RS55070B1 - Herbicidno sredstvo koje sadrži flufenacet - Google Patents

Description

Pronalazak se odnosi na tehničku oblast sredstava za zaštitu bilja od korova koja se. na primer, mogu se koristiti kod biljnih kultura i kao aktivni sastojci u herbicidnim sredstvima koja sadrže flufenacet u kombinaciji sa drugim herbicidima.

Herbicidna aktivna supstanca flufenacet (proizvođač: Bayer CropScience) se odlikuje širokim spektrom delovanja protiv monokotiledonih i dikotiledonih biljaka i koristi se na primer (npr.) pre setve, pre nicanja ili posle nicanja kod sejanja i/ili sadnje poljoprivrednih ili baštenskih biljnih kultura, kao i nekultivisanih površina (npr. kod žitarica kao što su pšenica, ječam, raž, tritikale, zatim pirinaČ, kukuruz, proso, šećerna repa, šećerna trska, uljana repica, pamuk, suncokret, soja. krompir, paradajz, pasulj. lan, pašnjaci, voćni zasadi, plantažne kulture, zelene i travnate površine, kao i stambene i industrijske zone i pruge).

Kao zasebni agens, flufenacet je u prodavnicama dostupan pod trgovačkim nazivima kao što su, na primer. Cadou®, Drago®, Define® i Tiara®. Pored korišćenja kao zasebnog agensa, u stručnoj literaturi poznate su i mešavine flufenaceta sa drugim herbicidima (npr. WO 2008/075065 A2 (opisuje preparat koji sadrži etofumesat i eventualno dodatne herbicide koji se koriste, a koji se sastoje od flufenaceta i diflufenikana). WO 03/024225 A2 i WO 02/100171 Al (opisuju herbicidna sredstva koja sadrže flufenacet i pendimetalin), EP 2057898 Al i US 6340655 BI (opisuju sredstva koja mogu da sadrže flufenacet i diflufenikan); kao i US 5985797 B, US 5593942 B, US 5912206 B, US 5811373 B, US 5858920 B, US 6967188 B, US 6492301 B, US 6864217 B, US 6486096 B; US 2003/0069138 A, WO 2002/058472 A, US 6365550 B. US 2003/0060367 A, US 6878675 B, US 6071858 B, WO 2007/112834 A) i komercijalno: mešavina sa metribuzinom (npr. Axiom®. Bastille®, Artist®, Domain®, Plateen®. Fedor®, Draeda®}. sa izoksaflutolom (npr. Epic®, Cadou Star®), sa metosulamom (npr. Diplome®, Terano®), sa diflufenikanom (npr. Herold®, Liberator®). sa 2.4-D (npr. Drago 3.4®), sa atrazinom (npr. Aspect®), sa pendimetalinom (npr. Crystal®, Malibu Pack®). sa atrazinom i metribuzinom (npr. Axiom

AT®) i sa diflutenikanom i flurtamonom (npr. Baccara FORTE®).

Uprkos dobrim efektima flufenaceta kao zasebnog agensa i u već poznatim mešavinama. još uvek postoji potreba za poboljšanjem aplikativnog profila ove aktivne supstance u specijalnim oblastima primene. Razlozi za to su mnogobrojni, kao što je npr. dalje povećanje efikasnosti u specijalnim oblastima primene. povećanje tolerancije biljnih kultura, reakcija na nove tehnike proizvodnje pojedinih kultura i/ili povećana pojava korova koji su otporni na herbicide (npr. TSR i EMR rezistentnosti kod ALS i ACCase ). na primer. kod žitarica, pirinča i kukuruza. Ova poboljšanja aplikativnog profila mogu biti od značaja, kako pojedinačno tako i u međusobnoj kombinaciji.

Mogućnost za poboljšanje aplikativnog profila herbicida može da se sastoji u kombinovanju aktivne supstance sa jednom ili više dodatnih aktivnih supstanci. Međutim, kod kombinovane primene više aktivnih supstanci često nastupaju fenomeni fizičke i biološke nepodnošijivosti. npr. nedovoljna stabilnost pri dodavanju koformulanata. razlaganje aktivne supstance ili uzajamna nepodnošljivost aktivnih supstanci. Suprotno tome, poželjne su kombinacije aktivnih supstanci sa povoljnim profilom dejstva. visokom stabilnošću i sto je moguće više sinergijski pojačanim đejstvom. koje dozvoljava smanjenje potrebne količine u odnosu na pojedinačnu primenu kombinovanih aktivnih supstanci. Takođe su poželjne i kombinacije aktivnih supstanci koje povećavaju opštu toleranciju biljnih kultura i/ili mogu da se koriste kod specijalnih tehnika proizvodnje. Takođe su poželjne i kombinacije aktivnih supstanci koje povećavaju opštu toleranciju biljnih kultura i/ili mogu da se koriste kod specijalnih tehnika proizvodnje. Time se uopšteno postiže brže nicanje biljne kulture, smanjuje se rizik od pojave bolesti prilikom klijanja (kao npr. Pvthium i Rhizoctonia). poboljšava sposobnost prezimljavanja i gustina. Ovo takođe važi i za kasne setve koje zbog rizika tolerancije kultura inače ne bi bile moguće.

Zadatak predloženog pronalaska se sastoji u poboljšanju aplikativnog prolila herbicidne aktivne supstance flufenaceta u pogledu: • poboljšanja fleksibilnosti primene aktivnih supstanci pre nicanja, pa do nicanja biljnih kultura i korova. • poboljšanja fleksibilnosti primene aktivnih supstanci koja će omogućiti primenu pre setve kulture. • poboljšanja fleksibilnosti i pouzdanosti primene na zemljištima sa različitim karakteristikama. • poboljšanja fleksibilnosti i pouzdanosti primene kod različitih metoda navodnjavanja

(kišne padavine)

• poboljšanja pouzdanosti primene na rezistentne vrste korova koja omogućavaju nove mogućnosti efikasnog menadžmenla otpornosti. • poboljšanja pouzdanosti primene na korov koji klija iz različite dubine zemljišta. Ovaj zadatak je rešen obezbeđivanjem herbicidnih sredstava koja sadrže flufenacet i ostale herbicide. pendimetalin i diflufenikan.

Prema tome, predmet pronalaska se odnosi na herbicidna sredstva koja sadrže jedino herbicidne aktivne sastojke:

A) Flufenacet (komponenta A)

B) Pendimetalin (komponenta B) i

C) Diflufenikan (komponenta C); pri čemu herbicidne komponente međusobno stoje u sledećoj težinskoj razmeri: (opseg komponente A): (opseg komponente B): (opseg

komponente C) <1-2000):(10-5000):( 1-500).

Aktivne supstance koje su u ovom opisu navedene pod ..zajedničkim nazivom"(herbicidni aktivni sastojci) su poznate na internetu (internet stranica: http://www.alanwood.net/pesticides/), na primer iz ..The Pesticide Manual". 14. izdanje 2006/2007. ili iz odgovarajućeg ..The e-Pesticide Manual", verzija 4.0 (2006-07). koje je objavio British Crop Protection Council. odnosno the Roval Soc. of Chemistrv. kao i iz ..The Compendium of Pesticide Common Names".

Herbicidni aktivni sastojci komponenata A. B i C će u nastavku skraćeno biti označeni kao „(pojedinačne) aktivne supstance", ..(pojedinačni) herbicidi ili kao ..herbicidne komponente"i poznati su kao zasebne supstance ili kao mešavina. npr. iz ..The Pesticide Manual", 14. izdanje (vidi gore), gde su registrovani pod sledećim brojevima (skraćenica: ..PM #.."sa odgovarajućim rednim brojem registracije/,.sequentiell entrv number"): • Komponenta A: Flufenacet (PM #381). sinonim tiafluamid. npr. N-(4-fluorfenil)-N-(l-metiletiI)-2-[[5 - (trifluorometil)-l,3.4-tiadia2ol-2-iljoksijacetamid: • Komponenta B: pendimetalin (PM #640), N-( 1 -etilpropil)-3,4-dimetil-2.6-dinitro-benzenamin; . Komponenta C: Diflufenikan (PM #258). npr. N-(2.4-difluorofenil)-2-[3-(trifluorometil)fenoksi ]-3-piridinkarboksiamiđ.

Ako se u okviru ovog opisa koristi skraćeni oblik ..zajedničkog naziva" neke aktivne supstance. onda su time - ukoliko je primenljivo - obuhvaćeni svi uobičajeni derivati, kao što su estri i soli. izomeri, a naročito optički izomeri, posebno u komercijalnom obliku, odn. oblicima. Ako se ..zajedničkim nazivom" označava estar ili so. onda su time obuhvaćeni i svi drugi uobičajeni derivati, kao što su drugi estri i soli. slobodne kiseline i neutralna jedinjenja, izomeri, a naročito optički izomeri. posebno u komercijalnom obliku, odn. oblicima. Navedeni nazivi hemijskih jedinjenja označavaju najmanje jedno od jedinjenja koja su obuhvaćena ..zajedničkim nazivom", često neko od jedinjenja kome se daje prednost.

Ukoliko se u ovom opisu upotrebljava skraćenica ..AS/ha". onda to znači „aktivna supstanca po hektaru", u odnosu na 100% aktivnu supstancu. Svi navodi u opisu su težinski procenti (skraćenica: ,.tež.-%") i odnose se, ako to nije drugačije definisano. na relativnu težinu odgovarajuće komponente u odnosu na ukupnu težinu herbicidnog sredstva (npr. mešavine).

Shodno pronalasku, herbicidna sredstva imaju herbicidno aktivan sadržaj komponenata A, B i C i mogu sadržati i druge sastojke, kao što su npr. agrohemijske aktivne supstance iz grupe insekticida, fengucida i safenera i/ili dodatne materije koje su uobičajene kod zaštite bilja i/ili pomoćna sredstva za mešanje. ili da se upotrebljavaju zajedno sa njima.

Herbicidna sredstva iz ovog pronalaska u poželjnoj varijanti imaju poboljšanje aplikativnog profila sinergijskog dejstva. Ovi sinergijski efekti se mogu primetiti npr. kod zajedničke primene herbicidnih komponenata, ali se često mogu utvrditi i kod vremenski pomerene promene (Splitting). Takođe je moguća i primena pojedinačnih herbiđda ili kombinacije herbicida iz više delova (sekvencijalna primena). npr. primene pre nicanja koje su praćene primenama nakon nicanja ili rana primena kod nicanja praćena primenom u srednjoj i kasnoj fazi nicanja. Pri tome je poželjna zajednička ili skoro istovremena primena aktivnih supstanci herbicidnih sredstava shodno pronalasku.

Sinergijski efekti dozvoljavaju smanjenje količine primene pojedinačnih aktivnih supstanci ili veće dejstvo kod iste količine primene, kontrolu do sada nepoznatih vrsta (praznine), produženje perioda primene i/ili smanjenje broja neophodnih pojedinačnih primena i - kao rezultat za korisnika - ekonomski i ekološki povoljniji sistem za borbu protiv korova. Količina primene herbicidnih komponenata i njihovih derivata u herbicidnim sredstvima može da varira u velikom opsegu. Korišćenjem herbicidnih komponenti u količinama primene od 21 do 7500 g AS/ha u procesu pre i posle nicanja suzbija se relativno širok spektar jednogodišnjeg i višekodišnjeg korova, travnog korova i trave oštrice.

Količina primene herbicidnih komponenti u herbicidnom sredstvu međusobno stoje u sledećem težinskom odnosu:

(opseg komponente A): (opseg komponente B): (opseg komponente C) (1 - 2000): (10 - 5000) : (1 - 500). poželjno (3 - 40): (20 - 400): (1 - 30). posebno poželjno (1 - 9) : (20- 74): (1 - 7) :

Količine primene odgovarajuće herbicidne komponente u herbicidnom sredstvu su:

• Komponenta A: obično 10 - 2000 g AS/ha. poželjno 30 - 400 g AS/ha, a naročito poželjno 50 - 300 g AS/ha flufenaceta: • Komponenta B: obično 10 - 5000 g AS/ha, poželjno 200 - 4000 g AS/ha. a naročito poželjno 600 - 2200 g AS/ha pendimetalina; • Komponenta C: obično 1 - 500 g AS/ha. poželjno 10 - 300 g AS/ha, a naročito poželjno 30 - 200 g AS/ha điflufenikana.

Shodno tome, težinski procenti (tež.-% ) herbicidnih komponenata se mogu izračunati iz gore navedenih količina primene u odnosu na ukupnu težinu herbicidnih sredstava koja mogu sadržati i dodatne sastojke.

Shodno pronalasku, kod primene aktivnih sastojaka herbicidnog sredstva kod biljnih kultura, zavisno od biljne kulture, od određene količine primene može biti svrsishodna upotreba safenera kako bi se smanjila ili sprečila eventualna šteta na biljnoj kulturi. Takvi safeneri su poznati stručnjacima. Pogodni safeneri su (Sl-1) mefenpir(-dietil). (SI-7) fenhlorazol(-etil).

(Sl-12) izoksadifen(-etit). (S2-1) klokvintocet(-meksil). (S3-1) đihlormid, (S3-2) R-29148 (3-dihloracetil2.2.5-trimetil-l ,3-oksazolidin). (S3-3) R-28725 (3-dihloracetil-2.2.-dimetil-1.3-oksazolidin), (S3-4) benoksakor, (S3-5) PPG-1292 (N-alil-N-[( 1.3-dioksolan-2-il)-metiI]-dihloracetamid), (S3-6) DKA-24 (N-alil-N-f(alil-aminokarbonil)-metir)-dihloracetamid). (S3-7) AD-67/MON 4660 <3-đihloracetil-l-oksa-3-azaspiro[4.5]đekan). (S3-8) TI-35 (1-dihloracetil-azepan). (S3-9) diciklonon. (S3-10)/(S3-11) furilazol, (S4-1) ciprosulfamiđ, (S7-1) metil-(difenilmetoksi)acetat (CAS reg. br.: 41858-19-9), (S9-1) 1.2-dihidro-4-hidroksi-l - metil-3-(5-tetrazolil-karbonil)-2-hino!on (CAS reg. br.: 95855-00-8). (SI 1-1) oksabetrinil.

(SI 1-2) fluksofenim, (SI 1-3) ciometrinil. (S12-1) metil-[(3-okso-lH-2-benzotiopiran-4(3H)-iliden)metoksi]acetat (CAS reg. br.: 205121-04-6). (SI3-1) anhidrid naftalena, (SI3-2) fenklorim, (SI3-3) flurazol, (SI3-4) CL-304415 (4-karboksi-3.4-dihidro-2H-1-benzopiran-4-sirćetna kiselina). (S13-5) MG-191 (2-đihlormetil-2-metil-1.3-dioksolan). (S13-6) MG-838

(2-propenil l-oksa-4-azaspiro[4.5]dekan-4-karboditioat). (SI3-7) disulfoton (O.O-dietil S-2-etiltioetil fosforditioat. (Si3-8) dietolat. (SI3-9) mefenal; naročito poželjan (SI -1 > mefenpir(-dietil), (SI-7) fenhlorazol(-etil), (Sl-12) izoksađifen(-etil), (S2-1) klokvintocet(-meksil), (S3-1) dihlormid. (S3-4) benoksakor, (S3-7) AD-67/MON 4660 (3-đihloracetil-l-oksa-3-azaspiroj 4,5] dekan). (S3-8)Tl-35 (1-dihloracetil-azepan). (S3-10)/(S3-11) furilazol, (S4-1) ciprosulfamiđ, (SI 1-1) oksabetrinil. (SI 1-2) fluksofenim. (SI 1-3) ciometrinil. (SI3-1) anhidrid naftalena, (SI3-2) fenklorim. (S13-3) flurazol: od posebnog prioriteta su (Sl-1) mefenpir(-dietil), (St-7) fenhlorazol(-etil). (Sl-12) izoksadifen(-etil). (S2-1) klokvintocetf-meksil). (S3-1) dihlormid, (S3-4) benoksakor. (S3-7) AD-67/MON 4660 (3-dihloracetil-l - oksa-3-azaspiro[4.5]dekan), (S3-10)/(S3-11) furilazol. (S4-1) ciprosulfamiđ. (SI 1-2) fluksofenim, (SI3-2) fenklorim.. (SI3-3) flurazol. (S14-1) daimuron (sin. SK 23. l-(l-metil-l-feniletil)-3-p-tolil-karbamid).

Posebno poželjne kombinacije herbicidnih sredstava shodno pronalasku i safenera su takve kod kojih je safener izabran iz grupe safenera sastoji od jedinjenja (Sl-1) mefenpir(-dietil).

(Sl-12) izoksadifen(-etil), (S2-1) klokvintocet (-meksil). (S4-1) ciprosulfamiđ, a posebno poželjni kao safeneri su (Sl-1) mefenpir(-dietii), (Sl-12) izoksadifen(-etil) i (S4-1) ciprosulfamiđ. Za primenu kod pirinča naročito su poželjni (Sl-12) izoksadifen(-etil), (S13-2) fenklorim i (SI4-1) daimuron. Za primenu kod žitarica naročito su poželjni (Sl-1) mefenpir(-dietil), (S2-1) klokvintocet(-meksil), (S4-1) ciprosulfamiđ. kod kukuruza naročito (Sl-12) izoksadifen(-etil). (S3-1) dihlormid, (S3-4) benoksakor i (S4-1) ciprosulfamiđ. Za primenu kod šećerne trske poželjni su (Sl-12) izoksadifen(-etil) i (S4-1) ciprosulfamiđ.

Shodno ovom pronalasku, potrebne količine primene safenera mogu u zavisnosti od indikacije i upotrebljenih količina herbiciđnog sredstva da variraju unutar širokih granica i po pravilu se kreću od 1 do 5000 g, a poželjno od 5 do 2500g. naročito kod primene aktivne supstance od 10 do lOOOg po hektaru.

Težinski odnos herbiciđnog sredstava shodno pronalasku: Upotreba safenera može da varira u širokim granicama, a poželjno je da leži u opsegu od 1:50000 do 500 : 1, naročito 1 : 8000 do 250 : 1, posebno poželjno 1:2500 do 50 : 1. Shodno pronalasku, optimalne količine herbiciđnog sredstva i safenera zavise kako od tipa korišćenog safenera, tako i od vrste i faze razvoja tretirane biljne populacije i mogu se od slučaja do slučaja utvrditi unapred obavljenim rutinskim testovima.

U pogledu primene. shodno pronalasku, herbicidno sredstvo i safener mogu, na primer. da se primenjuju uz koformulante ili da se zajedno primenjuju kao mešavina iz rezervoara, ali i đa se koriste vremenski pomereno (odvojena primena, splitting). Takođe je moguća i primena iz više delova (sekvencijalna primena). npr. posle tretmana semena ili tretmana semena (bilja) pre setve ili pre nicanja, koja je praćena primenama nakon nicanja ili posle rane primene kod nicanja praćene primenom u srednjoj i kasnoj fazi nicanja. Pri tom je poželjna istovremena ili vremenski bliska primena (aplikacija) herbicida i safenera shodno pronalasku, a posebno je poželjna istovremena primena.

Shodno pronalasku, takve kombinacije herbicida pored komponenata A. B i C sadrže još jedan ili više dodatnih agrohemijskih sastojaka iz grupe insekticida i fungiciđa. Za takve kombinacije važe prethodno istaknuti uslovi.

Herbicidna sredstva shodno pronalasku pokazuju izuzetno herbicidno dejstvo protiv širokog spektra komercijalno važnih mono- i dikotiinih korova, kao što su korovi, travni korovi i trave oštrice (Cvperaceae), uključujući vrste koje su otporne na herbicidne aktivne supstance. kao što su glifozati, glufozinati, atrazin. inhibitori fotosinteze, imidazolinonski herbicidi, sulfoniluree. (hetero-)ariloksi-ariioksialkilkarbonske kiseline, odn. -fenoksialkilkarbonske kiseline (tzv. ,Fops<*>), cikloheksandionoksim (tzv..Dims") ili inhibitori rasta. Aktivni sastojci dobro deluju čak i na višegodišnji korov koji daje izdanke iz rizoma. delova korena ili drugih trajnih organa. Ove supstance se pri tom mogu primenjivati npr. u procesu pre setve. pre nicanja ili posle nicanja, npr. istovremeno ili posebno. ;U nastavku se navode konkretni primeri nekih tipičnih monokotileđonih i dikotiledonih korova koji se mogu suzbiti herbicidnim sredstvima shodno pronalasku, ali bez ograničenja samo na navedene vrste. ;Dobro se suzbijaju monokotiledoni korovi, jednogodišnji, kao što su npr. A vena spp.. Alopecurus spp.. Apera spp., Brachiaria spp.. Bromus spp., Digitaria spp.. Lolium spp.. Echinochloa spp., Leptochloa spp.. Fimbristvlis spp.. Panicum spp.. Phalaris spp., Poa spp.. Setaria spp.. kao i vrste trave oštrice, kao i višegodišnje vrste Agropvron. Cvnodon. Imperata, kao i sirak i trajne vrste trava oštrica. ;Dikotiledone vrste se protežu na širok spektar vrsta, kao što su npr. Abutilon spp.. Amaranthus spp.. Chenopodium spp., Chrvsanlhemum spp.. Galium spp., Ipomoea spp.. ;Kochia spp., Lamium spp.. Matricaria spp.. Pharbitis spp.. Polvgonum spp..Sida spp.. Sinapis spp,. Solanum spp.. Steilaria spp., Veronica spp. Eclipta spp.. Sesbania spp.. Aeschvnomene spp. i Viola spp., Xanthium spp. u grupi jednogodišnjih, kao i Convolvulus. Cirsium. Rumex i Artemisia u grupi višegodišnjih korova. ;Ako se herbicidna sredstva shodno pronalasku primene pre klijanja na površini zemljišta, onda se ili potpuno sprečava izbijanje klica korova ili korov raste do faze zametka lista, ali tada prestaje da raste i na kraju potpuno izumire nakon dve do četiri nedelje. ;U slučaju primene herbicidnih sredstava shodno pronalasku na zelene delove biljke u procesu posle nicanja takođe veoma brzo nakon primene dolazi do drastičnog zaustavljanja rasta, tako da korov ostaje u fazi rasta u kojoj se nalazio u trenutku primene ili u potpunosti izumire nakon izvesnog vremena tako da se na ovaj način štetni korov za biljne kulture uklanja veoma rano i na održiv način. Herbicidna sredstva shodno pronalasku mogu da se primenjuju i kod pirinča u vodi, a zatim se prenose preko tla. izdanaka i korena. ;Herbicidna sredstva shodno pronalasku se odlikuju veoma brzim i dugotrajnim herbicidnim dejstvom. Otpornost na kišu aktivnih sastojaka u herbicidnim sredstvima shodno pronalasku po pravilu je povoljna. Posebna prednost se ogleda u težini, jer se komponente A, B i C u sredstvima shodno pronalasku mogu efikasno dozirati i podesiti na tako male vrednosti da njihovo delovanje na zemljište bude optimalno niskog nivoa. Prema tome, njihova primena ne samo daje moguća kod osetljivih kultura, već se time praktično sprečava i kontaminacija podzemnih voda. Preko kombinacije aktivnih sastojaka shodno pronalasku omogućava se značajno smanjenje potrebnih količina primene aktivnih sastojaka. ;Kod istovremene primene komponenata A, B i C u sredstvima shodno pronalasku se u poželjnoj varijanti postiže (=sinergijski) efekat kao posledica poboljšanja aplikativnog profila preko aditiva. Pri tom je delovanje kombinacija jače od zbira očekivanog dejstva pojedinačnih herbicida. Sinergijski efekti omogućavaju veće i/ili duže dejstvo (trajno dejstvo); suzbijanje širokog spektra korova, travnih korova i trava oštrica delimično samo sa jednom, odn. nekoliko primena; brže herbicidno dejstvo; kontrolu do sada nepoznatih vrsta (praznine); kontrolu npr. vrsta koje pokazuju toleranciju ili otpornost na jedan ili više herbicida; proširenje spektra primene i/ili smanjenje broja potrebnih pojedinačnih primena. odn. smanjenje ukupne količine promene - kao rezultat za korisnika - ekonomski i ekološki povoljnije sisteme za borbu protiv korova. ;Navedene karakteristike i prednosti potrebne su u praktičnom suzbijanju korova da bi se poljoprivredne/šumarske/baštenske kulture, travnjaci/pašnjaci ili kulture za proizvodnju energije (bio-gas, bio-etanol) zaštitili od neželjenih konkurentnih biljaka i da bi se time osigurao i/ili povećao kvalitet i količina prinosa. Ovim novim kombinacijama u herbicidnim sredstvima shodno pronalasku se u pogledu opisanih karakteristika u velikoj meri prevazilazi tehnički standard. ;Bilo da se radi o herbicidnim sredstvima shodno pronalasku koja imaju odličan herbicidni efekat na mono- ili dikotiloidne korove, štetno dejstvo na kulture je beznačajno ili isključeno. ;Iz toga proizilazi da sredstva shodno pronalasku delimično imaju karakteristike koje stimulišu rast kod biljnih kultura. Ona deluju regulativno na metabolizam biljaka i time omogućavaju ciljanu kontrolu biljnih sastojaka i olakšanu žetvu, kao npr. aktiviranjem desikacije i usporavanja rasta. Osim toga, pogodna su i za opšte upravljanje i sprečavanje neželjenog vegetativnog rasta, ali bez uništavanja biljaka. Sprečavanje vegetativnog rasta je veoma važno kod velikog broja mono i dikotiledonih kultura, jer se na taj način može smanjiti ili potpuno sprečiti gubitak useva tokom skladištenja. ;Na osnovu poboljšanog aplikativnog profila, sredstva shodno pronalasku se mogu priineniti kako za suzbijanje korova u poznatim biljnim kulturama tako i za suzbijanje korova kod tolerantnih ili genetski izmenjenih biljnih kultura i biljaka za proizvodnju energije. Genetski izmenjene biljke (GMO) se po pravilu odlikuju posebno dobrim karakteristikama, na primer otpornošću na određene pesticide, pre svega određene herbicide (kao npr. otpornost na komponente A, B i C u sredstvima shodno pronalasku), na primer otpornošću na štetne insekte. bolesti biljaka ili izazivače bolesti, kao što su određeni mikroorganizmi poput gljivica, bakterija ili virusa. Druge posebne karakteristike se odnose npr. na useve s obzirom na količinu, kvalitet. skladištenje, kao i sastav specijalnih sastojaka. Tako su poznate genetski modifikovane biljke koje imaju povećani sadržaj škroba ili izmenjen kvalitet škroba ili one koje imaju drugačiji sastav masnih kiselina u usevima. odn. povećani sadržaj vitamina i energetskih svojstva. Druge posebne karakteristike mogu se. na primer, ogledati u toleranciji ili otpornosti na abiotske stresore, kao što su npr. toplota. hladnoća, suša, so i ultraljubičasto zračenje. Sredstva shodno pronalasku se na osnovu svojih herbicidnih i drugih karakteristika takođe mogu koristiti za suzbijanje korova u biljnim kulturama đobijenim poznatim mutantnim selekcijama ili razvojnim biljnim kulturama, kao i kod hibrida nastalih ukrštanjem mutagenih i transgenih biljaka. ;Dosadašnji načini proizvodnje novih biljaka koje imaju modifikovane karakteristike u odnosu na uobičajene biljke sastoje se, na primer, u klasičnom postupku uzgajanja i proizvodnje mutanata. Alternativno, nove biljke sa mođifikovanim karakteristikama mogu da sc proizvedu uz pomoć tehnika genetskog inženjeringa (vidi npr. EP 0221044 A. EP 0131624 A). Opisane su. na primer, u više slučajeva: rekombinantne modifikacije biljnih kultura u svrhu modifikacije škroba koji se sintetiše u biljkama (npr. WO 92/011376 A, WO 92/014827 A, WO 91/019806 A); genetski modifikovane biljne kulture koje su otporne na određene herbicide tipa glufozinata (uporediti npr. EP 0242236 A, EP 0242246 A) ili glifozata (WO 92/000377 A) ili sulfoniluree (EP 0257993 A. US 5.013.659) ili na kombinacije ili mešavine ovih herbicida usled takozvanog „gene stacking"-a. kao što su transgene biljne kulture, npr. kukuruz ili soja pod trgovačkim nazivima ili oznakama Optimum™ GAT™ (Glvphosate ALS Tolerant); transgene biljne kulture, na primer pamuk, sa sposobnošću da proizvode toksine bakterije Bacillus thuringiensis (Bt-Toxine) koji biljke čine otpornim na određene štetočine (EP 0142924 A. EP 0193259 A): transgene biljne kulture sa modifikovanim sastavom masnih kiselina (WO 91/013972 A); genetskim inženjeringom izmenjene biljne kulture sa novim sadržajima ili sekundarnim materijama, npr. novi fitoaleksini koji povećavaju otpornost na bolesti (EP 0309862 A. EP 0464461 A); genetskim inženjeringom modifikovane biljke sa smanjenom fotorespiracijom, povećanim prinosima i većom tolerancijom na stresore (EP 0305398 A); transgene biljne kulture koje proizvode važne proteine za farmaceutiku i dijagnostiku (..molecular pharming"); transgene biljne kulture koje se odlikuju povećanim prinosima ili boljim kvalitetom; transgene biljne kulture koje odlikuju kombinacije navedenih novih karakteristika (..gene stacking"). ;U principu je poznat veliki broj tehnika molekularne biologije kojima se mogu proizvesti nove genetski modifikovane biljke sa mođifikovanim karakteristikama; vidi npr. 1. Potrvkus i G. Spangenberg (eds.) Gene Transfer to Plants. Springer Lab Manual (1995). Springer Verlag Berlin, Heidelberg. ili Christou, "Trends in Plant Science" 1 (1996) 423-431). Za takve manipulacije tehnikama genetskog inženjeringa se molekuli nukleinske kiseline mogu uvesti u plazmide koji omogućuju mutagenezu ili promenu sekvence rekom bi nacijom DNK sekvenci. Uz pomoć standardnih tehnika, npr. zamene baza. delovi sekvenca se uklanjaju ili se dodaju prirodne ili sintetičke sekvence. Za povezivanje DNK fragmenata fragmentima se mogu dodati adapteri ili linkeri, vidi npr. Sambrook et al.. 1989, Molecular Cloning. A Laboratorv Manual, 2. Auti. Cold Spring Harbor Laboratorv Press, Cold Spring Harbor. NY: ili Winnacker "Gene und Klone". VCH Weinheim 2. izdanje 1996. ;Proizvodnja biljnih ćelija sa ograničenom aktivnošću genetskog proizvoda može se postići, na primer, ekspresijom najmanje jednog odgovarajućeg antisens-RNK i jednog sens-RNK za postizanje učinka kosupresije ili ekspresijom najmanje jednog odgovarajuće konstruisanog ribozima koji čepa specifične transkripcije gore navedenog genetskog proizvoda. ;U tu svrhu se mogu koristiti DNK molekuli koji obuhvata]u celu kodirajuću sekvencu genetskog proizvoda i eventualno flankirajuće sekvence, kao i DNA molekuli koje obuhvataju samo deo kodne sekvence. gde ti delovi moraju biti dovoljno dugački da bi se u ćelijama obezbedio antisense efekat. Takode se mogu koristiti DNK sekvence koje se odlikuju visokim stepenom homologije sa kodirajućim sekvencama genetskog proizvoda, ali nisu potpuno identične. ;U slučaju ekspresije molekula nukleinske kiseline u biljkama, sintetisani protein može da se nađe u bilo kom delu biljne ćelije. Međutim, da bi se postigla lokalizaci ja u određenom delti, kodirajući region DNK sekvence može npr. da se kombinuje i osigura lokacizaciju u određenom delu. Takve sekvence su poznate stručnjacima (vidi npr. Braun et al., EMBO J. 11 (1992), 3219-3227; Wolter et al.. Proc. Natl. Acad. Sci. USA 85 (1988). 846-850; Sonnevvald et al.. Plant J. 1 (1991). 95-106). Ekspresija molekula nukleinskih kiselina može da se obavi i u organelama biljnih ćelija. ;Iz ćelija transgenih biljaka može da se reprodukuje cela biljku korišćenjem poznatih tehnika. Kod transgenih biljaka se, u principu, radi o biljkama proizvoljne vrste, odnosno o monokotiledonim, kao i dikotiledonim biljkama. Tako postoje genetski modifikovane biljke sa karakteristikama mođifikovanim nadekspresijom, supresijom ili inhibicijom homolognih (= prirodnih) gena ili genskih sekvenci. ili ekspresijom heterolognih (= stranih) gena ili genskih sekvenci. ;Cilj predloženog pronalaska je i da obezbedi postupak za suzbijanje neželjenog rasta biljaka (na primer, korova), poželjno u biljnim kulturama kao što su žitarice (npr. tvrđa i meka pšenica, ječam, raž, zob. ukrštene vrste kao tritikala. pirinač zasađen ili zasejan pod .Upland . ili .Paddyi uslovima, kukuruz, proso, kao što je sirak). šećerna repa, šećerna trska, repica, pamuk, suncokret, soja. krompir, paradajz, pasulj, kao što su običan pasulj i bob. lan. pašnjak, voćni nasadi, plantažne kulture, zelene i travnate površine, kao i u stambenim i industrijskim zonama i na prugama, a posebno poželjno u monokotiledonim kulturama kao što su žitarice, na primer pšenica, ječam, raž, zob, ukrštene vrste kao tritikala, pirinač, kukuruz i sirak, i u dikotiledonim kulturama kao što su suncokret, soja, krompir, paradajz, naznačen time da se komponente A. B i C herbiciđnog sredstva shodno pronalasku, istovremeno ili posebno, npr. pre nicanja (vrlo rano do kasno), nakon nicanja ili pre i nakon nicanja, primenjuju na biljke, na primer, korove, delove biljaka, na seme biljaka ili na površinu na kojoj rastu biljke, na primer, na oranicu. ;Cilj ovog pronalaska je takođe i postupak sa komponentama A, B i C sadržanim u herbicidnim sredstvima shodno pronalasku za selektivno suzbijanje biljnih kultura, poželjno u gore navedenim biljnim kulturama, kao i njegova primena. ;Cilj ovog pronalaska je takođe postupak za suzbi janje nepoželjne vegetacije korišćenjem herbicidnih sredstava shodno pronalasku koji sadrže sastojke A, B i C, kao i njegovu primenu u biljnim kulturama koje su genetski modifikovane (transgene) ili dobijene selektivnim mutacijama, i koji inhibiraju regulatore rasta, kao što je npr. 2,4 D, Dicamba ili herbicide. esencijalne biljne enzime, npr. ;acetolaktatsintaze (ALS), EPSP sintaze, glutaminsintaze (GS) ili hidoksilenilpiruvat dioksigenaze (HPPD), koje su otporne na herbicide iz grupe sulfoniluree. glifozata. glufozinata ili benzoilizoksazola i analognih aktivnih sastojaka, ili na proizvoljne kombinacije aktivnih sastojaka. Herbicidna sredstva shodno pronalasku posebno poželjno mogu da se primenjuju u transgenim biljnim kulturama koje su otporne na kombinaciju ;glifozata i glufozinata, glifozata i sulfoniluree ili imidazolinone. Herbicidna sredstva shodno pronalasku izuzetno poželjno mogu da se primenjuju u transgenim biljnim kulturama, kao što je npr. kukuruz ili soja pod trgovačkim nazivom ili oznakom Optimum™ GAT™ ;(Glyphosate ALS Tolerant). ;Cilj ovog pronalaska je i primena komponenata A. B i C sadržanih u herbicidnim sredstvima shodno pronalasku za suzbijanje korova, poželjno u gore navedenim biljnim kulturama. ;Herbicidna sredstva shodno pronalasku takođe mogu da se koriste za neselektivno suzbijanje neželjene vegetacije, na primer. u plantažnim kulturama, na ivicama saobraćajnica, trgova, industrijskih postrojenja ili na prugama: ili za selektivnu kontrolu neželjene vegetacije u biljnim kulturama za proizvodnju energije (bio-gas. bio-etanol). ;Herbicidna sredstva shodno pronalasku mogu da se koriste i kao mešovite formulacije komponenata A, B i C, a prema potrebi sa dodatnim agrohemijski aktivnim supstancama. aditivima i / ili uobičajenim pomoćnim sredstvima za formulisanje, koje se zatim na uobičajen način koriste razblažene vodom, ili u obliku takozvanih mešavina za rezervoare sa posebno ili delimično posebno formulisanim komponentama sa vodom. Pod određenim uslovinta mešovite formulacije se razblažuju drugim tečnostima ili čvrstim materijama ili se primenjuju u nerazblaženom stanju. ;Komponente A, B i C ili njihove podkombinacije mogu da se formulišu na različite načine u zavisnosti od zadatih bioloških i/ili hemijsko-fizičkih parametara. Kao opcije za opšte formulacije u obzir dolaze, na primer: prašak za prskanje (WP), koncentrat rastvorljiv u vodi, emulzioni koncentrat (EC), vodeni rastvori (SL), emulzije (EW), kao ulja-u-vodi i vode-u-ulju, rastvori ili emulzije za prskanje, rastvorljivi koncentrati (SC). disperzije, uljne disperzije (OD), suspoemulzije (SE:), sredstva za posipanje (DP), sredstva za namakanje semena, granule za primenu na tlu ili za posipanje (GR), ili granule rastvori)ive u vodi (WG), formulacije ultra-lovv-volume, disperzije sa mikrokapsulama ili voskom. ;Neke vrste formulacija su, u principu, poznate i opisane su. na primer. u: "Manual on Development and U se of FAO and WHO Specifications for Pesticides", FAO and WHO. Rome. Italy, 2002; Winnacker-Kiichler, "Chemische Technologie", Band 7. C. I lanser Verlag Munchen, 4. Auti. 1986; van Valkenburg. "Pesticide Forrnulations". Marcel Dekker N.Y. 1973; K. Martens, "Spray Drying Handbook". 3rd Ed. 1979. G. Goodvvin Ltd. London. ;Neophodna pomoćna sredstva za formuiisanje. kao što su inertni materijali, tenzidi. rastvarači i druge dodatne materije, takođe su poznata i opisana su. na primer. u: Watkins. "Handbook of Insecticiđe Dust Diluents and Carriers". 2nd Ed.. Darland Books. Calđvveil NJ.; I l.v. Olphen, "lntroduction to Clay Colloid Chemistry": 2nd Ed.. J. Wiley & Sons. N.Y. Marsđen. "Solvents Guide", 2nd Ed., Interscience, N.Y. 1950; McCutcheon's. "Detergents and Emulsifiers Annual". MC Publ. Corp., Ridegewood N.J.; Sislev and Woođ. "Encvelopedia of Surface Active Agents", Chem. Publ. Co. Inc.. N.Y. 1964; Schonfeldt. "Grenztlachenaktive Athylenoxidaddukte", Wiss. Verlagsgesellschaft. Stuttgart 1976. Winnacker-Ktichler. "Chemische Technologie", Band 7, C. Hanser Verlag Munchen, 4. Auli. 1986. ;Na osnovu ovih formulacija mogu se napraviti i kombinacije sa drugim agrohemijski aktivnim sastojcima, kao što su fungicidi, insekticidi, a takođe i safeneri, đubriva i/ili regulatori rasta, na primer, u obliku gotove formulacije i li kao mešavina za rezervoar. ;Praškovi za prskanje (praškovi koji kvase) su preparati koji se ravnomerno rastvaraju u vodi i koji, osim aktivnih sastojaka sadrže jedan ili više razređivača ili inertnih materijala, jonskih i/ili nejonskih tenzida (sredstva za kvašenje, disperzanti). na primer, polioksietilisane alkilfenole, polietoksilisane masne alkohole ili masne amine, propilen oksid-etilen kopolimere, alkansulfonate ili alkilbenzole ili alkilnaftalensulfonate ligninsulfonske kiseline, 2.2'-dinaftilmetan-6,6'-disulfonat, natrijum dibutil-suifonat ili. takođe. natrijum oleoihnetil. ;Emulzioni koncentrati se pripremaju rastvaranjem aktivnog sastojka u nekom organskom rastvaraču. npr. butanolu. cikloheksanonu, dimetilformamidu, acetofenonu, ksilolu ili u visokotemperaturnim aromatima uz dodavanje jednog ili više jonskih i/ili nejonskih tenzida (emulgalora). Kao emulgatori se. na primer, mogu koristiti: Kalcijumove soli alkilarilsulfonatske kiseline, kao što je kalcij um dođecilbenzensulfonat. ili nejonski emulgatori. kao što su poliglikolni estri masnih kiselina, alkilarilpoliglikol eter, poliglikolni etri masnih kiselina, kopolimer propilen i etilen oksida, alkilpolieter, sorbitan, polioksietilen ili polioksietilensorbit ester. ;Praškovi se dobijaju mlevenjem aktivnih sastojaka sa fino usitnjenim čvrstim materijalima, na primer, talkom, prirodnom glinom, kao Što je kaolin, bentonitom i pirofilitom. ili dijatomejskom zemljom. ;Suspenzioni koncentrati su suspenzije aktivnih sastojaka u vodi. Mokrim mlevenjem pomoću komercijalno dostupnih kugličnih mlinova i prema potrebi sa dodavanjem dodatnih tenzida, mogu se, na primer, napraviti druge vrste formulacija koje su slične navedenim. Osim suspendovanog aktivnog sastojka ili aktivnih sastojaka, u formulaciji se mogu dodati i rastvoriti i drugi aktivni sastojci. ;Uljne disperzije su suspenzije aktivnih sastojaka na bazi ulja. pri čemu ulje može biti bilo koja organska tečnost. na primer. biljno ulje. aromatični ili alifatični rastvarač ili alki Ini ester masnih kiselina. Mokrim mlevenjem pomoću komercijalno dostupnih kugličnih mlinova i prema potrebi sa dodavanjem dodatnih tenzida (sredstva za kvašenje, disperzanti). mogu se. na primer, napraviti druge vrste formulaci ja koje su slične navedenim. Osim suspendovanog aktivnog sastojka ili aktivnih sastojaka, u formulaciji se mogu dodati i rastvoriti i drugi aktivni sastojci. ;Emulzije, na primer emulzije tipa ulja-u-vodi (EW). mogu se na primer pripremiti pomoću mešalica, koloidnih mlinova i/ili stacionarnih mešalica za mešavine sa vodom ili sa organskim rastvaračima koji se ne mešaju sa vodom i uz dodavanje dodatnih tenzida po potrebi, kao na primer kod već navedenih vrsta formulacija. Aktivni sastojci su ovde u rastvorenom obliku. ;Granule se mogu proizvesti raspršivanjem aktivnog sastojka na adsorptivni. granu!irani inertni materijal ili nanošenjem koncentrata aktivne supstance pomoću lepkova. na primer polivinil alkohola, natrijum poliakrilata ili mineralnih ulja, na površinu noseće materije (nosača), kao što je pesak, kaolinil. kreda ili granulirani inertni materijal. Pogodni aktivni sastojci mogu da se granuliraju na uobičajeni način za proizvodnju granuliranog dubriva, a po potrebi i kao mešavina sa dubrivom. Granule rastvorljive u vodi proizvode se po pravilu proizvode uobičajenim postupcima, kao što su sušenje raspršivanjem, granulacija u fluidnom sloju, peletiranje, mešanje u mešalicama velike brzine i ekstrudiranje bez čvrstog inertnog materijala. Za proizvodnju granula peletiranjem, granulacijom u fluidnom sloju, ekstrudiranjem i raspršivanjem, videti tehnike npr. u "Spray-Drying Handbook" 3rd ed. ;1979, G. Goodvvin Ltd., London; J.E. Brovvning, "Agglomeration". Chemical and ;Engineering 1967, Seiten 147 ff; "Perrv's Chemical Engineer's Handbook". 5th Ed.. McGravv-Hill. Nevv York 1973, S. 8-57. Više detalja o formulisanju sredstava za zaštitu bilja videti npr. u G.C. Klingman. "Weed Control as a Science". John Wiley and Sons, Inc., Nevv York. 1961. str. 81-96 i J.D. Freyer, S.A. Evans. "Weed Control Handbook". 5th Ed., Blackvvell Scientific Publications. Oxford, 1968, str. 101-103. ;Agrohemijske formulacije po pravilu sadrže od 0.1 do 99 težinskih procenata, a posebno od 2 do 95 tež .-%, aktivnih sastojaka herbicidnih komponenti, gde su u zavisnosti od vrste formulacije uobičajene sledeće koncentracije; U praškovima za prskanje koncentracija aktivnih sastojaka iznosi npr. oko 10 do 95 tež.-%. dok ostatak do 100 tež.-% čine uobičajeni sastojci formulacije. Kod emulzionih koncentrata, koncentracija aktivnih sastojaka može. na primer, da se kreće od 5 do 80 tež.-%. Praskaste formulacije uglavnom sadrže od 5 do 20 tež.-% aktivnog sastojka, dok rastvori za prskanje sadrže oko 0.2 do 25 tež.-%. Kod granulata kao što su rastvorljive granule, sadržaj aktivnih sastojaka delom zavisi od toga da li je aktivno jedinjenje u tečnom ili čvrstom stanju i koja se pomoćna sredstva koriste za granulisanje i punjenje. Sadržaj granulata rastvorljivih u vodi se po pravilu kreće od 10 do 90 tež.-%. Pored toga. navedene formulacije aktivnih sastojaka po potrebi sadrže uobičajena sredstva za lepljenje, kvašenje, rastvaranje, emulgiranje, konzerviranje, zaštitu od zamrzavanja i sredstva za rastvaranje, punjenje, bojenje, nošenje, protiv stvaranja pene. protiv isparavanja i sredstva koja utiču na pH-vrednost ili viskoznost. ;Herbicidno dejstvo kombinacija herbicida shodno pronalasku može da se poboljša npr. surfaktantima. kao što je sredstvo za kvašenje iz reda poliglikolnih etra masnih alkohola. Poliglikolni etri masnih alkohola poželjno sadrže 10 - 18 C atoma u ostatku masnog alkohola i 2 - 20 jedinica etilenoksida u delu poliglikol etra. Poliglikolni etri masnih alkohola mogu uključivati natrijumove i kalijumove soli, ili amonijačne soli. kao i soli zemnoalkalnih metala, kao što su magnezijumove soli. npr. Cn/Cu-masni alkohol-diglikoletersulfat-natrijum (Genapol® LRO, Clariant GmbH); vidi npr. EP-A-0476555, EP-A-0048436, EP-A-0336151 ili US-A-4,400,196, kao i Proc. EWRS Symp. "Factors Affecting Herbicidal Activitv and Selectivitv", 227 - 232 (1988). Nejonski poliglikolni etri masnih alkohola su sa npr. 2 - 20, poželjno 3 - 15 jedinica etilenoksida koje sadrže (Cio-Cis)-. poželjno (Cio-C]4)-poliglikolni etar masnog alkohola (npr. poliglikolni eter izotridecil alkohola) npr. od Genapol® X-serije, kao što su Genapol® X-030. Genapol® X-060. Genapoi® X-080 ili Genapol® X-150 (sve proizvodi Clariant GmbH). ;Predloženi pronalazak obuhvata i kombinaciju komponenata A. B i C sa prethodno navedenim sredstvima za kvašenje iz reda poliglikolnih etera masnih kiselina, poželjno sa 10 - 18 C atoma u ostatku masnog alkohola i 2 - 20 jedinica etilenoksida u delu poliglikolnog etra, koja mogu da se jave u nejonskom i jonskom obliku (npr. kao sulfati poliglikolnih etara masnih kiselina). Poželjni su Ci2/Ci4-masni alkohol-diglikoletersulfat-natrijum (Genapol® LRO, Clariant GmbH) u poliglikolni eter izotridecilalkohola. sa 3 - 15 jedinica etilenoksida. npr. od Genapol® X-serije. kao Genapol® X-030, Genapol® X-060. Genapol® X-080 i Genapol® X-150 (sve proizvodi Clariant GmbH). Takođe je poznato da su poliglikolni etri masnih kiselina, bilo nejonski ili jonski poliglikolni etri masnih kiselina (npr. sulfati poliglikoletra masnih kiselina), pogodni kao pomoćna sredstva za penetraciju i pojačavanje dejstva za niz drugih herbicida, pored ostalog za herbicide iz serije imiđazolinona (videti npr. EP-A-0502014). ;Herbicidno dejstvo kombinacija herbicida shodno pronalasku može da se pojača i korišćenjem biljnih ulja. Pod pojmom ..biljna ulja"podrazumevaju se ulja iz biljnih vrsta od kojih se dobija ulje, kao što su sojino ulje. repičino ulje, suncokretovo ulje. ulje od semenki pamuka, laneno ulje. kokosovo ulje, palmino ulje, ulje šafranike ili ricinusovo ulje, a posebno repičino ulje, kao i produkti njegove transesterifikacije, npr. alkilni estri, kao što je metilestar repičinog ulja ili etilestar repičinog ulja. ;Biljna ulja su pogodno estri C10-C22-, poželjno Ci2-C'2o-masnih kiselina. Cio-C22-estri masnih kiselina su, na primer. estri nezasićenih ili zasićenih Cw-C?2-rnasnih kiselina, a posebno sa parnim brojem atoma ugljenika, npr. erukinska kiselina, laurinska kiselina, palmitinska kiselina, a posebno Cis-masne kiseline, kao što su stearinske kiseline, linolne kiseline ili linoleinske kiseline. ;Primeri za estre Cio-C22~masnih kiselina su estri koji se dobijaju konverzijom glicerina ili glikola sa O0-C22- masnim kiselinama, kao npr. u uljima od biljnih vrsta od kojih se dobijaju ulja, ili estera Ci-C2o-alkil-CioC22-masnih kiselina, kao što se mogu dobiti npr. konverzijom pomenutog glicerinskog ili glikolnog estra-Cto-C22-masnih kiselina sa C1-C20alkoholima (npr. metanolom, etanolom, propanolom ili butanolom). Konverzija se može izvesti poznatim metodama, kao što su npr. one opisane u Rompp Chemie Lexikon. 9. Auilage. Band 2. Seite 1343, Thieme Verlag Stuttgart. ;Kao estri Cl-C20-alkil-C10-C22-masnih kiselina pogodni su metilester. propilester, butilester. 2-etil-heksilester i dodecilester. Kao estri giikol- i glicerin-Cl 0-C22-masnih kiselina pogodni su pojedinačni ili mešoviti glikolni i glicerinski estri C10-C22-masnih kiselina, a posebno masnih kiselina sa parnim brojem atoma ugljenika, npr. erukinska kiselina, laurinska kiselina, palmitinska kiselina, a posebno C18-masne kiseline, kao što su stearinske kiseline, uljne kiseline, linolne kiseline ili linoleinske kiseline. ;Biljna ulja se u herbicindim sredstvima shodno pronalasku sadrže npr. u obliku komercijalno dostupnih aditiva za formulisanje sa uljem, a posebno u aditivima na bazi repičinog ulja, kao što su Hasten® (Victorian Chemical Companv. Australija, kasnije nazvana Hasten. glavni sastojak: etil ester repičinog ulja). Actirob®B (Novance. Francuska, kasnije nazvan ActirobB, glavni sastojak: metil ester repičinog ulja), Rako-Binol® (Baver AG. Nemačka. kasnije nazvan Rako-Binol, glavni sastojak: repičino ulje), Renol® (Stefes. Nemačka. kasnije nazvan Renol, sastojak biljnog ulja: metil ester repičinog ulja) ili Stefes Mero® (Stefes, Nemačka, kasnije nazvan Mero, glavni sastojak: metil ester repičinog ulja). ;Predloženi pronalazak u narednoj varijanti realizacije obuhvata kombinacije komponenata A. B i C sa prethodno navedenim biljnim uljima. kao Što je repičino ulje. poželjno u obliku komercijalno dostupnih aditiva za formulisanje sa uljem, a posebno onih na bazi repičinog ulja, kao što su Hasten®, Actirob®B, Rako-Binol®. Renol® ili Stefes Mero®. ;Da bi se primenile, formulacije u komercijalnom obliku se po potrebi razblažuju na uobičajeni način. npr. u slučaju praškova za prskanje, emulzionih koncentrata, disperzija i granulata rastvorljivog u vodi. Praškasti preparati, granulati za posipanje, odn. rasipanje, kao i formulacije za prskanje više se ne razblažuju dodatnim inertnim materijama pre primene. ;Aktivni sastojci mogu da se primene na biljke, delove biljke, seme biljke ili obradivu površinu (oranicu), a poželjno na zelene biljke i delove biljke, a po potrebi na oranice. Jedna mogućnost primene je istovremena primena aktivnih sastojaka u obliku mešavina za rezervoar, gde se optimalno koncentrovane formulacije pojedinačnih aktivnih sastojaka zajedno mešaju sa vodom u rezervoaru, a zatim se dobijena supa primenjuje za prskanje. Zajednička herbicidna formulacija herbicidnih sredstava shodno pronalasku, sa komponentama A, B i C, ima prednost lakše primene. jer su količine komponenata već podešene na međusobno optimalan odnos. Osim toga, pomoćna sredstva u formulaciji takođe su međusobno optimalno podešena. ;A. Primeri formulacija opšte vrste;a) Praškasto sredstvo se dobija mešanjem 10 tež. delova aktivnog sastojka/smeše aktivnih sastojaka i 90 tež. delova talka kao inertnog sredstva i melju u vibracionom ;mlinu. ;b) Prašak koji se lako rastvara u vodi dobija se mešanjem 25 tež. dela aktivnog sastojka/smeše aktivnih sastojaka, 64 tež. delova kaolinske gline kao inertnog ;materijala. 10 tež. delova lignin-sulfonske kiseline Kalijuin i 1 tež. deo oleoilmetiltaurinske kiseline Natrijum kao sredstva za kvašenje i dispergovanje. a zatim se melje u klinastom mlinu. ;c) Suspenzioni koncentrat koji se lako rastvara u vodi dobija se mešanjem 20 tež. delova aktivnog sastojka/smeše aktivnih sastojaka sa 5 tež. delova ;tristirilfenolpoliglikol etra (Soprophor BSU). 1 tež. delom lignin-sulfonata Natrijum (Vanisperse CB) i 74 tež. delova vode. a zatim se melje u mlinu sa habajućim konusom do finoće zrna ispod 5 mikrona. ;d) Uljna disperzija koja se lako raspoređuje u vodi se dobija mešanjem 20 tež. delova aktivnog sastojka/smeše aktivnih sastojaka sa 6 tež. delova alkilfenolpoliglikoletra ;(Triton© X 207), 3 tež. dela izotridekanolpoliglikolctra (8 EO) i 71 tež. delova parafinskog mineralnog ulja (opseg ključanja npr. oko 255 do 277°C) i melje u mlinu sa habajućim konusom do finoće zrna ispod 5 mikrona. ;e) Emulgacioni koncentrat se dobija mešanjem 15 tež. delova aktivnog sastojka/aktivnih sastojaka, 75 tež. delova cikloheksanona kao sredstva za rastvaranje ;i 10 tež. delova oksetilirajućeg nonilfenola kao emulgatora. ;f) Granulat koji disperguje u vodi se dobija mešanjem ;75 tež. delova jednog aktivnog sastojka/smeše aktivnih sastojaka, ;10 tež. delova lignin-sulfonske kiseline Kalcij um. ;5 tež. delova natrijum-laurilsulfata, ;3 tež. delova polivinil alkohola i ;7 tež. delova kaolina ;a zatim se melje klinastim mlinom i prašak se granulira u obliku granulatne tečnosti na vibratoru putem raspršivanja. g) Granulat koji đisperguje u vodi se takođe dobija mešanjem 25 tež. delova jednog aktivnog sastojka/smeše aktivnih sastojaka, ;5 tež. delova 2,2'-dinaftilmetan-6,6'-disultbnske kiseline Natrijum. ;2 tež. dela oleoilmetiltaurinske kiseline Natrijum, ;1 tež. deo polivinil alkohola, ;17 tež. delova kalcijum-karbonata i ;50 tež. delova vode ;ujednačava na koloidnom mlinu i predusitnjava, a zatim se melje mlinom: tako dobijena suspenzija se raspršuje u tornju za raspršivanje pomoću mlaznica za jedan materijal, a zatim se suši. ;B. Biološki primeri;a) Opisi metoda;Eksperimenti u staklenicima;U standardnom postupku ispitivanja, seme različitih biotipova (porekla) korova i trava posejano je u saksije prečnika 8-13 cm sa prirodnom zemljom standardne obradive površine (muljevita ilovača, nesterilna) i pokriveno pokrovnim slojem zemlje debljine oko 1 cm. ;Saksije su zatim stavljene u staklenik (12-16 h osveti jenja, temperatura danju 20-22°C. noću 15-18°C) i kultivisane do vremena primene. Saksije su zatim tretirane na laboratorijskoj liniji za prskanje pomoću supa za prskanje koje su sadržale sredstva shodno pronalasku, savremene mešavine. odnosno pojedinačne primenjene komponente. Primena aktivnih sastojaka formulisanih kao WG, WP. EC ili drugačije formulisanih aktivnih sastojaka iii kombinacija aktivnih sastojaka vršena je u određenim fazama rasta biljaka. Potrebna količina vode za prskanje iznosila je oko 100-600 I/ha. Nakon tretmana, biljke su ponovo vraćane u staklenike. ;Približno 3 nedelje nakon primene vršena je vizuelna procena delovanja na zemlju/lišće prema skali od 0-100% u odnosu na netretiranu kontrolnu grupu: 0% = nema vidljivog delovanja u odnosu na netretiranu kontrolnu grupu; 100% = potpuno delovanje u odnosu na netretiranu kontrolnu grupu. ;(Napomene: Termin ..Seme"takođe obuhvata vegetativne oblike razmnožavanja, npr gomoljastim rizomima: korišćene skraćenice: h osvetljenja = sati trajanja osvetljenja, g AS / ha = grama aktivnog sastojka po hektaru, 1 / ha = litara po hektaru, S = osetljivo. R = otporno) ;1. Delovanje na korov pre nicanja: Seme različitih biotipova (porekla) korova i trava ;posejano je u saksije prečnika 8-13 cm sa prirodnom zemljom standardne obradive površine (muljevita ilovača, nesterilna) i pokriveno pokrovnim slojem zemlje debljine oko l cm. Saksije su zatim stavljene u staklenik (12-16 h osvetljenja. temperatura danju 20-22°C. noću 15-18°C) i kuitivisane do vremena primene. Saksije su u BBCH fazi 00-10 semena/biljaka tretirane na laboratorijskoj liniji za prskanje pomoću supa za prskanje koje su sadržale sredstva shodno pronalasku, mešavine. odnosno pojedinačne primenjene komponente u formulacijama WG. WP. EC ili drugim formulacijama. Potrebna količina vode za prskanje iznosila je oko 100-600 l/ha. Nakon tretmana biljke su ponovo vraćane u staklenike, a po potrebi su đubrene i navodnjavane. ;2. Delovanje na korov nakon nicanja: Seme različitih biotipova (porekla) korova i ;trava posejano je u saksije prečnika 8-13 cm sa prirodnom zemljom standardne obradive površine (muljevita ilovača, nesterilna) i pokriveno pokrovnim slojem zemlje debljine oko 1 cm. Saksije su zatim stavljene u staklenik (12-16 h osvetljenja. temperatura danju 20-22°C, noću 15-18°C) i kuitivisane do vremena primene. Saksije su u različitim BBCH fazama između 11-25 semena/biljaka, odn. po pravilu između dve do tri nedelje od početka kultivacije, tretirane na laboratorijskoj liniji za prskanje pomoću supa za prskanje koje su sadržale sredstva shodno pronalasku, mešavine. odnosno pojedinačne primenjene komponente u formulacijama WG. WP, EC ili drugim formulacijama. Potrebna količina vode za prskanje iznosila je oko 100-600 I/ha. Nakon tretmana biljke su ponovo vraćane u staklenike, a po potrebi su đubrene i navodnjavane. ;3. Selektivno delovanje pre nicanja: Seme različitih vrsta kultura (porekla) posejano je ;u saksije prečnika 8-13 cm sa prirodnom zemljom standardne obradive površine (muljevita ilovača, nesterilna) i pokriveno pokrovnim slojem zemlje debljine oko 1 cm. Saksije su zatim stavljene u staklenik (12-16 h osvetljenja. temperatura danju 20-22°C. noću 15-18°C) i kuitivisane do vremena primene. Saksije su u BBCH fazi 00- ;10 semena/biljaka tretirane na laboratorijskoj liniji za prskanje pomoću supa za prskanje koje su sadržale sredstva shodno pronalasku, mešavine. odnosno pojedinačne primenjene komponente u formulacijama WG. WP, EC ili drugim formulacijama. Potrebna količina vode za prskanje iznosila je oko 100-600 I/ha. Nakon tretmana biljke su ponovo vraćane u staklenike, a po potrebi su đubrene i navodnjavane. 4. Selektivno delovanje nakon nicanja: Seme različitih vrsta kultura (porekla) posejano je u saksije prečnika 8-13 cm sa prirodnom zemljom standardne obradive površine (muljevita ilovača, nesterilna) i pokriveno pokrovnim slojem zemlje debljine oko lem. Saksije su zatim stavljene u staklenik (12-16 h osvetljenja. temperatura danju 20-22°C, noću 15-18°C) i kuitivisane do vremena primene. Saksije su u različitim BBCH fazama između 11-32 semena/biljaka. odn. po pravilu između đve do četiri nedelje od početka kultivacije, tretirane na laboratorijskoj liniji za prskanje pomoću supa za prskanje koje su sadržale sredstva shodno pronalasku, mešavine. odnosno pojedinačne primenjene komponente u formulacijama WG, WP, EC ili drugim formulacijama. Potrebna količina vode za prskanje iznosila je oko 100-600 I/ha. Nakon tretmana biljke su ponovo vraćane u staklenike, a po potrebi su đubrene i navodnjavane. Saksije su kuitivisane u stakleniku (12-16 h osvetljenja. temperatura danju 20-22°C. noću 15-18°C). 5. Delovanje na korov kod primene pre setve: Seme različitih biotipova (porekla) korova i trava posejano je u saksije prečnika 8-13 cm sa prirodnom zemljom standardne obradive površine (muljevita ilovača, nesterilna). Saksije za seme su 7 dana pre setve tretirane na laboratorijskoj liniji za prskanje pomoću supa za prskanje koje su sadržale sredstva shodno pronalasku, mešavine. odnosno pojedinačne primenjene komponente u formulacijama WG. WP. EC ili drugim formulacijama. Potrebna količina vode za prskanje iznosila je oko 100-600 I/ha. Nakon setve su saksije stavljane u staklenike, a po potrebi su đubrene i navodnjavane. Saksije su kuitivisane u stakleniku (12-16 h osvetljenja. temperatura danju 20-22°C. noću 15-18°C). 6. Delovanje protiv korova pre i posle nicanja pri različitim uslovima navodnjavanja: Seme različitih biotipova (porekla) korova i trava posejano je u saksije prečnika 8-13 cm sa prirodnom zemljom standardne obradive površine (muljevita ilovača. nesterilna) i pokriveno pokrovnim slojem zemlje debljine oko 1 em. Saksije su zatim stavljene u staklenik (12-16 h osvetljenja. temperatura danju 20-22°C. noću 15-18°C) i kuitivisane do vremena primene. Saksije su u različitim BBCH fazama 00-10 semena/biljaka tretirane na laboratorijskoj liniji za prskanje pomoću supa za prskanje koje su sadržale sredstva shodno pronalasku, mešavine. odnosno pojedinačne primenjene komponente u formulacijama WG, WP, EC ili drugim formulacijama. Potrebna količina vode za prskanje iznosila je oko 100-600 I/ha. Nakon tretmana biljke su ponovo vraćane u staklenike, a po potrebi su đubrene i navodnjavane. Saksije su kuitivisane u stakleniku (12-16 h osvetljenja, temperatura danju 20-22°C. noću 15-18°C). Pojedinačne kontrolne grupe su pritom bile izložene različitim tehnikama navodnjavanja. Navodnjavanje je vršeno ili odozdo ili postepeno odozgo (simulirana kiša). 7. Delovanje protiv korova pre i posle nicanja pri različitim uslovima zemljišta: Seme različitih biotipova (porekla) korova i trava posejano je u saksije prečnika 8-13 cm sa prirodnom zemljom i pokriveno pokrovnim slojem zemlje debljine oko 1 cm. Radi kontrole herbiciđnog delovanja biljke su uzgajane u različitim zemljištima, od standardnog obradivog zemljišta (muljevita ilovača, nesterilna) sa manje organske supstance (1,8%) do teškog zemljišta i visokog sadržaja organskih materija (6.8%>) (mešavina standardnog obradivog zemljišta i standardne zemlje ED73 1:1). Saksije su zatim stavljene u staklenik (12-16 h osvetljenja, temperatura danju 20-22°C. noću IS-IS^) i kuitivisane do vremena primene. Saksije su u različitim BBCH fazama 00-10 semena/biljaka tretirane na laboratorijskoj liniji za prskanje pomoću supa za prskanje koje su sadržale sredstva shodno pronalasku, mešavine, odnosno pojedinačne primenjene komponente u formulacijama WG, WP, EC ili drugim formulacijama. Potrebna količina vode za prskanje iznosila je oko 100-600 I/ha. Nakon tretmana biljke su ponovo vraćane u staklenike, a po potrebi su đubrene i navodnjavane. Saksije su kuitivisane u stakleniku (12-16 h osvetljenja. temperatura danju 20-22°C. noću 15-18°C). 8. Delovanje protiv korova pre nicanja i posle nicanja radi suzbijanja otpornih trava/korova: Seme različitih biotipova (porekla) korova i trava sa različitim mehanizmima otpora na različite mehanizme delovanja posejano je u saksije prečnika 8-13 cm sa prirodnom zemljom standardne obradive površine (muljevita ilovača. ;nesterilna) i pokriveno pokrovnim slojem zemlje debljine oko 1 cm. Saksije su zatim stavljene u staklenik (12-16 h osvetljenja, temperatura danju 20-22°C. noću 15-18°C) i kuitivisane do vremena primene. Saksije su u različitim BBCH fazama 00-10 semena/biljaka tretirane na laboratorijskoj liniji za prskanje pomoću supa za prskanje koje su sadržale sredstva shodno pronalasku, mešavine. odnosno pojedinačne primenjene komponente u formulacijama WG. WP, L7C ili drugim formulacijama. Potrebna količina vode za prskanje iznosila je oko 100-600 l/ha. Nakon tretmana biljke su ponovo vraćane u staklenike, a po potrebi su đubrene i navodnjavane. Saksije su kuitivisane u stakleniku (12-16 h osvetljenja. temperatura danju 20-22'C. noću 15-18°C). ;9. Delovanje protiv korova i selektivno delovanje na kulture pre i posle nicanja pri ;različitim uslovima setve: Seme različitih biotipova (porekla) korova, trava i bil jnih kultura posejano je u saksije prečnika 8-13 cm sa prirodnom zemljom i pokriveno pokrovnim slojem zemlje debljine oko 0-5 cm. Saksije su zatim stavljene u staklenik (12-16 h osvetljenja, temperatura danju 20-22°C. noću 15-18°C) i kuitivisane do vremena primene. Saksije su u različitim BBCH fazama 00-25 semena/biljaka tretirane na laboratorijskoj liniji za prskanje pomoću supa za prskanje koje su sadržale sredstva shodno pronalasku, mešavine. odnosno pojedinačne primenjene komponente u formulacijama WG, WP, EC ili drugim formulacijama. Potrebna količina vode za prskanje iznosila je oko 100-600 I/ha. Nakon tretmana biljke su ponovo v raćane u staklenike, a po potrebi su đubrene i navodnjavane. Saksije su kuitivisane u stakleniku (12-16 h osvetljenja. temperatura danju 20-22°C. noću 15-18°C). ;b) Rezultati;Korišćene su sledeće skraćenice: ;BBCH = BBCH kod daje informacije o fazi morfološkog razvoja biljke. Ovo je zvanična skraćnica za nem. Biologische Bundesanstalt. ;Bundessortenamt und CHemische Industrie. Opseg od BBCH 00-10 odnosi se na faze kli janja semena do probijanja površine. Opseg od BBCH 11 -25 odnosi se na faze razvoja lista do faze grananja izdanaka (u skladu sa brojem izdanaka, odn. bočnih izdanaka). ;PE = primena na zemljište pre nicanja; BBCH semena/biljaka 00-10 ;PO = primena na željene delove biljke nakon nicanja: BBCH biljaka 11 -25 ;Umešavanje = odgovarajuća količina supe za prskanje po površini ručno se umešava u zemlju pokrivnog sloja. ;ED73 zemljište = standardna zemlja se sastoji od podzemne gline i veoma kvalitetnog treseta IU zemljište = muljevita ilovača - standardno obradivo zemljište ;TSR = " engl. TSR = ,. engl. Target-Site Resistance"- mesto delovanja otpora - Populacije korova sadrže biotipove sa otporom specifičnim za mesto delovanja, odnosno prirodnim mutacijama u genskoj sekvenci menja se mesto vezivanja na mestu delovanja. tako da aktivni sastojak više ne može dovoljno da se veže i deluje na odgovarajući način. ;EMR = "engl. Enhanced Metabolic Resistance"- Metabolička rezistencija- Populacije korova sadrže biotipove sa metaboličkom rezistencijom, odnosno biljke imaju sposobnost da pomoću enzimskih kompleksa brže metabolizuju aktivni sastojak, odnosno aktivni sastojci se u biljkama brže razgrađuju. ;HRAC = ..Herbicide Resistance Action Committee"je radna grupa istraživačkih industrija koja kategorizuje dozvoljene aktivne sastojke prema njihovom mehanizmu delovanja (MoA = Mode of Action = mehanizam delovanja) (npr. HRAC grupa B = inhibitori aceloiaktat sintetaze (ALS)). ;HRAC grupa A = inhibitori acetilkoenzim-A-karboksilaze (ACCase)). ;HRAC grupa B = inhibitori acetolaktat sintetaze (ALS)). ;HRAC grupa Fl = inhibitori fitoendesaluraze (PDS) - Diflufenikan ;HRAC grupa Kl = inhibitori grupisanja mikrotubula- Pendimetalin. ;HRAC grupa K3 = inhibitori ćelijske deobe - Flufenacet. ;Doza g AS/ha = količina primene u gramima aktivne supstance po hektaru. ;AS = aktivna supstanca (u odnosu na 100% aktivnog sastojka) - a.i. ; ;Delovanja herbicidnih sredstava shodno pronalasku odgovaraju postavljenim zahtevima i time rešavaju zadatak poboljšanja aplikativnog profila herbiciđnog aktivnog sastojka flufenaceta (pored ostalog, pružaju fleksibilna rešenja u vezi sa količinama primene pri istoj do povećanoj efikasnosti). ;Kada se razmatraju herbicidni efiktni sredstava shodno pronalasku u odnosu na savremene mešavine, odnosno pojedinačne primenjene komponente na komercijalno značajne mono- i dikotiledone korove, sinergijski herbicidni efekti se izračunavaju na osnovu .Colby formule*

(uporediti sa S.R. Colby; Weeds 15 (1967). 20-22):

gđe su:

A, B. C = efekti komponenata A, odn. B. odn. C u procentima pri doziranju a. odn. b grama AS/ha:E<c>= očekivana vrednost prema Colbv formuli u % pri doziranju a + b grama AS/ha.

A|} = razlika (%) od izmerene vrednosti kod posmatranja A - % - do izmerene vrednosti kod posmatranja B - %. Posmatrane vrednosti A i B mogu da se variraju u zavisnosti od slučaja ispitivanja i definišu se u delu rezultata (npr. odnos: A = PE primena na zemljište, do B = umešavanje u zemljište; ili A = PE primena na zemljište do B = primena na zemljište pre setve itd.).

izračunavanje: - izmerene vrednosti: za (A), (B) i (A)+(B) u %

Ocenjivanje: - izmerena vrednost (%) veća od E<c>: = sinergija (-+A)

- izmerena vrednost (%) = Ec := efekat aditiva (±0A)

- izmerena vrednost (%) manja od Ec := antagonizam (-A)

Herbicidni efekti sredstava shodno pronalasku su pritom bili iznad očekivanja na osnovu proračuna prema ,Colby formuli'.

Eksperimenti u staklenicima

Ako nije navedeno drugačije, flufenacet je standardno primenjivan u obliku formulacije SC 500, što odgovara 500 g aktivnog sastojka po litru formulisanog proizvoda. Primena pendimetalina je vršena u obliku formulacije CS 455. što odgovara 455 g aktivnog sastojka po litru formulisanog proizvoda. Primena di ti u fen i kana je vršena u obliku formulacije CS 500, što odgovara 500 g aktivnog sastojka po kilogramu formulisanog proizvoda.

U poređenju sa efektom pojedinačnih aktivnih sastojaka, u smeši je mogao da se postigne veći sinergijski efekat kod ispitivanih vrsta biljaka (A +28 - +32). Istovremeno je značajno poboljšana kompatibilnost kultura nakon PO primena (A -9: negativne vrednosti za biljne kulture označavaju bolju kompatibilnost biljnih kultura). U mešavini se proširuje fleksibilnost primene aktivnih sastojaka. Pojedinačni aktivni sastojci se pre svega primenjuju samo na PE način, tako da se sa mešavinom omogućava primena u kasnijim fazama rasta.

Komentar: Kod PO primene se poboljšavaju pouzdanost delovanja i kompatibilnost biljnih kultura.

U poređenju sa efektom pojedinačnih aktivnih sastojaka, u smeši je zbog većeg nivoa delovanja kod PE Primene i primene pre setve mogao da se postigne samo manji sinergijski efekat kod ispitivanih vrsta biljaka (A -4 - +6). Istovremeno je značajno poboljšana kompatibilnost kultura (A ±0 --31: negativne vrednosti za biljne kulture označavaju bolju kompatibilnost biljnih kultura). Kod PE primene za pre setve. u mešavini je mogla da se postigne neočekivano veliko poboljšanje delovanja (A" + 22 - +23) dok je kompatibilnost kultura bila uporediva (A<D>±0, negativne vrednosti za biljne kulture označavaju bolju kompatibilnost biljnih kultura). Komentar: Kod primene pre setve se značajno povećava pouzdanost delovanja uz istovremeno uporedivu kompatibilnost biljnih kultura.

U poređenju sa efektom pojedinačnih aktivnih sastojaka, u smeši je u uslovaima navodnjavanja odozgo kao i odozdo mogao đa se postigne sinergijski efekat kod ispitivanih vrsta biljaka (A +2 - +20). Istovremeno je neočekivano poboljšana kompatibilnost kultura (A

-5 - 19; negativne vrednosti za biljne kulture označavaju bolju kompatibilnost biljnih

kultura). Pojedinačni aktivni sastojci gube svoje dejstvo zbog svojih hcmijskih karakteristika pod određenim uslovima navodnjavanja (npr. isparljivost - gasna faza. rastvorljivost u vodi - erozija; rastvorljivost u vodi - curenje u oblasti korena dovodi do većeg oštećenja).

Komentar: Kod PE primene se postiže uporedivo delovanje pod različitim uslovima navodnjavanja. Primena je stoga nezavisna od uslova vlage i kiše.

Primenljivost pojedinačnih aktivnih sastojaka se ograničava karakteristikama zemljišta, odnosno pojedinačni aktivni sastojci ne mogu da se primenjuju ili mogu samo u ograničenoj meri da se primenjuju na zemljište sa povećanim sadržajem gline i većim sadržajem organskih supstanci. Kao što je očekivano, delovanje pojedinačnih aktivnih sastojaka u zemljištu smanjuje se sa povećanjem sadržaja gline i organske supstance (smanjenje 0 -5 - - 89%) (pored ostalog zbog vezivanja za komplekse gline i humusa i veće mikrobiološke aktivnosti, što dovodi do ubrzane razgradnje). Mešavina neočekivano poboljšava delovanje u različitim zemljištima u odnosu na pojedinačne aktivne sastojke. Dok delovanje pojedinačnih aktivnih sastojaka opada u prošeku 0 A° -37% (smanjenje A<l>} -14 - - 59%) u teškim zemljištima, delovanje mešavine se smanjuje samo za 0 AD - 8% (smanjenje AD +0 - -15%). Mešavina ima prednost od 0 A<D>+29% (A<D>-1 - +59%) kod korova i odA°+13 za kompatibilnost biljnih kultura. Na taj način se neočekivano značajno poboljšava fleksibilnost primene mešavine na različite vrste zemljišta. Komentar: Mešavina neočekivano poboljšava delovanje u različitim zemljištima u odnosu na pojedinačne aktivne sastojke.

Kod svih ispitivanih biljnih vrsta moglo je da se dokaže neočekivano visoko sinergijsko delovanje usled mešanja (A+10 - +40). Pouzdanost delovanja na biotipove rezistentne na TSR i EMR se značajno poboljšava usled mešanja. Pouzdanost delovanja se posebno poboljšava za rezistentne biljne vrste 0 A<D>+10 (A<n>+2 - +18). Aktivni sastojci HRAC grupe Kl, K3 i Fl izuzetno su povoljni u mešavini radi efikasnog upravljanja rezistencijom.

Komentar: Kod PE primena se poboljšava pouzdanost delovanja na TSR i EMR rezistentne biotipove.

Kod svih ispitivanih biljnih vrsta moglo je da se dokaže visoko sinergijsko delovanje usled mešanja (A+26 - +30). Kompatibilnost kultura je generalno znatno bolja u mešavini u odnosu na pojedinačne aktivne sastojke (A-l 7 - -79; negativne vrednosti za biljne kulture označavaju bolju kompatibilnost biljnih kultura). U ovom posmatranju je ustanovljena neobičnost da su po pravilu PE primenjeni aktivni sastojci najbolje delovali kod korova koji klija sa manje dubine u odnosu na korove koji klijaju sa veće dubine. Mešanjem je neočekivano poboljšana Kompatibilnost kultura pri manjim dubinama (AD+30).

Komentar: Kod PE primene se mešanjem povećava pouzdanost delovanja na biljke koje klijaju iz različitih dubina, kao i kompatibilnost biljnih kultura, takođe i pri površinskom zasejavanju kultura.

Claims (12)

1. Herbicidna sredstva koja sadrže jedino herbicidne aktivne sastojke A) Flufenacet (komponenta A) B) Pendimetalin (komponenta B) i C) Diflufenikan (komponenta C); pri čemu herbicidne komponente međusobno stoje u sledećoj težinskoj razmeri: (opseg komponente A): (opseg komponente B): (opseg komponente C) (1 - 2000): (10 - 5000): (1 - 500).

2. Herbicidna sredstva shodno patentnom zahtevu 1. pri čemu herbicidne komponente međusobno stoje u sledećoj težinskoj razmeri: (opseg komponente A): (opseg komponente B): (opseg komponente C) (3-40): (20 - 400): (1 -30).

3. Herbicidna sredstva shodno patentnom zahtevu 1. pri čemu herbicidne komponente međusobno stoje u sledećoj težinskoj razmeri: (opseg komponente A): (opseg komponente B): (opseg komponente C) (1 - 9): (20 - 74): (1 -7):

4. Herbicidna sredstva shodno jednom od patentnih zahteva 1 do 3, koje sadrži sledeće količine primene herbicidnih komponenata Komponenta A: 10 - 2000 g AS/ha flufenacet: Komponenta B: 10 - 5000 g AS/ha pendimetalin; Komponenta C: 1 - 500 g AS/ha diflufenikan.

5. Herbicidna sredstva shodno jednom od patentnih zahteva 1 do 3, koje sadrži sledeće količine primene herbicidnih komponenata Komponenta A: 30 - 400 g AS/ha flufenacet; Komponenta B: 200 - 4000 g AS/ha pendimetalin: Komponenta C: 10 - 300 g AS/ha diflufenikan.

6. Herbicidna sredstva shodno jednom od patentnih zahteva 1 do 3. koje sadrži sledeće količine primene herbicidnih komponenata Komponenta A: 50 - 300 g AS/ha flufenacet; Komponenta B: 600 - 2200 g AS/ha pendimetalin; Komponenta C: 30 - 200 g AS/ha diflufenikan.

7. Herbicidna sredstva shodno jednom od patentnih zahteva 1 do 6 koja dodatno sadrže uobičajene aditive za zaštitu bilja i/ili pomoćna sredstva za formulisanje.

8. Herbicidna sredstva shodno jednom od patentnih zahteva 1 do 7 koja dodatno sadrže jednu ili više komponenata iz grupe agrohemijskih aktivnih sastojaka koja obuhvata insekticide, fungicide i safenere.

9. Postupak za suzbijanje nepoželjne vegetacije, gde se komponente A. B i C herbiciđnog sredstva definisane u skladu sa jednim od patentnih zahteva 1 do 8 primenjuju istovremeno ili posebno na biljke, delove biljke, seme biljke ili na zemlju na kojoj biljke rastu.

10. Postupak shodno patentnom zahtevu 9 za selektivno suzbijanje korova u biljnim kulturama.

11. Postupak shodno patentnom zahtevu 10 gde su biljne kulture genetski modifikovane ili dobijene selektivnim mutacijama.

12. Primena herbiciđnog sredstva definisanog shodno jednom od patentnih zahteva 1 do 8 za suzbijanje korova.