RS53049B - Digitalni sistem za komunikaciju prvenstveno s nesvesnim subjektom - Google Patents

Abstract

Digitalni sistem za komunikaciju prvenstveno sa nesvesnim subjektom S, sastavljen iz glavnog programa GP sa odgovarajućom bazom podataka BZ i disajnim ulazom DU, s disajnim senzorom DS naznačen time, što je glavni program (GP) sa bazom podataka (BZ), sa jedne strane povezan sa disajnim ulazom (DU) a sa druge strane je glavni program (GP) povezan sa sinhronim verbalnim emitovanjem (SZE) koji se emituje ili uključivanjem reprodukcije fajlova sa snimljenim ljudskim glasom preko plejera (PL) ili uključivanjem tih istih zvučnih fajlova u reprodukciju skupa organizovanih MIDI traka, glavni program (GP) je takođe povezan sa sinhronim zvučnim emitovanjem (SZE) koje se realizuje takođe reprodukovanjem skupa MIDI traka ili uključivanjem reprodukcije snimljenih zvučnih fajlova preko plejera (PL) pri čemu je subjekat (S) sa jedne strane povezan sa disajnim ulazom (DU) koji mu detektuje, preko disajnog senzora (DS), disajnu aktivnost a sa druge strane dobija sinhrono verbalno emitovanje (SVE) i, sinhrono zvučno emitovanje (SZE.)Prijava sadrži još 6 zavisnih patentnih zahteva.

Description

OBLAST TEHNIKE

Digitalni sistem za komunikaciju prvenstveno sa nesvesnim subjektom pripada uopšte oblasti fizike, a odnosi se prvenstveno na nastavu i nastavna sredstva.

Prema Međunarodnoj klasifikaciji patenata(MKP8) digitalni sistem za komunikaciju prvenstveno sa nesvesnim subjektom se može svrstati u podklasuG09B,koja se odnosi na nastavna sredstva. Pronalazak se može označiti bližim klasifikacionim simbolomG09B19/00,gde je predviđena nastava koja nije obuhvaćena drugim glavnim grupama ove podklase. Kako se radi o pronalasku koji se odnosi na govor i učenje stranih jezika to se ovaj pronalazak može označiti još bližim simbolomG09B 19/04,gde je obrađena nastava govora i simbolomG09B 19/06,gde je obrađena nastava učenja stranih jezika. Pronalazak se veoma uspešno primenjuje u oblasti modela za naučne, naročito medicinske svrhe, pa se može označiti i simbolomG09B 23/00,odnosno još bliže simbolomG09B 23/28,gde su predviđeni modeli za medicinu. Kako pronalazak nalazi primenu u medicini, a odnosi se na promene svesnog stanja na pr. hipnotisanjem to se može označiti i klasifikacionim simbolomA61M 21/00,odnosno simbolomA61M 21/02,kada je u pitanju podsticanje sna ili relaksacije, na pr. putem direktne nervne stimulacije, hipnoze, analgezije.

TEHNIČKI PROBLEM

Tehnički problem koji se želi resiti predmetnim pronalaskom sastoji se u tome kako preneti semantičke sadržaje verbalnih poruka, sugestije ili učeni materijal, nesvesnom subjektu na taj način da ih podsvest prima i shvati za olakšavanje učenja, za ubacivanje sugestija, za uticaj na snove, za naučno istraživanje spavanja, snova ili

memorisanja.

Opisani pronalazak omogućava komunikaciju sa nesvesnim subjektom preko emitovanja zvukova i verbalnih poruka sinhronizovanih sa disanjem, poruka koji deluju na psihičko funkcionisanje nesvesnog subjekta zahvaljujući stvaranju sinestezije koje su i zvučno/propioceptivne i spoljašno/unutrašnje u percepciji uspavanog subjekta.

STANJE TEHNIKE

Poznati su uređaji za učenje u snu koji prosto emituju snimljene verbalne sadržaje prema uspavanom subjektu tj. učeni materijal a, i zajedno sa raznim zvukovima ili muzikom. Takav pristup, bez disajnog senzora i bez sinhronizacija zvučnih emisija koriste razne metode i patentirani uređaji. Poznat je metod G. K. Lozanova prema kome u toku obučavanja nastavnik reprodukuje informacije u kombinaciji sa muzikom. Prema ovom metodu uvođenjem govornih signala sa promenljivom intonacijom u program obučavanja, obezbeđuje se ritmičko predstavljanje informacija i spontana percepcija na dva nivoa (svesnom i podsvesnom) govornih signala i informacije za obučavanje, pri čemu ovi signali stimulišu visoki emocionalni ton i psihološku spremnost učenika da prekomerno pamti u situaciji koja liči na igru.

Među domaćim patentnim dokumentima pronađen je izvestan broj dokumenata koji se odnose na ovu oblast, pa će neka u nastavku biti i kratko predstavljena.

Tako je poznato rešenje opisano u patentnoj prijavaP-977/88pod nazivom „Elektronski uređaj za učenje u snu", koji koristi kasetofon. Ovaj uređaj sa autoreverzibilnim kasetofon predviđen je za učenje na pr. najrazličitijih tekstova, stranih jezika i formula, kao i za sugestivno delovanje tokom sna da bi se otklonile negativne navike, odnosno posledice delovanja štetnih autosugestija. Uređaj vrši u određenim vremenskim intervalima uključivanje i isključivanje kasetofona, koji sa kasete reprodukuje snimljenu poruku prema potrebi.

U registrovanom patentu objavljenom uYUpod brojem36235opisan je pronalazak pod nazivom „Sistem za preobražaj informacija za ubrzano učenje", koji se može primeniti za ubrzano obučavanje bez nastavnika, uključujući i učenje stranih jezika. Sistem prema pronalasku sastavljen je od bloka nastavne informacije, bloka signala upravljanja i praćenja, bloka provere i instrukcije i autovizuelnog bloka. Istovremno sistem sadrži blok sugestivne i senzorske kontrole i refleksnog pojačanja sugestivnih i subsenzorskih signala, blok kašnjenja, pretvarač signala, blok za upisivanje signala, blok za biološku stimulaciju, blok za kontrolnu reprodukciju, blok odgovora i bio signala, senzorski blok i blok za miostimulaciju. Sistem prema pronalasku namenjen je za preobražaj i beleženje informacionih signala radi izvođenja sugestivnokibernetskog metoda ubrzanog podučavanja, bez nastavnika. Tako sistem omogućava da se strani jezik nauči za nekoliko nedelja (2-6 nedelja). Koristeći pronalazak za učenje na pr.stranog jezika postižu se rezultat koji omogućuje oko deset puta veću brzinu učenja u odnosu na klasičan način učenja.

U dokumentu sa oznakom Pub. No.:VVO/2009/056766(International Application No.:PCT/FR2008/051951)predstavljeno je jedno rešenje uređaja za simulaciju memorije. Pronalazak se odnosi na vežbanje memorije, gde uređaj raspolaže sa elektronskim difuzorom i više elemenata za reprodukciju informacija.

U dokumentu sa oznakom Pub. No.:VVO/2008/119078(International Application No.:PCT/US2008/0578781)prikazan je sistem i metod za kompjuterizovani interaktivno učenje, gde je elektronski sistem i metod učenja sastavljen od audio i video programa i od različitih tekstualnih prezentacija, koje se prenose učeniku.

U rešenju opisanom u dokumentu sa oznakom Pub. No.:WO/2005091247(International Application No.:PCT/AU2005/000397)opisan je metod za učenje koji koristi kompjutersku mrežu, a pronalazak se odnosi na učenje naročito stranih jezika. Kompjuter se može upotrebiti sa pogodnim softverom samostalno bez komunikacije sa nastavnikom.

Nijedan od pomenutih metoda i uređaja ne koristi disajni senzor da bi sinhronizovao zvučnu emisiju sa disanjem.

KRATKO IZLAGANJE SUŠTINE PRONALASKA

Pronalazak se odnosi na digitalni sistem za komunikaciju sa prvenstveno nesvesnim subjektom. Sistem je namenjen da se priključi, uspavanom ili opuštenom, ležećem subjektu da bi mu emitovao govor u vidu snimljenih verbalnih poruka, reči, rečenica, naredbi, sugestija, metafora itd. zajedno sa emitovanjem zvukova. Oba emitovanja su sinhronizovana sa disajnim ritmom i to se stvara detektovanjem disajne aktivnosti preko odgovarajućeg senzora za disanje i dodataka za obradu signala.

Emitovanje zvukova u ritmu sa disanjem stvara u percepciji uspavanog subjekta sinesteziju koja je istovremeno i zvučno/propioceptivna i spoljašno/unutrašnja i to, na osnovu kliničkih i eksperimentalnih evidencija omogućava da se paralelno izgovorene verbalne poruke prime i shvataju na dubokom nesvesnom nivou.

Posredstvom takvog tipa postupanja opisani pronalazak može da se koristi za olakšavanje učenja u snu, naročito za materijal koji ne zahteva svesne intelektualne obrade nego čisto memorisanje slušnog tipa: naprimer reči i izraze stranog jezika; opisani pronalazak može da se koristi takođe za ubacivanje sugestija za razne svrhe: naprimer menjanje neželjenih uverenja; pronalazak je upotrebljiv i za uticaj na snove i istraživanje jasnih snova, i takođe za naučno istraživanje sna, snova uopšte. Pronalazak se sastoji od disajnog ulaznog sistema koji senzorom detektuje disajnu aktivnost i transformiše je u strujni analogni signal koji biva obrađen da bi puštao prema glavnom programu dva tipa signala, na početku D (dolina) i na kraju V (vrh) uzdisanja. Takvi ulazni signali daju tempo zvučnom i verbalnom emitovanju na taj način da funkcionišu kao prekidači za reprodukciju zvučnih fajlova sa snimljenim verbalnim porukama i zvukovima ili ih glavni program pretvara u MIDI poruku za određivanje tempa MIDI reprodukcije; drugim rečima omogućavaju glavnom programu da funkcioniše kao MIDI master u odnosu sa MIDI rezidentnim programom koji reprodukuje MIDI aranžmane (tj. skup organizovanih MIDI traka) sa svim sintetizovanim instrumentima i mogućnostima.

Rezultat ovakvog funkcionisanja glavnog programa je da zvučno emitovanje opisanog pronalaska može da se određuje na taj način da se u trenucima menjanja disajnih faza dešavaju značajne promene u emisiji zvukova, znači da ritam tog emitovanja prati ritam disajne aktivnosti subjekta. Preko pomenutog MIDI reprodukovanja mogu da se emituju razni zvukovi i šumovi ali može čak da se reprodukuje muzika koja ima isti tempo disanja, muzika prema kojoj disanje subjekta funkcioniše kao dirigent orkestra.

U ovoj ritmičkoj organizaciji vremena u funkcionisanju pronalaska, reprodukcija verbalnih poruka, snimljenih u odgovarajućim zvučnim fajlovima biće uključena, od strane pomenutih ulaznih signala, u trenucima menjanja disajnih faza, i to omogućava da i verbalna emisija opisanog pronalaska biva sinhronizovana sa disanjem, da u fazi editovanja može da se izabere u kojoj od dve faze disanja izgovarati određene reči i, predviđeno je čak da se puštaju istovremeno različite verbalne poruke na svakom uvu. Svaka pojedinačna primena pronalaska zvana 'seansa' mora da bude prethodno posebno editovana i ubačena, preko spoljnog prenošenja podataka, u memoriju uređaja pre korišćenja. Seanse edituje firma koja proizvede i komercijalizuje opisani digitalni sistem, seanse moraju biti zaštićene od zloupotreba i preeditovanja od strane trećih lica, a mora da bude nemoguće da se krivotvorno na bilo koji način prave ex novo seanse upotrebljive u pronalasku. Seanse se organizuju na osnovu pojedinačnih primena i cilja, naprimer ako se kurs nemačkog jezika deli na 40 časova, za svaki čas će biti editovana jedna ili više seansi za memorisanje tog časa koja se sluša tokom sna i koja se uključi, pre časa za olakšavanje, ili posle časa za potkrepljivanje svesnog učenja materijala.

Od vremena uključivanja, kad subjekt još budan legne da spava i poveže se sa senzorom koji deluje na uređaj preko bežične veze, pronalazak mora da odredi kada će se subjekt nalaziti u NREM fazama spavanja, i onda kada početi svoje zvučno i verbalno emitovanje. Za to opisani pronalazak konstantno posmatra i analizira disajnu aktivnost i čeka da ona postane regularna.

Ima više načina kako se opisani pronalazak može konkretno ostvariti: uključen u fon Nojman (von Neumann) računarsku arhitekturu, kao poseban uređaj sa Harvard (Harvvard) računarskom arhitekturom kao dodatak za mobilni telefon i sličnih uređaja, itd. Konkretno realizovanje pronalaska mora da bude što udobnije za upotrebu.

NAČIN INDUSTRIJSKE I DRUGE PRIMENE

Pronalazak može da bude komercijalizovan kao poseban uređaj ili kao dotatak za već postojeći digitalni uređaj. Pronalazak radi samo uz posebno editovane seanse koje mogu i da se komercijalizuju i odvojeno kao dodatak za kurseve stranih jezika, kao pomoćno sredstvo za dostizanje savršenstva naprimer u sportu, za naučno istraživanje spavanja, snova, pamćenja itd. Pronalazak nije čisti softver nego uređaj i ima smisla isključivo uz dodatni hardver za detektovanje disajne aktivnosti.

KRATAK OPIS SLIKAINACRTA

Slika 1predstavlja opštu shemu pronalaska gde se vide njegovi glavni delovi, njihova povezanost i povezanost pronalaska sa subjektom.

Slika 2predstavlja strukturudisajnog ulaza.

Slika 3 predstavlja normalno disanje čoveka i u kojim trenucima treba da disajni ulaz šalje ulazniimpuls VD.

Slika 4predstavlja tabelarni prikaz kako pronalazak, odnosnoglavni program,reaguje pri dolasku svakog D i/ili V kad emituje plejerimaPL.

DETALJAN OPIS PRONALASKA

Pronalazak se odnosi na sistem za komunikaciju prvenstveno sa nesvesnim subjektom.

Glavni programGPdobija od disajnog ulazaDUpreko povezivanja s telom subjekta S koristeći disajni senzorDSulazne impulseVDi uz podatke koje uzima u bazi podatakaBP,kao i na osnovu sistemskih resursaRSkoje ima na raspolaganju, obezbeđuje sinhrono verbalno emitovanjeSVEi sinhrono zvučno emitovanje SZE.

Opis pomenutih elemenata:

DISAJNI SENZORDSje element koji pretvara disajnu aktivnost u strujni kontinuirani analogni signalAS,za takve senzore ima više izbora: torakalnih, nazalnih itd.

DISAJNI ULAZDUje stanica gde ulazi i gde se obrađuje strujni kontinuirani signalASda bi pustili prema glavnom programuGPulazne impulse D na početku uzdisanja i V na početku izdisanja. To može da se radi obrađujujući, preko analogno/digitalne konverzije A/D, numerisani signalUSposredstvom numeričkih algoritama FS ili elektronskom obradom analognog signala.

BAZA PODATAKABPje folder gde su smešteni svi softverski elementi nužni za reprodukciju jedne pojedinačne primene pronalaska i koji se već ne nalaze među resursima rezidentnog softvera sistema: naprimer zvučni fajlovi sa snimljenim verbalnim porukama, podaci za MIDI reprodukciju itd. Baza podatakaBPje nerezidentni softver koji se tiče jedne pojedinačne primene.

SEANSA je ono što opisani pronalazak emituje tokom jedne pojedinačne primene: zvukovi i verbalne poruke. Verbalne poruke imaju smisla u okviru cilja i primene seanse. Zvukovi prate na odgovarajući sinhronizovani i predviđeni način izgovaranje verbalnih poruka. Pronalazak mora da se proizvede na taj način da se spreči editovanje novih seansi ili menjanje postojećih seansi od strane trećih lica.

RESURSI SISTEMA RS. Pored standardnih funkcija koje moraju da budu rezidentne u sistemu kao l/O funkcionalnosti, upravljanje memorije, zvučne funkcionalnosti, mogućnost da se aktiviraju do dve desetine zvučnih plejera PL koji su označeni brojevima: plejerl, plejer2 ..., u rezidentnim resursima sistema mora da se nalazi jedan program za MIDI reprodukciju sa sledećim osobinama: a) da može da reprodukuje višestruke MIDI-trake sa mogućnostima uključenja svih potrebnih sintetizovanih muzičkih instrumenata koji su bili određeni u fazi programiranja seanse i pripreme sinhronog zvučnog emitovanja; b) da se u MIDI reprodukciju može da u bilo kom trenutku uključi emitovanje zvučnih fajlova tipa wav, mp3 itd. c) da takav softver ima mogućnosti da primi MIDI poruku (MIDI svstem message) od glavnog programa GP za sinhronizovanje tempa i da poseduje sve mogućnosti

i algoritme za automatizaciju tempa.

d) Takav softver mora da reprodukcije MIDI aranžmane ili višestruke MIDI trake na isti način kako su bili programirani u sekvenceru ali bez mogućnosti editovanja

SINHRONO VERBALNO EMITOVANJESVEVerbalne poruke koje pronalazak emituje tokom rep rod u kovanja seansi, znači reči, rečenice, izrazi, naredbe, sugestije, metafore itd. su direktno snimljen ljudski glas u vidu zvučnih fajlova. Emitovanje verbalnih poruka je cilj primena pronalaska i to se postiže preko prenošenja semantičkih verbalnih sadržaja subjektu S. Pronalazak ima dva načina da reprodukuje pravu verbainu poruku u pravom trenutku i u ritmu sa disanjem: 1) Ulazni impulsi VD D i V uključuju ili isključuju reprodukciju plejerima PL fajlova sa verbalnim porukama. 2) Uključivanjem pravi fajl sa pravom verbalnom porukom u pravom trenutku u programiranoj MIDI reprodukciji; MIDI reprodukcija je sinhronizovana sa disanjem tako da se reprodukcija verbalne poruke smešta na početku takta, odnosno disajne faze.

SINHRONO ZVUČNO EMITOVANJESZEOpisani pronalazak emituje zvukove sinhronizovane, tj. u ritmu sa disanjem; ovo je komplementarna funkcija opisanog pronalaska koja je namenjena da ostvari u dubokoj percepciji subjekta S zvučno/slušne i spoljašno/unutrašnje sinestezije, to što omogućava duboko delovanje semantičkih sadržaja verbalnih poruka. Za sinhronizaciju zvučnog emitovanja moraju da se u trenutku menjanja disajnih faza dešavaju značajne promene u emitovanju zvuka na isti način kako se dešava sa ritmom u muzici. Za praktičnu realizaciju sinhronog zvučnog emitovanja postoje dve opcije koje se međusobno ne isključuju:

1) uključivanjem i isključivanjem zvučnih plejera PL.

2) Reprodukovanjem skupa MIDI traka sa predviđenim sintetizovanim instrumentima i drugim nužnim dodacima za emitovanje zvuka, MIDI filterima itd. uz dobijanje MIDI poruke (MIDI svstem message) od glavnog programa GP za sinhronizovanje tempa. Takva poruka se zove tap-tempo. Nedostatak MIDI reprodukcije je da, zbog činjenice da disajne faze nemaju isto trajanje, može da primi samo jedan tip od ulaznih signala VD: ili V, ILI D, i to je za sinhrono verbalno emitovanje malo reduktivno; i to je razlog zbog kog u opisanom pronalasku postoji, bez obzira koliko je rudimentaran, i emitovanje plejerima.

GLAVNI PROGRAM GP je softverski entitet znači exe fajl koji povezuje i koordiniše disajni ulaz DU , bazu podataka BP, resurse sistema RS, sinhrono verbalno emitovanjeSVE,sinhrono zvučno emitovanjeSZE.Glavni program GP sa jedne strane prima ulazne impulse V, i D; svakom tipu impulsa V ili D je posvećeno jedno brojilo kom se dodaje +1 pri svakom stizanju ulaznog impulsa VD u glavni program GP: tako da ulazni impulsi VD bivaju nabrojani V(p) i D(q) ('p' i 'q' su promenljive za prirodne brojeve). Sa druge strane glavni program emituje zvukove i verbalne poruke koji mogu da se emituju plejerima PL i/ili uključivanjem MIDI reprodukcije. Takvi tipovi reprodukcije: plejerima ili MIDI tipa se ne isključuju međusobno nego mogu da se kombinuju, to je izbor u fazi programiranja seanse.

REPRODUKCIJA PLEJERIMAPL.Da bi reprodukovali pravi fajl u pravom trenutku, reprodukcija plejerimaPLse vrši naprimer ovako: u bazi podataka se obezbeđuju dva foldera jedan, za V i jedan za D impulse u takvim folderima su smešteni fajlovi čiji naziv počinje slovima 'n_m' ('n' i 'm' su promenljive za prirodne brojeve). Kad glavni program dobija odgovarajući ulazni impulsVDnabrojan kao 'n', traži u odgovarajućem folderu fajl označen kao 'n_m' i reprodukuje ga u plejeruPLbroj 'm'. U editovanju seanse moraju se posvetiti različiti plejeriPLsvakom ulaznom impulsu VD. Takvi zvučni fajlovi mogu da sadrže verbalne poruke ili zvukove, preporučljivo je da se posvećuju plejeriPLza verbalno i za zvučno emitovanje. Ulazni impulsiVDmogu ne samo da uključuju, nego i da isključuju reprodukciju fajlova čija reprodukcija je u toku.

REPRODUKCIJA MIDI TIPA. Za ovaj tip reprodukcije je neophodno da u bazi podataka budu smešteni fajlovi za reprodukciju MIDI traka organizovani u jednom MIDI aranžmanu ili skup MIDI traka gde se vreme reprodukcije deli takticama na isti način kako se deli u običnim muzičkim aranžmanima gde je određeno na svakoj taktici koji instrumenti ili muzičke boje treba da nastupaju i koje note i na koji način treba da sviraju. Reprodukcija aranžmana vrši program za MIDI reprodukciju koji se nalazi među resursima sistema kako je opisano. Ako za neku pojedinačnu reprodukciju fali neki elemenat, MIDI instrument, MIDI filter itd, taj element može da se unese u sistem preko nerezidentnog softvera tj. baze podataka BP. MIDI reprodukcija se sinhronizuje sa disanjem jer glavni program pri dobijanju ulaznog signalaVDšalje MIDI poruku (MIDI svstem message) za sinhronizovanje tempa; na taj način će disanje subjekta S odrediti tempo MIDI reprodukcije na isti način kako dirigent orkestra diriguje orkestru. U MIDI aranžman može da se u bilo kom trenutku uključi reprodukcija, zvučnih fajlova tipa wav, mp3 itd. Posto disajne faze nemaju isto trajanje, za MIDI reprodukciju može se koristiti samo jedan tip ulaznog impulsa VD: V ili D a ne oba: to je ograničenje koje ima ovaj tip reprodukcije u odnosu sa reprodukcijom plejerimaPLi to je razlog zbog kog reprodukcija plejerimaPL jei dalje predviđena mada je prilično rudimentarna.

U editovanju seansi može da se predvidi bilo koja kombinacija emitovanja MIDI tipa ili plejerima PL : to je kreativni izbor programera.

Novost i primena pronalaska

Savremena tehnika za komunikaciju sa nesvesnim subjektom S se, do sada, sastajala od prostog verbalnog i eventualno zvučnog emitovanja prema subjektu S: kasetofon ili drugi slični uređaj reprodukuje snimljeni govor i eventualno zvukove. Sa razlikom od takvih uređaja, digitalni sistem za komunikaciju prvenstveno sa nesvesnim subjektom S emituje sinhrono zvučno emitovanje SZE i sinhrono verbalno emitovanje SVE koji su sinhronizovani sa disanjem, to omogućava da se u nesvesnoj percepciji spavajućeg subjekta S stvaraju sinestezije koje su istovremeno zvučno/propioceptivne i spoljašno/unutrašnje gde se zvukovi emituju istim ritmom disanja subjekta S. To omogućava da opisani pronalazak deluje na taj način da spavajući subjekt S, odnosno njegova podsvest biva receptivna prema rečima koje pronalazak izgovara. Pronalazak primenjuje principe hipnotičke komunikacije po Miltonu Eriksonu (Milton H. Erickson) i prema principima i istraživanja neurolinguističkog programiranja po Ričardu Bendleru (Richard Bandler) i Đonu Grinderu (John Grinder). Takvo sinhronizovano emitovanje zvuka i verbalnih poruka je to što predstavlja suštinski napredak u odnosu na dosadašnje stanje tehnike.

Primene pronalaska su uglavnom posledice toga da pronalazak komunicira sa nesvesnim subjektom S ali pronalazak se može primenjivati takođe i na budnom subjektu S za indukovanje sna, relaksacije ili hipnotičkog transa. U svim primenama pronalaska uloga subjekta S, odnosno njegove svesti, je pasivna. Sve mogućnosti pronalaska nisu potpuno istražene.

Detaljno pronalazak može se koristiti za:

1) pozitivno ubacivanje sugestija kao pomoćno sredstvo u smislu menjanja nefunkcionalnih uverenja, navika i ponašanja ili poboljšanja kognitivnih i intelektualnih sposobnosti; 2) olakšavanje memorisanja i učenja u snu: naročito za učeni materijal koji se taloži na slušne i proceduralne memorije, naprimer skup reči i izraza stranog jezika; 3) vođeno sanjarenje u svesnom stanju i sve indikacije takvog postupka kako je preporučeno od Robera Desoja (Robert Desoille) 4) za izazivanje jasnih snova po Stefenu Laberžu (Stephen Laberge), znači snovi gde je subjekat S koji sanja svestan da sanja i ima aktivnu ulogu u snovama. I u toj oblasti je pronalazak novost i značajan napredak jer poznati u te svrhe do sada korišćeni uređaji koriste jedan senzor za detektovanje brzih pokreta očiju a, pri detektovanju REM faze sna, emituju svetlost i zvukove sa ciljem da 'probude' subjekt S u svojim snovima. Takav način postupanja je prilično grub i u tome opisani pronalazak predstavlja napredak, jer deluje preko direktne verbalne komunikacije. 5) pronalazak može da se koristi kao pomoćno sredstvo za naučno istraživanje spavanja, snova, nesvesnog funkcionisanja jer omogućava ne samo da se deluje na subjekt S nego da od njega istraživač dobija vidljive odgovore. U tom smislu pronalazak je jedan prozor otvoren prema jednom potpuno nepoznatom polju života: direktan pristup prema unutarpsihičkim dešavanjima tokom sna.

Claims (7)

1. Digitalni sistem za komunikaciju prvenstveno sa nesvesnim subjektom S, sastavljen iz glavnog programa GP sa odgovarajućom bazom podataka BZ i disajnim ulazom DU, s disajnim senzorom DS naznačen time, što je glavni program(GP)sa bazom podataka(BZ)sa jedne strane povezan sa disajnim ulazom(DU)a sa druge strane je glavni program (GP) povezan sa sinhronim verbalnim emitovanjem (SVE) koji se emituje ili uključivanjem reprodukcije fajlova sa snimljenim ljudskim glasom preko plejera (PL)ili uključivanjem tih istih zvučnih fajlova u reprodukciju skupa organizovanih MIDI traka, glavni program(GP)je takođe povezan sa sinhronim zvučnim emitovanjem(SZE)koje se realizuje takođe reprodukovanjem skupa MIDI traka ili uključivanjem reprodukcije snimljenih zvučnih fajlova preko plejera (PL); pri čemu je subjekat(S)sa jedne strane povezan sa disajnim ulazom(DU)koji mu detektuje, preko disajnog senzora(DS),disajnu aktivnost a sa druge strane dobija sinhrono verbalno emitovanje(SVE)i, sinhrono zvučno emitovanje (SZE).

2. Digitalni sistem komunikacije prvenstveno sa nesvesnim subjektom S prema zahtevu 1, naznačen time, što disajna aktivnost subjekta(S)je disajnim senzorom (DS) detektovana i transformisana u strujni analogni signal koji biva obrađen preko matematičkih softverskih algoritama primenjenih na uzorkovani analogno/digitalno/konvertovani signal ili preko elektronskih filtera primenjenih na strujni analogni signal na taj način da glavni program će dobiti i koristiti dva tipa ulaznog impulsa(VD : D)u početku i(V)na kraju uzdisanja.

3. Digitalni sistem komunikacije prvenstveno sa nesvesnim subjektom prema zahtevu 1, i 2, naznačen time, što glavni program pri svakom dobijenom ulaznom impulsu'VD reaguje uključujući reprodukciju plejerima predviđenih snimljenih fajlova i šaljući MIDI sistemsku poruku za određivanje tempa prema programu za MIDI reprodukciju za sinhrono reprodukovanje skupa MIDI traka.

4. Digitalni sistem komunikacije prvenstveno sa nesvesnim subjektom prema zahtevu1, 2,i 3,naznačen time,što sinhrono zvučno emitovanje(SZE),koje se ostvaruje posredstvom plejera(PL)ili preko reprodukcije višestrukih MIDI muzičkih traka, mora da bude takav da dolazak ulaznih impulsa (VD) prouzrokuje u sinhronom zvučnom emitovanju(SZE)značajne promene, naglašavanje ili prestanak i uključivanje ili menjanje zvukova, nota ili akorda u zvučnoj reprodukciji tako da emitovanje ima ritam.

5. Digitalni sistem komunikacije prvenstveno sa nesvesnim subjektom prema zahtevu 1, 2, 3, i 4, naznačentime,što subjektu(S),uz sinhrono zvučno emitovanje(SZE), pronalazak emituje i verbalne poruke snimljenog ljudskog glasa u vidu reči, rečenica, komentara, naredbi, sugestija, metafora snimljene kao zvučni fajlovi; takvi fajlovi su smešteni u bazi podataka (BP)i mogu da se reprodukuju plejerima (PL) ili mogu da budu kao takvi uključeni u MIDI reprodukciju. Reprodukciju verbalnih poruka uključuju ulazni impulsi (VD) ili direktnim aktiviranjem plejerima (PL) ili, kad su fajiovi sa verbalnim porukama uključeni u MIDI reprodukciju, preko sinhronizovanja tempa sa glavnog programa (GP).To određuje da se i sinhrono verbalno emitovanje(SVE)emituje u ritmu disanja subjekta (S).

6. Digitalni sistem komunikacije prvenstveno sa nesvesnim subjektom prema zahtevu1, 2,3,4,i 5,naznačen time,što su glavni program (GP), operativni sistem, program za MIDI reprodukciju i dodatni pomoćni softver kao plejeri (PL), algoritmi za obradu disajnog ulaza(DU),drajveri, sintetizovane boje instrumenata, rezidentni softveri, dok su skupovi fajlova koji mu obezbeđuju podatke za jednu određenu primenu uređaja, ili seansa, skupovi zvučnih fajlova sa zvukovima i verbalnim porukama, MIDI aranžmani, MIDI trake i fajlovi, nerezidentni softver koji se unosi u sistem, pri svakoj pojedinačnoj upotrebi.

7. Digitalni sistem komunikacije prvenstveno sa nesvesnim subjektom prema zahtevu 1, 2, 3, 4, 5, i 6, naznačen time, što deluje posredstvom sinhronog zvučnog emitovanja (SZE) koji se emituje istim ritmom disanja subjekta (S) radi ostvarenja sinestezije koje su istovremeno zvučno/propioceptivne i spoljašno/unutrašnje u percepciji subjekta (S) i, posredstvom sinhronog verbalnog emitovanja (SVE) koje, izgovarajući reči, rečenice, komentare, naredbe, sugestije, metafore itd, prenosi subjektu (S) semantičke sadržaje da bi uticao na njegovo psihičko delovanje kroz ubacivanje sugestija, olakšavanje učenja i memorisanja u snu, uticaj na snove i vođeno sanjarenje, indukovanje sna, relaksacije ili stanja hipnotičkog transa, naučnog istraživanja.