RS66858B1 - Višestepeno hidrokrekovanje ostataka - Google Patents

Description

Opis

POZADINA PRONALASKA

[0001] Ovde obelodanjena otelotvorenja odnose se, generalno, na procese za nadogradnju naftnih sirovina. U jednom aspektu, ovde obelodanjena otelotvorenja odnose se na proces za nadogradnju teških ugljovodonika u sistemu koji se sastoji od prvog reaktora sa ebuliranim slojem i, opciono, drugog reaktora sa ebuliranim slojem.

[0002] Ugljovodonična jedinjenja su korisna za brojne svrhe. Konkretno, ugljovodonična jedinjenja su, između ostalog, korisna kao goriva, rastvarači, sredstva za odmašćivanje, sredstva za čišćenje i prekursori polimera. Najvažniji izvor ugljovodoničnih jedinjenja je sirova nafta. Rafinacija sirove nafte u odvojene frakcije ugljovodoničnih jedinjenja je dobro poznata tehnika obrade.

[0003] Sirove nafte se široko razlikuju po svom sastavu i fizičkim i hemijskim svojstvima. Teške sirove nafte karakteriše relativno visok viskozitet, niska API gustina i visok procenat komponenti sa visokom tačkom ključanja (tj. sa normalnom tačkom ključanja koja se tipično kreće od oko 260°C(500°F) do oko 600°C(1112°F)).

[0004] Rafinisani naftni proizvodi generalno imaju veći prosečan odnos vodonika i ugljenika na molekularnom nivou. Stoga se nadogradnja frakcije ugljovodonika u rafineriji nafte generalno klasifikuje u jednu od dve kategorije: dodavanje vodonika i odbacivanje ugljenika. Dodavanje vodonika se vrši procesima kao što su hidrokrekovanje i hidrotretman. Procesi odbacivanja ugljenika tipično proizvode tok odbačenog materijala sa visokim sadržajem ugljenika koji može biti tečnost ili čvrsta materija; npr. naslage koksa.

[0005] Konvencionalni pristupi nadogradnji materijala sa višom tačkom ključanja, uključujući konverziju vakuumskog ostatka, mogu se izvesti na brojne načine. U ovim konvencionalnim metodama, sirova nafta se destiluje u atmosferskom destilacionom tornju da bi se dobili direktni destilati i atmosferski ostatak (AR) koji se može obrađivati u jedinici za desulfurizaciju atmosferskog ostatka (ARDS). Frakcija dna sa 370+°C može se nadograditi u jedinici za katalitičko krekovanje ostatka (RFCC) za proizvodnju destilatnih goriva.

[0006] U drugim konvencionalnim metodama, sirova nafta se može destilovati u atmosferskom destilacionom tornju da bi se dobili direktni destilati i atmosferski ostatak (AR) koji se može dalje destilovati u vakuumskoj destilacionoj jedinici da bi se proizveli tokovi vakuumskog gasnog ulja (VGO) i vakuumskog ostatka (VR). VR se može dovoditi u jedinicu za desulfurizaciju vakuumskog ostatka (VRDS). Jedinica VRDS je jedinica za hidrotretman sa fiksiranim slojem gde katalizator zahteva zamenu nakon određenog intervala, tipično između 9 i 12 meseci. VGO se može dovoditi u FCC pred-tretman da bi se smanjili sumpor i azot. Efluent FCC pred-tretmana i efluent jedinice VRDS 370+°C mogu se kombinovati i dovoditi u jedinicu RFCC za proizvodnju destilatnog goriva.

[0007] U nekim drugim konvencionalnim metodama, sirova nafta se može destilovati u atmosferskom destilacionom tornju da bi se dobili direktni destilati i atmosferski ostatak (AR) koji se može dalje destilovati u vakuumskoj destilacionoj jedinici da bi se proizveli tokovi vakuumskog gasnog ulja (VGO) i vakuumskog ostatka (VR). VGO se može dovoditi u FCC pred-tretman da bi se smanjili sumpor i azot. VR se može dovoditi u jedinicu za nadogradnju ostataka integrisanu sa jedinicom za hidrotretman/hidrokrekovanje sa fiksiranim slojem za proizvodnju destilatnih goriva i nusproizvodnog toka bitumena.

[0008] Konvencionalni procesi hidrokrekovanja mogu se koristiti za nadogradnju materijala sa višom tačkom ključanja, kao što je ostatak, tipično prisutan u teškoj sirovoj nafti, pretvarajući ih u vrednije materijale sa nižom tačkom ključanja. Na primer, barem deo sirovine ostatka dovedenog u reaktor za hidrokrekovanje može se pretvoriti u proizvod reakcije hidrokrekovanja. Neizreagovani ostatak se može povratiti iz procesa hidrokrekovanja i ili ukloniti ili reciklirati nazad u reaktor za hidrokrekovanje kako bi se povećala ukupna konverzija ostatka.

[0009] Konverzija ostatka u reaktoru za hidrokrekovanje može zavisiti od različitih faktora, uključujući sastav sirovine; tip reaktora koji se koristi; intenzitet reakcije, uključujući uslove temperature i ukupnog pritiska; prostornu brzinu reaktora; parcijalni pritisak vodonika i tip i performanse katalizatora. Posebno, intenzitet reakcije se može koristiti za povećanje konverzije. Međutim, kako se intenzitet reakcije povećava, sporedne reakcije se mogu javiti unutar reaktora za hidrokrekovanje da bi se proizveli različiti nusproizvodi u obliku prekursora koksa, sedimenata i drugih taloga, kao i nusproizvodi koji mogu formirati sekundarnu tečnu fazu. Prekomerno stvaranje takvih sedimenata može ometati naknadnu obradu i može deaktivirati katalizator za hidrokrekovanje trovanjem, koksiranjem ili zaprljanjem. Deaktivacija katalizatora za hidrokrekovanje ne samo da značajno smanjuje konverziju ostatka, već i rezultira većom potrošnjom katalizatora, što zahteva češće zamene skupog katalizatora. Formiranje sekundarne tečne faze ne samo da deaktivira katalizator za hidrokrekovanje, već takođe dovodi do defluidizacije katalitičkog sloja, čime se ograničava maksimalna konverzija. To dovodi do stvaranja „vrućih zona“ unutar katalitičkog sloja, što pogoršava stvaranje koksa, što dalje deaktivira katalizator za hidrokrekovanje.

[0010] Formiranje sedimenata unutar reaktora za hidrokrekovanje je takođe snažna funkcija kvaliteta sirovine. Na primer, asfalteni koji mogu biti prisutni u sirovini ostatka dovedenog u sistem reaktora za hidrokrekovanje posebno su skloni stvaranju sedimenata kada su izloženi teškim radnim uslovima. Stoga, odvajanje asfaltena od ostatka radi povećanja konverzije može biti poželjno.

[0011] Jedan tip procesa koji se može koristiti za uklanjanje takvih asfaltena iz sirovine teških ugljovodonika je deasfaltacija rastvaračem. Na primer, deasfaltacija rastvaračem tipično uključuje fizičko odvajanje lakših ugljovodonika i težih ugljovodonika, uključujući asfaltene, na osnovu njihovog relativnog afiniteta prema rastvaraču. Lagani rastvarač kao što su ugljovodonici C3do C7može se koristiti za rastvaranje ili suspendovanje lakših ugljovodonika, obično nazvanih deasfaltirano ulje, omogućavajući taloženje asfaltena. Zatim se dve faze odvajaju i rastvarač se povraća.

[0012] Dostupno je nekoliko metoda za integraciju deasfaltacije rastvaračem sa hidrokrekovanjem kako bi se uklonili asfalteni iz ostatka. Posebno je poznato kontaktiranje sirovine ostatka u sistemu za deasfaltaciju rastvaračem radi odvajanja asfaltena od deasfaltiranog ulja. Deasfaltirano ulje i asfalteni se zatim svaki reakcionišu u zasebnim sistemima reaktora za hidrokrekovanje.

[0013] Umerene ukupne konverzije ostatka (oko 65% do 70%) mogu se postići korišćenjem takvih procesa, jer se i deasfaltirano ulje i asfalteni odvojeno hidrokrekovanju. Međutim, hidrokrekovanje asfaltena se odvija pri visokom intenzitetu/visokoj konverziji i može predstavljati posebne izazove, kao što je gore navedeno. Na primer, rad hidrokrekera za asfaltene pri visokom intenzitetu radi povećanja konverzije takođe može uzrokovati visoku stopu formiranja sedimenata i visoku stopu zamene katalizatora. Nasuprot tome, rad hidrokrekera za asfaltene pri niskom intenzitetu će suzbiti formiranje sedimenata, ali će konverzija asfaltena po prolazu biti niska. Da bi se postigla veća ukupna konverzija ostatka, takvi procesi tipično zahtevaju visoku stopu recikliranja neizreagovanog ostatka nazad u jedan ili više reaktora za hidrokrekovanje. Takvo recikliranje velikog volumena može značajno povećati veličinu reaktora za hidrokrekovanje i/ili uzvodnog sistema za deasfaltaciju rastvaračem.

[0014] Rafinerije nafte koriste niz faza obrade za proizvodnju destilatnih goriva kao što su benzin, mlazno gorivo, dizel i ulja za loženje, kako bi zadovoljile tržišne zahteve. U novije vreme, potražnja za benzinom u odnosu na dizel doživela je dramatične promene, a potražnja za benzinom se povećava u odnosu na potražnju za dizelom. Konvencionalni VR sistemi za hidrokrekovanje generalno maksimizuju proizvodnju srednjih destilata, posebno dizela. Stoga postoji potreba da rafinerije koje koriste hidrokrekere za ostatke sa ebuliranim slojem imaju fleksibilnost da lako i ekonomično pređu sa rada u režimu maksimalne konverzije koji maksimizuje proizvodnju dizela, na rad u režimu u kojem se proizvodi kvalitetniji, tj. niži sadržaj S i niži sadržaj N, VGO ili VR proizvod, koji se zatim obrađuje u nizvodnoj RFCC jedinici za proizvodnju i maksimizaciju proizvodnje benzina, i što je najvažnije, da to učine bez potrebe za zaustavljanjem radi zamene katalizatora, čime se izbegava gubitak prihoda od proizvoda tokom zaustavljanja.

[0015] US 5980 730 A i US 6017 441 A opisuju proces za konverziju teške ugljovodonične frakcije. Proces obuhvata tretiranje ugljovodonične sirovine u delu za hidrokonverziju u prisustvu vodonika, pri čemu taj deo obuhvata najmanje jedan trofazni reaktor koji sadrži najmanje jedan katalizator za hidrokonverziju u ebuliranom sloju, koji radi u režimu tečnog i gasnog uspona, pri čemu navedeni reaktor obuhvata najmanje jedno sredstvo za uklanjanje katalizatora iz navedenog reaktora i najmanje jedno sredstvo za dodavanje svežeg katalizatora u navedeni reaktor.

[0016] US 2016/177203 A1 opisuje proces za intenzivnu konverziju teške ugljovodonične sirovine, koji obuhvata a) hidrokonverziju sirovine u ebuliranom sloju; b) odvajanje barem dela hidrokonvertovanog tečnog efluenta dobijenog iz a); c)i) bilo hidrotretman barem dela frakcije gasnog ulja i frakcije vakuumskog gasnog ulja dobijenih iz b), ii) ili hidrokrekovanje barem dela frakcije gasnog ulja i frakcije vakuumskog gasnog ulja dobijenih iz b); d) frakcionisanje barem dela efluenta dobijenog iz c)i) ili c)ii); e) recikliranje barem dela nekonvertovane frakcije vakuumskog gasnog ulja dobijene iz frakcionisanja d) u navedenu prvu hidrokonverziju a); f) hidrokrekovanje barem dela frakcije gasnog ulja dobijene iz frakcionisanja d); g) recikliranje celog ili dela efluenta dobijenog iz f) u frakcionisanje d).

[0017] US 4591 426 A opisuje proces za nadogradnju sirovina koje sadrže ne manje od oko 200 ppm metala, API gustinu manju od oko 20 DEG, Konradsonov ugljenični ostatak veći od oko 8%, putem hidrokonverzije sa vodonikom u prisustvu prirodnog neorganskog materijala kao katalizatora. Proces dalje predviđa naknadno frakcionisanje hidrokonvertovanog proizvoda i deasfaltaciju ostatka destilacije rastvaračem, te opcionalno hidrosulfurizaciju atmosferskih destilata i mešavine vakuum gasnih ulja i deasfaltiranih ulja odvojeno.

[0018] WO 2013/033293 A2 opisuje hidroprecesiranje teških ulja u prisustvu rastvarača i u prisustvu katalizatora sa prosečnom veličinom pora od oko 85 Å do oko 120 Å. Rastvarač može biti dodati rastvarač ili deo tečnog efluenta iz hidroprecesiranja.

[0019] U skladu s tim, postoji potreba za poboljšanom fleksibilnošću procesa hidrokrekovanja ostataka koji postižu visoku konverziju ostataka, smanjuju ukupan broj opreme, smanjuju ukupnu veličinu reaktora za hidrokrekovanje i/ili deasfaltera sa rastvaračem, i zahtevaju ređu zamenu katalizatora za hidrokrekovanje. Ono što bi bilo poželjno je proces koji bi iskoristio sposobnost procesa hidrokrekovanja ostataka za visoku konverziju i dugo održavanje rada bez zamene katalizatora, dok bi se postigao kvalitetniji efluent proizveden iz jedinice za hidrotretman ostataka sa fiksiranim slojem, kao što su ARDS i VRDS. Proces bi takođe trebalo da ima mogućnost reverzibilnog prelaska.

REZIME PRONALASKA

[0020] U prvom aspektu, ovde obelodanjena otelotvorenja odnose se na proces za nadogradnju teških ugljovodonika u sistemu koji obuhvata: prvi reaktor sa ebuliranim slojem; prvi separator; toranj za stripovanje; sistem za frakcionisanje; i sistem za deasfaltaciju rastvaračem. Proces obuhvata: rad sistema u prvom režimu za proizvodnju sirovine za jedinicu za katalitičko krekovanje zaostalih ulja (RFCC) i rad sistema u drugom režimu za maksimizaciju konverzije ostatka u prvom reaktoru sa ebuliranim slojem. Prema prvom aspektu, rad sistema u prvom režimu obuhvata: reagovanje deasfaltiranog ulja i vakuumskog destilata u prvom reaktoru sa ebuliranim slojem koji sadrži katalizator za hidrotretman radi formiranja prvog efluenta; odvajanje prvog efluenta u prvom separatoru na prvu gasnu fazu i prvu tečnu fazu; stripovanje prve tečne faze u tornju za stripovanje radi proizvodnje donjeg toka striping tornja i gornjeg toka striping tornja; frakcionisanje gornjeg toka striping tornja u sistemu za frakcionisanje radi proizvodnje najmanje jednog atmosferskog destilata i atmosferskog ostatka; frakcionisanje atmosferskog ostatka u sistemu za frakcionisanje radi proizvodnje vakuumskog destilata i vakuumskog ostatka; deasfaltaciju vakuumskog ostatka u sistemu za deasfaltaciju rastvaračem radi proizvodnje deasfaltiranog ulja; i transportovanje donjeg toka striping tornja kao sirovine do RFCC jedinice. Prema prvom aspektu, rad sistema u drugom režimu obuhvata: reagovanje deasfaltiranog ulja u prvom reaktoru sa ebuliranim slojem koji sadrži katalizator za hidrokrekovanje radi formiranja drugog efluenta; odvajanje drugog efluenta u prvom separatoru na drugu gasnu fazu i drugu tečnu fazu; frakcionisanje druge tečne faze u sistemu za frakcionisanje radi proizvodnje najmanje jednog atmosferskog destilata i atmosferskog ostatka; frakcionisanje atmosferskog dna u sistemu za frakcionisanje radi proizvodnje vakuumskog destilata i vakuumskog ostatka; i deasfaltaciju vakuumskog ostatka radi proizvodnje deasfaltiranog ulja. Proces dalje obuhvata prelazak sistema između prvog i drugog režima, pri čemu prelazak obuhvata: uklanjanje katalizatora za hidrotretman iz prvog reaktora sa ebuliranim slojem uz istovremeno dodavanje katalizatora za hidrokrekovanje u prvi reaktor sa ebuliranim slojem; i frakcionisanje prve tečne faze u sistemu za frakcionisanje radi proizvodnje najmanje jednog atmosferskog destilata i atmosferskog ostatka.

[0021] Drugi aspekti i prednosti biće očigledni iz sledećeg opisa i priloženih patentnih zahteva, u kojima su definisana dalja otelotvorenja procesa.

KRATAK OPIS SLIKA

Slika 1. je pojednostavljeni dijagram toka procesa hidrokrekovanja i deasfaltacije prema ovde obelodanjenim otelotvorenjima koja ne čine deo predmeta pronalaska na koji se polaže pravo. Slika 2. je pojednostavljeni dijagram toka procesa hidrokrekovanja i deasfaltacije prema ovde obelodanjenim otelotvorenjima.

Slika 3. je pojednostavljeni dijagram toka za prelazak sa dijagrama toka sa slike 2. na dijagram toka sa slike 1. prema ovde obelodanjenim otelotvorenjima.

Slika 4. je pojednostavljeni dijagram toka za prelazak sa dijagrama toka sa slike 2. na dijagram toka sa slike 1. prema ovde obelodanjenim otelotvorenjima.

Slika 5. je pojednostavljeni dijagram toka procesa hidrokrekovanja i deasfaltacije prema ovde obelodanjenim otelotvorenjima.

DETALJAN OPIS

[0023] Ovde obelodanjena otelotvorenja generalno se odnose na procese za nadogradnju naftnih sirovina. U jednom aspektu, ovde obelodanjena otelotvorenja odnose se na proces koji obuhvata rad sistema u prvom režimu, uključujući, između ostalog, hidrotretman i deasfaltaciju ostatka, te rad sistema u drugom režimu, uključujući, između ostalog, hidrokrekovanje i deasfaltaciju ostatka. Ovde obelodanjena otelotvorenja, koja ne čine deo predmeta pronalaska na koji se polaže pravo, odnose se na integrisani proces za nadogradnju ostatka uključujući više faza hidrokrekovanja radi maksimizacije sirovine RFCC jedinice za proizvodnju benzina.

[0024] Sirovine ugljovodoničnog ostatka (rezidua) korisne u ovde obelodanjenim otelotvorenjima mogu uključivati različite teške sirove nafte i rafinerijske frakcije. Na primer, sirovine ugljovodoničnog ostatka mogu uključivati sveže sirovine ugljovodoničnih ostataka, naftni atmosferski ili vakuumski ostatak, hidrokrekovane ostatke atmosferskog ili vakuumskog tornja, direktno destilovano vakuumsko gasno ulje, hidrokrekovano vakuumsko gasno ulje, suspenziona ulja ili ciklična ulja iz fluidnog katalitičkog krekovanja (FCC), kao i druge slične tokove ugljovodonika, ili njihovu kombinaciju, pri čemu svaki od njih može biti direktno destilovan, procesno dobijen, hidrokrekovan, delimično desulfurisan i/ili sa niskim sadržajem metala. Gore navedene sirovine ostataka mogu uključivati različite nečistoće, uključujući asfaltene, metale, organski sumpor, organski azot i Konradsonov ugljenični ostatak (CCR). Početna tačka ključanja ostatka je tipično veća od oko 260°C. U nekim otelotvorenjima, frakcije ugljovodoničnog ostatka mogu uključivati ugljovodonike sa normalnom tačkom ključanja od najmanje 480°C, najmanje 524°C, ili najmanje 565°C. Konačna tačka ključanja ostatka može biti oko 340C+; oko 370C+; oko 400C+; oko 425C+; oko 450C+; oko 480C+; oko 510C+; oko 540C+; oko 565C+; oko 590C+; ili oko 620C+.

[0025] Procesi prema ovde obelodanjenim otelotvorenjima za konverziju ugljovodoničnih sirovina ostataka u lakše ugljovodonike, a koji ne čine deo predmeta pronalaska na koji se polaže pravo, uključuju početno hidrokrekovanje sirovine ostatka, uključujući sve asfaltene koji se u njoj nalaze. Ceo tok ostatka, uključujući asfaltene, može se reakcionisati sa vodonikom preko katalizatora za hidrokrekovanje u prvoj fazi reakcije hidrokrekovanja da bi se najmanje deo ugljovodonika pretvorio u lakše molekule, uključujući konverziju najmanje dela asfaltena. Da bi se ublažilo formiranje sedimenata, reakcija hidrokrekovanja u prvoj fazi može se sprovoditi na temperaturama i pritiscima koji mogu izbeći visoke stope formiranja sedimenata i zaprljanja katalizatora (tj. „uslovi reakcije umerenog intenziteta“). Konverzija ostatka u prvoj fazi reakcije može biti u rasponu od oko 30 mas.% do oko 80 mas.% u nekim otelotvorenjima.

[0026] Reakcioni proizvod iz prve faze može se zatim odvojiti da bi se povratila najmanje jedna frakcija destilatnog ugljovodonika i frakcija ostatka koja uključuje neizreagovani ostatak, asfaltene i sve proizvode sa tačkom ključanja ostatka nastale hidrokrekovanjem asfaltena sadržanih u sirovini ostatka. Oporavljene frakcije destilatnih ugljovodonika mogu uključivati, između ostalog, atmosferske destilate, kao što su ugljovodonici sa normalnom tačkom ključanja manjom od oko 340°C, i vakuumske destilate (VGO), kao što su ugljovodonici sa normalnom tačkom ključanja od oko 450°C do oko 600°C.

[0027] Frakcija ostatka može se zatim odvojiti u jedinici za deasfaltaciju rastvaračem da bi se povratila frakcija deasfaltiranog ulja (DAO) i frakcija asfaltena. Jedinica za deasfaltaciju rastvaračem može biti, na primer, kao što je opisano u jednom ili više američkih patenata br.

4,239,616, 4,440,633, 4,354,922, 4,354,928, 4,536,283, i 7,214,308, od kojih je svaki ovde uključen referencom u meri u kojoj nije u suprotnosti sa ovde obelodanjenim otelotvorenjima. U jedinici za deasfaltaciju rastvaračem, lagani ugljovodonični rastvarač može se koristiti za selektivno rastvaranje željenih komponenti frakcije ostatka i odbacivanje asfaltena. U nekim otelotvorenjima, lagani ugljovodonični rastvarač može biti ugljovodonik C3do C7i može uključivati propan, butan, izobutan, pentan, izopentan, heksan, heptan i njihove smeše.

[0028] Frakcija deasfaltiranog ulja može se reakcionisati sa vodonikom preko katalizatora za hidrokrekovanje u drugoj fazi reakcije hidrokrekovanja da bi se najmanje deo ugljovodonika pretvorio u lakše molekule. Reakcioni proizvod iz druge faze reakcije hidrokrekovanja može se zatim odvojiti u namenskom sistemu za odvajanje ili zajedno sa reakcionim proizvodom iz prve faze hidrokrekovanja da bi se povratili ugljovodonici opsega destilata, između ostalih reakcionih proizvoda. U nekim otelotvorenjima, frakcija deasfaltiranog ulja može se poslati u hidrokreker gasnog ulja ili u RFCC jedinicu. U ovim slučajevima, prinos deasfaltacije treba ograničiti kako bi se ispunili zahtevi za kvalitet sirovinskog ulja bilo hidrokrekera ili RFCC jedinice.

[0029] Procesi prema ovde obelodanjenim otelotvorenjima stoga uključuju jedinicu za deasfaltaciju rastvaračem nizvodno od prve faze reakcije hidrokrekovanja, obezbeđujući konverziju najmanje dela asfaltena u lakše, vrednije ugljovodonike. Hidrokrekovanje asfaltena u prvoj fazi reakcije može obezbediti ukupnu konverziju ostatka koja može biti veća od oko 60 mas.% u nekim otelotvorenjima; veća od 85 mas.% u drugim otelotvorenjima; i veća od 95 mas.% u daljim otelotvorenjima. Dodatno, zbog konverzije najmanje dela asfaltena uzvodno, potrebna veličina za jedinice za deasfaltaciju rastvaračem koje se koriste u otelotvorenjima može biti manja nego što bi bila potrebna kada bi se cela sirovina ostatka inicijalno obrađivala. Ukupna konverzija ostatka može biti oko 90%.

[0030] Prilikom rada za maksimalnu konverziju ostatka, katalizatori koji se koriste u prvoj i drugoj reakcionoj fazi mogu biti isti ili različiti. Katalizatori koji se koriste u prvoj reakcionoj fazi uključuju katalizatore za demetalizaciju i desulfurizaciju sa većim porama, sa sadržajem aktivnih metala koji se tipično kreće od 3 do 12 mas.% i zapreminama pora koje se tipično kreću od 0,7 do 1,0 cc/gm. Katalizatori koji se koriste u drugoj reakcionoj fazi mogu biti isti kao jedan ili više katalizatora koji se koriste u prvoj reakcionoj fazi, što omogućava ponovnu upotrebu katalizatora u prvoj reakciji, čime se smanjuje ukupna brzina dodavanja katalizatora. Alternativno, druga reakciona faza može koristiti namenski katalizator sa manjim porama i većom aktivnošću, sa sadržajem aktivnih metala koji se tipično kreće od 6 do 12 mas.% i zapreminama pora koje se tipično kreću od 0,6 do 0,8 cc/gm. Odgovarajući katalizatori za hidrotretman i hidrokrekovanje korisni u prvoj i drugoj reakcionoj fazi mogu uključivati jedan ili više elemenata odabranih iz grupa 4-12 Periodnog sistema elemenata. U nekim otelotvorenjima, katalizatori za hidrotretman i hidrokrekovanje prema ovde obelodanjenim otelotvorenjima mogu sadržati, sastojati se od, ili se u suštini sastojati od jednog ili više elementa iz grupe koju čine nikl, kobalt, volfram, molibden i njihove kombinacije, bilo nepodržani ili podržani na poroznoj podlozi kao što je silicijum-dioksid, aluminijum-oksid, titanijum-dioksid, ili njihove kombinacije. Kako se isporučuju od proizvođača ili kao rezultat procesa regeneracije, katalizatori za hidrokonverziju mogu biti u obliku metalnih oksida, na primer. Ako je potrebno ili poželjno, metalni oksidi se mogu pretvoriti u metalne sulfide pre ili tokom upotrebe. U nekim otelotvorenjima, katalizatori za hidrokrekovanje mogu biti predsulfidisani i/ili predkondicionirani pre uvođenja u reaktor za hidrokrekovanje. Za režim maksimalne konverzije, katalizatori sa fluidizovanim slojem mogu biti prilagođeni da imaju dobra svojstva fluidizacije i otpornosti na abraziju, dok istovremeno promovišu hidrokrekovanje ostataka sa nekom aktivnošću uklanjanja heteroatoma.

[0031] Prva faza reakcije hidrokrekovanja može uključivati jedan ili više reaktora u seriji i/ili paralelno. Reaktori pogodni za upotrebu u prvoj fazi hidrotretmana i hidrokrekovanja mogu uključivati bilo koji tip reaktora za hidrokrekovanje u zavisnosti od intenziteta rada prve faze. Reaktori sa ebuliranim slojem su preferirani zbog obrade asfaltena u prvoj reakcionoj fazi. U nekim otelotvorenjima, prva faza reakcije hidrokrekovanja uključuje samo jedan reaktor sa ebuliranim slojem.

[0032] Druga reakciona faza može uključivati jedan ili više reaktora u seriji i/ili paralelno. Reaktori pogodni za upotrebu u drugoj reakcionoj fazi mogu uključivati bilo koji tip reaktora, uključujući reaktore sa ebuliranim slojem i reaktore sa fiksiranim slojem, između ostalih. U nekim otelotvorenjima, reaktor može biti jedan ili više reaktora sa ebuliranim slojem.

Asfalteni mogu biti prisutni u deasfaltiranom ulju samo u manjoj meri, stoga se u drugoj reakcionoj fazi može koristiti širok spektar tipova reaktora. Na primer, reaktori sa fiksiranim slojem ili kombinacija reaktora sa fiksiranim i ebuliranim slojem mogu se razmatrati kada je sadržaj metala i Konradsonovog ugljeničnog ostatka u frakciji deasfaltiranog ulja koja se dovodi u drugu reakcionu fazu manji od 80 wppm i 10%, respektivno. Broj potrebnih reaktora može zavisiti od brzine protoka sirovine, ukupnog ciljanog nivoa konverzije ostatka, i nivoa konverzije postignutog u prvoj fazi reakcije hidrokrekovanja.

[0033] U nekim otelotvorenjima, mogućnost prelaska druge reakcione faze iz režima rada koji maksimizira konverziju hidrokrekovanja i proizvodnju srednjeg destilata/dizela u režim rada hidrotretmana koji minimizira konverziju hidrokrekovanja dok maksimizira kvalitet efluenta namenjenog RFCC/FCC jedinici, pruža fleksibilnost u rafinaciji koja maksimizira proizvodnju benzina promenom katalizatora i radnih uslova višefaznih reaktora. U nekim otelotvorenjima, druga reakciona faza je jedan ili više reaktora sa ebuliranim slojem. Stoga se prelazak između dva režima rada može dogoditi bez zaustavljanja ili gubitka proizvodnog kapaciteta, inkrementalno i reverzibilno (i) slanjem kombinovanog toka DAO i VGO u drugu reakcionu fazu; (ii) promenom tipa dopunskog katalizatora u drugoj reakcionoj fazi na katalizator tipa hidrotretmana i održavanjem brzine dopunjavanja katalizatora, što se može dogoditi tokom nekoliko nedelja, nakon čega će konvencionalna zaliha katalizatora za hidrokrekovanje biti zamenjena ebuliranim katalizatorom tipa hidrotretmana; i (iii) vođenjem druge reakcione faze u režimu hidrotretmana umesto režima hidrokrekovanja. Tokom ovog prelaska, temperatura reaktora druge reakcione faze može biti značajno snižena da bi se smanjio intenzitet konverzije hidrokrekovanja uz istovremeno povećanje kvaliteta VGO.

[0034] U nekim otelotvorenjima, frakcija deasfaltiranog ulja (DAO) i vakuumski destilati (VGO) mogu se reakcionisati sa vodonikom preko katalizatora za hidrotretman u drugoj fazi reakcije hidrotretmana kako bi se obezbedila poboljšana sirovina za proizvodnju benzina u RFCC jedinici. Hidrotretmanom VGO, sadržaj azota i CCR/metala može biti snižen, obezbeđujući odgovarajuću RFCC sirovinu. Reakcioni proizvod iz druge faze reakcije hidrotretmana može se stripovati i zatim odvojiti u poboljšanu RFCC sirovinu i stripovani reakcioni proizvod koji se kombinuje sa reakcionim proizvodom iz prve faze hidrokrekovanja radi oporavka ugljovodonika opsega destilata.

[0035] Kada druga reakciona faza radi na maksimizaciji RFCC sirovine, katalizator u drugoj reakcionoj fazi može biti katalizator za hidrotretman sa visokom aktivnošću/velikom površinom/malom zapreminom pora. Katalizatori za hidroprecesiranje će raditi pod nižim uslovima fluidizacije i možda neće imati inkrementalno veću otpornost na abraziju, ali će imati veće površine i zapremine pora kako bi omogućili pojačanu katalizu željenih aktivnosti hidrosulfurizacije i hidrodenitrogenacije. Katalizator može imati fizička svojstva raspodele veličine čestica, veličinu i oblik dizajnirane da obezbede maksimalnu otpornost na abraziju pod radnim uslovima reaktora minimalnog širenja katalitičkog sloja, ali može imati sastav aktivnih metala i nosač, BET površinu i raspodelu veličine pora dizajnirane za obezbeđivanje visoke aktivnosti ka hidrosulfurizaciji (HDS) i hidrodenitrogenaciji (HDN) aktivnosti.

Raspodela veličine čestica i oblik čestica mogu obezbediti karakteristike niskog pada pritiska, posebno pod nizom širenja sloja. Za katalizatore koji se koriste za režim u kojem se sirovina proizvodi za nizvodnu RFCC jedinicu, opseg širenja sloja je od 5% do 25%.

[0036] Katalizatori za hidrotretman koji mogu biti korisni uključuju katalizatore odabrane iz onih elemenata za koje se zna da obezbeđuju katalitičku hidrogenacionu aktivnost. Obično se bira najmanje jedna metalna komponenta od elemenata grupe 8-10 i/ili od elemenata grupe 6. Elementi grupe 6 mogu uključivati hrom, molibden i volfram. Elementi grupe 8-10 mogu uključivati gvožđe, kobalt, nikal, rutenijum, rodijum, paladijum, osmijum, iridijum i platinu. Količina komponenti hidrogenacije u katalizatoru pogodno se kreće od oko 0,5% do oko 10% masenih udela metalnih komponenti grupe 8-10 i od oko 5% do oko 25% masenih udela metalnih komponenti grupe 6, izračunato kao metalni oksidi na 100 delova po masi ukupnog katalizatora, gde se maseni procenti zasnivaju na masi katalizatora pre sulfidovanja.

Komponente hidrogenacije u katalizatoru mogu biti u oksidnom i/ili sulfidnom obliku. Ako je kombinacija najmanje komponente grupe 6 i komponente grupe 8 prisutna kao (mešani) oksidi, biće podvrgnuta tretmanu sulfidovanjem pre pravilne upotrebe u hidrokrekovanju. U nekim otelotvorenjima, katalizator sadrži jednu ili više komponenti nikla i/ili kobalta i jednu ili više komponenti molibdena i/ili volframa ili jednu ili više komponenti platine i/ili paladijuma. Korisni su katalizatori koji sadrže nikal i molibden, nikal i volfram, platinu i/ili paladijum.

[0037] Frakcionisanje efluenata iz prve i druge reakcione faze može se postići u odvojenim, nezavisnim sistemima za frakcionisanje, ili u nekim otelotvorenjima, u zajedničkom sistemu za frakcionisanje. Nadalje, predviđa se da se reakcioni proizvod iz druge faze može odvojiti zajedno sa reakcionim proizvodom iz prve faze reakcije ili nezavisno od njega. U nekim otelotvorenjima, prva i druga reakciona faza mogu se napajati i takođe napajati zajedničku petlju za hlađenje, prečišćavanje i kompresiju gasa.

[0038] Reakcija hidrokrekovanja u prvoj fazi može se sprovoditi na temperaturi u rasponu od oko 360°C do oko 450°C; od oko 400°C do oko 440°C u drugim otelotvorenjima. Pritisci u prvoj reakcionoj fazi mogu biti u rasponu od oko 70 bara do oko 230 bara u nekim otelotvorenjima; od oko 100 do oko 180 bara u drugim otelotvorenjima. Reakcije hidrokrekovanja se takođe mogu sprovoditi pri prostornoj brzini tečnosti po satu (LHSV) u rasponu od oko 0,1 hr<-1>do oko 3,0 hr<-1>u nekim otelotvorenjima; od oko 0,2 hr<-1>do oko 2 hr<-1>u drugim otelotvorenjima.

[0039] Reakcija hidrokrekovanja u drugoj reakcionoj fazi može se sprovoditi na temperaturi u rasponu od oko 400°C do oko 450°C; od oko 420°C do oko 440°C u drugim otelotvorenjima. Pritisci u drugoj reakcionoj fazi mogu biti u rasponu od oko 70 bara do oko 230 bara u nekim otelotvorenjima; od oko 100 do oko 180 bara u drugim otelotvorenjima. Reakcije hidrokrekovanja se takođe mogu sprovoditi pri prostornoj brzini tečnosti po satu (LHSV) u rasponu od oko 0,1 hr<-1>do oko 1,0 hr<-1>u nekim otelotvorenjima; od oko 0,2 hr<-1>do oko 0,5 hr<-1>u drugim otelotvorenjima.

[0040] Kada druga reakciona faza radi na maksimizaciji sirovine za RFCC, reakcija hidrotretmana može se sprovoditi na temperaturi u rasponu od oko 350°C do oko 410°C; od oko 360°C do oko 385°C u drugim otelotvorenjima. Pritisci u svakoj od prve i druge reakcione faze mogu biti u rasponu od oko 70 bara do oko 230 bara u nekim otelotvorenjima; od oko 100 do oko 180 bara u drugim otelotvorenjima. Reakcije hidrotretmana se takođe mogu sprovoditi pri prostornoj brzini tečnosti po satu (LHSV) u rasponu od oko 0,1 hr<-1>do oko 1,0 hr<-1>u nekim otelotvorenjima; od oko 0,2 hr<-1>do oko 0,5 hr<-1>u drugim otelotvorenjima.

[0041] Fleksibilnost u radu druge reakcione faze može se postići prelaskom iz režima maksimalne konverzije ostatka u režim kvalitetnog efluenta. Prelazak između režima može se dogoditi promenom radnih uslova druge reakcione faze i zamenom katalizatora za hidrokrekovanje katalizatorom za hidrotretman dok druga reakciona faza ostaje u pogonu. Prilikom prelaska iz režima maksimalne konverzije ostatka u režim kvalitetnog efluenta, u nekim otelotvorenjima, temperatura druge reakcione faze se snižava dok se sirovini za drugu reakcionu fazu mogu dodati dodatne količine VGO. Ukupna količina dodatog VGO u sirovini druge reakcione faze može se kretati od oko 15 mas.% do oko 75 mas.% ukupne sirovine. Radni uslovi i parametri druge reakcione faze postavljaju se tako da se postignu optimalni nivoi uklanjanja HDS i HDN pod smanjenim nivoima konverzije DAO kako bi se maksimizirala proizvodnja benzina. Dok se sirovina menja, temperatura druge reakcione faze može se sniziti, zavisno od sastava sirovine za drugu reakcionu fazu. Temperatura se može smanjiti za iznos u rasponu od oko 1 do 10°C po stopi od oko 0,1 °C/sat do oko 5 °C/sat. Dodatno, u režimu kvalitetnog efluenta, nekonvertovano ulje druge faze, koje se sastoji od materijala koji ključa od oko 343°C do 900°C i od 360°C do 700°C u nekim otelotvorenjima, odvaja se od nekonvertovanog ulja prve faze. Uslovi za prelazak iz režima maksimalne konverzije ostatka u režim kvalitetnog efluenta mogu se obrnuti kako bi se prešlo iz režima kvalitetnog efluenta u režim maksimalne konverzije ostatka.

[0042] U nekim otelotvorenjima, druga reakciona faza dalje radi sa širenjem ebuliranog sloja katalizatora između oko 40% i oko 60%; i brzinom dopunjavanja katalizatora ekvivalentnom jednom potpunom obrtaju katalitičkog sloja u 40 do 80 radnih dana neprekidnog rada. Brzina uklanjanja katalizatora može biti ekvivalentna brzini dopunjavanja katalizatora tako da zaliha katalizatora u reaktoru ostaje konstantna.

[0043] Prelazak iz režima maksimalne konverzije ostatka u režim kvalitetnog efluenta počinje smanjenjem zalihe katalizatora za hidrokrekovanje visoke konverzije u reaktoru druge faze povećanjem brzine uklanjanja istrošenog katalizatora i zaustavljanjem dodavanja dopunskog katalizatora, istovremeno smanjujući temperature reaktora shodno tome kako bi se ispunili ciljevi performansi. Tokom ovog koraka, brzina ebulacione pumpe (sistema reaktora sa ebuliranim slojem) može se povećati da bi se postiglo veće širenje sloja smanjene količine zalihe katalizatora koja se javlja tokom ove operacije. Ovaj korak bi trebalo da traje od oko 15 dana do oko 25 dana. Predviđa se da će oko 20 do 40% zalihe katalizatora biti uklonjeno tokom ovog koraka.

[0044] Drugo, zaliha katalizatora za hidrokrekovanje u skladištu katalizatora zamenjuje se katalizatorom za hidrotretman otpornim na abraziju i veće aktivnosti, a svež dopunski katalizator dodaje se u drugu reakcionu fazu brzinom koja omogućava oko 80% do oko 100% zamene preostale zalihe katalizatora za oko 45 do 60 dana, uz periodično podešavanje brzine uklanjanja katalizatora sa visoke brzine u prvom koraku prelaska na njegovu ravnotežnu brzinu, tj. brzinu kada je brzina dopune ekvivalentna brzini uklanjanja i fizička svojstva istrošenog katalizatora mogu potvrditi da su katalizatori za hidrokrekovanje ispražnjeni iz reaktora. Naknadno se zaliha katalizatora ponovo uspostavlja na 100% do 125% svoje originalne zalihe nastavljanjem dodavanja katalizatora dok se uklanjanje katalizatora zaustavlja. Tokom ravnotežnog rada, normalna stopa obrtaja za režim kvalitetnog efluenta je od oko 180 dana do oko 330 dana.

[0045] Treće, temperatura reaktora se snižava tokom kasnijih delova drugog koraka prelaska za oko 10°C do oko 30°C kako bi se postigao temperaturni raspon reaktora od oko 350°C do oko 410°C. Tokom ovog koraka, brzina ebulacione pumpe može se smanjiti da bi se postiglo širenje sloja sa katalizatorima za hidrotretman u rasponu od oko 30% do oko 40% u jednom otelotvorenju, i od oko 25% do oko 40% u drugom otelotvorenju, i od oko 15% do oko 40% u daljem otelotvorenju, i od oko 10% do oko 40% u daljem otelotvorenju, i od oko 5% do oko 40% u daljem otelotvorenju.

[0046] Za povratak u režim maksimalne konverzije ostatka iz režima kvalitetnog efluenta, koraci prelaska mogu se obrnuti od gore opisanih procedura.

[0047] Sistem kao što je gore opisan može raditi u režimu maksimalne konverzije ili proizvoditi kvalitetan efluent, po mogućnosti za dovođenje u RFCC jedinicu. Mogućnost prelaska iz režima maksimalne konverzije u režim kvalitetnog efluenta bez zaustavljanja ili gubitka proizvodnog kapaciteta je prednost. Prelazak se može ostvariti reverzibilno (i) slanjem kombinovanog toka sirovine, po mogućnosti uključujući DAO i VGO, u drugu reakcionu fazu, koja je reakciona faza sa ebuliranim slojem; (ii) prebacivanjem tipa dopunskog katalizatora u drugoj reakcionoj fazi na ebulirani katalizator tipa hidrotretmana, tako da bi se zamena katalizatora dogodila tokom perioda od 6 do 12 nedelja, nakon čega će konvencionalna zaliha katalizatora za hidrokrekovanje u suštini biti zamenjena ebuliranim katalizatorom tipa hidrotretmana; i (iii) vođenjem druge reakcione faze u režimu kvalitetnog efluenta umesto režima hidrokrekovanja. U nekim otelotvorenjima, režim kvalitetnog efluenta snižava temperaturu druge reakcione faze, čime se smanjuje intenzitet konverzije hidrokrekovanja uz istovremeno povećanje kvaliteta VGO.

[0048] Radni uslovi u prvoj reakcionoj fazi su suštinski slični i za režim maksimalne konverzije ostatka i za režim kvalitetnog efluenta. Radni uslovi mogu se odabrati na osnovu sirovine ostatka, uključujući sadržaj nečistoća u sirovini ostatka i željeni nivo nečistoća koje treba ukloniti u prvoj fazi, između ostalih faktora. Radne temperature u režimu maksimalne konverzije mogu biti više u reaktoru druge faze nego u reaktoru prve faze. Radne temperature u režimu kvalitetnog efluenta mogu biti niže u reaktoru druge faze nego u reaktoru prve faze.

[0049] U nekim otelotvorenjima, konverzija ostatka u prvoj reakcionoj fazi može biti u rasponu od oko 40 do oko 70 mas.%; od oko 55 do oko 65 mas.% u drugim otelotvorenjima. Konverzija ugljovodonika (ili konverzija ostatka ili konverzija) može se definisati kao količina materijala u toku sirovine reaktora koja ključa iznad temperaturnog praga koji će biti opisan u daljem tekstu, minus količina materijala u toku efluenta reaktora koja ključa iznad istog temperaturnog praga, pri čemu je ta razlika podeljena sa količinom materijala u toku sirovine reaktora koja ključa iznad temperaturnog praga. U nekim otelotvorenjima, prag temperature može biti definisan kao 525°C+; u drugim otelotvorenjima prag temperature može biti definisan kao 540°C+ i u daljim otelotvorenjima prag temperature može biti definisan kao 565°C+.

[0050] Radni uslovi u drugoj reakcionoj fazi zavise od režima rada, uključujući režim maksimalne konverzije ostatka, režim kvalitetnog efluenta ili prelazak između režima. Za režim ukupne maksimalne konverzije ostatka, konverzija ostatka u drugoj reakcionoj fazi može biti u rasponu od oko 50 do oko 900 mas.%; od oko 60 do oko 80 mas.% u drugim otelotvorenjima. Kada se druga faza radi za maksimalnu konverziju ostatka, ukupna konverzija ostatka (od sirovine do proizvoda sa nižom tačkom ključanja) može biti u rasponu od oko 50 do oko 95 mas.%; od oko 60 do oko 92 mas.% u drugim otelotvorenjima, a od 85 do 90 mas.% u daljim otelotvorenjima. Pored hidrokrekovanja ostatka, ukupno uklanjanje sumpora i metala može biti u rasponu od oko 60% do oko 90%, a uklanjanje Konradsonovog ugljeničnog ostatka može biti u rasponu od oko 40% do oko 80%. U nekim otelotvorenjima, najmanje jedan od radne temperature i radnog pritiska u prvoj reakcionoj fazi može biti veći od onih koji se koriste u drugoj reakcionoj fazi.

[0051] Kada se radi u režimu maksimalne konverzije, ukupne konverzije ostatka za procese prema ovde obelodanjenim otelotvorenjima mogu biti veće od 80% zbog delimične konverzije asfaltena u prvoj reakcionoj fazi i konverzije DAO u drugoj reakcionoj fazi. U režimu maksimalne konverzije, prema ovde obelodanjenim otelotvorenjima, mogu se postići ukupne konverzije ostatka od najmanje 80%, 85%, 90%, 95% ili više, što je značajno poboljšanje u odnosu na ono što se može postići samo sa dvofaznim sistemom hidrokrekovanja.

[0052] Za režim kvalitetnog efluenta, konverzija ostatka u drugoj reakcionoj fazi može biti u rasponu od oko 5 do oko 20 mas.%; od oko 10 do oko 15 mas.% u drugim otelotvorenjima. Kada se druga faza radi za kvalitetan efluent, ukupna konverzija ostatka (od sirovine do proizvoda sa nižom tačkom ključanja) može biti u rasponu od oko 45 do oko 82 mas.%; od oko 70 do oko 80 mas.% u drugim otelotvorenjima. Pored hidrokrekovanja ostatka, ukupno uklanjanje sumpora i metala može biti u rasponu od oko 70% do oko 90%, a uklanjanje Konradsonovog ugljeničnog ostatka može biti u rasponu od oko 50% do oko 80%. U nekim otelotvorenjima, najmanje jedan od radne temperature i radnog pritiska u prvoj reakcionoj fazi može biti veći od onih koji se koriste u drugoj reakcionoj fazi.

[0053] Prilikom prelaska između režima maksimalne konverzije ostatka i režima kvalitetnog efluenta, radni uslovi u drugoj reakcionoj fazi će se menjati, dok radni uslovi u prvoj reakcionoj fazi mogu ostati suštinski isti. Na primer, temperatura u drugoj reakcionoj fazi će biti smanjena. Radni uslovi mogu se odabrati na osnovu brzine dopunjavanja katalizatora, povećane količine VGO u sirovini za drugu reakcionu fazu i željenog kvaliteta proizvoda iz druge faze, između ostalih faktora. U nekim otelotvorenjima, konverzija ostatka tokom prelaska u drugoj reakcionoj fazi može biti u rasponu od oko 25 do oko 75 mas.%; od oko 50 do oko 60 mas.% u drugim otelotvorenjima; i manje od 50 mas.% u daljim otelotvorenjima.

[0054] Sada se pozivamo na sliku 1, gde je prikazan pojednostavljeni dijagram toka procesa za nadogradnju ostatka prema ovde obelodanjenim otelotvorenjima, koja ne čine deo predmeta pronalaska na koji se polaže pravo. Pumpe, ventili, izmenjivači toplote i druga oprema nisu prikazani radi lakšeg ilustrovanja ovde obelodanjenih otelotvorenja. Slika 1 prikazuje rad sistema u režimu maksimalne konverzije.

[0055] Ostatak i vodonik mogu se dovoditi preko protočnih linija 10 i 12, respektivno, u prvu fazu reakcije hidrokrekovanja 14 koja sadrži katalizator za hidrokrekovanje i radi na temperaturi i pritisku dovoljnom za pretvaranje najmanje dela ostatka u lakše ugljovodonike. Efluent reaktora prve faze može se oporaviti putem protočne linije 16. Kao što je gore opisano, efluent prve faze može uključivati reakcione proizvode i neizreagovani ostatak, koji može uključivati neizreagovane komponente sirovine kao što su asfalteni, i hidrokrekovane asfaltene sa različitim tačkama ključanja, uključujući one u opsegu ključanja sirovine ostatka. Prva faza reakcije hidrokrekovanja 14 može raditi na temperaturama u rasponu od oko 360°C do oko 450°C.

[0056] Frakcija deasfaltiranog ulja i vodonik mogu se dovoditi preko protočnih linija 18 i 20, respektivno, u drugu reakcionu fazu 22 koja sadrži katalizator za hidrokrekovanje i radi na temperaturi i pritisku za pretvaranje najmanje dela deasfaltiranog ulja u lakše ugljovodonike. Efluent reaktora druge faze može se oporaviti putem protočne linije 24. Druga reakciona faza 22 može biti ebulirana reakciona faza koja radi na temperaturama u rasponu od oko 400°C do oko 440°C. U nekim otelotvorenjima, druga reakciona faza može raditi kao fiksni sloj.

[0057] Efluent prve faze i efluent druge faze u protočnim linijama 16, 24 mogu se zatim dovoditi u sistem za separaciju 26. U sistemu za separaciju 26, efluenti prve i druge faze mogu se frakcionisati da bi se povratila najmanje jedna frakcija destilatnog ugljovodonika i ugljovodonična frakcija koja uključuje neizreagovani ostatak, asfaltene i slična jedinjenja sa tačkom ključanja formirana hidrokrekovanjem asfaltena.

[0058] U ovom otelotvorenju, sistem za separaciju 26 može uključivati visokopritisni separator visoke temperature 40 (HP/HT separator) za odvajanje efluenta na tečnost i paru. Odvojena para može se oporaviti putem protočne linije 42, a odvojena tečnost može se oporaviti putem protočne linije 44.

[0059] Para se zatim može usmeriti putem protočne linije 42 u sistem za hlađenje gasa, prečišćavanje i kompresiju recirkulacije 46. Gas koji sadrži vodonik može se oporaviti iz sistema 46 putem protočne linije 48, čiji se deo može reciklirati u reaktore 14, 16.

Ugljovodonici kondenzovani tokom hlađenja i prečišćavanja mogu se oporaviti putem protoka 50 i kombinovati sa odvojenom tečnošću u protočnoj liniji 44 za dalju obradu.

Kombinovani tok tečnosti 52 može se zatim dovoditi u atmosferski destilacioni toranj 54 da bi se tok odvojio u frakciju koja uključuje ugljovodonike koji ključaju u opsegu atmosferskih destilata i prvu frakciju ostatka koja uključuje ugljovodonike sa normalnom tačkom ključanja od najmanje 340°C. Atmosferski destilati mogu se oporaviti putem protočne linije 56, a prva frakcija ostatka može se oporaviti putem protočne linije 58.

[0060] Prva frakcija ostatka može se zatim dovoditi u vakuumski destilacioni sistem 60 za odvajanje prve frakcije ostatka u frakciju koja uključuje ugljovodonike koji ključaju u opsegu vakuumskih destilata i drugu frakciju ostatka koja uključuje ugljovodonike sa normalnom tačkom ključanja od najmanje 480°C. Vakuumski destilati mogu se oporaviti putem protočne linije 62, a druga frakcija ostatka može se oporaviti putem protočne linije 30 i obrađivati u jedinici za deasfaltaciju rastvaračem 32 kao što je gore opisano.

[0061] Možda će biti potrebno smanjiti temperaturu druge frakcije ostatka pre dovođenja druge frakcije ostatka u jedinicu za deasfaltaciju rastvaračem 32. Druga frakcija ostatka može se hladiti indirektnom ili direktnom izmenom toplote. Zbog zaprljanja indirektnih sistema za izmenu toplote koje se često javlja kod vakuumskih ostataka tornja, direktna izmena toplote može biti preferirana i može se obavljati, na primer, kontaktiranjem druge frakcije ostatka sa najmanje jednim delom prve frakcije ostatka i delom čiste sirovine ostatka, kao što se može dovoditi putem protočnih linija 64 i 66, respektivno.

[0062] Ugljovodonična frakcija koja uključuje neizreagovani ostatak i asfaltene može se dovoditi putem protočne linije 30 u jedinicu za deasfaltaciju rastvaračem 32 radi proizvodnje frakcije asfaltena koja se oporavlja putem protočne linije 34 i frakcije deasfaltiranog ulja. Frakcija deasfaltiranog ulja može se oporaviti iz jedinice za deasfaltaciju rastvaračem 32 putem protočne linije 18 i dovoditi u drugu fazu reakcije hidrokrekovanja 22, kao što je gore opisano.

[0063] Sada se pozivamo na sliku 2, gde je prikazan pojednostavljeni dijagram toka procesa za nadogradnju ostatka prema ovde obelodanjenim otelotvorenjima, gde slični brojevi predstavljaju slične delove. Slika 2 prikazuje rad sistema u režimu kvalitetnog efluenta.

[0064] Kao što je prethodno opisano, ostatak i vodonik mogu se dovoditi putem protočnih linija 10 i 12, respektivno, u prvu fazu reakcije hidrokrekovanja 14 koja sadrži katalizator za hidrokrekovanje i radi na temperaturi i pritisku dovoljnom za pretvaranje najmanje dela ostatka u lakše ugljovodonike. Efluent reaktora prve faze može se oporaviti putem protočne faze 16 i dovoditi u visokopritisni separator visoke temperature 40 (HP/HT separator) za odvajanje tečnosti i pare efluenta. Odvojena para može se oporaviti putem protočne linije 42, a odvojena tečnost može se oporaviti putem protočne linije 44. Kao što je gore opisano, efluent prve faze može uključivati reakcione proizvode i neizreagovani ostatak, koji može uključivati neizreagovane komponente sirovine kao što su asfalteni, i hidrokrekovane asfaltene sa različitim tačkama ključanja, uključujući one u opsegu ključanja sirovine ostatka. Prva faza reakcije hidrokrekovanja 14 može raditi na temperaturama u rasponu od oko 360°C do oko 450°C, na primer.

[0065] Frakcija deasfaltiranog ulja, vakuumski destilati i vodonik mogu se dovoditi putem protočnih linija 18, 62 i 20, respektivno, u drugu reakcionu fazu 22 koja sadrži katalizator za hidrotretman i radi na temperaturi i pritisku za pretvaranje najmanje dela deasfaltiranog ulja u lakše ugljovodonike i uklanjanje sumpora, azota i metala. Uslovi u drugoj reakcionoj fazi takođe će biti prilagođeni da budu pogodni za minimiziranje konverzije i proizvodnju efluenta pogodnog za dovođenje u RFCC jedinicu. Druga reakciona faza 22 može biti ebulirana reakciona faza koja radi na temperaturama u rasponu od oko 350°C do oko 410°C, na primer.

[0066] Efluent reaktora druge faze može se oporaviti putem protočne linije 24 i dovoditi u visokopritisni separator visoke temperature 140 (HP/HT separator) za odvajanje tečnosti i pare efluenta. Odvojena para može se oporaviti putem protočne linije 142, a odvojena tečnost može se oporaviti putem protočne linije 144.

[0067] Para se zatim može usmeriti putem protočne linije 142 u sistem za hlađenje gasa, prečišćavanje i kompresiju recirkulacije 46 zajedno sa odvojenom parom oporavljenom putem protočne linije 42. Ugljovodonici kondenzovani tokom hlađenja i prečišćavanja mogu se oporaviti putem protoka 50 i kombinovati sa odvojenom tečnošću u protočnoj liniji 44 za dalju obradu, kao što je atmosferski destilacioni toranj 54.

[0068] Odvojena tečnost druge faze može se zatim usmeriti putem protočne linije 144 u sistem za stripovanje 80 radi generisanja donjeg toka striping tornja i gornjeg toka striping tornja. Donji tok striping tornja može se oporaviti putem protočne linije 86 i poslati na dalju obradu. U nekim otelotvorenjima, donji tok striping tornja 86 može se poslati u jedinicu za fluidno katalitičko krekovanje ostatka (RFCC). Sistem za stripovanje 80 radi tako da proizvodi proizvod ostatka 370+°C u donjem toku striping tornja i dizel i lakšu frakciju u gornjim tokovima. Gornji tok striping tornja može se dovoditi putem protočne linije 82 u atmosferski destilacioni toranj 54. Gornji tok striping tornja može se kombinovati sa ugljovodonicima kondenzovanim tokom hlađenja i prečišćavanja putem protoka 50 i odvojenom tečnošću u protočnoj liniji 44. Atmosferski destilati mogu se oporaviti putem protočne linije 56, a prva frakcija ostatka može se oporaviti putem protočne linije 58, kao što je gore opisano.

[0069] Vakuumski destilati putem protočne linije 62 mogu se dovoditi u reaktor druge faze 22 zajedno sa DAO putem protočne linije 18 iz jedinice za deasfaltaciju rastvaračem 32 kao što je gore opisano.

[0070] Slike 1 i 2 opisuju otelotvorenja procesnog sistema koji rade u različitim režimima rada. Procesni sistem može se reverzibilno prebacivati između različitih režima rada prikazanih na slikama 1 i 2. Režimi rada se razlikuju u radu reaktora druge faze 22. Prvi režim reaktora druge faze radi na maksimizaciji konverzije sa prvim katalizatorom kao što je opisano u vezi sa slikom 1, a drugi režim reaktora druge faze je minimiziranje konverzije i maksimizacija kvaliteta efluenta namenjenog RFCC jedinici sa drugim katalizatorom.

Mogućnost reverzibilnog prelaska između dva režima bez zaustavljanja sistema ili gubitka proizvodnje može se postići fleksibilnim konfiguracijama cevovoda i promenom tipa katalizatora u dopunskom katalizatoru za reaktor druge faze 22. Kao što je prikazano na slici 3, zamena katalizatora u reaktoru druge faze 22 odvija se putem protočnih linija 92 i 94. Kontinuirani dovod/kontinuirano uklanjanje katalizatora kod reaktora za hidroprecesiranje sa ebuliranim slojem čini zamenu katalizatora besprekornom. Zamena katalizatora može se dogoditi tokom perioda od 6 do 12 nedelja. U nekim otelotvorenjima, zamena katalizatora može zavisiti od relativnih brzina dovoda katalizatora koji se dovodi u drugu reakcionu fazu. U nekim otelotvorenjima, tri zapremine reaktora katalizatora mogu biti neophodne za skoro potpunu zamenu. U nekim otelotvorenjima, zamena se može dogoditi brže ako se želi, ali pod tipičnim radnim/svežim dovodom katalizatora/brzinama uklanjanja istrošenog, zamena katalizatora može potrajati nekoliko nedelja. Postepena zamena katalizatora može omogućiti vreme nizvodnim jedinicama da se efikasno prebace na novu mešavinu proizvoda, itd.

Katalizator za hidrokrekovanje ostatka visokog zapreminskog udela pora („konverzioni“) ebuliranog sloja može napustiti reaktor druge faze 22 putem protočne linije 94, a katalizator za hidrotretman visoke aktivnosti/visoke površine/niskog zapreminskog udela pora može ući u reaktor druge faze 22 putem protočne linije 92. Zamena se može dogoditi in situ i bez potrebe za zaustavljanjem radi navedene zamene katalizatora. Procesni sistemi sa slika 1 i 2 takođe mogu imati fleksibilnost cevovoda koja omogućava da se efluent iz reaktora druge faze pošalje ili u HP/HT separator 40 ili u HP/HT separator 140, kao što je prikazano na slici 3. Fleksibilnost cevovoda takođe može obezbediti da se vakuumski destilati šalju u reaktor druge faze.

[0071] Kao što je prikazano na slici 4, fleksibilnost cevovoda može biti obezbeđena tako da se striping toranj 80 može zaobići. Dakle, tečnosti iz HP/HT separatora 140 mogu se kombinovati sa tečnostima iz HP/HT separatora 40 da bi se poslale u atmosferski destilacioni toranj 54, a para iz HP/HT separatora 140 može se kombinovati sa parom iz HP/HT separatora 40 da bi se poslala u sistem za hlađenje gasa, prečišćavanje i kompresiju recirkulacije 46. Nadalje, u nekim otelotvorenjima, različite faze separacije mogu biti integrisane/kombinovane tamo gde se vrše slične separacije.

[0072] U nekim otelotvorenjima, prelazak iz režima maksimalne konverzije ostatka u režim kvalitetnog efluenta uključuje promenu toka sirovine i proizvoda, uz istovremeno podešavanje katalizatora unutar druge reakcione faze i radnih uslova u drugoj fazi. U nekim otelotvorenjima, sirovina za drugu reakcionu fazu 22 se podešava tako da uključuje vakuumske destilate iz protočne linije 62. Vakuumski destilati se mogu dodavati inkrementalno u sirovinu za drugu reakcionu fazu 22 u količini od oko 0% sirovine do oko 50% sirovine. U nekim otelotvorenjima, efluent iz reaktora druge faze 22 može se preusmeriti iz HP/HT separatora 40 u HP/HT separator 140. To se može dogoditi postepenim preusmeravanjem efluenta putem protočne linije 24 da se šalje u HP/HT separator 140.

Odvojena para oporavljena putem protočne linije 142 može se preusmeriti u sistem za kompresiju recirkulacije 46 otvaranjem pripadajućih ventila i cevovoda. Odvojena tečnost oporavljena putem protočne linije 144 preusmerava se u sistem za stripovanje 80 otvaranjem pripadajućih ventila i cevovoda. Zamena katalizatora iz katalizatora za hidrokrekovanje u katalizator za hidrotretman odvija se prebacivanjem katalizatora u i iz ebuliranog sloja reaktora druge faze 22 smanjenjem količine katalizatora za hidrokrekovanje koja se dovodi u reaktor druge faze putem linije 92, dok se povećava količina katalizatora za hidrotretman koja se dovodi u reaktor druge faze. Za obrnuti rad reaktora druge faze nazad u režim maksimalne konverzije ostatka, vrše se ista podešavanja unazad.

[0073] Sada se pozivamo na sliku 5, gde je prikazan pojednostavljeni dijagram toka procesa za nadogradnju ostatka prema ovde obelodanjenim otelotvorenjima, gde slični brojevi predstavljaju slične delove. Slika 5 prikazuje rad sistema u drugom režimu kvalitetnog efluenta i može eliminisati ograničenja nivoa kontaminacije sirovine (VR) tipične RDS jedinice uzvodno od RFCC jedinice, dok i dalje proizvodi visokokvalitetnu sirovinu za RFCC.

[0074] Kao što je prethodno opisano, ostatak i vodonik mogu se dovoditi putem protočnih linija 10 i 12, respektivno, u prvu fazu reakcije hidrokrekovanja 14 koja sadrži katalizator za hidrokrekovanje i radi na temperaturi i pritisku dovoljnom za pretvaranje najmanje dela ostatka u lakše ugljovodonike. Efluent reaktora prve faze može se oporaviti putem protočne faze 16 i dovoditi u visokopritisni separator visoke temperature 40 (HP/HT separator) za odvajanje tečnosti i pare efluenta. Odvojena para može se oporaviti putem protočne linije 42, a odvojena tečnost može se oporaviti putem protočne linije 44. Kao što je gore opisano, efluent prve faze može uključivati reakcione proizvode i neizreagovani ostatak, koji može uključivati neizreagovane komponente sirovine kao što su asfalteni, i hidrokrekovane asfaltene sa različitim tačkama ključanja, uključujući one u opsegu ključanja sirovine ostatka. Prva faza reakcije hidrokrekovanja 14 može raditi na temperaturama u rasponu od oko 360°C do oko 450°C, na primer.

[0075] Frakcija deasfaltiranog ulja, vakuumski destilati i vodonik mogu se dovoditi putem protočnih linija 18, 62 i 20, respektivno, u drugu reakcionu fazu 22 koja sadrži katalizator za hidrotretman i radi na temperaturi i pritisku za pretvaranje najmanje dela deasfaltiranog ulja u lakše ugljovodonike i uklanjanje sumpora, azota i metala. Uslovi u drugoj reakcionoj fazi takođe će biti prilagođeni da budu pogodni za minimiziranje konverzije i proizvodnju efluenta pogodnog za dovođenje u RFCC jedinicu. Druga reakciona faza 122 može biti fiksni sloj koji radi na temperaturama u rasponu od oko 350°C do oko 410°C, na primer.

[0076] Efluent reaktora druge faze može se oporaviti putem protočne linije 24 i dovoditi u visokopritisni separator visoke temperature 140 (HP/HT separator) za odvajanje tečnosti i pare efluenta. Odvojena para može se oporaviti putem protočne linije 142, a odvojena tečnost može se oporaviti putem protočne linije 144. U nekim otelotvorenjima, HP/HT separator 140 može biti opcionalan.

[0077] Para se zatim može usmeriti putem protočne linije 142 u sistem za hlađenje gasa, prečišćavanje i kompresiju recirkulacije 46 zajedno sa odvojenom parom oporavljenom putem protočne linije 42. Ugljovodonici kondenzovani tokom hlađenja i prečišćavanja mogu se oporaviti putem protoka 50 i kombinovati sa odvojenom tečnošću u protočnoj liniji 44 za dalju obradu, kao što je u atmosferskom destilacionom tornju 54.

[0078] Tečnost se zatim može usmeriti putem protočne linije 144 u sistem za stripovanje 80 radi generisanja donjeg toka striping tornja i gornjeg toka striping tornja. Donji tok striping tornja može se oporaviti putem protočne linije 86 i poslati na dalju obradu. U nekim otelotvorenjima, donji tok striping tornja može se poslati u jedinicu za fluidno katalitičko krekovanje ostatka (RFCC). Sistem za stripovanje 80 radi tako da proizvodi proizvod ostatka 370+°C u donjem toku striping tornja i dizel i lakšu frakciju u gornjim tokovima. Gornji tok striping tornja može se dovoditi putem protočne linije 82 u atmosferski destilacioni toranj 54. Gornji tok striping tornja može se kombinovati sa ugljovodonicima kondenzovanim tokom hlađenja i prečišćavanja putem protoka 50 i odvojenom tečnošću u protočnoj liniji 44.

Atmosferski destilati mogu se oporaviti putem protočne linije 56, a prva frakcija ostatka može se oporaviti putem protočne linije 58, kao što je gore opisano.

[0079] Vakuumski destilati putem protočne linije 62 mogu se dovoditi u reaktor druge faze 22 zajedno sa DAO putem protočne linije 18 iz jedinice za deasfaltaciju rastvaračem 32 kao što je gore opisano.

[0080] Kao što je prikazano na slikama 1, 2 i 5, ovde obelodanjeni procesi mogu uključivati samostalni sistem za hlađenje gasa, prečišćavanje i kompresiju 46. U drugim otelotvorenjima, frakcija pare oporavljena putem protočne linije 42, ili barem deo nje, može se obrađivati u zajedničkom sistemu za hlađenje gasa, prečišćavanje i kompresiju, integrišući obradu gasa sa drugim jedinicama za hidroprecesiranje na lokaciji.

[0081] Iako nije ilustrovano, barem deo asfaltena oporavljenih putem protočne linije 34 može se reciklirati u prvu fazu reaktora za hidrokrekovanje u nekim otelotvorenjima. Nadogradnja ili drugačija upotreba asfaltena oporavljenih putem protočne linije 34 može se izvršiti korišćenjem drugih različitih procesa poznatih stručnjacima u oblasti. Na primer, asfalteni se mogu mešati sa razblaživačem kao što je FCC suspenziono ulje i koristiti kao lož ulje, ili se obrađivati sami ili u kombinaciji sa drugim sirovinama u jedinicama za odloženo koksiranje ili gasifikaciju, ili peletirati u asfaltne pelete.

PRIMERI

[0082] Sledeći primeri su izvedeni iz tehnika modeliranja. Iako je rad obavljen, pronalazači ne predstavljaju ove primere u prošlom vremenu da bi se uskladili sa važećim pravilima.

[0083] Tabela 1 ispod prikazuje raspon konverzija i temperatura reaktora za otelotvorenja dva režima rada za obe opisane reakcione faze. Režim konverzije u tabeli je sistem koji radi na maksimizaciji konverzije hidrokrekovanja/maksimizaciji dizela. Režim kvalitetnog efluenta u tabeli je sistem koji radi na minimizaciji konverzije hidrokrekovanja/maksimizaciji kvaliteta efluenta. Podaci nisu predstavljeni za rad u režimima prelaska, bilo prelaska iz režima konverzije u režim hidrotretmana i obrnuto.

Tabela 1

[0084] Tabela 2 ispod prikazuje rad reaktora druge faze između dva režima rada. Režim konverzije u tabeli je sistem koji radi na maksimizaciji konverzije hidrokrekovanja/maksimizaciji dizela. Režim kvalitetnog efluenta u tabeli je sistem koji radi na minimizaciji konverzije hidrokrekovanja/maksimizaciji kvaliteta efluenta. Svojstva sirovine su tipična, ali mogu varirati u zavisnosti od izvora sirove nafte i nivoa konverzije u prvoj fazi. Podaci nisu predstavljeni za rad u režimima prelaska, bilo prelaska iz režima konverzije u režim hidrotretmana i obrnuto.

Tabela 2

[0085] Kao što je gore opisano, ovde obelodanjena otelotvorenja obezbeđuju efikasnu i fleksibilnu konverziju teških ugljovodonika u lakše ugljovodonike putem integrisanog procesa hidrokrekovanja i deasfaltacije rastvaračem.

[0086] U drugom aspektu, procesi prema ovde obelodanjenim otelotvorenjima mogu obezbediti smanjenje potrebne veličine procesne opreme, uključujući najmanje jedan od reaktora za hidrokrekovanje i jedinice za deasfaltaciju rastvaračem. Postignute visoke konverzije mogu rezultirati relativno manjim stopama recirkulacije od onih koje zahtevaju procesi prema dosadašnjem stanju tehnike za postizanje visokih ukupnih konverzija.

Dodatno, hidrokrekovanje najmanje dela asfaltena u prvoj reakcionoj fazi može obezbediti smanjene brzine dovoda sirovine, potrošnju rastvarača, itd. povezane sa jedinicom za deasfaltaciju rastvaračem u poređenju sa procesima prema dosadašnjem stanju tehnike.

[0087] U daljem aspektu, procesi prema ovde obelodanjenim otelotvorenjima mogu obezbediti smanjene stope zaprljanja katalizatora, čime se produžava vreme ciklusa katalizatora i vek trajanja katalizatora. Na primer, radni uslovi u prvoj reakcionoj zoni mogu se odabrati tako da se minimizira formiranje sedimenata i zaprljanje katalizatora koje bi se inače moglo dogoditi prilikom hidrokrekovanja asfaltena.

[0088] Značajna smanjenja kapitalnih i operativnih troškova mogu se ostvariti zahvaljujući jednom ili više faktora koji obuhvataju niske zahteve za recirkulaciju, efikasnu upotrebu katalizatora i delimičnu konverziju asfaltena pre deasfaltacije rastvaračem.

[0089] Uklanjanje asfaltena između reakcionih faza može dodatno rezultirati manjim problemom taloženja sedimenata u opremi povezanoj sa odvajanjem tečnosti od pare u kolu efluenta reaktora, uključujući opremu u frakcionacionom delu.

Claims (6)

Patentni zahtevi

1. Proces za nadogradnju teških ugljovodonika u sistemu koji obuhvata:

prvi reaktor sa ebuliranim slojem (22);

prvi separator (140);

toranj za stripovanje (80);

sistem za frakcionisanje (54, 60); i

sistem za deasfaltaciju rastvaračem (32);

proces obuhvata:

rad sistema u prvom režimu za proizvodnju sirovine za jedinicu za katalitičko krekovanje ostatka (RFCC), rad sistema u prvom režimu obuhvatajući:

reagovanje deasfaltiranog ulja i vakuumskog destilata u prvom reaktoru sa ebuliranim slojem (22) koji sadrži katalizator za hidrotretman radi formiranja prvog efluenta;

odvajanje prvog efluenta u prvom separatoru (140) na prvu gasnu fazu i prvu tečnu fazu; stripovanje prve tečne faze u tornju za stripovanje (80) radi proizvodnje donjeg toka striping tornja i gornjeg toka striping tornja;

frakcionisanje gornjeg toka striping tornja u sistemu za frakcionisanje (54) radi proizvodnje najmanje jednog atmosferskog destilata i atmosferskog ostatka;

frakcionisanje atmosferskog ostatka u sistemu za frakcionisanje (60) radi proizvodnje vakuumskog destilata i vakuumskog ostatka;

deasfaltaciju vakuumskog ostatka u sistemu za deasfaltaciju rastvaračem (32) radi proizvodnje deasfaltiranog ulja; i

transportovanje donjeg toka striping tornja kao sirovine do RFCC jedinice;

rad sistema u drugom režimu za maksimizaciju konverzije ostatka u prvom reaktoru sa ebuliranim slojem (22), rad sistema u drugom režimu obuhvatajući:

reagovanje deasfaltiranog ulja u prvom reaktoru sa ebuliranim slojem (22) koji sadrži katalizator za hidrokrekovanje radi formiranja drugog efluenta;

odvajanje drugog efluenta u prvom separatoru (140) na drugu gasnu fazu i drugu tečnu fazu; frakcionisanje druge tečne faze u sistemu za frakcionisanje (54) radi proizvodnje najmanje jednog atmosferskog destilata i atmosferskog ostatka;

frakcionisanje atmosferskog ostatka u sistemu za frakcionisanje (60) radi proizvodnje vakuumskog destilata i vakuumskog ostatka; i

deasfaltaciju vakuumskog ostatka radi proizvodnje deasfaltiranog ulja;

prelazak sistema između prvog i drugog režima, pri čemu prelazak obuhvata: uklanjanje katalizatora za hidrotretman iz prvog reaktora sa ebuliranim slojem (22) uz istovremeno dodavanje katalizatora za hidrokrekovanje u prvi reaktor sa ebuliranim slojem (22);

frakcionisanje prve tečne faze u sistemu za frakcionisanje (54) radi proizvodnje najmanje jednog atmosferskog destilata i atmosferskog ostatka.

2. Proces prema patentnom zahtevu 1, pri čemu sistem dalje obuhvata:

drugi reaktor sa ebuliranim slojem (14); i

drugi separator (40);

drugi režim dalje obuhvata:

reagovanje ugljovodonika ostatka u drugom reaktoru sa ebuliranim slojem (14) koji sadrži katalizator za hidrokrekovanje radi formiranja trećeg efluenta;

odvajanje trećeg efluenta u drugom separatoru (40) na treću gasnu fazu i treću tečnu fazu; i frakcionisanje treće tečne faze u sistemu za frakcionisanje (54) radi proizvodnje najmanje jednog atmosferskog destilata i atmosferskog ostatka.

3. Proces prema patentnom zahtevu 1, dalje obuhvatajući prelazak sistema iz drugog režima nazad u prvi režim.

4. Proces prema patentnom zahtevu 1, pri čemu prelazak dalje obuhvata snižavanje temperature prvog reaktora sa ebuliranim slojem (22).

5. Proces prema patentnom zahtevu 1, pri čemu uklanjanje katalizatora za hidrotretman iz prvog reaktora sa ebuliranim slojem (22) obuhvata povećanje brzine ebulacione pumpe.

6. Proces prema patentnom zahtevu 1, pri čemu se prvi režim radi sa prvom raspodelom veličine čestica koja obezbeđuje nizak pad pritiska u rasponu širenja sloja od 5% do 25%.