RS20100004A - Digitalni sistem za komunikaciju prvenstveno s nesvesnim subjektom - Google Patents

Description

DIGITALNI SISTEM ZA KOMUNIKACIJU PRVENSTVENO SA NESVESNIM

SUBJEKTOM (DSKpNS)

OBLAST TEHNIKE NA KOJU SE PRONALAZAK ODNOSI

Pronalazak pripada uopšte oblasti fizike, a odnosi se prvenstveno na nastavu i nastavna sredstva.

Prema Međunarodnoj klasifikaciji patenata (MKP 8) pronalazak se može svrstati u podklasu G09B, koja se odnosi na nastavna sredstva. Pronalazak se može označiti bližim klasifikacionim simbolom G09B19/00, gde je predviđena nastava koja nije obuhvaćena drugim glavnim grupama ove podklase. Kako se radi o pronalasku koji se odnosi na govor i učenje stranih jezika to se ovaj pronalazak može označiti još bližim simbolom G09B 19/04, gde je obrađena nastava govora i simbolom G09B 19/06, gde je obrađena nastava učenja stranih jezika. Pronalazak se veoma uspešno primenjuje u oblasti modela za naučne, naročito medicinske svrhe, pa se može označiti i simbolom G09B 23/00, odnosno još bliže simbolom G09B 23/28, gde su predviđeni modeli za medicinu. Kako pronalazak nalazi primenu u medicini, a odnosi se na promene svesnog stanja na pr. hipnotisanjem to se može označiti i klasifikacionim simbolom A61M 21/00, odnosno simbolom A61M 21/02, kada je u pitanju podsticanje sna ili relaksacije, na pr. putem direktne nervne stimulacije, hipnoze, analgezije.

TEHNIČKI PROBLEM

Pred pronalazak je postavljen zahtev, kako ostvariti digitalni sistem, koji će omogućiti komunikaciju prvenstveno sa nesvesnim subjektom ili sa subjektom koji se nalazi u budnom stanju svesti, ali duboko relaksiran, da bi se delovalo duboko i sugestivno na njegovo psihičko stanje, radi nečega kao što je kurs za ubrzano učenje stranog jezika, ili za učenje neki drugih stvari, seanse za relaksaciju, za samohipnozu, za prouzrokovan]e jasnih snova, za ubacivanje sugestija radi menjanja neželjenih navika, za joga nidra, za izazivanje jasnih snova, za izazivanje meditativnih stanja, za autogeni trening i slično, pa i za naučno istraživanje o snu, o nesvesti, o moždanoj lateralizaciji, o deklarativnim i proceduralnim memorijama, i t d.

Suština digitalnog sistema za komunikaciju prvenstveno sa nesvesnim subjektom je da emituje zvukove sinhrone s disajnom aktivnošću subjekta i da istovremeno komunicira sa subjektom, odnosno, da mu prenosi semantičke sadržaje posredstvom verbalnog opisivanja.

STANJE TEHNIKE

Hipnoza je promenjeno stanje svesti izazvano posredstvom komunikativne interakcije sa stručnim licem (hipnotizer). Hipnotičko stanje ili hipnotički trans je stanje u kome subjekt ima veliku sugestibilnost, stanje u kome malo deluju odbrambeni mehanizmi svesnog razuma, dok se nesvesno delovanje psihe nalazi u stanju slušanja. To hipnotičko stanje ima velike sličnosti sa snom, i funkcioniše po principima takozvane paleologike, kako je već Sigmund Frojd pokazao, tako da može da se deluje na čoveka u snu na sličnan način kao da se on nalazi u hipnotičkom stanju. Komunikacija s nesvesnim licem se do sada ostvarivala ili od strane direktne komunikacije jednog čoveka (uglavnom hipnotizer, vaspitač ili slično), koji primenjuje kod uspavanog čoveka tehnike i načini hipnotičke komunikacije (nešto od toga je detaljno opisano u knjizi AneKceHOahh - FHriH03bo chc PoAHTenbCKaH ncHXocyrrec™a bo CHe, hjihKaK c^ejiarb CBoe pe6eHKa reHHeM. M. H3AaTejit>CTBO "TEPHKA", 2000 r., mada Odin ne koristi, za razliku od pronalaska, sinestezije), ili posredstvom nekog uređaja koji emituje verbalizaciju potrebnu za takvu komunikaciju, kao temporizovani kasetofoni i drugi slični uređaji. Hipnoza zahteva prisustvo hipnotizera koga ne možete imati tokom celog vremena noćnog spavanja, i registrovani glas ne može da uspostavi komunikaciju sa spavajućem subjektom ukoliko se ne pristupa, zajedno sa sinestezijama, kao kod DSKpNS pronalaska. Sistem za komunikaciju prvenstveno sa nesvesnim subjektom upravo otklanja ove prepreke oponašajući dejstvo hipnotizera, posredstvom stvaranja zvučno/taktilno/kenestetskih sinestezija (između zvučnog emitovanja i disajne aktivnosti subjekta) posredstvom sinhronizacije outputa sistema s detektovanom biološkom promenljivom disanja. Upravo u tome se razlikuje pronalazak, pošto, posredstvom sinhronog unisonog zvučnog emitovanja s disajnim pokretima, ovaj sistem prema pronalasku može da uspostavi komunikativni kontakt s nesvesnom psihičkom aktivnošću subjekta.

Poznat je sugestivni metod G. K. Lozanova prema kome u toku obučavanja nastavnik reprodukuje informacije u kombinaciji sa muzikom. Prema ovom metodu uvođenjem u program obučavanja govornih signala sa promenljivom intonacijom obezbeđuje se ritmičko predstavljanje informacija i spontana percepcija na dva nivoa (svesnom i podsvesnom) govornih signala informacije za obučavanje, pri čemu ovi signali stimulišu visoki emocioni ton i psihološku spremnost učenika da prekomerno pamti u situaciji koja liči na igru.

Među domaćim patentnim dokumentima pronađen je izvestan broj dokumenata koji se odnose na ovu oblast, pa će neka u nastavku biti i kratko predstavljena.

Tako je poznato rešenje opisano u patentnoj prijava P-977/88 pod nazivom „Elektronski uređaj za učenje u snu", koji koristi kaseto fon. Ovaj uređaj sa autoreverzibilnim kasetofon predviđen je za učenje na pr. najrazličitijih tekstova, stranih jezika i formula, kao i za sugestivno delovanje tokom sna da bi se otklonile negativne navike, odnosno posledice delovanja štetnih autosugestija. Uređaj vrši u određenim vremenskim intervalima uključivanje i isključivanje kasetofona, koji sa kasete reprodukuje snimljenu poruku prema potrebi.

U registrovanom patentu objavljenom u YU pod brojem 36235 opisan je pronalazak pod nazivom „Sistem za preobražaj informacija za ubrzano učenje", koji se može primeniti za ubrzano obučavanje bez nastavnika, uključujući i učenje stranih jezika. Sistem prema pronalasku sastavljen je od bloka nastavne informacije, bloka signala upravljanja i praćenja, bloka provere i instrukcije i autovizuelnog bloka. Istovremno sistem sadrži blok sugestivne i senzorske kontrole i refleksnog pojačanja sugestivnih i subsenzorskih signala, blok kašnjenja, pretvarač signala, blok za upisivanje signala, blok za biološku stimulaciju, blok za kontrolnu reprodukciju, blok odgovora i biosignala, senzorski blok i blok za miostimulaciju. Sistem prema pronalasku namenjen je za preobražaj i beleženje informacionih signala radi izvođenja sugestivnokibernetskog metoda ubrzanog podučavanja, bez nastavnika. Tako sistem omogućava da se strani jezik nauči za nekoliko nedelja (2-6 nedelja). Koristeći pronalazak za učenje, na primer stranog jezika, postižu se rezultati koji omogućuju oko deset puta veću brzinu učenja u odnosu na klasičan način učenja.

U dokumentu sa oznakom Pub. No.: WO/2009/056766 (International Application No.:PCT/FR2008/051951)predstavljeno je jedno rešenje uređaja za simulaciju memorije. Pronalazak se odnosi na vežbanje memorije, gde uređaj raspolaže sa elektronskim difuzorom i više elemenata za reprodukciju informacija.

U dokumentu sa oznakom Pub. No.: WO/2008/119078 (International Application No.: PCT/US2008/0578781) prikazanje sistem i metod za kompjuteri zovani interaktivno učenje, gde je elektronski sistem i metod učenja sastavljen od audio i video programa i od različitih tekstualnih prezentacija, koje se prenose učeniku.

U rešenju opisanom u dokumentu sa oznakom Pub. No.: WO/2002/091247 (International Application No.: PCT/AU2005/000397) opisan je metod za učenje koji koristi kompjutersku mrežu, a pronalazak se odnosi na učenje naročito stranih jezika. Kompjuter se može upotrebiti sa pogodnim softverom samostalno bez komunikacije sa nastavnikom.

TERMINOLOGIJA. Radi boljeg i lakšeg razumevanja, u nastavku, se daje pregled stručnih i manje uobičajenih termina poznatih široj javnosti, a upotrebljenih u opisu.

• 1 . in putni sistem (1)

• 10 . Subjekat (10).

• 12 . Kućište koje sadrži elemente 7 i 9 inputnog sistema 1.

• 11. Kućište koji sadrži centralni deo .

• 13 . Prikaz šeme i neophodnih informacija koje treba da se vide na vizuelnom outputu (ekran) DSKpNS sistema, bilo daje obični kompjuterski ekran, bilo daje mini ekran na površini kućišta 12 kod samo-tome-posvećenog uređaja. • 14 . To su dugmići za upravljanje DSKpNS sistemom. Ako je u pitanju jedan samo-tome-posvećeni uređaj - kako je dole opisano - onda su to su neki fizički tasteri koji se nalaze na površini kućišta 12. Ako je u pitanju računar, to su ili tasteri koji se prikazuju na ekranu i koji se pritisnu mišem, ili neki izabrani tasteri na tastaturi kompjutera. • 2. Baza podataka, koja se nalazi u nekom posvećenom folderu uloženom u RAM memoriji i u njoj se nalaze svi fajlovi potrebni za jednu seansu. Svaka seansa ima svoju bazu podataka, pa više seansa mogu da se nalaze u većem folderu, ali kad se pokrene jedna određena seansa posredstvom glavnog programa 3, onda glavni program koristi folder koji sadrži tu seansu kao bazu podataka 2.

•3 . Glavni program.

•4. Opšti termin za zvučno emitovanje ili output . 4 znači 4a i/ili 4b. Kad se želi nešto reći o zvučnom emitovanju ili output, a ne treba da se precizira da li je u

pitanju MIDI zvučni output 4a, ili 4b kao-melotron zvučni output.

• 4a . MIDI zvučno emitovanje ili output detaljno je opisan dole.

• 4b . kao-melotron zvučno emitovanje ili output je dole detaljno opisan.

• 5 . verbalno emitovanje ili output

• 6 . To je senzor povezan s subjektom, koji transformiše disajne pokrete u strujni signal i šalje te vrednosti u kućište 12 gde se nalaze elementi 7 i 8. • 7 . Analogni adapter signala, prilagodava strujni signal koji dobija od senzora 6 za potrebe analogno/digitalnog konvertera. Nalazi se u unutrašnjosti kućište 12. • 8 . Analogno/digitalni konverter dobija strujni signal elementa 7, meri ga nekoliko desetina puta/sekund, i šalje niz tih merenih vrednosti u nekom kodiranom obliku.

Nalazi se u unutrašnjosti kućište 12.

• 9 . Softverski filter, to je subrutina glavnog programa, dobija uzorkovane podatke o disanju od elementa 8, analizira krivinu, da bi odredio trenutak kad se menja disajna faza, određujući horizontalnosti krivine, ili nekim drugim algoritmom, šalje prema

glavnom programu 3 komande vy ili Dy.

• Akcija (PLxvy i PLxDy, ili Avy i ADy ) - je odgovor glavnog programa 3 prema dolazećim komandama vy i Dy kod svakog plejera. Ona deluje tako da pokrene (ili ne pokrene) zvučno i/ili verbalno emitovanje sistema. Kod verbalnog i kao-melotron zvučnog outputa, akcije su označene simbolima PLxvy i PLxDy, dok su kod MIDI

zvučnog outputa akcije označene Avy i ADy . To će da bude razjašnjeno u tekstu.

• Analogni signal, unutar inputnog sistema l senzor pretvara fizičku promenljivu u strujni analogni signal, koji prenosi informacije o disanju putem menjanja voltaža i ostaje takav dok ne biva konvertovan u digitalizovani signal radi analogno/digitalne

konverzije u stanici 8 inputnog sistema 1.

• Avy ili ADy, tako se označuju akcije koje glavni program izvršava kod MIDI zvunčog outputa 4a i označava skup MIDI poruka, na MIDI digitalni jezik, poruke koje glavni program šalje prema ekspanderu prilikom dolaska inputne komande vy ili Dy•Balans određuje postotak jačina zvuka koji ide na desni ili na levi zvučni stereo kanal. Kod verbalnog 5, kao-melotron 4b, i MIDI 4a emitovanja postoji mogućnost

da se pri svakoj emisiji predodredi balans.

• Centralni deo. To je ono što je sadržano u kućištu 12, detaljno opisano u tekstu u poglavlju 'Hardver'. • Digitalizovani signal, unutar inputnog sistema 1 od senzora izlazi analogni signal koji biva analogno/digitalno konvertovan u stanici 8 u digitalizovani signal. Stanica 8 čita vrednosti voltaža strujnog signala u ulasku, po nekoj predodređenoj

frekvenciji uzorkovanja (nekoliko desetina Herca), a pušta na izlazu numerički niz

tih čitanih vrednosti u digitalnom formatu tako da mogu da budu softverski obrađene.

• Disajna faza - Disajna aktivnost je, ako je poznato iz fiziologije, ciklična telesna aktivnost koja se sastoji od dve faze, faze udisanja, kada se pluća pune vazduhom, a u odnosu sa slikom 2 gde je prikazan kvazi-sinusoid predstavljajući disajnu aktivnost, ide od tačke Dxdo tačke vx, i fazu izdisanja, kada se vazduh izbacuje iz pluća preko disajnih puteva, koje na toj istoj slici ide od tačke vxdo tačke Dx, tako da je disajna faza udisanje ili izdisanje. U normalnim situacijama izdisanje sledi

uzdisanje i suprotno.

• Editovanje seansi 3. DSKpNS sistem, daje ostvaren preko običnog računara ili preko samo-tome-posvećenog uredjaja, koristi već pripremljene seanse koje se prebacuju u bazu podataka DSKpNS sistema posredstvom bilo kog načina za masovni input podataka (fleš memorija, DVD-disk, itd) i koje se prethodno pripremaju u nekom običnom računaru. Za to je nužno da se pripremaju svi fajlovi koji sadrže verbalizacije i zvukove za kao-melotron 4b output, da se određuju koje MIDI poruke će sistem da šalje ekspanderu prilikom svake disajne komande v, i Dy . Zatim se priprema raspored komandi vy i Dy i akcija PLxvy i PLxDy, i/ili Avy i ADy u tabelarnom obliku. Sve podatke vezane sa seansom mogu da budu kodirane ili kriptovane, ili stavljene u nekom formatu koji može samo glavni program da koristi i čita, na taj način da niko drugi, osim onih koji su ovlašćeni, ne može da priprema

seanse za DSKpNS sistem.

• Emitovanje je proces po kom sistem pušta zvukove i/ili verbalizacije prema subjektu 10, dok je verbalni ili zvučni output ono što emituje emitovanje u softver ili u hardver aspektu. Emitovanje je efekat, ishod outputa.•Ekspander je elemenat MIDI sistema koji na osnovu dobijenih MIDI poruka generiše sintetizovane zvukove. Može da ima i preko hiljadu različitih muzičkih boja, koje simuliraju bilo koji muzički instrumenat, ili bilo koji zvuk, a i boje dobijene od obrade uzorka. Midi ekspander ima 16 kanala preko kojih on može da emituje na polifonski način 16 različitih boja. To je kao da ima 16 sintetajzera visokog kvaliteta s klavijaturom, koji sviraju istovremeno. Posvećenost jednog kanala jednoj određenoj boji nije fiksno, već može da se menja posredstvom odgovarajućih MIDI poruka, tokom egzekucije, a u našem slučaju tokom seanse. Tako da, npr, ako je kanal 4 posvećen boji crkvenih orgulja, može tokom seanse da

se menja i da emituje zvukove ženskog hora.

• Glavni program 3 opisan je detaljno u tekstu

• Hardver-inputni-sistem To je deo inputnog sistema koji je sadržan u kućištu 12 i koji se nalazi kod subjekta 10 tokom korišćenja sistema. On je povezan s centralnim delom preko nekog sistema za prenošene podataka i šalje uzorkovane podatke o

disanju preko kabla (usb) ili bežično.

• Harvard (Hanvard) arehitektura. Funkcionalna šema ove arhitekture vidi se na slici 11 . Ono što karakteriše ovu arhitekturu i razlikuje je od fon Nojmanove (von Neumann) arhitekture, je da centralni procesor CPU ima dva različita hardver pristupa za instrukciju programa i za podatke, dok kod fon Nojmanove (von Neumann) arhitekture, programne instrukcije (uključujući i operativni sistem, osim BlOS-a) su usklađene i rezidentne u RAM memoriji tokom funkcionisanja. Upravo se Harvard arhitektura, i njeni sadašnji derivati, koriste za računarske mašine koje su posvećene jednom jedinom zadatku, kao što su npr digitroni, ili naš DSKpNS sistem. Npr s digitronom mogu da se vrše sume itd, ali ne može da se piše tekst, dok je s

računarom (fon Nojman) moguće da se radi ijedno i drugo.

• Hipnagogično stanje - je stanje u kome se subjekt nalazi između sna i budnosti tokom uspavljivanja. To je stanje visoke kreativnosti, liči na meditativna stanja, i

pokušava se, takođe pomoću DSKpNS sistema, da se to stanje širi.

• Inputni sistem - elementi sistema koji detektuju, pomoću senzora 6 disajnu aktivnost subjekta, pretvaraju je u analogni strujni signal koji biva pretvoren u niz čitanih numeričkih vrednosti posredstvom analogno/digitalne konverzije 8. Takav niz brojeva predstavlja matematičku krivinu koja liči na sinusoidu, a onda poslednji

elemenat inputnog sistema, softverski filter 9, analizira krivinu da bi odredio trenutke u kojoj je krivina horizontalna i pri tom emituje komande (vxi Dx) glavnom

programu 3 koji na to reaguje kako će biti opisano.

• Joga nidra, je joga sna koja ima za cilj da i u dubokoj četvrtoj fazi dubokog sna čovek ostane svestan. Za taj cilj u joga nidra postoje određene vežbe, ali DSKpNS

može da bude od velike pomoći.

• Jasni snovi - su snovi u kojima je sanjač svestan da se nalazi u snu. Od '80-ih godina pokrenuta su istraživanja u Francuskoj, pa i u drugim zemljama, o jasnim

snovima, a začetnik tih istraživanja je Steven Laberge.

• Komanda - je impuls (vy- i Dy-) koji izlazi iz inputnog sistema 1 pri menjanju disajnih faza, ulazi u glavni program 3 koji ih koristi za svoje funkcionalne potrebe. Komanda za glavni program 3 nije ništa drugo nego prekidač, koji nosi sa sobom informaciju da li je vrh vX"ili dolina DX"plus broj komandixjer svaka komanda izaziva neku posebnu akciju PLxvy i PLxDy ili Avy ADy , onda mora glavni program 3 da zna koja je komanda u pitanju. Sve komande deluju istovremeno, odnosno na

sve plejere PLXkoji su na raspolaganju (ako su u pitanju PLxvy i PLxDy komande), i na MIDI sistem (ako su u pitanju Avy ADy komande), aktivirajući tim putem zvučne

emisije MIDI ekspandera.

• Kućište 11. To je kućište u kojem se nalaze svi elementi koji, u slučaju korišćenja običnog računara, vrše funkcije centralnog dela. • Kućište 12. To je kućište gde se nalaze čipovi i električne veze i dodatni elementi koji vrše funkcionalnosti inputnog sistema l, osim softverskog filtera 9 koji je subrutina glavnog programa 3. Ovo Kućište sadrži elemente inputnog sistema u slučaju daje DSKpNS ostvaren posredstvom običnog računara sa fon Nojmanovom (von Neumann) arhitekturom, a u tom slučaju mora da bude obezbeđen input iz disajne aktivnosti koji nije defoltni dodatak običnih računara. U slučaju uređaja sa

Harver arhitekturom, sve je uključeno u istom kućištu.

• Melotron je muzički instrumenat iz 70-ih godina iz predigitalne ere; svaki taster njegove klavijature uključivao je kretanje jedne magnetne trake gde su bili snimljeni

muzičke zvukovi. Svaki taster je imao svoju traku i svoj motor.

• Kao-melotron zvučni outputni sistem 4b, opisan je u tekstu.

• MIDI (musical instruments digital interface) je protokol komunikacija izmedju muzičkih instrumenata, i drugih elemenata kao što su ekspanderi. Elementi MIDI sistema ne dele muzičke sadržaje, ili analogne ili digitalne električne signale koji ih predstavljaju, nego svaki elemenat MIDI sistema dobija poruke koje sadrže informacije o dešavanjima (npr koja nota je pritisnuta, kojom jačinom, itd). MIDI

protokol postoji od '81 godine i ostao skoro nepromenjen.

• MIDI poruke (MIDI messages) su poruke pisane na MIDI digitalni jezik komunikacije koje elementi MIDI sistema dele prilikom dešavanja koja se javljaju u sistemu. Tipične MIDI poruke su 'note on 0-127', 'note off 0-127', 'pitch bend 0-127',

'aftertouch 0-127'itd.

• MIDI zvučni outputni sistem 4a, opisan u tekstu.

• Obični računar. Pod tim se podrazumeva bilo koji personalni kompjuter (PC), workstation, Mac, SUN microsvstems, ili PDA (personal digital asistant) sa

multimedijalnim (običnim) zvučnim mogućnostima.

• PLxvy ili PLxDy.Tako su označene akcije koje glavni program 3 izvršava kod verbalnog outputa 5 i kod kao-melotron zvučnog outputa 4b. Takvi outputi su karakterisani time što rade s mnogim plejerima i tim oznakama se označava kako

komanda vy ili Dy deluje na plejer PLX.

• Promenljive - U ćelom tekstu i na slikama sa znakovimax>y, „,mjoznačavamo promenljive koje se kreću u skupu prirodnih brojeva 1, 2, 3, ... i vrše funkcije numerisanja. Na taj način, kada se primenjuju u opisivanju, ne označavaju neki poseban elemenat nego neki opšti elemenat. Kada elemenat uključuje dve promenljive, kao npr akcija PLxvy, onda ako su promenljive nezavisne moraju da se koriste različita slova, znači da se promenljiva, u matematičkom smislu, kreće na dve dimenzije, a kad su slova ista znači da je u pitanju monodimenzionalna

promenljiva.

• Propioceptivni aferentni čulni kanal, to su živčani putevi koji dovode prema mozgu razne informacije o onome što se dešava u telu, taktilni osećaji, informacije o

položaju zglobova, i njihovim pokretima u mišićnom tonusu itd.

• Raport - je tehnička reč koja se koristi u hipnotičkoj komunikaciji i označava da se podsvest subjekta nalazi u stanju „slušanja" prema hipnotizeru. • Samo-tome-posvećeni uređaj. To je način ostvarenja DSKpNS sistema s korišćenjem Harver (Hanvard) arhitekture, gde je centralni deo sadržan u nekom malom kućištu 11, s mini-ekranom i dugmićima, koji je ostvaren da bi pokrenuo

samo DSKpNS sistem.

• Sampler je elektronski instrumenat koji analizira bilo koji zvuk na inputu i od tog zvuka generiše niz tonova i semitonova. Npr., snima se mijaukanje pa sampler generiše jedno mijaukanje u tonu sa svakim muzičkim tonom, te se može napraviti pesma s mijaukanjima. To je od značaja kada DSKpNS ne treba da (zvučno) emituje samo note i akorde, nego bilo koji predviđeni šum. Sampleri su defoltni dodatak

mnogih elektronskih klavijatura.

• Seansa - je, u didaktičom smislu, sadržaj verbalizacije i tip (boja, jačina itd) zvukova koje DSKpNS sistem emituje tokom jedne sesije. Sesija i seansa su u tekstu korišćeni kao sinonimi. Seansa je psihopedagoški termin. Seansa je ono što sistem

emituje tokom primene jedne sesije na sistemu.

• Senzor 6 je deo inputnog sistema koji je povezan sa telom subjekta, detektuje disajnu aktivnost i pretvara je u električni signal. • Sesija - je sve ono što sistem radi od trenutka uključenja do trenutka isključenja tokom primene jedne seanse. Seanse se pripremaju i koriste za postizanje nekog cilja.

'Sesija' i 'seansa' su u tekstu korišćeni kao sinonimi.

• Sinestezija - je neuropsihofiziološki fenomen. Sinestezija u centralnom nervnom sistemu se dešava kada mozak prima istovremeno različite senzorne utiske iz jednog istog objekta preko različitih senzornih kanala i ima osnovnu ulogu u stvaranju osećaja realnosti. Sinestezija sklapa različite unutrašnje predstave jednog objekta. Sinestezija je takva da se, npr., od jedne jabuke dobijaju istovremeno taktilni, olfaktorni, vizuelni, gustativni utisci, koji stvaraju unutrašnju predstavu jedne jabuke, a takođe pri tome je ta jabuka percipirana kao stvarni spoljašnji objekat. Sinestezija je praćena osećajem realnosti jer se uglavnom pojavljuje pri percepciji određenih spoljašnjih objekata i pojava, ali ovaj uređaj vara psihički sistem jer koristi

sinesteziju da bi psiha percipirala i unutrašnji i spoljašnji element kao jedno.

• Unutrašnja predstava - je rezultat psihofiziološkog procesa percepcije po kom se stvara unutrašnja slika onoga što je percipirano. Unutrašnje predstave su vizuelne, auditivne, taktilne i td.

• Verbalizacija - je ono što sistem emituje tokom verbalnog emitovanja 5.

• Verbalne jedinice - su minimalne govorne jezičke jedinice sa smislom. To mogu biti rečenice (uglavnom kratke) ili pojedinačne reči. U ovom sistemu je svaka verbalna jedinica snimljena na jedan posvećeni fajl (npr. MP3 tipa) koji biva

usklađen u bazi podataka 2.

• Verbalno emitovanje - je proces u kome sistem emituje verbalizacije.

• Fon Noiman (von Neumann) architektura. Ova arhitektura je karakterisana time što centralna jedinica dobija programne instrukcije, i podatke koji te instrukcije treba da obrađuju, iz tog istog BUS-a vezanog s RAM memorijom. U fon Noimanovoj (von Neumann) arhitekturi i programi i operativni sistem (koji je takođe program) nalaze se u RAM memoriji isto kao i podaci. Posredstvom takve arhitekture može da se krene univerzalna Turing mašina, koja je generalizacija svih Turing mašina koje su teoretski prototipi bilo kog algoritma (to je nedokazana ali i neopovrgnuta, pa i uopšte prihvaćena Church-Turing hipoteza), pa onda i bilo kog programa, i fon Noimanova (von Neumann) arhitektura je osnov svih programabilnih računara od

starog dinosaura EDVAC iz 1946 do najsavremenijih.

• Znakovi v„, D„, v„+i,... ; vn", Dn-..... Znakovi v„, D„, vn+i,.. predstavljaju vrh i dolinu u samoj disajnoj aktivnosti, znači v„ je kraj udisanja i D„ je kraj izdisanja, a ti znakovi se nalaze samo na slici 2. Pa su znakovi v„", D„"komande koje izlaze iz softverskog filtera inputnog sistema, ulaze u glavni program kome nešto 'komanduju', znači izazivaju akcije (PLxvy i PLxDy), tj izazivaju da glavni

program pokrene neko delovanje kako je dole opisano.

• Zvučno emitovanje - je proces po kom sistem emituje prema subjektu, posredstvom multimedija zvučne sposobnosti računara, preko slušalica ili zvučnika, ili sličnih uređaja, tj. zvukove, šumove, note ili akorde. Osobina pronalaska je da ti zvukovi prate disajnu aktivnost subjekta na taj način da svaka disajna faza (udisanje ili izdisanje) bude praćena emitovanjem jednog posebnog zvuka, a da se zvukovi susedne disajne faze razlikuju, kako će biti detaljnije opisano. DSKpNS sistem emituje zvukove posredstvom MIDI zvučnog outputa 4a, i/ili posredstvom kao-melotron zvučnog outputa 4b, opisani u tekstu.

KRATAK OPISSLIKANACRTA

Pronalazak je detaljno opisan na primeru izvođenja prikazanom na nacrtu u kome:

• Slika 1 predstavlja blok šemu veza, digitalnog sistema za komunikaciju prvenstveno sa nesvesnim subjektom, prema pronalasku •Slika2 predstavlja sinusoidalni šematski grafikon cikličke promene disanja (udah - izdah), sa maksimumima vx(vrhovimaV], v2,V3,...v„...) i minimumima Dx

(dolinama Dj, D2, D3,...Dn...).

•Slika3 predstavlja tabelarni pregled zavisnosti akcija PLxvy i PLxDy (za kao-melotron 4b i verbalno 5 emitovanje ) na odgovarajućim plejerima, iADnsistema (za MIDI zvučno emitovanje 4a) od komandi vx>> i DX"(vi», Di", v2", D2",...v„"i Dn"...)- Na slici slova n,p,q. predstavljaju promenljive. • Slika 3-a. Predstavlja, sa leve strane, tabelu gde je u prvoj koloni označena disajna aktivnost, zatim sledi kolona komandi iz inputnog sistema vy"i Dy"a gde suvinpromenljive. Za razlikom od drugih tabela, na koloni akcija nije označen plejer, i nema više kolona za plejere jer oznake A Dy+n"i A vy+I1" su ovaj put jednake s nizom MIDI poruka i kontrole preko kojih glavni program 3 naređuje ekspanderu da emituje predviđene zvukove. Ekspander ima 16 kanala, što znači da može da funkcioniše kao 16 različitih muzičkih instrumenata koji sviraju istovremeno i dobija 16 nezavisnih poruka koje su posvećene svakom kanalu, kako je detaljno opisano u opisu. S desne strane slike vidi se samo jedan od tih kanala, tako da moramo da izmišljamo da od tih klavijatura ima 16 komandi. Mora da se vodi računa da je ekspander softverski entitet, i da klavirska klavijatura koja je tu ocrtana ima samo simboličko značenje. • Slika 4 predstavlja ilustrativni tabelarni pregled zavisnosti akcija PLxvy i PLxDy sistema od komandi vx» i DX"(vi-, Dj-, v2", D2",-..vn"i D„"...) i sadržaja zvučnog emitovanja preko kao-melotron zvučnog outputa 4b dva različita zvuka sa dva plejera. •Slika-4-MIDIpredstavlja ilustrativni tabelarni pregled zavisnosti (MIDI) akcija Avy i ADy od komandi vX"i Dx» (vr-, Di", v2", D2",...v„"i D„"...). To se vidi na MIDI

koloni. To je primer kako se u sistemu programira MIDI zvučni output.

• Slika 5 predstavlja ilustrativni tabelarni pregled zavisnosti akcija PLxvy i PLxDy sistema od komandi vX"i DX"(vi", Dr>, v2», D2»,...v„"i Dn»...) i sadržaja verbalnog emitovanja verbalne jedinice sa jednog plejera na oba uva. To je primer

onog što sistem može da emituje preko verbalnog outputa 5, obostrano.

» Slika 6 predstavlja ilustrativni tabelarni pregled zavisnosti akcija PLxvy i PLxDy sistema od komandi vx» i Dx» (vr>, Dj", v2", D2"....v„"i Dn»...) i sadržaja verbalnog emitovanja verbalne jedinice sa dva plejera i na svako uvo. To je primer onog što sistem može da emituje preko verbalnog outputa 5, s korišćenjem jednog

plejera po svakom uvu.

• Slika-7- melotron predstavlja ilustrativni tabelarni pregled zavisnosti akcija PLxvy i PLxDy sistema od komandi vx>< i DX"(vr<, Di», v2", D2»,...vn"i Dn»...), a i sadržaja zvučnog emitovanja dva različita zvuka sa dva plejera i verbalnog emitovanja verbalne jedinice sa dva plejera i na svako uvo. To je primer generalnog

emitovanja sistema (sve zajedno) s korišćenjem kao-melotron zvučnog outputa 4b.

• SLIKA-7-MIDI Predstavlja ilustrativni tabelarni pregled zavisnosti sistema prema akcijama Avy i ADy za MIDI zvučno emitovanje, i prema akcijama PLxvy i PLxDy za verbalno emitovanje od komandi vx» i Dx» (vi", Di", v2», D2",...v„"i D„".-.)- Na ovoj slici sve je identično kao na slici 7 osim toga što je kao-melotron zvučno emitovanje 4b zamenjen s MIDI zvučnim emitovanjem 4a, i to zvučno emitovanje vidi se na trećoj koloni pod imenom 'MIDI'. Zvuk_a/zvuk_b note on/off znači da ekspander može da emituje bilo koji zvuk, ali te zvukove on razume kao note, tako da, da bi svirao, mora da dobije poruku 'note on' a da bi prekidao mora da dobije poruku 'note off. To je primer generalnog emitovanja sistema s korišćenjem

MIDI zvučnog outputa 4a.

• SLIKA 9 predstavlja blok šemu veza između subjekta 10 i elemenata sistema . Tu se vidi subjekat 10 koji je povezan sa senzorom 6 (torakalni), senzor je povezan s kućištem 12 gde se nalaze elementi 7 i 8 inputnog sistema. Kućište 12 šalje podatke (uzorkovane konvertovane vrednosti strujnog signala disanja) preko nekog sistema za prenošenje podataka (bolje ako je bežično) prema kućištu 11 gde te podatke, preko odgovarajućeg primaoca signala, prima softverski filter koji šalje komande vn"i Dn» prema glavnom programu 3, kako je na drugom mestu opisano. U kućištu 11 se nalaze svi elementi nužni za kretanje glavnog programa 3, tako da kućište 11

može da bude obični računar koji hostuje glavni program, ili samo-tome-posvećen uređaj s Harver (Hanvard) arhitekturom. • SLIKA 10 predstavlja sliku kako treba da izgledaju ekran ili miniekran sa svojim poljima. Polje 13 je sat; zatim sledi polje sa označenjem koje je disanje u toku X/Y (gde je Y fiksni broj jer je broj disanja predviđen za svaku seansu); zazim, polje gde piše naslov seanse; verbalizacija u toku izgovora; prikazanje grafikon poslednjih 5 ili 10 disajnih pokreta; prikazano je koliko je vremena prošlo od uključenja; i polje gde se određuje u koliko sati će se sistem paliti i početi da radi, a pri tom i koliko vremena nedostaje do paljenja. U polju 14 se vidi niz dugmića koji omogućavaju da se seansa eksploriše kao daje u pitanju neka muzički komad, ali i omogućavaju (s odgovarajućim kombinacijama) da se izabere seansa, ukoliko ima više seansi usklađenih u memoriji, a vrši se i vremensko programiranje rada sistema, određuje se input seansi, itd. Ukoliko se koristi obični računar taj ekrančić s dugmetima može da se prikazuje na ekranu, a ukoliko se koristi samo-tome-posvećeni uređaj s Harver (Hanvard) arhitekturom, može da bude ekrančić koji se nalazi na površini kućišta zajedno s dugmetima. • SLIKA 11 predstavlja blok šemu veza između funkcionalnih osnovnih elemenata Harver (Hanvard) računarske arhitekture, i kako su povezani. Da bi ušli u dublji opis, mora se voditi računa koji se čipovi koriste, koji ISA (instruction set architecture) sistem itd.

Kratak opis sistema DSKpNS - digitalizovani sistem za komunikaciju prvenstveno s nesvesnim subjektom.

U ovom delu teksta opisujemo nakratko kakve su funkcionalnosti sistema i ono što ga karakteriše. U detaljnom opisu će te funkcionalnosti biti opisane detaljno i biće opisana hardver konfiguracija sistema.

Na slici 1, i na slici 9 prikazane su osnovne komponente sistema i kako su povezane. Na slici se vidi da sistem deluje kao krug. Krug počinje od subjekta 10 od kog inputni sistem 1 dobija podatke o disanju, od tih podataka prenosi komande glavnom programu 3 koji, koristeći fajlove i podatke koji se nalaze u bazi podataka 2, obezbeđuje zvučne 4 i verbalne 5 outpute koji se vraćaju subjektu 10 preko zvučnika, slušalica ili sličnih uređaja koji emituju zvuk od nekog dobijenog električnog signala.

Inputni sistem 1 je povezan s telom subjekta preko senzora koji detektuje fiziološko disajno dejstvo, i posredstvom senzora 6 transformiše to u električne analogne signale koji bivaju adaptirani (kod analognog adaptera 7), pa analogno/digitalno konvertovani (kod analogno7/digitalnog konvertera 8) u digitalizovani signal i obrađeni u softverskom filteru 9 na taj način da od inputnog sistema izađu samo komande vn>> i Dn", koje izazivaju određene akcije PLxvy i PLxDy kod glavnog programa, kako je prethodno programirano u fazi pripreme seansa. Jedina funkcija inputnog sistema je da u trenutku menjanja disajne faze kod subjekta 10, šalje impuls, koji smo mi nazvali 'komanda' prema glavnom programu.

Glavni program 3 prima, prilikom menjanja disajnih faza, komande vn"i D„"od inputnog sistema i na njih reaguje emitujući zvukovi i verbalizacije kako je unapred programirano. Glavni program može da koristi i do nekoliko desetina zvučnih plejera, za kao-melotron i za verbalno emitovanje plus MIDI polifonsko emitovanje, a svaka komanda koja dolazi iz inputnog sistema izaziva određenu akciju kod svakog plejera i kod MIDI emitovanja, kako će biti opisano.

Glavni program reaguje na svaku komandu v„"i D„"s određenom akcijom PLxvy i PLxDy i Avy i ADy koje se sastoje od aktiviranja ili prekidanja emitovanja zvukova ili verbalizacija koji zavise od toga kako je prethodno sistem bio programiran, odnosno, od toga kako je bila pripremljena seansa - kakvi zvukovi i kakve verbalne jedinice su puštene na emitovanje i u kom rasporedu. Pripremiti seansu znači odrediti reagovanje sistema na, otprilike, 2000 komandi vn"i D„"(oko 1000 disajnih ciklusa na sta i dve komande, vrh v„"i dolina Dn"po ciklusu.

Programiranje sesije ili editovanje (vidi u terminologiji) seansi za ovaj sistem nije predmet pronalaska. To je postupak koji mora da izvrši stručnjak hipnotičke komunikacije.

Editovane seanse ili skupovi programiranih sesija se posvećuju različitim potrebama ili svrhama kao što je kurs za ubrzano učenje stranog jezika ili za učenje nekih drugih stvari, seanse za relaksaciju, za samohipnozu, za prouzrokovanje jasnih snova, za ubacivanje sugestija radi menjanja neželjenih navika, za Joga nidra, za izazivanje meditativnih stanja, za autogeni trening i slično, pa i za naučno istraživanje o snu, o nesvesti, o moždanoj lateralizaciji, o deklarativnim i proceduralnim memorijama, za pripremu sportista visokog ranga, za obučavanje raznih profesionalaca, naročito u delatnostima koje zahtevaju duboke koncentracije, itd. To zavisi od sadržaja i tipa verbalizacije, od tipa zvukova koji se emituju i kako je sesija vremenski programirana, da li sesija predviđena da subjekat bude budan i opušten ili uspavan, i tako dalje. — Baza podataka 2 je folder gde su usklađeni svi fajlovi i podaci potrebni za funkcionisanje sistema i koji nisu svojstvo operativnog sistema, i nisu dodatni elementi glavnog programa kao plejeri i ekspanderi, koji i kao takvi dolaze u funkcionisanje pozivanjem. Fajlovi baze podataka su isključivo vezani sa svakom pojedinom seansom.

Zvučni output 4 je deo sistema koji obezbeđuje zvučno emitovanje, emitovanje zvukova koji imaju za cilj da uspostave raport i da ostvare sinesteziju. Akcije PLxvy i PLxDy (za kao-melotron output 4b), ili Avy i ADy (akcije za MIDI zvučni output 4a) glavnog programa 3 mogu da aktiviraju emitovanje zvukova preko zvučnog hardvera sistema. Znači da svaka komanda v„"i D„"pokreće emitovanje jednog zvuka (određujući u međuvremenu jačinu, balans i eventualne druge karakteristike), ili prekida zvuk koji se već nalazi u emitovanju. "Na taj način, disanje subjekta 10 upravlja zvučnim emitovanjem, i rezultat je da sistem emituje zvukove koji su sinhroni s disajnom aktivnošću subjekta 10. Znači da u toku seanse, tokom svake disajne faze subjekta, sistem emituje (ili ne emituje, ako je u tom trenutku bila određena tišina) jedan poseban zvuk na osnovu toga kako je bila programirana seansa. Zvučni output 4 izvršava se preko kao-melotron zvučnog outputa 4b, i/ili preko MIDI zvučnog outputa 4a.

Verbalni output je deo sistema koji obezbeđuje emitovanje verbalnih jedinica. Akcije PLxvy i PLxDy glavnog programa 3 mogu da aktiviraju, prema tome kako je bila seansa programirana, emisiju verbalnih jedinica koje se nalaze snimljene i usklađene u fajlovima koji se nalaze u bazi podataka. Sistem izvršava verbalni output 5 na isti način kao što ga izvršava kao-melotron zvučni output.

Teoretske osnove sistema. Sistem emituje zvučno emitovanje preko zvučnog outputa 4, da bi stvarao osećaj sinestezije između emitovanih zvukova i disajne fiziološke aktivnosti subjekta 10. Znači da mozak subjekta prima utiske o disanju preko propioceptivnog aferentnog čulnog kanala, a sistem mu vraća istovremeno i sinhrono zvukove koji oponašaju te pokrete. To omogućava sistemu da deluje na vrlo dubokom nivou u psihičkom funkcionisanju subjekta. Objašnjenje toga se sastoji u tome što je oduvek disajna aktivnost neprestano i nesvesno percipirana kod mozga subjekta koji tu aktivnost prepoznaje kao „self kao „sopstvenu", jer sam osećaj 'sopstvenosti' se gradi na takve osećaje tokom ontološkog razvoja, a kada se zvučno emitovanje sistema superponira toj prirodnoj fiziološkoj percepciji, i sistem takođe biva percipiran kao sopstvena stvar. Sistem tako svoje verbalne komunikacije prebacuje na duboki nivo, jer je glas sistema postao, za subjektovo nesvesno, unutrašnji glas samog tog subjekta. Takav način pristupa je tipičan od nekih vrsti indukovanja hipnoličkog stanja.

Ciljevi primene sistema. Da bi sistem funkcionisao i da bi postizao svoje ciljeve mora da se edituju seanse ili skupovi seansa koji se posvećuju različitim potrebama ili svrhama kao što je kurs za ubrzano učenje stranog jezika ili za učenje nekih drugih stvari, seanse za relaksaciju, za samohipnozu, za prouzrokovanje jasnih snova, za ubacivanje sugestija radi menjanja neželjenih navika, radi poboljšanja u ponašanju i u kognitivnim i intelektualnim sposobnostima, za Joga nidra, za izazivanje meditativnih stanja, za alfa talase u moždanoj električnoj aktivnosti, za autogeni trening i slično, pa i za naučno istraživanje o snu, o nesvesti, o moždanoj lateralizaciji, o deklarativnim i proceduralnim memorijama, za pripremu sportista visokog ranga, za obučavanje raznih profesionalaca, naročito u delatnostima koje zahtevaju duboke koncentracije, i t d.. Od cilja primene sistema zavise sadržaji i tipovi verbalizacije, i tipovi zvukova koji se emituju i kako je sesija vremenski programirana, da li sesija predviđena da subjekat bude budan i opušten ili uspavan, i tako dalje.

Programiranje za ovaj sistem, kako smo već tvrdili, nije predmet pronalaska.

DETALJAN OPIS DSKpNS SISTEMA.

Opis će biti podeljen na tri dela: 1) funkcionalni opis sa softverskim pregledom, 2) hardver, 3) teoretske osnove i principi funkcionisanja.

1) FUNKCIONALNI OPIS I SOFTVERSKI PREGLED

U ovom delu, pored pozivanja na sliku 1 da bi videli kako se svi elementi sistema povezuju, opisaćemo detaljno svaki elemenat prvo u svom funkcionisanju, pa i po hardverom aspektu. Na kraju će biti opisana dva načina na koja može sistem DSKpNS da se praktično ostvari kao uređaj i proizvod.

Kako se vidi na slici 1, prikazane su osnovne komponente sistema i kako su povezane. Tu se vidi da sistem deluje kao krug koji počinje od subjekta 10 od kog inputni sistem 1 dobija podatke o disanju, od tih podataka prenosi komande v„» i D„"glavnom programu 3 koji, koristeći fajlove i podatke koji se nalaze u bazi podataka 2, obezbeđuje zvučne 4 i verbalne 5 outpute koji se vraćaju subjektu 10 preko zvučnika, slušalica ili sličnih uređaja koji emituju zvuk od nekog dobijenog električnog signala.

Inputni sistem 1. Na slici 1 vidimo inputni sistem 1 označen četvrtougaonikom broj 1 koji sadrži elemente 6 (senzor), 7 (analogni adapter signala), 8 (analogno/digitalni konverter), i 9 (softverski filter). • Senzor 6 je uređaji koji detektuje disajne pokrete subjekta 10 i linearno ih, znači bez deformacija, transformiše u strujni signal. Ima više tipova senzora za disanje, torakalni, nazalni, itd, ali za potrebe DSKpNS sistema nije bitno koji tip senzora detektuje disajnu aktivnost. Od senzora izlazi strujni signal koji se menja u vremenu na isti način kako se menja disanje subjekta 10. To je prikazano na slici 2 gde se vidi obrazac tog strujnog signala. • Analogni adapter signala 7. Karakteristike strujnog signala koji izađe od senzora zavisi od karakteristike samog senzora, ali mogu da se ne podudaraju za potrebe analogno/digitalnog konvertera 8 koji treba za uzrokuje, da digitališe signal. Zato se u stanici 7 vrši linearno adaptiranje signala (pojačavanje, itd). Od stanice 7 izlazi signal koji je istovetan po obliku sa signalom koji je ušao iz senzora, ali taj signal mora da bude čitljiv od strane analogno/digitalnog konvertera 8.

• Analogno/digitalni konverter 8 je čip koji čita vrednosti analognog signala koji mu je na ulazu, po nekoj predodređenoj frekvenciji uzorkovanja (za potrebe disanja dovoljno je nekoliko desetina Hz-a), i pušta na izlazu niz tih merenja kao brojeve u nekom kodiranom formatu koji može da bude upotrebljiv za softversku obradu. Ako predstavimo signal koji je ušao u stanici 8 u grafičkom obliku, vidimo krivinu koja liči na onu na slici 2, ali sada uzorkovani niz vrednosti merenja signala koji izlazi iz stanice 8 predstavlja tu istu krivinu, samo u diskretnom uzorkovanom obliku.

Softverski filter 9. Ovo je rutina koja analizira u realnom vremenu uzorkovanu krivinu digitalno konvertovanog signala koji izlazi iz stanice 8, da bi odredio trenutke u kojima je krivina horizontalna, znači kad je diferencijal jednako nula ili drugom algoritmu. Prilikom tih dešavanja šalje prema glavnom programu komande vy"i Dy» koje nose sa sobom informaciju o tipu komandi (vrh v, ili dolina D) i redni broj komandi (y"). Sa ovim informacijama glavni program 3 pokreće izvršavanje odgovarajućih akcija PLxvy i PLxDy i/ili Avy i ADy na osnovu toga kako je bila programirana sesija. To će biti dole detaljno opisano. Pominjemo samo da stanica 8, ukoliko detektuje da je diferencijal krivine jednako nula, proverava ako je diferencijal bio pre toga pozitivan, što dalje znači daje u pitanju vrh vy» , odnosno u suprotnom slučaju, daje u pitanju dolina Dy"(ali za tu svrhu mogu da se koriste i drugi algoritmi). U praktičnom ostvarenju softverski filter 9 može da bude rutina glavnog programa 3, a da se ne nalazi fizički u kućištu 12 za ostale hardverske delove inputnog sistema.

Glavni program 3. Ovde opisujemo glavni program 3 u svom funkcionisanju tokom korišćenja i postizanja ciljeva seansi. Glavni program 3 čita sesije na isti način kako word procesor čita tekstove, ili kako video plejer čita videoklipove. Za to moraju seanse da se edituju u nekom posebnom formatu koji treba da bude čitljiv za glavni program 3. Za editovanje seanse potreban je računar, dok sam glavni program 3 može da se pokrene ili na računam ili na samo-tome-posvećen uređaju kako je dole opisano. Faza editovanja glavnog programa i baza podataka obuhvata pripremu tabelarnog rasporeda akcija PLxvy , PLxDy , Avy i ADy kao odgovor sistema prema dolazećih komanda vy» i Dy"plus priprema i imenovanje svih fajlova u kojima su snimljene verbalne jedinice i/ili zvukovi, ili priprema niz MIDI poruka Avy i ADy . Pri tom, editovane seanse izazivaju ove promene (edituju glavni program 3) kod glavnog programa koji je po tome spreman da funkcioniše kako je predviđeno. Editovanje seansa trebalo bi da vrši isključivo ovlašćeni stručnjak hipnotičke komunikacije na osnovu analogno funkcionisanje misaonih procesa leve hemisfere mozga, i zato bi trebalo da seanse budu kriptovane na taj način da ne može bilo ko da se u njima uključuje i da ih menja ili da samostalno edituje nove seanse.

Glavni program 3 dobija komande vy» i Dy- iz inputnog sistema 1 i na njih reaguje upravljajući MIDI zvučni 4a output preko akcija Avy i ADy ili kao-melotron zvučni 4b output preko akcija PLxvy i PLxDy plus verbalni 5 output takođe preko akcija PLxvy , PL,Dy. Pored tih outputa glavni program 3 će prikazivati na ekranu (barem) sleđeće podatke: naslov seansa, verbalizazije koje su u toku emitovanja, broj disajnog pokreta, koliko vremena je prošlo od početka, koliko disajnih pokreta nedostaje do kraja, polje u kom je prikazan skeduling seanse, sat, i grafikon u kom se vide poslednjih 5 ili 10 disajnih pokreta. Mogu da budu prikazane i druge stvari, ali to je po izboru. Vidi se sa da glavni program 3 nije u svojoj suštini ništa drugo nego raspored odgovora prema inputnim komandama vy"i Dy". Kod glavnog programa 3 postoji mogućnost da on sam emituje uzorkovani disajni sinuzoid koji bi bio pretvoren u inputne komande vy» i Dy"po nekoj odgovarajućoj frekvenciji (npr 16 disanja/minut) i da na taj način on simulira svoje funkcionisanje bez uključenja inputa, što se radi da bismo imali neki prethodni pregled o seansi.

Zvučno emitovanje može da se ostvari na dva alternativna načina koje ćemo nazvati

a) 'melotron zvučno emitovanje', preko kao-melotron zvučnog outputa 4b, i,

b) 'MIDI (musical instruments digital interface) zvučno emitovanje' preko MIDI

zvučnih outputa.

Ali verbalno emitovanje će uvek biti ostvareno posredstvom plejera i snimljenih fajlova i po tome će funkcionisati u suštini kao kao-melotron zvučni output.

Tako da sistem može da ima:

1) verbalni output 5 plus kao-melotron zvučno emitovanje 4b ili

2) verbalni output PLUS MIDI zvučno emitovanje 4a ili

3) verbalni output plus kao-melotron zvučno emitovanje plus, MIDI zvučno emitovanje.

Sva tri tipa outputa su posebno opisani u daljem tekstu.

Kod glavnog programa 3 postoji mogućnost simulacije, to znači da glavni program 3 može da generiše vestačke komande koje će delovati na njega kao inputne komande vy"i Dy"na taj način može glavni program da deluje prema seansama isto kao što zvučni plejer deluje prema muzici ili video plejer prema videoklipovima. Na taj način može da se vrši pregled seansa bez uključenja senzora. Pri tom je glavni program obezbeđen svim potrebnim komandama za navigaciju unutar seanse kako je dole opisano, znači, plav, pause, stop, itd. Sve to je standardno.

MIDI zvučni output 4a. MIDI protokol predviđa mogućnost od 16 nezavisnih kanala, obično svaki od tih kanala biva posvećen nekom instrumentu, npr kanal 10 je po defoltu posvećen bubnjevima, ostali po izboru. MIDI sistem funkcioniše po tome da šalje poruke drugim elementima sistema o nekim dešavanjima, kao što su pritisak na dugme jedne note itd. Takve poruke nose sa sobom sve informacije da se ta nota reprodukuje preko ekspandera, kao sintetizovani zvuk. U našem sistemu MIDI mreža ima samo dva elementa (i po tome je vrlo jednostavna), sjedne strane glavni program koji čim dobije komandu vy"i Dy • odgovara sa akcijom, a sada se akcija sastoji od složene MIDI poruke Avy i ADy prema jednom od 16 predviđenih kanala. A primalac tih poruka je ekspander, softverski entitet, koji isto ima 16 nezavisnih kanala i koji će za svaki kanal generisati odgovarajuće zvukove na osnovu dobijenih podataka. Na slici 3 vidi se kako MIDI output interaguje s kao-melotronovim plejerima u glavnom programu, na slici 3-a vidi se kako MIDI output upravlja ekspanderom koji je ovde prikazan kao klavijatura. Na ovoj slici strelice sa neprekidnom linijom označavaju MIDI poruku 'note on' koja pokreće sviranje nota, a strelicama sa isprekidanom linijom označavaju MIDI poruku 'note off koja prekida sviranje nota. Nal slici-4-MIDI prikazano je kako MIDI output radi ono što kao-melotron output radi na slici 4. Kako se vidi, na slici-4-MlDI, i na slici 3-a, s leve strane imamo kolonu za disanje, plus kolonu komandi i kolonu akcija, U koloni akcije su označene koje MIDI poruke mora glavni program da šalje odgovarajućim ekspanderom da bi ekspander generisao odgovarajuće zvukove i da bi se MIDI zvučni output ponašao, ako je to potrebno, i kao muzički orkestar.

Potrebne MEDI poruke za DSKpNS sistem su sledeće (koriste se nazivi na engleskom jeziku zato što su oni standardni za MIDI sisteme):

Kanalne glasne poruke( channel voice messages),znače daje za svaki kanal određeno koje note bivaju svirane, koje note bivaju prekidane, koji zvuk će se proizvesti, kojom jačinom, i kojim balansom. MIDI je standard koji postoji praktično nepromenjen već 30 godina i svako kodiranje u MIDI sistemima je standardno. • Pokreni sviranje note( note on0-127) (izbor je 128 nota, odnosno više od 12 oktava)

• Prekidaj sviranje note( note off 0-127)

• polyphonik aftertouch0-127 (to je parametar po kom se određuje jačinu nota)

• izmena u programu( program change0-127) (parametar po kom se kaže ckspanderu koji tip zvuka se traži. Ako ekspander raspolaže sa više od 128 zvukova - neki imaju preko hiljadu - ima načina da se izmena u programu( program change)kombinuje s nekim drugim parametrom, ali to zavisi od ekspandera, da bi mogle da se podese sve

muzičke boje na raspolaganju)

Izmene u kontroli( Conlrol change)su grupa 0-127 = 128 parametara koji deluju na jedan celi MIDI kanal.

Najkorisniji za potrebe ovog sistema su

• 7 jačina zvuka u kanalu( channel volume),vrednosti od 0 do 127

• 8 balans( balance)(kako se raspoređuje jačina prema desnoj ili levoj strani stereo zvučnog outputa) s vrednostima od 0 do 127 • Nedefinisano( undefined) :ima ih mnogo i mogu da se koriste da bi umnožili mogućnosti gore navedenog program change.

U MIDI-ju postoji mnogo više mogućih poruka i kontrola,kao pitch bend npr,koji mogu da se koriste, ali njihova upotreba nije obavezna.

Ako se želi da se utiša ceo MIDI zvučno emitovanje, onda se koristi MIDI sistemska poruka( sistem message)'MIDI stop' (to bi npr prevedeno u MIDI jezik bilo dec: 252, exadecimal FC, jer je svaka MIDI poruka kodirana a izgleda kao neki vrlo kratak skup bajta).

U fazi editovanja seansi (ili pripreme sesija) može da se koristi MIDI sekvencer kakav postoji u nekim programima kao Steinberg Cubase, Adobe audition, ili ProTools. Sa sekvencerom mogu da se određuju zvukovi jer on može da simulira zvučno emitovanje, zvukovi se određuju ili mišem i tastaturom ili povezivanjem MIDI muzičkog instrumenta s računarom; pa kod takvih programa i sekvencera postoji mogućnosti da se vide tabelarna iskazivanja svih MIDI dešavanja u decimalnom, exadecimalnom ili digitalnom formatu, i da se vrši copy/paste tih podataka prema tabelarnom pregledu niza komandi vy"i Dy"i akcija Avy i ADy koje će glavni program 3 koristiti za zvučno emitovanje.

Kao alternativa nije isključeno da u fazi programiranja može, umesto da se uvedu exadecimalni brojevi, jednostavno da se piše kanal br. x; note-on br. y; itd ... i da glavni program 3 ima sopstvene mogućnosti da prevede ono što je pisano na MIDI jezik, znači da generiše odgovarajuće MIDI poruke koje će biti poslate ekspanderu, na taj način će programiranje biti bolje juser frendli (user friendlv).

Gore navedene MIDI poruke se koriste da bi MIDI zvučno emitovanje imao te karakteristike sinhroničnosti s disanjem koje karakterišu DSKpNS sistem. Znači da inputne komande vy» i Dy"određuju MIDI zvučno emitovanje na taj način da ukupno emitovanje DSKpNS mora da prati cela disajna faza, i da su susedne disajne faze praćene različitim zvukovima. To je omogućeno time da inputne komande vy-> i Dy"upravljaju MIDI sistemom kod glavnog programa 3, funkcionišu kao metronom, daju ritam, a zvučna emisija prilagođava se svim izmenama u disanju. —— Kao-melotron zvučni output. U ovoj varijanti zvučnog outputa sistem raspolaže i do nekoliko desetina zvučnih plejera koji su pozvani u egzekuciju od strane glavnog programa 3 zajedno s fajlovima gde su snimljeni zvukovi koje sistem treba da emituje. Kako se vidi na slici 3, svaka komanda vy"i Dy"izaziva jednu akciju PLxvy i PLJ)y pojedinačno kod svakog plejera. A kog svakog plejera svaka komanda vy"i Dy» deluje na sledeće načine: a) ne deluje ništa (znači da, ako plejer već svira nešto, pušta da nastavi da svira, ili, ako plejer ne svira ništa i dalje neće svirati ništa tokom te disajne faze). b) poziva u egzekuciju iz baze podataka 2 jedan predodređeni fajl, a pri tom je predodređena jačina zvuka, da li je zvuk stereo ili mono i da li je pušten samo na

desno ili na levo uvo

c) prekida kod toga plejera jedan fajl koji se već nalazi u emitovanju (u egzekuciji).

Pri tome je određeno zvučno emitovanje sistema kod svake disajne faze, jer uzdisanje

kreće od Dy» , i izdisanje kreće od vy". Gorepomenuta opcija a) dozvoljava onome koji programira seansu da određuje periode mirovanja sistema, kada tokom seanse sistem ne

emituje zvukove. Koji će zvukovi biti emitovani zavisi od kojih zvukova su snimljeni po fajlovima i to je izbor onog koji priprema seansu. Na slici 4 imamo vrlo jednostavan primer primene ovog sistema. Mogu neki zvukovi da se superponiraju, znači da se zvuk jedne disajne faze koja je u toku nastavlja i tokom sledeće disajne faze ako to ne smeta, ali svaki početak i kraj svakog zvučnog emitovanja mora da bude izvršen od komande, drugo, za ovaj pronalazak bitno je da zvukovi emitovani tokom susednih disajnih faza mora da se razlikuju.

Naziv 'kao-melotron' znači da ovo emitovanje liči na muzički instrument '70-ih godina nazvan 'melotron' (mellotron). Takav instrumenat imao jc tastere, kao klavijaturu, koji su pokrentali magnetne trake, na kojima su bili snimljeni zvukovi violina, hora itd. — jedna magnetna traka za svaki ton ili semiton. Ovde umesto magnetnih traka imamo zvukove snimljene u fajlovima, umesto tastera klavijature imamo komande i raspored akcija, a umesto motora za svaku magnetnu traku imamo plejere, ali koncept je sličan.

Verbalni output 5. U svom konceptu i organizovanju verbalni output se ne razlikuje od kao-melotron zvučnog outputa 4a jer koristi plejere i prethodno snimljene zvučne fajlove. I ovde je u pitanju više plejera, u najnormalnijim uslovima ne treba da budu više od tri (jedan obostrani, jedan za desno i jedan za levo uvo), ali u principu se ne isključuje da ih bude i više. U fajlovima su umesto zvukova snimljene verbalne jedinice. Sistem pušta verbalne jedinice počevši od komandi vy"i Dy» koje pokreću akcije PLxvy i PLxDy koje se, kako što je gore navedeno, sastoje se od sledećih delovanja:

a) ne deluje ništa

b) pozivaju u egzekuciju iz baze podataka 2 jedan predodređeni fajl, a pri tom je

predodređena jačina zvuka, da li zvuk je stereo ili mono i pušten samo na desno ili na

levo uvo

c) prekida kod toga plejera jedan fajl koji se već nalazi u emitovanju (u egzekuciji)

Kod verbalnog emitovanja opcija c) ne bi trebalo da se koristi jer ne srne da se prekida

govor koji je u toku, mada opcija može ostati slobodna za korišćenje. Verbalne jedinice su prethodno snimljene u fajlovima koji se nalaze u bazi podataka. Sta će sistem da izgovara zavisi od cilja seansa, što nije predmet zaštite.

2) HARDVER

Hardver obuhvata:

1. hardver-inputni-sistem sa sledećim elementima: senzor 6, adapter analognog signala 7, analogno/digitalni konverter 8. (najbolje je da se softverski filter nalazi u centralnom delu uređaja kao subrutina glavnog programa 3). 2. centralni-deo u kom su uključeni ostali elementi sistema, znači, centralna jedinica (CPUcentralu unit processor),čipovi za RAM( random access memory)i ROM( only reading memory)memorije, elementi za zvučno emitovanje, naročito polifonski digitalno/analogni konverteri, input/output kontroleri, elementi za grafičko prikazivanje, magistrale, input/output periferike kao DVD ili mini-DVD, ekran ili mini-ekran, ili priključak za njega, dugmići ili priključak za tastaturu, i miš, priključak za USB( universal sistem bus)ili za druge sisteme prenošenja podataka. 3. Uređaji za emitovanje zvuka iz strujnog analognog signala kao zvučnici, slušalice, intraaurikularne slušalice.

Oba elementa, hardver-inputni-sistem (kućište 12), i centralni-deo (kućište i 1) mogu - ukoliko je kućište 11 dovoljno malo - da budu rezidentni u jednom istom kućištu ili na dva različita kućišta gde centralni deo dobija uzorkovane podatke o disanju preko nekog sistema za prenošenje podataka, bolje ako je bez kabla( Wireless)jer, kako je poznato po evropskim i američkim standardima, ne dozvoljava se da čovek bude u metalnom kontinuitetu, s mrežnom strujom.

Centralni-deo . Centralni-deo je hardver koji se nalazi u kućištu 11 koji mora da gostuje softver koji će izvršavati sledeće funkcije:

1. primanje disajnog inputa 1

2. da vodi jednu ili više jedinica (drive) za unošenje podataka (USB, DVD-drive, miniDVD-drive ili slično) 3. da omogućava polifonski output obezbeđen od outputnih funkcija jedne polifonske zvučne kartice, znači polifonske digitalno/analogne konverzije preko DAC (digitalno/analogni konverter) čipova. Da ima audio izlaz za slušalice (standardni alalogni električni zvučni signal), ili preko kabla ili (bolje) bežično. 4. da obezbeđuje vizuelni output upravljajući neki mini-ekran (ili obični ekran ako se koristi obični računar s običnim drajverima). A u ekranu su prikazani bar, kako je gorenavedeno, sledeći podaci: naslov seansa, verbalizacije koje su u toku emitovanja, broj disajnog pokreta, koliko vreme je prošlo od početka, koliko disajnih pokreta nedostaje do kraja, grafikon u kom se vide poslednji 5 ili 10 disajnih pokreta, i mogućnosti vremenskog programiranja (skeduling). 5. da upravlja sistem dugmeta za kretanje unutar seanse, za menjanje seansa (ukoliko ima više seansa usklađenih u memoriji). Ako se koristi obični računar onda ovaj input s dugmetima može da se upravlja preko tastature ili preko miša. Seansa se smatra (metaforički rečeno) kao muzički komad, te su potrebna sledeći dugmići: 1. stop, 2. pause, 3. move fonvarđ, 4. fast move forward, 5. move backvvard, 6. fast move backward, 7 play. Dugmićima upravlja takođe skeduling program (u koje vreme će sistem da se pali i da pokrene glavni program 3, koja će od seansi usklađenih u memoriji biti pokrenuta itd.) 6. Hardver mora da bude u stanju da hostuje operativni sistem koji interfejsira (making interface) i koordinira s odgovarajućim drajverima sve periferne jedinice sistema (ekran ili miniekran, dugmiće, inputne jedinice za masovno usklađenje podataka miniDVD, usb itd, disajni input, polifonski output. 7. da operativni sistem hostuje glavni program 3 (zajedno sa softverskim filterom 9 kao rutina) sa svojim dodatnim elementima (plejeri PL, MIDI ekspanderi, i drugi) i omogućava njegovo funkcionisanje.

S takvim funkcijama, pošto uključuje rad jednog jedinog (glavnog) programa 3, centralni-deo može da se nalazi

a) u nekom digitalnom samo-tome-posvećenom uređaju i kućištu 11 s Harver (Hanvard) kompjuterskom arhitekturom (slika 11) gde je rezidentni softver usklađen u nekoj ROM

(read-only memory) gde je napisan ceo softver za funkcionisanje sistema (operativni sistem, drajveri, plejeri, ekspanderi, i, naravno, glavni program 3). Gde se podatci vezani sa seansama uvode (inputnuju) u RAM memoriju (random access memory) preko predviđenog inputnog drajva, i tamo mogu da ostaju rezidentni dok ih neko ne promeni. U ovom slučaju moguće je da operativni sistem i glavni program 3 budu jednostavno integrisani u jednom

istom softveru jer njihova podela se vrši kad je u pitanju više programa (kao kod fon Noiman (von Neumann) arhitekture.

b) posto sve ono što radi neka Harver (Harward) arhitektura može da radi i fon Noiman (von Neumann) arhitektura (ali ne i suprotno), onda centralni deo može da se nalazi i u

kućištu 11 jednog običnog računara (koji ima fon Noiman (von Neumann) arhitekturu) sa svojim hardverom, svojim multimedijalnim mogućnostima (zvučna kartica, ekran itd) i sa svojim I/O (input/output) perifernim jedinicama. U ovom slučaju nije uopšte potrebno da operativni sistem imamullitaskingmogućnosti, znači da može da pokrene istovremeno više programa, pa bi bila dovoljna čak i jedna od najstarijih verzija DOS-a sa 386 procesorom i sa prvom zvučnom karticom za PCSound Blaster1.0 .

c) Može sistem da se proizvede i ostvari kaosystem- on- a- chipgde se cela pomenuta struktura opisana u prethodnom slučaju pod a) nalazi u jednom jedinom čipu, tako da onda

može cela hardver struktura, osim senzora 6, da se nalazi u jednom jedinom kućištu.

Ono što karakteriše Harver (Hanvard) arhitekturu koja ima strukturu koja je prikazana na slici 11, i što je razlikuje od fon Noiman (von Neumann) arhitekture, je da centralni procesor CPU ima dva različita hardver pristupa za instrukciju programa i za podatke. U Harver arhitekuri programne instrukcije, znači glavni program sa svojim dodacima, operativni sistem s drajverima i ostale softver strukture, itd, se nalaze upisane u ROM memoriji, memoriji koja se može samo čitati. Ova struktura se shematski vidi na slici 11. Kod fon Noiman (von Neumann) arhitekture su programne instrukcije (uključujući i operativni sistem, osim BlOS-a) usklađene i rezidentne u RAM memoriji tokom funkcionisanja, dok, kako je poznato, bivaju upisane na fiksnom disku kad je računar ugašen. Upravo se Harver (Hanvard) arhitektura, i njeni sadašnji derivati, koriste za računarske mašine koje su posvećene jednom jedinom zadatku, kao što su npr digitronke, roboti ili naš DSKpNS sistem.

Ta arhitektura je karakterisana time što centralna jedinica dobija programne instrukcije i podatke koji te instrukcije treba da obrađuju iz tog istog BUS-a vezanog s RAM memorijom. U fon Noiman (von Neumann) arhitekturi i programi i operativni sistem

(koji je takođe program), znači instrukcije, nalaze se u RAM memoriji isto kao i podaci. U takvoj arhitekturi može da se pokrene univerzalna Turing mašina, koja je teoretski prototip bilo kog algoritma, pa onda i bilo kog programa, i fon Noiman (von Neumann) arhitektura je osnov svih programabilnih računara, od starog ogromnog dinosaura EDVAC iz 1946 do najsavremenijih.

3) TEORETSKE OSNOVE I PRINCIPI FUNKCIONISANJA

Sistem deluje na subjekt 10 na dva načina, tako što mu emituje paralelno i nezavisno zvukove i verbalizaciju. Posredstvom zvučnog emitovanja 4 sistem uspostavlja raport sa subjektom 10 radi uspostavljanja taktilno/zvučne sinestezije vezane sa disajnom aktivnošću subjekta 10, a preko verbalnog emitovanja sistem prenosi subjektu 10 semantičke sadržaje vezane sa primenom sistema, koji će delovati na njegovu psihičku aktivnost izazivajući odgovarajuće unutrašnje predstave preko verbalnog opisivanja.

Dok subjekat 10 diše, njegov mozak prima taktilne (i druge) osećaje preko propioceptivnih aferentnih puteva sopstvenog fiziološkog nervnog sistema, a sistem istovremeno vraća subjektu 10 zvukove koji oponašaju, to jest ritmički prate, njegovu disajnu aktivnost. Sada, pri samom ontološkom razvoju psihičke delatnosti i prepoznavanja sopstva, osećaji vezani s disanjem su oduvek prisutni i oduvek su prepoznati kao deo sopstva, tako da imaju osnivački značaj u samom (nesvesnom) osećaju sopstva. Osim toga sinestezije imaju značaj u prepoznavanju predmeta i fenomena kao delovi objektivne stvarnosti tao da npr. jabuka može da se vidi, da se pipne, da se miriše itd. i sve to zajedno, cela ta sinestezija deluje tako da jabuku koja je pred nama osećamo kao realnost, dok, suprotno, često je opažaj koji nije praćen sinestetičkim fenomenima prepoznat kao halucinacija. Na taj način stvaranje sinestezije kod subjekta 10 uključuje to da se emitujući sistem, koji je percipiran u zajedništvu s disajnim percepcijama koje su oduvek percipirane kao sopstvo, deluje tako da sistem biva percipiran kao sopstvo. Posledica toga je da subjekat 10 percipira verbalno emitovanje 5 sistema kao glas koji mu dolazi iznutra. Za to je verbalno emitovanje sistema jako uticajno na psihički sistem subjekta 10. Spavajući ili nesvesni subjekt 10 nije u stanju da racionalizuje situaciju, mada i kod budnog subjekta 10 racionalizujuća svest i nesvesno rade uvek „paralelno", tako da, na taj način, sistem može da se primenjuje i kod budnog (opuštenog) subjekta 10 jer će ipak sugestije delovati na njegovu podsvest.

Najjednostavniji primer tog stvaranja sinestezije kod DSKpNS sistema je predstavljen u tabeli na Slici-4-melotron i tu se vidi, kao i u drugim tabelama, s leve strane kolona sinusoida disanja, pa kolona komandi vx» i DX"(vi»,T>v,v2>, D2'...vn- i D„'..), gde je označen niz dolazećih komandi vx"i DX"tokom trajanja vremena seanse, pa kolone plejera PLX, ali sa razlikom od slike 3, gde je umesto akcija PLxvy i PLxDy označen zvuk koji sistem treba da emituje, pri čemu je šum udisanja (zvuk ,,a") dok subjekt 10 udiše i koji je pokrenut komandom Dx» (Di", D2",...D„"...), a emituje šum izdisaja (zvuk ,,b"), koji je pokrenut komandom vX"(vi", v2",... vn"...), a prilikom puštanja svakog zvuka vidi se u tabeli da se prekida zvuk koji se već nalazi u toku.

Pri završetku udisaja/izdisaja biva prekinuta emisija zvuka ,,a" („b"), što znači da biva prekinuto sviranje fajla kod uključenog plejera PL1 (PL2) dok istovremeno kod drugog plejera PL2 (PL1) počinje emisija zvuka ,,b" („a") i obrnuto. Ishod toga je da sistem emituje pri svakoj disajnoj fazi odgovarajući šum koji prati celu disajnu fazu i prekida se kada se disajna faza završi. Sistem na taj način može da se ponaša kao da pored subjekta 10 postoji neko lice koje diše unisono sa njim (to ukoliko npr zvukovi „a" i ,,b" predstavljaju šumove udisanja i izdisanja). Takvi Ti šumovi su vrlo tihi, ali je dokazano da ih podsvest spavajućeg lica detektuje. Ukoliko nije potrebno, izbegava se da se na istom plejeru PLXprekida jedan fajl da bi se odmah pokrenuo neki drugi fajl, jer na taj način mogu da se javljaju trenuci zakašnjenja, koji mogu biti primetljivi, naročito kod sporijih računara. Trenuci zakašnjenja su mnogo manji kada se koriste dva plejera, za brzinu ne bi bilo loše da zvučna kartica koristi obične, brze ASIO drajvere. Na slici-4-MIDI vidi se ista emisija zvukova upravljena od strane MIDI outputa 4a, samo što, umesto 'emisija' i 'prekid' piše 'note on' i 'note off. MIDI ekspander može da emituje bilo koji zvuk, ali na inputu on razume samo taj tip naredbi: 'note on' i 'note off, i druge naredbe koje bivaju kodirane u MIDI standardnom jeziku kao nizovi bajta (Byte) gde svaki posebni bit ima svoj značaj za ekspander. Zvukovi mogu da se i superponiraju, tako da zvuk ,,a" može da traje jedan ceo disajni ciklus ili više i da se zvuk ,,a" i zvuk ,,b" superponiraju kao note u muzičkom akordu. Ovde je bitan rezultat i bitno je da u ukupnom emitovanju bude primetna razlika između sledećih disajnih faza. Za funkcionisanje sistema prema pronalasku bitno je da se prilikom udisaja i izdisaja emituju šumovi, note, akordi; koji traju tokom cele disajne faze koja se nalazi u toku; gde se zvukovi emitovani tokom susednih disajnih faza razlikuju (ako je tokom udisaja pušten neki zvuk ,,c" u sledećoj disajnoj fazi izdisaja zvuk mora da bude različit od zvuka ,,c", ali nije od značaja da zvuk pušten prilikom npr. svake faze izdisaja, bude uvek isti tokom cele seanse: zvukovi mogu da se menjaju, ali zvukovi susednih disajnih faza mogu da budu različiti). Bitno je takođe da zvuk treba uglavnom da monotono traje tokom cele disajne faze, da bi pratio i oponašao disajnu aktivnost subjekta 10, pa kratkotrajni zvukovi, kao zvukovi bubnjeva, zvončića itd., uglavnom nisu pogodni, ukoliko ne prate monotone zvukove.

Na slici 5 prikazan je ilustrativni tabelarni primer verbalnog emitovanja sistema gde su predstavljene kolone disanja, kolone komandi vX"i DX"i kolone plejera PL vx. Plejer PL1 posvećenje sada verbalnom emitovanju. Tako umesto akcija PLxvy i PLxDy u tabeli je prikazana verbalizacija koja je snimljena u fajlu koji se svira: „sada", „dok si na ovom krevetu", ,,i tako dišeš" i tako dalje. Tu se vidi primer šta subjekt 10 čuje kad sistem govori, a sve to u relaciji s disanjem.

Verbalno emitovanje 5 je komplementarno zvučnom emitovanju 4, jer zvučno emitovanje 4 sa stvaranjem sinestezije omogućava sistemu, kako je i na drugom mestu navedeno, da podsvest subjekta 10 bude u stanju slušanja prema sistemu, što je poznato pod izrazom raport. Po tome se razlikuje pronalazak od drugih sistema. Čim sistem uspostavi raport nalazi se u mogućnosti da delotvorno i uticajno prenosi verbalne poruke i komunikaciju, koje su osnov njegovog delovanja prema subjektu 10 i to sistem radi posredstvom verbalnog emitovanja. Verbalno emitovanje je sredstvo po kom sistem prenosi subjektu 10 semantičke sadržaje (verbalizacije) i tako stvara unutrašnje doživljaje, koji će delovati na psihički sistem radi postizanja cilja. Verbalna emisija ostvaruje se sviranjem zvučnih fajlova gde je snimljen ljudski glas koji izgovara odgovarajuće verbalizacije s odgovarajućom intonacijom, brzinom, jačinom itd. Celokupna verbalizacija sistema jedne seanse podeljena je na verbalne jedinice i svaka verbalna jedinica je snimljena u jednom posvećenom fajlu. Verbalne jedinice su minimalni elementi verbalnog emitovanja 5 i mogu da se sastoje samo iz jedne reči ili kratkih rečenica kako je, na primer, prikazano u tabeli na Slici 5 („sada"; „dok si na ovom krevetu"; „i tako dišeš"; „duboko i prijatno"; „sada osećaš"; „kako tvoja desna noga"; „postaje teža i teža"; duboko opuštena"; ,,i relaksirana").

Verbalne jedinice koje se puštaju tokom izdisaja su pokrenute komandama vy"(vxzavršetak udisanja), a tokom udisaja se puštaju verbalne jedinice pokrenute komandama Dy"

(Dxzavršetak izdisaja). Kod verbalnog emitovanja 5 nije cilj da se stvaraju sinestezije, pa nije potrebno da verbalizacija sistema strogo prati disajni ritam, ali sistem koristi inputne komande vy-> i Dy- da bi u pravom trenutku pokrenuo u egzekuciju fajlove sa verbalnim jedinicama iz baze 2 podataka. To je takođe zbog toga što su inputne komande vy- i Dy"korišćene kao tajmer seansa. Na ovaj način u širokom smislu i verbalizacija prati disajni ritam. Primena toga je da, na primer, tokom izdisaja mišićni tonus se prirodno smanjuje, pa bi onda trebalo, ali ne obavezno, da svaka sugestija vezana s opuštanjem, s težinom, relaksacijom počinje pri početku izdisajne faze, a s druge strane sve sugestije, opisivanja, komentari, koji su vezani s osećajem lakoće, trebalo bi da se daju tokom udisaja.

Sistem sa verbalnim fajlovima upravlja se na isti način kao i sa kao-melotron zvučnim 4b, jer oba sistema koriste plejere i prethodno snimljene fajlove, ali u slučaju verbalnog emitovanja nije predviđeno da se prekida fajl koji se nalazi u egzekuciji, jer nema smisla da se prekida verbalna jedinica koja se nalazi u toku izgovaranja. TJ primeru predstavljenom tabelom na Slici 5 koristi se samo jedan plejer PL1, koji pušta verbalizacije prema oba uveta subjekta 10.

Predviđena je mogućnost da se za verbalno emitovanje 5 istovremeno puštaju različite verbalizacije za svako uvo pojedinačno, kao što je prikazano u tabeli sa Slike 6, gde sistem emituje različite varbalizacije na svako uvo. Tu je sve isto kao na slici 5, osim što su aktivna dva plejera, jedan emituje verbalne jedinice desnom uvu, a drugi plejer emituje verbalne jedinice levom uvu, s tim da se prethodno odredi jačina i balans. Takav postupak se primenjuje zato što je dokazano da nesvest percipira sve utiske koji joj dolaze iz fizioloških senzornih kanala, dok samo svesna psihička aktivnost vrši selekciju, a tu je poenta prema nesvesnoj psihičkoj aktivnosti. Dokazano je da se ovim sistemom vrlo duboko prenose poruke podsvesnom, a tim putem može takođe da se puštaju različiti auditivni osećaji različitim hemisferama mozga s eksperimentalno-istraživačkim svrhama.

U tabeli na Slici-7-melotron prikazan je primer, gde se istovremeno puštaju različiti zvukovi sa plejera PL1 i PL2, a sa plejera PL3 i PL4 različite verbalizacije za svako uvo. Zvukovi se emituju obostrano, dok kolone verbalizacija označavaju verbalno emitovanje posvećeno svakom uvu. To što je na slici 7 pokazano predstavlja generalno funkcionisanje sistema, gde se vidi kako sistem emituje istovremeno i zvučno i verbalno emitovanje.

Tabela na slici-7-MIDI je identična tabeli na sIici-7-melotron osim toga što je ovde zvučno emitovanje ostvareno preko MIDI zvučnog outputa 4a (u alternativi s melotron-like zvučnog outputa 4b).

Ovako predstavljen sistem je veoma pogodan za kurs za ubrzano učenje stranog jezika ili za učenje nekih drugih stvari, seanse za relaksaciju, za samohipnozu, za prouzrokovanje jasnih snova, za ubacivanje sugestija radi menjanja neželjenih navika, radi poboljšanja u ponašanju i u kognitivnim i intelektualnim sposobnostima, za joga (Yoga) nidra, za izazivanje meditativnih stanja, za autogeni trening i slično, pa i za naučno istraživanje o snu, o nesvesti, o moždanoj lateralizaciji, o deklarativnim i proceduralnim memorijama, za pripremu sportista visokog ranga, za obučavanje raznih profesionalaca, naročito u delatnostima koje zahtevaju duboke koncentracije, i t d.

Claims (8)

1. Digitalni sistem komunikacije prvenstveno sa nesvesnim subjektom, sastavljen iz glavnog programa (3) sa odgovarajućom bazom podataka (2), znači inputni sistem (1) sa senzorom (6), naznačen time, što je glavni program (3) sa bazom podataka (2), sa jedne strane povezan sa inputnim sistemom (1), a sa druge strane je glavni program (3) povezan sa zvučnim outputom (4) koji se emituje posredstvom zvučnih plejera (4b), i sa zvučnim outputom koji se emituje preko MIDI ekspandera (4a), i sa verbalnim outputom (5) koji se emituje preko zvučnih plejera, pri čemu je subjekt (10), kako je prikazano na slici 9, sa jedne strane povezan sa disajnim inputnim sistemom (1) koji mu detektuje disajnu aktivnost preko senzora (6), a sa druge strane dobija od sistema zvučno emitovanje preko zvučnog outputa (4a, i/ili 4b) i/ili verbalno emitovanje, govor, preko verbalnog outputa (5).

2. Digitalni sistem komunikacije prvenstveno sa nesvesnim subjektom prema zahtevu 1, naznačen time, što je inputni sistem (1) okarakterisan time što su redom redno povezani senzor (6), sa adapterom (7) signala, a adapter (7) signala sa analogno/digitalnim konvertorom (8) i analogno/digitalni konverter (8) sa softverskim filterom (9).

3. Digitalni sistem komunikacije prvenstveno sa nesvesnim subjektom prema zahtevima 1 i 2, naznačen time, što disajna ciklična aktivnost subjekta (10), detektovana i transformisana u strujini signal od senzora (6), konvertovana u sinusoidoliku krivinu numeričkih uzorkovanih podataka kod analogno/digitalnog konvertera (8), je analizovana kod softverskog filtera (9) na taj način da prilikom menjanja svake disajne faze softverski filtar (9), emituje prema glavnom programu (3) dva tipa numerisanih komandi (vrhovi, ili krajevi udisanja vy», i doline Dy", ili krajevi izdisanja znači: vrs Di", v2", D2",... vy", Dy",... vy+i», Dy+i»,...) prema kojima će glavni program (3) reagovati s akcijama (PLxvy i PLxDy), ili (Avy i ADy).

4. Digitalni sistem komunikacije prvenstveno sa nesvesnim subjektom prema zahtevima 1, 2, i 3, naznačen time, što akcije (PLxvy i PLxDy), označavaju predviđeni efekat koji će komande vy", ili Dy» imati na plejer PLX,, a pri tom emitovati predviđene zvukove i/ili verbalizacije preko kao-melotrona zvučnog outputa (4b), ili preko verbalnog outputa (5) te akcije sastoje se u tome da ili ne deluju, ili pozivaju i sviraju odgovarajući predviđeni fajl, usklađen u bazi podataka (2), ili prekidaju sviranje fajla koji je u toku; nasuprot akcije (Avy i ADy) označavaju predviđeni efekat koji će svaka komanda vy", ili Dy"imati na MIDI zvučni output (4a), znači da, ne deluju ništa ili šalju odgovarajuće predviđene MIDI poruke prema svakom od 16 kanala sistemskog MIDI-ekspandera za sviranje predviđenog zvuka.

5. Digitalni sistem komunikacije prvenstveno sa nesvesnim subjektom prema zahtevima1,2, 3, i4,naznačen time, što zvučno emitovanje (4) koje se ostvari posredstvom plejera (4b) ili posredstvom MIDI-sekvencera (4a) mora da bude takvo da u početku svake detektovane disajne faze (vy - Dy), ili (Dy - vy+J), ili (vy+i- Dy+2), ili (Dy+2- vy+3),sistem emituje zvuk, ili šum, ili notu, itd, koji će trajati do kraja te iste disajne faze, a čim nastupi sledeća disajna faza emitovani šum mora da bude različit od prethodnog u nekim svojim karakteristikama kao što su jačina i/ili boja itd, ali kao i prethodni, biće emitovan od početka do kraja nove nastupane disajne faze, i na taj način zvučno emitovanje će, reagujući u svakom trenutku,( real lime),sinhrono pratiti, oponašati disajnu aktivnost subjekta (10), a tim putem će stvarati u njegovoj percepciji sinesteziju između zvučnog emitovanja i disajne aktivnosti s ciljem uspostavljanja raporta između sistema i spavajućeg ili opuštenog subjekta (10).

6. Digitalni sistem komunikacije prvenstveno sa nesvesnim subjektom prema zahtevima1,2, 3,4,i 5, naznačen time, što subjektu (10) uz zvučno emitovanje sinhrono s disanjem, sistem emituje prethodno snimljeni govor i verbalizaciju koji se sastoji od minimalnih elemenata sa značajem, zvanim 'verbalnim jedinicama', u vidu reči, rečenice, komentara, naredbe, sugestije, metafore itd, koji su snimljeni u posebnim fajlovima i usklađeni u bazi podataka (2), i što se takvi fajlovi emituju posredstvom odgovarajućih plejera PLXpreko verbalnog outputa (5) s ciljem da se uspavanom ili opuštenom subjektu (10) prenesu semantički sadržaji koji će, uz uspostavljeni raport preko zvučnog emitovanja (4a) i/ili (4b), da utiču na njegovo psihičko funkcionisanje radi memorisanja, prihvatanja sugestija, uticaja na snove, na ponašanje, na kognitivne i intelektualne sposobnosti itd.

7. Digitalni sistem komunikacije prvenstveno sa nesvesnim subjektom prema zahtevima1,2, 3, 4, 5, i 6, naznačen time, što glavni program (3) sa svojim dodatnim elementima kao što su plejeri PLX, MIDI-ekspanderi, sintetajzeri, drajveri, itd, i skup fajlova koji mu obezbeđuju podatke za zvučno i verbalno emitovanje vezan s jednom seansom ili primenom sistema, uključujući i tabelarni raspored veza između numerisanih komandi (vy i Dy) i akcija (PLxvy i PLxDy), ili (Avy i ADy), čine dva različita softverska entiteta, pri čemu je glavni program (3) rezidentni softver u uređaju koji hostuje DSKpNS, softver koji može da krene emitovanje različitih seansi koje bivaju ubačene u sistem preko bilo koje periferike za masovno prenošenje podataka i koje su posvećene različitih svrhama kako je opisano u zahtevu 6.

8. Digitalni sistem komunikacije prvenstveno sa nesvesnim subjektom prema zahtevima1,2, 3, 4, 5, 6, i 7, naznačen time, što je okarakterisan prisustvom sledeće tri funkcionalnosti: a) zvučno emitovanje (4) koje sinhrono oponaša i prati u svakom trenutku i tokom svake disajne faze disanje subjekta (10) kako je označeno u zahtevu 6, radi ostvarenja disajno/zvučne sinestezije u percepciji subjekta i uspostavljanja raporta, b) verbalno emitovanje koje izgovarajući reči, rečenice, komentare, naredbe, sugestije, metafore itd, prenosi budnom, opuštenom ili uspavanom subjektu (10) semantičke sadržaje, c) što je cilj ovakvog zvučnog i verbalnog emitovanja da se utiče na psihičko delovanje subjekta (10) i na njegovo stanje svesti radi ubacivanje pozitivnih sugestija, radi memorisanja, uticaja na snove, na ponašanje, i radi poboljšanja kognitivnih i intelektualnih sposobnosti, sportskog i profesionalnog delovanja, koncentracije i slično.