RS56211B1 - Oksohinazolinil-butanamid derivati - Google Patents

Description

Tehnička oblast pronalaska

Ovaj pronalazak ima za predmet pronalaženje novih jedinjenja koja imaju vredne karakteristike, posebno one koje se mogu upotrebiti u pripremi medikamenata.

Sadašnji pronalazak se odnosi na oksohinazolinil-butanamid derivate koji inhibiraju aktivnost Tankiraza (TANK-ovi) i poli(ADP-riboza)polimeraze PARP-1. Jedinjenja ovog pronalaska su prema tome korisna za lečenje bolesti kao što su kancer, multipleks skleroza, kardiovaskularne bolesti, povreda centralnog nervnog sistema i različiti oblici inflamacije. Sadašnji pronalazak takođe obezbeđuje postupke pripremanja ovih jedinjenja, farmaceutske kompozicije koje sadrže ova jedinjenja i navedena jedinjenje za upotrebu radi tretiranja bolesti koristeći farmaceutske kompozicije koje sadrže ova jedinjenja.

Stanje tehnike

Nuklearni enzim poli(ADP-riboza) polimeraza-1 (PARP-1) je član PARP familije enzima. Ova rastuća familija enzima se sastoji od PARP-ova kao što su, na primer: PARP-1, PARP-2, PARP-3 i Vault-PARP; i Tankiraza (TANK-ovi) kao što su, na primer: TANK-1 I TANK-2. Na PARP se takođe upućuje kao na poli(adenozin 5'-difosfo-riboza) polimerazu ili PARS (poli(ADP-riboza) sintetaza).

Izgleda je je TANK-1 neophodan za polimerizaciju za mitotičko vretenom-povezanu poli(ADP-ribozu). Aktivnost TANK-1 poli(ADP-ribozil)acije može biti presudna za precizno formiranje i održavanje bipolarnosti vretena. Štaviše, za PARP aktivnost TANK-1 je pokazano da je neophodna za normalnu telomer separaciju pre anafaze. Mešanje sa tankiraza PARP aktivnošću rezultira u aberantnoj mitozi, što izaziva prolazni prekid ćelijskog ciklusa, verovatno zbog aktivacije tačke kontrole vretena, praćeno ćelijskom smrću. Prema tome, za inhibiciju tankiraza se očekuje da ima citotoksični efekat na proliferativne ćelije tumora (WO 2008/107478).

PARP inhibitori su opisani kod M. Rouleau et al. u Nature Reviews, Volume 10, 293-301 u kliničkim studijama kancera (Tabela 2, strana 298).

Prema pregledu od strane Horvath and Szabo (Drug News Perspect 20(3), april 2007.god., 171-181) najskorije studije demonstriraju da PARP inhibitori pojačavaju smrt ćelija kancera primarno zbog toga što su uključeni u popravku DNK na različitim nivoima. Još skorije studije takođe demonstriraju da PARP inhibitori inhibiraju angiogenezu, bilo inhibiranjem ekspresije faktora rasta, ili inhibiranjem faktorom rasta-indukovanih ćelijski proliferativnih odgovora. Ovi nalazi mogu takođe da imaju implikacije na modalitet antikancernih efekata PARP inhibitora in vivo.

Takođe studija od strane Tentori et al. (Eur. J. Cancer, 2007, 43(14)2124-2133) pokazuje da PARP inhibitori abrogiraju VEGF ili placentnim faktorom rasta-izazvanu migraciju i sprečavaju formiranje tubuli-sličnih mreža u ćelijski-zasnovanim sistemima, i smanjuju angiogenezu in vivo. Ova studija takođe demonstrira da faktorom rasta-izazvana angiogeneza ima manjak PARP-1 kod pokusnih miševa. Rezultati studije pružaju dokazni materijal za ciljanje PARP-a radi anti-angiogeneze, dodajući nove terapeutske implikacije upotrebi PARP inhibitora u lečenju kancera.

Za nedostatke u konzerviranim signalnim putanjama je dobro poznato da igraju ključne uloge u poreklima i ponašanju u osnovi svih kancera (E.A.Fearon, Cancer Cell, Vol. 16, Issue 5, 2009, 366-368). Wnt putanja je cilj za anti-kancernu terapiju. Ključna karakteristika Wnt putanje je regulisana proteoliza (degradacija) β-katenina putem kompleksa za destrukciju β-katenina. Proteini kao što su WTX, APC ili Axin su uključeni u proces degradacije. Pravilna degradacija β-katenina je važna da bi se izbegla neodgovarajuća aktivacija Wnt putanje koja je primećena kod mnogih kancera. Tankiraze inhibiraju aktivnost Axina i tako inhibiraju degradaciju β-katenina.

Sledstveno tome, tankiraza inhibitori povećavaju degradaciju β-katenina. Rad u žurnalu Nature ne samo da nudi važne uvide u proteine koji regulišu Wnt davanje signala već takođe dalje podržavaju pristup da se antagonizuju β-katenin nivoi i lokalizacija putem malih molekula (Huang et al., 2009; Nature, Vol 461-620). Jedinjenje XAV939 inhibira rast DLD-1-ćelija kancera. Pronašli su da XAV9393 blokira sa Wnt-stimulisanu akumulaciju β-katenina povećanjem nivoa AXIN1 i AXIN2 proteina. Potonji rad od strane autora utvrdio je da XAV9393 reguliše AXIN nivoe putem inhibicije tankiraza 1 i 2 (TNKS1 i TNKS2), gde su obe članovi poli(ADP-riboza) polimeraze (PARP) familije proteina (S.J. Hsiao et al., Biochimie 90, 2008, 83-92).

Pronađeno je da jedinjenja prema ovom pronalasku i njihove soli imaju vrlo vredne farmakološke osobine dok se istovremeno dobro tolerišu.

Sadašnji pronalazak se specifično odnosi na jedinjenja formule I koja inhibiraju Tankirazu 1 i 2, na kompozicije koje sadrže ova jedinjenja, i na jedinjenja za upotrebu u lečenju sa TANK-om-izazvanih bolesti i tegoba.

Jedinjenja formule I mogu dalje biti upotrebljena za izolovanje i istraživanje aktivnosti ili ekspresije TANK-ova. Dodatno tome, ona su posebno pogodna za upotebu u dijagnostičkim postupcima za bolesti u vezi sa neregulisanom ili poremećenom TANK aktivnošću.

Domaćin ili pacijent može da pripada bilo kojoj vrsti sisara, na primer, vrsta primata, posebno ljudi; glodari, uključujući miševe, pacove i hrčke; zečevi; konji, krave, psi, mačke, itd. Životinjski modeli su od interesa za eksperimentalna istraživanja, pošto obezbeđuju model lečenja humane bolesti.

Osetljivost određene ćelije na tretman sa jedinjenjima prema pronalasku može biti utvrđena in vitro testovima. Tipično, kultura ćelije se kombinuje sa jedinjenjem prema pronalasku pri različitim koncentracijama tokom vremenskog perioda dovoljnog da dopusti aktivnim sredstvima kao što su anti IgM da izazovu ćelijski odgovor kao što je ekspresija površinskog markera, uobičajeno u trajanju između jednog sata i nedelju dana. In vitro testiranje može biti obavljeno kultivisanjem ćelija iz krvi ili iz uzorka biopsije. Količina površinskog markera koji se ekspresuje se procenjuje citometrijom protoka upotrebom specifičnih antitela koji prepoznaju marker.

Doza varira u zavisnosti od specifičnog jedinjenja koje se koristi, specifične bolesti, statusa pacijenta, itd. Terapeutska doza je tipično dovoljna da značajno smanji neželjenu ćelijsku populaciju u ciljanom tkivu dok se istovremeno pacijent održava u životu. Tretman se generalno nastavlja sve dok se ne pojavi značajno smanjenje, na primer bar oko 50% smanjenja u ćelijskom opterećenju, i može biti nastavljena sve dok se u osnovi ne mogu više detektovati neželjene ćelije u telu.

DOKUMENTI IZ STANJA TEHNIKE

E. Wahlberg et al., Nature Biotechnology (2012), 30(3), 283.

Sledeći hinazolinon je opisan kao tankiraza inhibitor:

IC50(TNKS1) = 590 nM, IC50(TNKS2) = 600 nM; ćelijski ogled: nema efekata na 30 µM.

M.D. Shultz et al., Journal of Medicinal Chemistry 2013 (objavljeno 11.03.2013.god.) Sledeći hinazolinon je opisan kao tankiraza inhibitor:

Podaci iz literature IC50(TNKS1) = 50 nM, IC50(TNKS2) = 22 nM

U istoj publikaciji, sledeći benzoilpiperidin derivat je opisan kao tankiraza inhibitor:

IC50(TNKS1) = 2 nM, IC50(TNKS2) = 0,6 nM; ćelijski ogled: EC50 = 35 nM.

H. Bregman et al., Journal of Medicinal Chemistry (2013), 56(3), 1341

Sledeći hinazolinon je opisan kao tankiraza inhibitor:

IC50(TNKS1) = 7,4 nM, IC50(TNKS2) = 4,4 nM; ćelijski ogled: EC50 = 320 nM.

Jedinjenja sadašnjeg pronalaska su značajno više aktivna.

Drugi tankiraza inhibitori su opisani u WO 2013/012723, WO 2013/010092 i u WO 2013/008217.

Drugi hinazolin derivati su otkriveni kao PARP inhibitori u US 2008/0070915 A1. Druga stopljena heterociklična jedinjenja i njihova medicinska upotreba su opisana u US 2004/0176361 A1. Drugi hinazolinon derivati su otkriveni u US 2004/0077667 A1.

Opis pronalaska

Pronalazak se odnosi na jedinjenja formule I

u kojoj

Z označava

X označava CH ili N,

R<1>, R<2>svaki, nezavisno jedan od drugog, označavaju H, F ili Cl,

R<3>označava H, F, Cl, CH3 ili OCH3,

R<4>označava H, F, A, CN, OA ili Y,

R<5>označava H, F, A ili OA,

R<6>označava CN ili 2-pirimidinil,

R7 označava Het<2>,

A označava neračvasti ili račvasti alkil sa 1-8 C-atoma, pri čemu jedna ili dve nesusedne CH- i/ili CH2-grupe mogu biti zamenjene sa N- ili O-atomima i pri čemu 1-7 H-atoma mogu biti zamenjeni sa F, Cl i/ili OH,

Y označava pirazolil, koji može biti supstituisan sa A ili (CH2)nHet<1>,

Het<1>označava pirolidinil, piperidinil, morfolinil ili piperazinil, gde svaki od njih može biti supstituisan sa A,

Het<2>označava pirazolil, imidazolil, oksazolil, izoksazolil, pirolil, tiazolil, furanil ili tienil, gde svaki od njih može biti supstituisan sa A,

n 0, 1, 2, 3 ili 4,

i njegove farmaceutski prihvatljive soli, tautomeri i stereoizomeri, uključujući njihove smeše u svim odnosima.

Pronalazak se takođe odnosi na optički aktivne oblike (stereoizomere), enantiomere, racemate, diastereomere i hidrate i solvate ovih jedinjenja.

Pojam solvati jedinjenja se uzima da znači adukcije inertnih molekula rastvarača na jedinjenja koje se formiraju zahvaljujući njihovoj zajednički atraktivnoj sili. Solvati su, na primer, mono- ili dihidrati ili alkoksidi.

Podrazumeva se da se pronalazak takođe odnosi na solvate soli.

Pojam farmaceutski prihvatljivi derivati se uzima da znači, na primer, soli jedinjenja prema pronalasku.

Kako se to ovde koristi osim ukoliko nije drugačije naznačeno, pojam „prolek“ znači derivat jedinjenja formule I koja hidrolizuje, oksidira ili na bilo koji drugi način reaguje pod biološkim uslovima (in vitro ili in vivo) da se obezbedi aktivno jedinjenje, posebno jedinjenje formule I. Primeri prolekova uključuju, ali nisu ograničeni na, derivate i metabolite jedinjenja formule I koji uključuju biohidrolizujuće ostatke kao što su biohidrolizujući amidi, biohidrolizujući estri, biohidrolizujući karbamati, biohidrolizujući karbonati, biohidrolizujući ureidi i biohidrolizujući fosfat analozi. U određenim realizacijama, prolekovi jedinjenja sa karboksilnim funkcionalnim grupama su niži alkil estri karboksilne kiseline. Karboksilat estri se pogodno formiraju esterifikovanjem bilo kog od karboksilnih ostatak prisutnih u molekulu. Prolekovi tipično mogu biti pripremljeni upotrebom dobro poznatih postupaka, kao što su oni opisani od strane Burger's Medicinal Chemistry and Drug Discovery 6th ed. (Donald J. Abraham ed., 2001, Wiley) i Design and Application of Prodrugs (H.Bundgaard ed., 1985, Harwood Academic Publishers Gmfh).

Izraz „efektivna količina“ označava količinu medikamenta ili farmaceutski aktivnog sastojka koja izaziva u tkivu, sistemu, životinji ili čoveku biološki ili medicinski odgovor koji se traži ili želi, na primer, od strane istraživača ili doktora.

Dodatno tome, izraz „terapeutski efektivna količina“ označava količinu koja, upoređeno sa odgovarajućim subjektom koji nije primio ovu količinu, ima sledeće posledice:

poboljšano lečenje, zaceljivanje, prevenciju ili eliminaciju bolesti, sindroma, stanja, tegobe, poremećaja ili sporednih efekata ili takođe smanjenje u napretku bolesti, tegobe ili poremećaja.

Izraz „terapeutski efektivna količina“ takođe obuhvata količine koje su efektivne za povećanje normalne fiziološke funkcije.

Ovaj pronalazak se takođe odnosi na upotrebu smeša jedinjenja formule I, na primer smeša dva diastereomera, na primer u odnosu 1:1, 1:2, 1:3, 1:4, 1:5, 1:10, 1:100 ili 1:1000. Ovo su posebno poželjne smeše stereoizomernih jedinjenja.

„Tautomeri“ upućuje na izomerne oblike jedinjenja koja su u ravnoteži jedno sa drugim. Koncentracije izomernih oblika će zavisiti od okruženja u kome se jedinjenje nalazi i mogu biti različite u zavisnosti od, na primer, da li je jedinjenje u čvrstom stanju ili se nalazi u organskom ili vodenom rastvoru.

Ovaj pronalazak se odnosi na jedinjenja formule I i njihove soli i na postupak pripremanja jedinjenja formule I i njihovih farmaceutski upotrebljivih soli, solvata, tautomera i stereoizomera, naznačen time što

jedinjenje formule II

u kojem Z ima značenja naznačena u Zahtevu 1,

reguje sa

jedinjenjem formule III

u kojoj R<1>, R<2>i R<3>imaju značenja naznačena u Zahtevu 1,

a L označava Cl, Br, I ili slobodnu ili reaktivno funkcionalno modifikovanu OH grupu,

i/ili

se baza ili kiselina formule I konvertuje u jednu od njihovih soli.

U gornjem i donjem tekstu, radikali R<1>, R<2>, R<3>i Z imaju značenja naznačena za formulu I, osim ukoliko nije izričito navedeno drugačije.

A označava alkil, koji je neračvast (linearan) ili račvast, i ima 2, 3, 4, 5, 6, 7 ili 8 C atoma. A pretpostavljeno označava etil, propil, izopropil, butil, izobutil, sek-butil ili terc-butil, osim toga takođe pentil, 1-, 2- ili 3-metilbutil, 1, 1-, 1,2- ili 2,2-dimetilpropil, 1-etilpropil, heksil, 1-, 2-, 3- ili 4-metilpentil, 1,1-, 1,2-, 1,3-, 2,2-, 2,3- ili 3,3-dimetilbutil, 1- ili 2-etilbutil, 1-etil-1-metilpropil, 1-etil-2-metilpropil, 1,1,2- ili 1,2,2-trimetilpropil, osim toga poželjno, na primer, trifluorometil ili 1-hidroksi-1-metiletil.

A posebno poželjno označava alkil koji ima 2, 3, 4, 5 ili 6 C atoma, poželjno etil, propil, izopropil, butil, izobutil, sek-butil, terc-butil, pentil, heksil, trifluorometil, pentafluoroetil ili 1,1,1-trifluoroetil. Štaviše, A poželjno označava CH2OCH3, CH2CH2OH ili CH2CH2OCH3.

R<1>poželjno označava H.

R<2>poželjno označava H ili F.

R<3>poželjno označava H, CH3 ili F.

R<4>poželjno označava H, CN, OCH3, 1-etil-1H-pirazol-4-il, 1-(2-metoksi-etil)-1H-pirazol-4-il ili 1-(2-pirolidin-1-il-etil)-1H-pirazol-4-il.

R<5>poželjno označava H, CH3, F ili OCH3.

Het<1>poželjno označava pirolidinil, piperidinil, morfolinil ili piperazinil, gde svaki može biti supstituisan sa metilom.

Het<2>poželjno označava pirazolil ili imidazolil, gde svaki može biti supstituisan sa metilom.

Het<1>posebno poželjno označava pirolidinil ili piperidinil.

n poželjno označava 1, 2 ili 3.

Kroz ovaj pronalazak, svi radikali koji se pojavljuju više od jedanput mogu biti identični ili različiti, odnosno nezavisni su jedan od drugog.

Jedinjenja formule I mogu imati jedan ili više hiralnih centara i mogu prema tome da se pojavljuju u različitim stereoizomernim oblicima. Formula I obuhvata sve ove forme.

U skladu sa tim, pronalazak se odnosi, posebno, na jedinjenja formule I u kojima bar jedan od navedenih radikala ima jedno od pretpostavljenih značenje koja u gornjem tekstu naznačena. Neke pretpostavljene grupe jedinjenja mogu biti izražene sledećim podformulama Ia do Ic, koje su u skladu sa formulom Ia i u kojima radikali koji nisu detaljnije označeni imaju značenje naznačeno u formuli I, ali u kojima

u Ia A označava neračvasti ili račvasti alkil sa 1-6 C-atoma, pri čemu jedna ili dve nesusedne CH2-grupe mogu biti zamenjene sa O-atomima i pri čemu 1-7 H-atoma mogu biti zamenjeni sa F i/ili OH;

u Ib R<1>, R<2>svaki, nezavisno jedan od drugog, označavaju H, F ili Cl, R<3>označava H, F, Cl, CH3 ili OCH3,

R<4>označava H, F, A, CN, OA ili Y,

R<5>označava H, F, A ili OA,

A označava neračvasti ili račvasti alkil sa 1-6 C-atoma, pri čemu 1-3 H-atoma mogu biti zamenjeni sa F i/ili OH;

Y označava pirazolil, koji može biti supstituisan sa A, metoksietil, ili (CH2)nHet<1>,

Het<1>označava pirolidinil, piperidinil, morfolinil ili piperazinil, gde svaki može biti supstituisan sa A,

Het<2>označava pirazolil, imidazolil, oksazolil, izoksazolil, pirolil, tiazolil, furanil ili tienil, gde svaki može biti supstituisan sa A,

n 0, 1, 2, 3, ili 4;

u Ic R<1>označava H,

R<2>označava H ili F,

R<3>označava H, CH<3>ili F,

R<4>označava H, CN, OCH3, 1-etil-1H-pirazol-4-il, 1-(2-metoksi-etil)-1H-pirazol-4-il ili 1-(2-pirolidin-1-il-etil)-1H-pirazol-4-il,

R<5>označava H, CH3, F ili OCH3,

Het<2>označava pirazolil ili imidazolil, gde svaki može biti supstituisan sa A, A označava neračvasti ili račvasti alkil sa 1-6 C-atoma, pri čemu 1-3 H-atoma mogu biti zamenjeni sa F i/ili OH;

i njihove farmaceutski prihvatljive soli, tautomeri i stereoizomeri, uključujući njihove smeše u svim razmerama.

Poželjno, ovaj pronalazak se odnosi na jedinjenja formule Id

u kojoj

R<1>, R<2>svaki, nezavisno jedan od drugog, označavaju H, F ili Cl,

R<3>označava H, F, Cl, CH3 ili OCH3,

R<4>označava H, F, A, OA ili Y,

R<5>označava H, F, A ili OA,

A označava neračvasti ili račvasti alkil sa 1-8 C-atoma, pri čemu jedna ili dve nesusedne CH- i/ili CH2-grupe mogu biti zamenjene sa N- ili O-atomima i pri čemu 1-7 H-atoma mogu biti zamenjeni sa F ili Cl,

Y označava pirazolil, koji može biti supstituisan sa A ili (CH2)nHet<1>,

Het<1>označava pirolidinil, piperidinil, morfolinil ili piperazinil, gde svaki od njih može biti supstituisan sa A,

n 0, 1, 2, 3 ili 4,

i njihove farmaceutski prihvatljive soli, tautomeri i stereoizomeri, uključujući njihove smeše u svim razmerama.

U skladu sa tim, posebno, jedinjenja formule Id u kojima bar jedan od navedenih radikala ima jedno od poželjnih gore naznačenih značenja. Neke poželjne grupe jedinjenja mogu biti izražene sledećim podformulama Ida do Idc, koje su u skladu sa formulom Id i u kojima radikali koji nisu detaljnije naznačeni imaju značenje naznačeno sa formulu Id, ali u kojima

u Ida A označava neračvasti ili račvasti alkil sa 1-6 C-atoma, pri čemu jedna ili dve nesusedne CH2-grupe mogu biti zamenjene sa O-atomima i pri čemu 1-7 H-atoma mogu biti zamenjeni sa F;

u Idb R<1>, R<2>svaki, nezavisno jedan od drugog, označava H, F ili Cl,

R<3>označava H, F, Cl, CH3 ili OCH3,

R<4>označava H, F, A, OA ili Y,

R<5>označava H, F, A ili OA,

A označava neračvasti ili račvasti alkil sa 1-6 C-atoma,

Y označava pirazolil, koji može biti supstituisan sa A, metoksietil ili (CH2)nHet<1>,

Het<1>označava pirolidinil, piperidinil, morfolinil ili piperazinil, gde svaki može biti supstituisan sa A,

n 0, 1, 2, 3 ili 4;

u Idc R<1>označava H,

R<2>označava H ili F,

R<3>označava CH3 ili F,

R<4>označava H, OCH3, 1-etil-1H-pirazol-4-il, 1-(2-metoksi-etil)-1H-piraol-4-il ili 1-(2-pirolidin-1-il-etil)-1H-pirazol-4-il,

R<5>označava H, CH3, F ili OCH3;

i njihove farmaceutski prihvatljive soli, tautomeri i stereoizomeri, uključujući njihove smeše u svim razmerama.

Jedinjenja formule I a takođe i početni materijali za njihovo pripremanje su, dodatno, pripremljeni postupcima poznatim per se, kako je to opisano u literaturi (na primer u standardnim radovima, kao što je Houben-Weyl, Methoden der organischen Chemie [Methods of Organic Chemistry], Georg-Thieme-Verlag, Stuttgart), preciznije prema reakcionim uslovima koji su poznati i pogodni za navedene reakcije. Ovde se takođe mogu upotrebiti varijante poznate per se a koje ovde nisu pomenute detaljnije.

Početna jedinjenja formule II i III su generalno poznata. Ipak, ukoliko su nova onda mogu biti pripremljena postupcima poznatim per se.

Jedinjenja formule I mogu pretpostavljeno biti dobijena reagovanjem jedinjenja formule II sa jedinjenjem formule III. U jedinjenjima formule III, L poželjno označava Cl, Br, I ili slobodnu ili reaktivno modifikovanu OH grupu, kao što su, na primer, aktivirani estar, imidazolid ili alkilsulfoniloksi koji ima 1-6 C atoma (poželjno metilsulfoniloksi ili trifluorometilsulfoniloksi) ili arilsulfoniloksi koji ima 6-10 C atoma (poželjno fenil- ili p-tolilsulfonilokisi).

Reakcija se generalno obavlja u prisustvu kiselog-vezivnog sredstva, poželjno organske baze, kao što su DIPEA, trietilamin, dimetilanilin, piridin ili hinolin.

Može takođe biti pogodno dodavanje hidroksida, karbonata ili bikarbonata alkalnog ili alkalno-zemnog metala ili druge soli slabe kiseline alkalnih ili alkalno-zemnih metala, poželjno kalijuma, natrijuma, kalcijuma ili cezijuma.

U zavisnosti od uslova koji se koriste, vreme trajanja reakcije je između nekoliko minuta i 14 dana, reakciona temperatura je između oko -30° i 140°, normalno između -10° i 90°, posebno između oko 0° i 70°.

Primeri odgovarajućih inertnih rastvarača su ugljovodonici, kao što su heksan, petroleum etar, benzen, toluen ili ksilen; hlorirani ugljovodonici, kao što su trihloroetilen, 1,2-dihloroetan, ugljentetrahlorid, hloroform ili dihlorometan; alkoholi, kao što su metanol, etanol, izopropanol, n-propanol, n-butanol ili terc-butanol; etri, kao šeo je dietil etar, diizopropil etar, tetrahidrofuran (THF) ili dioksan; glikol etri, kao što su etilen glikol monometil ili monoetil etar, etilen glikol dimetil etar (diglim); ketoni, kao što su aceton ili butanon; amidi, kao što su acetamid, dimetilacetamid ili dimetilformamid (DMF); nitrili, kao što je acetonitril; sulfoksidi, kao što je dimetil sulfoksid (DMSO); ugljendisulfid; karboksilne kiseline, kao što su mravlja kiselina ili sirćetna kiseline; nitro jedinjenja, kao što su nitrometan ili nitrobenzen; estri, kao što je etilacetat, ili smeše navedenih rastvarača.

Posebno su poželjni acetonitril, 1,2-dihloroetan, dihlorometan i/ili DMF.

Farmaceutske soli i drugi oblici

Navedena jedinjenja prema pronalasku mogu biti upotrebljena u njihovom konačnom ne-slanom obliku. Sa druge strane, sadašnji pronalazak takođe obuhvata upotrebu ovih jedinjenja u obliku njihovih farmaceutski prihvatljivih soli, koje mogu biti izvedene iz različitih organskih i neorganskih kiselina i baza postupcima poznatim u nauci.

Oblici farmaceutski prihvatljivih soli formule I se u najvećem delu pripremaju konvencionalnim postupcima. Ukoliko jedinjenje formule I sadrži karboksilnu grupu, jedna od njegove odgovarajuće soli može biti formirana reagovanjem jedinjenja sa pogodnom bazom da se dobije odgovarajuća bazna-adiciona so. Takve baze su, na primer, hidroksidi alkalnih metala, uključujući kalijumhidroksid, natrijumhidroksid i litijumhidroksid; hidroksidi alkalno-zemnih metala, kao što su barijumhidroksid i kalcijumhidroksid; alkoksidi alkalnih metala, na primer kalijum etoksid i natrijum propoksid; i različite organske baze, kao što su piperidin, dietanolamin i N-metilglutamin. Na isti način su uključene aluminijum soli jedinjenja formule I. U slučaju određenih jedinjenja formule I, kisele-adicione soli mogu biti formirane tretiranjem ovih jedinjenja sa farmaceutski prihvatljivim organskim i neorganskim kiselinama, na primer, halidi vodonika, kao što su hlorvodonik, bromvodonik ili jodvodonik, druge mineralne kiseline i njihove odgovarajuće soli, kao što su sulfat, nitrat ili fosfat i slično, i alkil- i monoarilsulfonati, kao što su etansulfonat, toluensulfonat i benzensulfonat, i druge organske kiseline i njihove odgovarajuće soli, kao što su acetat, trifluoroacetat, tartrat, maleat, sukcinat, citrat, benzoat, salicilat, askorbat i slično. U skladu sa tim, farmaceutski prihvatljive kisele-adicione soli jedinjenja formule I uključuju sledeće: acetat, adipat, alginat, arginat, aspartat, benzoat, benzensulfonat (bezilat), bisulfat, bisulfit, bromid, butirat, kamforat, kamforsulfonat, kaprilat, hlorid, hlorobenzoat, citrat, ciklopentanpropionat, diglukonat, dihidrogenfosfat, dinitrobenzoat, dodecilsulfat, etansulfonat, fumarat, format, galakterat (iz sluzne kiseline), galakturonat, glukoheptanoat, glukonat, glutamat, glicerofosfat, hemisukcinat, hemisulfat, heptanoat, heksanoat, hipurat, hlorhidrat, bromhidrat, jodhidrat, 2-hidroksietansulfonat, jodid, izetionat, izobutirat, laktat, laktobionat, malat, maleat, malonat, mandelat, metafosfat, metansulfonat, metilbenzoat, monohidrogenfosfat, 2-naftalensulfonat, nikotinat, nitrat, oksalat, oleat, palmoat, pektinat, persulfat, fenilacetat, 3-fenilpropionat, fosfat, fosfonat, ftalat, ali ovo ne predstavlja ograničenje.

Dalje, bazne soli jedinjenja prema pronalasku uključuju aluminijum, amonijum, kalcijum, bakar, gvožđe(III), gvožđe(II), litijum, magnezijum, mangan(III), mangan(II), kalijum, natrijum i cink soli, ali ovim se nema namera da se nametne ograničenje. Od gore pomenutih soli, prednost se daje amonijumu; soli alkalnih metala natrijuma i kalijuma, a od soli alkalno-zemnih metala kalcijumu i magnezijumu. Soli jedinjenja formule I koje su izvedene iz farmaceutski prihvatljivih organskih ne-toksičnih baza uključuju soli primarnih, sekundarnih i tercijarnih amina, supstituisanih amina, takođe uključujući prirodno nastale supstituisane amine, cikličnih amina i baznih jon izmenjivačkih smola, na primer, arginin, betain, kafein, hloroprokain, holin, N,N'-dibenziletilendiamin (benzatin), dicikloheksilamin, dietanolamin, dietilamin, 2-dietilaminoetanol, 2-dimetilaminoetanol, etanolamin, etilendiamin, N-etilmorfolin, N-etilpiperidin, glukamin, glukozamin, histidin, hidrabamin, izopropilamin, lidokain, lizin, meglumin, N-metil-D-glukamin, morfolin, piperazin, piperidin, poliamin smole, prokain, purini, teobromin, trietanolamin, trietilamin, trimetilamin, tripropilamin i tris(hidroksimetil)metilamin (trometamin), ali ovim se nema namera da se napravi ograničenje.

Jedinjenja sadašnjeg pronalaska koja sadrže bazne grupe koje sadrže azot mogu biti kvaternizovane upotrebom agenasa kao što su (C1-C4)alkil halidi, na primer metil, etil, izopropil i terc-butil hlorid, bromid i jodid; di(C1-C4)alkil sulfati, na primer dimetil, dietil i diamil sulfat; (C<10>-C<18>)alkil halidi, na primer decil, dodecil, lauril, miristil i stearil hlorid, bromid i jodid; i aril(C1-C4)alkil halidi, na primer benzil hlorid i fenetil bromid. Oba i vodeno- i u ulju-rastvorljiva jedinjenja prema ovom pronalasku mogu biti pripremljena upotrebom takvih soli.

Gore pomenute farmaceutske soli koje su poželjne uključuju acetat, trifluoroacetat, bezilat, citrat, fumarat, glukonat, hemisukcinat, hipurat, hlorhidrat, bromhidrat, isetionat, mandelat, meglumin, nitrat, oleat, fosfonat, pivalat, natrijum fosfat, stearat, sulfat, sulfosalicilat, tartrat, tiomalat, tozilat i trometamin, ali ovim se nema namera ograničavanja.

Posebno poželjni su hlorhidrat, dihlorhidrat, bromhidrat, maleat, mezilat, fosfat, sulfat i sukcinat.

Kisele-adicione soli baznih jedinjenja formule I se pripremaju dovođenjem oblika slobodne baze u kontakt sa dovoljnom količinom željene kiseline, čime se izaziva formiranje soli na konvencionalan način. Slobodna baza može biti regenerisana dovođenjem oblika soli u kontakt sa bazom i izolovanjem slobodne baze na konvencionalan način. Oblici slobodne baze se razlikuju u određenom pogledu od odgovarajućih oblika njihovih soli imajući u vidu određenje fizičke osobine, kao što je rastvorljivost u polarnim rastvaračima; ipak, u svrhu ovog pronalaska soli korespondiraju sa njihovim odgovarajućim oblicima slobodne baze.

Kao što je pomenuto, farmaceutski prihvatljive bazne-adicione soli jedinjenja formule I se formiraju sa metalima ili aminima, kao što su alkalni metali i alkalno-zemni metali ili organski amini. Poželjni metali su natrijum, kalijum, magnezijum i kalcijum. Poželjni organski amini su N,N'-dibenziletilendiamin, hloroprokain, holin, dietanolamin, etilendiamin, N-metil-D-glukamin i prokain.

Bazne-adicione soli kiselih jedinjenja prema pronalasku se pripremaju dovođenjem oblika slobodnog oblika kiseline u kontakt sa odgovarajućom količinom željene baze, čime se izaziva formiranje soli na konvencionalan način. Slobodna kiselina može biti regenerisana dovođenjem oblika soli u kontakt sa kiselinom i izolovanjem slobodne kiseline na konvencionalan način. Oblici slobodne baze se razlikuju u određenom pogledu od njihovih odgovarajućih oblika soli kada se tiče određenih fizičkih osobina, kao što su rastvorljivost u polarnim rastvaračima; ipak u svrhu ovog pronalaska soli korespondiraju sa njihovim odgovarajućim oblicima slobodne kiseline.

Ukoliko jedinjenje prema pronalasku sadrži više od jedne grupe koja je sposobna da formira farmaceutski prihvatljivu so ovog tipa, pronalazak takođe obuhvata više soli. Tipični višestruki oblici soli uključuju, na primer, bitartrat, diacetat, difumarat, dimeglumin, difosfat, dinatrijum i trihlorhidrat, ali ovim se nema namera da se postavi ograničenje.

U pogledu gore navedenog, može se videti da se je izraz „farmaceutski prihvatljiva so“ ovde uzet da znači aktivni sastojak koji sadrži jedinjenje formule I u obliku jedne od njegovih soli, posebno ukoliko ovaj oblik soli pruža poboljšanje farmakokinetičkih osobina aktivnog sastojka upoređeno sa slobodnim oblikom aktivnog sastojka ili bilo kojim drugim oblikom soli aktivnog sastojka koji je ranije korišćen. Farmaceutski prihvatljiv oblik soli aktivnog sastojka može takođe da obezbedi po prvi put ovaj aktivni sastojak sa željenom farmakokinetičkom osobinom koju prethodno nije imao i čak može da ima pozitivan uticaj na farmakodinamiku ovog aktivnog sastojka u pogledu njegove terapeutske efikasnosti u telu.

Izotopi

Ima se dalje namera da jedinjenje formule I uključi njegov izotopom-označen oblik. Izotopom-označen oblik jedinjenja formule I je identičan sa ovim jedinjenjem osim u činjenici da su jedan ili više atoma jedinjenja zamenjeni sa atomom ili atomima koji imaju atomsku masu ili maseni broj koji se razlikuje od atomske mase ili masenog broja atoma koji se uobičajeno prirodno pojavljuje. Primeri izotopa koji su već komercijalno dostupni i koji mogu biti inkorporisani u jedinjenje formule I putem dobro poznatih postupaka uključuju izotope vodonika, ugljenika, azota, kiseonika, fosfora, fluora i hlora, na primer<2>H,<3>H,<13>C,<14>C,<15>N,<18>O,<17>O,<31>P,<32>P,<35>S,<18>F i<36>Cl, svaki posebno. Za jedinjenje formule I ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so koji sadrže jedan ili više gore pomenutih izotopa i/ili drugih izotopa drugih atoma se ima namera da budu deo sadašnjeg pronalaska. Izotopom-označeno jedinjenje formule I može biti upotrebljeno na brojne korisne načine. Na primer, izotopom-označeno jedinjenje formule I u kojem je, na primer, radioizotop, kao što su<3>H ili<14>C inkorporisan, je pogodno za medikament i/ili oglede distribucije u supstratu tkiva. Ovi radioizotopi, odnosno tritijum (<3>H) i ugljenik-14 (<14>C), su posebno poželjni zahvaljujući jednostavnom pripremanju i što se odlično se mogu detektovati. Inkorporacija težih izotopa, na primer deuterijuma (<2>H), u jedinjenje formule I ima terapeutske koristi zahvaljujući većoj metabolitičkoj stabilnosti ovog izotopom-označenog jedinjenja. Veća metabolitička stabilnost se direktno prenosi na povećanje in vivo polu-života ili niže doze, što pod najvećem broju okolnosti predstavlja poželjnu realizaciju sadašnjeg pronalaska. Izotopom-označeno jedinjenje formule I može uobičajeno biti propremljeno obavljanjem postupaka otkrivenih u šemama sinteze i opisu koji se na njih odnosi, u delu sa primerima i u delu za pripremanje u ovom tekstu, tako što zamenjuju ne-izotopom-označen reaktant putem već dostupnog izotopom-označenog reaktanta.

Deuterijum (<2>H) može takođe biti inkorporisan u jedinjenje formule I u svrhu da se manipuliše oksidativnim metabolizmom jedinjenja putem efekta primarnog kinetičkog izotopa. Efekat primarnog kinetičkog izotopa je promena brzine hemijske reakcije što rezultira iz izmene izotopnog jezgra, što zauzvrat izaziva promenu osnovnog stanja energija neophodnih za formiranje kovalentne veze nakon izotopne izmene. Izmena težim izotopom uobičajeno rezultira u smanjenju osnovnog stanja energije hemijske veze i tako izaziva smanjenje u brzini raskida veze ograničenjem brzine. Ukoliko dođe do raskida veze u ili u blizini tačke opterećenja u regionu duž koordinate multiproduktivne reakcije, odnosi distribucije proizvoda mogu biti značajno izmenjeni. Radi objašnjenja: ukoliko je deuterijum vezan za atom ugljenika na neizmenjivačkoj poziciji, razlike u brzini kM/kD = 2-7 su tipične. Ukoliko se ove razlike u brzini uspešno primene na jedinjenje formule I koje je osetljivo na oksidaciju, profil ovog jedinjenja in vivo može biti drastično modifikovan i rezultira u poboljšanim farmakokinteičkim osobinama.

Kada otkriva i razvija terapeutska sredstva, stručnjak iz ove oblasti nauke pokušava da optimizuje farmakokinetičke parametre dok istovremeno zadržava poželjne in vitro osobine. Razumno je pretpostaviti da su mnoga jedinjenja sa slabim farmakokinetičkim profilima osetljiva na oksidativni metabolizam. In vitro mikrozomski ogledi na jetri koji su trenutno dostupni daju vredne informacije o toku oksidativnog metabolizma ovog tipa, što zauzvrat dopušta racionalni dizajn deuterizovanih jedinjenja formule I sa poboljšanom stabilnošću kroz otpornost na takav oksidativni metabolizam. Prema tome, dobijena su značajna poboljšanja farmakokinetičkih profila jedinjenja formule I, i mogu biti izražena kvantitativno u pogledu povećanja in vivo polu-života (t/2), koncentracije sa maksimalnim terepeutskim dejstvom (Cmax), površine pod krivom odgovora na dozu (AUC), i F; i u pogledu smanjenog uklanjanja, doze i materijalnih troškova.

U onom što sledi se ima namera da se ilustruje gore navedeno: jedinjenje formule I koje ima višestruke potencijalne položaje napada za oksidativni metabolizam, na primer benzilovane atome vodonika i atome vodonika vezane za atom azota, se priprema kao serija analoga u kojima su različite kombinacije atoma vodonika zamenjene atomima deuterijuma, tako da neki, najveći broj ili svi ovi atomi vodonika budu zamenjeni atomima deuterijuma. Određivanja polu-života omogućavaju povoljnu i preciznu determinaciju u kojoj meri je poboljšanje u otpornosti na oksidativni metabolizam ostvareno. Na ovaj način, utvrđeno je da polu-život matičnog jedinjenja može biti produžen do 100% kao rezultat izmene deuterijum-vodonik ovog tipa.

Izmena deuterijum-vodonik u jedinjenju formule I može takođe biti upotrebljena da se postigne povoljna modifikacija spektra metabolita početnog jedinjenja kako bi se umanjili ili eliminisali neželjeni toksični metaboliti. Na primer, ukoliko toksični metabolit proističe kroz oksidativno ugljenik-vodonik (C-H) cepanje veze, može se razumno pretpostaviti da će deuterizovani analog u velikoj meri umanjiti ili eliminisati proizvodnju neželjenog metabolita, čak i ukoliko određena oksidacija nije brzinomutvrđeni korak. Dalje informacije o stanju tehnike u pogledu deuterijum-vodonik izmene mogu biti pronađene, na primer kod Hanzlik et al., J. Org. Chem. 55, 3992-3997, 1990, Reider et al., J. Org. Chem. 52, 3326-3334, 1987, Foster, Adv. Drug Res. 14, 1-40, 1985, Gillette et al, Biochemistry 33(10) 2927-2937, 1994, i Jarman et al. Carcinogenesis 16(4), 683-688, 1993.

Pronalazak se dalje odnosi na medikamente koji sadrže bar jedno jedinjenje formule I i/ili njihove farmaceutski prihvatljive derivate, solvate i stereoizomere, uključujući njihove smeše u svim razmerama, i opciono vezivna sredstva i/ili adjuvanate.

Farmaceutske formulacije mogu biti date u obliku jedinica doze koje sadrže prethodno utvrđenu količinu aktivnog sastojka po jedinici doze. Takva jedinica može da sadrži, na primer, 0,5 mg do 1 g, pretpostavljeno 1 mg od 700 mg, posebno poželjno 5 mg do 100 mg jedinjenja prema pronalasku, u zavisnosti od stanja koje se tretira, postupka davanja i starosti, težine i stanja pacijenta, ili farmaceutske formulacije mogu biti date u obliku jedinica doze koje sadrže prethodno utvrđenu količinu aktivnog sastojka po jedinici doze. Poželjne formulacije jedinice doze su one koje sadrže dnevnu dozu ili delimičnu-dozu, kako je u gornjem tekstu naznačeno, ili njihovu korespondirajuću frakciju aktivnog sastojka. Štaviše, farmaceutske formulacije ovog tipa mogu biti pripremljene upotrebom postupka koji je generalno poznat u farmaceutskoj nauci.

Farmaceutske formulacije mogu biti adaptirane za davanje putem bilo kog željenog pogodnog postupka, na primer putem oralnog (uključujući bukalni ili podjezični), rektalnog, nazalnog, mesnog (uključujući bukalni, podjezični ili kroz kožu), vaginalnog ili parenteralnog (uključujući potkožni, intramuskularni, intravenozni ili intradermalni) postupka. Takve formulacije mogu biti pripremljene upotrebom svih postupaka poznatih u farmaceutskoj nauci putem, na primer, kombinovanja aktivnog sastojka sa vezivnim sredstvom(ima) ili adjuvantom(ima).

Farmaceutske formulacije adaptirane za oralno davanje mogu biti date kao odvojene jedinice, kao što su, na primer, kapsule ili tablete; praškovi ili granule; rastvori ili suspenzije u vodenoj ili ne-vodenoj tečnosti; jestive pene ili penasta hrana; ili ulje-uvodi tečne emulzije ili voda-u-ulju tečne emulzije.

Tako, na primer, u slučaju oralnog davanja u obliku tablete ili kapsule, komponenta aktivnog sastojka može biti kombinovana sa oralnim, netoksičnim i farmaceutski prihvatljivim inertnim vezivnim sredstvom, kao što su, na primer, etanol, glicerin, voda i slično. Praškovi se pripremaju usitnjavanjem jedinjenja do odgovarajuće fine veličine i njegovim mešanjem sa farmaceutskim vezivnim sredstvom usitnjenim na sličan način, kao što su, na primer, jestivi ugljeni hidrat, kao što su, na primer, skrob ili manit. Aroma, prezervativ, sredstvo za dispergovanje i boja mogu na isti način biti prisutni.

Kapsule se proizvode pripremanjem praška smeše kako je u gornjem tekstu opisano i punjenjem oblikovanih želatinskih omotača sa njima. Sredstva za poboljšanje protoka i lubrikanti, kao što su, na primer, krajnje dispergovana silicijumova kiselina, talk, magnezijum stearat, kalicijum stearat ili polietilen glikol u čvrstom obliku, mogu biti dodati smeši praška pre operacije punjenja. Sredstvo za dezintegraciju ili rastvaranje, kao što su, na primer, agar-agar, kalcijumkarbonat ili natrijumkarbonat, mogu na isti način biti dodati da bi se poboljšala dostupnost medikamenta nakon što se kapsula uzme.

Dodatno tome, ukoliko se želi ili je neophodno, odgovarajuća vezivna sredstva, lubrikanti ili sredstva za dezintegraciju kao i boje mogu na isti način biti inkorporisani u smešu. Odgovarajuća vezivna sredstva uključuju skrob, želatin, prirodne šećere, kao što su, na primer, glukoza ili beta-laktoza, sredstva za zaslađivanje spravljena od kukuruznog skroba, prirodnu i sintetičku gumu, kao što su, na primer, akacija, tragakant ili natrijum alginat, karboksimetilcelulozu, polietilen glikol, voskove i slično. Lubrikanti koji se koriste u ovim oblicima doze uključuju natrijum oleat, natrijum stearat, magnezijum stearat, natrijum benzoat, natrijum acetat, natrijum hlorid i slično. Sredstva za dezintegraciju uključuju, bez ograničenja, skrob, metilcelulozu, agar, bentonit, ksantan gumu i slično. Tablete su formulisane putem, na primer, pripremanja smeše praška, granulacije ili suvog presovanje smeše, dodavanjem lubrikanta i sredstva za dezintegraciju i presovanjem celokupne smeše da se dobiju tablete. Smeša praška se priprema mešanjem jedinjenja usitnjenog na odgovarajući način sa rastvaračem ili bazom, kako je to u gornjem tekstu opisano, i opciono sa vezivnim sredstvom kao što su, na primer, karboksimetilceluloza, alginat, želatin ili polivinilpirolidon, sredstvom za sprečavanje rastvaranja, kao što je to, na primer, parafin, akceleratorom apsorbcije, kao što je to, na primer, kvaternarna so, i/ili apsorbantom kao što su to, na primer, bentonit, kaolin ili dikalcijum fosfat. Smeša praška može biti granulirana njenim vlaženjem sa vezivnim sredstvom kao što su to, na primer, sirup, pasta skroba, gumarabika bagrema ili rastvori celuloze ili polimer materijali i njihovim presovanjem kroz sito. Kao alternativa granulaciji, smeša praška može biti provedena kroz mašinu za pravljenje tableta, dajući grumenje neuniformnog oblika, koji se razbijaju da se formiraju granule. Granule mogu biti podmazane dodavanjem stearinske kiseline, stearat soli, talka ili mineralnog ulja da bi se sprečilo slepljivanje tablete sa kalup modlama. Podmazana smeša se onda presuje da se dobiju tablete. Jedinjenja prema pronalasku mogu takođe biti kombinovana sa inertnim vezivnim sredstvom slobodnog protoka i onda presovana direktno da se dobiju tablete bez obavljanja granulacije ili koraka suvog presovanja. Prozirni ili neprozirni zaštitni sloj koji sadrže sloj šelaka za zaptivanje, sloj šećera ili polimer materijal i sloj lepka ili voska mogu biti prisutni. Boje mogu biti dodate ovim oblogama da bi se bilo u mogućnosti da se napravi razlika između različitih jedinica doze.

Oralne tečnosti kao što su, na primer, rastvor, sirupi i eliksiri, mogu biti pripremljene u obliku jedinica doze tako da data količina sadrži prethodno specifikovanu količinu jedinjenja. Sirupi mogu biti pripremljeni rastvaranjem jedinjenja u vodenom rastvoru sa odgovarajućom aromom, dok se eliksiri pripremaju upotrebom netoksičnog alkoholnog nosača. Suspenzije mogu biti formulisane dispergovanjem jedinjenja u netoksičnom nosaču. Sredstva za poboljšanje rastvaranja i emulgatori kao što su, na primer, etoksilovani izostearil alkoholi i polioksietilen sorbit etri, prezervativi, sredstva za dodavanje arome kao što su, na primer, pepermint ulje ili prirodni zaslađivači ili saharin, ili druga veštačka sredstva za zaslađivanje i slično mogu na isti način biti dodati.

Formulacije jedinica doze za oralno davanje mogu, ukoliko se to želi, biti u obliku mikrokapsule. Formulacija takođe može biti pripremljena na takav način da je oslobađanje prošireno ili zadržano kao što je to, na primer, putem oblaganja ili ugrađivanja određenog materijala u polimerima, vosku i slično.

Jedinjenja formule I i njene farmaceutske soli, tautomeri i stereoizomeri mogu takođe biti dati u obliku sistema za isporuku lipozoma kao što su to, na primer, mali unilamelasti mehurići, veliki unilamelasti mehurići i multilamelasti mehurići. Lipozomi mogu biti formirani iz različitih fosfolipida kao što su, na primer, holesterol, stearilamin ili fosfatidilholini.

Jedinjenja formule I i njihove soli, tautomeri i stereoizomeri mogu takođe biti isporučeni upotrebom monoklonalnih antitela kao individualnih nosača za koje su molekuli jedinjenja spareni. Jedinjenja takođe mogu biti sparena za rastvorljive polimere kao ciljane nosače medikamenta. Takvi polimeri mogu da obuhvataju polivinilpirolidon, piran kopolimer, polihidroksipropilmetakrilaminofenol, polihidroksietilaspartamidofenil ili polietilen oksid polilizin, supstituisane palmitoil radikalima. Jedinjenja mogu dalje biti sparena za klasu biorazgradljivih polimera koji su pogodni za postizanje kontrolisanog oslobađanja medikamenta, na primer, polimlečna kiselina, poli-ipsilon-kaprolakton, polihidroksibuterna kiselina, poliortoestri, poliacetali, polidihidroksipirani, policijanoakrilati i unakrsno povezani ili amfipatični blok kopolimeri hidrogelova.

Farmaceutske formulacije adaptirane za transdermalno davanje mogu biti date kao nezavisni flasteri za produženi, bliski kontakt sa epidermom primaoca. Tako, na primer, aktivni sastojak može biti isporučen sa flastera jontoforezom, kako je to generalno opisano u Pharmaceutical Research, 3(6), 318 (1986).

Farmaceutska jedinjenja adaptirana za mesno davanje mogu biti formulisana kao masti, kreme, suspenzije, losioni, puderi, rastvori, paste, gelovi, sprejovi, aerosoli ili ulja.

Za tretman oka ili drugog eksternog tkiva, na primer usta i kože, formulacije se protpostavljeno apliciraju kao mesna mast ili krema. U slučaju formulacije kao masti, aktivni sastojak može biti upošljen bilo sa parafinskom ili vodeno-mešljivom osnovom kreme. Alternativno, aktivni sastojak može biti formulisan da se dobije krema sa uljeu-vodi osnovom kreme ili voda-u-ulju osnovom.

Farmaceutske formulacije adaptirane za mesnu primenu na oku uključuju kapi za oči, u kojima je aktivni sastojak rastvoren ili suspendovan u odgovarajućem nosaču, posebno u vodenom rastvaraču.

Farmaceutske formulacije adaptirane za mesnu primenu u ustima obuhvataju pastile u obliku romba, pastile i sredstva za pranje usta.

Farmaceutske formulacije adaptirane za rektalno davanje mogu biti date u obliku supozitorija ili klistira.

Farmaceutske formulacije adaptirane za nazalno davanje u kojima je supstanca nosača čvrsta sadrže sirov prašak koji ima veličinu čestice, na primer, u opseku 20-500 mikrona, koje se daju ušmrkavanjem, odnosno brzom inhalacijom kroz nazalne puteve iz kontejnera koji sadrži prašak koji se drži blizu nosu. Odgovarajuće formulacije za davanje kao nazalni sprej ili nazalne kapi sa tečnošću kao supstancom nosačem obuhvataju rastvore aktivnog sastojka u vodi ili ulju.

Farmaceutske formulacije adaptirane za davanje inhalacijom obuhvataju fino isitnjeni prah, koji može biti generisan različitim tipovima dispenzera sa aerosolima, raspršivačima ili sredstvima za uduvavanje.

Farmaceutske formulacije adaptirane za vaginalno davanje mogu biti date kao vagitorije, tamponi, kreme, gelovi, paste, pene ili sprej formulacije.

Farmaceutske formulacije adaptirane za parenteralno davanje uključuju vodene i nevodene sterilne rastvore za ubrizgavanje koji sadrže antioksidante, pufere, bakteriostatike i rastvorljiva sredstva, putem kojih se formulacija čini izotoničnom sa krvlju primaoca koji se ima tretirati; i vodene i ne-vodene sterilne suspenzije, koje mogu sadržati medijum suspenzije i sredstva za zgušnjavanje. Formulacije mogu biti date u kontejneru sa pojedinačnom dozom ili sa multidozom, na primer zapečaćene ampule i bočice, a čuvaju se u zamrznutom-osušenom (liofilisanom) stanju, tako da je neophodno samo dodavanje sterilnog tečnog nosača, na primer vode u svhe ubrizgavanja neposredno pre upotrebe. Rastvori za ubrizgavanje i suspenzije pripremljeni u skladu sa receptom mogu biti pripremljeni iz sterlnih praškova, granula i tableta.

Podrazumeva se i bez da je pomenuto da, dodatno gore posebno pomenutim konstituentima, formulacije mogu takođe sadržati ostala sredstva uobičajena u nauci u pogledu određenog tipa formulacije; tako, na primer, formulacije koje su pogodne za oralno davanje mogu da sadrže sredstva za davanje arome.

Terapetuski efektivna količina jedinjenja formule I zavisi od brojnih faktora, uključujući, na primer, starost i težinu životinje, precizno stanje koje zahteva tretman i ozbiljnost istog, prirodu formulacije i način davanja, i konačno ga utvrđuje doktor ili veterinar koji tretira. Ipak, efektivna količina jedinjenja prema pronalasku je generalno u rasponu od 0,1 do 100 mg/kg telesne težine primaoca (sisar) na dan i posebno tipično je u rasponu od 1 do 10 mg/kg telesne težine na dan. Tako, stvarna količina na dan za odraslog sisara koji teži 70 kg je uobičajeno između 70 i 700 mg, pri čemu se ova količina može dati kao jedna doza na dan ili kako je uobičajeno u seriji delimičnih doza (kao što je, na primer, dva, tri, četiri, pet ili šest puta) po danu, tako da je ukupna dnevna doza ista. Efektivna količina njihovih soli ili solvata ili fiziološki funkcionalnog derivata može biti utvrđena kao frakcija efektivne količine jedinjenja prema pronalasku per se. Može se pretpostaviti da su slične doze pogodne za tretman drugih gore pomenutih stanja.

Kombinovani tretman ovog tipa može biti postignut uz pomoć simultanog, uzastopnog ili odvojenog izdavanja individualnih komponenti tretmana. Kombinacija proizvoda ovog tipa upošljavaju jedinjenja ovog pronalaska.

Pronalazak se dalje odnosi na medikamente koji sadrže bar jedno jedinjenje formule I i/ili njegove farmaceutski prihvatljive soli, tautomere i stereoizomere, uključujući njihove smeše u svim razmerama, i bar jedan dalji medikament kao aktivni sastojak.

Pronalazak se takođe odnosi na set (pribor) koji sadrži odvojena pakovanja

(a) efektivne količine jedinjenja formule I i/ili njegovih farmaceutski prihvatljivih soli, tautomera i stereoizomera, uključujući njihove smeše u svim razmerama, i

(b) efektivne količine daljeg medikamenta kao aktivnog sastojka.

Pribor sadrži odgovarajuće kontejnere, kao što su kutije, pojedinačne boce, kese ili ampule. Pribor može, na primer, da sadrži odvojene ampule, gde svaka sadrži efektivnu količinu jedinjenja formule I i/ili njegove farmaceutski prihvatljive soli, tautomere i stereoziomere, uključujući njihove smeše u svim razmerama, i efektivnu količinu daljeg medikamenta kao aktivnog sastojka u rastvorenom ili liofilisanom obliku.

„Tretiranje“ kako se ovde koristi, znači ublažavanje, u celini ili delimično, simptoma povezanih sa poremećajem ili bolešću, ili usporavanje ili zaustavljanje dalje progresije ili pogoršanja tih simptoma, ili prevenciju ili profilaksu bolesti ili poremećaja kod subjekta kod koga postoji rizik da se razvije bolest ili poremećaj.

Pojam „efektivna količina“ u vezi sa jedinjenjem formule (I) može značiti količinu sposobnu za ublažavanje, u celosti ili delimično, simptoma povezanih sa poremećajem ili bolešću, ili usporavanje ili zaustavljanje progresije ili pogoršanja ovih simptoma, ili sprečavanje ili obezbeđivanje profilakse za bolest ili poremećaj kod subjekta kod koga postoji rizik da se razvije bolest koja je ovde data, kao što su inflamatorna stanja, imunološka stanja, kancer ili metabolitička stanja.

U jednoj realizaciji efektivna količina jedinjenja formule (I) je količina koja inhibira tankirazu u čeliji, na primer, in vitro ili in vivo. U nekim realizacijama, efektivna količina jedinjenja formule (I) inhibira tankirazu u ćeliji za 10%, 20%, 30%, 40%, 50%, 60%, 70%, 80%, 90% ili 99%, upoređeno sa aktivnošću tankiraze u netretiranoj ćeliji. Efektivna količina jedinjejnja formule (I), na primer u farmaceutskoj kompoziciji, može biti na nivou koji će izazvati željeno dejstvo; na primer, oko 0,005 mg/kg subjektove telesne težine do oko 10 mg/kg subjektove telesne težine u jedinici doze i za oralno i za parenteralno davanje.

UPOTREBA

Sadašnji jedinjenja su pogodna za farmaceutski aktivne sastojke za sisare, posebno ljude, u lečenju kancera, multiple skleroze, kardiovaskularnih bolesti, povrede centralnog nervnog sistema i različitih oblika inflamacije.

Sadašnji pronalazak obuhvata upotrebu jedinjenja formule I i/ili njihovih fiziološki prihvatljivih soli, tautomera i stereoizomera za pripremanje medikamenta za tretman ili prevenciju kancera, multiple skleroze, kardiovaskularnih bolesti, povrede centralnog nervnog sistem i različitih oblika inflamacije.

Primeri inflamatornih bolesti uključuju reumatoidni artritis, psorijazu, kontaktni dermatitis, odloženu hipersenzitivnu reakciju i slično.

Ovde je takođe obuhvaćena upotreba jedinjenja formule I i/ili njihovih farmaceutski prihvatljivih soli, tautomera i stereoizomera za pripremanje medikamenta za lečenje ili prevenciju tankirazom-izazvane bolesti ili tankirazom-izazvanog stanja kod sisara, gde se prema ovom postupku terapeutski efektivna količina jedinjenja prema pronalasku daje bolesnom sisaru kome je neophodan takav tretman. Terapeutska količina varira u skladu sa specifičnošću bolesti i može biti utvrđena od strane stručnjaka iz ove oblasti bez posebnog napora.

Izraz „tankirazom-izazvane bolesti ili stanja“ upućuje na patološka stanja koja zavise od aktivnost jedne ili više tankiraza. Bolesti povezane sa aktivnošću tankiraze uključuju kancer, multiplu sklerozu, kardiovaskularne bolesti, povredu centralnog nervnog sistema i različite oblike inflamacije.

Sadašnji pronalazak se specifično odnosi na jedinjenja formule I i njihove farmaceutski prihvatljive soli, tautomere i stereoizomere, uključujući njihove smeše u svim razmerama, za upotrebu za tretman bolesti u kojima igra ulogu inhibicija, regulisanje i/ili modulisanje inhibicije tankiraze.

Sadašnji pronalazak se specifično odnosi na jedinjenja formule I i njihove farmaceutski prihvatljive soli, tautomere i stereoizomere, uključujući njihove smeše u svim razmerama, za upotrebu u inhibiciji tankiraze.

Sadašnji pronalazak se specifično odnosi na jedinjenja formule I i njihove farmaceutski prihvatljive soli, tautomere i stereoizomere, uključujući njihove smeše u svim razmerama, za upotrebu u tretmanu kancera, multiple skleroze, kardiovaskularnih bolesti, povrede centralnog nervnog sistema i različitih oblika inflamacije.

Reprezentativni kanceri za koje su jedinjenja formule I korisna za tretiranje i prevenciju uključuju, ali nisu ograničena na, kancer glave, vrata, oka, usta, grla, jednjaka, bronhija, grkljana, ždrela, grudi, kosti, pluća, debelog creva, rektuma, stomaka, prostate, mokraćne bešike, materice, cerviksa, dojke, jajnika, testisa i drugih reproduktivnih organa, kože, tiroide, krvi, limfnih čvorova, bubrega, jetre, pankreasa, mozga, centralnog nervnog sistema, čvrste tumore i u krvi nastale tumore.

Reprezentativne kardiovaskularne bolesti za koje su jedinjenja formule I korisna za tretiranje i prevenciju uključuju, ali nisu ograničene na, restenozu, aterosklerozu i njene posledice kao što su šlog, miokardijački infarkt, ishemično oštećenje srca, pluća, stomaka, bubrega, jetre, pankreasa, slezine ili mozga.

Posebno poželjno, sadašnji pronalazak se odnosi na jedinjenja formule I za tretman gde je bolest kancer, gde je davanje simultano, sekvencijalno ili u alternaciji sa davanjem bar jednog drugog sredstva aktivnog leka.

Otkrivena jedinjenja formule I mogu biti data u kombinaciji sa drugim poznatim terapeutskim sredstvima, uključujući antikancerna sredstva. Kako se to ovde koristi, pojam „antikancerno sredstvo“ se odnosi na bilo koje sredstvo koje se daje pacijentu sa kanceroma u svrhe tretiranja kancera.

Anti-kancerni tretman koji je ovde definisan može biti primenjen kao jedina terapija (monoterapija) ili može uključiti, dodatno jedinjenju pronalaska, konvencionalnu hirurgiju ili radioterapiju ili hemoterapiju. Takva medicinska terapija, n.pr. hemoterapija ili ciljana terapija, može uključiti jedno ili više, poželjno jedno, od sledećih anti-tumornih sredstava:

Sredstva za alkilovanje

Kao što su altretamin, bendamustin, bisulfan, carmustin, hlorambucil, hlormetin, ciklofosfamid, dakarbazin, ifosfamid, improsulfan, tozilat, lomustin, melfalan, mitobronitol, motolaktol, nimustin, ranimustin, temozolomid, tiotepa, treosulfan, mehloretamin, karbohion, apazihion, fotemustin, glufosfamid, palifosfamid, pipobroman, trofosfamid, uramustin, TH-302<4>, VAL-083<4->;

Jedinjenja platine

Kao što su karboplatin, cisplatin, eptaplatin, miriplatin hidrat, oksaliplatin, lobaplatin, nedaplatin, pikoplatin, satraplatin;

lobaplatin, nedaplatin, pikoplatin, satraplatin;

Sredstva za izmenu DNK

Kao što su amrubicin, bisantren, decitabin, mitoksantron, prokarbazin, tabektedin, klofarabin, amsakrin, bostalicin, piksantron, laromustin<1,3->;

Topoizomeraza inhibitori

Kao što su etopozid, irinotekan, razoksan, sobuzoksan, tenipozid, topotekan, amonafid, belotekan, eliptinijum acetat, voreloksin;

Modifikatori mikrotubule

Kao što su kabazitaksel, docetaksel, eribulin, iksabepilon, paklitaksel, vinblastin, vinkristin, vinorelbin, vindesin, vinflunin, fosbretabulin, tesetaksel;

Antimetaboliti

Kao što su asparaginaza<3>, azacitidin, kalcijum levofolinat, kapecitabin, kladribin, citarabin, enocitabin, floksuridin, fludarabin, fluorouracil, gemcitabin, merkaptopurin, metotreksat, nelarabin, pemetreksed, pralatreksat, azatioprin, tioguanin, karmofur, doksifluridin, elacitarabin, raltitreksed, sapacitabin, tegafur<2,3>, trimetreksat;

Antikancerni antibiotici

Kao što su bleomicin, daktinomicin, doksorubicin, epirubicin, idarubicin, levamisol, miltefosin, mitomicin C, romidepsin, streptozocin, valrubicin, zinostatin, zorubicin, daunurobicin, plikamicin, aklarubicin, peplomicin, pirarubicin;

Hormoni/Antagonisti

Kao što su abareliks, abirateron, bikalutamid, buserelin, kalusteron, hlorotrianisen, degareliks, deksametazon, estradiol, fluokortolon, fluoksimesteron, flutamid, fulvestrant, goserelin, histrelin, leuprorelin, megestrol, mitotan, nafarelin, nandrolon, nilutamid, oktreotid, prednisolon, raloksifen, tamoksifen, tirotropin alfa, toremifen, trilostan, triptorelin, dietilstilbestrol, akolbifen, danazol, desiorelin, epitiostanol, orteronel, enzalutamid<1,3->;

Aromataza inhibitori

Kao što su aminoglutetimid, anastrozol, eksemestan, fadrozol, letrozol, testolakton, formestan;

Kinaza inhibitori malog molekula

Kao što su krizotinib, dasatinib, erlotinib, imatinib, lapatinib, nilotinib, pazopanib, regorafenib, ruksolitinib, sorafenib, sunitinib, vandetanib, vemurafenib, bosutinib, gefitinib, aksitinib, afatinib, alisertib, dabrafenib, dakomitinib, dinaciklib, dovitinib, enzastaurin, nintedanib, lenvatinib, linifanib, linsitinib, masitinib, midostaurin, motesanib, neratinib, orantinib, perifosin, ponatinib, radotinib, rigosertib, tipifarnib, tivantinib, tivozanib, trametinib, pimasertib, brivanib alaninat, cediranib, apatinib<4>, kabozantinib S-malat<1-3>, ibrutinib<1,3>, ikotinib<4>, buparlisib<2>, cipatinib<4>, cobimetinib<1,3>, idelalisib<1,3>, fedratinib<1>, XL-647<4>;

Fotosenzibilatori

Kao što su metoksalen<3->, porfimer natrijum, taloporfin, temoporfin;

Antitela

Kao što su alemtuzumab, besilesomab, brentuksimab vedotin, cetuksimab, denosurnab, ipilimumab, ofatumumab, panitumumab, rituksimab, tositumomab, trastuzumab, bevacizumab, pertuzumab<2,3>, katumaksomab, elotuzumab, epratuzumab, farletuzumab, mogamulizumab, necitumumab, nimotuzumab, obinutuzumab, okaratuzumab, oregovomab, ramucirumab, rilotumumab, siltuksimab, tocilizumab, zalutumumab, zanolimumab, matuzumab, dalotuzumab<1,2,3>, onartuzumab<1,3>, racotumomab<1>, tabalumab<1,3>, EMD-525797<4>, nivolumab<1,3>;

Citokini

Kao što su aldesleukin, interferon alfa<2>, interferon alfa2a<3>, interferon alfa2b<2,3>, celmoleukin, tasonermin, teceleukin, oprelvekin<1,3>, rekombinantni interferon beta-1a<4>; Konjugati leka

Kao što su denileukin diftitoks, ibritumomab tiuksetan, jobenguan I123, prednimustin, trastuzumab emtansin, estramustin, gemtuzumab, ozogamicin, aflibercept, cintredekin besudotoks, edotreotid, inotuzumab ozogamicin, naptumomab estafenatoks, oportuzumab monatoks, tehnecijum (99mTc) arcitumomab<1,3>, vintafolid<1,3>;

Vakcine

Kao što su sipuleucel<3>, vitespen<3>, emepepimut-S<3>, oncoVAX<4>, rindopepimut<3>, troVax<4>, MGN-1601<4>, MGN-1703<4>;

Razno

alitretinoin, beksaroten, bortezomib, everolimus, ibandronska kiselina, imihimod, lenalidomid, lentinan, metirozin, mifamurtid, pamidronska kiselina, pegaspargaza, pentostatin, sipuleucel<3>, sizofiran, tamibaroten, temsirolimus, talidomid, tretinoin, vismodegib, zoledronska kiselina, vorinostat, celekoksib, cilengitid, entinostat, etanidazol, ganetespib, idronoksil, iniparib, iksazomib, lonidamin, nimorazol, panobinostat, peretinoin, plitidepsin, pomalidomid, prokodazol, ridaforolimus, tashinimod, telotristat, timalfasin, tirapazamin, tozedostat, trabedersen, ubenimeks, valspodar, gendicin<4>, picibanil<4>, reolizin<4>, retaspimicin hlorhidrat<1,3>, trebananib<2,3>, virulizin<4>, carfilzomib<1,3>, endostatin<4>, imukotel<4>, belinostat<3>, MGN-1703<4>;

<1>Prop.INN (Predloženi Internacionalni Nevlasnički Naziv)

<2>Rec.INN (Preporučeni Internacionalni Nevlasnički Nazivi)

<3>USAN (Usvojen naziv u SAD)

<4>nema INN.

Sledeće skraćenice upućuju svaka posebno na donje definicije:

aq (vodeni), h (sat), g (gram), L (litar), mg (miligram), MHz (Megaherc), min. (minut), mm (milimetar), mmol (milimol), mM (milimolarno), m.p. (tačka topljenja), eq (ekvivalent), mL (mililitar), L (mikrolitar), ACN (acetonitril), AcOH (sirćetna kiselina), CDCl3 (deuterijumizovan hloroform), CD3OD (deuterijumizovan metanol), CH3CN (acetonitril), c-hex (cikloheksan), DCC (dicikloheksil karbodiimid), DCM (dihlorometan), DIC (diizopropil carbodiimid), DIEA (diizopropiletil-amin), DMF (dimetilformamid), DMSO (dimetilsulfoksid), DMSO-d6 (deuterijumizovan dimetilsulfoksid), EDC (1-(3-dimetil-amino-propil)-3-etilkarbodiimid), ESI (elektro-sprej jonizacija), EtOAc (etilacetat), Et2O (dietil etar), EtOH (etanol), HATU (dimetilamino-([1,2,3]triazolo[4,5-b]piridin-3-iloksi)-metilen]-dimetil-amonijum heksafluorofosfat), HPLC (Tečna hromatografija visokih performansi), i-PrOH (2-propanol), K2CO3 (kalijumkarbonat), LC (Tečna hromatografija), MeOH (metanol), MgSO4 (magnezijum sulfat), MS (masena spektrometrija), MTBE (Metil terc-butil etar), NaHCO3 (natrijumbikarbonat), NaBH4 (natrijum borohidrid), NMM (N-metil morfolin), NMR (Nuklearna magnetna rezonanca), PyBOP (benzotriazol-1-il-oksi-tris-pirolidinofosfonijum heksafluorofosfat), RT (sobna temperatura), Rt (vreme zadržavanja), SPE (ekstrakcija čvrste faze), TBTU (2-(1-H-benzotriazol-1-il)-1,1,3,3-tetrametiluromium tetrafluoro borat), TEA (trietilamin), TFA (trifluorosirćetna kiselina), THF (tetrahidrofuran), TLC (Hromatografija tankog sloja), UV (Ultraljubičasto).

Opis in vitro ogleda

Skraćenice:

GST = Glutation-S-transferaza

FRET = Transfer energije fluorescentnom rezonancom

HTRF® = (homogena vremenski rešena fluorescencija)

HEPES = 4-(2-hidroksietil)-1-piperazin etanesulfonska kiselina pufer

DTT = Ditiotreitol

BSA = serum albumin govečeta

CHAPS = deterdžent;

CHAPS = 3-[(3-holamidopropil)dimetilamonio]-1-propansulfonat

Streptavidin-XLent® je konjugat streptavidin-XL665 visokog stepena za koji su uslovi sparivanja optimizovani da se dobije prinos konjugata sa pojačanim performansama za neke oglede, posebno za one koji zahtevaju visoku osetljivost.

Merenje ćelijske inhibicije tankiraze

Pošto su Tankiraze opisane da moduliraju ćelijski nivo Axin2 (Huang et al., 2009; Nature) povećanje Axin2 nivoa se koristi kao očitavanje za utvrđivanje ćelijske inhibicije Tankiraza u na Luminex-u baziranom ogledu.

Ćelije ćelijske linije DLD1 karcinoma debelog creva se postave na ploče sa 96 bazenčića sa 1,5x10<4>ćelija po bazenčiću. Sledeći dan, ćelije se tretiraju sa serijskim razblaživanjem testiranog jedinjenja u sedam koraka kao triplikati sa konačnom DMSO koncentracijom od 0,3%. Nakon 24 sata, ćelije se lizuju i pufer lize (20 mM Tris/Hcl pH 8,0, 150 mM NaCl, 1% NP40, 10% Glicerin) i lizati se očiste centrifugiranjem kroz filter ploču 96 bazenčića (0,65µm). Axin2 protein se izoluje iz ćelijskih lizata inkubacijom sa monoklonalnim anti-Axin2 antitelom (R&D Systems #MAB6078) koje je vezano za fluorescentna karboksizrna. Onda se vezani Axin2 specifično detektuje sa poliklonalnim anti-Axin2 antitelom (Cell Signaling #2151) i odgovarajućim PE-fluorescentnim sekundarnim antitelom. Količina izolovanog Axin2 proteina se utvrđuje u Luminex<200>mašini (Luminex Corporation) prema proizvođačkom uputstvu računanjem 100 događaja po bazenčiću. Inhibicija Tankiraze putem testiranih jedinjenja rezultira u višim nivoima Axin2 što je u direktnoj korelaciji sa povećanjem fluorescence koja se može detektovati. Tako su kontrolne ćelije tretirane samo sa rastvaračem (neutralna kontrola) i sa Tankiraza referentnim inhibitorom IWR-2 (3E-06 M) na koji se upućuje kao kontrolu maksimalnog povećanja Axin2. Radi analize, dobijeni podaci se normalizuju spram netretiranog rastvarača kao kontrole i uklapaju za određivanje EC50 vrednosti upotrebom Assay Explorer softvera (Accelrys).

Opis PARP1 ogleda

Biohemijska aktivnost testiranja PARP-1: Ogled autoparilacije

Ogled autoparilacije se obavlja u dva koraka: enzimske reakcije u kojoj His-označeni Parp-1 transferiše biotinilovanu ADP-riboza/ADP-riboza samoj sebi iz biotinilovanog NAD/NAD kao ko-supstrata i detekcione reakcije gde se analizira vreme potrebno za rešavanje FRET između kriptata označenog sa anti-His antitelom veznom za His oznaku enzima i Xlent® označenog-streptavidina vezanog za ostatak biotin-parilacije. Aktivnost autoparilacije se može detektovati direktno putem povećanja u HTRF signalu.

Ogled autoparilacije se obavlja kao ogled sa 384-bazenčića HTRF® (Cisbio, Codolet, Francuska) formatiran u Greiner-ovim mikrotiter plačam nb 384-bazenčića. 35 nM His-označenog Parp-1 (humani, rekombinantni, Enzo Life Sciences GmbH, Lorrach, Nemačka) i smešom 125 nM bio-NAD (Biolog, Life science Inst., Bremen, Nemačka) i 800 nM NAD kao ko-supstrat se inkubiraju u ukupnoj zapremini od 6 µl (100 mM Tris/HCl, 4 mM Mg-hlorid, 0,01 % IGEPAL® CA630, 1 mM DTT, 0,5 % DMSO, pH 8, 13 ng/µl aktivirane DNK (BPS Bioscience, Sand Diego, SAD)) u odsustvu ili prisustvu testiranog jedinjenja (10 razblaženih koncentracija) tokom 150 minuta na 23°C. Reakcija se zaustavlja dodavanjem 4 µL Stop/detekcija rastvora (70 nM SA-Xlent® (Cisbio, Codolet, Francuska), 2,5 nM Anti-His-K® (Eu-označen anti-His, Cisbio, Codolet, Francuska) u 50 mM HEPES, 400 mM KF, 0,1 % BSA, 20 mM EDTA, pH 7,0). Nakon jednog sata inkubacije na sobnoj temperaturi HTRF se meri sa Envision multimode čitačem (Perkin Elmer LAS Germany GmbH) pri talasnoj dužini ekscitacije od 340 nm (laserski mod) i talasnim dužinama emisije od 615 nm i 665 nm. Utvrđuje se odnos emisionih signala. Puna vrednost se koristi u reakcijama bez inhibitora. Farmakološka nulta vrednost koja se koristi je Olaparib (LClabs, Woburn, SAD) u konačnoj koncentracii od 1 µM. Inhibitorne vrednosti (IC50) se utvrđuju upotrebom bilo programa Symyx Assay Explorer® ili Condosseo® od GeneData.

Opis TNKS1 i TNKS2 ELISA ogleda

Biohemijska aktivnost testiranja TNKS 1 i 2: aktivnost ELISA (ogled autoparilacije)

Radi analize aktivnost autoparilacije TNKS 1 i 2 obavlja se aktivnost ELISA: U prvom koraku GST označeni TNKS se hvataju na glutationom obloženu ploču. Onda se obavlja ogled aktivnost sa biotinilovanim NAD u odsustvu/prisustvu jedinjenja. Tokom enzimske reakcije GST označeni TNKS transferišu biotinilovanu ADP-ribozu samim sebe iz biotinilovanog NAD kao ko-supstrata. Za detekciju dodaje se streptavidin-HRP konjugat koji se vezuje za biotinilovane TNKS i time se hvata za ploče. Količina biotinilovanih resp. autopariliranih TNKS se detektuje sa luminiscentnim supstratom za HRP. Nivo luminiscentnog signala je u direktnoj korelaciji sa količinom autopariliranih TNKS i prema tome sa aktivnošću TNKS

.

Aktivnost ELISA se obavlja na glutationom obloženim mikrotiter pločama sa 384 bazenčića (Express capture Glutathione obložena ploča, Biocat, Heidelberg, Nemačka). Ploče se prethodno ekvilibrišu sa PBS. Onda se ploče inkubiraju sa 50 µl 20 ng/bazenčić GST-označenim Tnks-1 (1023-1327 aa, pripremljeno u kući), i posebno GST-označenim Tnks-2 (873-1166 aa, pripemljeno u kući) u oglednom puferu (50 mM HEPES, 4 mM Mg-hlorid, 0,05% Pluronic F-68, 2 mM DTT, pH 7,7) preko noći na 4°C. Ploče se operu 3 puta sa PBS-Tween-20. Bazenčići se blokiraju inkubacijom na sobnoj temperaturi tokom 20 minuta sa 50 µl blokirajućeg pufera (PBS, 0,05 % Tween-20, 0,5 % BSA). Nakon toga se ploče operu 3 puta sa PBS-Tween-20. Enzimska reakcija se obavlja u 50 µl reakcionom rastvoru (50 mM HEPES, 4 mM Mg-hlorid, 0,05 % Pluronic F-68, 1,4 mM DTT, 0,5% DMSO, pH 7,7) sa 10 µM bio-NAD (Biolog, Life science Inst., Bremen, Nemačka) kao ko-supstratom u odsustvu ili prisustvu testiranog jedinjenja (10 razblaženih koncentracija) tokom jednog sata na 30°C. Reakcija se zaustavlja 3 puta pranjem sa PBS-Tween-20. Radi detekcije se dodaju 50 µl 20ng/µl Streptavidin, HRP konjugat (MoBiTec, Gottingen, Nemačka) u PBS/0,05%Tween-20/0,1%BSA i ploče se inkubiraju 30 minuta na sobnoj temperaturi. Nakon tri pranja sa PBS-Tween-20 dodaje se 50µl rastvora SuperSignal ELISA Femto Maximum osetljivosti supstrat (ThermoFisherScientific (Pierce), Bonn, Nemačka). Nakon 1 minuta inkubacije na sobnoj temperaturi signali luminiscence se mere sa Envision multimode čitačem (Perkin Elmer LAS Germany GmbH) pri 700 nm. Puna iskorišćena vrednost je reakcija bez inhibitora. Farmakološka nulta vrednost koja se koristi je XAV-939 (Tocris) u konačnoj koncentraciji od 5 µM. Inhibitorne vrednosti (IC50) se utvrđuju upotrebom bilo programa Symyx Assay Explorer® ili Condosseo® od GeneData.

U gornjem i donjem tekstu, sve temperature su naznačene u °C. U sledećim primerima, „konvencionalni rad“ znači: voda je dodata ukoliko je neophodno, pH je podešen, ukoliko je neophodno, do vrednosti između 2 i 10, u zavisnosti od konstitucije krajnjeg proizvoda, smeša je ekstrakovana sa etilacetatom ili dihlorometanom, faze su odvojene, organska faza je osušena preko natrijum sulfata i isparava, a ostatak je prečišćen hromatografijom na silika gelu i/ili kristalizacijom. Rf vrednosti na silika gelu; eluent: etilacetat/metanol 9:1.

<1>H NMR se beleži na Bruker DPX-300, DRX-400 ili AVII-400 spektrometru, korišćenjem preostalog signala deuterijumizovanog rastvarača kao interne reference. Hemijska pomeranja ( δ) se daju u ppm relativno prema preostalom signalu rastvarača ( δ=2,49 ppm za<1>H NMR u DMSO-d6).<1>H NMR podaci su dati kako sledi: hemijsko pomeranje (mnogostrukost, konstance sparivanja, i broj vodonika). Mnogostrukost je data putem skraćenica kako sledi: s (singlet), d (dublet), t (triplet), q (kvartet), m (multiplet), br (široko).

Mikrotalasna hemija se obavlja u CEM mikrotalasnom reaktoru.

HPLC/MS uslovi A

kolona: Chromolith PerformanceROD RP-18e, 100 x 3 mm<2>

gradijent: A:B = 99:1 do 0:100 za 1,8 min

brzina protoka: 2,0 mL/min

eluent A: voda 0,05 % mravlje kiseline

eluent B: acetonitril 0,04 % mravlje kiseline

talasna dužina: 220 nm

masena spektroskopija: pozitivni mod

HPLC/MS uslovi B

kolona: Xbridge C8, 3,5 µm, 4,6 x 50 mm

gradijent: 0 min: 5% B, 8 min: 100% B, 8,1 min: 100% B, 8,5 min: 5% B, 10 min 5% B brzina protoka: 2,0 mL/min

eluent A: voda 0,1 % TFA

eluent B: acetonitril 0,1 % TFA

HPLC/MS uslovi C

gradijent: A:B = 96:4 do 0:100 za 3,4 min; Brzina protoka: 2,40 mL/min

A: Voda mravlje kiselina (0,05 %); B: Acetonitril mravlja kiselina (0,04%) Kolona: Chromolith SpeedROD RP-18e, 50 x 4,6 mm<2>talasna dužina: 220 nm

Farmakološki podaci

Tabela 1 Inhibicija tankiraza nekih reprezentativnih jedinjenja formule I

Jedinjanje prikazana u Tabeli je su posebno poželjna jedinjenja prema pronalasku. Tabela 2 Inhibicija tankiraza nekih reprezentativnih jedinjenja formule I

Jedinjenja prikazana u Tabeli 2 su posebno poželjna jedinjenja prema pronalasku. Sinteza intermedijara

Sinteza 4-(6,8-difluoro-4-okso-3,4-dihidro-hinazolin-2-il)-buterne kiseline

Smeša 2-amino-3,5-difluoro-benzamida (1,72 g, 10,0 mmol) i anhidrida glutarne kiseline (1,48 g, 13,0 mmol) u toluenu (37 mL) se refluksuje 2 dana. Rastvarač se uklanja in vacuo i doda se 2 N NaOH (25 mL). Rezultirajuća suspenzija se zagreva do 80°C i meša na ovoj temperaturi 1 dan. Smeša se ohladi do sobne temperature i zakiseli sa sirćetnom kiselinom do pH 5. Čvrsti oblik se sakuplja filtriranjem, opere sa vodom i osuše pod vakuumom da se dobije 4-(6,8-difluoro-4-okso-3,4-dihidrohinazolin-2-il)-buterna kiselina kao svetlo mrki kristali; HPLC/MSW 1,48 min (A), [M+H] 269.

4-(4-Okso-3,4-dihidro-hinazolin-2-il)-buterna kiselina se priprema na sličan način; bež čvrsti oblik; HPLC/MS 1,37 min (A), [M+H] 233.

Sinteza 4-(6-fluoro-8-metil-4-okso-3,4-dihidro-hinazolin-2-il)-buterne kiseline

Smeša 2-amino-5-fluoro-3-metil-benzamida (1,56 g, 9,3 mmol) i anhidrida glutarne kiseline (1,38 g, 12,1 mmol) u toluenu (32 mL) se refluksuje 3 sata. Smeša se ohladi do sobne temperature i meša 9 dana. Čvrsti oblik se sakupi filtriranjem, opere sa toluenom i osuši pod vakuumom da se dobije 4-(6-fluoro-8-metil-4-okso-3,4-dihidrohinazolin-2-il)-buterna kiselina kao beli kristali; HPLC/MS 1,63 min (A), [M+H] 265;

<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6) δ 12,25 (bs, 1H), 7,80 – 7,38 (m, 2H), 2,65 (t, J = 7,4 Hz, 2H), 2,53 (s, 3H), 2,34 (t, J = 7,3 Hz, 2H), 1,98 (p, J = 7,4 Hz, 2H).

4-(6-Fluoro-4-okso-3,4-dihidro-hinazolin-2-il)-buterna kiselina se priprema na sličan način; beli čvrsti oblik; LC/MS (B): 251,3 (M+H), Rt 1,91 min.<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d<6>) δ 11,82 (brs, 1H), 7,73 (dd, J = 1,8, 8,6 Hz, 1H), 7,66-7,64 (m, 2H), 2,62 (t, J = 7,4 Hz, 2H), 2,27 (t, J = 7,4 Hz, 2H), 1,95-1,91 (m, 2H).

4-(8-Fluoro-4-okso-3,4-dihidro-hinazolin-2-il)-buterna kisleina se priprema na sličan način; bezbojni čvrsti oblik; LC/MS (B): 251,3 (M+H), Rt 2,05 min.<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6) δ 12,36 (bs, 1H), 11,90 (bs, 1H), 7,88-7,87 (d, J = 7,8 Hz, 1H), 7,66-7,61 (dd, J = 8,2, 6,9 Hz, 1H), 7,45-7,40 (m, 1H), 2,67-2,63 (m, 2H), 2,33-2,30 (m, 2H), 1,99-1,96 (m, 2H).

Sinteza (4-metoksi-3-metil-fenil)-piperidin-4-il-metanon hidrohlorida

Rastvoru mono-terc-butil estra piperidin-1,4-dikarboksilne kiseline (25,00 g, 107,72 mmol) u DMF (250 mL) se doda N,N-diizopropil etilamin (57,01 mL, 323,16 mmol), 1-hidroksibenzotriazol hidrat (1,67 g, 10,77 mmol), (3-dimetilamino-propil)-etilkarbodiimid hidrohlorid (25,03 g, 129,27 mmol) praćeno dodavanjem O,N-dimetilhidroksilamin hidrohlorida (11,68 g, 118,49 mmol) u malim porcijama na 0°C pod atmosferom azota. Reakciona smeša se meša na sobnoj temperaturi 18 sati. Nakon što se reakcija obavi rastvarač isparava pod redukovanim pritiskom. Ostatak se rastvori u etilacetatu (300 mL), opere sa 10% natrijum bikarbonatom (2 x 200 mL), 0,5 N HCl (2 x 100 mL), vodom (200 mL) i slanim rastvorom (200 mL). Organski sloj se osuši preko anhidrovane Na2SO4 i isparava pod vakuumom da se dobije terc-butil estar 4-(metoksi-metil-karbamoil)-piperidin-1-karboksilne kiseline kao bezbojna tečnost;

<1>H NMR (400 MHz, CDCl3): δ 15-4,09 (m, 2H), 3,70 (s, 3H), 3,17 (s, 3H), 2,79-2,72 (m, 3H), 1,72-1,60 (m, 4H), 1,44 (s, 9H);

LC/MS (Postupak B): 173,2 (M+H; BOC-rascepana masa), Rt.3,54 min.

Jod (0,93 mg) i 5 mL 4-bromo-2-metil-anizola (5,96 g, 29,06 mmol) rastvoreni u THF (40 mL) se dodaju suspenziji oblika magnezijuma (0,72 g, 29,06 mmol) u suvom THF (40 mL) pod atmosferom azota. Smeša se meša na sobnoj temperaturi 15 minuta a onda zagreje do 50°C. Smeša se ohladi do sobne temperature i preostali rastvor 4-bromo-2-metil anizola u THF se doda ukapanjem tokom perioda od 20 minuta. Smeša se meša dodatnih 2 sata na sobnoj temperaturi da se obavi rastvaranje magnezijuma. Rastvor Grignardovog reagensa se dodaje ukapanjem rastvoru tercbutil estra 4-(metoksi-metil-karbamoil)-piperidin-1-karboksilne kiseline (4,00 g, 14,53 mmol) u THF (40,00 mL) na -78°C. Reakcionoj smeši se dopušta da se meša na sobnoj temperaturi 15 sati. Onda se ohladi do 0°C, stiša sa zasićenim rastvorom amonijum hlorida (100 mL) i ekstrakuje sa etilacetatom (2 x 100 mL). Organski sloj se opere sa 10% natrijum bikarbonatom (100 mL), vodom (100 mL) i slanim rastvorom (100 mL), osuši preko anhidrovane Na2SO4 i isparava pod vakuumom. Sirovi materijal se prečisti fleš hromatografijom korišćenjem silika gela (230-400) i benzin etar/etilacetatom (0-30%) kao gradijentom elucije da se dobije terc-butil estar 4-(4-metoksi-3-metil-benzoil)-piperidin-1-karboksilne kiseline kao bezbojni čvrsti oblik;<1>H NMR (400 MHz, CDCl3): δ 7,82 (dd, J = 2,2, 8,6 Hz, 1H), 7,76 (d, J = 1,6 Hz, 1H), 6,86 (d, J = 8,6 Hz, 1H), 4,17 (d, J = 13,0 Hz, 2H), 3,90 (s, 3H), 3,41-3,34 (m, 1H), 2,93-2,86 (m, 2H), 2,26 (s, 3H), 1,83-1,80 (m, 2H), 1,76-1,65 (m, 2H), 1,45 (s, 9H): LC/MS (Postupak B): 234,3 (M+H; BOC-rascepana masa), Rt.5,31 min.

Rastvor terc-butil estra 4-(4-metoksi-3-metil-benzoil)-piperdin-1-karboksilne kiseline (1,50 g, 4,36 mmol) u dioksan/HCL (3M, 14,53 mL, 43,60 mmol) se meša na sobnoj temperaturi 6 sati pod atmosferom azota. Rastvarač isparava do suvog stanja pod redukovanim pritiskom da se dobije (4-metoksi-3-metil-fenil)-piperidin-4-il-metanon hidrohlorid kao bezbojni čvrsti oblik;

<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6): δ 9,25 (brs, 1H), 8,92 (brs, 1H), 7,90 (dd, J = 2,2, 8,6 Hz, 1H), 7,81 (d, J = 1,6 Hz, 1H), 7,05 (d, J = 8,6 Hz, 1H), 3,87 (s, 3H), 3,75-3,67 (m, 1H), 3,29-3,25 (m, 2H), 3,06-2,97 (m, 2H), 2,19 (s, 3H), 1,89-1,86 (m, 2H), 1,81-1,78 (m, 2H);

LC/MS (Postupak B): 234,3 (M+H), Rt.2,65 min.

Sledeća jedinjenja se pripremaju na sličan način:

piperidin-4-il-m-tolil-metanon hidrohlorid

bezbojan, amorfni čvrsti oblik;

<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6): δ 9,27 (brs, 1H), 8,98 (brs, 1H), 7,80 (d, J = 8,4 Hz, 2H), 7,48-7,40 (m, 2H), 3,79-3,71 (m, 1H), 3,27 (d, J = 12,6 Hz, 2H), 3,06-2,97 (m, 2H), 2,38 (s, 3H), 1,92-1,89 (m, 2H), 1,81-1,74 (m, 2H).

LC/MS (Postupak B): 204,3 (M+H), Rt.2,48 min;

(3-metoksi-fenil)-piperidin-4-il-metanon hidrohlorid

bezbojan, čvrsti oblik;

<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6): δ 9,15 (brs, 1H), 8,83 (brs, 1H), 7,60 (d, J = 7,9 Hz, 1H), 7,47 (t, J = 7,9 Hz, 2H), 7,24 (dd, J = 2,6, 8,2 Hz, 1H), 7,22 (s, 3H), 3,79-3,73 (m, 1H), 3,30-3,27 (m, 2H), 3,10-2,95 (m, 2H), 1,94-1,91 (m, 2H), 1,81-1,71 (m, 2H); LC/MS (Postupak B): 220,3 (M+H), Rt.2,19 min;

(3-fluoro-4-metoksi-fenil)-piperidin-4-il-metanon hidrohlorid

bezbojan amorfni čvrsti oblik;

<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6): δ 9,17 (brs, 1H), 8,86 (brs, 1H), 7,89-7,81 (m, 2H), 7,31 (t, J = 8,5 Hz, 1H), 3,93 (s, 3H), 3,74-3,68 (m, 1H), 3,29-3,26 (m, 2H), 3,05-2,96 (m, 2H); 1,91-1,88 (m, 2H), 1,80-1,73 (m, 2H).

LC/MS (Postupak B): 238 (M+H), Rt.2,32 min.

Sinteza (4-bromo-fenil)-piperidin-4-il-metanona

Smeša 1-acetil-piperidin-4-karboksilne kiseline (10,00 g, 57,24 mmol) i tionil hlorida (20,85 g, 171,73 mmol) se meša na sobnoj temperaturi 6 sati pod atmosferom azota.

Tionil hlorid se uklanja pod redukovanim pritiskom a ostatak se ko-destiliše sa dihlorometanom (2 x 200 mL). Ovaj hloranhidrid se onda dodaje ukapanjem suspenziji bromobenzena (27,24 g, 171,73 mmol) i anhidrovanog aluminijum hlorida (9,25 g, 68,69 mmol) u 1,2-dihloroetanu (200 mL) na 0°C pod atmosferom azota. Rezultirajuća smeša se meša na sobnoj temperaturi 16 sati, stiša na ledu i ekstrakuje sa dihlorometanom (2 x 200 mL). Organski sloj se opere sa vodom (2 x 200 mL), slanom rastvoru (200 mL), suši preko anhidrovane Na2SO4 i isparava pod vakuumom. Rezultijući crni ostatak se uzima u 6M vodenog HCl (200 mL), refluksuje 12 sati i koncentriše do pola od svoje originalne zapremine. Vodeni deo se bazifikuje sa 10% natrijum bikarbonatom i ekstrakuje sa dihlorometanom (2 x 200 mL), opere sa vodom (2 x 200 mL), slanim rastvorom (200 mL), osuši preko anhidrovane Na2SO4 i isparava pod vakuumom. Sirovi materijal se prečisti hromatografijom kolone korišćenjem silika gela (60-120) i dihlorometan/metanola kao gradijenta elucije da se dobije (4-bromo-fenil)-piperidin-4-il-metanon kao žuta guma;

<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6): δ 7,95-7,92 (m, 2H), 7,78-7,74 (m, 2H), 3,71-3,68 (m, 1H), 3,25-3,22 (m, 2H), 2,98-2,92 (m, 2H), 1,90-1,87 (m, 2H), 1,76-1,70 (m, 2H); LC/MS (Postupak B): 268/270 (M+H), Rt.2,73 min.

Sinteza (6-metoksi-piridin-3-il)-piperidin-4-il-metanon hidrohlorid

1.1 Terc-butil estar 4-(6-metoksi-piridin-3-karbonil)-piperidin-1-karboksilne kiseline Rastvoru 5-bromo-2-metoksi-piridina (6,60 g; 34,40 mmol) u THF (132 mL) pod atmosferom azota, n-butil litijuma (1,6 M u heksanima) (25,80 mL; 41,28 mmol) se doda ukapanjem na -78°C i meša se 1 sat na istoj temperaturi. Rastvor terc-butil estar 4-(metoksi-metil-karbamoil)-piperidin-1-karboksilne kiseline (10,52 g; 37,84 mmol) u THF (25 mL) se doda ukapanjem na -78°C i meša 4 sata na -78°C. Reakcionoj smeši se onda polako dopušta da postigne sobnu temperaturu i meša 12 sati. Reakciona smeša se stiša zasićenim NH4Cl (250 mL) i ekstrakuje sa etilacetatom (2 x 300 mL). Kombinovani organski slojevi se operu sa vodom (200 mL), slanim rastvorom (200 mL), osuše preko anhidrovanog natrijum sulfata i koncentrišu. Sirovi materijal se prečisti hromatografijom kolone korišćenjem silika gela (60-120) i benzin etar/etilacetatom kao gradijentom elucije da se dobije terc-butil estar 4-(6-metoksi-piridin-3-karbonil)-piperidin-1-karboksilne kiseline (5,00 g; 44,5%) kao bledo žuto ulje;

<1>H NMR (400 MHz, CDCl3) δ 8,80 (d, J = 2,3 Hz, 1H), 8,14 (dd, J = 2,4, 8,7 Hz, 1H), 6,82 (d, J = 8,8 Hz, 2H), 4,20-4,17 (m, 2H), 4,02 (s, 3H), 3,35-3,27 (m, 1H), 2,92-2,86 (m, 2H), 1,85-1,82 (m, 2H), 1,76-1,66 (m, 2H), 1,47 (s, 9H); LC/MS (B): 265 (M+H; BOC-rascepana masa), Rt: 4,64 min.

1.2 (6-Metoksi-piridin-3-il)-piperidin-4-il-metanon hidrohlorid

Bezbojni čvrsti oblik; LC/MS (Postupak B): 221,0 (M+H), Rt 1,84 min;

<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6) δ 9,21 (s, 1H), 8,91 (d, J = 1,08 Hz, 2H), 8,23-8,20 (m, 1H), 6,95 (d, J = 8,76 Hz, 1H), 6,55 (bs, 3H), 6,09 (bs, 2H), 3,94 (s, 3H), 3,78-3,67 (m, 1H), 3,29-3,26 (m, 2H), 3,04-2,95 (m, 2H), 1,93-1,90 (m, 2H), 1,82-1,71 (m, 2H).

(1-Metil-1H-pirazol-4-il)-piperidin-4-il-metanon hidrohlorid

4-jodo-1-metil-1H-pirazol (1,12 g; 5,385 mmol) i terc-butil estar 4-(metoksi-metilkarbamoil)-piperidin-1-karboksilne kiseline (1,47 g; 5,385 mmol) se rastvori u suvom THF (15 mL) pod argonom. Dok se meša bistri svetlo žuti rastvor se ohladi do -60°C i doda se ukapanjem na ovoj temperaturi butillitijum (15% rastvor u n-heksanu) (3,72 mL; 5,923 mmol) tokom perioda od 10 minuta. Reakciona smeša se meša 30 minuta na temperaturi između -60 i -45°C, a onda polako zagreje do sobne temperature i meša se 14 sati. Reakciona smeša se ohladi do 0°C, stiša sa 10% rastvorom limunske kiseline, razblaži sa etilacetatom (70 mL) i opere sa vodom i slanim rastvorom, osuši sa Na2SO4, filtrira i isparava do suvog stanja.

Uljani ostatak se prečisti fleš hromatografijom (Companion RF; 120 g Si50 silika gel kolona); prinos: 999 mg (63%) svetlo zeleno ulje (čistoća: 99,4; Rt: 2,33 min);<1>H NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ 8,42 (s, 1H), 7,94 (d, J = 0,7 Hz, 1H), 3,97 (d, J = 12,6 Hz, 2H), 3,87 (s, 3H), 3,15 (tt, J = 11,4, 3,6 Hz, 1H), 2,93-2,75 (m, 2H), 1,76-1,67 (m, 2H), 1,33-1,46 (m, 11H); LC/MS (C), Rt: 1,93 min; 238,1 (M+H; BOC-rascepana masa).

Boc-cepanje daje jedinjenje iz naslova; bezbojni čvrsti oblik; LC/MS (C): 194,2 (M+H), Rt: 0,34/0,47 min.

(1-Metil-1H-imidazol-2-il)-piperidin-4-il-metanon dihidrohlorid

Priprema se na sličan način kako je gore opisano; prinos: 484 mg (96%) bezbojni čvrsti oblik; LC/MS (C): 194,2 (M+H), Rt: 0,47/0,61 min.

Sinteza 6-amino-1',2',3',4',5',6'-heksahidro-[3,4']bipiridinil-5-karbonitril dihidrohlorid

1.1 2-Amino-5-bromo-nikotinonitril

Rastvoru 2-amino-nikotinonitrila (0,50 g; 4,11 mmol) u sirćetnoj kiselini (10 mL) se doda natrijum karbonat (0,48 g; 4,52 mmol) na 0°C praćeno dodavanjem ukapanjem broma (0,74 g; 4,52 mmol). Reakciona smeša se meša na ambijentalnoj temperaturi 2 sata. Rastvarač isparava pod vakuumom, ostatak se suspenduje u vodi (50 mL), filtrira sukcijom i osuši da se dobije jedinjenje iz naslova (0,60 g; 73%). Proizvod se koristi u sledećem koraku bez daljeg prečišćavanja;<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6) δ 8,26 (d, J = 2,5 Hz, 1H), 8,14 (d, J = 2,5 Hz, 1H), 7,13 (brs, 2H); LC/MS (B), Rt: 2,59 min; (M+2H) 200.

1.2 Terc-butil estar 6-amino-5-cijano-3',6'-dihidro-2'H-{3,4']bipiridinil-1'-karboksilne kiseline

Rastvoru 2-amino-5-bromo-nikotinonitrila (0,60 g; 3,02 mmol) u dioksanu (24 mL) i vodi (6 mL) dodaju se terc-butil estar 4-(4,4,5,5-tetrametil-[1,3,2]dioksaborolan-2-il)-3,6-dihidro-2H-piridin-1-karboksilne kiseline (1,04 g; 3,32 mmol) i Na2CO3 (0,98 g; 9,05 mmol) i smeša se degasifikuje 30 minuta. Doda se 1,1'-Bis(difenilfosfino)ferocen]dihloro-paladijum(II) kompleks sa dihlorometanom (0,13 g; 0,15 mmol) i reakciona smeša se zagreje na 90°C 10 sati. Reakciona smeša se ohladi do ambijentalne temperature, filtrira kroz celit i rastvarač se koncentriše pod redukovanim pritiskom. Ostatak se prečisti fleš hromatografijom kolone korišćenjem benzin etra i etilacetata (5:5) da se dobije jedinjenje iz naslova (450,0 mg; 50%) kao bledo žuti čvrsti oblik;<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6) δ 8,32 (d, J = 2,5 Hz, 1H), 7,92 (d, J = 2,5 Hz, 1H), 6,92 (s, 2H), 6,08 (s, 1H), 3,94 (s, 2H), 3,49 (t, J = 5,6 Hz, 2H), 2,37 (d, J = 1,5 Hz, 2H), 1,40 (s, 9H); LC/MS (B), Rt: 3,50 min; (M+H) 301,2.

1.3 Terc-butil estar 6-amino-5-cijano-3',4',5',6'-tetrahidro-2'H-[3,4']bipiridinil-1'-karboksilne kiseline

Terc-butil estar 6-amino-5-cijano-3',6'-dihidro-2'H-[3,4']bipiridinil-1'-karboksilne kiseline (5,00 g; 16,63 mmol) se rastvori u metanolu (150 mL) i hidrogenizuje sa paladijumom na uglju (10% w/w) (1,77 g; 1,66 mmol) tokom 15 sati. Reakciona smeša se koncentriše i ostatak se koristi u sledećem koraku bez daljeg prečišćavanja; prinos: 4,50 g (87%) bledo žuti čvrsti oblik (čistoća: 97%);<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6) δ 8,11 (d, J = 2,4 Hz, 2H), 7,76 (d, J = 2,4 Hz, 2H), 4,05-4,01 (m, 2H), 2,85-2,55 (m, 2H), 2,59-2,53 (m, 1H), 1,67 (d, J = 12,2 Hz, 2H), 1,47-1,38 (m, 11H); LC/MS (B), Rt: 3,27 min; (M+H-t-Butil) 247.

1.4 6-Amino-1',2',3',4',5',6'-heksahidro-[3,4']bipiridinil-5-karbonitril dihidrohlorid

Rastvoru terc-butil estra 6-amino-5-cijano-3',4',5',6'-tetrahidro-2'H-[3,4']bipiridinil-1'-karboksilne kiseline (4,50 g; 14,43 mmol) u 1,4-dioksanu (45 mL) doda se HCL (4M u 1,4-dioksanu) (10,82 mL; 43,30 mmol) na 0°C i reakcija se meša na sobnoj temperaturi 2 sata. Rastvarač se uklanja pod redukovanim pritiskom da se dobije jedinjenje iz naslova (3,50 g; 85%) kao bezbojni čvrsti oblik;<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6) δ 9,22-8,95 (m, 2H), 8,15-7,98 (m, 5H), 3,38-3,29 (m, 2H), 2,95-2,87 (m, 2H), 2,85-2,70 (m, 1H), 1,92-1,81 (m, 2H), 1,80-1,58 (m, 2H); LC/MS (B), Rt: 2,13 min; (M+H) 203,2.

Sinteza 5-pirimidin-2-il-1',2',3',4',5',6'-heksahidro-[3,4']bipiridinil-6-il-amin hidrohlorida

1.1 2-(2-Fluoro-piridin-3-il)-pirimidin

Rastvoru (2-fluoro-3-piridil)boronske kiseline (6,00 g; 40,45 mmol) u 1,4-dioksanu (108 mL) i vodi (12 mL), se dodaju 2-bromo-pirimidin (6,56 g; 40,45 mmol) i Na2CO3 (13,12 g; 121,36 mmol) i rastvor se degazifikuje 30 minuta. Onda se doda 1,1'-Bis(difenilfosfino)ferocen]dihloro-paladijum(II) kompleks sa dihlorometanom (1,70 g; 2,02 mmol) i reakciona smeša se zagreva na 90°C 6 sati. Reakciona smeša se ohladi do sobne temperature, filtrira kroz celit i rastvarač se koncentriše pod redukovanim pritiskom. Ostatak se prečisti fleš hromatografijom kolon korišćenjem benzin etar – etilacetata (8:2) da se dobije jedinjenje iz naslova (3,00 g; 42%) kao beličasti čvrsti oblik;<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6) δ 8,99 (d, J = 4,9 Hz, 2H), 8,57 (t, J = 9,8 Hz, 1H), 8,39 (d, J = 8,0 Hz, 1H), 7,57-7,52 (m, 2H); LC/MS (B), Rt: 1,77 min; (M+H) 176.

1.2 3-Pirimidin-2-il-piridin-2-ilamin

Rastvoru 2-(2-fluoro-piridin-3-il)-pirimidina (11,0 g; 62,55 mmol) u THF (110 mL), doda se amonijak (6M u THF) (330 mL) na -20°C. Reakciona smeša se zagreva na 70°C 40 sati u autoklavu. Reakcija se ohladi do sobne temperature i rastvarač se uklanja pod redukovanim pritiskom. Ostatak se prečisti hromatografijom kolone korišćenjem silika gela (230-400) i benzin etar – etilacetata (2:8) kao eluenta da se dobije jedinjenje iz naslova (6,50 g; 60%) kao beličasti čvrsti oblik;<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6) δ 8,91 (d, J = 4,9 Hz, 2H), 8,64 (d, J = 7,8 Hz, 1H), 8,12 (d, J = 6,6 Hz, 1H), 7,40 (t, J = 4,8 Hz, 1H), 6,70-6,67 (m, 1H); LC/MS (B), Rt: 1,49 min; (M+H) 173.

1.3 5-Bromo-3-pirimidin-2-il-piridin-2-ilamin

Rastvoru 3-pirimidin-2-il-piridin-2-ilamina (6,30 g; 36,22 mmol) u acetonitrilu (315 mL) se doda NBS (7,89 g; 43,47 mmol) na 0°C tokom 5 minuta pod atmosferom azota. Reakciji se dopušta da se meša na sobnoj temperaturi 2 sata. Reakciona smeša se koncentriše pod redukovanim pritiskom do 50 mL praćeno vrelim filtriranjem. Ostatak se opere sa benzin etrom da se dobije 5-Bromo-3-pirimidin-2-il-piridin-2-ilamin (8,50 g; 93%) kao žuti čvrsti oblik;<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6) δ 8,93 (d, J = 4,9 Hz, 2H), 8,72 (s, 1H), 8,20 (d, J = 2,6 Hz, 1H), 7,46 (t, J = 4,9 Hz, 1H); LC/MS (B), Rt: 2,25 min; (M+2H) 253/255.

1.4 Terc-butil estar 6-amino-5-pirimidin-2-il-3',6'-dihidro-2'H-[3,4']bipiridinil-1'-karboksilne kiseline

Rastvoru 5-bromo-3-pirimidin-2-il-piridin-2-ilamina (4,80 g; 19,03 mmol) u 1,4-dioksanu (192 mL) i vodi (48 mL), dodaju se terc-butil estar 4-(4,4,5,5-tetrametil-[1,3,2]dioksaborolan-2-il)-3,6-dihidro-2H-piridin-1-karboksilne kiseline (6,54 g; 20,94 mmol) i Na2CO3 (6,18 g; 57,10 mmol) i rastvor se degazifikuje 30 minuta. Onda se doda reakcionoj smeši 1,1'-Bis(difenilfosfino)ferocen]-dihloropaladijum(II) kompleks sa dihlorometanom (0,80 g; 0,95 mmol) i zagreva se na 90°C 10 sati. Reakciona smeša se ohladi do sobne temperature, filtrira kroz celit i rastvarač se koncentriše pod redukovanim pritiskom. Ostatak se prečisti fleš hromatografijom kolone korišćenjem benzil etar – etilacetata (5:5) da se dobije jedinjenje iz naslova (6,20 g; 90%) kao žućkasti čvrsti oblik;<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6) δ 8,93 (s, 2H), 8,70 (s, 1H), 8,27 (s, 1H), 7,94 (bs, 2H), 7,42 (t, J = 4,8 Hz, 1H), 6,06 (s, 1H), 3,98-3,98 (m, 2h), 3,56-3,53 (m, 2H), 2,49-2,48 (m, 2H), 1,42 (s, 9H); LC/MS (B), Rt: 3,52 min; (M+H) 354,2.

1.5 Terc-butil estar 6-amino-pirimidin-2-il-3',4',5',6'-tetrahidro-2'H-[3,4']bipiridinil-1'-karboksilne kiseline

Terc-butil estar 6-amino-5-pirimidin-2-il-3',6'-dihidro-2'H-[3,4']bipiridinil-1'-karboksilne kiseline (1,20 g; 3,31 mmol) se rastvori u metanolu (36 mL) i hidrogenizuje sa paladijumom na uglju (10% w/w) (0,24 g; 0,23 mmol) na sobnoj temperaturi tokom 10 sati. Reakciona smeša isparava do suvog stanja da se dobije jedinjenje iz naslova (1,00 g; 77%) kao žućkasti čvrsti oblik; LC/MS (B), Rt: 3,51 min; (M+H) 356,3.

1.6 5-Pirimidin-2-il-1',2',3',4',5',6'-heksahidro-[3,4']bipiridinil-6-ilamin hidrohlorid

Rastvoru terc-butil estra 6-amino-5-pirimidin-2-il-3',4',5',6'-tetrahidro-2'H-[3,4']bipiridinil-1'-karboksilne kiseline (1,00 g; 2,54 mmol) u 1,4-dioksanu (10 mL) se doda HCl (4M u 1,4-dioksana) (5,00 mL; 20,00 mmol) na 0°C i reakcija se meša na sobnoj temperaturi 2 sata. Rastvarač se uklanja pod redukovanim pritiskom da se dobije 5-pirimidin-2-il-1',2',3',4',5',6'-heksahidro-[3,4']bipiridinil-6-ilamin hidrohlorid (0,80 g; 94%) kao žuti čvrsti oblik;<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6) δ 9,15-9,14 (m, 1H), 9,05-9,02 (m, 3H), 8,95-8,92 (m, 1H), 8,14 (s, 1H), 7,62 (t, J = 4,9 Hz, 1H), 3,38-3,35 (m, 1H), 2,98-2,93 (m, 3H), 2,01-1,98 (m, 2H), 1,92-1,82 (m, 2H); LC/MS (B), Rt: 1,31 min; (M+H) 256,2.

Sinteza [4-(1-hidroksi-1-metil-etil)-fenil]-piperidin-4-il-metanon hidrohlorida

1.1 Terc-butil estar 4-[4-(1-hidroksi-1-metil-etil)-benzoil]-piperidin-1-karboksilne kiseline

Rastvoru 2-(4-bromo-fenil)-propan-2-ola (5,00 g; 22,78 mmol) u THF (100 mL) pod atmosferom azota, doda se ukapanjem n-butil litijum (23% u heksanima) (13,92 mL; 50,12 mmol) na -78°C i meša se 15 minuta na istoj temperaturi. Doda se ukapanjem rastvor terc-butil estra 4-(metoksi-metil-karbamoil)-piperidin-1-karboksilne kiseline (6,96 g; 25,06 mmol) u THF (100 mL) na -78°C i meša se 2 sata na -78°C. Reakciona smeša se meša 4 sata na -78°C i stiša sa zasićenim NH4Cl rastvorom (100 mL). Reakciona smeša se ekstrakuje sa etilacetatom (2 x 100 mL). Kombinovani ekstrakti se operu sa vodom (200 mL), slanim rastvorom (100 mL), osuše preko anhidrovanog natrijum sulfata i koncentrišu. Ostatak se prečisti hromatografijom kolone korišćenjem silika gela (60-120) i benzin etar – etilacetata (1:1) kao gradijentom elucije da se dobije jedinjenje iz naslova (2,30 g; 29%) kao bledo žuto ulje;<1>H NMR (400 MHz, CDCl3) δ 7,92 (d, J = 8,48 Hz, 2H), 7,60 (d, J = 8,52 Hz, 2H), 5,18 (s, 1H), 3,96 (d, J = 12,56 Hz, 2H), 3,63-3,57 (m, 1H), 2,90 (s, 2H), 1,74 (d, J = 11,52 Hz, 2H), 1,43-1,38 (m, 17H); LC/MS (B), Rt: 4,50 min; (M+H-BOC) 248,3.

1.2 [4-(1-Hidroksi-1-metil-etil)-fenil]-piperidin-4-il-metanon hidrohlorid

Rastvor terc-butil estra 4-[4-(1-hidroksi-1-metil-etil)-benzoil]-piperidin-1-karboksilne kiseline (2,30 g; 6,69 mmol) u HCl/1,4-dioksanu (22,28 mL; 66,85 mmol) se meša na ambijentalnoj temperaturi 6 sati pod atomosferom azota. Rastvarač isparava do suvog stanja pod redukovanim pritiskom da se dobije sirovi proizvod koji se pretvara u prašak sa etrom da se dobije jedinjenje iz naslova (1,90 g; 99%) kao bezbojni čvrsti oblik;<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6) δ 9,08 (s, 1H), 8,77 (s, 1H), 7,94 (d, J = 8,48 Hz, 2H), 7,62 (d, J = 8,48 Hz, 2H), 5,21 (s, 1H), 3,78-3,70 (m, 1H), 3,34-3,27 (m, 2H), 3,02 (q, J = 12,32 Hz, 2H), 1,99-1,90 (m, 2H), 1,80-1,70 (m, 2H), 1,43 (s, 6H); LC/MS (B), Rt: 1,95 min; (M+H) 248,3.

Primer 1

Sinteza 2-{4-[4-(4-metoksi-benzoil)-piperidin-1-il]-4-okso-butil}-3H-hinazolin-4-on („A1“)

Rastvoru 4-(4-okso-3,4-dihidro-hinazolin-2-il)-buterne kiseline (51,0 mg, 0,22 mmol), 4-(metoksi-fenil)-piperidin-4-il-metanon hidrohlorida (84,4 mg, 0,33 mmol) i benzotriazol-1-ol hidrata (50,5 mg, 0,33 mmol) u DMF (0,5 mL) se doda N-(3-dimetilaminopropil)-N'-etilkarbodiimid hidrohlorid (74,8 mg, 0,30 mmol) i 4-metilmofrolin (39,5 mg, 0,39 mmol). Smeša se meša 18 sati na sobnoj temperaturi. Reakciona smeša se podeli između vode i dihlorometana. Organska faza se osuši preko natrijum sulfata i isparava. Ostatak se hromatografiše na silika gel koloni sa metanol/dihlorometanom kao eluentom da se dobije 2-{4-[4-(4-metoksi-benzoil)-piperidin-1-il]-4-okso-butil}-3H-hinazolin-4-on kao bezbojni, amorfni čvrsti oblik; HPLC/MS 1,71 min (A), [M+H] 435;

<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d<6>) δ 12,15 (s, 1H), 8,08 (dd, J = 8,1, 1,5 Hz, 1H), 8,04 – 7,95 (m, 2H), 7,76 (ddd, J = 8,5, 7,1, 1,6 Hz, 1H), 7,59 (dt, J = 8,1, 0,8 Hz, 1H), 7,45 (ddd, J = 8,1, 7,1, 1,2 Hz, 1H), 7,12-6,99 (m, 2H), 4,40 (d, J = 12,9 Hz, 1H), 3,93 (d, J = 13,7 Hz, 1H), 3,85 (s, 3H), 3,65 (tt, J = 11,2, 3,6 Hz, 1H), 3,25 – 3,11 (m, 1H), 2,73 (td, J = 12,8, 2,8 Hz, 1H), 2,65 (t, J = 7,4 Hz, 2H), 2,42 (td, J = 7,3, 2,9 Hz, 2H), 1,98 (p, J = 7,2 Hz, 2H), 1,77 (m, 2H), 1,51 (qd, J = 12,1, 4,0 Hz, 1H), 1,34 (qd, J = 12,1, 4,1 Hz, 1H).

Sledeća jedinjenja se pripremaju analogno

2-[4-(4-benzoil-piperidin-1-il)-4-okso-butil]-3H-hinazolin-4-on („A2“)

HPLC/MS 1,68 min (A), [M+H] 404;

<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6) δ 12,15 (s, 1H), 8,07 (dd, J = 8,0, 1,5 Hz, 1H), 8,04-7,94 (m, 2H), 7,76 (ddd, J = 8,5, 7,1, 1,6 Hz, 1H), 7,71 – 7,62 (m, 1H), 7,62 – 7,51 (m, 3H), 7,45 (ddd, J = 8,1, 7,2, 1,2 Hz, 1H), 4,39 (d, J = 13,0 Hz, 1H), 3,93 (d, J = 13,6 Hz, 1H), 3,70 (tt, J = 11,2, 3,6 Hz, 1H), 3,27 – 3,08 (m, 1H), 2,75 (td, J = 12,5, 2,8 Hz, 1H), 2,65 (t, J = 7,4 Hz, 2H), 2,42 (td, J = 7,3, 3,1 Hz, 2H), 1,98 (p, J = 7,2 Hz, 2H), 1,80 (m, 2H), 1,59 – 1,44 (m, 1H), 1,35 (qd, J = 12,3, 4,1 Hz, 1H);

2-[4-(4-benzoil-piperidin-1-il)-4-okso-butil]-6-fluoro-8-metil-3H-hinazolin-4-on („A3“)

HPLC/MS 1,91 min (A), [M+H] 436;

<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6) δ 12,26 (s, 1H), 8,26 – 7,84 (m, 2H), 7,76 – 7,60 (m, 1H), 7,61 – 7,47 (m, 4H), 4,39 (d, J = 13,1 Hz, 1H), 3,91 (d, J = 13,6 Hz, 1H), 3,70 (tt, J = 11,2, 3,6 Hz, 1H), 3,26 – 3,09 (m, 1H), 2,74 (ddd, J = 12,8, 10,9, 2,8 Hz, 1H), 2,66 (t, J = 7,3 Hz, 2H), 2,53 (s, 3H), 2,46 (td, J = 7,3, 3,1 Hz, 2H), 1,99 (p, J = 7,4 Hz, 2H), 1,80 (d, J = 13,2 Hz, 2H), 1,50 (qd, J = 12,1, 3,9 Hz, 1H), 1,34 (qd, J = 12,3, 4,2 Hz, 1H);

6-fluoro-2-{4-[4-(4-metoksi-benzoil)-piperidin-1-il]-4-okso-butil}-8-metil-3H-hinazolin-4-on („A4“)

HPLC/MS 1,91 min (A), [M+H] 466;

<1>H NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ 12,23 (s, 1H), 8,09 – 7,88 (m, 2H), 7,56 (m, 2H), 7,12 – 6,99 (m, 2H), 4,48 – 4,30 (m, 1H), 3,91 (d, J = 13,6 Hz, 1H), 3,85 (s, 3H), 3,64 (tt, J = 11,2, 3,6 Hz, 1H), 3,17 (td, J = 13,0, 2,7 Hz, 1H), 2,73 (td, J = 12,6, 2,8 Hz, 1H), 2,66 (t, J = 7,3 Hz, 2H), 2,53 (s, 3H), 2,45 (td, J = 7,3, 4,2 Hz, 2H), 1,99 (p, J = 7,4 Hz, 2H), 1,76 (dt, J = 13,0, 3,5 Hz, 2H), 1,49 (qd, J = 12,0, 4,0 Hz, 1H), 1,41 – 1,26 (m, 1H);

6,8-difluoro-2-{4-[4-(4-metoksi-benzoil)-piperidin-1-il]-4-okso-butil}-3H-hinazolin-4-on („A5“)

HPLC/MS 1,81 min (A), [M+H] 440;

<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6) δ 12,45 (s, 1H), 8,08 – 7,93 (m, 2H), 7,76 (ddd, J = 10,5, 9,0, 2,9 Hz, 1H), 7,69 – 7,58 (m, 2H), 7,55 (dd, J = 8,3, 7,0 Hz, 2H), 4,39 (dd, J = 12,9, 3,7 Hz, 1H), 3,95 (d, J = 13,5 Hz, 1H), 3,70 (tt, J = 11,3, 3,6 Hz, 1H), 3,19 (td, J = 13,5, 12,9, 2,7 Hz, 1H), 2,74 (td, J = 12,7, 2,7 Hz, 1H), 2,67 (t, J = 7,4 Hz, 2H), 2,44 (td, J = 7,2, 1,8 Hz, 2H), 1,97 (p, J = 7,4 Hz, 2H), 1,80 (dd, J = 11,6, 7,2 Hz, 2H), 1,50 (qd, J = 12,0, 4,0 Hz, 1H), 1,34 (qd, J = 12,1, 4,1 Hz, 1H);

2-[4-(4-benzoil-piperidin-1-il)-4-okso-butil]-6,8-difluoro-3H-hinazolin-4-on („A6“)

HPLC/MS 1,82 min (A), [M+H] 470;

<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6) δ 12,46 (s, 1H), 8,11 – 7,93 (m, 2H), 7,76 (ddd, J = 10,5, 9,0, 2,9 Hz, 1H), 7,61 (ddd, J = 8,4, 2,9, 1,4 Hz, 1H), 7,13 – 6,98 (m, 2H), 4,39 (d, J = 13,1 hz, 1H), 3,95 (d, J = 13,6 Hz, 1H), 3,85 (s, 3H), 3,65 (tt, J = 11,2, 3,6 Hz, 1H), 3,18 (t, J = 12,3 Hz, 1H), 2,80 – 2,59 (m, 3H), 2,48 – 2,37 (m, 2H), 1,97 (p, J = 7,4 Hz, 2H), 1,75 (m, 2H), 1,50 (qd, J = 12,1, 4,0 Hz, 1H), 1,34 (tt, J = 12,2, 6,0 Hz, 1H).

Primer 2

Sinteza 2-{4-[4-(3-metil-benzoil)-piperidin-1-il]-4-okso-butil}-3H-hinazolin-4-on („A7“)

Rastvoru 4-(4-okso-3,4-dihidro-hinazolin-2-il)-buterne kiseline (167 mg, 0,72 mmol) i piperidin-4-il-m-tolil-metanon hidrohlorida (173 mg, 0,7 mmol) u DMF (4 mL) se doda trietilamin (0,31 mL, 2,2 mmol) praćeno sa propanom anhidrida fosfonske kiseline (T3P, 50% u etilacetatu; 794 mg, 1,08 mmol) ukapanjem na 0°C pod azotom. Reakciona smeša se meša 15 sati na sobnoj temperaturi. Rastvarač isparava pod vakuumom. Ostatak se rastvori u dihlorometanu (50 mL), opere sa 10% rastvorom natrijum bikarbonata i vodom. Organska faza se osuši preko natrijum sulfata i isparava. Ostatak se hromatografiše na silika gel koloni sa metanol/dihlorometanom kao eluentom da se dobije 2-{4-[4-(3-metilbenzoil)-piperidin-1-il]-4-okso-butil}-3H-hinazolin-4-on kao beličasti čvrsti oblik; HPLC/MS 3,53 min (B), [M+H] 418;

<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6) δ 12,15 (s, 1H), 8,06 (dd, J = 1,2, 7,9 Hz, 1H), 7,79-7,73 (m, 3H), 7,58 (d, J = 7,9 Hz, 1H), 7,57-7,39 (m, 3H), 4,37 (d, J = Hz, 1H), 3,92 (d, J = 13,5 Hz, 1H), 3,71-3,65 (m, 1H), 3,16 (t, J = 11,8 Hz, 1H), 2,75-2,69 (m, 1H), 2,63 (t, J = 7,32, 2H), 2,41-2,37 (m, 5H), 1,99-1,92 (m, 2H), 1,79-1,75 (m, 2H), 1,53-1,44 (m, 1H), 1,33 (td, 1H).

Sledeća jedinjenja se pripremaju analogno

2-{4-[4-(3-fluoro-4-metoksi-benzoil)-piperidin-1-il]-4-okso-butil}-3H-hinazolin-4-on („A8“)

HPLC/MS 3,40 min (B), [M+H] 452;

<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6) δ 12,18 (s, 1H), 8,06 (dd, J = 1,1, 7,9 Hz, 1H), 7,87 (d, J = 8,6 Hz, 1H), 7,82 (dd, J = 1,9, 12,3 Hz, 1H), 7,78-7,74 (m, 1H), 7,59 (d, J = 8,0 Hz, 1H), 7,46-7,42 (m, 1H), 7,29 (t, J = 8,6 Hz, 1H), 4,37 (d, J = 13,0 Hz, 1H), 3,93-3,90 (m, 4H), 3,68-3,63 (m, 1H), 3,16 (t, J = 11,96 Hz, 1H), 2,75-2,69 (m, 1H), 2,63 (t, J = 7,32 Hz, 2H), 2,43-2,39 (m, 2H), 1,99-1,92 (m, 2H), 1,80-1,70 (m, 2H), 1,53-1,47 (m, 1H), 1,36-1,29 (m, 1H);

2-{4-[4-(3-metoksi-benzoil)-piperidin-1-il]-4-okso-butil}-3H-hinazolin-4-on („A9“)

HPLC/MS 3,36 min (B), [M+H] 434;

<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6) δ 12,17 (s, 1H), 8,07 (d, J = 7,8 Hz, 1H), 7,76 (t, J = 7,6 Hz, 1H), 7,61-7,58 (m, 2H), 7,48-7,45 (m, 3H), 7,22 (d, J = 7,6 Hz, 1H), 4,38 (d, J = 12,6 Hz, 1H), 3,93-3,90 (m, 1H), 3,86 (s, 3H), 3,72-3,63 (m, 1H), 3,17 (t, J = 12,28 Hz, 1H), 2,73 (t, J = 11,60 Hz, 1H), 2,63 (t, J = 7,24 Hz, 2H), 2,41-2,32 (m, 2H), 1,96 (t, J = 7,16 Hz, 2H), 1,85-1,72 (m, 2H), 1,53-1,45 (m, 1H), 1,36-1,28 (m, 1H).

Primer 3

Sinteza 2-(4-{4-[4-(1-etil-1H-pirazol-4-il)-benzoil]-piperidin-1-il}-4-okso-butil)-3H-hinazolin-4-on („A10“)

Rastvoru 4-(4-okso-3,4-dihidro-hinazolin-2-il)-buterne kiseline (671 mg, 2,89 mmol) i (4-bromo-fenil)-piperidin-4-il-metanona (852 mg, 3,18 mmol) u DMF (16 mL) se doda trietilamin (1,23 mL, 4,34 mmol) prećano sa T3P (50% u etilacetatu; 3,18 g, 4,34 mmol) ukapanjem na 0°C pod azotom. Reakciona smeša se meša 15 sati na sobnoj temperaturi. Rastvarač isparava pod vakuumom. Ostatak se rastvori u dihlorometanu (50 mL), opere sa 10% rastvorom natrijum bikarbonata i vodom. Organska faza se osuši preko natrijum sulfata i isparava. Ostatak se hromatografiše na silika gel koloni sa metanol/dihlorometanom kao eluentom da se dobije 2-{4-[4-(4-bromo-benzoil)-piperidin-1-il]-4-okso-butil}-3H-hinazolin-4-on kao bledo žuti čvrsti oblik; HPLC/MS 3,79 min (B), [M+H] 482/484;

<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6) δ 12,18 (s, 1H), 8,06 (dd, J = 1,3, 7,9 Hz, 1H), 7,94-7,92 (m, 2H), 7,78-7,74 (m, 3H), 7,58 (d, J = 7,8 Hz, 1H), 7,46-7,42 (m, 1H), 4,36 (d, J = 13,0 Hz, 1H), 3,92 (d, J = 13,4 Hz, 1H), 3,70-3,64 (m, 1H), 3,19-3,13 (m, 1H), 2,74-2,66 (m, 1H), 2,63 (t, J = 7,36 Hz, 2H), 2,43-2,38 (m, 2H), 1,82-1,60 (m, 2H), 1,55-1,40 (m, 1H), 1,33-1,29 (m, 1H).

Rastvor 2-{4-[4-(4-bromo-benzoil)-piperidin-1-il]-4-okso-butil}-3H-hinazolin-4-ona (183 mg, 0,38 mmol), 1-etil-4-(4,4,5,5-tetrametil-[1,3,2]dioksaborolan-2-il)-1H-pirazola (102 mg, 0,46 mmol) i cezijum karbonata (379 mg, 1,15 mmol) u dioksanu (4 mL) i vodi (0,4 mL) se ispere sa azotom. Onda se doda 1,1'-Bis(difenilfosfino)ferocen]dihloropaladijum(II) (32 mg, 0,040 mmol). Smeša se zagreje na 100°C pod azotom i meša se na ovoj temperaturi 18 sati. Reakciona smeša se ohladi do sobne temperature i filtrira kroz jastuče celita. Filtrat isparava i ostatak se podeli između vode i etilacetata. Organska faza se osuši preko natrijum sulfata i isparava. Ostatak se hromatografiše na silika gel koloni sa metanol/dihlorometanom kao eluentom da se dobije 2-(4-{4-[4-(1-etil-1H-pirazol-4-il)-benzoil]-piperidin-1-il}-4-okso-butil)-3H-hinazolin-4-on kao beličasti čvrsti oblik; HPLC/MS 3,36 min (B), [M+H] 498;

<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6) δ 12,17 (s, 1H), 8,36 (s, 1H), 8,07 (d, J = 7,2 Hz, 1H), 8,00-7,97 (m, 3H), 7,78-7,71 (m, 3H), 7,59 (d, J = 8,0 Hz, 1H), 7,44 (t, J = 7,6 Hz, 1H), 4,40 (d, J = 12,8 Hz, 1H), 4,16 (q, J = 7,2 Hz, 2H), 3,93 (d, J = 12,9 Hz, 1H), 3,72-3,66 (m, 1H), 3,18 (t, J = 12,12 Hz, 1H), 2,74 (t, J = 12,08 Hz, 1H), 2,64 (t, J = 7,32 Hz, 2H), 2,44-2,40 (m, 2H), 2,0 (q, J = 7,0 Hz, 2H), 1,85-1,72 (m, 2H), 1,55-1,50 (m, 1H), 1,42-1,40 (m, 3H), 1,35-1,33 (m, 1H).

Sledeća jedinjenja se pripremaju analogno

2-[4-(4-{4-[1-(2-metoksi-etil)-1H-pirazol-4-il]-benzoil}-piperidin-1-il)-4-okso-butil]-3H-hinazolin

HPLC/MS 4,60 min (B), [M+H] 528;

<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d<6>) δ 12,10 (s, 1H), 8,06 (dd, J = 1,2, 7,9 Hz, 1H), 8,02-7,97 (m, 3H), 7,78-7,71 (m, 3H), 7,59 (d, J = 8,0 Hz, 1H), 7,44 (t, J = 7,8 Hz, 1H), 4,39 (d, J = 13,0 Hz, 1H), 4,28 (t, J = 5,2 Hz, 2H), 3,93 (d, J = 13,4 Hz, 1H), 3,71 (t, J = 5,2 Hz, 3H), 3,23 (s, 3H), 3,19-3,15 (m, 1H), 2,76-2,74 (m, 1H), 2,63 (t, J = 7,36 Hz, 2H), 2,41-2,39 (m, 2H), 2,00-1,92 (m, 2H), 1,85-1,73 (m, 2H), 1,52-1,49 (m, 1H), 1,35-1,33 (m, 1H);

2-[4-okso-4-(4-{4-[1-(2-pirolidin-1-il-etil)-1H-pirazol-4-il]-benzoil}-piperidin-1-il)-butil]-3H-hinazolin-4-on („A12“)

HPLC/MS 2,52 min (B), [M+H] 567;

<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6) δ 12,09 (s, 1H), 8,36 (s, 1H), 8,06 (dd, J = 1,3, 7,9 Hz, 1H), 8,01-7,97 (m, 3H), 7,78-7,71 (m, 3H), 7,59 (d, J = 7,9 Hz, 1H), 7,46-7,42 (m, 1H), 4,39 (d, J = 12,8 Hz, 1H), 4,30-4,15 (m, 2H), 3,93 (d, J = 13,5 Hz, 1H), 3,72-3,66 (m, 1H), 3,21-3,18 (m, 1H), 2,90-2,80 (m, 2H), 2,76-2,70 (m, 1H), 2,65-2,63 (m, 2H), 2,43-2,41 (m, 4H), 1,99-1,90 (m, 2H), 2,85-2,70 (m, 2H), 1,70-1,52 (m, 4H), 1,55-1,46 (m, 1H), 1,37-1,32 (m, 1H).

Sledeća jedinjenja se pripremaju analogno Primeru 1:

2-[4-[4-(4metoksi-3-metil-benzoil)-1-piperidil]-4-okso-butil]-3H-hinazolin-4-on („A13“)

<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6) δ 8,06 (dd, J = 1,24, 7,94 Hz, 1H), 7,89 (dd, J = 2,12, 8,58 Hz, 1H), 7,80-7,78 (m, 1H), 7,76-7,74 (m, 1H), 7,59 (d, J = 7,88 Hz, 1H), 7,47-7,42 (m, 1H), 7,05 (d, J = 8,68 Hz, 1H), 4,37 (d, J = 0,32 Hz, 1H), 3,92 (d, J = 13,24 Hz, 1H), 3,87 (s, 3H), 3,66-3,63 (m, 1H), 3,23 (t, J = 12,36 Hz, 1H), 2,75-2,65 (m, 1H), 2,64-2,62 (m, 2H), 2,49-2,39 (m, 2H), 2,19 (s, 3H), 1,97 (q, J = 7,24 Hz, 2H), 1,74 (d, J = 10, 76 Hz, 2H), 1,50 (t, J = 9,68 Hz, 1H), 1,33 (t, J = 9,08 Hz, 1H);

6,8-difluoro-2-[4-[4-(4metoksi-3-metil-benzoil)-1-piperidil]-4-okso-butil]-3H-hinazolin-4-on („A14“)

HPLC/MS 1,91 min (A), [M+H] 484;<1>H NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ 12,48 (s, 1H), 7,90 (dd, J = 8,6, 2,3 Hz, 1H), 7,85 – 7,80 (m, 1H), 7,78 (ddd, J = 10,5, 9,0, 2,9 Hz, 1H), 7,62 (ddd, J = 8,4, 2,9, 1,2 Hz, 1H), 7,06 (d, J = 8,6 Hz, 1H), 4,44 – 4,35 (m, 1H), 3,99 – 3,91 (m, 1H), 3,89 (s, 3H), 3,66 (tt, J = 11,2, 3,6 Hz, 1H), 3,19 (td, J = 13,2, 12,8, 2,7 Hz, 1H), 2,80-2,70 (m, 1H), 2,68 (t, J = 7,4 Hz, 2H), 2,44 (td, J = 7,3, 2,3 Hz, 2H), 1,98 (p, J = 7,4 Hz, 2H), 1,82 – 1,71 (m, 2H), 1,50 (qd, J = 12,1, 4,0 Hz, 1H), 1,40 – 1,28 (m, 1H);

6-fluoro-2-[4-[4-(4metoksi-3-metil-benzoil)-1-piperidil]-4-okso-butil]-8-metil-3H-hinazolin-4-on („A15“)

HPLC/MS 2,01 min (A), [M+H] 480;<1>H NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ 12,28 (s, 1H), 7,90 (dd, J = 8,6, 2,3 Hz, 1H), 7,85 – 7,77 (m, 1H), 7,64 – 7,49 (m, 2H), 7,06 (d, J = 8,6 Hz, 1H), 4,41 (dt, J = 13,3, 3,7 Hz, 1H), 3,89 (m, 4H), 3,66 (tt, J = 11,2, 3,6 Hz, 1H), 3,18 (td, J = 13,1, 2,6 Hz, 1H), 2,74 (td, J = 12,9, 2,7 Hz, 1H), 2,67 (t, J = 7,4 Hz, 2H), 2,54 (s, 3H), 2,46 (td, J = 7,3, 4,2 Hz, 2H), 1,99 (p, J = 7,2 Hz, 2H), 1,76 (dt, J = 12,9, 3,4 Hz, 2H), 1,50 (qd, J = 12,1, 4,0 Hz, 1H), 1,34 (qd, J = 12,2, 4,1 Hz, 1H).

Sledeća jedinjenja se pripremaju analogno Primeru 2:

2-{4-[4-(6-Metoksi-piridin-3-karbonil)-piperidin-1-il]-4-okso-butil}-3H-hinazolin-4-on („A16“)

bezbojni čvrsti oblik; HPLC/MS 2,93 min (B), [M+H] 435;<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6) δ 8,90 (s, 1H), 8,22 (d, J = 8,7 Hz, 1H), 8,07 (d, J = 7,9 Hz, 1H), 7,76 (t, J = 8,4 Hz, 1H), 7,59 (d, J = 7,8 Hz, 1H), 7,44 (t, J = 8,0 Hz, 1H), 6,94 (d, J = 8,6 Hz, 1H), 4,40-4,34 (m, 1H), 3,94 (s, 3H), 3,93-3,90 (m, 1H), 3,67-3,62 (m, 1H), 3,16 (t, J = 11,92 Hz, 1H), 2,72 (t, J = 10,60 Hz, 1H), 2,67-2,62 (m, 2H), 2,44-2,39 (m, 2H), 2,00-1,92 (m, 2H), 1,78-1,76 (m, 2H), 1,51-1,39 (m, 1H), 1,34-1,29 (m, 1H);

4-{1-[4-(4-Okso-3,4-dihidro-hinazolin-2-il)-butiril]-piperidin-4-iloksi}-benzonitril („A17“)

bezbojni čvrsti oblik; HPLC/MS 3,34 min (B), [M+H] 417;<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6) δ 12,16 (s, 1H), 8,06 (d, J = 7,9 Hz, 1H), 7,78-7,74 (m, 3H), 7,58 (d, J = 8,0 Hz, 1H), 7,45 (t, J = 7,9 Hz, 1H), 7,15 (d, J = 8,9 Hz, 2H), 4,77-4,73 (m, 1H), 3,88-3,85 (m, 1H); 3,73-3,70 (m, 1H), 3,35-3,32 (m, 1H), 3,22-3,17 (m, 1H), 2,64 (t, J = 7,48 Hz, 2H), 2,42 (t, J = 7,52 Hz, 2H), 2,00-1,88 (m, 4H), 1,61-1,58 (m, 1H), 1,49-1,47 (m, 1H);

2-{4-[4-(4-Fluoro-benzoil)-piperidin-1-il]-4-okso-butil}-3H-hinazolin-4-on („A18“)

bezbojni čvrsti oblik; HPLC/MS 3,40 min (B), [M+H] 422;<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6) δ 12,12 (s, 1H), 8,11-8,05 (m, 3H), 7,76 (d, J = 8,3 Hz, 1H), 7,59 (d, J = 8,0 Hz, 1H), 7,45 (t, J = 7,8 Hz, 1H), 7,36 (t, J = 8,8 Hz, 2H), 4,40-4,37 (m, 1H), 3,94-3,91 (m, 1H), 3,71-3,66 (m, 1H), 3,17 (t, J = 11,8 Hz, 1H), 2,72 (t, J = 11,88 Hz, 1H), 2,64 (t, J = 7,36 Hz, 2H), 2,42-2,39 (m, 2H), 2,00-1,92 (m, 2H), 1,79-1,76 (m, 2H), 1,53-1,44 (m, 1H), 1,37-1,33 (m, 1H);

6-Fluoro-2-{4-[4-(4-metoksi-benzoil)-piperidin-1-il]-4-okso-butil}-3H-hinazolin-4-on („A19“)

bezbojni čvrsti oblik; HPLC/MS 3,70 min (B), [M+H] 452;<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6) δ 12,30 (s, 1H), 7,98 (d, J = 8,9 Hz, 2H), 7,75-7,72 (m, 1H), 7,67-7,62 (m, 2H), 7,06-7,03 (m, 2H), 4,45-3,35 (m, 1H), 3,93-3,89 (m, 1H), 3,84 (s, 3H), 3,67-3,61 (m, 1H), 3,19-3,13 (m, 1H), 2,74-2,62 (m, 3H), 2,43-2,38 (m, 2H), 1,70-1,60 (m, 2H), 1,53-1,48 (m, 1H), 1,36-1,28 (m, 1H);

6-Fluoro-2-{4-[4-(3-fluoro-4-metoksi-benzoil)-piperidin-1-il]-4-okso-butil}-3H-hinazolin-4-on („A20“)

beličasti čvrsti oblik; HPLC/MS 3,81 min (B), [M+H] 470;<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6) δ 12,30 (s, 1H), 7,87 (d, J = 8,8 Hz, 1H), 7,82 (dd, J = 1,9, 12,3 Hz, 1H), 7,73 (dd, J = 1,2, 8,6 Hz, 1H), 7,67-7,62 (m, 2H), 7,29 (t, J = 8,6 Hz, 1H), 4,38 (d, J = 12,7 Hz, 1H), 3,93-3,90 (m, 4H), 3,68-3,63 (m, 1H), 3,19-3,13 (m, 1H), 2,75-2,62 (m, 3H), 2,43-2,38 (m, 2H), 1,80-1,70 (m, 2H), 1,52-1,44 (m, 1H), 1,36-1,32 (m, 1H);

6-Fluoro-2-{4-[4-(6-metoksi-piridin-3-karbonil)-piperidin-1-il]-4-okso-butil}-3H-hinazolin-4-on („A21“)

beličasti čvrsti oblik; HPLC/MS 3,29 min (B), [M+H] 453;<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6) δ 12,29 (s, 1H), 8,90 (d, J = 2,2 Hz, 1H), 8,22 (dd, J = 2,5, 8,8 Hz, 1H), 7,75-7,72 (m, 1H), 7,69-7,62 (m, 2H), 6,94 (d, J = 8,8 Hz, 1H), 4,38 (s, 1H), 3,94 (s, 3H), 3,93-3,89 (m, 1H), 3,67-3,62 (m, 1H), 3,19-3,13 (m, 1H), 2,74-2,66 (m, 1H), 2,63 (t, J = 7,40 Hz, 2H), 2,43-2,39 (m, 2H), 1,99-1,92 (m, 2H), 1,85-1,70 (m, 2H), 1,58-1,40 (m, 1H), 1,35-1,31 (m, 1H);

4-{1-[4-(6-Fluoro-4-okso-3,4-dihidro-hinazolin-2-il)-butiril]-piperidin-4-iloksi}-benzonitril („A22“)

beličasti čvrsti oblik; HPLC/MS 3,66 min (B), [M+H] 435;<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6) δ 12,44 (s, 1H), 7,77-7,72 (m, 3H), 7,66 (d, J = 9,6 Hz, 2H), 7,15 (d, J = 9,0 Hz, 2H), 4,78-4,74 (m, 1H), 3,88-3,85 (m, 1H), 3,73-3,69 (m, 1H), 3,33-3,32 (m, 1H), 3,19-3,06 (m, 1H), 2,67-2,62 (m, 2H), 2,44-2,40 (m, 2H), 2,00-1,88 (m, 4H), 1,60-1,58 (m, 1H), 1,51-1,44 (m, 1H);

6-Fluoro-2-{4-[4-(4-fluoro-benzoil)-piperidin-1-il]-4-okso-butil}-3H-hinazolin-4-on („A23“)

beličasti čvrsti oblik; HPLC/MS 3,79 min (B), [M+H] 440;<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6) δ 12,30 (s, 1H), 8,11-8,07 (m, 2H), 7,75-7,72 (m, 1H), 7,67-7,64 (m, 2H), 7,39-7,36 (m, 2H), 4,38 (d, J = 13,8 Hz, 1H), 3,92 (d, J = 12,9 Hz, 1H), 3,71-3,66 (m, 1H), 3,19-3,13 (m, 1H), 2,75-2,62 (m, 3H), 2,42-2,38 (m, 2H), 1,99-1,94 (m, 2H), 1,85-1,71 (m, 2H), 1,53-1,47 (m, 1H), 1,36-1,30 (m, 1H);

6-Fluoro-2-{4-[4-(4-metoksi-3-metil-benzoil)-piperidin-1-il]-4-okso-butil}-3H-hinazolin-4-on („A24“)

beličasti čvrsti oblik; HPLC/MS 4,03 min (B), [M+H] 466;<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6) δ 12,50 (s, 1H), 7,89 (dd, J = 1,8, 8,6 Hz, 1H), 7,80 (s, 1H), 7,73 (dd, J = 1,6, 8,6 Hz, 1H), 7,67-7,64 (m, 2H), 7,04 (d, J = 8,6 Hz, 1H), 4,38 (d, J = 12,9 Hz, 1H), 3,93-3,87 (m, 4H), 3,67-3,61 (m, 1H), 3,19-3,13 (m, 1H), 2,75-2,72 (m, 1H), 2,65 (t, J = 13,56 Hz, 2H), 2,43-2,39 (m, 2H), 1,99-1,92 (m, 2H), 1,70-1,68 (m, 2H), 1,53-1,45 (m, 1H), 1,36-1,27 (m, 1H);

8-Fluoro-2-{4-[4-(4-metoksi-benzoil)-piperidin-1-il]-4-okso-butil}-3H-hinazolin-4-on („A25“)

beličasti čvrsti oblik; HPLC/MS 3,63 min (B), [M+H] 452;<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6) δ 12,35 (bs, 1H), 7,99-7,97 (m, 2H), 7,88-7,86 (d, J = 8,0 Hz, 1H), 7,65-7,60 (m, 1H), 7,45-7,40 (m, 1H), 7,06-7,03 (m, 2H), 4,39-4,36 (d, 1H), 3,96-3,93 (m, 1H), 3,86 (s, 3H), 3,66-3,61 (m, 1H), 3,20-3,14 (m, 1H), 2,74-2,72 (m, 1H), 2,68-2,64 (m, 2H), 2,48-2,41 (m, 2H), 2,00-1,92 (m, 2H), 1,75-1,73 (m, 2H), 1,53-1,45 (m, 1H), 1,37-1,30 (m, 1H);

8-Fluoro-2-{4-[4-(3-fluoro-4-metoksi-benzoil)-piperidin-1-il]-4-okso-butil}-3H-hinazolin-4-on („A26“)

beličasti čvrsti oblik; HPLC/MS 3,80 min (B), [M+H] 470;<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6) δ 12,35 (bs, 1H), 7,88-7,82 (m, 2H), 7,80-7,79 (d, J = 8,1 Hz, 1H), 7,66-7,61 (m, 1H), 7,45-7,40 (m, 1H), 7,31-7,27 (m, 1H), 4,39-4,36 (d, 1H), 3,96-3,93 (m, 1H), 3,92 (s, 3H), 3,68-3,61 (m, 1H), 3,17-3,14 (m, 1H), 2,74-2,73 (m, 1H), 2,68-2,64 (m, 2H), 2,48-2,41 (m, 2H), 2,00-1,92 (m, 2H), 1,78-1,75 (m, 2H), 1,53-1,45 (m, 1H), 1,37-1,32 (m, 1H);

4-{1-[4-(8-Fluoro-4-okso-3,4-dihidro-hinazolin-2-il)--butiril]-piperidin-4-iloksi}-benzonitril („A27“)

bezbojni čvrsti oblik; HPLC/MS 3,76 min (B), [M+H] 435;<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6) δ 12,35 (bs, 1H), 7,88-7,86 (d, J = 8,0 Hz, 1H), 7,77-7,73 (m, 2H), 7,66-7,61 (m, 1H), 7,45-7,40 (m, 1H), 7,16-7,14 (m, 2H), 4,77-4,73 (m, 1H), 3,86-3,83 (m, 1H), 3,72-3,71 (m, 1H), 3,34-3,32 (m, 1H), 3,21-3,16 (m, 1H), 2,68-2,64 (m, 2H), 2,69-2,65 (m, 2H), 2,46-2,42 (m, 2H), 2,01-1,87 (m, 4H), 1,62, 1,55 (m, 1H), 1,50-1,46 (m, 1H);

8-Fluoro-2-{4-[4-(4-fluoro-benzoil)-piperidin-1-il]-4-okso-butil}-3H-hinazolin-4-on („A28“)

beličasti čvrsti oblik; HPLC/MS 3,75 min (B), [M+H] 440;<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6) δ 12,35 (bs, 1H), 8,10-8,06 (m, 2H), 7,88-7,86 (m, 1H), 7,65-7,60 (m, 1H), 7,45-7,40 (m, 1H), 7,38-7,34 (m, 2H), 4,39-4,36 (m, 1H), 3,96-3,93 (m, 1H), 3,71-3,64 (m, 1H), 3,34-3,32 (m, 1H), 3,21-3,14 (m, 1H), 2,78-2,64 (m, 3H), 2,43-2,40 (m, 2H), 2,01-1,92 (m, 2H), 1,89-1,76 (m, 2H), 1,53-1,43 (m, 1H), 1,36-1,27 (m, 1H);

8-Fluoro-2-{4-[4-(4-metoksi-3-metil-benzoil)-piperidin-1-il]-4-okso-butil}-3H-hinazolin-4-on („A29“)

bezbojni čvrsti oblik; HPLC/MS 3,98, [M+H] 466;<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6) δ 12,34 (bs, 1H), 7,90-7,87 (m, 2H), 7,80-7,79 (d, J = 2,4 Hz, 1H), 7,66-7,61 (m, 1H), 7,45-7,40 (m, 1H), 7,05-7,03 (d, J = 8,1 Hz, 1H), 4,39-4,36 (m, 1H), 3,96-3,92 (m, 1H), 3,86 (s, 3H), 3,67-3,61 (m, 1H), 3,20-3,14 (m, 1H), 2,74-2,72 (m, 1H), 2,68-2,64 (m, 2H), 2,44-2,41 (m, 2H), 2,19 )s, 3H), 1,98-1,92 (m, 2H), 1,79-1,76 (m, 2H), 1,52-1,44 (m, 1H), 1,36-1,27 (m, 1H);

2-[4-(6-Amino-5-pirimidn-2-il-3',4',5',6'-tetrahidro-2'H-[3,4']bipiridinil-1'-1l)-4-oksobutil]-3H-hinazolin-4-on („A30“)

bledo žuti čvrsti oblik; HPLC/MS 2,32 (B), [M+H] 470;<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6) δ 12,17 (s, 1H), 8,90 (s, 2H), 8,51 (s, 1H), 8,08-8,04 (m, 2H), 7,76-7,72 (m, 1H), 7,59 (d, J = 7,6 Hz, 2H), 7,46-7,42 (m, 1H), 7,42-7,38 (m, 1H), 4,55-4,52 (m, 1H), 4,02-3,99 (m, 1H), 3,17-3,06 (m, 1H), 2,76-2,73 (m, 1H), 2,68-2,66 (m, 2H), 2,66-2,60 (m, 2H), 2,50-2,44 (m, 2H), 2,03-1,97 (m, 2H), 1,82-1,76 (m, 2H), 1,59-1,54 (m, 1H), 1,40-1,37 (m, 1H),

6-Amino-1'-[4-(6-fluoro-4-okso-3,4-dihidro-hinazolin-2-il)-butiril]-1',2',3',4',5',6'-heksahidro-[3,4']bipiridinil-5-karbonitril („A31“)

beličasti čvrsti oblik; HPLC/MS 2,39 (B), [M+H] 435;<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6) δ 12,30 (s, 1H), 8,11 (d, J = 2,4 Hz, 1H), 7,76-7,72 (m, 2H), 7,67-7,64 (m, 2H), 6,70 (s, 2H), 4,50 (d, J = 13,1 Hz, 1H), 3,96 (d, J = 13,3 Hz, 1H), 3,06-3,00 (m, 1H), 2,64 (t, J = 7,4 Hz, 3H), 2,41 (t, J = 7,3 Hz, 2H), 2,00-1,93 (m, 2H), 1,73-1,67 (m, 2H), 1,55-1,45 (m, 1H), 1,42-1,30 (m, 1H);

2-[4-(6-Amino-5-pirimidin-2-il-3',4',5',6'-tetrahidro-2'H-[3,4']bipiridinil-1'-il)-4-oksobutil]-6-fluoro-3H-hinazolin-4-on („A32“)

bledo žuti čvrsti oblik; HPLC/MS 2,58 (B), [M+H] 488;<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6) δ 12,30 (s, 1H), 8,89 (d, J = 4,9 Hz, 2H), 8,50 (d, J = 2,4 Hz, 1H), 8,04 (d, J = 2,4 Hz, 1H), 7,74 (dd, J = 2,8, 8,6 Hz, 1H), 7,69-7,60 (m, 3H), 7,39 (t, J = 4,9 Hz, 1H), 4,55-4,51 (m, 1H), 4,01-3,98 (m, 1H), 3,11-3,05 (m, 1H), 2,76-2,64 (m, 3H), 2,60-2,50 (m, 1H), 2,46-2,42 (m, 2H), 2,03-1,97 (m, 2H), 1,82-1,76 (m, 2H), 1,57-1,53 (m, 1H), 1,41-1,37 (m, 1H);

8-Fluoro-2-{4-[4-(6-metoksi-piridin-3-karbonil)-piperidin-1-il]-4-okso-butil}-3H-hinazolin-4-on („A33“)

bezbojni čvrsti oblik; HPLC/MS 3,40 (B), [M+H] 453;<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6) δ 12,35 (bs, 1H), 8,89 (bs, 1H), 8,22-8,20 (dd, J = 8,8, 2,4 Hz, 1H), 7,88-7,86 (d, J = 8,0 Hz, 1H), 7,65-7,60 (m, 1H), 7,45-7,40 (m, 1H), 6,94-6,92 (d, J = 8,8 Hz, 1H), 4,39-4,35 (d, 1H), 3,96-3,89 (m, 4H), 3,66-3,61 (m, 1H), 3,19-3,13 (m, 1H), 3,17-3,14 (m, 1H), 2,74-2,64 (m, 1H), 2,68-2,64 (m, 3H), 2,44-2,40 (m, 2H), 1,98-1,92 (m, 2H), 1,78-1,75 (m, 2H), 1,50-1,47 (m, 1H), 1,34-1,28 (m, 1H);

6-Amino-1'-[4-(8-fluoro-4-okso-3,4-dihidro-hinazolin-2-il)-butiril]-1',2',3',4',5',6'-heksahidro-[3,4']bipiridinil-5-karbonitril („A34“)

beličasti čvrsti oblik; HPLC/MS 2,39 (B), [M+H] 435;<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6) δ 12,36 (bs, 1H), 8,10 (bs, 1H), 7,89-7,87 (d, J = 8,1 Hz, 1H), 7,75-7,74 (d, J = 2,4 Hz, 1H), 7,65-7,60 (m, 1H), 7,45-7,40 (m, 1H), 6,69 (s, 2H), 4,50-4,47 (m, 1H), 4,01-3,97 (m, 1H), 3,06-3,03 (m, 1H), 2,74-2,73 (m, 4H), 2,44-2,41 (m, 2H), 2,06-1,94 (m, 2H), 1,75-1,67 (m, 2H), 1,50-1,47 (m, 1H), 1,35-1,33 (m, 1H).

2-[4-(6-Amino-5-pirimidin-2-il-3',4',5',6'-tetrahidro-2'H-[3,4']bipiridinil-1'-il)-4-oksobutil]-8-fluoro-3H-hinazolin-4-on („A35“)

bezbojni čvrsti oblik; HPLC/MS 2,63 (B), [M+H] 488;<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6) δ 12,36 (bs, 1H), 8,90 (bs, 2H), 8,50 (d, J = 2,4 Hz, 1H), 8,04-8,03 (d, J = 2,4 Hz, 1H), 7,88-7,86 (m, 1H), 7,64-7,59 (m, 2H), 7,45-7,37 (m, 2H), 4,50-4,47 (m, 1H), 4,01-3,97 (m, 1H), 3,06-3,03 (m, 1H), 2,72-2,70 (m, 4H), 2,44-2,41 (m, 2H), 2,06-1,97 (m, 2H), 1,81-1,75 (m, 2H), 1,50-1,47 (m, 1H), 1,35-1,33 (m, 1H);

6-Amino-1'-[4-(4-okso-3,4-dihidro-hinazolin-2-il)-butiril]-1',2',3',4',5',6'-heksahidro-[3,4']bipiridinil-5-karbonitril („A36“)

bezbojni čvrsti oblik; HPLC/MS 2,14 (B), [M+H] 417;<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6) δ 12,23 (s, 1H), 8,12 (s, 1H), 8,07 (d, J = 8,0 Hz, 1H), 7,78-7,74 (m, 2H), 7,58 (d, J = 7,7 Hz, 1H), 7,45 (t, J = 8,0 Hz, 1H), 6,70 (s, 2H), 4,52-4,48 (m, 1H), 3,99-3,95 (m, 1H), 3,03 (t, J = 12,5 Hz, 1H), 2,67-2,63 (m, 4H), 2,43-2,40 (m, 2H), 2,01-1,94 (m, 2H), 1,73-1,67 (m, 2H), 1,53-1,49 (m, 1H), 1,39-1,36 (m, 1H);

8-Fluoro-2-(4-{4-[4-(1-hidroksi-1-metil-etil)-benzoil]-piperidin-1-il}-4-okso-butil)-3H-hinazolin-4-on („A37“)

bezbojni čvrsti oblik; HPLC/MS 3,32 (B), [M+H] 480;<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6) δ 12,36 (bs, 1H), 7,93 (d, J = 8,4 Hz, 2H), 7,88 (d, J = 2,4 Hz, 1H), 7,66-7,59 (m, 3H), 7,45-7,40 (m, 1H), 5,18 (s, 1H), 4,39-4,36 (m, 1H), 3,96-3,92 (m, 1H), 3,67-3,64 (m, 1H), 3,20-3,14 (m, 1H), 2,74-2,72 (m, 1H), 2,68-2,64 (m, 2H), 2,44-2,41 (m, 2H), 2,00-1,94 (m, 2H), 1,79-1,76 (m, 2H), 1,53-1,43 (m, 7H), 1,36-1,30 (m, 1H);

2-(4-{4-[4-(1-Hidroksi-1-metil-etil)-benzoil]-piperidin-1-il}-4-okso-butil)-3H-hinazolin-4-on („A38“)

bezbojni čvrsti oblik; HPLC/MS 2,98 (B), [M+H] 462;<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6) δ 12,10 (s, 1H), 8,07 (dd, J = 1,24, 7,88 Hz, 1H), 7,93 (d, J = 8,44 Hz, 2H), 7,78-7,74 (m, 1H), 7,62-7,58 (m, 3H), 7,47-7,43 (m, 1H), 5,20 (s, 1H), 4,38 (d, J = 13,00 Hz, 1H), 4,15 (d, J = 171,00 Hz, 1H), 3,94-3,65 (m, 1H), 3,33-3,14 (m, 1H), 2,76-2,66 (m, 1H), 2,66-2,50 (m, 2H), 2,49-2,39 (m, 2H), 2,00-1,94 (m, 2H), 1,80-1,77 (m, 2H), 1,51-1,43 (m, 1H), 1,35-1,33 (m, 6H), 1,32-1,22 (m, 1H);

6-Fluoro-2-(4-{4-[4-(1-hidroksi-1-metil-etil)-benzoil]-piperidin-1-il}-4-okso-butil)-3H-hinazolin-4-on („A39“)

žuti čvrsti oblik; HPLC/MS 3,28 (B), [M+H] 480;<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6) δ 12,30 (s, 1H), 7,93 (d, J = 8,48 Hz, 2H), 7,75-7,72 (m, 1H), 7,69-7,60 (m, 4H), 5,18 (s, 1H), 4,38 (d, J = 12,88 Hz, 1H), 3,92 (d, J = 13,44 Hz, 1H), 3,90-3,65 (m, 1H), 3,32-3,14 (m, 1H), 2,76-2,64 (m, 1H), 2,62-2,48 (m, 2H), 2,43-2,39 (m, 2H), 1,99-1,92 (m, 2H), 1,77-1,60 (m, 2H), 1,51-1,43 (m, 7H), 1,33-1,31 (m, 1H).

Primer 4

Sinteza 2-{4-[4-(1-metil-1H-imidazol-2-karbonil)-piperidin-1-il]-4-okso-butil}-3H-hinazolin-4-on („A40“)

Suspenziji 4-(4-okso-3,4-dihidro-hinazolin-2-il)-buterne kiseline (48,8 mg, 0,21 mmol), (1-metil-1H-imidazol-2-il)-piperidin-4-il-metanon dihidrohlorida (66,7 mg, 1,20 mmol) i [dimetilamino-([1,2,3]triazolo[4,5-b]piridin-3-iloksi)-metilen]-dimetil-amonijum heksafluoro-fosfata (HATU, 119 mg, 0,31 mmol) u DMF (2,0 mL) se doda N-etildiizopropilamin (213µL, 1,25 mmol) i rezultirajući bistri rastvor se meša 4 sata na sobnoj temperaturi. Reakciona smeša se direktno hromatografiše na obrnutoj fazi silika gel kolone sa voda/acetonitril/0,1% mravljom kiselinom kao eluentom. Proizvod sadrži frakcije koje se kombinuju. Acetonitril se ukloni in vacuo i preostalom rastvoru se doda zasićeni rastvor NaHCO3. Vodena suspenzija se ekstrakuje sa dihlorometanom. Organska faza se osuši preko natrijum sulfata i isparava da se dobije 2-{4-[4-(1-metil-1H-imidazol-2-karbonil)-piperidin-1-il]-4-okso-butil}-3H-hinazolin-4-on kao bledo žuti čvrsti oblik; HPLC/MS 1,53 (C), [M+H] 408;<1>H NMR (400 MHz, T = 363K, DMSO-d6) δ 11,85 (brs, 1H), 8,10 (dd, J = 7,9, 1,3 Hz, 1H), 7,79-7,72 (m, 1H), 7,62-7,57 (m, 1H), 7,47-7,41 (m, 2H), 7,13-7,09 (m, 1H), 3,94 (s, 3H), 3,83 (tt, J = 11,1, 3,9 Hz, 1H), 2,69 (t, J = 7,3 Hz, 2H), 2,45 (t, J = 7,3 Hz, 2H), 2,03 (d, J = 7,4 Hz, 2H), 1,95-1,77 (m, 2H), 1,53 (d, J = 9,2 Hz, 2H).

Sledeća jedinjenja se pripremaju analogno

2-{4-[4-(1-Metil-1H-pirazol-4-karbonil)-piperidin-1-il]-4-okso-butil}-3H-hinazolin-4-on („A41“)

HPLC/MS 1,49 (C), [M+H] 408;<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6) δ 12,12 (s, 1H), 8,42 (s, 1H), 8,07 (dd, J = 7,9, 1,2 Hz, 1H), 7,95 (d, J = 0,6 Hz, 1H), 7,79-7,72 (m, 1H), 7,59 (d, J = 7,8 Hz, 1H), 7,48-7,42 (m, 1H), 4,39 (d, J = 13,0 Hz, 1H), 3,93 (d, J = 13,6 Hz, 1H), 3,88 (s, 3H), 3,22 (tt, J = 11,3 Hz, 3,7, 1H), 3,17-3,06 (m, 1H), 2,74-2,61 (m, 3H), 2,42 (td, J = 7,2, 2,5 Hz, 2H), 1,97 (p, J = 7,3 Hz, 2H), 1,76 (d, J = 13,0 Hz, 2H), 1,58-1,43 (m, 1H), 1,43-1,27 (m, 1H);

6,8-Difluoro-2-{4-[4-(1-metil-1H-pirazol-4-karbonil)-piperidin-1-il]-4-okso-butil}-3H-hinazolin-4-on („A42“)

HPLC/MS 1,20 (A); [M+H] 444;<1>H NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ 12,45 (s, 1H), 8,43 (s, 1H), 7,95 (d, J = 0,7 Hz, 1H), 7,76 (ddd, J = 10,4, 9,0, 2,9 Hz, 1H), 7,61 (ddd, J = 8,4, 2,9, 1,3 Hz, 1H), 4,47-4,29 (m, 1H), 3,95 (d, J = 13,5 Hz, 1H), 3,88 (s, 3H), 3,22 (tt, J = 11,4, 3,7 Hz, 1H), 3,12 (t, J = 11,9 Hz, 1H), 2,67 (m, 3H), 2,43 (td, J = 7,4, 1,9 Hz, 2H), 1,97 (p, J = 7,4 Hz, 2H), 1,81 – 1,71 (m, 2H), 1,58 – 1,42 (m, 1H), 1,40 – 1,27 (m, 1H);

Sledeći primeri se odnose na medikamente:

Primer A: Bočice za ubrizgavanje

Rastvor 100 g aktivnog sastojka formule I i 5 g dinatrijum vodonikfosfata u 3 L bidestilovane vode se podesi na pH 6,5 upotrebom 2 N hlorovodonične kiseline, sterilno se filtrira, transferiše u bočice za ubrizgavanje, liofiliše pod sterilnim uslovima i zapečati pod sterilnim uslovima. Svaka bočica za ubrizgavanje sadrži 5 mg aktivnog sastojka.

Primer B: Supozitorije

Smeša 20 g aktivnog sastojka formule I sa 100 g soja lecitina i 1400 g kakaovog ulja se istopi, sipa u modle i dopusti se da se ohlade. Svaka supozitorija sadrži 20 mg aktivnog sastojka.

Primer C: Rastvor

Rastvor se priprema od 1 g aktivnog sastojka formule I, 9,38 g NaH2PO4 · 2 H2O, 28,48 g Na2HPO4 · 12 H2O i 0,1 g benzalkonijum hlorida u 940 ml bidestilisane vode. Vrednost pH se podesi na 6,8, i rastvor se napravi do 1 L i steriliše zračenjem. Ovaj rastvor može biti upotrebljen u obliku kapi za oči.

Primer D: Mast

500 mg aktivnog sastojka formule I se meša sa 99,5 g Vazelina pod aseptičnim uslovima.

Primer E: Tablete

Smeša 1 kg aktivnog sastojka formule I, 4 kg laktoze, 1,2 kg krompirovog skroba, 0,2 kg talka i 0,1 kg magnezijum stearata se presuje na konvencionalan način da se dobiju tablete na takav način da svaka tableta sadrži 10 mg aktivnog sastojka.

Primer F: Dražeje

Tablete se presuju analogno Primeru E i potom oblažu na konvencionalan način sa oblogom saharoze, krompirovog skroba, talka, tragakanta i boje.

Primer G: Kapsule

2 kg aktivnog sastojka formule I se uvodi u tvrde želatinske kapsule na konvencionalan način tako što svaka kapsula sadrži 20 mg aktivnog sastojka.

Primer H: Ampule

Rastvor 1 kg aktivnog sastojka formule I u 60 L bidestilovane vode se sterilno filtrira, transferiše u ampule, liofiliše pod sterilnim uslovima i začepi pod sterilnim uslovima. Svaka ampula sadrži 10 mg aktivnog sastojka.

Claims (1)

1. PATENTNI ZAHTEVI 1. Jedinjenja formule I

   naznačena time, što Z označava

   X označava CH ili N, R<1>, R<2>svaki, nezavisno jedan od drugog, označavaju H, F ili Cl, R<3>označava H, F, Cl, CH3 ili OCH3, R<4>označava H, F, A, CN, OA ili Y, R<5>označava H, F, A ili OA, R<6>označava CN ili 2-pirimidinil, R<7>označava Het<2>, A označava neračvasti ili račvasti alkil sa 1-8 C-atoma, pri čemu jedna ili dve ne-susedne CH- i/ili CH2-grupe mogu biti zamenjene sa N- ili O-atomima i pri čemu 1-7 H-atoma mogu biti zamenjeni sa F, Cl i/ili OH, Y označava pirazolil, koji može biti supstituisan sa A ili (CH2)nHet<1>, Het<1>označava pirolidinil, piperidinil, morfolinil ili piperazinil, gde svaki od njih može biti supstituisan sa A, Het<2>označava pirazolil, imidazolil, oksazolil, izoksazolil, pirolil, tiazolil, furanil ili tienil, gde svaki od njih može biti supstituisan sa A, n 0, 1, 2, 3 ili 4, i njihove farmaceutski prihvatljive soli, tautomeri i stereoizomeri, uključujući njihove smeše u svim odnosima 2. Jedinjenja prema Zahtevu 1, naznačena time, što A označava neračvasti ili račvasti alkil sa 1-6 C-atoma, pri čemu jedna ili dve nesusedne CH2-grupe mogu biti zamenjene sa O-atomima i gde 1-7 H-atoma mogu biti zamenjeni sa F i/ili OH, i njihovi farmaceutski prihvatljivi solvati, soli, tautomeri i stereoizomeri, uključujući njihove smeše u svim odnosima. 3. Jedinjenja prema Zahtevu 1, naznačena time, što R<1>, R<2>svaki, nezavisno jedan od drugog, označavaju H, F ili Cl, R<3>označava H, F, Cl, CH3 ili OCH3, R<4>označava H, F, A, CN, OA ili Y, R<5>označava H, F, A ili OA, A označava neračvasti ili račvasti alkil sa 1 – 6 C-atoma, pri čemu 1-.3 H-atoma mogu biti zamenjeni sa F i/ili OH, Y označava pirazolil, koji može biti supstituisan sa A, metoksietil ili (CH2)nHet<1>, Het<1>označava pirolidinil, piperidinil, morfolinil ili piperazinil, gde svaki može biti supstituisan sa A, Het<2>označava pirazolil, imidazolil, oksazolil, izoksazolil, pirolil, tiazolil, furanil ili tienil, gde svaki može biti supstituisan sa A, A označava neračvasti ili račvasti alkil sa 1 – 6 C-atoma, pri čemu 1-3 H-atoma mogu biti zamenjeni sa F i/ili OH, n 0, 1, 2, 3 ili 4, i njihove farmaceutski prihvatljive soli, tautomeri i stereoizomeri, uključujući njihove smeše u svim odnosima. 4. Jedinjenja prema Zahtevu 1, naznačena time, što R<1>označava H, R<2>označava H ili F, R<3>označava H, CH3 ili F, R<4>označava H, CN, OCH3, 1-etil-1H-pirazol-4-il, 1-(2-metoksi-etil)-1H-pirazol-4-il ili 1-(2-pirolidin-1-il-etil)-1H-pirazol-4-il, R<5>označava H, CH3, F ili OCH3, Het<2>označava pirazolil ili imidazolil, gde svaki može biti supstituisan sa A, A označava neračvasti ili račvasti alkil sa 1 – 6 C-atoma, pri čemu 1-3 H-atoma mogu biti zamenjeni sa F i/ili OH, i njihove farmaceutski prihvatljive soli, tautomeri i stereoizomeri, uključujući njihove smeše u svim odnosima. 5. Jedinjenja prema Zahtevu 1, naznačena time, što su odabrana od grupe

   i njihovi farmaceutski prihvatljivi solvati, soli, tautomeri i stereoizomeri, uključujući njihove smeše u svim odnosima. 6. Postupak za pripremanje jedinjenja formule I prema Zahtevima 1-5 i njihovih farmaceutski prihvatljivih soli, solvata, tautomera i stereoizomera, naznačen time, što jedinjenje formule II

   u kojem Z ima značenja naznačena u Zahtevu 1, reguje sa jedinjenjem formule III

   u kojoj R<1>, R<2>i R<3>imaju značenja naznačena u Zahtevu 1, a L označava Cl, Br, I ili slobodnu ili reaktivno funkcionalno modifikovanu OH grupu, i/ili se baza ili kiselina formule I konvertuje u jednu od svojih soli. 7. Medikamenti, naznačeni time, što sadrže bar jedno jedinjenje formule I prema Zahtevu 1 i/ili njegove farmaceutski prihvatljive soli, solvati, tautomeri i stereoizomeri, uključujući njihove smeše u svim odnosima, i opciono farmaceutski prihvatljivi nosač, vezivno sredstvo ili tečni nosač. 8. Jedinjenja formule I prema Zahtevu 1 i njihove farmaceutski prihvatljive soli, solvati, tautomeri i stereoizomeri, uključujući njihove smeše u svim odnosima, naznačena time, što služe za upotrebu u tretmanu i/ili prevenciji kancera, multiple skleroze, kardiovaskularnih bolesti, povrede centralnog nervnog sistema i različitih oblika inflamacije. 9. Jedinjenja za upotrebu prema Zahtevu 8 za tretman i/ili prevenciju bolesti odabrane od grupe kancer glave, vrata, oka, usta, grla, jednjaka, bronhija, grkljana, ždrela, grudi, kosti, pluća, debelog creva, rektuma, stomaka, prostate, mokraćne bešike, materice, cerviksa, dojke, jajnika, testisa i drugih reproduktivnih organa, kože, tiroide, krvi, limfnih čvorova, bubrega, jetre, pankreasa, mozga, centralnog nervnog sistema, čvrsti tumori i u krvi nastali tumori. 10. Medikamenti, naznačeni time, što sadrže bar jedno jedinjenje formule I prema Zahtevu 1 i/ili njegove farmaceutski prihvatljive soli, solvate i stereoizomere, uključujući njihove smeše u svim odnosima, i bar jedan dalji medikament kao aktivni sastojak. 11. Set (pribor), naznačen time, što sadrži odvojena pakovanja (a) efektivne količine jedinjenja formule I prema Zahtevu 1 i/ili njegovih farmaceutski prihvatljivih soli, solvata, soli i stereoizomera, uključujući njihove smeše u svim odnosima i (b) efektivne količine daljeg medikamenta kao aktivnog sastojka. Izdaje i štampa: Zavod za intelektualnu svojinu, Beograd, Kneginje Ljubice 5