b>, pri čemu su R<b>nezavisno izabrani iz halogen grupe, cijano grupe, nitro grupe, C1-C4-alkil grupe, C1-C4-alkoksi grupe, C1-C4-haloalkil grupe i C1-C4-haloalkoksi grupe.<R>3 je halogen grupa, cijano grupa, nitro grupa, fenil grupa, fenil-oksi grupa, C1-C4-alkil grupa, C1-C4-haloalkil grupa, C1-C4-alkoksi grupa, C1-C4-haloalkoksi grupa, -SOR<10>ili -SF5, gde je R<10>C1-C4-alkil grupa ili C1-C4-haloalkil grupa. A je N ili CH. D je vodonik, halogen grupa ili SR<D>, gde je R° vodonik, cijano grupa, C1-C6-alkil grupa, C1-C6-haloalkil grupa, C2-C6-alkenil grupa, C2-C6-haloalkenil grupa, C2-C6-alkinil grupa ili C2-C6-haloalkinil grupa.

(1) Postupak 1 za dobijanje derivata azola

Derivat azola (I) predmetnog pronalaska i uporedni derivati azola (I) mogu se proizvesti iz jedinjenja dobijenog poznatom tehnikom prema opštoj šemi 1 ispod.

Opšta šema 1

Hemijska formula 6

(Korak 1-1) U proizvodnom postupku 1, u gornjoj šemi 1, jedinjenje fenola predstavljeno opštom formulom a (u daljem tekstu fenol a) reaguje sa jedinjenjem acetofenona predstavljenim opštom formulom b (u daljem tekstu acetofenon b) u prisustvu baze da bi se dobilo jedinjenje predstavljeno opštom formulom c (u daljem tekstu jedinjenje c).

(Korak 1-2) Dobijeno jedinjenje c reaguje sa jodom u pogodnom rastvaraču kao što je dimetil sulfoksid (DMSO). Pogodna baza kao što je karbonat se dodaje u nju i dalje reaguje sa dialkil sulfatom (R<7>OS(=O)2OR<7>) ili R<7>-LG da bi se dobilo jedinjenje predstavljeno opštom formulom d1 (u daljem tekstu jedinjenje d1). Karbonat uključuje natrijum karbonat, kalijum karbonat, cezijum karbonat i litijum karbonat, i poželjno kalijum karbonat. LG predstavlja nukleofilno supstituabilnu odlazeću grupu, kao što je odlazeća grupa izabrana od halogen grupe,

2

alkilsulfoniloksi grupe i arilsulfoniloksi grupe, poželjno halogen grupe, i još poželjnije bromne grupe ili jodne grupe.

(Korak 1-3) Jedinjenje d1 reaguje sa metiltrifenilfosfonijum halidom u prisustvu bilo kog rastvarača kao što je toluen, tetrahidrofuran (THF) ili DMSO, i u prisustvu baze kao što je kalijum terc-butoksid ili natrijum hidrid da se dobije jedinjenje akrilata predstavljeno opštom formulom e (u daljem tekstu akrilat e).

(Korak 1-4) Akrilat e reaguje sa vodenim rastvorom vodonik peroksida ili njegovom smešom sa natrijum karbonatom ili ureom u rastvaraču kao što je metanol ili acetonitril i poželjno u prisustvu baze kao što je natrijum bikarbonat ili kalijum karbonat, da bi se dobilo epoksidno jedinjenje predstavljeno opštom formulom f1 (u daljem tekstu epoksidno jedinjenje f1).

(Korak 1-5) Epoksidno jedinjenje f1 reaguje sa natrijum azolom u organskom rastvaraču, poželjno dimetilformamidu (DMF), da bi se dobilo jedinjenje predstavljeno opštom formulom I.A u kojoj je R<1>vodonik, D je vodonik, R<2>je -OR<7>, Z i E su fenil, a Y je O (u daljem tekstu jedinjenje I.A).

(Korak 1-6) Kada je prikladno, jedinjenje I.A zatim reaguje sa R<1>-LG u prisustvu baze kao što je NaH, poželjno u odgovarajućem rastvaraču kao što je THF da bi se dobilo jedinjenje predstavljeno opštom formulom I.B (u daljem tekstu jedinjenje I.B). LG je nukleofilno supstituibilna odlazeća grupa, kao što je odlazeća grupa izabrana iz halogena, alkilsulfoniloksa i arilsulfonilokse grupe, poželjno brom ili jodna grupe.

(Korak 1-7) Jedinjenje I.B reaguje sa elektrofilnim agensom kao što je sumpor, jod, jod monohlorid i dibromotetrafluoroetan u prisustvu jake baze kao što je butillitijum, litijum diizopropilamid i kalijum heksametildisilazid da bi se dobilo jedinjenje koje je predstavljeno opštom formulom I.C.

(2) Postupak 2 za dobijanje derivata azola

Derivat azola (I) predmetnog pronalaska i uporedni derivati azola (I) mogu se proizvesti iz jedinjenja dobijenog poznatom tehnikom prema opštoj šemi 2 ispod.

2

Opšta šema 2

Hemijska formula 7

x=halogen

Korak 2-3

K r k 2-2

Korak 2-4

(Korak 2-1) U proizvodnom postupku 2, fenol a i jedinjenje halobenzena predstavljeno opštom formulom g, ili jedinjenje fenola predstavljeno opštom formulom i i jedinjenje halobenzena predstavljeno opštom formulom h u opštoj šemi 2 reaguju u prisustvu CuY prema potrebi, a poželjno u prisustvu baze da bi se dobilo jedinjenje predstavljeno opštom formulom j (u daljem tekstu jedinjenje j). Ovde Y predstavlja grupu hlora, bromnu grupu ili jodnu grupu.

(Korak 2-2) Jedinjenje j reaguje sa alkil hlorglioksilatom u prisustvu Lewis kiseline, poželjno aluminijum hlorida ili gvožđe (III) hlorida, da bi se dobilo jedinjenje d2. Jedinjenje d2 se može dobiti na isti način kao d1 u proizvodnom posstupku 1 i može dovesti do jedinjenja I.A, I.B ili I.C na isti način kao d1 u proizvodnom postupku 1.

2

(Korak 2-3) Jedinjenje d2 reaguje sa jedinjenjem odabranim od trimetil sulfonijum halida, trimetil sulfonijum metilsulfata, trimetil sulfoksonijum halida i trimetil sulfoksonijum metilsulfata u prisustvu baze, kao što je natrijum hidrid, natrijum teret, cezijum karbonat da bi se dobilo epoksidno jedinjenje f2.

(Korak 2-4) Epoksidno jedinjenje f2 reaguje sa natrijum azolom u prisustvu organskog rastvarača kao što je DMF da bi se dobilo jedinjenje I.D u kome je R<1>u opštoj formuli (I) vodonik, D je vodonik, Z i E je fenil, a Y je O. I.D jedinjenje se može dalje derivatizovati.

(3) Postupak 3 za dobijanje derivata azola

Derivat azola (I) predmetnog pronalaska i uporedni derivati azola (I) mogu se alternativno proizvesti iz jedinjenja dobijenog poznatom tehnikom prema opštoj šemi 3 ispod.

Opšta šema 3

Hemijska formula 8

(Korak 3-1) U proizvodnom postupku 3, u opštoj šemi 3, reaguju fenol a i jedinjenje halobenzena predstavljeno opštom formulom k, ili jedinjenje fenola predstavljeno opštom formulom I i jedinjenje halobenzena predstavljeno opštom formulom h reaguju da bi se dobilo jedinjenje predstavljeno opštom formulom m (u daljem tekstu jedinjenje m). Ovde je X<1>bromna ili jodna grupa.

2

(Korak 3-2) Jedinjenje m se pretvara u organometalni reagens reakcijom sa reagensom za izmenu metala kao što je butillitijum ili izopropilmagnezijum hlorid, nakon čega sledi reakcija sa dialkil oksalatom (COOR<7>)2 da bi se dobilo jedinjenje d1. Jedinjenje d1 se može dobiti na isti način kao d2 u proizvodnom postupku 1 ili 2 i može dovesti do jedinjenja I.A, I.B, I.C ili I.D na isti način kao u proizvodnom postupku 1 ili 2.

(Korak 3-3) Jedinjenje d1 reaguje sa trimetil sulfonijum halidom, trimetil sulfonijum metilsulfatom, trimetil sulfoksonijum halidom ili trimetil sulfoksonijum metilsulfatom u prisustvu natrijum azola da bi se dobilo jedinjenje I.A predstavljeno opštom formulom (I), gde je R<1>vodonik, D je vodonik, R<2>je -OR<7>, Z i E su fenil, a Y je O. Jedinjenje I.A može se dalje derivatizovati.

U gornjim proizvodnim postupcima 1 do 3, specifičan oblik derivata azola (I) je opisan radi lakšeg objašnjenja, ali nije ograničen na ovo. Na primer, proizvodni postupak 1 do 3 opisuju oblik u kome je Z u opštoj formuli (I) fenil grupa, ali Z nije ograničen na fenil grupu. Na primer, moguće je proizvesti derivat azola (I) u kome Z nije fenil grupa na isti način kao u proizvodnim postupcima 1 do 3, koristeći, kao početni materijal, komercijalno dostupno jedinjenje u kome su hidroksil grupa i poželjno R<4>vezani za naftil grupu, 5. ili 6. član aromatični heterociklični prsten koji sadrži od 1 do 4 heteroatoma izabrana između O, N ili S, ili 9. ili 10. član aromatični heterociklični prsten koji se sastoji od dva prstena umesto fenola a.

Proizvodni postupci 1 do 3 opisuju oblik u kome je E u opštoj formuli (I) fenil grupa, ali E nije ograničen na fenil grupu. Na primer, moguće je proizvesti derivat azola (I) u kome E nije fenil grupa na isti način kao u proizvodnom postupku 1 korišćenjem jedinjenja u kome su keto grupa, fluoro grupa i poželjno R<3>vezani za 6. član aromatičnog heterocikličnog prstena koji sadrži 1 ili 2 N atoma umesto acetofenona b.

Takođe je moguće proizvesti derivat azola (I) u kome E nije fenil grupa sledećim postupkom, kao u proizvodnom postupku 2.

(a) Jedinjenje u kome je grupa hlora, broma ili joda, i poželjni R<3>, vezana za 6. član aromatičnog heterocikličnog prstena koji sadrži 1 ili 2 N atoma, koristi se umesto jedinjenja halobenzena predstavljenog opštom formulom g.

2

(b) Jedinjenje u kome su hidroksilna grupa i poželjni R<3>vezani za 6. član aromatičnog heterocikličnog prstena koji sadrži 1 ili 2 N atoma se koristi umesto fenolnog jedinjenja predstavljenog opštom formulom i.

Takođe je moguće proizvesti derivat azola (I) u kome E nije fenil grupa sledećim postupkom, kao u proizvodnom postupku 3.

(c) Jedinjenje u kome je prva halogen grupa izabrana iz grupe hlora, bromne grupe i jodne grupe, druga halogen grupa izabrana iz bromne grupe i jodne grupe i poželjni R<3>vezani za 6. član aromatičnog heterocikličnog prstena koji sadrži 1 ili 2 N atoma se koriste umesto jedinjenja halobenzena predstavljenog opštom formulom k.

(d) Jedinjenje u kome su bromna ili jodna grupa, hidroksilna grupa i poželjni R<3>vezani za 6. član aromatičnog heterocikličnog prstena koji sadrži 1 ili 2 N atoma koristi se umesto fenolnog jedinjenja predstavljenog opštim formula I.

U proizvodnim postupcima 1 do 3, Y u opštoj formuli (I) je atom kiseonika, ali Y nije ograničen na atom kiseonika. Derivat azola (I) u kome Y nije atom kiseonika može se proizvesti istim postupkom kao u proizvodnim postupcima 1 do 3 korišćenjem, kao polaznog materijala, na primer, komercijalno dostupnog jedinjenja u kome je -CH2OH, -OCH3, -NH2, -N(-C1-C4-alkil)H, -N(-C3-C6-cikloalkil)H, ili -S(O)PH vezan za jedinjenje koji odgovara Z u opštoj formuli (I) (tj. benzen, naftalen, pirol, piridin, pirimidin, tiofen, itd. za koji je R<4>vezan) umesto fenola a.

3. Ostali aktivni sastojci

Primeri drugog aktivnog sastojka sadržanog u derivatu azola (I) uključuju poznate aktivne sastojke u fungicidima, insekticidima, miticidima, nematicidima i regulatorima rasta biljaka, među kojima su poželjni poznati aktivni sastojci u fungicidima, insekticidima i regulatorima rasta biljaka.

(1) Aktivni sastojci fungicida

Poznati aktivni sastojci sadržani u fungicidima uključuju inhibitore sinteze nukleinske kiseline i metabolizma, inhibitore mitotičke deobe/deobe ćelija, respiratorne inhibitore, inhibitore biosinteze amino kiselina/proteina, inhibitore transdukcije signala, biosintezu lipida ili transporta/inhibitore strukture ili funkcije ćelijske membrane, sterol ćelijske membrane inhibitore biosinteze, inhibitore biosinteze ćelijskog zida, inhibitore biosinteze melanina, induktore rezistencije biljaka domaćina i fungicide sa više mesta.

Konkretno, inhibitor sinteze nukleinske kiseline i metabolizma koji nije u skladu sa predmetnim pronalaskom može uključivati najmanje jedan izabran između, na primer, benalaksil, benalaksil-M, furalaksil, ofurace, bupirimat, dimetrimol, etirimol, oktilinon, metalaksil, metalaksil-M, oksadiksil i himeksazol.

Inhibitor mitotičke deobe/ćelijske deobe može uključivati najmanje jedan izabran između, na primer, benomila (prema predmetnom pronalasku), karbendazima (prema predmetnom pronalasku), fuberidazola, tiabendazola, tiofanata, tiofanat-metila, dietofenkarba, zoksamida , etaboksama, pencikurona, fluokolida, fenamakrila, metrafenona i piriofenona (svi nisu u skladu sa predmetnim pronalaskom).

Respiratorni inhibitor može uključivati najmanje jedan izabran između, na primer, tolfenpirada, diflumetorima, fenazakvina (svi nisu prema predmetnom pronalasku), pidiflumetofena (prema predmetnom pronalasku), fenfurama, karboksina, oksikarboksina, benodanila, flutolanila, mepronila, izofetamid, benzovindiflupir (svi nisu prema predmetnom pronalasku), biksafen (prema predmetnom pronalasku), fluindapir (nije prema predmetnom pronalasku), fluksapiroksad (prema predmetnom pronalasku), furametpir, izopirazam, penflufen (svi nisu prema predmetnom pronalasku), pentiopirad (prema predmetnom pronalasku), sedaksan (nije prema predmetnom pronalasku), izoflucipram (prema predmetnom pronalasku), boskalid (nije prema predmetnom pronalasku), fluopiram (prema predmetnom pronalasku), tifluzamid, piraziflumid, piribenkarb (svi nisu prema predmetnom pronalasku), fluoksastrobin (prema predmetnom pronalasku), fenamidon, mandestrobin (oba nisu prema predmetnom pronalasku), azoksistrobin (prema predmetnom pronalasku), kumoksistrobin , enoksastrobin, flufenoksistrobin, pikoksistrobin, piraoksistrobin, triklopirikarb, fenaminstrobin, metminostrobin, orisastrobin, kresoksim-metil (svi nisu prema predmetnom pronalasku), trifloksistrobin (prema predmetnom pronalasku), cijazobrofamid (nije prema predmetnom pronalasku), fenpikoksamid (prema predmetnom pronalasku),

1

florilpikoksamid, binapakril, meptildinokap, dinokap, fluazinam, trifenilkalaj acetat, trifenilkalaj hlorid, trifenilkalaj hidroksid, siltiofam, ametoktradin (svi nisu prema predmetnom pronalasku), pirapropoin i inpirfluksam (nije prema predmetnom pronalasku).

Inhibitor biosinteze amino kiselina/proteina koji nije u skladu sa predmetnim pronalaskom može uključiti najmanje jedan izabran između, na primer, ciprodinila, mepanipirima, pirimetanila, blasticidina, kasugamicina, streptomicina i oksitetraciklina.

Inhibitor transdukcije signala koji nije u skladu sa predmetnim pronalaskom može uključiti najmanje jedan izabran između, na primer, hinoksifena, prokinazida, hlozolinata, dimetaklona, fenpiklonila, fludioksonila, iprodiona, procimidona i vinklozolina.

Biosinteza lipida ili inhibitor strukture ili funkcije transportne/ćelijske membrane koji nije u skladu sa predmetnim pronalaskom može uključivati najmanje jedan izabran između, na primer, izoprotiolana, edifenfosa, iprobenfosa (IBP), pirazofosa, bifenila, hloroneba, dihlorana, kvintozena (PCNB) , teknazena (TCNB), tolklofos-metila, etridiazola, protiokarba, propamokarba, natamicina, oksatiapiprolina i fluoksapiprolina.

Inhibitor biosinteze sterola na ćelijskoj membrani može uključivati najmanje jedan izabran između, na primer, imazalila, okspokonazola, pefurazoata, prohloraza, triflumizola, triforina, pirifenoksa, pirizoksazola, fenarimola, nuarimola, azakonazola, bitertanola, bromupokonazola, dipofekonazola, bromupokonazola, etaconazola, fenbuconazola, flukuconiconazola, flusilazola, flutriafola, heksakonazola, imibenconazola (svi nisu prema predmetnom pronalasku), metkonazola (prema predmetnompronalasku), ipconazola, miclobutanila, penconazola, propikonazola, simeconazola, tebukonazola, tetrakonazola, triadimefon imenola, tritikonazola (svi nisu prema predmetnom pronalasku), mefentriflukonazola (prema predmetnom pronalasku), protiokonazola (prema predmetnom pronalasku), tridemorfa, fenpropimorfa, fenpropidina, piperalina (svi nisu prema predmetnom pronalasku), spiroksamina (prema predmetnom pronalasku), fenpirazamina, fenheksamida, naftifina, terbinafina, piributikarba i ipfentriflukonazola (svi nisu prema predmetnom pronalasku).

2

Inhibitor biosinteze ćelijskog zida koji nije u skladu sa predmetnim pronalaskom može uključiti najmanje jedan izabran između, na primer, polioksina, dimetomorfa, flumorfa, pirimorfa, mandipropamida, bentiavalikarba, iprovalikarba i valifenalata.

Inhibitor biosinteze melanina koji nije u skladu sa predmetnim pronalaskom može uključivati najmanje jedan izabran između, na primer, ftalida, triciklazola, pirokirona, karpropamida, diklocimeta, fenoksanila i tolprokarba.

Induktor rezistencije biljke domaćina koji nije u skladu sa predmetnim pronalaskom može uključiti najmanje jedan izabran između, na primer, acibenzolar-S-metila, probenazola, tiadinila, laminarina, izocijanila, fosetil-Al, fosforne kiseline i fosfonata.

Fungicid sa više mesta koji nije u skladu sa predmetnim pronalaskom može uključiti najmanje jedan izabran između, na primer, cimoksanila, tekloftalama, triazoksida, flusulfamida, diklomezina, ciflufenamida, dodina, flutianila, ferimzona, tebuflokina, pikarbutrazoksa, mineralnog ulja, pekamicina, sode, kalijum karbonata, bakra i jedinjenja bakra, sumpora, ferbama, mankozeba, maneba, metrirama, propineba, tirama, zineba, zirama, kaptana, kaptafola, folpeta, hlorotalonila (TPN), ditianona, iminoktadin acetata, iminoktadin alkinaziona, fluoroimid, metasulfokarb, florilpikoksamid, fluopimomid, ipflufenokin, kinometionata, piridahlometila, aminopirifena, dihlobentiazoksa, hinofumelina i dipimetitrona.

(2) Aktivni sastojci insekticida (nije prema predmetnom pronalasku)

Primeri poznatih aktivnih sastojaka sadržanih u insekticidima uključuju modulatore antagoniziranja nikotinskih acetilholinskih receptora, modulatore natrijumovih kanala, modulatore rijanodin receptora, inhibitore acetilholinesteraze, oksidativne fosforilacione rastavljače i inhibitore kompleksa I mitohondrijalnog lanca transporta elektrona.

Konkretno, modulatori za antagonizaciju nikotinskog acetilholinskog receptora mogu uključivati najmanje jedan odabran između, na primer, acetamiprida, klotianidina, dinotefurana, imidakloprida, nitenpirama, tiakloprida, tiametoksama, sulfoksaflora, flupiradifurona i triflumezopira.

Modulator natrijumovih kanala može biti najmanje jedno piretroidno jedinjenje izabrano između, na primer, akrinatrina, aletrina, cipermetrina, bifentrina, cikloprotrina, cihalotrina, cipermetrina, deltametrina, dimeflutrina, esfenvalerata, etofenvalerata, fluvaliterinata, fenvaliterinata, halfenproka, cihalotrina, metoflutrina, momfluorotrina, permetrina, proflutrina, teflutrina, tralometrina, ciflutrina, bifentrina, imiprotrina, piretrina, cifenotrina, hloropraletrina, epsilon-metoflutrina i epsilonfluorotrina.

Modulator rijanodinskog receptora može uključiti najmanje jedan izabran između, na primer, hlorantraniliprola, cijantraniliprola, flubendiamida i cihalodiamida.

Inhibitor acetilholinesteraze može uključivati najmanje jedan izabran između, na primer, acefata, azinfos-metila, kadusafosa, hloretoksifosa, hlorfenvinfosa, hlorpirifosa, cijanofosa, demeton-S-metila, diazinona, dihlorvosa (DDVP), dikrotofosa, disulfotonata, dimetonata, etoprofosa, EPN, fenamifosa, fenitrotiona (MEP), fentiona (MPP), fostiazata, imicijafosa, izofenfosa, izoksationa, malationa, metamidofosa, metidationa, mevinfosa, monokrotofosa, ometoata, oksidetilhoretiljona, parametilatjona, fozalona, fosmeta, fosfamidona, foksima, pirimifos-metila, profenofosa, protiofosa, piraklofosa, piridafentiona, kinalfosa, tebupirimfosa, terbufosa, triazofosa, trihlorfona (DEP,), alakarbofurankarba, karbofurankarba, bosulfana, cartapa, fenobukarba (BPMC), formetanata, izoprokarba (MIPC), metiokarba, metomila, oksamila, pirimikarba, tiodikarba, KSMC, bendiokarba, etiofenkarba, fenobukarba, fenotiokarba, furatiokarba, metollikarba i ksililkarba.

Odvojivač oksidativne fosforilacije može uključiti najmanje jedan odabran između, na primer, hlorfenapira, DNOC i sulfluramida.

Inhibitor kompleksa I mitohondrijalnog transportnog lanca elektrona može uključiti najmanje jedan izabran između, na primer, tebufenpirada, tolfenpirada, fenazakvina, fenpiroksimata, piridabena, pirimidifena i rotenona.

(3) Aktivni sastojci regulatora rasta biljaka (nije prema predmetnom pronalasku)

4

Aktivni sastojak regulatora rasta biljaka sadrži najmanje jedan izabran između, na primer, aminoetoksivinilglicina, hlormekvata, hlorprofama, ciklanilida, dikeglaka, daminozida, etefona, flurprimidola, flumetralina, forhlorfenurona, giberelina, hidravinemetila, hlorpropazida, hlorpropazida, hlorpropazida, paklobutrazola, proheksadiona, tidiazurona, tributilfosforotritioata, trineksapak-etila i unikonazola.

(4) Aktivni sastojci miticida (nije prema predmetnom pronalasku)

Primeri poznatih aktivnih sastojaka sadržanih u miticidima uključuju acehinocil, amidoflumet, amitraz, azociklotin, bifenazat, bromopropilat, hlorfenson, hinometionat, benzoksimat, klofentezin, cijenopirafen, ciflumetofen, ciheksatinozin, dibuzahlofenazolin, dikviksofenazolin oksid, fenpiroksimat, fenotiokarb, fluakripirim, heksitiazok, propargit (BPPS), piflubumid, piridaben, pirimidifen, spirodiklofen, spiromesifen, tebufenpirad, tetradifon, acinonapir i mešana ulja.

(5) Aktivni sastojci nematicida (nije prema predmetnom pronalasku)

Primeri poznatih aktivnih sastojaka sadržanih u nematicidima (nematicidni aktivni sastojak) uključuju DD (1,3-dihloropropen), DCIP (dihlorodiizopropil etar), metil izotiocijanat, karbam natrijumovu so, kadusafos, fostiazat, imiciatarsol, nemat hidrokloropropen, morantel hidroklorid i tioksazafen.

4. Poljoprivredni ili hortikulturni fungicid

Pošto derivat azola (I) ima imidazolil grupu ili 1,2,4-triazolil grupu, on formira kiselu adicionu so neorganskih kiselina i organskih kiselina, ili metalni kompleks. Zbog toga se može koristiti kao aktivni sastojak u poljoprivrednim ili hortikulturnim fungicidima zajedno sa drugim aktivnim sastojcima kao deo kiselinskih adicionih soli i metalnih kompleksa.

(1) Efekat kontrole bolesti biljaka

Poljoprivredni ili hortikulturni fungicid u predmetnom otelotvorenju pokazuje kontrolno dejstvo protiv širokog spektra biljnih bolesti.

Primeri primenljivih bolesti uključuju sledeće. Imajte na umu da je u zagradi iza imena svake bolesti naznačena(su) glavna patogena gljiva(gljivice) koja uzrokuje bolest. Primeri toga uključuju azijsku sojinu rđu (Phakopsora pachirhizi, Phakopsora meibomiae), braon pegavost soje (Septoria glicines), ljubičastu mrlju soje (Cercospora kikuchii), Alternaria pegavost lista soje (Alternaria sp.), pegavost soje (Collectotrichum truncatum), žabičasta pegavost lista soje (Cercospora sojina), Rhizoctonia trulež korena soje (Rhizoctonia solani), Rhizoctonia folijarna pegavost soje (Rhizoctonia solani), pegavost mahuna i stabljike soje (Diaporthe stepheothrotora korena), Phitophthora sojae), antraknoza pasulja (Colletotrichum lindemutianum), foma pegavosti listova/raka stabljike uljane repice (Leptosphaeria maculans, Leptosphaeria biglobosa), svetle pegavosti listova uljane repice (Pirenopeziza brassicae), klupkasti koren repice (Pirenopeziza brassicae), klupkasti koren repice (Pirenopeziza brassicae), repica (Verticillium longisporum), Alternaria crna pegavost semena uljane repice (Alternaria spp), pirinčana pegavost (Piricularia orizae), smeđa pegavost pirinča (Cochliobolus miabeanus), bakterijska pegavost listova pirinča (Ksanthomonas orizae), pirinčana pegavost (R sohizoonia pellet) trulež pirinča (Helminthosporium sigmodeen), bakanae bolest pirinča (Fusarium fujikuroi), pepelnica pirinča (Pithium aphanidermatum), pirinčana pepelnica (Pithium graminicola), pepelnica pšenice (Erisiphe graminis f.sp stem hordei ru). (Puccinia graminis), žuta rđa ječma (Puccinia striiformis), traka lista ječma (Pirenophora graminea), oparina ječma (Rhinchosporium secalis), rastresita ljuska ječma (Ustilago nuda), mrežasta mrlja ječma (Pirenophora teres) pepelnica ječma (Fusarium graminearum, Microdochium nivale), pepelnica pšenice (Erisiphe graminis f. sp. tritici), lisna rđa pšenice (Puccinia recondita), žuta rđa pšenice (Puccinia striiformis), očna pega pšenice (Pseudocercosporella herpotrichoides), fusarijumska pegavost pšenice (Fusarium graminearum, Microdochium nivale), pegavost (Puccinia striiformis), septoria pega na lišću pšenice (Zimoseptoria tritici), ružičasta snežna plesni pšenice (Microdochium nivale), zaokupljena pšenica (Gaeumannomices graminis), pegavost pšenice (Epicoccum spp.), žuta pegavost na lišću pšenice (Pirenophortis triti-repentis), tifula snežna pega pšenice (Tiphula incarnata, Tiphula ishikariensis), pegavost trava (Sclerotinia homoeocarpa), velika travnata mrlja (Rhizoctonia solani), smeđa mrlja (Rhizoctonia solani), trava antraknoza (Clerotinia homoeocarpa) trava (Piricularia grisea), nekrotična prstenasta pega na travi (Ophiosphaerella korrae), bolest crvene niti na travi (Laetisaria fuciformis), rđa trave (Puccinia zoisiae), letnji deo trave (Magnaporthe poae), trulež korena trave (trulež trave) (Gaeumannomices graminis), smeđi prsten (Vaitea circinata), vilinski prsten trave (Agaricus, Calvatia, Chlorophillum, Clitocibe, Lepiota, Lepista, Licoperdon, Marasmius, Scleroderma, Tricholoma i sl.), ružičasta snežna plesni trava (MivaleMicrodochium nis.), siva snežna moldof trava (Tiphula incarnate, Tiphula incarnation), Curvularia lisna peckanje trave (Curvularia sp.), Rhizoctonia patch (Ceratobasidium sp.), Zoisia decline (Gaeumannomices sp., Phialophora corlagout sp., Phialophora corlagout maisp.), antraknoza kukuruza (Colletotrichum graminicola), očna pegavost kukuruza (Kabatiella zeae), siva lisna pegavost kukuruza (Cercospora zeae-maidis), severna pegavost lista kukuruza (Setosphaeria turcica), severna pegavost lista kukuruza (Cochliobolus carbonum), smeđa pegavost kukuruza (Phisoderma maidis), rđe kukuruza (Puccinia spp.), južne pepelnice na lišću kukuruza (Bipolaris maidis), žutog lišća kukuruza (Phillosticta maidis), truleži stabljike kukuruza (Gibberella zeae), rđe šećerne trske (Puccinia spp.), praškasta plijesni Cucurbits (Sphaerotheca Fuliginea), antracnose cucurbits (Colletotrichum Lagenarium, Glomerella Cingulata), krastavac donji red (Pseudo Pronospora Cucunsis), prigušivanje krastavca (Fitoftora Capsici), Fusarium (Okisporum f. sp. cucumerinum), fusarijumsko uvenuće lubenice (Fusarium okisporum f. sp. niveum), pepelnica jabuke (Podosphaera leucotricha), crna zvezda jabuke (Venturia inaekualis), pepelnica cveta jabuke (Monilinia mali), jabuka alternaria (Alternaria app blotch), trulež jabuke (Valsa mali), crna pegavost kruške (patotip kruške Alternaria alternata), pepelnica kruške (Phillactinia piri), rđa kruške (Gimnosporangium asiaticum), krastavost kruške (Venturia nashicola), pepelnica jagode (Sphaerotheca humulis) smeđa trulež (Monilinia fructicola), plava plesan agruma (Penicillium italicum), pepelnica vinove loze (Uncinula necator), peronospora (Plasmopara viticola), zrela trulež grožđa (Glomerella cingulata), rđa grožđa (Phakopdissora of black ampel Siopsikator) banana (Micosphaerella fijiensis, Micosphaerella musicola), pepelnica paradajza (Erisiphe cichoracearum), rana pepelnica paradajza (Alternaria solani), pepelnica patlidžana (Erisiphe cichoracearum), rana pepelnica krompira (Alternaria potatocodec), potato solanirac (Potato solanithic) pepelnica (Erisiphe spp, Leveillula taurica), plamenjače krompira (Phitophthora infestans), pepelnica duvana (Erisiphe cichoracearum), smeđa pegavost duvana (Alternaria longipes), cercospora pegavost lista repe (Cercospora beticola), šećerna repa (Erisiphe cichoracearum), trulež korena šećerne repe (Thanatephorus cucumeris), cercospora pegavost lista repe (Cercospora beticola), pepelnica šećerne repe (Erisiphe betae), pepelnica šećerne repe (Thanatephorus cucumeris), trulež korena šećerne repe (Thanatephorus beticola), šećerna repa crna trulež korena (Aphanomices cochlioides), fusarijumsko uvenuće rotkvice (Fusarium okisporum f. sp. raphani), čajna antraknoza (Discula theaesinensis), pegavost čaja (Ekobasidium vekans), čajna mrka okruglasta pega (Pseudocercospora ocellata, Cercospora chaae), rana pegarica (Pestalotiopsis longiseta, Pestalotiopsis theae), čajna mrežasta mrlja (Ekstalotiopsis theae), pamuk Alternaria pegavost lista (Alternaria spp.), antraknoza pamuka (Glomerella spp.), pegavost pamuka Ascochita (Ascochita gossipii), rđa pamuka (Puccinia spp, Phikopsora spp), cercospora pegavost i pegavost lista pamuka (C), Diplopia boll trulež pamuka (Diplopia spp), Phoma svetla od pamuka (Phoma spp), Stemphilium pegavost lista pamuka (Stemphillium spp), kasna pegavost lista kikirikija (Cercosporidium personatum), braon pegavost lista kikirikija (Cercospora arachidicola), kikiriki pepelnica (Sclerotium rolfsii), rđa kikirikija (Puccinia arachidis), žuta sigatoka banane (Micosphaerella musicoka), crna sigatoka banane (Micosphaerella fijiensis), siva plijesan koja pogađa različite kulture (Botritis cinerea), bolesti Pithium spp (Pithium spp), i bolesti pitijuma (Sclerotinia sclerotiorum). Primeri takođe uključuju bolesti koje se prenose semenom ili bolesti ranog rasta različitih biljaka koje izazivaju rod Aspergillus, rod Cochliobolus, rod Corticium, rod Diplodia, rod Penicillium, rod Fusarium, rod Gibberella, rod Mucor, rod Phoma, rod Phomopsis, rod Pirenophora, rod Pithium, rod Rhizoctonia, rod Rhizopus, rod Thielabiopsis, rod Tilletia, rod Trichoderma i rod Ustilago.

Među gore navedenim bolestima, poljoprivredni ili hortikulturni fungicid u predmetnom otelotvorenju pokazuje posebno odlične efekte suzbijanja rđe listova porodice pšenice, kao što je pepelnica na lišću pšenice i rđa lista ječma. Shodno tome, poljoprivredni ili hortikulturni fungicid se koristi za kontrolu pšenice, ali nije ograničen na takvu primenu.

Poljoprivredni ili hortikulturni fungicid u predmetnom otelotvorenju može se koristiti za sve biljke, a primeri primenljivih biljaka uključuju sledeće: Poaceae kao što su pirinač, pšenica, ječam, raž, ovas, tritikale, kukuruz, sirak, šećerna trska, travnjak, bentgrass, bermudagrass, vlasulja i ljulj; Mahunarke kao što su soja, kikiriki, pasulj, grašak, adzuki pasulj i lucerka; Convolvulaceae kao što je slatki krompir; Solanaceae kao što su paprika, slatka paprika, paradajz, patlidžan, krompir i duvan; Poligonaceae kao što je heljda; Asteraceae kao što je suncokret; Araliaceae kao što je ginseng; Brassicaceae kao što su uljana repica, kineski kupus, repa, kupus i japanska rotkvica; Chenopodiaceae kao što je šećerna repa; Malvaceae kao što je pamuk; Rubiaceae kao što je drvo kafe; Sterculiaceae kao što je kakao; Theaceae kao što je čaj; Cucurbitaceae kao što su lubenica, dinja, krastavac i bundeva; Liliaceae kao što su luk, praziluk i beli luk; Rosaceae kao što su jagoda, jabuka, badem, kajsija, šljiva, žuta breskva, japanska šljiva, breskva i kruška; Apiaceae kao što je šargarepa; Araceae kao što je taro; Anacardiaceae kao što je mango; Bromeliaceae kao što je ananas; Caricaceae kao što je papaja; Ebenaceae kao što je persimmon; Ericaceae kao što je borovnica; Juglandaceae kao što je pecan; Musaceae kao što je banana; Oleaceae kao što je maslina; Palme kao što su kokos i urma; Rutaceae kao što su mandarina, narandža, grejpfrut i limun; Vitaceae kao što je grožđe; cveće i ukrasno bilje, drveće osim voćaka; i druge ukrasne biljke. Drugi primeri uključuju divlje biljke, sorte, biljke i sorte uzgajane poznatim biološkim oplemenjivanjem, kao što je hibridizacija ili plazmogamija, i genetski rekombinantne sorte dobijene genetskim inženjeringom koje su odobrene u različitim zemljama. Primeri takvih genetski rekombinantnih sorti uključuju one akumulirane u bazi podataka Međunarodne službe za nabavku agrobiotehnoloških aplikacija (ISAAA). Konkretni primeri uključuju one koji sadrže trgovačka imena kao što su Roundup Ready, Liberty Link, IMI, SCS, Clearfield, Enlist, B.t., BXN, Poast Compatible, AgriSure, Genuity, Optimum, Powercore, DroughtGard, YieldGard, Herculex, WideStrike, Twinlink, VipCot, GlyTol, Newleaf, KnockOut, BiteGard, BtXtra, StarLink, Nucotn, NatureGard, Protecta, SmartStax, Power Core, InVigor i Bollgard.

(2) Formulacija

Poljoprivredni ili hortikulturni fungicid u predmetnom otelotvorenju uključuje derivat azola (I) i drugi aktivni sastojak. Stoga, primeri fungicida uključuju: (a) formulaciju koja sadrži derivat azola (I) i drugi aktivni sastojak; i (b) kombinaciju prvog preparata koji sadrži derivat azola (I) i drugog preparata koji sadrži drugi aktivni sastojak, koji se mešaju neposredno pre upotrebe. U daljem tekstu, oblik (a) se naziva „formulisani poljoprivredni ili hortikulturni fungicid“, a oblik (b) se naziva „poljoprivredni ili hortikulturni fungicid sa mešavinom u rezervoaru“.

(2-1) Formulisani poljoprivredni ili hortikulturni fungicid

Sadržaj derivata azola (I) u formulisanom poljoprivrednom ili hortikulturnom fungicidu je, na primer, od 0,1 do 95 težinskih %, poželjno od 0,5 do 90 težinskih %, a još poželjnije od 2 do 80 težinskih %. Sadržaj derivata azola (I) u tečnosti za prskanje u vreme stvarnog prskanja nije posebno ograničen sve dok može da pokaže željenu aktivnost.

Derivat azola (I) uključen kao aktivni sastojak u formulisanom poljoprivrednom ili hortikulturnom fungicidu može biti jedno jedinjenje ili mešavina dva ili više vrsta jedinjenja.

Sadržaj drugog aktivnog sastojka u formulisanom poljoprivrednom ili hortikulturnom fungicidu je od 0,1 do 95 težinskih %, poželjno od 0,5 do 90 težinskih %, a poželjnije od 2 do 80 težinskih %. Sadržaj drugog aktivnog sastojka u tečnosti za prskanje u vreme stvarnog prskanja nije posebno ograničen sve dok može da pokaže željenu aktivnost. Formulisani poljoprivredni ili hortikulturni fungicid uključuje derivat azola (I) i drugi aktivni sastojak, i može dalje da sadrži čvrsti nosač, tečni nosač (razblaživač), surfaktant ili drugu pomoćnu formulaciju opisanu u nastavku.

(2-2) Poljoprivredni ili hortikulturni fungicid u rezervoaru

Sadržaj derivata azola (I) i drugog aktivnog sastojka u mešavini poljoprivrednih ili hortikulturnih fungicida može biti isti kao odgovarajući sadržaj u gore pomenutom formulisanom poljoprivrednom ili hortikulturnom fungicidu. Prvi preparat koji uključuje derivat azola (I) za pripremu mešavine poljoprivrednih ili hortikulturnih fungicida može biti u sličnom obliku kao formulisani poljoprivredni ili hortikulturni fungicid, osim što ne uključuje drugi aktivni sastojak. Drugi preparat koji uključuje drugi aktivni sastojak, koji se koristi za pripremu mešavine poljoprivrednih ili hortikulturnih fungicida u rezervoaru, može biti u sličnom obliku kao formulisani poljoprivredni ili hortikulturni fungicid, osim što ne uključuje derivat azola (I). Sadržaj derivata azola (I) u prvom preparatu i sadržaj drugog aktivnog sastojka u drugom preparatu treba da bude takav da sadržaj derivata azola (I) i sadržaj drugog aktivnog sastojka u konačnom rezervoaru - može se postići mešavina poljoprivrednih ili hortikulturnih fungicida.

4

Poljoprivredni ili hortikulturni fungicid sa mešanim rezervoarom derivat azola (I) i drugi aktivni sastojak, i može dalje da sadrži čvrsti nosač, tečni nosač (razblaživač), surfaktant ili drugu pomoćnu formulaciju opisanu u nastavku.

Odnos mešanja prvog preparata i drugog preparata u rezervoaru mešavine poljoprivrednih ili hortikulturnih fungicida može se odrediti prema sastavu i nameni svakog preparata.

U mešavini poljoprivrednih ili hortikulturnih hemikalija, prvi preparat koji sadrži derivat azola (I) i drugi preparat koji sadrži drugi aktivni sastojak pripremaju se odvojeno i mešaju zajedno da bi se pripremio poljoprivredni ili hortikulturni fungicid. Stoga, obim predmetnog pronalaska takođe uključuje proizvod za suzbijanje biljnih bolesti koji je kombinovani preparat odvojeno uključujući derivat azola (I) i drugi aktivni sastojak, koji se mešaju pre upotrebe za suzbijanje biljnih bolesti.

(2-3) Formulacijaska pomoć

Poljoprivredni ili hortikulturni fungicid se priprema mešanjem derivata azola (I) i drugog aktivnog sastojka sa čvrstim ili tečnim nosačem (razblaživačem), surfaktantom i drugim pomoćnim sredstvom za formulaciju, a zatim se formuliše u različite oblike kao što su praškovi, praškovi koji se kvaše, granule i emulzije. Fungicid može dalje da uključuje poznate biosurfaktante kao pomoćne supstance, kao što su manozil alditol lipidi, soforolipidi, ramnolipidi, trehalozni lipidi, celobiozni lipidi, glukozni lipidi, oligosaharidni estri masnih kiselina, surfaktin, seraetin, licensin i lipidi artrofacitin.

Primeri čvrstog nosača, tečnog nosača i surfaktanta koji se koriste kao pomoćna sredstva za formulaciju su sledeći. Prvo, primeri čvrstog nosača uključuju nosače u prahu i zrnaste nosače kao što su minerali kao što su glina, talk, dijatomejska zemlja, zeolit, montmorilonit, bentonit, kisela glina, aktivirana glina, atapulgit, kalcit, vermikulit, perlit, peska i silicijum dioksid; sintetički organski materijali kao što je urea; soli kao što su kalcijum karbonat, natrijum karbonat, natrijum sulfat, gašeni kreč i soda bikarbona; sintetički neorganski materijali kao što je amorfni silicijum kao što je beli ugljenik i titanijum dioksid; nosači biljaka kao što su brašno od drveta, stabljika kukuruza (klip), ljuska oraha (ljuska oraha), jezgro voća, pleva, piljevina, mekinje, sojino brašno, celuloza u prahu, skrob, dekstrin i šećeri; i različiti polimerni nosači kao što su umreženi lignin, katjonski gel, želatin geliran toplotom ili so polivalentnog metala, polimerni gel rastvorljiv u vodi kao što je agar, hlorovani polietilen, hlorovani polipropilen, polivinil acetat, polivinil hlorid, koetilen-vinil acetat i urea-aldehidna smola.

Primeri tečnog nosača uključuju alifatične rastvarače (parafine), aromatične rastvarače (na primer, ksilen, alkilbenzol, alkilnaftalen i rastvarač naftu), mešane rastvarače (kerozin), mašinska ulja (rafinisani alifatski ugljovodonici visokog ključanja), alkohole (npr. , metanol, etanol, izopropanol i cikloheksanol), polihidrični alkoholi (na primer, etilen glikol, dietilen glikol, propilen glikol, heksilen glikol, polietilen glikol i polipropilen glikol), polihidrični derivati alkohola za primer, derivati alkohola g protona (na primer, aceton, acetofenon, cikloheksanon, metilcikloheksanon i γ-butirolakton), estri (metil estar masnih kiselina (metil estar masne kiseline kokosovog ulja), etilheksil laktat, propilen karbonat, dibazična kiselina (metilester metil ester dibazične kiseline, metil ester masne kiseline kokosovog ulja) dimetil estar kiseline i dimetil estar adipinske kiselin, nosači koji sadrže azot (N-alkilpirolidoni), ulja i masti (na primer, kokosovo ulje, sojino ulje i ulje uljane repice), amidni rastvarači [dimetilformamid, (N,N- dimetiloktanamid, N,N-dimetildekanamid, metil estar 5-(dimetilamino)-2-metil-5-okso-valerinske kiseline, rastvarači na bazi N-acilmorfolina (na primer, CAS NO. 887947-29-7)], dimetil sulfoksid, acetonitril i voda.

Primeri nejonskih površinski aktivnih supstanci uključuju estar sorbitan masne kiseline, polioksietilen sorbitan estar masne kiseline, estar saharoze masne kiseline, estar polioksietilenske masne kiseline, estar kiseline polioksietilenske smole, diestar polioksietilen masne kiseline, polioksietilen i polietilen alkiletilen, polioksietilen alkiloetil, il fenil etar, polioksietilen alkil fenil etar formalin kondenzat, polioksietilen/polioksipropilen blok polimer, alkil polioksietilen/polioksipropilen blok polimer etar, polioksietilen alkilamin, polioksietilen amid masne kiseline, polioksietilen/polioksipropilen masni etar, polioksietilen/polioksietil etil il) etar, polioksietilen stirilfenil (ili fenilfenil) etar, polioksietilen etar i estar tipa silikona i fluorosurfaktanti, polioksietilen ricinusovo ulje, polioksietilen hidrogenizovano ricinusovo ulje i alkil glikozidi. Primeri anjonskih površinski aktivnih supstanci uključuju soli sulfata kao što su alkil sulfat, polioksietilen alkil etar sulfat, polioksietilen alkilfenil etar sulfat, polioksietilen benzil (ili stiril) fenil (ili fenilen sulfenil) popropilen sulfoetil popropilen blok; soli sulfonata kao što su parafin (alkan) sulfonat, α-olefin sulfonat, dialkil sulfosukcinat, alkilbenzen sulfonat, mono- ili dialkil naftalen sulfonat, naftalen sulfonat-formalin kondenzat, alkil difeniletil-etil-a etar sulfonat, i poluestar polioksietilen alkil etra sulfosukcinske kiseline; soli masnih kiselina kao što su masne kiseline, sarkozinati N-metil-masnih kiselina i smolne kiseline; soli fosfata kao što su polioksietilen alkil etar fosfat, polioksietilen mono- ili dialkil fenil etar fosfat, polioksietilen benzil (ili stiril) fenil (ili fenilfenil) etar fosfat, polioksietilen mono- ili dialkil fenil etar fosfat, polioksietilen benzil (ili stiril) fenil (ili fenilfenil) etar fosfat, polioksietilen, mono- ili dialkil fenil etar fosfat, polioksietilen benzil (ili stiril) fenil (ili fenilfenil) etar fosfat, polioksietilen mono- ili dialkil fenil etar fosfat olimin (lecitin) i alkil fosfati. Primeri katjonskih surfaktanata uključuju soli amonijuma kao što su alkiltrimetilamonijum hlorid, metilpolioksietilen alkilamonijum hlorid, alkil N-metilpiridinijum bromid, mono- ili dialkilmetilovani amonijum hlorid, alkilpentametilpropilendiamin dihlorid; i benzalkonijumove soli kao što su alkildimetilbenzalkonijum hlorid i benzetonijum hlorid (oktilfenoksietoksietil dimetilbenzilamonijum hlorid).

Primeri drugih pomoćnih formulacija uključuju neorganske soli koje se koriste kao regulatori pH, kao što su natrijum i kalijum; sredstva protiv pene na bazi fluora i silicijuma; soli rastvorljive u vodi kao što je obična so; polimeri rastvorljivi u vodi koji se koriste kao zgušnjivači kao što su ksantan guma, guar guma, karboksimetil celuloza, polivinilpirolidon, karboksivinil polimer, akrilni polimer, polivinil alkohol, derivati skroba i polisaharidi; alginska kiselina i njene soli; metalni stearati, natrijum tripolifosfat, natrijum heksametafosfat koji se koriste kao disperzanti za dezintegraciju; antiseptici; boje; antioksidansi UV apsorberi; i reduktori hemijskih oštećenja.

Neke formulacije se koriste takve kakve jesu, a neke se razblažuju razblaživačem kao što je voda do unapred određene koncentracije pre upotrebe. Kada se razblaži pre upotrebe, ukupna koncentracija ukupnih aktivnih sastojaka uključujući derivat azola (I) i drugi aktivni sastojak je poželjno od 0,001% do 1,0%.

Ukupna količina aktivnih sastojaka uključujući derivat azola (I) i druge aktivne sastojke je od 20 do 5000 g, poželjnije od 50 do 2000 g po hektaru poljoprivredne ili hortikulturne površine kao što su polja, pirinčana polja, voćnjaci i

4

plastenici. Ove koncentracije i količine se mogu povećati ili smanjiti bez obzira na gore navedene opsege, pošto zavise od formulacije, vremena upotrebe, načina upotrebe, lokacije upotrebe i ciljanih useva.

5. Postupak suzbijanja biljnih bolesti

Poljoprivredni ili hortikulturni fungicidi u predmetnom otelotvorenju mogu da se koriste u poljoprivrednim ili nepoljoprivrednim oblastima kao što su polja, livade, travnjaci i voćnjaci. Pored toga, poljoprivredni ili hortikulturni fungicid u sadašnjem otelotvorenju može se primeniti ne samo tretmanom lišća kao što je prskanje lišća, već i tretmanom bez lišća kao što je tretman semena uključujući tretman lukovica i krtola, tretman natapanjem zemlje i vodom površinska obrada. Prema tome, postupak suzbijanja biljnih bolesti predmetnom otelotvorenja uključuje izvođenje tretmana lišća ili tretmana bez lišća korišćenjem poljoprivrednog ili hortikulturnog fungicida opisanog gore. Kada se vrši tretman bez lišća, potrebna količina rada može se smanjiti u poređenju sa tretmanom lišća.

U tretmanu semena, hemikalija se nanosi na seme mešanjem i mešanjem vlažnog praha i praha sa semenom, ili potapanjem semena u razblaženi prašak za kvašenje. Tretman semena takođe uključuje tretman premazivanja semena. Ukupna količina aktivnih sastojaka uključujući derivat azola (I) i druge aktivne sastojke u tretmanu semena je, na primer, od 0,01 do 10,000 g, poželjno od 0,1 do 1,000 g za 100 kg semena. Seme tretirano poljoprivrednim ili hortikulturnim fungicidom može se koristiti na isti način kao i obično seme.

Primena potapanjem se vrši tretiranjem sadne rupe ili okolnog prostora granulama i sl. u vreme presađivanja rasada, ili tretiranjem zemljišta oko semena ili tela biljke, na primer, granulama ili sredstvom za vlaženje praha. Količina aktivnih sastojaka koja se koristi u tretmanu natapanja zemljišta je, na primer, od 0,01 do 10.000 g, a poželjno od 0.1 do 1.000 g po 1 m<2>poljoprivredne ili hortikulturne površine.

U slučaju primene površinskim tretmanom vode, površina vodene površine polja se može tretirati granulama ili slično. Ukupna količina aktivnih sastojaka koji se koriste u površinskoj obradi vode je, na primer, od 0,1 do 10.000 g, poželjno od 1 do 1.000 g na 10 a risova polja.

Ukupna količina aktivnih sastojaka koji se koriste za prskanje stabljike i listova je, na primer, od 20 do 5.000 g, poželjno od 50 do 2.000 g po hektaru poljoprivrednih ili hortikulturnih površina kao što su polja, pirinčana polja, voćnjaci i plastenici.

Koncentracija i količina aktivnih sastojaka koji se koriste mogu se povećati ili smanjiti bez obzira na gornji opseg, jer to zavisi od formulacije, vremena upotrebe, načina upotrebe, lokacije upotrebe i ciljanih useva.

Sažetak

Kao što je gore opisano, poljoprivredni ili hortikulturni fungicid predmetnog pronalaska uključuje derivat azola predstavljen sledećom opštom formulom (I) kao jedan od aktivnih sastojaka, a takođe uključuje i drugi aktivni sastojak.

Hemijska formula 9

naznačeno time što

A je N;

D je vodonik;

R<1>je vodonik

X je -O-;

R<2>je -OMe

R<4>je halogen grupa;

4

R<3>je halogen grupa

E je fenil grupa;

n R<3>s su vezani na bilo kojoj poziciji supstitucije;

n je 0, 1,2, 3 ili 4;

Y je atom kiseonika vezan za bilo koju poziciju E;

Z je fenil grupa;

m R<4>s su vezani na bilo kojoj poziciji supstitucije; i

m je 1, 2, 3, 4 ili 5.

Štaviše, u poljoprivrednom ili hortikulturnom fungicidu prema predmetnom pronalasku, drugi aktivni sastojak uključuje najmanje jedan izabran od fungicida izabranog između inhibitora mitotičke deobe/ćelijske deobe (karbendazim), respiratornih inhibitora (azoksistrobin, pidiflumetofen, pentiopirad, trifloksistrobin, fluoksastrobin , fluopiram, biksafen, metiltetrapol, izoflucipram, fenpikoksamid i fluksapiroksad) ili inhibitora biosinteze sterola na ćelijskoj membrani (spiroksamin, protiokonazol, mefentriflukonazol i metkonazol).

U poljoprivrednom ili hortikulturnom fungicidu predmetnog pronalaska, inhibitor mitotičke deobe/motornog proteina je karbendazim.

U poljoprivrednom ili hortikulturnom fungicidu iz predmetnog pronalaska, respiratorni inhibitor je najmanje jedan odabran od pidiflumetofena, biksafena, fluksapiroksada, pentiopirada, izoflucipram fluopirama, fluoksastrobina, azoksistrobina, trifloksistrobina, fenpikoksamida i fenpikoksamida.

U poljoprivrednom ili hortikulturnom fungicidu u skladu sa predmetnimm pronalaskom, inhibitor biosinteze sterola ćelijske membrane je najmanje jedan odabran od metkonazola, mefentriflukonazola, protiokonazola i spiroksamina.

Postupak suzbijanja biljnih bolesti predmetnog pronalaska obuhvata izvođenje folijarnog tretmana ili ne-folijarnog tretmana korišćenjem poljoprivrednog ili hortikulturnog fungicida opisanog gore.

4

Proizvod za suzbijanje biljnih bolesti u skladu sa predmetnim pronalaskom je za pripremu gore pomenutog poljoprivrednog ili hortikulturnog fungicida, i uključuje derivat azola i drugi aktivni sastojak koji je gore naveden posebno kao kombinovani preparat koji se meša pre upotrebe.

Primeri su predstavljeni u nastavku kako bi se detaljnije opisala otelotvorenja predmetnog pronalaska.

Primeri

Primeri sinteze su dati samo za referencu i nisu u skladu sa pronalaskom za koji se traži.

<Primer sinteze 1. Sinteza derivata azola I-1>

Sinteza 2-(2-hloro-4-(4-hlorofenoksi)fenil)-2-oksosirćetne kiseline 761 mg komercijalno dostupnog 1-(2-hloro-4-(4-hlorofenoksi)fenil)-etan-1-ona i 10,8 ml DMSO je dodato i rastvoreno u tikvici sa okruglim dnom od 100 ml, dodato je 2,21 g joda, temperatura je podignuta na 100°C, i smeša je mešana. Posle 3 sata od početka reakcije, dodat je zasićeni vodeni rastvor natrijum sulfita da bi se zaustavila reakcija, i smeša je ekstrahovana 3 puta toluenom. Ekstrakt je ispran 3 puta vodom i jednom zasićenim rastvorom soli. Posle sušenja preko anhidrovanog natrijum sulfata, rastvarač je oddestilovan da bi se dobilo 181 mg sirove narandžaste tečnosti, ali željeni proizvod nije bio sadržan. Vodeni sloj je zakiseljen dodavanjem 1N rastvora HCl, ekstrahovan 3 puta etil acetatom i jednom ispran zasićenim rastvorom soli. Posle sušenja preko anhidrovanog natrijum sulfata, rastvarač je oddestilovan da bi se dobilo 551,1 mg jedinjenja iz naslova u vidu sirove bele čvrste supstance (prinos 65,4%).

<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6) δ: 7,78 (d, J = 8,4 Hz, 1H), 7,50 (d, J = 8,8 Hz, 2H), 7,18 (d, J = 8,8 Hz, 2H), 7,05 (d, J = 2,4 Hz, 1H), 7,00 (dd, J = 8,4, 2,4 Hz, IH).

Sinteza metil 2-(2-hloro-4-(4-hlorofenoksi)fenil)-2-oksoacetata

Dodato je 177 mg 2-(2-hloro-4-(4-hlorofenoksi)fenil)-2-oksosirćetne kiseline i 1,1 ml DMF i rastvoreno u tikvici sa okruglim dnom od 100 ml, 223 mg

4

cezijum karbonata i 57 µU to je dodat l metil jodida i smeša je mešana. Jedan sat nakon početka reakcije, dodat je zasićeni vodeni rastvor amonijum hlorida da bi se zaustavila reakcija, i smeša je ekstrahovana 3 puta toluenom. Ekstrakt je ispran 3 puta vodom i jednom zasićenim rastvorom soli. Posle sušenja preko anhidrovanog natrijum sulfata, rastvarač je oddestilovan da bi se dobilo 171,5 mg bezbojnog tečnog sirovog proizvoda α-ketoestera. Ovaj proizvod je prečišćen hromatografijom na koloni (5 g silika gela, heksan:etil acetat = 9: 1) da se dobije 161,4 mg (prinos 87,1%) naslovljenog jedinjenja u vidu bezbojnog viskoznog tečnog jedinjenja.

<1>H NMR (400 MHz, CDCl3) δ: 7,87 (d, J = 8,7 Hz, 1H), 7,36 (d, J = 8,9 Hz, 2H), 7,03-6,97 (m, 3H), 6,87 (dd, J = 8,7, 2,5 Hz, 1H), 3,91 (s , 3H).<13>C NMR (100 MHz, CDCl3) δ: 165,3, 160,5, 153,6, 135,8, 133,4, 130,2, 129,7, 124,0, 121,5, 120,2, 119,8, 115,5, 52,3.

Sinteza metil 2-(2-hloro-4-(4-hlorofenoksi)fenil)oksilan-2-karboksilata

Dodato je 130,4 mg metil 2-(2-hloro-4-(4-hlorofenoksi)fenil)-2-oksoacetata, 68 µl dijodometana i 1,0 ml THF i rastvoreno u posudi sa okruglim dnom od 50 ml, smeša je ohlađena u acetonskom kupatilu sa suvim ledom, pa je dodato 0,68 ml izopropil magnezijum hlorida i mešanje je nastavljeno. Posle 0,5 sati od početka reakcije, dodat je zasićeni vodeni rastvor amonijum hlorida da bi se zaustavila reakcija, i smeša je ekstrahovana 3 puta etil acetatom. Ekstrakt je ispran jednom vodom i jednom zasićenim rastvorom soli. Posle sušenja preko anhidrovanog natrijum sulfata, rastvarač je oddestilovan da bi se dobilo 187,1 mg bezbojnog tečnog sirovog proizvoda metil 2-(2-hloro-4-(4-hlorofenoksi)fenil)oksilan-2-karboksilata. Proizvod je prečišćen hromatografijom na koloni (6 g silika gela, heksan:etil acetat = 9:1) da bi se dobilo 91,6 mg bezbojne viskozne tečnosti jedinjenja iz naslova.

Sinteza metil 2-hidroksi-2-(2-hloro-4-(4-hlorofenoksi)fenil)-3-(1H-1,2,4-triazol-1-il)propanoata (I-1)

Dodato je 91,6 mg metil 2-(2-hloro-4-(4-hlorofenoksi)fenil)oksiran-2-karboksilata i 1,2 ml DMF i rastvoreno u posudi sa okruglim dnom od 100 ml, 43,7 mg natrijumove soli triazola dodata u to, temperatura je podignuta na 40°C i smeša je mešana. Reakcija je odgovarajuće uzorkovana i praćena HPLC. Posle 4 sata od

4

početka reakcije, dodat je zasićeni vodeni rastvor amonijum hlorida da se zaustavi reakcija, i smeša je ekstrahovana 3 puta toluenom. Ekstrakt je ispran 3 puta vodom i jednom zasićenim rastvorom soli. Posle sušenja preko anhidrovanog natrijum sulfata, rastvarač je oddestilovan da bi se dobilo 187 mg bezbojnog tečnog sirovog proizvoda. Proizvod je prečišćen hromatografijom na koloni (2 g silika gela, heksan:etil acetat = 1: 1) da se dobije 27,0 mg bezbojne viskozne tečne smeše. Ovo je kristalizovano u toluenu da bi se dobilo 12,8 mg bele čvrste supstance derivata azola I-1 predstavljenog opštom formulom (la) u kojoj je R<2>metoksi (OMe), (R<3>)n je 2-hloro, i (R<4>)m je 4-hloro.

<1>H NMR (400 MHz, CDCl3) δ: 8,00 (s, 1H), 7,88 (s, 1H), 7,40 (d, J = 8,8 Hz, 1H), 7,34 (d, J = 8,7 Hz, 2H), 6,99-6,95 (m, 3H), 6,81 (dd , J = 8,8 Hz, IH), 5,0 (d, J = 14,3 Hz, IH), 4,93 (d, J = 14,3 Hz, IH), 4,88 (br, IH), 3,80 (s, 3H).

<Primer sinteze 2 Sinteza drugog derivata azola>

Derivati azola I-23, I-122 i I-228 su sintetizovani odgovarajućom promenom upotrebljenih jedinjenja i uslova u Primeru sinteze 1 opisanim gore.

<Primer ispitivanja 1: test kontrolnog efekta protiv rđe pšeničnog lišća koristeći derivat azola I-1 i fungicid strobin kao respiratorni inhibitor>

U ovom primeru testiranja testiran je kontrolni efekat smeše derivata azola I-1 i azoksistrobina protiv rđe pšeničnog lista (Puccinia recondida).

Hemijski rastvor koji sadrži samo derivat azola I-1, azoksistrobin ili derivat azola I-1 i azoksistrobin je razblažen i suspendovan u vodi do unapred određene koncentracije i prskan u količini od 1.000 l/ha, i prskan po mladim sadnicama na faza drugog lista (sorta: br. 61, tri saksije po tretiranoj površini) uzgajane u kvadratnim plastičnim saksijama (6 cm × 6 cm). Nakon što su prskani listovi ostavljeni na sobnoj temperaturi oko 1 sat da se osuše na vazduhu, biljke su inokulisane sprejom sa suspenzijom letnjih spora gljivica (1 x 10<5>spora/ml) sakupljenih sa listova pšenice zahvaćenih rđom lišća pšenice i čuvane u termostatskoj komori na 20°C 15 sati. Potom su biljke prenete u stakleni staklenik i uzgajane, a 14 dana kasnije ispitan je stepen pojave pomoću indeksa bolesti na osnovu „Standarda za različite stepene bolesti rđe pšenice i sitne rđe” Japanske zaštite bilja. Test skala je bila 3 posude po tretiranoj

4

površini. Kao kontrola, ista suspenzija Puccinia recondita kao gore je prskana i inokulisana bez prskanja hemijskog rastvora, a kontrolna stopa je izračunata prema sledećoj formuli.

Kontrolna stopa (%) = (1 - prosečna stopa incidencije u oblasti tretiranoj hemikalijama I prosečna stopa incidencije u netretiranoj oblasti) x 100

Zatim je sinergistički efekat dva tipa jedinjenja određen postupkom korišćenjem Colbi formule (formula opisana u nastavku).

Kontrolna stopa kada se meša i prska (teoretska vrednost) = α ((100 -α) x β / 100

Rezultati su prikazani na slici 2. U gornjoj formuli, α i β predstavljaju kontrolnu stopu kada se svako jedinjenje prska samo.

Kao što je prikazano u tabeli 2, kontrolna stopa mešavine derivata azola I-1 i azoksistrobina bila je veća od teorijske vrednosti izračunate iz kontrolne stope kada je svaki prskan sam, što ukazuje na sinergistički efekat derivata azola I-1 i azoksistrobin.

Tabela 2

Efekat mešanja derivata azola i azoksistrobina na rđu lišća pšenice

Derivat azola I-1 Azoksistrobin

Stvarna kontrolna stopa Očekivana kontrolna g/ha g/ha stopa

2,5 1,25 99 91

1,25 1,25 76 68

0,63 1,25 72 55

0 1,25 47

2,5 0 83

1,25 0 40

0,63 0 16

0 0 0

<Primer testa 2: Test kontrolnog efekta protiv rđe lišća pšenice korišćenjem derivata azola I-1 i fungicidnog pidiflumetofena kao respiratornog inhibitora>

U ovom primeru testiranja testiran je kontrolni efekat smeše derivata azola I-1 i pidiflumetofena protiv rđe lišća pšenice.

Postupak ispitivanja, postupak evaluacije i drugi su isti kao u Primeru ispitivanja 1 iznad, osim što je sastav hemikalija promenjen kao što je prikazano u tabeli 3. Rezultati su prikazani na tabeli 3.

Kao što je prikazano u tabeli 3, kontrolna stopa smeše derivata azola I-1 i pidiflumetofena bila je veća od teorijske vrednosti izračunate iz kontrolne količine kada je svaka hemikalija raspršena sama, što ukazuje na sinergistički efekat derivata azola I-1 i pidiflumetofen.

Tabela 3

Efekat mešanja derivata azola i pidiflumetofena na rđu lišća pšenice

Derivat azola I-1 Pidiflumetofen Stvarna kontrolna Očekivana kontrolna g/ha g/ha stopa stopa

1,25 10 100 94

0,63 10 98 85

0 10 83

1,25 5 99 89

0,63 5 94 70

0 5 67

1,25 2,5 94 81

0,63 2,5 67 51

0 2,5 44

1,25 1,25 98 81

0,63 1,25 83 51

0 1,25 44

1,25 0,63 96 70

0,63 0,63 83 21

0 0,63 11

1

1,25 0 67

0,63 0 11

0 0 0

<Primer testa 3: In vitro test antimikrobne aktivnosti korišćenjem derivata azola I-1 i karbendazima>

U ovom primeru testiranja, testirana je antimikrobna aktivnost mešane formulacije derivata azola I-1 i karbendazima protiv pirenofola teresa.

Sam derivat azola I-1, sam karbendazim ili kombinacija derivata azola I-1 i karbendazima pomešani su u medijumu PDA (medijum krompir-dekstroza-agar) do unapred određene koncentracije, čime su pripremljene ploče za podloge koje sadrže hemikalije. Osim toga, Pirenophola teres prethodno kultivisan na podlozi za ploče bez hemikalija je izbušen bušilicom za pluto prečnika 4 mm i inokulisan na PDA medijum za ploče koje sadrži hemikalije. Nakon tri dana inkubacije na 25°C, izmeren je prečnik rastućih kolonija i upoređen sa prečnikom kolonije na medijumu bez hemikalija da bi se dobila stopa inhibicije rasta gljivica koristeći sledeću formulu:

R = 100 (dc - dt)/dc

U gornjoj formuli, R predstavlja stopu inhibicije rasta gljivica (%), dc predstavlja prečnik kolonije na ploči bez hemikalija, a dt predstavlja prečnik kolonije na ploči koja sadrži hemikalije. Zatim je sinergistički efekat dva tipa jedinjenja određen postupkom korišćenjem Colbi formule (formula opisana u nastavku).

Stopa inhibicije kada se meša za upotrebu (teoretska vrednost) = α ((100 - α) x β / 100

U gornjoj formuli, α i β predstavljaju stopu inhibicije kada se svako jedinjenje koristi samostalno. Rezultati su prikazani na tabeli 4.

Kao što je prikazano u tabeli 4, stopa inhibicije rasta gljivica mešavinom derivata azola I-1 i karbendazima bila je veća od teorijske vrednosti izračunate na

2

osnovu stope inhibicije kada je svaki korišćen sam, što ukazuje na sinergistički efekat derivata azola I- 1 i karbendazima.

Tabela 4

Antimikrobna aktivnost svakog jedinjenja protiv Pirenophola teres

Azol Karbendazim Stvarna stopa inhibicije Očekivana stopa inhibicije rasta gljivica derivat I-1 rasta gljivica (%) (%)

ppm ppm % %

0,25 40 73 55

0,25 10 71 55

0,25 2,5 68 51

0,25 0,625 65 48

0 40 14

0 10 13

0 2,5 6

0 0,625 0

0,25 0 48

<Primer testa 4: In vitro test antimikrobne aktivnosti korišćenjem derivata azola I-1 i pentiopirada>

U ovom primeru testiranja, antimikrobna aktivnost mešane formulacije derivata azola I-1 i pentiopirada protiv Fusarium graminearum s. str. Je bila testirana.

Postupak ispitivanja, postupak evaluacije i drugi su isti kao u Primeru ispitivanja 3 iznad, osim što je sastav hemikalija promenjen kao što je prikazano u tabeli 3. Rezultati su prikazani na tabeli 5.

Kao što je prikazano u tabeli 5, stopa inhibicije rasta gljivica mešavine derivata azola I-1 i pentiopirada bila je veća od teorijske vrednosti izračunate iz stope inhibicije kada je svaka hemikalija korišćena sama, što ukazuje na sinergistički efekat derivata azola I. -1 i pentiopirada.

Tabela 5

Antimikrobna aktivnost svakog jedinjenja na Fusarium graminearum Azol čekivana stopa Penthiopirad Stvarna stopa inhibicije O

inhibicije rasta gljivica derivat I-1 rasta gljivica (%)

ppm (%) ppm % %

0,25 20 38 28

0,25 5 45 22

0,25 1,25 46 7

0 20 28

0 5 22

0 1,25 7

0,25 0 0

Primeri testa 5 do 22: Test antimikrobne aktivnosti in vitro korišćenjem derivata azola I-1 i drugih fungicida

U ovom primeru testiranja, antimikrobna aktivnost mešovite formulacije derivata azola I-1 i drugih fungicida (trifloksistrobin, fluoksastrobin, fluopiram, biksafen, spiroksamin, protiokonazol, mefentriflukonazol, metiltetraprol, i methoropatogenazol fungicida, Gaeumannomices graminis, patotip jabuke Alternaria alternata, Fusarium fujikuroi i Glomerella cingulata) navedenih u narednim tabelama.

Postupak ispitivanja, postupak evaluacije i drugi su isti kao oni u Primeru ispitivanja 3 iznad, osim što je promenjen sastav hemikalije koja se meša sa derivatom azola I-1 i promenjena je vrsta gljiva. Rezultati su prikazani u tabeli 6 u nastavku.

Kao što je prikazano u tabelama 6 do 23, stopa inhibicije rasta gljivica smeše derivata azola I-1 i trifloksistrobina, fluoksastrobina, fluopirama, biksafena, spiroksamina, protiokonazola, mefentriflukonazola, metiltetraprola ili metkonazola bila je veća od vrednosti metkonazola. stopa inhibicije kada se svaka hemikalija koristi sama, što ukazuje na sinergistički efekat derivata azola I-1 i ovih fungicida.

4

Tabela 6

Antimikrobna aktivnost svakog jedinjenja na Pirenophora graminea

Derivat azola I-1 Triflokistrobin Stvarna stopa Očekivana stopa inhibicije rasta gljivica inhibicije rasta gljivica (%) (%) ppm ppm % %

0,50 0 94

0,13 0 81

0,03 0 71

0 0,50 54

0,50 0,50 100 97

0,13 0,50 99 91

0,03 0,50 90 86

Tabela 7

Antimikrobna aktivnost svakog jedinjenja na Gaeumannomices graminis

Derivat azola I-1 Triflokistrobin Stvarna stopa Očekivana stopa inhibicije rasta gljivica inhibicije rasta gljivica (%) (%) ppm ppm % %

0,03 0 31

0 0,50 15

0,03 0,50 47 42

0 0,002 8

0,03 0,002 54 36

Tabela 8

Antimikrobna aktivnost svakog jedinjenja na prototip jabuke Alternaria alternata

Derivat azola I-1 Triflokistrobin Stvarna stopa Očekivana stopa inhibicije rasta gljivica inhibicije rasta gljivica (%) (%) ppm ppm % %

0,03 0 0

0,01 0 0

0 0,13 48

0,03 0,13 59 48

0,01 0,13 50 48

Tabela 9

Antimikrobna aktivnost svakog jedinjenja na Pirenophora graminea

Derivat azola I-1 Fluoksastrobin Stvarna stopa inhibicije Očekivana stopa rasta gljivica (%) inhibicije rasta gljivica (%) ppm ppm % %

0,50 0 95

0,13 0 80

0,03 0 70

0 0,50 55

0,50 0,50 100 98

0,13 0,50 98 91

0,03 0,50 88 86

Tabela 10

Antimikrobna aktivnost svakog jedinjenja na Gaeumannomices graminis

Azol derivat I-1 Fluoksastrobin Stvarna stopa Očekivana stopa inhibicije rasta inhibicije rasta gljivica (%) gljivica (%) ppm ppm % % 0,03 0 28

0 0,01 0

0,03 0,01 41 28 Tabela 11

Antimikrobna aktivnost svakog jedinjenja na prototip jabuke Alternaria alternata

Azol Fluoksastrobin Stvarna stopa

inhibicije rasta Očekivana stopa inhibicije derivat I-1 gljivica (%) rasta gljivica (%) ppm ppm % %

0,13 0 1

0,03 0 0

0,01 0 0

0 0,13 48

0,13 0,13 54 48

0,03 0,13 56 48

0,01 0,13 51 48

Tabela 12

Antimikrobna aktivnost svakog jedinjenja na Fusarium fujikuroi

Azol Stvarna stopa Očekivana stopa Fluopiram inhibicije rasta gljivica inhibicije rasta gljivica derivat I-1

ppm (%) (%) ppm % %

0,50 0 59

0 0,50 21

0,50 0,50 70 67

0 0,03 6

0,50 0,03 73 61

Tabela 13

Antimikrobna aktivnost svakog jedinjenja na Glomerella cingulata

Azol Fluopiram Stvarna stopa Očekivana stopa inhibicije rasta gljivica inhibicije rasta gljivica derivat I-1 (%) (%) ppm ppm % %

0,50 0 77

0 0,50 9

0,50 0,50 87 79

0 0,13 3

0,50 0,13 86 78

Tabela 14

Antimikrobna aktivnost svakog jedinjenja na Fusarium fujikuroi

Azol Biksafen Stvarna stopa inhibicije Očekivana stopa a gljivica derivat I-1 rasta gljivica (%) inhibicije rast (%) ppm ppm % %

0,03 0 4

0,01 0 0

0 0,50 19

0,03 0,50 37 22

0,01 0,50 28 19

0 0,13 13

0,03 0,13 30 16

0,01 0,13 30 13

Tabela 15

Antimikrobna aktivnost svakog jedinjenja na prototip jabuke Alternaria alternata

Azol Biksafen Stvarna stopa inhibicije Očekivana stopa derivat I-1 rasta gljivica (%) inhibicije rasta gljivica (%) ppm ppm % %

0,13 0 0

0,03 0 0

0,01 0 0

0 0,03 14

0,13 0,03 24 14

0,03 0,03 24 14

Tabela 16

Antimikrobna aktivnost svakog jedinjenja na Pirenophora graminea

Derivat azola I-1 Spiroksamin Stvarna stopa Očekivana stopa inhibicije rasta gljivica inhibicije rasta gljivica (%) (%) ppm ppm % %

0,50 0 93

0,13 0 57

0 0,03 0

0,50 0,03 97 93

0,13 0,03 66 57

0 0,01 0

0,50 0,01 100 93

0,13 0,01 73 57

Tabela 17

Antimikrobna aktivnost svakog jedinjenja na Gaeumannomices graminis

Derivat azola I-1 Spiroksamin Stvarna stopa Očekivana stopa inhibicije rasta gljivica inhibicije rasta gljivica (%) (%) ppm ppm % %

0,13 0 94

0 0,13 0

0,13 0,13 96 94

0 0,002 0

0,13 0,002 98 94

Tabela 18

Antimikrobna aktivnost svakog jedinjenja na Pirenophora graminea

Derivat azola I-1 Protiokonazol Stvarna stopa Očekivana stopa inhibicije rasta inhibicije rasta gljivica gljivica (%) (%) ppm ppm % %

0,50 0 94

0,13 0 81

0,03 0 71

0 0,50 54

0,50 0,50 100 97

0,13 0,50 99 91

0,03 0,50 90 86

Tabela 19

Antimikrobna aktivnost svakog jedinjenja na protitp jabuke Alternaria alternata

Derivat azola I-1 Protiokonazol Stvarna stopa Očekivana stopa inhibicije rasta inhibicije rasta gljivica gljivica (%) (%) ppm ppm % %

0,03 0 0

0 0,13 48

0,03 0,13 59 48

Tabela 20

Antimikrobna aktivnost svakog jedinjenja na Gaeumannomices graminis

Derivat azola Mefentriflukonazol Stvarna stopa Očekivana stopa inhibicije rasta inhibicije rasta gljivica I-1 gljivica (%) (%) ppm ppm % %

0,13 0 93

0,03 0 28

0 0,01 0

0,13 0,01 98 93

0,03 0,01 42 28

0 0,002 0

0,13 0,002 98 93

0,03 0,002 34 28

Tabela 21

Antimikrobna aktivnost svakog jedinjenja na Glomerella cingulata

Derivat azola I-1 Mefentriflukonazol Stvarna stopa Očekivana stopa inhibicije rasta inhibicije rasta gljivica gljivica (%) (%) ppm ppm % %

0,50 0 75

0,13 0 49

0 0,03 41

0,50 0,03 89 86

0,13 0,03 81 70

0 0,01 17

0,50 0,01 86 79

0,13 0,01 67 57

Tabela 22

Antimikrobna aktivnost svakog jedinjenja na Pirenophora graminea

Derivat azola I-1 Metiltetraprol Stvarna stopa Očekivana stopa inhibicije rasta inhibicije rasta gljivica (%) gljivica (%) ppm ppm % %

0,13 0 82

0,03 0 68

0,01 0 37

0 0,001 0

0,13 0,001 86 82

0,03 0,001 77 68

0,01 0,001 43 37

1

Tabela 23

Antimikrobna aktivnost svakog jedinjenja na Glomerella cingulata

Derivat azola I-1 Metkonazol Stvarna stopa Očekivana stopa inhibicije rasta inhibicije rasta gljivica (%) gljivica (%) ppm ppm % %

0,03 0 9

0,01 0 0

0 0,01 28

0,03 0,01 47 32

0,01 0,01 33 24

0 0,003 7

0,03 0,003 31 15

0,01 0,003 7 6

0 0,001 4

0,03 0,001 23 13

0,01 0,001 7 4

<Primeri testa 23 do 26: Test antimikrobne aktivnosti in vitro korišćenjem derivata azola I-1 i drugih fungicida>

U ovom primeru testiranja, antimikrobna aktivnost mešovitih formulacija derivata azola I-1 i drugih fungicida (izoflucipram, fenpikoksamid i metiltetraprol) protiv gljivica biljnih patogena (Cercospora beticola i Colletotrichum lindemuthianum) je navedena u tabelama ispod.

Sam derivat azola I-1, drugi fungicid (izoflucipram, fenpikoksamid ili metiltetraprol) sam ili kombinacija derivata azola I-1 i drugog fungicida (izoflucipram, fenpikoksamid ili metiltetraprol) u unapred određenim koncentracijama su rastvoreni i rastvoreni surfaktant (alkil alil poliglikol etar).10 μl svakog rastvora je ubačeno u svaki bunar mikroploče sa 96 jažica, a rastvarač je osušen u poklopcu. 100 μl krompirdekstrozne sredine i suspenzija spora ili micelija biljne patogene gljive (Cercospora beticola ili Colletotrichum lindemuthianum) dodato je u svaki bunar, pomešano i inkubirano na 20°C i 85% vlažnosti. Posle 3 do 5 dana inkubacije, merena je apsorpcija svakog bazenčića na talasnoj dužini od 620 nm. Apsorbanca je upoređena sa onom u

2

bazenčićima koji sadrže medijum bez hemikalija, a stopa inhibicije rasta određena je sledećom formulom:

R’ = 100 (dc’ - dt’)/dc’

U gornjoj formuli, R’ predstavlja stopu inhibicije rasta (%), dc’ predstavlja apsorbanciju bunara bez hemikalija, a dt’ predstavlja apsorbanciju bunara koji sadrži hemikalije. Zatim, sinergistički efekat dva jedinjenja je određen na isti način kao u Primeru ispitivanja 3 postupkom korišćenjem Colbi formule. Kada je rast jednak ili veći od rasta gljivice u medijumu bez hemikalija, stopa inhibicije je 0%, a kada se rast ne primećuje, stopa inhibicije je 100%. Rezultati su prikazani u tabeli 24 u nastavku.

Kao što je prikazano u tabelama 24 do 27, stopa inhibicije rasta smeše derivata azola I-1 i izofluciprama, fenpikoksamida ili metiltetraprola bila je veća od teorijske vrednosti izračunate iz stope inhibicije rasta kada se svaka hemikalija koristila sama, što ukazuje na sinergistički efekat derivata azola I-1 i ovih fungicida.

Tabela 24

Antimikrobna aktivnost svakog jedinjenja na Cercospora beticola

Isoflukipram

Derivat azola I-1 Stvarna stopa Očekivana stopa inhibicije rasta inhibicije rasta ppm

ppm % %

0,5 0 6

0 1,0 48

0,5 1,0 52 51

0 0,2 0

0,5 0,2 7 6

0 0,04 3

0,5 0,04 35 8

0 0,008 7

0,5 0,008 19 13

Tabela 25

Antimikrobna aktivnost svakog jedinjenja na Cercospora beticola

Derivat azola I-1 Fenpikoksamid Stvarna stopa Očekivana stopa inhibicije rasta inhibicije rasta ppm ppm % % 2,5 0 99

0,02 0 0

0 5,0 100

2,5 5,0 100 100

0,02 5,0 100 100

0 1,0 60

2,5 1,0 100 99

0,02 1,0 71 60

0 0,2 59

2,5 0,2 100 99

0,02 0,2 59 59

0 0,04 28

2,5 0,04 100 99

0,02 0,04 42 28

Tabela 26

Antimikrobna aktivnost svakog jedinjenja na Cercospora beticola

Derivat azola I-1 Metiltetraprol Stvarna stopa Očekivana stopa inhibicije rasta inhibicije rasta ppm ppm % % 0,02 0 0

0 0,08 72

0,02 0,08 95 72

4

Tabela 27

Antimikrobna aktivnost svakog jedinjenja na Colletotrichum lindemuthianum Derivat azola I-1 Metiltetraprol Stvarna stopa Očekivana stopa inhibicije inhibicije rasta rasta

ppm ppm % %

0,10 0 0

0 2,0 91

0,1 2,0 98 91

0 0,4 73

0,1 0,4 75 73

0 0,08 6

0,1 0,08 31 6

<Primeri testa 27 do 38: In vitro test antimikrobne aktivnosti korišćenjem derivata azola I-23 (nije u skladu sa predmetnim pronalaskom) i drugih fungicida>

U ovom primeru testiranja, antimikrobna aktivnost mešovite formulacije derivata azola I-23 i drugih fungicida (biksafen, fluksapiroksad, trifloksistrobin, fluoksastrobin, protiokonazol i mefentriflukonazol) protiv gljivica biljnih patogena (Pirenophora Fusesari gramineau gramineisrum, Pirenophora graminea. , Penicillium italicum, Glomerella cingulata, Microdocum nivale i patotip jabuke Alternaria alternata) je navedena u sledećim tabelama.

Postupak ispitivanja, postupak evaluacije i drugi su isti kao oni u Primeru ispiivanja 3 iznad, osim što je promenjen sastav hemikalije koja se meša sa derivatom azola I-23 i promenjena je vrsta gljiva. Rezultati su prikazani u tabeli 28 do 29 u nastavku.

Kao što je prikazano u tabelama 28 do 39, stopa inhibicije rasta gljivica smeše derivata azola I-23 i biksafena, fluksapiroksada, trifloksistrobina, fluoksastrobina, protiokonazola ili mefentriflukonazola bila je veća od teorijske vrednosti izračunate iz svake inhibihemijske vrednosti i korišćena je sama, što ukazuje na sinergistički efekat derivata azola I-23 i ovih fungicida.

Tabela 28

Antimikrobna aktivnost svakog jedinjenja na Pirenophora graminea Očekivana stopa Derivat azola I-23 Biksafen Stvarna stopa inhibicije

rasta gljivica (%) inhibicije rasta gljivica (%) ppm ppm % %

1,25 0 95

0,31 0 92

0,08 0 73

0 1,56 75

1,25 1,56 100 99

0,31 1,56 100 98

0,08 1,56 100 93

Tabela 29

Antimikrobna aktivnost svakog jedinjenja na Fusarium graminearum

Derivat azola I-23 Biksafen Stvarna stopa inhibicije Očekivana stopa rasta gljivica (%) inhibicije rasta gljivica (%) ppm ppm % %

5,00 0 79

0 0,10 6

5,00 0,10 87 80

Tabela 30

Antimikrobna aktivnost svakog jedinjenja na Gaeumannomices graminis

Derivat azola I-23 Fluksapyroksad Stvarna stopa Očekivana stopa inhibicije rasta inhibicije rasta gljivica gljivica (%) (%) ppm ppm % %

5,00 0 94

0,08 0 92

0 1,56 0

0,08 1,56 97 92

Tabela 31

Antimikrobna aktivnost svakog jedinjenja na Penicillium italicum

Derivat azola I- Stvarna stopa Očekivana stopa 234 Triflokistrobin4 inhibicije rasta inhibicije rasta gljivica gljivica (%) (%) ppm ppm

% %

0,50 0 52

0,13 0 35

0,03 0 12

0,01 0 6

0 0,50 90

0,50 0,50 97 95

0,13 0,50 97 94

0,03 0,50 94 92

0,01 0,50 95 91

Tabela 32

Antimikrobna aktivnost svakog jedinjenja na Glomerella cingulate

Derivat azola I-23 Triflokistrobin Stvarna stopa Očekivana stopa inhibicije rasta inhibicije rasta gljivica gljivica (%) (%) ppm ppm % %

0,03 0 9

0 0,50 46

0,03 0,50 72 51

Tabela 33

Antimikrobna aktivnost svakog jedinjenja na Pirenophora graminea

Azol

Fluoksastrobin Stvarna stopa Očekivana stopa derivat I-23 inhibicije rasta gljivica inhibicije rasta (%) gljivica (%) ppm

ppm % %

0,50 0 91

0,13 0 81

0 0,50 59

0,50 0,50 100 96

0,13 0,50 95 92

0 0,13 51

0,50 0,13 100 95

0,13 0,13 98 90

Tabela 34

Antimikrobna aktivnost svakog jedinjenja na Microdocum nivale

Derivat azola I-23 Fluoksastrobin Stvarna stopa Očekivana stopa inhibicije rasta inhibicije rasta gljivica gljivica (%) (%) ppm ppm % %

0,50 0 27

0,13 0 4

0,01 0 0

0 0,01 96

0,50 0,01 100 97

0,13 0,01 100 96

0,01 0,01 100 96

Tabela 35

Antimikrobna aktivnost svakog jedinjenja na Gaeumannomices graminis

Derivat azola I- Protiokonazol Stvarna stopa Očekivana stopa 23 inhibicije rasta inhibicije rasta gljivica (%) gljivica (%) ppm ppm % %

0,03 0 38

0,01 0 0

0 0,50 36

0,03 0,50 91 61

0,01 0,50 52 36

0 0,13 0

0,03 0,13 95 38

0,01 0,13 33 0

Tabela 36

Antimikrobna aktivnost svakog jedinjenja na Glomerella cingulata

Derivat azola I-23 Protiokonazol Stvarna stopa Očekivana stopa inhibicije rasta inhibicije rasta gljivica (%) gljivica (%) ppm ppm % % 0,50 0 61

0,13 0 31

0 0,50 24

0,50 0,50 86 71

0,13 0,50 56 48

Tabela 37

Antimikrobna aktivnost svakog jedinjenja na Penicillium italicum

Protiokonazol Stvarna stopa Očekivana stopa Derivat azola I-23 inhibicije rasta inhibicije rasta ppm gljivica (%) gljivica (%) ppm % % 0,50 0 43

0,50 0,13 70 54

Tabela 38

Antimikrobna aktivnost svakog jedinjenja na Microdocum nivale

Azol Stvarni gljivični Očekivano rast Mefentriflukonazol rast stopa gljivica stopa derivat I-23 inhibicije (%) inhibicije (%) ppm ppm % %

0,50 0 24

0,13 0 10

0 0,01 1

0,50 0,01 32 25

0,13 0,01 28 11

Tabela 39

Antimikrobna aktivnost svakog jedinjenja na prototip jabuke Alternaria alternata

Azol Stvarni gljivični Očekivano rast Mefentriflukonazol rast stopa gljivica stopa derivat I- 23 inhibicije (%) inhibicije (%) ppm ppm % %

0,13 0 0

0,03 0 0

0 0,50 62

0,13 0,50 69 62

0,03 0,50 69 62

<Primeri testa 39 do 49: In vitro test antimikrobne aktivnosti korišćenjem derivata azola I-122 (nije u skladu sa predmetnim pronalaskom) i drugih fungicida>

U ovom primeru testiranja, antimikrobna aktivnost mešovite formulacije derivata azola I-122 i drugih fungicida (biksafen, fluksapiroksad, trifloksistrobin, fluoksastrobin, protiokonazol i mefentriflukonazol) protiv patogenih gljivica biljaka (Fusarium graminaminea gramoria) , Microdocum nivale, Alternaria alternata patotip jabuke i Glomerella cingulata) navedena je u narednim tabelama.

Postupak ispitivanja, postupak evaluacije i drugi su isti kao oni u Primeru ispitivanja 3 iznad, osim što je promenjen sastav hemikalije koja se meša sa derivatom azola I-122 i promenjena je vrsta gljiva. Rezultati su prikazani u tabeli 40 do 50 u nastavku.

Kao što je prikazano u tabelama 40 do 50, stopa inhibicije rasta gljivica smeše derivata azola I-122 i biksafena, fluksapiroksada, trifloksistrobina, fluoksastrobina, protiokonazola ili mefentriflukonazola bila je veća od teorijske vrednosti izračunate iz svake inhibihemijske vrednosti i korišćena je sama, što ukazuje na sinergistički efekat derivata azola I-122 i ovih fungicida.

Tabela 40

Antimikrobna aktivnost svakog jedinjenja na Fusarium graminearum

Derivat azola I-122 Biksafen Stvarna stopa Očekivana stopa inhibicije rasta gljivica inhibicije rasta gljivica (%) (%) ppm ppm % %

5,00 0 83

0 0,10 0

5,00 0,10 94 83

Tabela 41

Antimikrobna aktivnost svakog jedinjenja na Gaeumannomices graminis

Derivat azola Fluksapyroksad Stvarni gljivični Očekivana gljivična inhibicija rasta stopa inhibicija rasta stopa

I-122 (%) (%)

ppm ppm % %

1,25 0 96

0,31 0 96

0 1,56 0

1,25 1,56 98 96

1

0 0,10 0

1,25 0,10 97 96

0,31 0,10 97 96

Tabela 42

Antimikrobna aktivnost svakog jedinjenja na Pirenophora graminea

Derivat azola I- Triflokistrobin Stvarna stopa Očekivana stopa 122 inhibicije rasta inhibicije rasta gljivica gljivica (%) (%) ppm ppm % %

0,50 0 82

0,13 0 75

0 0,50 55

0,50 0,50 100 92

0,13 0,50 95 89

0 0,13 54

0,50 0,13 100 92

0,13 0,13 92 89

Tabela 43

Antimikrobna aktivnost svakog jedinjenja na Microdocum nivale

Stvarna stopa Očekivana stopa Derivat azola I-122 Triflokistrobin inhibicije rasta inhibicije rasta gljivica gljivica (%) (%) ppm ppm % %

0,13 0 4

0,03 0 0

0,01 0 0

0 0,03 65

0,13 0,03 69 66

0,03 0,03 70 65

0,01 0,03 77 65

2

Tabela 44

Antimikrobna aktivnost svakog jedinjenja na Gaeumannomices graminis Stvarna stopa Očekivana stopa Derivat azola I-122 Triflokistrobin inhibicije rasta inhibicije rasta gljivica gljivica (%) (%) ppm ppm % %

0,50 0 97

0,13 0 70

0 0,50 9

0,50 0,50 100 97

0,13 0,50 74 73

Tabela 45

Antimikrobna aktivnost svakog jedinjenja na Gaeumannomices graminis Stvarna stopa Očekivana stopa Derivat azola I-122 Fluoksastrobin inhibicije rasta inhibicije rasta gljivica ppm ppm gljivica (%) (%)

% %

0,13 0 57

0 0,01 32

0,13 0,01 100 71

Tabela 46

Antimikrobna aktivnost svakog jedinjenja na patotip jabuke Alternaria alternata

Derivat azola Fluoksastrobin Stvarni gljivični Očekivana gljivična inhibicija rasta stopa inhibicija rasta stopa

I-122 (%) (%)

ppm ppm % %

0,50 0 5

0,13 0 0

0 0,50 43

0,50 0,50 50 46

0,13 0,50 50 43

Tabela 47

Antimikrobna aktivnost svakog jedinjenja na Microdocum nivale

Derivat azola I- Protiokonazol Stvarna stopa Očekivana stopa 122 inhibicije rasta inhibicije rasta gljivica (%) gljivica (%) ppm ppm % % 0,50 0 42

0 0,13 13

0,50 0,13 64 50

Tabela 48

Antimikrobna aktivnost svakog jedinjenja na Glomerella cingulata

Derivat azola I- Protiokonazol Stvarna stopa Očekivana stopa 122 inhibicije rasta inhibicije rasta gljivica (%) gljivica (%) ppm ppm % % 0,50 0 82

0,13 0 45

0 0,13 0

0,50 0,13 84 82

0,13 0,13 55 45

0 0,01 0

0,50 0,01 87 82

0,13 0,01 55 45

Tabela 49

Antimikrobna aktivnost svakog jedinjenja na Gaeumannomices graminis

Derivat azola I- Mefentriflukonazol Stvarna stopa Očekivana stopa 122 inhibicije rasta inhibicije rasta gljivica (%) gljivica (%) ppm ppm % % 0,03 0 32

0,01 0 0

0 0,03 19

4

0,01 0,03 61 19

Tabela 50

Antimikrobna aktivnost svakog jedinjenja na Glomerella cingulata

Derivat azola I- Stvarna stopa Očekivana stopa 122 Mefentriflukonazol inhibicije rasta inhibicije rasta gljivica (%) gljivica (%) ppm ppm % %

0,03 0 14

0,01 0 8

0 0,50 77

0,03 0,50 87 80

0,01 0,50 82 79

<Primeri testa 50 do 59: Test antimikrobne aktivnosti in vitro korišćenjem derivata azola I-228 i drugih fungicida>

U ovom primeru testiranja, antimikrobna aktivnost mešovite formulacije derivata azola I-228 i drugih fungicida (biksafen, fluksapiroksad, trifloksistrobin, fluoksastrobin, protiokonazol i mefentriflukonazol) protiv gljivica biljnih patogena (Microdocuman funomuvalei, Pirenophora graminea, Glomerella cingulata, Fusarium graminearum i Penicillium italicum) navedena je u narednim tabelama.

Postupak ispitivanja, postupak evaluacije i drugi su isti kao oni u Primeru ispitivanja 3 iznad, osim što je promenjen sastav hemikalije koja se meša sa derivatom azola I-228 i promenjena je vrsta gljiva. Rezultati su prikazani u tabeli 51 do 60 u nastavku.

Kao što je prikazano u tabelama 51 do 60, stopa inhibicije rasta gljivica smeše derivata azola I-228 i biksafena, fluksapiroksada, trifloksistrobina, fluoksastrobina, protiokonazola ili mefentriflukonazola bila je veća od teorijske vrednosti izračunate iz svake inhibihemijske vrednosti i korišćena je sama, što ukazuje na sinergistički efekat derivata azola I-228 i ovih fungicida.

Tabela 51

Antimikrobna aktivnost svakog jedinjenja na Microdocum nivale

Derivat azola I-228 Biksafen Stvarna stopa inhibicije Očekivana stopa rasta gljivica (%) inhibicije rasta gljivica ppm ppm % (%) % 5,00 0 86

1,25 0 56

0 0,10 0

5,00 0,10 91 86

1,25 0,10 60 56

Tabela 52

Antimikrobna aktivnost svakog jedinjenja na Gaeumannomices graminis

Derivat azola I-228 Fluksapyroksad Stvarna stopa Očekivana stopa inhibicije rasta gljivica inhibicije rasta gljivica (%) (%) ppm ppm % %

5,00 0 71

1,25 0 67

0,31 0 63

0 1,56 9

5,00 1,56 96 74

1,25 1,56 96 70

0,31 1,56 92 67

Tabela 53

Antimikrobna aktivnost svakog jedinjenja na Gaeumannomices graminis Derivat azola Triflokistrobin Stvarna stopa inhibicije Očekivana stopa inhibicije I-228 rasta gljivica (%) rasta gljivica (%) ppm ppm % %

0,13 0 89

0 0,13 11

0,13 0,13 99 90

0,13 0,03 99 90

Tabela 54

Antimikrobna aktivnost svakog jedinjenja na Fusarium fujikuroi

Derivat azola I-228 Triflokistrobin Stvarna stopa Očekivana stopa inhibicije rasta gljivica inhibicije rasta gljivica (%) (%) ppm ppm % %

0,50 0 21

0 0,01 10

0,50 0,01 54 29

0 0,002 0

0,50 0,002 66 21

Tabela 55

Antimikrobna aktivnost svakog jedinjenja na Pirenophora graminea

Derivat azola I-228 Fluoksastrobin Stvarna stopa Očekivana stopa inhibicije rasta gljivica inhibicije rasta gljivica (%) (%) ppm ppm % %

0,50 0 84

0 0,50 51

0,50 0,50 100 92

0 0,13 46

0,50 0,13 100 91

Tabela 56

Antimikrobna aktivnost svakog jedinjenja na Glomerella cingulata

Derivat azola I-228 Fluoksastrobin Stvarna stopa Očekivana stopa inhibicije rasta gljivica inhibicije rasta gljivica (%) (%) ppm ppm % %

0,03 0 12

0,01 0 2

0 0,50 48

0,03 0,50 60 54

0,01 0,50 57 49

Tabela 57

Antimikrobna aktivnost svakog jedinjenja na Fusarium graminearum

Derivat azola I-228 Protiokonazol Stvarna stopa Očekivana stopa inhibicije rasta inhibicije rasta gljivica gljivica (%) (%) ppm ppm % %

0,50 0 39

0 0,03 19

0,50 0,03 61 51

0 0,01 1

0,50 0,01 47 40

Tabela 58

Antimikrobna aktivnost svakog jedinjenja na Glomerella cingulata

Derivat azola I-228 Protiokonazol Stvarna stopa Očekivana stopa inhibicije rasta inhibicije rasta gljivica gljivica (%) (%) ppm ppm % %

0,50 0 82

0 0,03 1

0,50 0,03 87 82

0 0,01 0

Tabela 59

Antimikrobna aktivnost svakog jedinjenja na Penicillium italicum

Derivat azola I- Protiokonazol Stvarna stopa Očekivana stopa 228 inhibicije rasta inhibicije rasta gljivica gljivica (%) (%) ppm ppm % %

0,13 0 56

0 0,13 19

0,13 0,13 75 64

Tabela 60

Antimikrobna aktivnost svakog jedinjenja na Glomerella cingulata

Derivat azola I- Mefentriflukonazol Stvarna stopa Očekivana stopa 228 inhibicije rasta inhibicije rasta gljivica (%) gljivica (%) ppm ppm % %

0,03 0 16

0,01 0 0

0 0,13 74

0,03 0,13 83 78

0,01 0,13 79 74

Industrijska primenljivost

Predmetni pronalazak može da se koristi kao sredstvo za kontrolu koje može da kontroliše biljne bolesti uz ograničavanje štetnih efekata na biljku.

Claims (3)

1. PATENTNI ZAHTEVI 1. Poljoprivredni ili hortikulturni fungicid koji sadrži derivat azola predstavljen opštom formulom (I) kao aktivni sastojak, i koji dalje sadrži drugi aktivni sastojak, naznačeno time što je sadržaj drugog aktivnog sastojka u formulisanom poljoprivrednom sastavu od 0,1 do 95% po težini i drugi aktivni sastojak sadrži najmanje jedan odabran od azoksistrobina, pidiflumetofena, karbendazima, pentiopirada, trifloksistrobina, fluoksastrobina, fluopirama, biksafena, spiroksamina, protiokonazola, mefentriflukonazola, metiltetrapriola, metkonazola, isoflukiprama, fenpikoksamida i fluksapiroksada: Hemijska formula 1

   naznačeno time što A je N; D je vodonik, R<1>je vodonik; R<2>je -OMe; R<4>je halogen grupa; R<3>je halogen grupa; E je fenil grupa; n R<3>s su vezani na bilo kojoj poziciji supstitucije; n je 0, 1, 2, 3 ili 4; Y je atom kiseonika vezan za bilo koju poziciju E; Z je fenil grupa; m R<4>s su vezani na bilo kojoj poziciji supstitucije; i m je 1, 2, 3, 4 ili 5.
2. 2. Postupak suzbijanja biljnih bolesti koji sadrži izvođenje tretmana lišća ili tretmana bez lišća korišćenjem poljoprivrednog ili hortikulturnog fungicida opisanog u patentnom zahtevu 1.
3. 3. Proizvod za suzbijanje biljnih bolesti za pripremu poljoprivrednog ili hortikulturnog fungicida opisanog u patentnom zahtevu 1, koji sadrži derivat azola i drugi aktivni sastojak odvojeno kao kombinovani preparat koji se meša pre upotrebe. Izdaje i štampa: Zavod za intelektualnu svojinu, Beograd, Kneginje Ljubice 5 1