RS20140390A1 - Digitalni sistem za komunikaciju prvenstveno sa nesvesnim subjektom sa stvaranjem pulsnoauditivnih sinestezija - Google Patents

Abstract

Digitalni sistem za komunikaciju prvenstveno sa nesvesnim subjektom uključuje, pored već postojećeg zvučnog emitovanja sinhronizovanog sa disanjem i emitovanje zvukova ili muzike sinhronizovanih sa pulsom PZE uključenog subjekta S. Cilj takvog pulsnog emitovanja je da se kod subjekta S stvaraju u percepciji taktilno-auditivne sinestezije jer pulsni krvni talas u malim arterijama stiže sinhrono sa taktovima emitovane muzike. Takvo postupanje ostvaruje kod subjekta S duboki osećaj harmonije i omogućava da verbalne poruke bivaju primljene na dubokom psihičkom nivou.Zahvaljujući neurofiziološkom ulazu NU, omogućava se dobijanje informacija o neurofiziološkom stanju subjekta S, odnosno o njegovom stanju svesti i o fazama sna, posredstvom uključenog sistema za praćenje sna na taj način da uređaj može da prilagođava verbalna i zvučna emitovanja neurofiziološkom stanju subjekta S.

Description

DIGITALNI SISTEM ZA KOMUNIKACIJU PRVENSTVENO SA NESVESNIM SUBJEKTOM

SA STVARANJEM PULSNOAUDITIVNIH SINESTEZIJA

OBLAST TEHNIKE

Digitalni sistem za komunikaciju prvenstveno sa nesvesnim subjektom pripada uopšte oblasti fizike, a odnosi se prvenstveno na nastavu i nastavna sredstva.

Prema Međunarodnoj klasifikaciji patenata(MKP8) digitalni sistem za komunikaciju prvenstveno sa nesvesnim subjektom se može svrstati u podklasu G09B, koja se odnosi na nastavna sredstva. Pronalazak se može označiti bližim klasifikacionim simbolomG09B19/00,gde je predviđena nastava koja nije obuhvaćena drugim glavnim grupama ove podklase. Kako se radi o pronalasku koji se odnosi na govor i učenje stranih jezika to se ovaj pronalazak može označiti još bližim simbolomG09B 19/04,gde je obrađena nastava govora i simbolomG09B 19/06,gde je obrađena nastava učenja stranih jezika. Pronalazak se veoma uspešno primenjuje u oblasti modela za naučne, naročito medicinske svrhe, pa se može označiti i simbolom G09B23/00,odnosno još bliže simbolomG09B23/28, gde su predviđeni modeli za medicinu. Kako pronalazak nalazi primenu u medicini, a odnosi se na promene svesnog stanja, na primer hipnotisanjem, to se može označiti i klasifikacionim simbolomA61M 21/00,odnosno simbolomA61M 21/02,kada je u pitanju podsticanje sna ili relaksacije, na primer putem direktne nervne stimulacije, hipnoze, analgezije.

TEHNIČKI PROBLEM

Tehnički problem koji se želi rešiti predmetnim pronalaskom sastoji se u tome kako odrediti da li nesvesni subjekt spava i u kojoj je fazi sna i preneti mu semantičke sadržaje verbalnih poruka, sugestije ili učeni materijal na taj način da ih podsvest primi i shvati, sa ciljem olakšavanja učenja, ubacivanja sugestija, uticanja na snove, kao i za naučno istraživanje spavanja, snova ili memorisanja.

Opisani pronalazak omogućava komunikaciju sa nesvesnim subjektom preko zvučnih emitovanja sinhronizovanih sa disanjem, kao i zvučnih emitovanja sinhronizovanih sa pulsom, a takođe koristi neurofiziološki senzorNSkoji detektuje da li subjekt S spava i da li se nalazi u odgovarajućoj fazi sna i koji obaveštava glavni program o neurofiziološkom stanju svesti nesvesnog subjekta. Na taj način pronalazak može da prilagođava svoja emitovanja na stanja svesti subjekta.

STANJE TEHNIKE

Poznati su uređaji za učenje u snu koji prosto emituju snimljene verbalne sadržaje prema uspavanom subjektu tj. učeni materijal a, i zajedno sa raznim zvukovima ili muzikom. Takav pristup, bez disajnog senzora i bez sinhronizacija zvučnih emisija koriste razne metode i patentirani uređaji. Poznat je metod G. K. Lozanova prema kome u toku obučavanja nastavnik reprodukuje informacije u kombinaciji sa muzikom. Prema ovom metodu uvođenjem govornih signala sa promenljivom intonacijom u program obučavanja, obezbeđuje se ritmičko predstavljanje informacija i spontana percepcija na dva nivoa (svesnom i podsvesnom) govornih signala i informacije za obučavanje, pri čemu ovi signali stimulišu visoki emocionalni ton i psihološku spremnost učenika da prekomerno pamti u situaciji koja liči na igru.

Među domaćim patentnim dokumentima pronađen je izvestan broj dokumenata koji se odnose na ovu oblast, pa će neka u nastavku biti i kratko predstavljena.

U patentu broj53049,"Digitalni sistem za komunikaciju prevenstveno sa nesvesnim subjektom" rešen je problem komunikacije odnosno prenošenja verbalnih poruka nesvesnom subjektu uz pomoć emitovanja zvukova sinhronizovanih sa disanjem u cilju ostvarenja sinestezije u dubokoj nesvesnoj percepciji. Sinhronizacija verbalnog emitovanja i sinhrono zvučnog emitovanja vrši se isključivo sa disajnim pokretima subjekta.

Poznato je rešenje opisano u patentnoj prijavaP-977/88pod nazivom „Elektronski uređaj za učenje u snu", koji koristi kasetofon. Ovaj uređaj sa autoreverzibilnim kasetofon predviđen je za učenje na pr. najrazličitijih tekstova, stranih jezika i formula, kao i za sugestivno delovanje tokom sna da bi se otklonile negativne navike, odnosno posledice delovanja štetnih autosugestija. Uređaj vrši u određenim vremenskim intervalima uključivanje i isključivanje kasetofona, koji sa kasete reprodukuje snimljenu poruku prema potrebi.

U registrovanom patentu objavljenom uYUpod brojem36235opisan je pronalazak pod nazivom „Sistem za preobražaj informacija za ubrzano učenje", koji se može primeniti za ubrzano obučavanje bez nastavnika, uključujući i učenje stranih jezika. Sistem prema pronalasku sastavljen je od bloka nastavne informacije, bloka signala upravljanja i praćenja, bloka provere i instrukcije i autovizuelnog bloka. Istovremno sistem sadrži blok sugestivne i senzorske kontrole i refleksnog pojačanja sugestivnih i subsenzorskih signala, blok kašnjenja, pretvarač signala, blok za upisivanje signala, blok za biološku stimulaciju, blok za kontrolnu reprodukciju, blok odgovora i bio signala, senzorski blok i blok za miostimulaciju. Sistem prema pronalasku namenjen je za preobražaj i beleženje informacionih signala radi izvođenja sugestivnokibernetskog metoda ubrzanog podučavanja, bez nastavnika. Tako sistem omogućava da se strani jezik nauči za nekoliko nedelja (2-6 nedelja). Koristeći pronalazak za učenje na pr.stranog jezika postižu se rezultat koji omogućuje oko deset puta veću brzinu učenja u odnosu na klasičan način učenja.

U dokumentu sa oznakom Pub. No.:VVO/2009/056766(International Application No.:PCT/FR2008/051951)predstavljeno je jedno rešenje uređaja za simulaciju memorije. Pronalazak se odnosi na vežbanje memorije, gde uređaj raspolaže sa elektronskim difuzorom i više elemenata za reprodukciju informacija.

U dokumentu sa oznakom Pub. No.:VVO/2008/119078(International Application No.:PCT/US2008/0578781)prikazan je sistem i metod za kompjuterizovani interaktivno učenje, gde je elektronski sistem i metod učenja sastavljen od audio i video programa i od različitih tekstualnih prezentacija, koje se prenose učeniku.

U rešenju opisanom u dokumentu sa oznakom Pub. No.:VVO/2005091247(International Application No.:PCT/AU2005/000397)opisan je metod za učenje koji koristi kompjutersku mrežu, a pronalazak se odnosi na učenje naročito stranih jezika. Kompjuter se može upotrebiti sa pogodnim softverom samostalno bez komunikacije sa nastavnikom.

Nijedan od pomenutih metoda i uređaja ne koristi pulsni senzor da bi sinhronizovao zvučno emitovanje sa pulsom nesvesnog subjekta. Takođe, pomenuti dokumenti ne predviđaju korišćenje neurofiziloškog senzora koji detektuje da li subjekt spava i da li se nalazi u odgovarajućoj fazi sna.

KRATKO IZLAGANJE SUŠTINE PRONALASKA

Predmetni pronalazak pored merenja disanja koje omogućava emitovanje zvuka i verbalnih poruka u ritmu sa disanjem koristi i merenje kardiovaskularnog pulsa koje omogućava emitovanje zvuka u ritmu sa pulsom, kao i neurofiziološki senzorNSkoji detektuje da li subjekt S spava ili da li se nalazi u odgovarajućoj fazi sna i 'informiše' glavni program o neurofiziološkom, to jest o stanju svesti subjekta S, što omogućava da emitovanje pronalaska može da prilagođava svoja zvučna i verbalna emitovanja stanju svesti subjekta S.

KRATAK OPIS SLIKA I NACRTA

• Slika 1. Generalna shema uređaja

• Slika 2. Pulsni ulaz

• Slika 3 Neurofiziološki ulaz

• Slika 4 Noćni hipnogram faza sna i neurofiziološki inpulsiNI

• Slika 5 Grafički prikaz signala arterijskog perifernog pulsa iz fotopletismografičkog senzora sa pulsnim ulaznim signalimaPUI.

DETAUNO IZLAGANJE PRONALASKA

Digitalni sistem za komunikaciju prvenstveno sa nesvesnim subjektom S se sastoji (slikal) od glavnog programa GP koji je povezan sa odgovarajućom bazom podataka BP i sistemskim resursima RS , koji pored dobijanja podataka od disajne aktivnosti zahvaljujući disajnom senzoruDSi disajnom ulazuDU,dobija i podatke o kardiovaskularnom pulsu zahvaljujući pulsnom senzoruPSi pulsnom ulazuPU, kao i podatke o neurofiziološkom Stanju, tj. stanju svesti subjekta S, preko neurofiziološkog senzora NS i neurofiziološkog ulazaNU;sa druge strane je glavni program GP povezan sa izlazima: sinhrono verbalno emitovanjeSVE,sinhrono zvučno emitovanjeSZE,i pulsno zvučno emitovanjePZE.Subjekat S je (slikal), sa jedne strane, pored povezivanja sa disajnim senzoromDSi disajnim ulazomDUkoji mu detektuju disajnu aktivnost, povezan i sa pulsnim ulazomPUi pulsnim senzoromPSkoji mu detektuju kardiovaskularni puls, i povezan i sa neurofiziološkim ulazom NU i neurofiziološkim senzoromNSkoji mu detektuju neurofiziološku aktivnost, odnosno stanje svesti, a sa druge strane dobija sinhrono verbalno emitovanjeSVEi sinhrono zvučno emitovanjeSZEi pulsno zvučno emitovanjePZE.

Dakle, digitalni sistem za komunikaciju prvenstveno sa nesvesnim subjektom, pored već postojećeg disajnog ulazaDU,ima još dva ulaza: neurofiziološki ulaz NU (slika 3) i, pulsni ulazPU(slika 2); i, pored sinhronog verbalnog emitovanjaSVEi sinhronog zvučnog emitovanjaSZEima i pulsno zvučno emitovanjePZE.

Pulsni ulazPU(slika 2) detektuje preko pulsnog senzoraPSkardiovaskularni puls s ciljem da, u trenutku širenja pulsa u malim arterijama, pošalje prema glavnom programu GP pulsne ulazne impulsePUIkoje glavni program GP u istom trenutku pretvara u pulsni tap tempo MIDI porukuPTTza jedan tome posvećeni program za MIDI reprodukciju - ili slični sistem muzičkog kodiranja. Na taj način može da se reprodukuje u ritmu kardiovaskularnog pulsa MIDI aranžman koji je bio određen tokom editovanja seansi. Za razliku od sinhronog zvučnog emitovanja SZE koji se ostvaruje uključivanjem plejera i/ili MIDI putem, pulsno zvučno emitovanjePZEostvaruje se isključivo MIDI putem (ili sličnim sistemom za muzičko editovanje i reprodukciju). Oba zvučna emitovanja, i sinhrono i pulsno, mogu se upotrebljavati pojedinačno ili istovremeno i međusobno deluju nezavisno.

Prisustvo disajnog ulazaDUsa sinhronim zvučnim emitovanjemSZEi pulsnog ulazaPUsa pulsnim zvučnim emitovanjemPZEomogućava da se istovremeno reprodukuju dva muzička aranžmana koji prate dva različita i nesinhronizovana tempa (ritam disanja i ritam pulsa nisu sinhronizovani). Zbog toga prilikom editovanja seansi mora se voditi računa da celokupno emitovanje pronalaska bude prijatno i da ne bude neharmonično: na primer, dok pulsno sinhrono emitovanjePZEemituje relaksirajuću muziku, sinhrono zvučno emitovanjeSZEmože emitovati zvukove morskih talasa ili sličnih šumova u ritmu disanja; mogu se emitovati i potpražni zvukovi i sugestije. Oba takva zvučna emitovanja stvaraju sinestezijske osećaje: sinhrono zvučno emitovanjeSZEsa propioceptivnim osećajima pokreta disanja, i pulsno zvučno emitovanjePZEsa propioceptivnim osećajem pulsa, tj. krvnog talasa koji stiže do malih arterija. Usled takvih emitovanja stvaraće se kod subjekta S doživljaj velike prijatnosti i harmonije i uticaj emitovanja i verbalnih poruka na podsvesnom nivou biće mnogo jači.

Kako se pulsni ulazPUkonkretno ostvaruje zavisi od tipa pulsnog senzoraPS,fotopletismografički senzor je taj koji se, zbog udobnosti, preporučuje. Signal koji se dobija od pulsnog senzoraPSprolazi kroz pulsnu obradu signalaPOSna taj način da glavni programGPdobija pulsne ulazne inpulsePUIu vidu, na primer, jednog bajta.

Neurofiziološki ulazNU(slika 3), pomoću neurofiziološkog senzoraNSdetektuje neurofiziološko stanje subjekta S sa ciljem da u svakom trenutku utvrdi da li subjekat S spava i, ako spava, da se ne nalazi u REM fazi sna. Za istraživačke potrebe je potrebno takođe utvrditi u svakom trenutku fazu sna u kojoj se subjekt nalazi.

U funkcionisanju pronalaska, posle uključivanja uređaja, glavni programGPproverava, nekom odgovarajućom frekvencijom, npr. 0,1 Hz, neurofoziološko stanje subjekta S koji legne, i na osnovu te informacije reprodukuje seansu kako je bilo programirano.

Glavni programGPdobija od neurofiziolopkog ulazaNUneurofiziološke impulseNIkoji funkcionišu kao okidači koji pokreću ili zaustavljaju određena ukupna emitovanja koja su bila predviđena za taj trenutak reprodukcije seanse i za tu fazu sna: na primer, uređaj može da emituje poruke za relaksaciju i uspavljivanje dok je subjekt S još budan, a kad dobije od neurofiziološkog ulazaNUporuku da je subjekt S uspavan, počinje emitovanje predviđeno za spavajuće stanje, na primer učenje stranog jezika. Ukoliko neurofiziološki ulazNUpruži mogućnosti prepoznavanja različitih faza sna (slika 4), kako bi se uradilo u istraživačke svrhe, onda će seansa da bude programirana tako da emituje posebno emitovanje predviđeno za svaku fazu sna.

Za neurofiziološki senzorNSima više izbora: pored klasičnog i neudobnog elektroencefalografskog senzora koji se postavlja direktno na kožu lobanje i koji šalje signal koji se obrađuje spektralnom analizom i koji pruža tačne podatke o fazama sna (slika 4), postoje senzori koji se nalaze u posebnom jastuku i koji detektuju električnu aktivnost mozga, i senzori koji prepoznaju REM/NREM faze sna zahvaljujući senzoru za ubrzavanje pokreta na ruci. Svaki od tih senzora zahteva jednu specijalnu neurofiziološku obradu signalaNOS,jer funkcioniše na osnovu različitih principa, da bi mogao da šalje odgovarajuće neurofiziološke impulseNI.Za pronalazak je bitno dobiti informacije o neurofiziološkom stanju a ne kojom tehnologijom se takve informacije dobijaju, jer bilo koji sistem za praćenje sna može biti korišćen.

Glavni programGPima ulogu da koordiniše u svakom trenutku delovanje celokupnog uređaja i da ujedini sve periferne elemente (slika 1): ulaze DU, PU, NU, izlaze, odnosno emitovanja SVE, SZE, PZE, resurse sistemaRSi elemente iz baze podataka BP. Kako će delovanje uređaja biti vremenski raspoređeno zavisi od toga kako je programirana seansa, jer nisu sve seanse iste: svaka seansa biva programirana da bi se postigao neki cilj kao npr. memorisanje učenog materijala, sugestioniranje itd. Uređaj omogućava veliku fleksibilnost editovanja.

Novost pronalaska je što, pored disajnog ulaza DU, sinhronog verbalnog emitovanjaSVEi sinhronog zvučnog emitovanja SZE, predviđa i pulsni ulaz PU, pulsno zvučno emitovanjePZEkoje je sinhronizovano samo sa pulsom subjekta S.

Novost pronalaska je i u tome što predviđa korišćenje neurofiziološkog ulazaNUradi detektovanja stanja svesti subjekta.

Claims (5)

1. Digitalni sistem za komunikaciju prvenstveno sa nesvesnim subjektom S, koji se sastoji od glavnog programa GP, sa odgovarajućom bazom podataka BP, disajnog ulaza DU, disajnog senzora DS, gde je glavni program GP sa bazom podataka BP, povezan sa disajnim ulazom DU, sa sinhronim verbalnim emitovanjemSVE,sa sinhronim zvučnim emitovanjemSZE,gde je subjekat S sa jedne strane povezan sa disajnim ulazom DU koji mu detektuje, preko disajnog senzora DS, disajnu aktivnost, a sa druge strane dobija sinhrono verbalno emitovanjeSVEi sinhrono zvučno emitovanjeSZE, naznačen time, štoje glavni program GP sa bazom podataka BP, sa jedne strane povezan sa neurofiziološkim ulazom NU i pulsnim ulazom PU, a sa druge strane sa pulsnim zvučnim emitovanjemPZEpreko kog se reprodukuju aranžmani MIDI tipa ili sličnog muzičkog sistema; pri čemu je subjekat S sa jedne strane povezan sa pulsnim ulazom PU koji mu detektuje preko pulsnog senzora PS ritam kardiovaskularne aktivnosti i sa neurofiziološkim ulazom NU koji mu detektuje stanje svesti i sna, a sa druge strane dobija pulsno zvučno emitovanjePZE.

2. Digitalni sistem komunikacije prvenstveno sa nesvesnim subjektom S prema zahtevu1, naznačen time,što se kardiovaskularni puls subjekta S pulsnim senzorom PS detektuje u pulsnom ulazuPUi transformiše tako da glavni program GP dobija pulsne ulazne impulsePUItokom uspona arterijskog pritiska u malim arterijama, što se neurofiziološko stanje odnosno stanje svesti ili sna subjekta S detektuje neurofizološkim senzorom NS i u neurofiziološkom ulazu NU transformše tako da se prema glavnom programu GP šalju neurofiziološki impulsi NI koje glavnom programu GP nose informacije da li subjekt S spava ili ne, ili u kojoj fazi sna se nalazi.

3. Digitalni sistem komunikacije prvenstveno sa nesvesnim subjektom prema zahtevu1i2, naznačen time,što glavni program dobija pulsne ulazne impulsePUIi šalje sistemsku poruku za određivanje muzičkog tempa prema posebnom tome posvećenom programu za MIDI reprodukciju ili sličnog sistema muzičkog kodiranja za sinhrono reprodukovanje skupa muzičkih traka u tempu sa pulsom; što glavni program GP prima neurofiziološke impulse NI koji omogućavaju pronalasku da prilagođava svoje delovanje neurofiziološkom stanju subjekta S, tako da seanse mogu biti posebno emitovane za svako neurofiziološko stanje.

4.Digitalni sistem komunikacije prvenstveno sa nesvesnim subjektom prema zahtevu1, 2,i 3,naznačen time,što se pulsno zvučno emitovanjePZEritmički organizuje dolaskom pulsnih ulaznih impulsaPUIkoje glavni programGPpretvara u pulsni tap tempoPTTkoji sinhronizuje zvučnu reprodukciju tako da se detektovani pulsni talasi podudaraju sa počecima taktova u muzičkoj reprodukciji tako da se pulsno zvučno emitovanjePZEemituje u ritmu kardivaskularnog pulsa subjekta S.

5. Digitalni sistem komunikacije prvenstveno sa nesvesnim subjektom prema zahtevu 1,2, 3,i4, naznačen time,što se sinhrono verbalno emitovanjeSVEvrši uz pulsno zvučno emitovanjePZEili uz sinhrono zvučno emitovanjeSZEili uz uz sinhrono zvučno emitovanjeSZEi pulsno zvučno emitovanjePZEzajedno. PREGLED SKRAĆENICA• S Subjekt• GPGlavni program• BPBaza Podataka• RSResursi sistema• DSDisajni senzor• DUDisajni ulaz• VDvrhovi i doline• NSNeurofiziološki senzor• NUNeurofiziološki ulaz• NIneurofiziološki inpulsi• NOSNeurofiziološka obrada signala• PSPulsni senzor• PUPulsni ulaz• PUIPulsni Ulazni signali• POSPulsna obrada signala• PTTPulsni tap tempo• SVESinhrono verbalno emitovanje; ostane isti kao u prethodnom patentu• SZESinhrono zvučno emitovanje koje ostaje identično i sa istim opcijama kao u prethodnom patentu• PZEpulsno zvučno emitovanje; je novi element koji se dodaje i koji se ostvaruje isključivo putem MIDI (ili siličnih sistema za muzičko kodiranje) emitovanja.