RS55069B1 - Herbicidno sredstvo koje sadrži flufenacet - Google Patents

Description

Pronalazak se odnosi na tehničku oblast sredstava za zaštitu bilja od korova koja, na primer. mogu da se koriste kod biljnih kultura i kao aktivni sastojci u herbicidnim sredstvima koja sadrže flufenacet u kombinaciji sa drugim herbicidima.

Herbicidna aktivna supstanca flufenacet (proizvođač: Bayer CropScience) se odlikuje širokim spektrom delovanja protiv monokotiledonih i dikotiledonih biljaka i koristi se na primer (npr.) pre setve. pre nicanja ili posle nicanja kod sejanja i/ili sadnje poljoprivrednih ili baštenskih biljnih kultura, kao i nekultivisanih površina (npr. kod žitarica kao što su pšenica, ječam, raž, tritikale, zatim pirinač, kukuruz, proso, šećerna repa, šećerna trska, uljana repica, pamuk, suncokret, soja, krompir. paradajz, pasulj, lan. pašnjaci, voćni zasadi, plantažne kulture, zelene i travnate površine, kao i stambene i industrijske zone i pruge).

Kao zasebni agens, flufenacet je u prodavnicama dostupan pod trgovačkim nazivima kao što su, na primer, Cađou®, Drago®. Define® i Ti ara®. Pored upotrebe kao zasebnog agensa, u literaturi su poznate smeše flufenaceta sa drugim herbicidima (npr. US 5985797 B. US 5593942 B. US 5912206 B. US 5811373 B. US 5858920 B: US 6967188 B, US 6492301 B. US 6864217 B. US 6486096 B; US 2003/0069138 A, WO 2002/058472 A, US 6365550 B, US 2003/0060367 A, US 6878675 B, US 6071858 B. WO 2007/112834 A), a u prodaji: mešavina sa metribuzinom (npr. Axiom®, Bastille®. Artist®. Domain®, Plateen®. Fedor®, Draeda®). sa izoksaflutolom (npr. Epic®, Cadou Star®), sa metosulamom (npr. Diplome®. Terano®), sa diflufenikanom (npr. Herold®, Liberator®), sa 2,4-D (npr. Drago 3.4®), sa atrazinom (npr. Aspect®), sa pendimetalinom (npr. Crvstal®, Malibu Pack®), sa atrazinom i metribuzinom (npr. Axiom AT®) i sa diflufenikanom i flurtamonom (npr. Baccara FORTE®). US 5759955 A opisuje mešavine herbicida koje sadrže sinergijsku smcšu flufenaceta i metribuzina.

Uprkos dobrim efektima flufenaceta kao zasebnog agensa i u već poznatim mešavinama, još uvek postoji potreba za poboljšanjem aplikativnog prolila ove aktivne supstance u specijalnim oblastima primene. Razlozi za to su mnogobrojni, kao Što je npr. dalje povećanje efikasnosti u specijalnim oblastima primene, povećanje tolerancije biljnih kultura, reakcija na nove tehnike proizvodnje pojedinih kultura i/ili povećana pojava korova koji su otporni na herbicide (npr. TSR i EMR rezistentnosti kod ALS i ACCase ), na primer, kod žitarica, pirinča i kukuruza. Ova poboljšanja aplikativnog profila mogu biti od značaja, kako pojedinačno tako i u međusobnoj kombinaciji.

Mogućnost za poboljšanje aplikativnog profila herbicida može da se sastoji u kombinovanju aktivne supstance sa jednom ili više dodatnih aktivnih supstanci. Međutim, kod kombinovane primene više aktivnih supstanci često nastupaju fenomeni fizičke i biološke nepodnošljivosti. npr. nedovoljna stabilnost pri dodavanju koformulanata. razlaganje aktivne supstance ili uzajamna nepodnošljivost aktivnih supstanci. Suprotno tome, poželjne su kombinacije aktivnih supstanci sa povoljnim profilom dejstva. visokom stabilnošću i što je moguće više sinergijski pojačanim dejstvom. koje dozvoljava smanjenje potrebne količine u odnosu na pojedinačnu primenu kombinovanih aktivnih supstanci. Takođe su poželjne i kombinacije aktivnih supstanci koje povećavaju opštu toleranciju biljnih kultura i/ili mogu da se koriste kod specijalnih tehnika proizvodnje. Tu, na primer. spada smanjenje dubine setve, što najčešće ne može da se primenjuje zbog tolerancije kultura. Time se uopšteno postiže brže nicanje biljne kulture, smanjuje se rizik od pojave bolesti prilikom klijanja (kao npr. Pvthium i Rhizoctonia). poboljšava sposobnost prezimljavanja i gustina. Ovo takode važi i za kasne setve koje zbog rizika tolerancije kultura inače ne bi bile moguće.

Zadatak predloženog pronalaska se sastoji u poboljšanju aplikativnog profila herbicidne aktivne supstance flufenaceta u pogledu: • poboljšanja fleksibilnosti primene aktivnih supstanci pre nicanja. pa do nicanja biljnih kultura i korova. • poboljšanja fleksibilnosti primene aktivnih supstanci koja će omogućiti primenu pre setve kulture. • poboljšanja fleksibilnosti i pouzdanosti primene na zemljištima sa različitim karakteristikama. • poboljšanja fleksibilnosti i pouzdanosti primene kod različitih metoda navodnjavanja (kišne padavine). • poboljšanja pouzdanosti primene na rezistentne vrste korova koja omogućava nove mogućnosti efikasnog menadžmenta otpornosti.

• poboljšanja pouzdanosti primene na korov koji klija iz različite dubine zemljišta.

• poboljšanja i fleksibilnosti primene na zemljištima sa različitim pH vrednostima. Ovaj zadatak je rešen obezbeđivanjem herbicidnih sredstava koja sadrže flufenacet i ostale herbicide, pendimetalin i metribuzin.

Prema tome. predmet pronalaska se odnosi na herbicidna sredstva koja sadrže kao jedini herbicid aktivne sastojke:

A) flufenacet (komponenta A)

B) pendimetalin (komponenta B) i

C) metribuzin (komponenta C).

naznačena time što se herbicidne komponente zajedno primenjuju i pri čemu herbicidne komponente međusobno stoje u sledećoj težinskoj razmeri: (opseg komponente A) : (opseg komponente B) : (opseg komponente C) (1-10) : (20-75): (1-10).

Aktivne supstance koje su u ovom opisu navedene pod ..zajedničkim nazivom"(herbicidni aktivni sastojci) poznate su. na primer. iz priručnika ..The Pesticide Manual". 14. izdanje 2006/2007. ili iz odgovarajućeg elektronskog priručnika ..The e-Pesticide Manual". verzija 4.0 (2006-07 ). ko je je objavio British Crop Protection Council. odnosno the Roval Soc. of Chemistrv. kao i iz priručnika ..The Compendium of Pesticide Common Names"na intemetu (veb stranica: http://www.alanwood.net/pesticides/).

Herbicidni aktivni sastojci, komponente A. B i C. u nastavku će skraćeno biti označeni kao

..(pojedinačne) aktivne supstance", ..(pojedinačni) herbicidi"ili kao ..herbicidne komponente"i poznati su kao zasebne supstance ili kao mešavina, npr. iz priručnika .. The Pesticide Manual". 14. izdanje (videti gore), gde su registrovani pod sledećim brojevima (skraćenica: „PM #.."sa odgovarajućim rednim brojem registracije/,.sequentiell entrv number'"): • Komponenta A: flufenacet (PM #381). sinonim tiafluamid. npr. N-(4-fluorfenil)-N-( 1 - meti!etil)-2-[[5 - (trifluorometil)-1.3.4-tiadiazol-2-il|oksijacetamid: • Komponenta B: pendimetalin (PM #640)..V-( 1 -etilpropil)-3.4-dimetil-2,6-dinitro-benzenamin: « Komponenta C: metribuzin (PM #573), npr. 4-amino-6-( l.I-đimeti!etil)-3-(metiltio)-1.2.4-triazin-5(4//)-on.

Ako se u okviru ovog opisa koristi skraćeni oblik ..zajedničkog naziva'" neke aktivne supstance. onda su time - ukoliko je primenljivo - obuhvaćeni svi uobičajeni derivati, kao što su estri i soli, i izomeri, a naročito optički izomeri. posebno u komercijalnom obliku, odn. oblicima. Ako se ..zajedničkim nazivom"označava estar ili so. onda su time obuhvaćeni i svi drugi uobičajeni derivati, kao što su drugi estri i soli. slobodne kiseline i neutralna jedinjenja. izomeri, a naročito optički izomeri, posebno u komercijalnom obliku, odn. oblicima. Navedeni nazivi hemijskih jedinjenja označavaju najmanje jedno od jedinjenja koja su obuhvaćena ..zajedničkim nazivom", često neko od jedinjenja kome se daje prednost.

Ukoliko se u ovom opisu upotrebljava skraćenica ..AS/ha", onda to znači ..aktivna supstanca po hektaru", u odnosu na 100%-tnu aktivnu supstancu. Svi navodi u opisu su težinski procenti (skraćenica: ,,tež.-%") i odnose se. ako to nije drugačije definisano, na relativnu težinu odgovarajuće komponente u odnosu na ukupnu težinu herbicidnog sredstva (npr. mesa vi ne).

Shodno pronalasku, herbicidna sredstva imaju herbicidno aktivan sadržaj komponenata A. B i C i mogu sadržati i druge sastojke, kao što su npr. agrohemijske aktivne supstance iz grupe insekticida, fungicida i safenera i/ili dodatne materije koje su uobičajene kod zaštite bilja i/ili pomoćna sredstva za mešanje. ili da se upotrebljavaju zajedno sa njima.

Herbicidna sredstva iz ovog pronalaska u poželjnoj varijanti imaju poboljšanje aplikativnog profila sinergijskog dejstva. Ovi sinergijski efekti su primećeni kod zajedničke primene herbicidnih komponenata.

Sinergijski efekti dozvoljavaju smanjenje količine primene pojedinačnih aktivnih supstanci, veće dejstvo kod iste količine primene. kontrolu do sada nepoznatih vrsta (praznine), produženje perioda primene i/ili smanjenje broja neophodnih pojedinačnih primena i - kao rezultat za korisnika - ekonomski i ekološki povoljniji sistem za borbu protiv korova.

Količina primene herbicidnih komponenata i njihovih derivata u herbicidnim sredstvima može da varira u velikom opsegu. Korišćenjem herbicidnih komponenti u količinama primene od 25 do 12000 g AS/ha u procesu pre i posle nicanja suzbija se relativno širok spektar jednogodišnjeg i višegodišnjeg korova, travnog korova i trave oštrice.

Količine primene odgovarajuće herbicidne komponente u herbicidnom sredstvu su:

• Komponenta A: obično 10-2000 g AS/ha. poželjno 30 400 g AS/ha. a naročito poželjno 50-300 g AS/ha flufenaceta: • Komponenta B: obično 10-5000 g AS/ha. poželjno 200^000 g AS/ha. a naročito poželjno 600-2200 g AS/ha pendimetalina: • Komponenta C: obično 5-5000 g AS/ha. poželjno 20-500 g AS/ha. a naročito poželjno 30-300 g AS/ha metribuzina.

Shodno tome, težinski procenti (tež.-% ) herbicidnih komponenata se mogu izračunati iz gore navedenih količina primene u odnosu na ukupnu težinu herbicidnih sredstava koja mogu sadržati i dodatne sastojke.

Shodno pronalasku, kod primene aktivnih sastojaka herbicidnog sredstva kod biljnih kultura, zavisno od biljne kulture, od određene količine primene može biti svrsishodna upotreba safenera kako bi se smanjila ili sprečila eventualna šteta na biljnoj kulturi. Takvi safeneri su poznati stručnjacima. Pogodni safeneri su (S1-1) mefenpir(-dietil). (SI-7) fenhlorazol(-etil).

(Sl-12) izoksadifen(-etil). (S2-1) klokvintocet(-meksil). (S3-1) dihlonnid. (S3-2) R-29148 (3-dihloracetil-2,2.5-trimetil-1.3-oksazoiidin). (S3-3) R-28725 (3-dihloracetil-2.2.-dimetil-1.3-oksazolidin). (S3-4) benoksakor. (S3-5) PPG-1292 (N-alil-N-|( 1,3-đioksolan-2-il)-metil]-dihloracetamid), (S3-6) DKA-24 (N-alil-N4(alil-aminokarbonil)-melil|-dihloracetamid). (S3-7) AD-67/MON 4660 (3-dihloracetil-l-oksa-3-azaspiro[4.5]dekan). (S3-8) TI-35 (I-dihloracetil-azepan). (S3-9) diciklonon. (S3-1())/(S3-11) furilazol. (S4-1) ciprosulfamiđ. (S7-1) metil-(difenilmetoksi)acetat (CAS reg. br.: 41858-19-9). (S9-1) 1.2-dihidro-4-hidroksi-l-metil-3-(5-tetrazolil-karbonil)-2-hinolon (CAS reg. br.: 95855-00-8). (SI 1-1) oksabetrinil, (SI 1-2) fluksofenim. (SI 1-3) ciometrinil. (S12-1) metil-[(3-okso-l II-2-benzotiopiran-4(3H)-iliden)metoksi]acetat (CAS reg. br.: 205121-04-6). (SI3-1) anhidrid naftalena. (SI3-2) fenklorim. (SI3-3) flurazol, (S13-4) CL-30441 5 (4-karboksi-3.4-dihiđro-2I I-l-benzopiran-4-sirćetna kiselina). (S13-5) MG-191 (2-dihiormetil-2-metil-1.3-dioksolan). (S13-6) MG-838

(2-propenil l-oksa-4-az.aspiroI4.5]dekan-4-karboditioat). (SI3-7) disulfoton (O.O-dietil S-2-etiltioetil fosforditioat. (SI3-8) dietolat, (S13-9) mefenat; naročito poželjan (Sl-l) mefenpir(-dietil). (S1-7) fenhlorazol(-etil), (Sl-12) izoksadifen(-etil). (S2-1) klokvintocet(-meksil). (S3-1) dihlormid, (S3-4) benoksakor. (S3-7) AD-67/MON 4660 (3-dihloracetil-l-oksa-3-azaspiro[4.51dekan). (S3-8) TI-35 (l-dihloracetil-azepan). (S3-10)/(S3-l 1) furilazol. (S4-1) ciprosulfamiđ, (SI 1-1) oksabetrinil. (SI 1-2) fluksofenim, (SI 1-3) ciometrinil, (S13-1) anhidrid naftalena. (SI3-2) fenklorim. (SI3-3) flurazol: od posebnog prioriteta su (Sl-l)

mefenpir(-dietil), (SI-7) fenhlorazol(-etil). (Sl-12) izoksađifen(-etil). (S2-1) klokvintocetf-meksil). (S3-1) dihlormid, (S3-4) benoksakor. (S3-7) AD-67/MON 4660 (3-dihloracetil-l-oksa-3-azaspiro[4,51dekan). (S3-10)/(S3-11) furilazol. (S4-I) ciprosulfamiđ. (SI 1-2) fluksofenim. (S13-2) fenklorim. (SI3-3) flurazol. (SI4-1) daimuron (sin. SK 23. l-(1-metil-l-feniIetil)-3-p-tolil-karbamid).

Posebno poželjne kombinacije herbicidnih sredstava i safenera shodno pronalasku su takve kod kojih je safener izabran iz grupe safenera koja se sastoji od jedinjenja (Sl-l) mefenpir(-dietil). (Sl-12) izoksađifen(-etil). (S2-1) klokvintocet (-meksil). (S4-1) ciprosulfamiđ. a posebno poželjni kao safeneri su (Sl-l) mefenpir(-đietil). (Sl-12) izoksadifen(-etil) i (S4-1) ciprosulfamiđ. Za primenu kod pirinča naročito su poželjni (Sl-12) izoksadifen(-etil). (S13-2) fenklorim i(SI 4-1) daimuron. Za primenu kod žitarica naročito su poželjni (Sl-l) mefenpir(-dietil). (S2-1) klokvintocet(-meksil). (S4-1) ciprosulfamiđ. kod kukuruza naročito (Sl-12) izoksadifen(-etil). (S3-1) dihlormid. (S3-4) benoksakor i (S4-1) ciprosulfamiđ. Za primenu kod šećerne trske poželjni su (Sl-12) izoksađifen(-etil) i (S4-1) ciprosulfamiđ.

Shodno ovom pronalasku, potrebne količine primene safenera mogu u zavisnosti od indikacije i upotrebljenih količina herbicidnog sredstva da variraju unutar širokih granica i po pravilu se kreću od 1 do 5000 g, a poželjno od 5 do 2500 g. naročito kod primene aktivne supstance od 10 do 1000 g po hektaru.

Težinski odnos herbicidnog sredstva shodno pronalasku: Upotreba safenera može da varira u širokim granicama, a poželjno je da leži u opsegu od 1 : 50000 do 500 : 1. naročito 1 : 8000 do 250 : 1. posebno poželjno 1 : 2500 do 50 : 1. Shodno pronalasku, optimalne količine herbicidnog sredstva i safenera zavise kako od tipa korišcenog safenera. tako i od vrste i faze razvoja tretirane biljne populacije i mogu se od slučaja do slučaja utvrditi unapred obavljenim rutinskim testovima.

U pogledu primene, shodno pronalasku, herbicidno sredstvo i safener mogu. na primer. da se primenjuju kao koformulacija, ili da se zajedno primenjuju kao mešavina iz rezervoara.

Shodno pronalasku, takve kombinacije herbicida pored komponenata A. B i C sadrže još jedan ili više dodatnih agrohemijskih aktivnih sastojaka iz grupe insekticida i fungicida. Za takve kombinacije važe prethodno istaknuti uslovi.

Herbicidna sredstva shodno pronalasku pokazuju izuzetno herbicidno dejstvo protiv širokog spektra komercijalno važnih mono i dikotiledonih korova, kao što su korovi, travni korovi i trave oštrice (Cvperaceae). uključujući vrste koje su otporne na herbicidne aktivne supstance. kao što su glifozati, glufozinati. atrazin. inhibitori fotosinteze, imidazolinonski herbieidi, sulfoniluree. (hetero-)ariloksi-ariloksialkilkarbonske kiseline, odn. -fenoksialkilkarbonske kiseline (tzv..Fops"). cikloheksandionoksim (tzv..Dims") ili inhibitori rasta. Aktivni sastojci dobro deluju čak i na višegodišnji korov koji daje izdanke iz rizoma. delova korena ili drugih trajnih organa.

U nastavku se navode konkretni primeri nekih tipičnih monokotiledonih i dikotiledonih korova koji se mogu suzbiti herbicidnim sredstvima shodno pronalasku, ali bez ograničenja samo na navedene vrste.

Dobro se suzbijaju monokotiledoni korovi, jednogodišnji, kao što su npr. A vena spp.. Alopecurus spp.. Apera spp.. Brachiaria spp.. Bromus spp.. Digitaria spp.. Lolium spp.. Echinochloa spp., Leptochloa spp.. Fimbristvlis spp.. Panicum spp.. Phalaris spp.. Poa spp.. Setaria spp.. kao i vrste trave oštrice, kao i višegodišnje vrste Agropvron. Cvnodon. Imperata. kao i si rak i trajne vrste trava oštrica.

Dikotiledone vrste se protežu na širok spektar vrsta, kao što su npr. Abutilon spp.. Amaranthus spp., Chenopodium spp.. Chrvsanthemum spp.. Galium spp., Ipomoea spp..

Kochia spp.. Lamium spp.. Matricaria spp.. Pharbilis spp., Polvgonum spp.,Sida spp.. Sinapis spp., Solanum spp.. Stellaria spp.. Veronica spp.. Eclipta spp.. Sesbania spp.. Aeschvnomene spp. i Viola spp., Xanthium spp. u grupi jednogodišnjih, kao i Convolvulus, Cirsium. Rumex i Artcmisia u grupi višegodišnjih korova.

Ako se herbicidna sredstva shodno pronalasku primene pre klijanja na površini zemljišta, onda se ili potpuno sprečava izbijanje klica korova ili korov raste do faze zametka lista, ali tada prestaje da raste i na kraju potpuno izumire nakon dve do četiri nedelje.

U slučaju primene herbicidnih sredstava shodno pronalasku na zelene delove biljke u procesu posle nicanja takođe veoma brzo nakon primene dolazi do drastičnog zaustavljanja rasta, tako da korov ostaje u fazi rasta u kojoj se nalazio u trenutku primene ili u potpunosti izumire nakon izvesnog vremena tako da se na ovaj način štetni korov za biljne kulture uklanja veoma rano i na održiv način. Herbicidna sredstva shodno pronalasku mogu da se primenjuju i kod pirinča u vodi. a zatim se prenose preko tla, izdanaka i korena.

Herbicidna sredstva shodno pronalasku se odlikuju veoma brzim i dugotrajnim herbicidnim dejstvom. Otpornost na kišu aktivnih sastojaka u herbicidnim sredstvima shodno pronalasku po pravilu je povoljna. Posebna prednost se ogleda u težini, jer se komponente A. B i C u sredstvima shodno pronalasku mogu efikasno dozirati i podesiti na tako male vrednosli da njihovo delovanje na zemljište bude optimalno niskog nivoa. Prema tome, njihova primena ne samo daje moguća kod osetljivih kultura, već se time praktično sprečava i kontaminacija podzemnih voda. Preko kombinacije aktivnih sastojaka shodno pronalasku omogućava se značajno smanjenje potrebnih količina primene aktivnih sastojaka.

Kod istovremene primene komponenata A. B i C u sredstvima shodno pronalasku se u poželjnoj varijanti postiže poboljšanje aplikativnog profila kao posledica superaditivnih (=sinergijskih) efekata. Pri tom je delovanje kombinacija jače od zbira očekivanog dejstva pojedinačnih herbicida. Sinergijski efekti omogućavaju veće i/ili duže dejstvo (trajno dejstvo); suzbijanje širokog spektra korova, travnih korova i trava oštrica delimično samo sa jednom, odn. nekoliko primena; brže herbicidno dejstvo: kontrolu do sada nepoznatih vrsta (praznine); kontrolu npr. vrsta koje pokazuju toleranciju ili otpornost na jedan ili više herbicida; proširenje spektra primene i/ili smanjenje broja potrebnih pojedinačnih primena. odn. smanjenje ukupne količine primene - kao rezultat za korisnika - ekonomski i ekološki povoljnije sisteme za borbu protiv korova.

Navedene karakteristike i prednosti potrebne su u praktičnom .suzbijanju korova da bi se poljoprivredne/šumarske/baštenske kulture, travnjaci/pašnjaci ili kulture za proizvodnju energije (biogas. bioetanol) zaštitili od neželjenih konkurentnih biljaka i da bi se time osigurao i/ili povećao kvalitet i količina prinosa. Ovim novim kombinacijama u herbicidnim sredstvima shodno pronalasku se u pogledu opisanih karakteristika u velikoj meri prevazilazi tehnički standard.

Bilo da se radi o herbicidnim sredstvima shodno pronalasku koja imaju odličan herbicidni efekat na mono ili dikotiledone korove, štetno dejstvo na kulture je beznačajno ili isključeno. Iz toga proizlazi da sredstva shodno pronalasku delimično imaju karakteristike koje regulišu rast kod biljnih kultura. Ona deluju regulativno na metabolizam biljaka i time omogućavaju ciljanu kontrolu biljnih sastojaka i olakšanu žetvu, kao npr. aktiviranjem desikacije i usporavanja rasta. Osim toga, pogodna su i za opšte upravljanje i sprečavanje neželjenog vegetativnog rasta, ali bez uništavanja biljaka. Sprečavanje vegetativnog rastaje veoma važno kod velikog broja mono i dikotiledonih kultura, jer se na taj način može smanjiti ili potpuno sprečiti gubitak useva tokom skladištenja.

Na osnovu poboljšanog aplikativnog profila, sredstva shodno pronalasku se mogu primeniti kako za suzbijanje korova u poznatim biljnim kulturama tako i za suzbijanje korova kod tolerantnih ili genetski izmenjenih biljnih kultura i biljaka za proizvodnju energije. Genetski izmenjene biljke (GMO) se po pravilu odlikuju posebno dobrim karakteristikama, na primer otpornošću na određene pesticide, pre svega određene herbicide (kao npr. otpornost na komponente A. B i C u sredstvima shodno pronalasku), te na primer otpornošću na štetne insekte, bolesti biljaka ili izazivače bolesti, kao što su određeni mikroorganizmi poput gljivica, bakterija ili virusa. Druge posebne karakteristike se odnose npr. na useve s obzirom na količinu, kvalitet. skladištenje, kao i sastav specijalnih sastojaka, l ako su poznale genetski modifikovane biljke koje imaju povećani sadržaj škroba ili izmenjen kvalitet škroba ili one koje imaju drugačiji sastav masnih kiselina u usevima. odn. povećani sadržaj vitamina ili energetskih svojstva. Druge posebne karakteristike mogu se. na primer, ogledati u toleranciji ili otpornosti naabiotske stresore, kao što su npr. toplota. hladnoća, suša. so i ultraljubičasto zračenje. Sredstva shodno pronalasku se na osnovu svojih herbicidnih i drugih karakteristika takođe mogu koristiti za suzbijanje korova u biljnim kulturama đobijenim poznatim mutantnim selekcijama ili razvojnim biljnim kulturama, kao i kod hibrida nastalih ukrštanjem mutagenih i transgenih biljaka.

Dosadašnji načini proizvodnje novih biljaka koje imaju modifikovane karakteristike u odnosu na uobičajene biljke sastoje se, na primer. u klasičnom postupku uzgajanja i proizvodnje mutanata. Alternativno, nove biljke sa modifikovanim karakteristikama mogu da se proizvedu uz pomoć tehnika genetskog inženjeringa (viđeti npr. KP 0221044 A. KP 0131624 A). Opisane su. na primer. u više slučajeva: rekombinantne modifikacije biljnih kultura u svrhu modifikacije škroba koji se sintetiše u biljkama (npr. WO 92/011376 A. WO 92/014827 A. WO 91/019806 A); genetski modifikovane biljne kulture koje su otporne na određene herbicide tipa glufozinata (uporediti npr. EP 0242236 A. EP 0242246 A) ili glifozata (WO 92/000377 A) ili sulfoniluree {BF 0257993 A. US 5.013.659) ili na kombinacije ili mešavine ovih herbicida usled takozvanog ..gene stacking"-a, kao što su transgene biljne kulture, npr. kukuruz ili soja pod trgovačkim nazivima ili oznakama Optimum™ GAT™ (Glvphosate ALS Toleranl); transgene biljne kulture, na primer pamuk, sa sposobnošću da proizvode toksine bakterije Bacillus thuringiensis (Bt-Toxine) koji biljke čine otpornim na određene štetočine (EP 0142924 A. EP 0193259 A): transgene biljne kulture sa modifikovanim sastavom masnih kiselina (WO 91/013972 A): genetskim inženjeringom izmenjene biljne kulture sa novini sadržajima ili sekundarnim materijama, npr. novi fitoaleksini koji povećavaju otpornost na bolesti (EP 0309862 A, EP 0464461 A); genetskim inženjeringom modifikovane biljke sa smanjenom fotorespiracijom. povećanim prinosima i većom tolerancijom na stresore (EP 0305398 A); transgene biljne kulture koje proizvode važne proteine za farmaceutiku i dijagnostiku (..molecular pharming"): transgene biljne kulture koje se odlikuju povećanim prinosima ili boljim kvalitetom: transgene biljne kulture koje odlikuju kombinacije navedenih novih karakteristika (..gene stacking").

U principu je poznat veliki broj tehnika molekularne biologije kojima se mogu proizvesti nove genetski modifikovane biljke sa modifikovanim karakteristikama; viđeti npr. I. Potrvkus i G. Spangenberg (eds.) Gene Transfer to Plants. Springer Lab Manual (1995). Springcr Verlag Berlin, Heidelberg. ili Christou...Trends in Plant Science"1 (1996) 423-431). Za takve manipulacije tehnikama genetskog inženjeringa se molekuli nukleinske kiseline mogu uvesti u plazmide koji omogućuju mutagenezu ili promenu sekvence rekombinacijom DNK sekvenci. Uz pomoć standardnih tehnika, npr. zamene baza. delovi sekvenca se uklanjaju ili se dodaju prirodne ili sintetičke sekvence. Za povezivanje DNK fragmenata, fragmentima se mogu dodati adapteri ili linkeri, videti npr. Sambrook et aL 1989. Molecular CIoning, A Laboratorv Manual. 2. Auti. Cold Spring Harbor Laboratorv Press. Cold Spring Harbor. NY: ili Winnacker ..Gene und Klone". VCH Weinheim 2. izdanje 1996.

Proizvodnja biljnih ćelija sa ograničenom aktivnošću genetskog proizvoda može se postići, na primer, ekspresijom najmanje jednog odgovarajućeg antisens-RNK i jednog sens-RNK za postizanje učinka kosupresije ili ekspresijom najmanje jednog odgovarajuće konstruisanog ribozima koji čepa specifične transkripcije gore navedenog genetskog proizvoda.

U tu svrhu se mogu koristiti DNK molekuli koji obuhvataju celu kodirajući! sekvencu genetskog proizvoda i eventualno flankirajuće sekvence. kao i DNK molekuli koji obuhvataju samo deo kodirajuće sekvence. naznačeni time Što ti delovi moraju biti dovoljno dugački da bi se u ćelijama obezbedio antisens efekat. Takođe se mogu koristiti DNK sekvence koje se odlikuju visokim stepenom homologije sa kodirajućim sekvencama genetskog proizvoda, ali nisu potpuno identične.

U slučaju ekspresije molekula nukleinske kiseline u biljkama, sintetisani protein može da se nađe u bilo kom delu biljne ćelije. Međutim, da bi se postigla lokalizacija u određenom delu. kodirajući region DNK sekvence može npr. da se kombinuje i osigura lokalizaciju u određenom delu. Takve sekvence su poznate stručnjacima (viđeti npr. Braun et al.. KMBO .1. 11 (1992). 3219-3227; Wolter et al.. Proc. Natl. Acad. Sci. USA 85 (1988). 846-850: Sonnevvald et al.. Plant J. 1 (1991), 95-106). Ekspresija molekula nukleinskih kiselina može da se obavi i u organelama biljnih ćelija.

Iz ćelija transgenih biljaka može da se reprodukuje cela biljka korišćenjem poznatih tehnika. Kod transgenih biljaka se, u principu, radi o biljkama proizvoljne vrste, odnosno o monokotiledonim, kao i dikotiledonim biljkama. Tako postoje genetski modifikovane biljke sa karakteristikama modifikovanim nadekspresijom. supresijom ili inhibicijom homolognih (= prirodnih) gena ili genskih sekvenci, ili ekspresijom heterolognih (= stranih) gena ili genskih sekvenci.

Cilj predloženog pronalaska je i da obezbedi postupak za suzbijanje neželjenog rasta biljaka (na primer, korova), poželjno u biljnim kulturama kao što su žitarice (npr. tvrda i meka pšenica, ječam, raž. zob, ukrštene vrste kao tritikala, pirinač zasađen ili zasejan pod .Upland' . ili .Pađdy~uslovima, kukuruz, proso, kao što je sirak), šećerna repa. šećerna trska, repica, pamuk, suncokret, soja. krompir, paradajz, pasulj. kao što su običan pasulj i bob. lan. pašnjak, voćni nasadi, plantažne kulture, zelene i travnate površine, kao i u stambenim i industrijskim zonama i na prugama, a posebno poželjno u monokotiledonim kulturama kao što su žitarice, na primer pšenica, ječam, raž, zob, ukrštene vrste kao tritikala, pirinač. kukuruz i sirak, i u dikotiledonim kulturama kao što su suncokret, soja. krompir. paradajz, naznačeno time što se komponente A, B i C herbicidnog sredstva, shodno pronalasku, istovremeno primenjuju na biljke, na primer, korove, delove biljaka, na seme biljaka ili na površinu na kojoj rastu biljke, na primer. na oranicu.

Cilj ovog pronalaska je takođe i postupak sa komponentama A. B i C sadržanim u herbicidnim sredstvima shodno pronalasku za selektivno suzbijanje biljnih kultura, poželjno u gore navedenim biljnim kulturama, kao i njegova primena.

Cilj ovog pronalaska je takođe postupak za suzbijanje nepoželjne vegetacije korišcenjem herbicidnih sredstava, shodno pronalasku, koja sadrže sastojke A. B i C. kao i njihova primena u biljnim kulturama, koje su genetski modifikovane (transgene) ili dobijene selektivnim mutacijama, i koja inhibiraju regulatore rasta, kao što je npr. 2,4 D. Dicamba, ili herbicide, esencijalne biljne enzime, npr. acetolaktatsintetaze (Al.S). I PSP sintaze. glutaminsintaze (GS) ili hidroksifenilpiruvat dioksigenaze (HPPD). a koje su otporne na herbicide iz grupe sulfonilurea. glifozata. glufozinata ili benzoilizoksazola i analognih aktivnih sastojaka, ili na proizvoljne kombinacije tih aktivnih sastojaka. Herbicidna sredstva shodno pronalasku posebno poželjno mogu da se primenjuju u transgenim biljnim kulturama koje su otporne na kombinaciju glifozata i glufozinata, glifozata i sulfonilurea ili imidazolinona. Herbicidna sredstva shodno pronalasku izuzetno poželjno mogu da se primenjuju u transgenim biljnim kulturama, kao stoje npr. kukuruz ili soja pod trgovačkim nazivom ili oznakom Optimum™ GAT™ (GIvphosate Al.S Tolerant).

Cilj ovog pronalaska je i primena komponenata A. B i C sadržanih u herbicidnim sredstvima shodno pronalasku za suzbijanje korova, poželjno u biljnim kulturama, te poželjno u gore navedenim biljnim kulturama.

Herbicidna sredstva shodno pronalasku takođe mogu da se koriste za neselektivno suzbijanje neželjene vegetacije, na primer, u plantažnim kulturama, na ivicama saobraćajnica. trgova, industrijskih postrojenja ili na prugama: ili za selektivnu kontrolu neželjene vegetacije u biljnim kulturama za proizvodnju energije (biogas. bioctanol).

Herbicidna sredstva shodno pronalasku takođe postoje kao mešovite formulacije komponenata A. B i C i prema potrebi sa dodatnim agrohemijskim aktivnim supstancama. aditivima i/ili uobičajenim pomoćnim sredstvima za formulisanje, koje se zatim na uobičajen način koriste razblažene vodom.

Komponente A, B i C ili njihove potkombinacije mogu da se formulišu na različite načine, u zavisnosti od zadatih bioloških i/ili hemijsko-fizičkih parametara. Kao opcije za opšte formulacije u obzir dolaze, na primer: prašak za prskanje (WP). koncentrat rastvorljiv u vodi, emulzioni koncentrat (EC). vodeni rastvori (SL). emulzije ( EW), kao ulja-u-vođi i vode-u-ulju, rastvori ili emulzije za prskanje, rastvorljivi koncentrati (SC). disperzije, uljne disperzije (OD), suspoemulzije (SE), sredstva za posipanje (DP), sredstva za namakanje semena. granule za primenu na tlu ili za posipanje (GR), ili granule rastvorljive u vodi (WG), formulacije ultra-lovv-volume, disperzije sa mikrokapsulama ili voskom.

Neke vrste formulacija su. u principu, poznate i opisane su. na primer. u: ..Manual on Development and Use of FAO and WHO Specificalions for Pesticides". FAO and WI IO. Rome. Italy. 2002: Winnacker-Kiichler...Chemische Technologie". Band 7. C. Hanser Verlag Miinchen. 4. Aufl. 1986; van Valkenburg, ..Pesticide Formulations". Marcel Dekker N.Y. 1973:K. Marlens, ,,Spray Drying Handbook". 3rd Fd. 1979. G. Goodvvin Ltd. London.

Neophodna pomoćna sredstva za formulisanje. kao što su inertni materijali, tenzidi, rastvarači i druge dodatne materije, takođe su poznata i opisana su. na primer. u: Watkins...Handbook of Insecticide Dust Diluents and Carriers". 2nd Ed.. Darland Books. Caldvvel! N.J.: H.v. Olphen. „Introduction to Clav Colloid Chemistrv"; 2nd Ed.. J. Wiley & Sons. N.Y. Marsden. „Solvents Guide". 2nd Ed.. Interscience, N.Y. 1950: McCutcheon's...Detergents and Emulsifiers Annual", MC Publ. Corp.. Ridegevvood N.J.; Sisley and Wood...Encvclopedia of Surface Active Agents", Chem. Publ. Co. Inc.. N.Y. 1964; Schonfeldt...Grenzflachenaktive Athylenoxiđađdukte". Wiss. Verlagsgesellschaft. Stuttgart 1976, Winnacker-Kiichler. „Chemische Technologie", Band 7. C. Hanser Verlag Munchen, 4. Auti. 1986.

Na osnovu ovih formulacija mogu se napraviti i kombinacije sa drugim agrohemijski aktivnim sastojcima, kao što su fungicidi. insekticidi, a takođe i safeneri. đubriva i/ili regulatori rasta, na primer. u obliku gotove formulacije ili kao mešavina za rezervoar.

Praškovi za prskanje (praškovi koji kvase) su preparati koji se ravnomerno rastvaraju u vodi i koji. osim aktivnih sastojaka, sadrže jedan ili više razređivača ili inertnih materijala, jonskih i/ili nejonskih tenzida (sredstva za kvašenje, disperzanti). na primer, polioksietilisane alkilfenole, polietoksilisane masne alkohole ili masne amine. propilen oksid-etilen kopolimere. alkansulfonate ili alkilbenzolsulfonate ili alkilnaftalensulfonate. natrijum lignosulfonat. natrijum 2.2--dinaftilmetan-6,6"-disulfonat. natrijum dibutilnaftalen sulfonat ili, takode, natrijum oleoilmetiltaurinat.

Emulzioni koncentrati se pripremaju rastvaranjem aktivnog sastojka u nekom organskom rastvaraču ili smeši rastvarača. npr. butanolu. cikloheksanonu. dimetilformamiđu. acetofenonu. ksilolu ili takođe u aromatičnim rastvaračima sa visokom tačkom ključanja ili ugljovodonicima. uz dodavanje jednog ili više jonskih i/ili nejonskih tenzida (emulgatora). Kao emulgatori se. na primer, mogu koristiti: kalcij umove soli alkilarilsulfonske kiseline, kao što je kalcijum dodecilbenzensulfonat, ili nejonski emulgatori, kao što su poliglikolni estri masnih kiselina, alkilarilpoliglikol etar, poliglikolni etri masnih alkohola, kopolimer propilen oksida i etilen oksida, alkilpolietar, sorbitanski estri masnih kiselina, polioksietilen sorbitanski estri masnih kiselina ili polioksietilensorbit estri.

Praškovi se dobijaju mlevenjem aktivnih sastojaka sa (Ino usitnjenim čvrstim materijalima, na primer, talkom, prirodnom glinom, kao sto je kaolin, bentonitom i pirofilitom. ili dijatomejskom zemljom.

Suspenzioni koncentrati su suspenzije aktivnih sastojaka u vodi. Mokrim mlevenjem pomoću komercijalno dostupnih kugličnih mlinova i prema potrebi sa dodavanjem dodatnih tenzida. mogu se, na primer. napraviti druge vrste formulacija koje su slične navedenim. Osim suspendovanog aktivnog sastojka ili aktivnih sastojaka, u formulaciji se mogu dodati i rastvoriti i drugi aktivni sastojci.

Uljne disperzije su suspenzije aktivnih sastojaka na bazi ulja. naznačeno time što ulje može biti bilo koja organska tečnost, na primer, biljno ulje, aromatični ili alifatični rastvarač ili alkilni ester masnih kiselina. Mokrim mlevenjem pomoću komercijalno dostupnih kugličnih mlinova i prema potrebi sa dodavanjem dodatnih tenzida (sredstva za kvašenje, disperzanti). mogu se, na primer, napraviti druge vrste formulacija koje su slične navedenim. Osim suspendovanog aktivnog sastojka ili aktivnih sastojaka, u formulaciji se mogu dodati i rastvoriti i drugi aktivni sastojci.

Emulzije, na primer emulzije tipa ulja-u-vođi (EW). mogu se na primer pripremiti pomoću mešalica, koloidnih mlinova i/ili stacionarnih mešalica za mešavine sa vodom ili sa organskim rastvaračima koji se ne mešaju sa vodom i uz dodavanje dodatnih tenzida po potrebi, kao na primer kod već navedenih vrsta formulacija. Aktivni sastojci su ovde u rastvorenom obliku.

Granule se mogu proizvesti raspršivanjem aktivnog sastojka na adsorptivni. granulirani inertni materijal ili nanošenjem koncentrata aktivne supstance pomoću lepkova. na primer polivinil alkohola, natrijum poliakrilata ili mineralnih ulja. na površinu noseće materije (nosača), kao što je pesak, kaolinit. kreda ili granulirani inertni materijal. Pogodni aktivni sastojci mogu da se granuliraju na uobičajeni način za proizvodnju granuliranog dubriva, a po potrebi i kao mešavina sa đubrivom. Granule rastvorljive u vodi proizvode se po pravilu uobičajenim postupcima, kao što su sušenje raspršivanjem, granulacija u fluidnom sloju, peletiranje, mešanje u mešalicama velike brzine i ekstrudiranje bez Čvrstog inertnog materijala.

Za proizvodnju granula peletiranjem, granulacijom u fluidnom sloju, ekstrudovanjem i raspršivanjem, videti tehnike npr. u ,.Spray-Drying Handbook" 3rd ed. 1979, G. Goodvvin Ltd., London; J.E. Brovvning...Agglomeration". Chemical and Engineering 1967. Seilen 147 ff; ..Perry's Chemical Engineer's Handbook". 5th Ed.. McGravv-Hill. Nevv York 1973. S. 8-57.

Više detalja o formulisanju sredstava za zaštitu bilja videti npr. u G.C. Klingman. ,.Weed Control as a Science". John Wiley and Sons. Inc.. New York. 1961. str. 81-96 i J.D. l'reyer. S.A. Evans, ,,Weed Control Handbook". 5th Ed.. Blackvvell Scientific Publications, Oxford, 1968. str. 101-103.

Agrohemijske formulacije po pravilu sadrže od 0.1 do 99 težinskih procenata, a posebno od 2 do 95 tež .-%, aktivnih sastojaka herbicidnih komponenti, naznačeno time što su u zavisnosti od vrste formulacije uobičajene sledeće koncentracije: U praškovima za prskanje koncentracija aktivnih sastojaka iznosi npr. oko 10 do 95 tež.-%. dok ostatak do 100 tež.-% čine uobičajeni sastojci formulacije. Kod emulzionih koncentrata, koncentracija aktivnih sastojaka može, na primer. da se kreće od 5 do 80 tež.-%. Praškaste formulaci je uglavnom sadrže od 5 do 20 tež.-% aktivnog sastojka, dok rastvori za prskanje sadrže oko 0.2 do 25 tež.-%. Kod granulata kao što su rastvorljive granule, sadržaj aktivnih sastojaka delom zavisi od toga da li je aktivno jedinjenje u tečnom ili čvrstom stanju i koja se pomoćna sredstva koriste za granulisanje i punjenje. Sadržaj granulata rastvorljivih u vodi se po pravilu kreće od 10 do 90 tež.-%.

Pored toga, navedene formulacije aktivnih sastojaka po potrebi sadrže uobičajena sredstva za lepljenje. kvašenje, rastvaranje, emulgovanje, konzerviranje, zaštitu od zamrzavanja i sredstva za rastvaranje, punjenje, bojenje, nanošenje, protiv stvaranja pene. protiv isparavanja i sredstva koja utiču na pH vrednost ili viskoznost.

Herbicidno dejstvo kombinacija herbicida shodno pronalasku može da se poboljša npr. surfaktantima. kao što je sredstvo za kvašenje iz reda poliglikolnih etara masnih alkohola. Poliglikolni etri masnih alkohola poželjno sadrže 10-18 C atoma u ostatku masnog alkohola i 2-20 jedinica etilenoksida u delu poliglikol etra. Poliglikolni etri masnih alkohola mogu uključivati natrijumove i kalijumove soli. ili amonijačne soli. kao i soli zemnoalkainih metala, kao što su magnezijumove soli. npr. Cii/Cu-masni alkohol-diglikoletarsulfat-natrijum (Genapol® LRO, Clariant GmbH); videti npr. EP-A-0476555, 1T-A-0048436. EP-A-0336151 ili US-A-4.400.196, kao i Proc. E WRS Svmp...Factors Affecting Herbicidal Activitv and Selectivitv", 227-232 (1988). Nejonski poliglikolni etri masnih alkohola su sa npr. 2-20, poželjno 3-15 jedinica etilenoksida koje sadrže (Cio-G*)-. poželjno (Cui-Cu)-poliglikolni etar masnog alkohola (npr. poliglikolni etar izotridecil alkohola) npr. iz Genapol" X-serije, kao što su Genapol<*>X-030, Genapol" X-060. Genapol" X-080 ili Genapol" X-15()

(sve proizvodi Clariant GmbH).

Predloženi pronalazak obuhvata i kombinaciju komponenata A. B i C sa prethodno navedenim sredstvima za kvašenje iz reda poliglikolnih etara masnih kiselina, poželjno sa 10-18 C-atoma u ostatku masnog alkohola i 2-20 jedinica etilenoksida u delu poliglikolnog etra, koja mogu da se jave u nejonskom i jonskom obliku (npr. kao sulfati poliglikolnih etara masnih kiselina). Poželjni su Cn/Cu-masni alkohol-diglikoletarsulfat-natrijum (Genapol" LRO. Clariant GmbH) i poliglikolni etar izotridecilalkohola. sa 3-15 jedinica etilenoksida. npr. iz Genapol" X-serije, kao što su Genapol" X-030. Genapol" X-060. Genapol" X-080 i Genapol" X-150 (sve proizvodi Clariant GmbH). Takođe je poznato da su poliglikolni etri masnih kiselina, bilo nejonski ili jonski poliglikolni etri masnih kiselina (npr. sulfati poliglikoletra masnih kiselina), pogodni kao pomoćna sredstva za penetraciju i pojačavanje dejstva za niz drugih herbicida, pored ostalog za herbicide iz serije imiđazolinona ( videti npr. EP-A-0502014).

Herbicidno dejstvo kombinacija herbicida shodno pronalasku može da se pojača i korišćenjem biljnih ulja. Pod pojmom ..biljna ulja"podrazumevaju se ulja iz biljnih vrsta od kojih se dobija ulje, kao što su soj ino ul je. repičino ulje. suncokretovo ulje, ul je od semenki pamuka, laneno ulje. kokosovo ulje, palmino ulje, ulje šafranike ili ricinusovo ulje. a posebno repičino ulje. kao i produkti njegove transesterifikacije. npr. alkilni estri. kao što je metilestar repičinog ulja ili etilestar repičinog ulja.

Biljna ulja su pogodno estri G0-C22-. poželjno Ci2-C2<>-masnih kiselina. Cio-C22-estri masnih kiselina su. na primer. estri nezasićenih ili zasićenih Cio-C22-masnih kiselina, a posebno sa parnim brojem atoma ugljenika. npr. erukinska kiselina, laurinska kiselina, palmitinska kiselina, te posebno Cix-masne kiseline, kao sto je stearinska kiselina, linolna kiselina ili linoleinska kiselina.

Primeri za estre Cio-C22-masnih kiselina su estri koji se dobijaju konverzijom glicerina ili glikola sa C10-C22- masnim kiselinama, kao npr. u uljima od biljnih vrsta od kojih se dobijaju ulja. ili estara Ci-C2o-alkil-C]oC22-masnih kiselina, kao što se mogu dobiti npr. transesterifikacijom pomenutog glicerinskog ili glikolnog estra-Cio-C:2-masnih kiselina sa C1-C20alkoholima (npr. metanolom. etanolom. propanolom ili butanolom). Transesterifikacija se može izvesti poznatim metodama, kao što su npr. one opisane u Rompp Chemie Lexikon, 9. Auflage. Band 2. Seite 1343. Thieme Verlag Stuttgart.

Kao estri Ci-C2o-alkil-Cio-C22-masnih kiselina pogodni su metilestar, propilestar. bulilestar. 2-etil-heksilestar i dodecilestar. Kao estri glikol- i glieerin-Cio-C22-masnih kiselina pogodni su pojedinačni ili mešoviti glikolni i glicerinski estri Cio-C22-masnih kiselina, a posebno masnih kiselina sa parnim brojem atoma ugljenika. npr. erukinska kiselina, laurinska kiselina, palmitinska kiselina, te posebno Ga-masne kiseline, kao što su stearinska kiselina, oleinska kiselina, linolna kiselina ili linoleinska kiselina.

Biljna ulja su u herbicidnim sredstvima shodno pronalasku sadržana npr. u obliku komercijalno dostupnih aditiva za formulisanje sa uljem, a posebno onih na bazi repičinog ulja. kao što su Hasten® (Victorian Chemical Companv, Australija, kasnije nazvan Hasten, glavni sastojak: etil estar repičinog ulja). Actirob"B (Novance. Francuska, kasnije nazvan ActirobB. glavni sastojak: metil estar repičinog ulja). Rako-Binol * (Bav er AG. Nemačka. kasnije nazvan Rako-Binol. glavni sastojak: repičino ulje), Renol<*>(Stefes. Nemačka. kasnije nazvan Renol. sastojak biljnog ulja: metil estar repičinog ulja) ili Stefes Mero" (Stefes, Nemačka. kasnije nazvan Mcro. glavni sastojak: metil estar repičinog ulja).

Predloženi pronalazak u narednoj varijanti realizacije obuhvata kombinacije komponenata A. B i C sa prethodno navedenim biljnim uljima. kao sto je repičino ulje. poželjno u obliku komercijalno dostupnih aditiva za formulisanje sa uljem, a posebno onih na bazi repičinog ulja, kao što su Hasten". Actirob"B. Rako-Binol". Renol" ili Stefes Mero".

Da bi se primenile, formulacije u komercijalnom obliku se po potrebi razblažuju na uobičajeni način. npr. u slučaju praškova za prskanje, emulzionih koncentrata, disperzija i granulata rastvorljivih u vodi. Praškasti preparati, granulali za posipanje, odn. rasipanje, kao i formulacije za prskanje više se ne razblažuju dodatnim inertnim materijama pre primene.

Aktivni sastojci mogu da se primene na biljke, delove biljke, seme biljke ili obradivu površinu (oranicu), a poželjno na zelene biljke i delove biljke, a po potrebi na oranice. Jedna mogućnost primene je istovremena primena aktivnih sastojaka u obliku mešavina za rezervoar, naznačena time što se optimalno koncentrovane formulacije pojedinačnih aktivnih sastojaka zajedno mešaju sa vodom u rezervoaru, a zatim se dobi jena supa primenjuje za prskanje.

Zajednička herbicidna formulacija herbicidnih sredstava shodno pronalasku, sa komponentama A. B i C, ima prednost lakše primene. jer su količine komponenata već podešene na međusobno optimalan odnos. Osim toga. pomoćna sredstva u formulaciji takođe su međusobno optimalno podešena.

A.Primeri formulacija opšte vrste

a) Praškasto sredstvo se dobija mešanjem 10 tež. delova aktivnog sastojka/smeše aktivnih sastojaka i 90 tež. delova talka, kao inertnog sredstva, i njihovim mlevenjem u

vibracionom mlinu.

b) Prašak koji se lako rastvara u vođi dobija se mešanjem 25 tež. delova aktivnog sastojka/smeše aktivnih sastojaka. 64 tež. delova kaolinske gline kao inertnog materijala.

10 tež. delova kalij um lignosulfonata i 1 tež. dela natrijum oleoilmetiltaurata kao sredstva

za kvašenje i dispergovanje, a zatim se melje u klinastom mlinu.

c) Suspenzioni koncentrat koji se lako disperguje u vodi dobija se mešanjem 20 tež. delova aktivnog sastojka/smeše aktivnih sastojaka sa 5 tež. delova tristirilienolpoliglikol

etra (Soprophor BSU). 1 tež. delom natrijum lignosulfonata (Vanisperse CB) i 74 tež.

delova vode. a zatim se melje u mlinu sa habajućim konusom do finoće zrna ispod 5 mikrona.

d) Uljna disperzija koja se lako raspoređuje u vodi se dobija mešanjem 20 tež. delova aktivnog sastojka/smeše aktivnih sastojaka sa 6 tež. delova alkilfenolpoliglikoletra

(Triton" X 207). 3 tež. dela izotridekanolpoliglikoletra (8 EO) i 71 tež. dela parafinskog mineralnog ulja (opseg ključanja npr. oko 255 do 277°C) i melje u mlinu sa habaj ućim konusom do finoće zrna ispod 5 mikrona.

e) Emulgacioni koncentrat se dobija mešanjem 15 tež. delova aktivnog sastojka/aktivnih sastojaka. 75 tež. delova cikloheksanona kao sredstva za rastvaranje i 10 tež. delova

oksetilirajućeg noniltenola kao emulgatora.

f) Granulat koji disperguje u vodi se dobija mešanjem

75 tež. delova jednog akti vnog sastojka/smeše aktivnih sastojaka.

10 tež. delova kalcijum lignosulfonata,

5 tež. delova natrij um-1 auri 1 sulfata.

3 tež. dela polivinil alkohola i

7 tež. delova kaolina

a zatim se melje klinastim mlinom i prašak se granulira u fluidizovanom sloju putem raspršivanja vode kao granulacione tečnosti. g) Granulat koji disperguje u vodi se takođe dobija mešanjem 25 tež. delova jednog aktivnog sastojka/smeše aktivnih sastojaka,

5 tež. delova natrijum 2.2'-dinaftiImetan-6.6'-disulfonata.

2 tež. dela natrijum oleoilmetiltaurata.

1 tež. dela polivinil alkohola.

17 tež. delova kalcijum-karbonata i

50 tež. delova vode

ujednačava se na koloidnom mlinu i predusitnjava. a zatim se melje mlinom; tako dobijena suspenzija se raspršuje u tornju za raspršivanje pomoću miaznica /.a jedan materijal, a zatim se suši.

B. Biološki primeri

a) Opisi metoda

Eksperimenti u staklenicima

U standardnom postupku ispitivanja, seme različitih biotipova (porekla) korova i trava posejanoje u saksije prečnika 8-13 cm sa prirodnom zemljom standardne obradive površine (muljevita ilovača, nesterilna) i pokriveno pokrovnim slojem zemlje debljine oko 1 cm. Saksije su zatim stavljene u staklenik (12-16 h osvetljenja. temperatura danju 20-22°C. noću 15-I8°C) i kultivisane do vremena primene. Saksije su zatim tretirane na laboratorijskoj liniji za prskanje pomoću supa za prskanje koje su sadržale sredstva shodno pronalasku, savremene mešavine. odnosno pojedinačne primenjene komponente. Primena aktivnih sastojaka formulisanih kao WG, WP. EC ili drugačije formulisanih aktivnih sastojaka ili kombinacija aktivnih sastojaka vršena je u određenim fazama rasta biljaka. Potrebna količina vode za prskanje iznosila je oko 100-600 I/ha. Nakon tretmana, biljke su ponovo vraćane u staklenike.

Približno 3 nedelje nakon primene vršena je vizuelna procena delovanja na zemlju/lišće prema skali od 0-100% u odnosu na netretiranu kontrolnu grupu: 0% = nema vidljivog delovanja u odnosu na netretiranu kontrolnu grupu: 100% = potpuno delovanje u odnosu na netretiranu kontrolnu grupu.

(Napomene: Termin ..seme"takođe obuhvata vegetativne oblike razmnožavanja, npr gomoljastim rizomima; korišćene skraćenice: h osvetljenja = sati trajanja osvetljenja, g AS / ha = grama aktivne supstance po hektaru. I / ha = litara po hektaru. S = osetljivo. R = otporno)

1. Delovanje na korov pre nicanja: Seme različitih biotipova (porekla) korova i trava

posejano je u saksije prečnika 8-13 cm sa prirodnom zemljom standardne obradive površine (muljevita ilovača, nesterilna) i pokriveno pokrovnim slojem zemlje debljine oko 1 cm. Saksije su zatim stavljene u staklenik (12-1 6 h osvetljenja, temperatura danju 20 22°C. noću 15 18°C) i kultivisane do vremena primene. Saksije su u BBCM fazi 00-10 semena/bifjaka tretirane na laboratorijskoj liniji za prskanje pomoću supa za prskanje

koje su sadržale sredstva shodno pronalasku, mešavine. odnosno pojedinačne primenjene komponente u formulacijama WG. WP, EC ili drugim formulacijama. Potrebna količina vode za prskanje iznosila je oko 100-600 l/ha. Nakon tretmana biljke su ponovo v raćane u staklenike, a po potrebi su đubrene i navodnjavane.

2. Delovanje na korov nakon nicanja: Seme različitih biotipova (porekla) korova i trava

posejano je u saksije prečnika 8-13 cm sa prirodnom zemljom standardne obradive površine (muljevita ilovača, nesterilna) i pokriveno pokrovnim slojem zemlje debljine

oko I cm. Saksije su zatim stavljene u staklenik (12-16 h osvetljenja, temperatura danju 20-22°C. noću 15-18°C) i kultivisane do vremena primene. Saksije su u različitim BBCH fazama između 11-25 semena/biljaka. odn. po pravilu između dve do tri nedelje od početka kultivacije, tretirane na laboratorijskoj liniji za prskanje pomoću supa za prskanje koje su sadržale sredstva shodno pronalasku, mešavine. odnosno pojedinačne primenjene komponente u formulacijama WG. WP, EC ili drugim formulacijama. Potrebna količina vode za prskanje iznosila je oko 100-600 l/ha. Nakon tretmana biljke su ponovo vraćane u staklenike, a po potrebi su đubrene i navodnjavane. 3. Selektivno delovanje pre nicanja: Seme različitih vrsta kultura (porekla) posejano je u saksije prečnika 8-13 cm sa prirodnom zemljom standardne obradive površine (muljevita ilovača, nesterilna) i pokriveno pokrovnim slojem zemlje debljine oko 1 cm. Saksije su zatim stavljene u staklenik (12-16 h osvetljenja. temperatura danju 20-22°C. noću 15-18°C) i kultivisane do vremena primene. Saksije su u BBCH fazi 00-10 semena/biljaka tretirane na laboratorijskoj liniji za prskanje pomoću supa za prskanje koje su sadržale sredstva shodno pronalasku, mešavine, odnosno pojedinačne primenjene komponente u formulacijama WG. WP. EC ili drugim formulacijama. Potrebna količina vode za prskanje iznosila je oko 100-600 l/ha. Nakon tretmana biljke su ponovo vraćane u staklenike, a po potrebi su đubrene i navodnjavane. 4. Selektivno delovanje nakon nicanja: Seme različitih vrsta kultura (porekla) posejano je u saksije prečnika 8-13 cm sa prirodnom zemljom standardne obradive površine (muljevita ilovača, nesterilna) i pokriveno pokrovnim slojem zemlje debljine oko 1 cm. Saksije su zatim stavljene u staklenik (12-16 h osvetljenja. temperatura danju 20- 22 G. noću 15-18°C) i kultivisane do vremena primene. Saksije su u različitim BBCH fazama između 11-32 semena/biljaka. odn. po pravilu između dve do četiri nedelje od početka kultivacije, tretirane na laboratorijskoj liniji za prskanje pomoću supa za prskanje koje su sadržale sredstva shodno pronalasku, mešavine. odnosno pojedinačne primenjene komponente u formulacijama WG. WP, EC ili drugim formulacijama. Potrebna količina vode za prskanje iznosila je oko 100-600 I/ha. Nakon tretmana biljke su ponovo vraćane u staklenike, a po potrebi su đubrene i navodnjavane. Saksije su kultivisane u stakleniku (12-16 h osvetljenja. temperatura danju 20-22°C. noću 15-18°C). 5. Delovanje na korov kod primene pre setve: Seme različitih biotipova (porekla) korova i trava posejano je u saksije prečnika 8-13 cm sa prirodnom zemljom standardne obradive površine (muljevita ilovača, nesterilna). Saksije za seme su 7 dana pre setve tretirane na laboratorijskoj liniji za prskanje pomoću supa za prskanje koje su sadržale sredstva shodno pronalasku, mešavine. odnosno pojedinačne primenjene komponente u formulacijama WG. WP. EC ili drugim formulacijama. Potrebna količina vode za prskanje iznosila je oko 100-600 I/ha. Nakon setve su saksije stavljane u staklenike, a po potrebi su đubrene i navodnjavane. Saksije su kultivisane u stakleniku (12-16 h osvetljenja. temperatura danju 20-22°C. noću 15--18°C). 6. Delovanje protiv korova pre i posle nicanja pri različitim uslovima navodnjavanja: Seme različitih biotipova (porekla) korova i trava posejano je u saksije prečnika 8-13 cm sa prirodnom zemljom standardne obradive površine (muljevita ilovača, nesterilna) i pokriveno pokrovnim slojem zemlje debljine oko 1 cm. Saksije su zatim stavljene u staklenik (12-16 h osvetljenja. temperatura danju 20-22°C. noću 15-18°C) i kultivisane do vremena primene. Saksije su u različitim BBCH fazama 00-10 semena/biljaka tretirane na laboratorijskoj liniji za prskanje pomoću supa za prskanje koje su sadržale sredstva shodno pronalasku, mešavine. odnosno pojedinačne primenjene komponente u formulacijama WG. WP. EC ili drugim formulacijama. Potrebna količina vode za prskanje iznosila je oko 100-600 l/ha. Nakon tretmana biljke su ponovo vraćane u staklenike, a po potrebi su đubrene i navodnjavane. Saksije su kultivisane u stakleniku (12-16 h osvetljenja. temperatura danju 20-22°C. noću 15-18°C). Pojedinačne kontrolne grupe su pri tom bile izložene različitim tehnikama navodnjavanja. Navodnjavanje je vršeno ili odozdo ili postepeno odozgo (simulirana kiša). 7. Delovanje protiv korova pre i posle nicanja pri različitim uslovima zemljišta: Seme različitih biotipova (porekla) korova i trava posejano je u saksije prečnika 8-13 cm sa prirodnom zemljom i pokriveno pokrovnim slojem zemlje debljine oko 1 cm. Radi kontrole herbicidnog delovanja biljke su uzgajane u različitim zemljištima, od standardnog obradivog zemljišta (muljevita ilovača, nesterilna) sa manje organske supstance (1,8%) do teškog zemljišta i visokog sadržaja organskih materija (6.8%)

(mešavina standardnog obradivog zemljišta i standardne zemlje ED73 1:1). Saksije su zatim stavljene u staklenik (12-16 h osvetljenja. temperatura danju 20-22°C. noću 15-18°C) i kultivisane do vremena primene. Saksije su u različitim BBCH fazama 00-10 semena/biljaka tretirane na laboratorijskoj liniji za prskanje pomoću supa za prskanje koje su sadržale sredstva shodno pronalasku, mešavine. odnosno pojedinačne primenjene komponente u formulacijama WG. WP. EC ili drugim formulacijama. Potrebna količina vode za prskanje iznosila je oko 100-600 I/ha. Nakon tretmana biljke su ponovo vraćane u staklenike, a po potrebi su đubrene i navodnjavane. Saksije su kultivisane u stakleniku (12-16 h osvetljenja, temperatura danju 20-22°C. noću 15-18°C).

8. Delovanje protiv korova pre nicanja i posle nicanja radi suzbijanja otpornih

trava/korova: Seme različitih biotipova (porekla) korova i trava sa različitim mehanizmima otpora na različite mehanizme delovanja posejano je u saksije prečnika 8-13 cm sa prirodnom zemljom standardne obradive površine (muljevita ilovača, nesterilna)

i pokriveno pokrovnim slojem zemlje debljine oko 1 cm. Saksije su zatim stavljene u staklenik (12-16 h osvetljenja. temperatura danju 2()-22°C. noću 15-18°C) i kultivisane do vremena primene. Saksije su u različitim BBCH fazama 00-10 semena/biljaka tretirane na laboratorijskoj liniji za prskanje pomoću supa za prskanje koje su sadržale sredstva shodno pronalasku, mešavine. odnosno pojedinačne primenjene komponente u formulacijama WG, WP. EC ili drugim formulacijama. Potrebna količina vode za prskanje iznosila je oko 100-600 I/ha. Nakon tretmana biljke su ponovo vraćane u staklenike, a po potrebi su đubrene i navodnjavane. Saksije su kultivisane u stakleniku (12-16 h osvetljenja, temperatura danju 20-22°C. noću 15 18°C).

9. Delovanje protiv korova i selektivno delovanje na kulture pre i posle nicanja pri

različitim uslovima setve: Seme različitih biotipova (porekla) korova, trava i biljnih kultura posejano je u saksije prečnika 8-13 cm sa prirodnom zemljom i pokriveno pokrovnim slojem zemlje debljine oko 0.5-2 cm. Saksije su zatim stavljene u staklenik (12-16 h osvetljenja, temperatura danju 20-22°C. noću 1 5-18°C) i kultivisane do vremena primene. Saksije su u različitim BBCII fazama 00-10 semena'biljaka tretirane na laboratorijskoj liniji za prskanje pomoću supa za prskanje koje su sadržale sredstva shodno pronalasku, mešavine. odnosno pojedinačne primenjene komponente u formulacijama WG. WP, EC ili drugim formulacijama. Potrebna količina vode za prskanje iznosila je oko 100-600 I/ha. Nakon tretmana biljke su ponovo vraćane u staklenike, a po potrebi su đubrene i navodnjavane. Saksije su kultivisane u stakleniku (1 2-16 h osvetljenja. temperatura danju 20-22°C. noću 1 5-18°C).

b) Rezultati

Korišćene su sledeće skraćenice:

BBCH = BBCH kod daje informacije o fazi morfološkog razvoja biljke. Ovo je zvanična skraćenica za Biologische Bundesanstalt. Bundessortenamt und CHemische Industrie (Biološki savezni institut, savezna kancelarija za biljne sorte i hemijska industrija). Opseg od BBCH 00-10 odnosi se na faze klijanja semena do probijanja površine. Opseg od BBCH 11-25 odnosi se na faze razvoja lista do faze grananja izdanaka (u skladu sa brojem izdanaka, ođn. bočnih izdanaka).

PE = primena na zemljište pre nicanja: BBCH semena/biljaka 00-10

PO = primena na zelene delove biljke nakon nicanja: BBCH biljaka 11-25 Umešavanje = odgovarajuća količina supe za prskanje po površini ručno se umešava u zemlju pokrivnog sloja.

Delovanja herbicidnih sredstava shodno pronalasku odgovaraju postavljenim zahtevima i time rešavaju zadatak poboljšanja aplikativnog profila herbicidnog aktivnog sastojka flufenaceta (pored ostalog, pružaju fleksibilna rešenja u vezi sa količinama primene pri istoj do povećanoj efikasnosti).

Kada se razmatraju herbicidni efekti sredstava shodno pronalasku u odnosu na savremene mešavine, odnosno pojedinačne primenjene komponente na komercijalno značajne mono i dikotiledone korove, sinergijski herbicidni efekti se izračunavaju na osnovu ,Colb\ formule"

(uporediti sa S.R. Colby; Weeds 15 (1%7). 20-22):

gde su:

A. B, C = efekti komponenata A. odn. B. odn. C u procentima pri doziranju a. odn. b grama AS/ha;

E<c>= očekivana vrednost prema Colbv formuli u % pri doziranju a + b grama AS/ha.

A = razlika (%) između izmerene vrednosti u % i očekivane vrednosti u % (izmerena vrednost manje očekivana vrednost)

AD = razlika (%) od izmerene vrednosti kod posmatranja A - % - do izmerene vrednosti kod posmatranja B - %. Posmatrane vrednosti A i B mogu da variraju u zavisnosti od slučaja ispitivanja i definišu se u delu rezultata (npr. odnos: A = PE primena na zemljište, do B = umešavanje u zemljište; ili A = PE primena na zemljište, do B = primena na zemljište pre setve itd.).

|Herbicidni efekti sredstava shodno pronalasku su pri tom bili iznad očekivanja na osnovu proračuna prema ,Colby formuli".

Eksperimenti u staklenicima

Ako nije navedeno drugačije, flufenacet je standardno primenjivan u obliku formulacije SC 500. što odgovara 500 g aktivne supstance po litru formuiisanog proizvoda. Primena pendimetalina je vršena u obliku formulacije CS 455. što odgovara 455 g aktivne supstance po litru formuiisanog proizvoda. Primena metribuzina je vršena u obliku formulacije WG 70. što odgovara 700 g aktivne supstance po kilogramu formuiisanog proizvoda.

Tabela 1: Upoređivanje delovanja mešavina kod primene PO vršeno je nakon metoda

U poređenju sa efektom pojedinačnih aktivnih sastojaka, u smeši je mogao da se postigne veći sinergijski efekat kod ispitivanih vrsta biljaka (A +3 - +6). Istovremeno je značajno poboljšana kompatibilnost kultura nakon PO primena (A -39: negativne vrednosti za biljne kulture označavaju bolju kompatibilnost biljnih kultura). U mešavini se proširuje fleksibilnost primene aktivnih sastojaka. Pojedinačni aktivni sastojci se pre svega primenjuju samo na PF način, tako da se sa mešavinom omogućava primena u kasnijim fazama rasta.

Komentar: Kod PO primene se poboljšavaju pouzdanost delovanja i kompatibilnost biljnih kultura.

U poređenju sa efektom pojedinačnih aktivnih sastojaka, u smeši je kod PF primene i primene pre setve mogao da se postigne sinergijski efekat kod ispitivanih vrsta biljaka (A±0 - +28). Istovremeno je nakon primene pre setve značajno poboljšana kompatibilnost kultura (A

-20; negativne vrednosti za biljne kulture označavaju bolju kompatibilnost biljnih kultura). Upoređujući PE primenu sa primenom pre setve, u smeši može da se postigne dalje poboljšanje delovanja (AD ±0 - +8). Istovremeno je takođe poboljšana kompatibilnost kultura

(A<D>-29 negativne vrednosti za biljne kulture označavaju bolju kompatibilnost biljnih kultura). Pojedinačni aktivni sastojci se pre svega primenjuju samo na PE način, tako da se sa mešavinom omogućava primena u kasnijim fazama rasta.

Komentar: Kod primene pre setve se mešanjem povećava pouzdanost delovanja uz dodatno poboljšanje kompatibilnosti kultura.

U poređenju sa efektom pojedinačnih aktivnih sastojaka, u smeši je u uslovima navodnjavanja odozgo kao i odozdo mogao da se postigne sinergijski efekat kod ispitivanih vrsta biljaka (A+2 - +36). Pojedinačni aktivni sastojci gube svoje dejstvo zbog svojih hemijskih karakteristika pod određenim uslovima navodnjavanja (npr. isparljivost - gasna faza, rastvorljivost u vodi - ispiranje; rastvorljivost u vodi - curenje u oblasti korena dovodi do većeg oštećenja).

Komentar: Kod PE primene se postiže uporedivo delovanje pod različitim uslovima navodnjavanja. Primena je stoga nezavisna od uslova vlage t kiše.

Tabela 4: Upoređivanje delovanja mešavine kod različitih vrsta zemljišta posle metode

U poređenju sa efektom pojedinačnih aktivnih sastojaka, u smeši je mogao da se postigne veći sinergijski efekat kod ispitivanih vrsta biljaka (A +2 - +81). Primenijivost pojedinačnih aktivnih sastojaka se ograničava karakteristikama zemljišta, odnosno pojedinačni aktivni sastojci ne mogu da se primenjuju ili mogu samo u ograničenoj meri da se primenjuju na zemljište sa povećanim sadržajem gline i većim sadržajem organskih supstanci. Kao što je očekivano, delovanje pojedinačnih aktivnih sastojaka u zemljištu smanjuje se sa povećanjem sadržaja gline i organske supstance (smanjenje 0 A° +15 - -70%) (pored ostalog, zbog vezivanja za komplekse gline i humusa i veće mikrobiološke aktivnosti, što dovodi do ubrzane razgradnje). Mešavina stabilizuje delovanje u različitim zemljištima u odnosu na pojedinačne aktivne sastojke. Dok delovanje pojedinačnih aktivnih sastojaka opada u prošeku 0 A<l>} 20% (smanjenje A" -6 - - 33%) u teškim zemljištima, delovanje mešavine se povećavaza 0A" 1% (0A<D>±0 - +2%). Mešavina ima prednost od 0Ar) +19% (smanjenje 0A|} +6 - +31%). Istovremeno je sa smešom poboljšana kompatibilnost biljnih kultura za A"-23%

(negativne vrednosti za biljne kulture označavaju bolju kompatibilnost biljnih kultura). Na taj način se poboljšava fleksibilnost primene mešavine na različite vrste zemljišta.

Komentar: Mešavina poboljšava delovanje u različitim zemljištima u odnosu na pojedinačne aktivne sastojke.

Kod svih ispitivanih biljnih vrsta je zbog visoke efikasnosti moglo da se dokaže samo slabo sinergijsko delovanje usled mešanja (A±0 - +15). Kompatibilnost kultura je generalno poboljšana u mešavini u odnosu na pojedinačne aktivne sastojke neočekivano mnogo na A-45 - -55 (negativne vrednosti za biljne kulture označavaju bolju kompatibilnost biljnih kultura). U ovom posmatranju je ustanovljena neobičnost da su po pravilu PF primenjeni aktivni sastojci najbolje delovali kod korova koji klija sa manje dubine u odnosu na korove koji klijaju sa veće dubine.

Komentar: Kod PE primene se mešanjem tri aktivna sastojka poboljšava pouzdanost delovanja na biljke koje klijaju iz različitih dubina.

Kod svih ispitivanih biljnih vrsta je zbog visoke efikasnosti moglo da se dokaže samo slabo sinergijsko delovanje usled mešanja (A+l - +3). Kompatibilnost kultura je generalno znatno bolja u mešavini u odnosu na pojedinačne aktivne sastojke (A-6 - -22; negativne vrednosti za biljne kulture označavaju bolju kompatibilnost biljnih kultura). Kod viših pH vrednosti zemljišta je generalno poboljšana kompatibilnost biljnih kultura u mešavini.

Komentar: Kod PE primene je pri višoj pH vrednosti zemljišta pobol jšana selektivnost kod uporedive efikasnosti u poređenju sa pojedinačnim aktivnim sastojcima.

Claims (10)

1. Herbicidna sredstva koja sadrže jedino herbicidne aktivne sastojke A) flufenacet (komponenta A) B) pendimetalin (komponenta B) i C) metribuzin (komponenta C); naznačena time što se herbicidne komponente zajedno primenjuju i pri čemu herbicidne komponente međusobno stoje u sledećoj težinskoj razmeri: (opseg komponente A): (opseg komponente B): (opseg komponente C) (1-10): (20-75): (1-10).

2. Herbicidna sredstva shodno patentnom zahtevu 1. koja sadrže sledeće količine primene odgovarajuće herbicidne komponente: Komponenta A: 50-300 g AS/ha flufenaceta: Komponenta B: 600-2200 g AS/ha pendimetalina; Komponenta C: 30-300 g AS/ha metribuzina.

3. Herbicidna sredstva shodno patentnom zahtevu 1 ili 2. koja dodatno sadrže uobičajene aditive za zaštitu bilja i/ili pomoćna sredstva za formulisanje.

4. Herbicidna sredstva shodno jednom od patentnih zahteva od 1 do 3. koja dodatno sadrže jednu ili više komponenata iz grupe agrohemijskih aktivnih sastojaka koja obuhvata insekticide, fungicide i safenere.

5. Herbicidna sredstva shodno jednom od patentnih zahteva od 1 do 4, koja dodatno sadrže safener.

6.Postupak za suzbijanje nepoželjne vegetacije, gde se komponente A. B i C herbicidnog sredstva, definisane u skladu sa jednim od patentnih zahteva od 1 do 5. primenjuju istovremeno na biljke, delove biljke, seme biljke ili na zemlju na kojoj biljke rastu.

7. Postupak shodno patentnom zahtevu 6 za selektivno suzbijanje korova u biljnim kulturama.

8. Postupak shodno patentnom zahtevu 7. gde su biljne kulture genetski modifikovane ili dobijene selektivnim mutacijama.

9. Primena herbicidnog sredstva detlnisanog shodno jednom od patentnih zahteva od 1 do 5 za suzbijanje korova.

10. Primena herbicidnog sredstva definisanog shodno jednom od patentnih zahteva od 1 do 5 za suzbijanje korova otpornog na herbicide.