RS67423B1 - Postupak za formulisanje sastava koji sadrže analoge glukagonu sličnog peptida-2 (glp-2) - Google Patents

Description

[0001] Opis

[0002] Oblast pronalaska

[0003] Predmetni pronalazak se odnosi na postupke za proizvodnju stabilnih tečnih farmaceutskih formulacija koje sadrže analog glukagon-sličnog peptida 2 (GLP-2), a posebno na postupke za proizvodnju formulacija koje sadrže ZP1848 (glepaglutid) i/ili ZP1846 (elsiglutid), uključujući njihove metabolite.

[0004] Pozadina pronalaska

[0005] Humani GLP-2 je peptid od 33 aminokiseline sa sledećim redosledom: Hy-His-Ala-Asp-Gly-Ser-Phe-Ser-Asp-Glu-Met-Asn-Thr-Ile-Leu-Asp-Asn-Leu-Ala-Ala-Arg-Asp-Phe-Ile-Asn-Trp-Leu-Ile-Gln-Thr-Lys-Ile-Thr-Asp-OH (SEQ ID NO: 10). Dobija se iz specifične posttranslacione obrade proglukagona u enteroendokrinim L ćelijama creva i u specifičnim regionima moždanog stabla. GLP-2 se vezuje za jedan receptor spregnut sa G-proteinom koji pripada porodici glukagon sekretina klase II.

[0006] Prijavljeno je da GLP-2 indukuje značajan rast epitela sluzokože tankog creva putem stimulacije proliferacije matičnih ćelija u kriptama i inhibicijom apoptoze u resicama (Drucker i dr., 1996, Proc. Natl. Acad. Sci. USA 93: 7911-7916). GLP-2 takođe ima uticaj na rast debelog creva. Štaviše, GLP-2 inhibira pražnjenje želuca i lučenje želudačne kiseline (Wojdemann i dr., 1999, J. Clin. Endocrinol. Metab.84: 2513-2517), poboljšava funkciju crevne barijere (Benjamin i dr., 2000, Gut 47: 112-119), stimuliše transport crevne heksoze putem povećane regulacije transportera glukoze (Cheeseman, 1997, Am. J. Physiol. R1965-71), i povećava protok krvi u crevima (Guan i dr., 2003, Gastroenterology, 125: 136-147).

[0007] U struci je prepoznato da analozi receptora glukagon-sličnog peptida-2 imaju terapeutski potencijal za lečenje crevnih bolesti. Međutim, nativni hGLP-2, gastrointestinalni peptid od 33 aminokiseline, nije koristan u kliničkom okruženju zbog svog veoma kratkog polu-raspada kod ljudi od oko 7 minuta za GLP-2 pune dužine [1-33] i 27 minuta za skraćeni GLP-2 [3-33]. U velikoj meri, kratko vreme poluraspada je posledica razgradnje enzimom dipeptidilpeptidazom IV (DPP-IV). Shodno tome, bilo je pokušaja u struci da se razviju agonisti GLP-2 receptora sa boljim farmakokinetičkim karakteristikama, posebno da se poboljša poluraspad molekula GLP-2. Na primer, predloženi su GLP-2 analozi sa supstitucijama kao što su npr., analozi GLP-2 koji sadrže Gly supstituciju na poziciji 2 ([hGly2] GLP-2, teduglutid) što povećava vreme poluraspada sa sedam minuta (nativni GLP-2) na oko dva sata. Acilacija peptidnih lekova lancima masnih kiselina takođe se pokazala korisnom za produžavanje sistemske cirkulacije, kao i za povećanje enzimske stabilnosti bez narušavanja biološke potencije. Međutim, iako su ovi pokušaji poboljšali farmakokinetiku analoga GLP-2, a ponekad se u struci opisuju kao „dugotrajni“, mora se imati na umu da je ovo u poređenju sa nativnim hGLP-2 sa vremenom poluraspada od nekoliko sati, a ne minuta. To zauzvrat znači da se analozi GLP-2 i dalje moraju davati pacijentima jednom ili više puta dnevno. Teduglutid je odobren za lečenje sindroma kratkog creva pod nazivima Gattex (u SAD) i Revestiv (u Evropi).

[0008] WO 2006/117565 (Zealand Pharma A/S) opisuje GLP-2 analoge koji sadrže jednu ili više supstitucija u poređenju sa [hGly2]GLP-2 i koji poboljšavaju biološku aktivnost in vivo i/ili poboljšavaju hemijsku stabilnost, npr., kako je procenjeno u in vitro testovima stabilnosti. Među molekulima obelodanjenim u WO 2006/117565 su ZP1848 (glepaglutid) i ZP1846 (elsiglutid), zajedno sa njihovom medicinskom upotrebom za lečenje poremećaja želuca i creva i za ublažavanje neželjenih efekata hemoterapije i radioterapije. Režimi doziranja za GLP-2 analoge, uključujući ZP1848 i ZP1846 i njihove metabolite, opisani su u WO 2018/229252. Formulacije ZP1848 i ZP1846 spremne za upotrebu opisane su u WO 2020/065064 i WO 2020/065063.

[0009] Zapadka i dr. (Fokus interfejsa 7: 20170030. http://dx.doi.org/10.1098/rsfs.2017.0030) opisuje faktore koji utiču na fizičku stabilnost peptidnih terapija, posebno njihovu sklonost ka agregaciji.

[0010] U ovoj oblasti i dalje postoji problem poboljšanja proizvodnih procesa koji se koriste za formulaciju GLP-2 analoga nakon sinteze, posebno rešavanja problema koji nastaju zbog neobičnih svojstava ovih molekula. Takođe bi cilj u oblasti formulacije GLP-2 analoga bio da se obezbede poboljšani procesi za izradu formulacija GLP-2 analoga, posebno za upotrebu u uređajima za isporuku kao što su prethodno napunjeni špricevi, infuzione pumpe, nosivi injektori ili auto-injektori.

[0011] Rezime pronalaska

[0013] Uopšteno, predmetni pronalazak se odnosi na procese za proizvodnju farmaceutskih formulacija analoga GLP-2, a posebno na procese za proizvodnju stabilnih tečnih farmaceutskih formulacija koje sadrže ZP1848 (glepaglutid) i ZP1846 (elsiglutid) i/ili njihove metabolite. Shodno tome, predmetni pronalazak se odnosi na razvoj novog procesa („Proces B“ ili „proces formulacije u jednom sudu“) koji poboljšava tehničke probleme iz prethodnog procesa proizvodnje, „Procesa A“ ili „procesa formulacije u dva suda“ ili „procesa formulacije sa dva rastvora“, videti Sliku 1. Do sada su lekovite supstance ZP1848 i ZP1846 proizvedene korišćenjem „Procesa A“. Međutim, Proces A koji koristi ZP1848 ili ZP1846 dovodi do nekih tehničkih izazova povezanih sa prekomernim penjenjem kada se analog GLP-2 rastvori kada se doda drugim komponentama formulacije, formiranjem tvrdih grudvica lekovite supstance tokom rastvaranja, odstupanjima od vizuelnih kontrola i formiranjem viših peptidnih oligomera. Penjenje i formiranje grudvica i potreba za ručnim mešanjem mogu biti problematični u procesu proizvodnje u većoj meri, jer grudvice aktivnog farmaceutskog sastojka (API) mogu biti skrivene u sloju pene, što dovodi do kvara važne vizuelne kontrole procesa za bistri rastvor i rastvorenu lekovitu supstancu.

[0015] Proces A je tradicionalni proces formulacije za peptide. Tokom razvoja formulacije, uobičajeno je u struci da se koristi rastvaranje peptida u vodi, jer to omogućava bezbedno i lako rukovanje peptidom i zato što je lakše menjati kombinacije različitih pomoćnih materija. Proces A dobro funkcioniše u malim razmerama. Takođe, za peptide uopšte, gde se pl ukršta tokom formulacije, Proces A je poželjniji da bi se izbeglo lokalno pl i taloženje peptida koje može biti teško ili nemoguće ponovo rastvoriti u procesu formulacije.

[0017] Bez obavezivanja bilo kakvim konkretnim objašnjenjem, sadašnji pronalazači veruju da je problematično i neobično ponašanje ZP1848 i ZP1846, koje dovodi do primećenog penjenja i stvaranja grudvica pri korišćenju Postupka A, povezano sa specifičnim fizičko-hemijskim svojstvima ZP1848 i ZP1846, posebno sa amfifilnim karakterom peptidne strukture. Ovo svojstvo ZP1848 i ZP1846 dovodi do neobične sklonosti ka formiranju gelova pri višim koncentracijama, npr. na granicama čvrsta supstanca/voda tokom rastvaranja, što zauzvrat može doprineti neželjenom stvaranju grudvica tokom procesa formulacije. U Postupku A za ZP1848 i srodne GLP-2 analoge, ovi problemi se kombinuju i dovode do posebno sporog i teškog rastvaranja lekovite supstance, posebno pri višim koncentracijama GLP-2 analoga u konačnoj formulaciji (kao što je 20 mg/ml ili više), jer one zahtevaju rastvaranje lekovite supstance kao rastvora od 50 mg/ml (tj. na oko 40% konačne zapremine formulacije). U ovom procesu rastvaranja dolazi do ekstremnog penjenja i formiranja grudvica. Grudvice API-ja će tada biti skrivene u sloju pene, što će dovesti do kvara važne vizuelne kontrole procesa za bistri rastvor i rastvorenu lekovitu supstancu.

[0019] Stoga, Proces A zahteva relativno visoku koncentraciju peptida u rastvoru API-ja. Pri visokim koncentracijama peptida (npr. najmanje 20 mg/ml ili poželjno najmanje 50 mg/ml ili više), ZP1848 i ZP1846 mogu biti osetljivi na snažno mešanje, npr. mehaničkim sredstvima koja se obično koriste u procesima formulacije peptida, pa je stoga ručno mešanje peptidne lekovite supstance tokom koraka rastvaranja korišćeno u Procesu A. Ručno mešanje nije kompatibilno sa povećanjem na industrijsku skalu, a dalje je to subjektivan proces koji se ne može validirati u validaciji procesa.

[0021] U Procesu A, ekscipijensi i aktivni sastojak se rastvaraju u odvojenim rastvorima i rezervoarima u paralelnim procesima, pri čemu se dva rastvora ekscipijensa i peptidne lekove supstance, respektivno, naknadno mešaju, pre opcionih koraka gde se zapremina i/ili pH formulacije (tj. mešanog rastvora) podešavaju kako bi se dobila konačna formulacija spremna za pakovanje i kliničku upotrebu.

[0023] Mogućnosti za zaobilaženje tehničkih problema Procesa A, kao što je iznad opisano, dodatno su ograničene zbog koncentracije manitola. Rastvor ekscipijensa sadrži manitol u koncentracijama blizu njegove gornje granice rastvorljivosti i stoga nije moguće rešiti probleme Procesa A smanjenjem zapremine rastvora ekscipijensa i istovremenim povećanjem zapremine dostupne za rastvor API.

[0025] Ukratko, ovo znači da trenutni Proces A ima tehničke probleme i da je povećanje proizvodnje sa trenutne veličine serije od 10 litara neizvodljivo korišćenjem Procesa A.

[0027] [0015] U predmetnom pronalasku, proces formulacije u „jednom rezervoaru“ ili „Proces B“ znači da se koristi samo jedan rezervoar ili posuda, u koju se voda, ekscipijensi i lek dodaju redom bilo kojim određenim redosledom, uključujući opcione korake podešavanja zapremine i/ili pH vrednosti formulacije kako bi se dobila konačna formulacija spremna za pakovanje i kliničku upotrebu. Ovo se može uporediti, kao što je iznad opisano, sa procesom formulacije u dva rezervoara u kome paralelno rastvaranje API i ekscipijenasa u dva rastvora postaje ograničenje. Zbog proporcija vode, ekscipijenasa i leka u Procesu B, može se koristiti samo jedan rezervoar/posuda, što ovaj proces čini jednostavnijim, lakšim za rukovanje, otpornijim na odstupanja, praktičnijim za povećanje obima i rezultira konačnom formulacijom sa poboljšanom stabilnošću.

[0028] U Procesu B opisanom u primerima ispod, ekscipijensi (manitol, histidin) se rastvaraju, na primer, u 80% konačne zapremine; lek GLP-2 analog se dodaje kao suvi prah da bi se dobilo, na primer, približno 25 mg/ml; zapremina se podešava na 90%; pH se podešava po potrebi; i zapremina se podešava na 100% da bi se dobila konačna formulacija glepaglutida (20 mg/ml).

[0029] Shodno tome, u prvom aspektu, predmetni pronalazak pruža postupak za proizvodnju stabilne tečne farmaceutske formulacije koja sadrži analog glukagonu sličnog peptida-2 (GLP-2), gde je analog GLP-2 predstavljen formulom:

[0030] ZP1848 H-HGEGTFSSELATILDALAARDFIAWLIATKITDKKKKKK-NH<2>(SEQ ID NO: 1) ili

[0031] ZP1846 H-HGEGSFSSELSTILDALAARDFIAWLIATKITDKKKKKK-NH<2>(SEQ ID NO: 7);

[0032] ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so,

[0033] gde tečna farmaceutska formulacija sadrži analog GLP-2 u koncentraciji od oko 2 mg/ml do oko 30 mg/ml i ekscipijense koji obuhvataju (i) histidinski pufer prisutan u koncentraciji od oko 5 mM do oko 50 mM, (ii) manitol kao nejonski modifikator toničnosti prisutan u koncentraciji od oko 90 mM do oko 360 mM i sa (iii) argininom q.s. da bi se dobila formulacija sa pH vrednošću od oko 6,6 do oko 7,4; gde postupak obuhvata:

[0034] (a) mešanje ekscipijenasa sa prvom zapreminom vode za injekcije da bi se dobio rastvor ekscipijenasa u 70-90% zapremine konačne tečne formulacije;

[0035] (b) dodavanje leka analoga GLP-2 u rastvor ekscipijenasa da bi se dobio rastvor ekscipijenata i analoga GLP-2 u 70-90% zapremine konačne tečne formulacije; i

[0036] (c) podešavanje pH vrednosti i zapremine tečnog sastava po potrebi da bi se dobila tečna formulacija sa 100% zapremine konačne tečne farmaceutske formulacije;

[0037] pri čemu postupak obezbeđuje konačnu vodenu tečnu farmaceutsku formulaciju koja sadrži analog glukagonu sličnog peptida-2 (GLP-2).

[0038] U nekim aspektima, proces ne zahteva mešanje kada se rastvor GLP-2 dodaje u rastvor ekscipijensa, što pomaže u minimiziranju neželjenih efekata prekomernog penjenja.

[0039] Generalno, u koraku (b) lek analoga GLP-2 se dodaje kao liofilizovani sastav, obično se dodaje u 1-5 porcija, poželjno u 3 porcije. Tipično, lek analoga GLP-2 će biti u obliku praha. Alternativno ili dodatno, podešavanje zapremine tečnog sastava u koraku (c) obuhvata prvo dodavanje vode za injekcije radi podešavanja pH vrednosti i drugo dodavanje vode za injekcije radi povećanja zapremine tečnog sastava prema konačnoj zapremini, pri čemu se opciono podešavanje pH vrednosti tečnog sastava vrši dodavanjem arginina i/ili sirćetne kiseline.

[0040] Pogodno je što je u procesu proizvodnje rastvor ekscipijensa na oko 80% zapremine konačne tečne formulacije, a prvo i drugo dodavanje dodaju oko 10% zapremine konačne tečne formulacije. U alternativnim slučajevima, rastvor ekscipijensa je na oko 75% zapremine konačne tečne formulacije, a prvo i drugo dodavanje dodaju oko 15% i oko 10% zapremine konačne tečne formulacije.

[0041] U nekim slučajevima, proizvodni proces dalje obuhvata sterilno filtriranje konačne tečne farmaceutske formulacije (npr. radi uklanjanja mikroorganizama) i/ili podelu konačne tečne farmaceutske formulacije na doze i/ili testiranje kontrole kvaliteta konačne tečne farmaceutske formulacije i upoređivanje rezultata testiranja kontrole kvaliteta sa referencom, na primer referencom koja je ista ili u skladu sa regulatornim odobrenjem ili literaturom.

[0042] Proizvodni procesi predmetnog pronalaska takođe omogućavaju povećanje razmera prethodno korišćene pilotske proizvodnje tečnih formulacija analoga GLP-2. Ovo omogućava proizvodnju serija veličine veće od 10 litara finalne tečne farmaceutske formulacije, na primer serije od 15 litara, 20 litara, 30 litara, 40 litara ili čak 50 litara finalne tečne farmaceutske formulacije, na primer u zapreminskim opsezima između 10-50 litara finalne tečne farmaceutske formulacije, i opciono veličine serije od 10-20 litara finalne tečne farmaceutske formulacije, i opciono veličine serije od 20-50 litara finalne tečne farmaceutske formulacije. U nekim slučajevima, proces se izvodi u rezervoaru od 10 litara ili 20 litara.

[0043] U nekim slučajevima, mehaničko mešanje, posebno blago mešanje, može se koristiti u koraku (b) da bi se rastvorio analog GLP-2, npr. korišćenjem mešalice.

[0044] U nekim slučajevima, jedan ili više koraka u procesu mogu se izvesti pod azotom.

[0045] Formiranje oligomera i/ili nečistoća u leku glepaglutid je smanjeno u serijama pripremljenim sa azotnim gasom u poređenju sa serijama sa kiseonikom ili bez gasa. Na primer, ovo se može izvršiti pročišćavanjem formulacije azotom ili sprovođenjem procesa pod prekrivanjem azotnim gasom.

[0046] Pošto su formacije proizvedene korišćenjem procesa predmetnog pronalaska namenjene za primenu pacijentima (posebno ljudskim pacijentima), procesi mogu obuhvatiti vršenje vizuelne kontrole nakon koraka (a) kako bi se utvrdilo da li su se ekscipijensi (potpuno) rastvorili i/ili vršenje vizuelne kontrole nakon koraka (b) kako bi se utvrdilo da li su se analog GLP-2 i ekscipijensi u suštini potpuno rastvorili i/ili vršenje vizuelne kontrole nakon koraka (c) kako bi se utvrdilo da li je proces proizveo rastvor analoga GLP-2 i ekscipijenasa.

[0047] U nekim slučajevima, korak (b) obuhvata ispiranje posude ili prenosne kese ili kontejnera koji je sadržao liofilizovani analog GLP-2 kako bi se uklonio bilo koji preostali analog GLP-2. Alternativno ili dodatno, dodavanje analoga GLP-2 u koraku (b) smanjuje penjenje sastava koji sadrži analog GLP-2 i ekscipijense i/ili formiranje rezidualnih grudvica analoga GLP-2, npr. radi obezbeđivanja vizuelne kontrole bistrog rastvora na kraju procesa, i/ili dodavanje analoga GLP-2 u koraku (b) smanjuje nivo kovalentno povezanih vrsta visoke molekulske težine u konačnoj tečnoj farmaceutskoj formulaciji.

[0048] Zajedno sa ciljem obezbeđivanja formulacija analoga GLP-2 stabilnih tokom skladištenja, procesi predmetnog pronalaska dovode do formulacija koje su stabilne najmanje 18 meseci kada se čuvaju na 2-8°C. Na primer, formulacije mogu da sadrže analog GLP-2 ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so; u koncentraciji od oko 20 mg/ml, histidin pufer u koncentraciji od oko 15 mM, manitol u koncentraciji od oko 230 mM i arginin q.s. da bi se obezbedio pH od oko 7,0. Generalno, histidinski pufer je L-histidin, a manitol je D-manitol.

[0049] Procesi predmetnog pronalaska mogu takođe da podrazumevaju naredne korake, na primer, punjenje formulacije u prethodno napunjeni špric, injekcionu olovku ili uređaj za injekciju.

[0050] U nekim slučajevima, procesi predmetnog pronalaska smanjuju formiranje kovalentno vezanih oligomernih proizvoda analoga glukagon-sličnog peptida 2 (GLP-2) u stabilnoj tečnoj farmaceutskoj formulaciji koja sadrži GLP-2 analog.

[0051] U daljem aspektu, predmetni pronalazak pruža upotrebu formulacije za smanjenje formiranja kovalentno vezanih oligomernih proizvoda analoga glukagon-sličnog peptida 2 (GLP-2), gde je GLP-2 analog predstavljen formulom:

[0052] ZP1848 H-HGEGTFSSELATILDALAARDFIAWLIATKITDKKKKKK-NH2 (SEQ ID NO: 1) ili ZP1846 H-HGEGSFSSELSTILDALAARDFIAWLIATKITDKKKKKK-NH2(SEQ ID NO: 7); ili njegova farmaceutski prihvatljiva so;

[0053] gde tečna farmaceutska formulacija sadrži analog GLP-2 u koncentraciji od oko 2 mg/ml do oko 30 mg/ml i ekscipijense koji obuhvataju (i) histidinski pufer prisutan u koncentraciji od oko 5 mM do oko 50 mM, (ii) manitol kao nejonski modifikator toničnosti prisutan u koncentraciji od oko 90 mM do oko 360 mM i sa (iii) argininom q.s. da bi se dobila formulacija sa pH vrednošću od oko 6,6 do oko 7,4; pri čemu upotreba obuhvata:

[0054] (a) mešanje ekscipijenasa sa prvom zapreminom vode za injekcije da bi se dobio rastvor ekscipijenasa u 70-90% zapremine konačne tečne formulacije;

[0055] (b) dodavanje leka analoga GLP-2 u rastvor ekscipijenasa da bi se dobio rastvor ekscipijenata i analoga GLP-2 u 70-90% zapremine konačne tečne formulacije; i

[0056] (c) podešavanje pH vrednosti i zapremine tečnog sastava po potrebi da bi se dobila tečna formulacija sa 100% zapremine konačne tečne farmaceutske formulacije;

[0057] pri čemu postupak obezbeđuje konačnu vodenu tečnu farmaceutsku formulaciju koja sadrži analog glukagonu sličnog peptida-2 (GLP-2).

[0058] [0032] U nekim otelotvorenjima, formulacija sadrži 5% ili manje GLP-2 analoga u obliku kovalentno vezanih oligomernih proizvoda. Alternativno ili dodatno, ukupna koncentracija acetata koja nastaje iz GLP-2 analoga u formulaciji je manja ili jednaka 11% acetata po mg GLP-2 analoga. Alternativno ili dodatno, formiranje kovalentno vezanih oligomera GLP-2 analoga je obrnuto zavisno od koncentracije GLP-2 analoga u formulaciji.

[0059] Otelotvorenja predmetnog pronalaska biće sada opisana kao primer, a ne kao ograničenje, uz pozivanje na prateće slike. Međutim, različiti dalji aspekti i otelotvorenja predmetnog pronalaska biće očigledni stručnjacima u ovoj oblasti s obzirom na predmetno obelodanjivanje.

[0060] Iako je predmetni pronalazak opisan u vezi sa iznad opisanim otelotvorenjima, mnoge ekvivalentne modifikacije i varijacije biće očigledne stručnjacima u ovoj oblasti kada im se da predmetno obelodanjivanje. Shodno tome, otelotvorenja pronalaska navedena ovde se smatraju ilustrativnim, a ne ograničavajućim. „I/ili“, gde se ovde koristi, treba shvatiti kao specifično obelodanjivanje svake od dve navedene karakteristike ili komponente sa ili bez druge. Na primer, „A i/ili B“ treba shvatiti kao specifično obelodanjivanje svakog od (i) A, (ii) B i (iii) A i B, baš kao da je svaki od njih ovde naveden pojedinačno.

[0061] Osim ako kontekst ne nalaže drugačije, opisi i definicije karakteristika navedenih iznad nisu ograničeni na bilo koji poseban aspekt ili otelotvorenje pronalaska i podjednako se primenjuju na sve aspekte i otelotvorenja koja su opisana.

[0062] Kratak opis slika

[0063]

[0064] Slika 1 prikazuje dijagram toka nove formulacije „jednostepenog“ procesa B u poređenju sa tradicionalnim „dvostepenim“ postupkom A.

[0065] Slika 2 prikazuje sliku penjenja koje nastaje tokom mešanja u dvostepenom procesu A.

[0066] Detaljan opis pronalaska

[0067] Osim ako nije drugačije naznačeno, sledeće definicije su date za specifične termine, koji se koriste u iznad navedenom pisanom opisu.

[0068] Kroz ceo opis i zahteve koriste se konvencionalni jednoslovni i troslovni kodovi za prirodne aminokiseline. Svi ostaci aminokiselina u peptidima pronalaska su poželjno L-konfiguracije. Međutim, mogu biti prisutne i aminokiseline D-konfiguracije.

[0069] Analozi GLP-2

[0070] Takođe su opisani analozi glukagon-sličnog peptida 2 (GLP-2) koji se mogu formulisati korišćenjem postupaka predmetnog pronalaska, a predstavljeni su formulom:

[0071] R<1>-Z<1>-His-Gly-Glu-Gly-X5-Phe-Ser-Ser-Glu-Leu-X11-Thr-Ile-Leu-Asp-Ala-Leu-Ala-Ala-Arg-Asp-Phe-Ile-Ala-Trp-Leu-Ile-Ala-Thr-Lys-Ile-Thr-Asp-Z<2>-R<2>

[0072] gde:

[0073] R<1>je vodonik, C<1-4>alkil (npr. metil), acetil, formil, benzoil ili trifluoroacetil;

[0074] X5 je Ser ili Thr;

[0075] X11 je Ala ili Ser;

[0076] R<2>je NH<2>ili OH; i

[0077] Z<1>i Z<2>su nezavisno odsutni ili predstavljaju peptidnu sekvencu od 1-6 aminokiselinskih jedinica Lys; ili njegova farmaceutski prihvatljiva so.

[0078] Z<1>i Z<2>su nezavisno prisutni i/ili odsutni ili su peptidna sekvenca od 1-6 aminokiselinskih jedinica Lys, tj.1, 2, 3, 4, 5 ili 6 Lys ostataka. Lys ostaci mogu imati D- ili L-konfiguraciju, ali poželjno je da imaju L-konfiguraciju. Posebno poželjne sekvence Z su sekvence od četiri, pet ili šest uzastopnih lizinskih ostataka, a posebno šest uzastopnih lizinskih ostataka. Primerne sekvence Z su prikazane u WO 01/04156.

[0079] Takođe su opisani GLP-2 analozi koji u gornjim formulama X5 predstavljaju Thr i/ili X11 predstavljaju Ala. Primeri ovih glukagon-sličnih peptida 2 (GLP-2) uključuju:

[0080] ZP1848 H-HGEGTFSSELATILDALAARDFIAWLIATKITDKKKKKK-NH<2>(SEQ ID NO: 1)

[0081] U nekim otelotvorenjima predmetnog pronalaska, analog glukagon-sličnog peptida 2 (GLP-2) je: ZP1848 H-HGEGTFSSELATILDALAARDFIAWLIATKITDKKKKKK-NH<2>(SEQ ID NO: 1).

[0082] To jest, analog GLP-2 je predstavljen formulom:

[0083] H-His<1>-Gly<2>-Glu<3>-Gly<4>-Thr<5>-Phe<6>-Ser<7>-Ser<8>-Glu<9>-Leu<10>-Ala<11>-Thr<12>-Ile<13>-Leu<14>-Asp<15>-Ala<16>-Leu<17>-Ala<18>-Ala<19>-Arg<20>-Asp<21>-Phe<22>-Ile<23>-Ala<24>-Trp<25>-Leu<26>-Ile<27>-Ala<28>-Thr<29>-Lys<30>-Ile<31>-Thr<32>-Asp<33>-Lys<34>-Lys<35>-Lys<36>-Lys<37>-Lys<38>-Lys<39>-NH<2>.

[0084] Razume se da N-terminalni „H-“ označava slobodnu N-terminalnu amino (NH<2>-) grupu. C-terminalni „NH<2>-“ označava C-terminalnu amidnu grupu. Termini ZP1848 i glepaglutid mogu se koristiti naizmenično.

[0085] Takođe su opisani GLP-2 analozi koji u gornjoj formuli predstavljaju Ser i/ili X11 predstavljaju Ser. Primeri ovih glukagon-sličnih peptida 2 (GLP-2) uključuju:

[0086] ZP1846 H-HGEGSFSSELSTILDALAARDFIAWLIATKITDKKKKKK-NH<2>(SEQ ID NO: 7);

[0087] U jednom otelotvorenju predmetnog pronalaska, analog glukagon-sličnog peptida 2 (GLP-2) je ZP1846

[0088] H-HGEGSFSSELSTILDALAARDFIAWLIATKITDKKKKKK-NH<2>(SEQ ID NO: 7).

[0089] To jest, analog GLP-2 je predstavljen formulom:

[0090] H-His<1>-Gly<2>-Glu<3>-Gly<4>-Ser<5>-Phe<6>-Ser<7>-Ser<8>-Glu<9>-Leu<10>-Ser<11>-Thr<12>-Ile<13>-Leu<14>-Asp<15>-Ala<16>-Leu<17>-Ala<18>-Ala<19>-Arg<20>-Asp<21>-Phe<22>-Ile<23>-Ala<24>-Trp<25>-Leu<26>-Ile<27>-Ala<28>-Thr<29>-Lys<30>-Ile<31>-Thr<32>-Asp<33>-Lys<34>-Lys<35>-Lys<36>-Lys<37>-Lys<38>-Lys<39>-NH<2>.

[0091] Razume se da N-terminalni „H-“ označava slobodnu N-terminalnu amino (NH<2>-) grupu. C-terminalni „NH<2>-“ označava C-terminalnu amidnu grupu. Termini ZP1846 i elsiglutid mogu se koristiti naizmenično.

[0092] Predmet predmetnog pronalaska je postupak za proizvodnju i prečišćavanje GLP2 analoga. Ovi peptidi su namenjeni za upotrebu kao lekovite supstance. Pronalazak obuhvata GLP analoge dobijene postupcima predmetnog pronalaska.

[0093] Treba razumeti da peptidi (lekovita supstanca) predmetnog pronalaska mogu biti obezbeđeni u obliku soli. Shodno tome, biće shvaćeno da se, nakon prečišćavanja i opcionih daljih koraka, peptid konačno može dobiti kao so. Soli uključuju farmaceutski prihvatljive soli, kao što su soli sa kiselinskom adicijom i bazne soli. Primeri soli sa kiselinskom adicijom uključuju hidrohloridne soli, citratne soli, hloridne soli i acetatne soli. Poželjno je da so bude acetat. Primeri baznih soli uključuju soli gde je katjon izabran iz alkalnih metala, kao što su natrijum i kalijum, zemnoalkalnih metala, kao što je kalcijum, i amonijumovih jona<+>N(R<3>)<3>(R<4>), gde R<3>i R<4>nezavisno označavaju opciono supstituisani C<1-6>-alkil, opciono supstituisani C<2-6>-alkenil, opciono supstituisani aril ili opciono supstituisani heteroaril. Drugi primeri farmaceutski prihvatljivih soli opisani su u "Remington's Pharmaceutical Sciences",17th edition. Ed. Alfonso R. Gennaro (Ed.), Mark Publishing Company, Easton, PA, U.S.A., 1985 i novijim izdanjima, kao i u Enciklopediji farmaceutske tehnologije.

[0094] U preferiranim otelotvorenjima, acetatna so GLP-2 analoga pronalaska je izabrana iz grupe koja se sastoji od ZP1848-acetata, ZP2711-acetata, ZP2469-acetata, ZP1846-acetata i ZP2242-acetata. U ovom kontekstu, termin „ZP1848-acetat“ odnosi se na molekul ZP1848 u obliku acetatne soli. Acetatne soli GLP-2 analoga mogu se predstaviti formulom (GLP-2 analog), x(CH<3>COOH) gde je x od 1,0 do 8,0, tj. gde je x 1,0, 2,0, 3,0, 4,0, 5,0, 6,0, 7,0 ili 8,0. U bilo kom sastavu acetatnih soli GLP-2 analoga, mogu postojati molekuli sa različitim brojem molekula acetata, tako da x nije nužno ceo broj. U nekim slučajevima, x je od 4,0 do 8,0, x je od 6,0 do 8,0 ili x je od 4,0 do 6,5. U nekim slučajevima, x je od 4,0 do 6,0, x je od 2,0 do 6,0, x je od 2,0 do 7,0, x je od 3,0 do 6,0, x je od 4,0 do 6,0 ili x je od 4,0 do 8,0. Dalja diskusija o acetatnim solima GLP-2 analoga kako je definisano u pronalasku može se naći u WO 2020/265064.

[0095] U preferiranom otelotvorenju, analog GLP-2 se konačno dobija kao ZP1848-acetat ili H-HGEGTFSSELATILDALAARDFIAWLIATKITDKKKKKK-NH<2>acetat (SEQ ID NO: 1) ili (H-HGEGTFSSELATILDALAARDFIAWLIATKITDKKKKKK-NH<2>), x(CH<3>COOH) gde je x 1,0 do 8,0.

[0096] Čvrsti sastav koji sadrži acetatnu so analoga glukagon-sličnog peptida 2 (GLP-2) može se dobiti, na primer, liofilizacijom. Čvrsti sastavi su korisni za formulisanje sa ekscipijensima koji se koriste za pravljenje tečnih formulacija. Na primer, čvrsti sastav koji sadrži acetatnu so analoga glukagon-sličnog peptida 2 (GLP-2) koji ima formulu:

[0097] (H-HGEGTFSSELATILDALAARDFIAWLIATKITDKKKKKK-NH<2>), x(CH<3>COOH) gde je x 1,0 do 8,0 mogu biti dobijeni.

[0099] Gornja granica od 8,0 molekula acetata po GLP-2 analogu jednaka je sadržaju acetata manjem od 11% acetata i može se formulisati tako da ima viskozitet između 0,8 i 2,0 mPa/sek mereno na 25°C.

[0101] Raspon broja molekula acetata povezanih sa svakim molekulom GLP-2 analoga definiše raspon molekulske mase za ovu komponentu formulacije. Na primer, za acetatne soli ZP1848, raspon broja molekula acetata povezanih sa svakim molekulom GLP-2 analoga definiše raspon molekulske mase ZP1848-acetata. Na primer, 1 acetatni ekvivalent sa svakim molekulom ZP1848 daje molekulsku masu = 4316 60 = 4376 Da. Shodno tome, molekulske mase za povećanje acetatnih ekvivalenata sa ZP1848 su sledeće: 1 acetatni ekvivalent = 4376 Da; 2 acetatna ekvivalenta = 4436 Da; 3 acetatna ekvivalenta = 4496 Da; 4 acetatna ekvivalenta = 4556 Da; 5 acetatnih ekvivalenata = 4616 Da; 6 acetatnih ekvivalenata = 4676 Da; 7 acetatnih ekvivalenata = 4736 Da i 8 acetatnih ekvivalenata = 4796 Da. Ovo zauzvrat definiše raspone molekulskih masa na sledeći način: 1-8 acetatnih ekvivalenata = 4376 Da - 4796 Da; 4-8 acetatnih ekvivalenata = 4556 Da - 4796 Da i 6-8 acetatnih ekvivalenata = 4676 Da - 4796 Da. Dalja diskusija o acetatnim solima GLP-2 analoga kako je definisano u pronalasku može se naći u WO 2020/265064.

[0103] Formulacije analoga GLP-2

[0105] Formulacije analoga GLP-2 koje se mogu napraviti korišćenjem postupaka predmetnog pronalaska su formulacije spremne za upotrebu obelodanjene u WO 2020/065064 korišćenjem postupka A. Termin „spremno za upotrebu“, kako se ovde koristi, odnosi se na formulaciju koja ne zahteva pripremu ili razblaživanje sa propisanom količinom razblaživača, npr., vodom za injekcije ili drugim odgovarajućim razblaživačem, pre upotrebe određenim putem primene.

[0107] Ove tečne formulacije analoga GLP-2 uključuju pufer, nejonski modifikator toničnosti i arginin q.s. da bi se obezbedio pH konačne formulacije. U skladu sa normalnom farmaceutskom praksom, formulacije su sterilne i/ili ne sadrže redukciono sredstvo. U nekim slučajevima, tečne formulacije su vodene, tečne formulacije.

[0109] Poželjna stabilna tečna formulacija obelodanjena je u WO 2002/065064 gde tečna farmaceutska formulacija sadrži GLP-2 analog u koncentraciji od oko 2 mg/ml do oko 30 mg/ml i ekscipijense koji obuhvataju (i) histidinski pufer prisutan u koncentraciji od oko 5 mM do oko 50 mM, (ii) manitol kao nejonski modifikator toničnosti prisutan u koncentraciji od oko 90 mM do oko 360 mM i (iii) arginin q.s. da bi se dobila formulacija sa pH vrednošću od oko 6,6 do oko 7,4.

[0111] Termin „pufer“, kako se ovde koristi, označava farmaceutski prihvatljiv ekscipijens koji stabilizuje pH farmaceutske formulacije. U formulacijama proizvedenim prema predmetnom pronalasku, pufer je histidinski pufer, npr. L-histidin. Generalno, histidinski pufer će biti prisutan u koncentraciji od oko 5 mM do oko 50 mM, poželjnije u koncentraciji od oko 5 mM do oko 25 mM, a najpoželjnije u koncentraciji od oko 15 mM.

[0113] Termin „modifikator toničnosti“, kako se ovde koristi, označava farmaceutski prihvatljive agense za toničnost koji se koriste za modulaciju toničnosti formulacije. Formulacije proizvedene predmetnim pronalaskom su poželjno izoosmotske, odnosno imaju osmotski pritisak koji je u suštini isti kao i serum ljudske krvi. Modifikatori toničnosti koji se koriste u formulacijama proizvedenim prema predmetnom pronalasku su manitol, npr. D-manitol. Koncentracija modifikatora toničnosti zavisiće od koncentracije drugih komponenti formulacije, posebno tamo gde je formulacija namenjena da bude izoosmotska. Tipično, nejonski modifikator toničnosti će se koristiti u koncentraciji od oko 90 mM do oko 360 mM, poželjnije u koncentraciji od oko 150 mM do oko 250 mM, a najpoželjnije u koncentraciji od oko 230 mM.

[0115] Generalno, komponente i količine tečnih formulacija proizvedenih predmetnim pronalaskom biraju se tako da obezbede formulaciju sa pH vrednošću od oko 6,6 do oko 7,4, poželjnije pH vrednošću od oko 6,8 do oko 7,2, a najpoželjnije pH vrednošću od oko 7,0.7.0. Arginin se može dodati u kvantnoj količini (q.s.) da bi se pH vrednost podesila tako da bude unutar željenog opsega pH vrednosti. Poželjno je da se podešavanje pH vrednosti ne vrši pomoću hlorovodonične kiseline ili natrijum hidroksida.

[0117] [0062] U poželjnom otelotvorenju, tečne formulacije proizvedene prema postupcima predmetnog pronalaska sadrže ZP1848-acetat ili ZP1848-acetat ili H-HGEGTFSSELATILDALAARDFIAWLIATKITDKKKKKK-NH<2>acetat (SEQ ID NO: 1) ili ZP1846-acetat ili H-HGEGSFSSELSTILDALAARDFIAWLIATKITDKKKKKK-NH<2>acetat (SEQ ID NO: 7) u koncentraciji od oko 20 mg/mL, histidin pufer u koncentraciji od oko 15 mM, manitol u koncentraciji od oko 230 mM i arginin q.s. da bi se obezbedila pH vrednost od oko 7,0.

[0118] U daljem otelotvorenju, tečne formulacije proizvedene prema postupcima sadrže acetatnu so analoga glukagon-sličnog peptida 2 (GLP-2) formule:

[0119] (H-HGEGTFSSELATILDALAARDFIAWLIATKITDKKKKKK-NH<2>), x(CH<3>COOH) ili H-HGEGSFSSELSTILDALAARDFIAWLIATKITDKKKKKK-NH<2>, x(CH<3>COOH), gde je x 1,0 do 8,0., u koncentraciji od oko 20 mg/ml, histidinski pufer u koncentraciji od oko 15 mM, manitol u koncentraciji od oko 230 mM i pH je oko 7,0.

[0120] U nekim slučajevima, tečne formulacije proizvedene predmetnim pronalaskom dodatno sadrže konzervans. U nekim slučajevima, konzervans je izabran iz grupe koja se sastoji od benzalkonijum hlorida, hlorobutanola, metil parabena i kalijum sorbata. Generalno, konzervans je prisutan u koncentraciji od oko 0,1% do oko 1% konačne zapremine formulacije.

[0121] Generalno, formulacije analoga glukagon-sličnog peptida 2 (GLP-2) se primenjuju pacijentima parenteralno, poželjno injekcijom, najčešće potkožnom injekcijom, intramuskularnom injekcijom, intravenskom injekcijom ili intraperitonealnom injekcijom. Primena potkožnom injekcijom je poželjna. Injekciju može izvršiti lekar, medicinska sestra ili drugi zdravstveni radnik, ili je pacijent može sam primeniti. Kao što je ovde navedeno, u nekim aspektima, formulacije proizvedene postupcima predmetnog pronalaska imaju viskoznost koja olakšava punjenje formulacije u prethodno napunjeni špric, injekcionu olovku ili drugi uređaj za injekciju. Ovo može imati prednost unapred određivanja doze formulacije koja se primenjuje pacijentu, npr. bez potrebe za merenjem iz bočice za višekratnu upotrebu.

[0122] Isporuka formulacija

[0123] U nekim aspektima, predmetni pronalazak se odnosi na formulaciju analoga GLP-2 spremnu za upotrebu, namenjenu za parenteralnu primenu i pogodnu za upotrebu u npr. bočicama, napunjenim špricevima, infuzionim pumpama, nosivim injektorima, auto-injektorima za jednokratnu upotrebu ili autoinjektorima sa podesivom dozom.

[0124] Medicinska stanja

[0125] Formulacije analoga GLP-2 predmetnog pronalaska su korisne kao farmaceutsko sredstvo za sprečavanje ili lečenje osobe koja pati od gastrointestinalnih poremećaja, uključujući gornji gastrointestinalni trakt jednjaka, primenom efikasne količine analoga GLP-2 ili njegove soli kao što je ovde opisano.

[0126] Poremećaji povezani sa želucem i crevima uključuju čireve bilo koje etiologije (npr., peptičke čireve, čireve izazvane lekovima, čireve povezane sa infekcijama ili drugim patogenima), poremećaje varenja, sindrome malapsorpcije, sindrom kratkog creva, sindrom ćorsokaka, inflamatornu bolest creva, celijačna bolest (na primer, nastalu usled enteropatije izazvane glutenom ili celijakije), tropski spru, hipogamaglobulinemski spru, enteritis, regionalni enteritis (Kronova bolest), ulcerozni kolitis, oštećenje tankog creva i dijareju/mukozitis (CID) izazvanu hemoterapijom.

[0127] Primeri

[0128] Sledeći primeri su dati da ilustruju preferirane aspekte pronalaska i nisu namenjeni da ograniče obim pronalaska. Analozi GLP-2 koji se primenjuju prema ovde opisanim režimima doziranja mogu se napraviti prema metodama kao što je sinteza peptida na čvrstoj fazi opisana u WO 2006/117565.

[0129] Analitički postupci

[0130] Za analizu kovalentno povezanih oligomera, korišćen je Dionex Ultimate3000 HPLC sistem sa linearnim gradijentom i brzinom protoka od 0,5 mL/min. Mobilna faza je bila 0,1% TFA u 45% acetonitrilu i 55% milli-Q vodi. Za detekciju je korišćena talasna dužina od 215 nm. Količina ubrizganog peptida je bila 4 µg. Korišćena kolona je bila TSKgel SuperSW2000 (TSK Bioscience) sa veličinom čestica od 4 µm i dimenzijama 300 x 4,6 mm. Ukupno vreme rada je bilo 25 minuta.

[0131] Za procenu hemijske stabilnosti peptidnog monomera (nečistoća) korišćena je C18 kolona sa kiselom mobilnom fazom i gradijentom acetonitrila.

[0132] [0071] Formulacije leka ZP1848 su prethodno proizvedene korišćenjem tradicionalnog postupka formulacije sa dva rastvora, koji se ovde naziva „Proces A“. Proces A je za glepaglutid doveo do tehničkih problema povezanih sa prekomernim penjenjem, formiranjem tvrdih grudvica leka tokom rastvaranja, odstupanjima od vizuelne kontrole i većim formiranjem peptidnih oligomera. Penjenje i formiranje grudvica i potreba za ručnim mešanjem mogu biti posebno problematični prilikom povećanja obima proizvodnje. U ovom primeru, upoređujemo prethodni postupak (Proces A) sa novim postupkom (Postupak B) u pogledu rešavanja iznad navedenih tehničkih problema za tradicionalni prethodni postupak.

[0133] Primer 1: Proces A i B (zapremina serije od 10 l)

[0134] Materijali i postupci

[0135] Proces A:

[0136] U rezervoaru je 23,27 g L-histidina, 419 g manitola i 8,71 g L-arginina dodato sukcesivno u 5,1 kg vode za injekcije (WFI) da bi se dobio rastvor ekscipijensa (Sol 1, slika 1). Mešanje je usledilo dok se nije dobio bistar i homogen rastvor.200 g glepaglutida (količina korigovana za čistoću i sadržaj) je zatim dodato u posebnu čašu koja sadrži 3,0 kg WFI da bi se dobio rastvor API (ZP1848, Slika 1). Dodatnih 1,0 l WFI je korišćeno za ispiranje kese za prenos peptida, a voda za ispiranje je dodata u rastvor API. Nežno ručno mešanje kašikom dok se nisu uklonile grudvice i dobio bistar i homogen rastvor API. Dobijeni rastvor API-ja je dodat u rastvor pomoćne supstance da bi se dobio rastvor pomoćne supstance/API-ja (Sol 1 ZP1848, Slika 1), a pH je podešen na 7,0 pomoću 1 M sirćetne kiseline ili 250 mM L-arginina. WFI je dodat do 10 L. Lagano mešanje dok rastvor pomoćne supstance/API nije postao bistar i homogen.

[0137] Proces B:

[0138] U rezervoaru je 23,27 g L-histidina, 419 g manitola i 8,71 g L-arginina su redom dodate u 7,2 kg WFI da bi se dobio rastvor pomoćne supstance (Sol 1, Slika 1). Mešanje je usledilo dok se nije dobio bistar i homogen rastvor. Dodato je 200 g glepaglutida (količina korigovana za čistoću i sadržaj) direktno u rastvor pomoćne supstance da bi se dobio rastvor pomoćne supstance/API-ja (Sol 1 ZP1848, Slika 1). Dodatnih 100 mL vode za infuziju je korišćeno za ispiranje kese za prenos peptida. Dodatnih 1 L vode za infuziju je korišćeno za ispiranje zidova rezervoara. Voda za ispiranje je dodata u rastvor ekscipijensa/AFI. Mešanje je obavljeno dok se nije dobio bistar i homogen rastvor. pH vrednost je podešena na 7,0 pomoću 1 M sirćetne kiseline ili 250 mM L-arginina. Dodata je voda za infuziju do 10 L. Mešanje je obavljeno dok se nije dobio bistar i homogen rastvor.

[0139] Rezultati i diskusija

[0140] Rezultat vizuelne evaluacije praktičnih aspekata dva procesa prikazan je u Tabeli 1.

[0141] Tabela 1. Vizuelne kontrole tokom procesa i evaluacija

[0143]

[0146] Novi proces je rešio ili poboljšao tehničke probleme kao što su penjenje, neuspeh vizuelne kontrole i stvaranje grudvica povezanih sa lekom glepaglutid u prethodnom proizvodnom procesu A. Proces blagog ručnog mešanja u procesu A takođe je ograničenje za povećanje zapremine serije sa 10 L na veće zapremine serije.

[0147] Rezultati stabilnosti prikazani su u Tabelama 2 i 3 za dve serije proizvedene postupkom A i dve serije proizvedene postupkom B.

[0150]

[0153] Formiranje oligomera u leku glepaglutid je smanjeno u novoj formulaciji Postupak B u poređenju sa prethodnim Postupkom A tokom ispitivanja stabilnosti (Tabela 2).

[0156] 1

[0157]

[0160] Stabilnost leka glepaglutid u pogledu peptidnih nečistoća je identična u novoj formulaciji Postupak B u poređenju sa prethodnim Procesom A (Tabela 3).

[0161] Razlika između postupka sa dva suda (Proces A) i postupka sa jednim sudom (Proces B) je u tome što Proces A zahteva nežno, ručno mešanje kašičicom rastvora API i rastvora pomoćne supstance/API kako bi se dobio bistar i homogen rastvor pomoćne supstance/API, dok Postupak B to ne zahteva. Zbog proporcija između pomoćnih supstanci, vode za infuziju i lekovite supstance u Postupku B, može se koristiti samo jedan sud/rezervoar, što ovaj postupak čini jednostavnijim, lakšim za rukovanje, otpornijim na odstupanja, praktičnijim za povećanje obima i rezultira konačnim lekom sa poboljšanom stabilnošću.

[0162] Primer 2: Proces B (zapremina serije od 20 L)

[0163] Materijali i postupci

[0164] Proces A:

[0165] Proces A je opisan iznad u Primeru 1.

[0166] Proces B:

[0167] U rezervoaru je 46,54 g L-histidina, 0,838 kg manitola i 17,43 g L-arginina dodato su sukcesivno u 14,4 kg vode za infuziju da bi se dobio rastvor ekscipijensa (Sol 1, Slika 1). Čaše sa ekscipijensom su isprane sa najviše 100 mL vode za infuziju svaka. Mešanje je usledilo dok se nije dobio bistar i homogen rastvor. Dodato je 400 g glepaglutida (količina korigovana za čistoću i sadržaj) direktno u rastvor pomoćne supstance u najmanje tri porcije, a poželjno šest porcija, da bi se dobio rastvor pomoćne supstance/AFI (Sol 1 ZP1848, Slika 1). Dodatnih 300 mL vode za infuziju (WFI) je korišćeno za ispiranje kesa za prenos peptida. Dodatnih 2 L vode za infuziju (WFI) je korišćeno za ispiranje zidova rezervoara. Voda za ispiranje je dodata u rastvor ekscipijensa/AFI. Mešanje je uzeto dok se ne dobije bistar i homogen rastvor. pH je podešen na 7,0 pomoću 1 M sirćetne kiseline i/ili 250 mM L-arginina. WFI je dodat do 20,4 kg. Mešanje je usledilo dok se nije dobio bistar i homogen rastvor.

[0168] Tabela 4. Vizuelne kontrole tokom procesa i evaluacija

[0170]

[0173] Takođe u seriji od 20 L, novi postupak B je rešio ili poboljšao tehničke probleme kao što su penjenje, neuspeh vizuelne kontrole i stvaranje grudvica povezanih sa lekom glepaglutid u prethodnom proizvodnom postupku A. Postupak nežnog ručnog mešanja u postupku A takođe predstavlja ograničenje za povećanje zapremine serije sa 20 L na veće zapremine serije.

[0174] Rezultati stabilnosti su prikazani u Tabelama 5 i 6 za dve serije proizvedene pomoću

[0175] Procesa A i procesa B. U Tabeli 5, podaci za zapremine serije od 10 L za Proces A i Proces B su uključeni kao poređenje sa podacima o povećanju zapremine serije od 20 L za postupak B.

[0176] Tabela 5. Formiranje oligomera tokom ispitivanja stabilnosti

[0179]

[0182] Direktno poređenje između sadržaja oligomera u Procesu B (10L) i Procesu B (20L) nije bilo moguće, jer je ukupno vreme procesa (vreme mešanja i vreme punjenja zajedno) na sobnoj temperaturi za Proces B (20L) mnogo duže nego za Proces B (10L), što dovodi do relativno nešto većeg sadržaja oligomera za seriju od 20L (Tabela 5). Uzimajući u obzir duže vreme procesa, količina oligomera je u prihvatljivom opsegu.

[0183] Tabela 6. Formiranje nečistoća tokom ispitivanja stabilnosti

[0186]

[0189] Stabilnost leka glepaglutid u pogledu peptidnih nečistoća je identična u novoj formulaciji Postupak B u poređenju sa prethodnim Postupkom A (Tabela 6).

[0190] Primer 3: Azot kao procesni gas

[0191] Materijali i postupci

[0192] U svaku od šest odvojenih posuda pogodnih za zapreminu serije od 15 mL, 34,95 mg L-histidina, 628,5 mg manitola i 13,07 mg L-arginina su sukcesivno dodato u 10,5 mL MQ-vode da bi se dobili rastvori pomoćnih materija. Mešanje je obavljeno dok se nisu dobili bistri i homogeni rastvori. Rastvori su u nekim serijama pročišćeni 5 minuta azotom ili kiseonikom (videti Tabelu 7). U skladu sa procesom B, u svaku posudu je dodato 300 mg glepaglutida (količina korigovana za čistoću i sadržaj). Blago mešanje je obavljeno dok se nisu uklonile grudvice i dobili bistri i homogeni rastvori. Rastvori su u nekim šaržama prekriveni azotom ili kiseonikom (Tabela 7). pH vrednost je podešena na 7,0 pomoću 1 M sirćetne kiseline ili 250 mM L-arginina. MnCl<2>i FeCl<3>su dodati u serije 4-6 (videti Tabelu 7) da bi se dostigla koncentracija od 50 50 ppm u konačnoj zapremini serije. MQ-voda je dodata do 15 mL u svim formulacijama. Mešanje je uzeto dok se ne dobije bistar i homogen rastvor, a u nekim šaržama pod prekrivanjem azotom ili kiseonikom (Tabela 7). Serije su napunjene u bočice, a u nekim serijama pod prekrivanjem azotom ili kiseonikom prema Tabeli 7.

[0193] Tabela 7. Sastav formulacija u ispitivanju stabilnosti

[0195]

[0196] Rezultat i diskusija

[0197] Rezultati stabilnosti su prikazani u Tabelama 8 i 9 za serije sa sastavima opisanim u Tabeli 7.

[0199] Tabela 8. Formiranje oligomera tokom ispitivanja stabilnosti

[0202]

[0205] Formiranje oligomera u leku glepaglutid je smanjeno u serijama sa azotom u poređenju sa serijama sa kiseonikom ili bez gasa. Formiranje oligomera u leku glepaglutid je povećano u serijama sa kiseonikom ili/i aditivom metalne soli.

[0206] Tabela 9. Formiranje nečistoća tokom ispitivanja stabilnosti

[0209]

[0212] Stabilnost leka glepaglutid u pogledu peptidnih nečistoća je identična u serijama sa ili bez azota ili kiseonika (serije 1-3, Tabela 9). Stabilnost je smanjena u serijama sa aditivima metalnih soli (serije 4-6, Tabela 9) i ubrzana je u kombinaciji sa kiseonikom, ali je ograničena u kombinaciji sa azotom.

[0213] Lek glepaglutid je osetljiv na oksidaciju u pogledu formiranja oligomera. Efekti oksidacionih sredstava, kao što su gvožđe ili mangan, npr. iz nečistoća koje se mogu ispirati ili ekscipijensa, mogu se značajno smanjiti eliminisanjem prisustva kiseonika korišćenjem azota kao procesnog gasa. Ovo će učiniti stabilnost leka glepaglutid robusnijom.

[0216] 1

Claims (30)

1. Patentni zahtevi

1. Postupak za proizvodnju stabilne tečne farmaceutske formulacije koja sadrži analog glukagonu sličnog peptida-2 (GLP-2), pri čemu je GLP-2 analog predstavljen formulom:

ZP1848 H-HGEGTFSSELATILDALAARDFIAWLIATKITDKKKKKK-NH<2>(SEQ ID NO: 1) ili ZP1846 H-HGEGSFSSELSTILDALAARDFIAWLIATKITDKKKKKK-NH<2>(SEQ ID NO: 7); ili njegova farmaceutski prihvatljiva so;

gde tečna farmaceutska formulacija sadrži analog GLP-2 u koncentraciji od oko 2 mg/ml do oko 30 mg/ml i ekscipijense koji obuhvataju (i) histidinski pufer prisutan u koncentraciji od oko 5 mM do oko 50 mM, (ii) manitol kao nejonski modifikator toničnosti prisutan u koncentraciji od oko 90 mM do oko 360 mM i sa (iii) argininom q.s. da bi se dobila formulacija sa pH vrednošću od oko 6,6 do oko 7,4;

gde postupak obuhvata:

(a) mešanje ekscipijenasa sa prvom zapreminom vode za injekcije da bi se dobio rastvor ekscipijenasa u 70-90% zapremine konačne tečne formulacije;

(b) dodavanje leka analoga GLP-2 u rastvor ekscipijenasa da bi se dobio rastvor ekscipijenata i analoga GLP-2 u 70-90% zapremine konačne tečne formulacije; i

(c) podešavanje pH vrednosti i zapremine tečnog sastava po potrebi da bi se dobila tečna formulacija sa 100% zapremine konačne tečne farmaceutske formulacije;

pri čemu postupak obezbeđuje konačnu vodenu tečnu farmaceutsku formulaciju koja sadrži analog glukagonu sličnog peptida-2 (GLP-2).

2. Postupak prema patentnom zahtevu 1, gde postupak ne zahteva mešanje kada se lek GLP-2 dodaje u rastvor ekscipijensa.

3. Postupak prema patentnom zahtevu 1 ili patentnom zahtevu 2, gde se lek GLP-2 analog dodaje kao liofilizovani sastav.

4. Postupak prema bilo kom od patentnih zahteva 1 do 3, gde podešavanje zapremine tečnog sastava u koraku (c) obuhvata prvo dodavanje vode za injekcije radi podešavanja pH vrednosti i drugo dodavanje vode za injekcije radi povećanja zapremine tečnog sastava prema konačnoj zapremini, opciono gde se podešavanje pH vrednosti tečnog sastava vrši dodavanjem arginina i/ili sirćetne kiseline.

5. Postupak prema bilo kom od prethodnih patentnih zahteva, gde je rastvor ekscipijensa na oko 80% zapremine konačne tečne formulacije, a prvo i drugo dodavanje dodaju oko 10% zapremine konačne tečne formulacije.

6. Postupak prema bilo kom od patentnih zahteva 1 do 4, u kome rastvor ekscipijensa iznosi oko 75% zapremine konačne tečne formulacije, a prvo i drugo dodavanje dodaju oko 15% i oko 10% zapremine konačne tečne formulacije.

7. Postupak prema bilo kom od prethodnih patentnih zahteva, u kome se lekovita supstanca dodaje u 1-5 porcija, poželjno 3 porcije.

8. Postupak prema bilo kom od prethodnih patentnih zahteva, koji dodatno obuhvata sterilno filtriranje konačne tečne farmaceutske formulacije.

9. Postupak prema bilo kom od prethodnih patentnih zahteva, koji dodatno obuhvata podelu konačne tečne farmaceutske formulacije na doze.

10. Postupak prema bilo kom od prethodnih patentnih zahteva, koji dodatno obuhvata testiranje kontrole kvaliteta konačne tečne farmaceutske formulacije i upoređivanje rezultata testiranja kontrole kvaliteta sa referencom.

11. Postupak prema bilo kom od prethodnih patentnih zahteva, gde proces koristi veličinu serije od 10-50 litara konačne tečne farmaceutske formulacije, i opciono veličinu serije od 10-20 litara konačne tečne farmaceutske formulacije, i opciono veličinu serije od 20-50 litara konačne tečne farmaceutske formulacije.

12. Postupak prema bilo kom od prethodnih patentnih zahteva, gde se proces sprovodi u rezervoaru od 10 litara ili 20 litara.

13. Postupak prema bilo kom od prethodnih patentnih zahteva, gde:

(i) mehaničko mešanje se koristi u koraku (b) da bi se rastvorila leka supstanca analoga GLP-2, npr. korišćenjem mešalice; i/ili

(ii) proces se sprovodi pod azotom.

14. Postupak prema bilo kom od prethodnih patentnih zahteva, gde postupak obuhvata izvođenje vizuelne kontrole nakon koraka (a) kako bi se utvrdilo da li su se ekscipijensi (potpuno) rastvorili i/ili gde postupak obuhvata izvođenje vizuelne kontrole nakon koraka (b) kako bi se utvrdilo da li su se analog GLP-2 i ekscipijensi u suštini potpuno rastvorili i/ili gde postupak obuhvata izvođenje vizuelne kontrole nakon koraka (c) kako bi se utvrdilo da li je postupak proizveo rastvor analoga GLP-2 i ekscipijenasa.

15. Postupak prema bilo kom od prethodnih patentnih zahteva, gde korak (b) obuhvata ispiranje posude ili kese/ambalaže za prenos koji je sadržao liofilizovani analog GLP-2 kako bi se uklonio bilo koji preostali analog GLP-2.

16. Postupak prema bilo kom od prethodnih patentnih zahteva, gde:

(i) dodavanje analoga GLP-2 u koraku (b) smanjuje penušanje sastava koji sadrži analog GLP-2 i ekscipijense i/ili formiranje rezidualnih grudvica analoga GLP-2, kako bi se obezbedila vizuelna kontrola bistrog rastvora na kraju procesa; i/ili

(ii) dodavanje analoga GLP-2 u koraku (b) smanjuje nivo kovalentno povezanih vrsta visoke molekulske težine u konačnoj tečnoj farmaceutskoj formulaciji.

17. Postupak prema bilo kom od prethodnih patentnih zahteva, gde je analog GLP-2 u obliku acetatne soli predstavljene formulom:

H-HGEGTFSSELATILDALAARDFIAWLIATKITDKKKKKK-NH<2>acetat (SEQ ID NO: 1).

18. Postupak prema bilo kom od patentnih zahteva 1 do 16, gde acetatna so analoga glukagon-sličnog peptida 2 (GLP-2) ima formulu:

(H-HGEGTFSSELATILDALAARDFIAWLIATKITDKKKKKK-NH2), x(CH3COOH) gde je x 1,0 do 8,0; ili

(H-HGEGSFSSELSTILDALAARDFIAWLIATKITDKKKKKK-NH<2>), x(CH<3>COOH) gde je x 1,0 do 8,0.

19. Postupak prema patentnom zahtevu 18, gde je u formuli acetatne soli analoga glukagon-sličnog peptida 2, x od 2,0 do 6,0.

20. Postupak prema bilo kom od prethodnih patentnih zahteva, gde je formulacija stabilna najmanje 18 meseci kada se čuva na 2-8°C.

21. Postupak prema bilo kom od prethodnih patentnih zahteva, gde je histidinski pufer prisutan u koncentraciji od oko 5 mM do oko 25 mM.

22. Postupak prema patentnom zahtevu 21, gde je histidinski pufer prisutan u koncentraciji od oko 15 mM.

23. Postupak prema bilo kom od prethodnih patentnih zahteva, gde je manitol prisutan kao nejonski modifikator toničnosti u koncentraciji od oko 150 mM do oko 250 mM.

24. Postupak prema bilo kom od prethodnih patentnih zahteva, gde formulacija ima pH od oko 6,8 do oko 7,2.

25. Postupak prema patentnom zahtevu 24, gde formulacija ima pH vrednost od oko 7,0.

26. Postupak prema bilo kom od prethodnih patentnih zahteva, gde formulacija sadrži GLP-2 analog ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so; u koncentraciji od oko 20 mg/mL, histidinski pufer u koncentraciji od oko 15 mM, manitol u koncentraciji od oko 230 mM i arginin q.s. da bi se obezbedio pH od oko 7,0.

1

27. Postupak prema bilo kom od prethodnih patentnih zahteva, gde je histidinski pufer L-histidin i/ili je manitol D-manitol.

28. Postupak prema bilo kom od prethodnih patentnih zahteva, koji dodatno obuhvata punjenje formulacije u prethodno napunjeni špric, injekcionu olovku ili uređaj za ubrizgavanje.

29. Postupak prema bilo kom od prethodnih patentnih zahteva, gde postupak smanjuje formiranje kovalentno vezanih oligomernih proizvoda analoga glukagon-sličnog peptida 2 (GLP-2) u stabilnoj tečnoj farmaceutskoj formulaciji.

30. Upotreba formulacije za smanjenje formiranja kovalentno vezanih oligomernih proizvoda analoga glukagon-sličnog peptida 2 (GLP-2), gde je analog GLP-2 predstavljen formulom:

ZP1848 H-HGEGTFSSELATILDALAARDFIAWLIATKITDKKKKKK-NH<2>(SEQ ID NO: 1) ili ZP1846 H-HGEGSFSSELSTILDALAARDFIAWLIATKITDKKKKKK-NH<2>(SEQ ID NO: 7); ili njegova farmaceutski prihvatljiva so;

gde tečna farmaceutska formulacija sadrži analog GLP-2 u koncentraciji od oko 2 mg/ml do oko 30 mg/ml i ekscipijense koji obuhvataju (i) histidinski pufer prisutan u koncentraciji od oko 5 mM do oko 50 mM, (ii) manitol kao nejonski modifikator toničnosti prisutan u koncentraciji od oko 90 mM do oko 360 mM i sa (iii) argininom q.s. da bi se dobila formulacija sa pH vrednošću od oko 6,6 do oko 7,4;

pri čemu upotreba obuhvata:

(a) mešanje ekscipijenasa sa prvom zapreminom vode za injekcije da bi se dobio rastvor ekscipijenasa u 70-90% zapremine konačne tečne formulacije;

(b) dodavanje leka analoga GLP-2 u rastvor ekscipijenasa da bi se dobio rastvor ekscipijenata i analoga GLP-2 u 70-90% zapremine konačne tečne formulacije; i

(c) podešavanje pH vrednosti i zapremine tečnog sastava po potrebi da bi se dobila tečna formulacija sa 100% zapremine konačne tečne farmaceutske formulacije;

pri čemu postupak obezbeđuje konačnu vodenu tečnu farmaceutsku formulaciju koja sadrži analog glukagonu sličnog peptida-2 (GLP-2).

1