RS60107B1 - Integracija rezidua hidrokrekovanja i hidrotretiranja - Google Patents

Description

Opis

OBLAST PRONALASKA

[0001] Ovaj pronalazak se generalno odnosi na procese hidrokonverzije, uključujući procese za hidrokrekovanje rezidua i drugih teških frakcija ugljovodonika. Preciznije, otkriveno je hidrokrekovanje rezidua (ostatka) sirovih ugljovodonika, obrada dobijenih hidrokrekovanih rezidua ugljovodonika u posebnoj jedinici za hidrotretiranje ostataka i prerada proizvoda iz jedinice za hidrotretiranje u posebnoj jedinici za hidrokrekovanje rezidua.

STANJE TEHNIKE

[0002] Kako se neprestano povećava potražnja za benzinom i drugim lakim proizvodima rafinisanja u svetu, postojao je značajan trend ka konverziji jedinjenja sa višim tačkama ključanja u one sa nižim. Da bi zadovoljile sve veću potražnju za destilatnim gorivima, rafinerije su istraživale različite reaktore, kao što su reaktor hidrokrekovanja, jedinice za rezidualnu desulfurizaciju (RDS) i jedinice za deasfaltizaciju rastvaračem (SDA), kako bi pretvorili reziduum, vakuumsko gasno ulje (VGO) i druge sirovine teške nafte u mlazna i dizel goriva.

[0003] Katalizatori su razvijeni koji su pokazali odličnu selektivnost destilata, umerenu aktivnost konverzije i stabilnost za teže sirovine. Međutim, stepen konverzije koji se može postići različitim procesima je ograničen. Na primer, RDS jedinice sâme mogu proizvesti 1 tež. % sumpornog goriva iz ostataka sa visokim sadžajem sumpora, ali konverzije su generalno ograničene na oko 35% do 40%. Drugi su predložili da se koriste jedinice SDA za deasfaltizaciju rastvaračem rezidua koji se doprema u proces i preradu deasfalitisanog ulja samo u jedinici za hidrokrekovanje rezidua (Residuum Hidrocracking Unit (RHU)). Takođe, drugi su prerađivali nekonvertovanii vakuumski ostatak iz RHU-a u SDA jedinici i reciklirali deasfalitisano ulje (DAO) nazad na prednji kraj RHU-a. Drugi su opet predložili obradu SDA smole direktno u RHU. Ipak, poželjni su ekonomski procesi za postizanje konverzija viših ugljovodonika i uklanjanja sumpora.

[0004] US 2010/0065474 Al se odnosi na sisteme i postupke za hidroprocesiranje sirove nafte sa smanjenim depozitima mazuta.

[0005] US 2005/0241991 Al se odnosi na sistem za hidroprocesiranje u fluo-solid reaktoru sa uzburkanim slojem i takođe postupak za poboljšanje postojećeg sistema za hidroprocesiranje u fluo-solid reaktoru sa uzburkanim slojem.

[0006] US 7,938,952 B2 odnosi se na integrisani postupak hidrokonverzije za pretvaranje teških atmosferskih ili vakuumskih ostataka.

KRATAK OPIS

[0007] Pronalazak je naznačen zahtevom 1 i zahtevom 10. U jednom aspektu, otkriven je postupak poboljšanje osobina rezidualnih ugljovodonika. Proces može da uključuje sledeće korake: kontaktiranje frakcije rezidua ugljovodonika i vodonika sa prvim katalizatorom za hidrokonverziju u prvom sistemu reaktora hidrokonverzije u fluo-solid reaktoru sa uzburkanim slojem; regeneraciju prvog efluenta iz prvog sistema reaktora hidrokonverzije u fluo-solid reaktoru sa uzburkanim slojem; kontaktiranje prvog efluenta i vodonika sa drugim katalizatorom za hidrokonverziju u drugom sistemu reaktora hidrokonverzije; regeneracija drugog efluenta iz drugog sistema reaktora hidrokonverzije; kontaktiranje drugog efluenta i vodonika sa trećim katalizatorom hidrokonverzije u drugom sistemu reaktora hidrokonverzije; regeneracija trećeg efluenta iz drugog sistema reaktora hidrokonverzije u fluo-solid reaktoru sa uzburkanim slojem; i frakcioniranje trećeg efluenta iz drugog sistema reaktora hidrokonverzije u fluo-solid reaktoru sa uzburkanim slojem za dobijanje jedne ili više frakcija ugljovodonika.

[0008] U drugom aspektu, otkriven je sistem za poboljšanje osobina reziduuma ugljovodonika. Sistem može da sadrži sledeće: prvi reaktorski sistem hidrokonverzije u fluo-solid reaktoru sa uzburkanim slojem za kontakt frakcije rezidualnih ugljovodonika i vodonika sa prvim katalizatorom za hidrokonverziju da bi se dobio prvi efluent; drugi sistem reaktora hidrokonverzije za kontakt prvog efluenta i vodonika sa drugim katalizatorom za hidrokonverziju da bi se dobio drugi efluent; drugi sistem reaktora hidrokonverzije u fluo-solid reaktoru sa uzburkanim slojem za kontakt drugog efluenta i vodonika sa trećim katalizatorom hidrokonverzije da bi se dobio treći efluent i jedinica za frakcioniranje za frakcionisanje trećeg efluenta da bi se dobila jedna ili više frakcija ugljovodonika i frakcija vakuumskog ostatka.

[0009] U drugom aspektu, otkriven je postupak poboljšanja osobina reziduuma ugljovodonika. Proces može da obuhvati sledeće korake: kontaktiranje ostatka frakcije ugljovodonika i vodonika sa prvim katalizatorom hidrokonverzije u prvom sistemu reaktora hidrokonverzije u fluo-solid reaktoru sa uzburkanim slojem; regeneraciju prvog efluenta iz prvog sistema reaktora hidrokonverzije u fluo-solid reaktoru sa uzburkanim slojem; kontaktiranje prvog efluenta i vodonika sa drugim katalizatorom hidrokonverzije u drugom sistemu reaktora hidrokonverzije; regeneraciju drugog efluenta iz drugog sistema reaktora za hidrokonverziju; kontaktiranje drugog efluenta i vodonika sa trećim katalizatorom hidrokonverzije u trećem sistemu reaktora za hidrokonverziju; regeneracija trećeg efluenta iz trećeg sistema reaktora za hidrokonverziju; kombinovanje drugog efluenta i trećeg efluenta za formiranje kombinovanog materijala koji se doprema za obradu; unos kombinovanog materjala za obradu u separator da bi se dobila frakcija pare i tečna frakcija; frakcioniranje tečne frakcije radi regeneracije frakcije vakuumskih ostatka u prvom sistemu za frakcioniranje; kontaktiranje frakcije pare sa četvrtim katalizatorom za hidrokonverziju u četvrtom sistemu reaktora hidrokonverzije; regeneracije četvrtog efluenta iz trećeg sistema reaktora za hidrokonverziju; frakcioniranje četvrtog efluenta za obnavljanje jedne ili više frakcija ugljovodonika u drugom sistemu frakcioniranja.

[0010] U drugom aspektu, otkriven je sistem za poboljšanje osobina reziduuma ugljovodonika. Sistem može da obuhvati sledeće: prvi reaktorski sistem za hidrokonverziju u barbotirajućem sloju za kontakt sa frakcijom rezidua ugljovodonika i vodonikom sa prvim katalizatorom hidrokonverzije da bi se proizveo prvi efluent; drugi sistem reaktora za hidrokonverziju za kontakt prvog efluenta i vodonika sa drugim katalizatorom za hidrokonverziju da bi se dobio drugi efluent; drugi sistem reaktora hidrokonverzije u barbotirajućem sloju za kontakt drugog efluenta i vodonika sa trećim katalizatorom hidrokonverzije da bi se proizveo treći efluent; i separator za odvajanje kombinovane frakcije drugog efluenta i trećeg efluenta da bi se dobila tečna frakcija i frakcija pare; jedinica za frakcioniranje za frakcijonisanje tečnost da bi se regenerisala frakcija vakuumskog ostatka; četvrti sistem reaktora hidrokonverzije za kontakt frakcije pare sa četvrtim katalizatorom hidrokonverzije da bi se dobio četvrti efluent; i jedinica za frakcioniranje za frakcioniranje četvrtog efluenta za regeneraciju jedne ili više frakcija ugljovodonika.

[0011] Ostali aspekti i prednosti biće očigledni iz opisa koji sledi i dodatih zahteva.

KRATAK OPIS CRTEŽA

[0012]

Slika 1 je pojednostavljeni dijagram toka procesa za poboljšanje osobina sirovina reziduuma ugljovodonika

Slika 2 je pojednostavljeni dijagram toka procesa poboljšanja osobina sirovina rezidduuma ugljovodonika

Slika 3 je pojednostavljeni dijagram toka procesa za integrisani sistem reaktora za hidroprocesiranje koji se koristi sa postupkom za poboljšanje sirovina reziduuma ugljovodonika

Slika 4 je pojednostavljeni dijagram toka procesa za integrisani sistem reaktora za hidroprocesuiranje koji se koristi sa postupkom za poboljšanje osobina sirovina reziduuma ugljovodonika

DETALJAN OPIS

[0013] U jednom aspektu, otkriveni su procesi hidrokonverzije, uključujući procese za hidrokrekovanje rezidua i drugih teških frakcija ugljovodonika. Tačnije, otkriveno je hidrokrekovanje sirovina rezidua ugljovodonika, hidrotretiranje hidrokrekovanih rezidua rezidualnog ugljovodonika, obrada dobijenog proizvoda hidrokrekovanja u posebnoj jedinici za hidrokrekovanje i obrada smole iz postupka deasflatizacije rastvaračem u posebnoj jedinici za hidrokovanje rezidua.

[0014] Ovde otkriveni procesi hidrokonverzije mogu se koristiti za reakciju sirovina rezidua ugljovodonika pod uslovima povišene temperature i pritiska u prisustvu vodonika i jednog ili više katalizatora hidrokonverzije da bi se sirovina pretvorila u proizvode manje molekulske težine sa smanjenom količinom nivoa kontaminanta (kao što su sumpor i / ili azot). Procesi hidrokonverzije mogu obuhvatati, na primer, hidrogenizaciju, odsumporavanje, denitrogenizaciju, krekovanje, konverziju, demetalizaciju i uklanjanje metala, uklanjanje ugljeničnog ostatka po Konradsonu (CCR) ili uklanjanje asfaltena itd.

[0015] Kao što je ovde korišćeno, frakcije rezidua ugljovodonika ili slični izrazi koji se odnose na rezudualne ugljovodonike, su definisani kao frakcija ugljovodonika koja ima tačke ključanja ili opseg ključanja iznad oko 340 ° C, ali mogu uključivati i obradu cele teške sirovine. Sirovine rezidualnih ugljovodonika koje se mogu koristiti u ovde opisanim postupcima mogu obuhvatati različita rafinisanja i druge tokove ugljovodonika, kao što su naftni atmosferski ili vakuumski ostaci, deasfaltisana ulja, deasfaltna smola, frakcije hidrokreovanja u atmosferskoj koloni ili vakuumskoj koloni, direktno dobijena vakuumska gasna ulja, gas ulja dobijena hidrokrekovanjem u vakuumu, suspenzija ulja dobijena u jedinici za fluidno katalitičko krekovanje (FCC), vakumska gasna ulja iz procesa hidrokrekovanja u barbotirajućem sloju, ulja iz naftnih škriljaca, ulja dobijena iz uglja, katranski pesak, tal ulja, sirova ulja biološkog porekla, nafta, kao i druge slične tokove ugljovodonika ili kombinaciju ovih, od kojih svaki tok može biti pravolinijski, izveden procesno, hidrokrekovan, delimično desulfatizovan i / ili delimično demetalizovan. Frakcije rezidualnih ugljovodonika mogu da sadrže ugljovodonike sa normalnom tačkom ključanja od najmanje 480 ° C, najmanje 524 ° C ili najmanje 565 ° C.

[0016] Pozivajući se na sliku 1, frakcija (rezidua) 10 rezidualnih ugljovodonika i vodonik 21 mogu se dovoditi u sistem 42 reaktora sa uzburkanim slojem, koji može da obuhvati jedan ili više reaktora 42 u barbotirajućem sloju raspoređenih u nizu ili paralelno, gde su ugljovodonici i vodonik u kontaktu sa katalizatorom za hidrokonverziju da bi bar deo rezidua reagovao sa vodonikom kako bi se formirali lakši ugljovodonici, demetalizovali metali sadržani u reziduumu, uklonili ugljenični ostatak po Konradsonu ili na drugi način konvertovali rezidu u korisne proizvode. Iako je prikazan kao jedan reaktorski tok, frakcija (rezidua) 10 rezidualnih ugljovodonika može se obrađivati u više paralelnih reaktorskih tokova. Višestruki reaktorski tokovi mogu uključivati delove zajedničke paralelnim tokovima, kao što su, ali ne ograničeni na frakcije, baratanje katalizatorima, delome za regeneraciju. Frakcija (rezidua) 10 rezidualnih ugljovodonika koij se dovodi se u sistem 42 reaktora sa uzburkanim slojem može se kontrolisati preko rezervoara kojim se upravlja regulacijom protoka.

[0017] Frakcija (rezidua) 10 rezidua ugljovodonika se može prethodno zagrejati Prethodno zagrevanje se može izvršiti razmenom toplote sa različitim tokovima (bočni radijus) bilo iz atmosferskog, bilo iz vakumskog sistema za frakcioniranje. Frakcija (rezidua) 10 rezidualnih ugljovodonika se takođe može zagrevati pomoću peći ili bilo kojeg poznatog aparata za izmenu toplote za dovod / efluent da se obezbedi željena temperatura dovodne frakcije u reaktor 42 u barbotirajućem sloju.

[0018] Vodonik 21 može da bude gasni tok bogat vodonikom koji može da bude prečišćeni reciklirani tok sa nadopunjavanjem vodonika. Vodonik 21 može da bude prethodno zagrejan pre mešanja sa preostalom frakcijom (reziduom) 10 ugljovodonika.

[0019] Reaktor(i) 42 sa uzburkanim slojem mogu da rade na temperaturama u opsegu od oko 380 ° C do oko 450 ° C, parcijalnim pritiscima vodonika u opsegu od oko 7 MPa (70 bara) do oko 17 MPa (170 bara) i brzinom tečnosti po satu (LHSV) u opsegu odoko 0,2 h<-1>do oko 2,0 h<-1>. U fluo-solid reaktorima sa uzburkanim slojem, katalizator se može ponovo mešati i održavati u nasumičnom kretanju recirkulacijom tečnog proizvoda. To se može postići tako što se prvo odvoji recirkulisano ulje od gasovitih proizvoda. Ulje se zatim može recirkulisati pomoću eksterne pumpe ili, kao što je prikazano, pumpom koja ima rotor postavljen u donjoj glavi reaktora.

[0020] Ciljne konverzije u sistemu 42 reaktora sa uzburkanim slojem mogu biti u opsegu od oko 30 tež.% do oko 50 tež.%, zavisno od sirovine koja se obrađuje. U svakom slučaju, ciljne konverije treba održavati ispod nivoa gde formiranje sedimenata postaje prekomerno i na taj način sprečava kontinuitet rada. Pored konverzije rezidua ugljovodonika u lakše ugljovodonike, uklanjanje sumpora može biti u opsegu od oko 40 tež.% do oko 65 tež.%, uklanjanje metala može biti u opsegu od oko 50 tež. % do 80 tež.% i ugljeničnog ostatka po Konradsonu (uklanjanje CCR) može biti u opsegu od oko 30 tež.% do oko 60 tež.%.

[0021] Opterećenje reaktora može se definisati kao srednja temperatura katalizatora u stepenima Farenhajta dodatog katalizatora u jednom ili više reaktora za hidrokrekovanje sa uzburkanim slojem, pomnožena sa srednjim parcijalnim pritiskom vodonika u reaktorima za hidrokrekovanje sa uzburkanim slojem i u apsolutnom Baru i podeljeno sa LHSV u reaktorima za hidrokrekovanje sa uzburkanim slojem. Opterećenje sistema 42 reaktora sa uzburkanim slojem može biti u opsegu od oko 105,000 °F-Bara-Hr do oko 446,000 °F-Bara-Hr.

[0022] Posle konverzije u r sistem 42 reaktora sa uzburkanim slojem, delimično konvertovani ugljovodonici 44 mogu da se tretiraju vodonikom 23 u sistemu 12 reaktora sa nepokretnim slojevima, kao što je prikazano. Sistem 12 reaktora sa nepokretnim slojevima može da obuhvati više reaktora, paralelno ili serijski. U sistemu 12 reaktora sa nepokretnim slojevima, broj korištenih reaktora može da zavisi od brzine punjenja, ukupnog cilja nivoa konverzije rezidua i nivoa konverzije postignutog u sistemu 42 reaktora sa uzburkanim slojem , između ostalih promenljivih. Jedan ili dva reaktora mogu da se koriste u sistemu 12 reaktora sa nepokretnim slojevima. U nekim primerima, vodonik 23 može da bude kombinacija hladnog i toplog reciklirajućeg gasa iz sistema reaktora 12 sa fiksnim slojevima. Sistem 12 reaktora sa fiksnim slojevima može da obuhvati katalizator za hidroprocesuiranje. U drugim realizacijama, sistem 12 reaktora sa fiksnim slojevima uključuje katalizator za hidrodemetalizaciju.

[0023] Ciljne konverzije u sistemu 12 reaktora sa nepokretnim slojem mogu da budu u opsegu od oko 50 tež.% do oko 55 tež.%, zavisno od sirovine koja se obrađuje. U svakom slučaju, ciljne konverzije treba održavati ispod nivoa gde formiranje sedimenata postaje prekomerno i na taj način sprečava kontinuitet rada. Pored koverzije rezidualnih ugljovodonika u lakše ugljovodonike, uklanjanje sumpora može biti u opsegu od oko 85 tež.% do oko 87 tež.%, Uklanjanje metala može biti u opsegu od oko 50 tež. do 80 tež.% i ugljeničnog ostatka po Konradsonu ( uklanjanje CCR) može biti u opsegu od oko 65 tež.% do oko 70 tež.%.

[0024] Nakon konverzijeu reaktorski sistem 12 sa nepokretnim slojevima, delimično kovertovani ugljovodonici mogu da se regenerišu protočnom linijom 14 kao mešoviti efluent para/ tečnost zajedno sa vodonikom 25 koji se dovodi u sistem 20 reaktora za hidrokrekovanje, koji može da obuhvati jedan ili više reaktora za hidrokrekovanje, raspoređeni u nizu ili paralelno. U sistemu 20 reaktora za hidrokrekovanje, delimično konvertovani ugljovodonici 14 mogu da budu podvrgnuti hidrokrekovanju pod parcijalnim pritiscima vodonika u opsegu od oko 7 MPa (70 bara) do oko 18 MPa (180 bara), temperaturi u opsegu od oko 390 ° C do oko 460 ° C i LHSV u opsegu od oko 0,1 h<-1>do oko 2,0 h<-1>u prisustvu katalizatora. Radni uslovi u sistemu 20 reaktora za hidrokreking mogu biti slični onima koji su opisani gore za sistem 42 reaktora sa uzburkanim slojem . Kada sistem 20 reaktora za hidrokrekovnje obuhvata jedan ili više reaktora sa uzburkanim slojem, reaktori sa uzburkanim slojem mogu da rade pod uslovima težim od onih u sistemu 42 raktora, pri čemu se teži uslovi odnose na višu temperaturu, veći pritisak, manju zapreminsku brzinu ili njihove kombinacije.

[0025] Broj reaktora koji se koriste u sistemu 20 reaktora za hidrokrekovanje može da zavisiti od brzine punjenja, ukupnog cilja konverzije rezidua i nivoa konverzije postignutog u sistemu 42 reaktora sa uzburkanim slojem i reaktora 12 sa fiskiranim slojevima, između ostalih promenljivih. Jedan ili dva reaktora za hidrokrekovanje mogu da se koriste u sistemu 20 reaktora za hidrokrekovanje. Za sistem 20 reaktora za hidrokrekovanje, opterećenje reaktora može biti u opsegu od oko 215,000 ° F-Bara-Hr do oko 755,000 ° F-Bara-Hr.

[0026] Nakon konverzije u sistemu 20 reaktora za hidrokrekovanje, delimično konvertovani ugljovodonici mogu da se regenerišu preko protočnog voda 27 kao mešoviti efluent para / tečnost i dovode u sistem 46 za frakcionisanje radi regeneracije jedne ili više frakcija ugljovodonika. Kao što je ilustrovano, sistem 46 za frakcionisanje može se koristiti za obnavljanje otpadnog gasa 48 koji sadrži lake ugljovodonične gasove i vodonik sulfid (H2S), laku frakciju 50 nafte, tešku frakciju 52 nafte, frakciju 54 kerozina, dizel frakciju 56, laku frakciju 58 gasnog ulja, tešku frakciju 62 gasnog ulja i frakciju 62 rezidualnog vakuuma.

[0027] Sistem 46 frakcioniranja može, na primer, da obuhvati separator visokog pritiska i visokih temperatura 80 (HP / HT separator) za razdvajanje parnog efluenta od tečnog efluenta. Odvojena para može da se usmerava preko hlađenja gasom, prečišćavanja i kompresije recikliranog gasa, ili se prvo može preraditi preko integrisanog reaktorskog sistema za hidroprocesorisanje (IHRS), koji može da sadrži jedan ili više dodatnih reaktora za hidrokonverziju, samostalno ili u kombinaciji sa spoljnim destilatima i / ili destilatima koji nastaju tokom procesa hidrokrekovanja, a zatim se preusmeravaju na hlađenje gasom, prečišćavanje i komprimovanje gasom.

[0028] Sistem frakcioniranja može takođe da sadrži separator visokog pritiska i srednje temperature (HP / MT) i separator visokog pritiska i niske temperature (HP / LT). Para iz HP / HT separatora može se ohladiti predgrevanjem recikliranog gasnog vodonika i dovodnog ulja ili stvaranjem pare visokog pritiska prije ulaska u HP / MT separator. Para iz HP / MT separatora može da se pomeša sa vodom za ispiranje da se spreči sublimacija amonijum soli i zatim ohladi na vazduhu. Količina vode za ispiranje se prilagođava tako što se ograniči koncentracija amonijum soli u otpadnoj vodi. Nakon hlađenja vazduhom, trofazna smeša ulazi u HP / LT separator koji razdvaja smešu u parnu, tečnu i vodenu fazu. Regenerisana kisela voda je osvetljena i usmerena do granice baterije. Para se tretira da bi se uklonio vodonik sulfid (H2S).

[0029] Odvojena tečnost iz HP / HT separatora može se isprati i preusmeriti u sistem za atmosfersku destilaciju zajedno sa drugim proizvodima destilata regenerisanih iz dela za hlađenje i pročišćavanje gasa. Dna atmosferskog tornja, poput ugljovodonika sa početnom tačkom ključanja od najmanje oko 340 ° C, kao što je početna tačka ključanja u opsegu od oko 340 ° C do oko 427 ° C, mogu se dalje obrađivati sistemom destilacije u vakuumu za regeneraciju vakuum destilata.

[0030] Sistem za destilaciju pod atomsferskim uslovima može da obuhvati peć za zagrevanje dovoda sirovine u toranj pod atmosferskim uslovima. Dovod se takođemože očistiti od H2S da bi se smanjio sadržaj H2S na dnu tornja na manje od 10 Wppm. Atmosferski toranj može takođe da sadrži atmosferski bubanj za refluks radi kondenzacije vode i odvajanje ugljovodonične tečnosti i nekondenzovane pare. Kondenzovana tečnost ugljovodonika vraća se u atmosferski toranj. Bočni presek kerozina može se podeliti u gornju pumpu i dovoda kerozina. Gornji deo pumpe može ponovo pokrenuti razdvajač nafte u odeljku za regeneraciju lakih frakcija (Naphtha Splitter in a Light Ends Recovery Section). Nadzemni gas iz Kerosene Stripper vraća se u atmosferski toranj i dna se pumpaju do granica baterija izvan mesta (OSBL) kao kerozinski proizvod. Bočni rez dizela može se podeliti na donju pumpu i dovod Diesel Stripper-a. Donja pumpa može da ponovo pokrene Naphtha Stabilizer u deo Light Ends Recovery Section i pre povratka u atmosferski toranj. Dizel Stripper se vraća u atmosferski toranj, a dna se pumpaju u OSBL kao dizel proizvod.

[0031] Dna tornjeva za rad pod atmosferkim uslovima su ostavljena da se vakuumiraju i ulaz punjenja u zonu vakuumskog tornja koji č ini deo vakuumskog destilacionog sistema. Dovod je odvojen od pare i tečnosti u zoni vakuuma.

[0032] Proizvod sa dna vakuumskog tornja, kao što su ugljovodonici sa početnom tačkom ključanja od najmanje oko 480 ° C, kao što je početna tačka ključanja u opsegu od oko 480 ° C do oko 565 ° C, može se zatim usmeriti u upijanje nakon hlađenja, kao što je direktna razmena toplote ili direktno ubrizgavanje dela preostalog ugljikovodičnog dovoda u proizvod sa vakuumskim tornjem. Deo proizvoda sa dna vakuumskog tornja može se vratiti u vakuumski toranj da se ugase tečnosti sa dna. Vakuumski toranj se može hladiti tako da se tečnost ugljovodonika odvaja od vode koja se pumpa u OSBL.

[0033] Odeljak za regeneraciju lakih frakcija obuhvata stabilizator nafte koji uklanja C4 minus materijal kao destilat za dalje tretiranje u apsorberu. Donje frakcije iz stabilizatora nafte se šalju u naftni raszdvajač radi obezbeđivanja lakih i teških naftnih proizvoda.

[0034] Katalizatori korisni u reaktorima sa uzburkanim slojem ili reaktorima za hidrokrekovanje mogu uključivati bilo koji katalizator koji je koristan u procesima hidrokonverzije hidrotretiranja ili hidrokrekovanja ugljovodoničnih sirovina. Katalizator za hidrotretiranje, na primer, može da obuhvata bilo koji sastav katalizatora koji se može koristiti da katalizuje hidrogenizaciju sirovina ugljovodonika radi povećanja sadržaja vodonika i / ili uklanjanja heteroatomnih kontaminanata. Katalizator za hidrokrekovanje, na primer, može da obuhvata bilo koji sastav katalizatora koji se može koristiti da katalizuje dodavanje vodonika u velike ili složene ugljovodonične molekule, kao i cepanje molekula da bi se dobili manji molekuli nižih molekularnih težina.

[0035] Budući da sadržaj organometalnih jedinjenja u preostaloj frakciji (reziduum) 10 ugljovodonika može da varira, mogu se primeniti alternativna izvođenja postupka prikazani na slici 1. Dijagram toka procesa na slici 1, koji prikazuje sistem 42 reaktora sa uzburkanim slojem pre reaktora 12 sa fiksnim slojveima, može se koristiti kada sadržaj organometalnih jedinjenja u reziduumu 10 prelazi od oko 75 do oko 100 ppm. Katalizator za dopunjavanje se može neprekidno dovoditi u sistem reaktora 42 sa uzburkanim slojem , bez potrebe da se postupak isključi. Sistem 42 sa uzburkanim slojem može da obuhvati katalizator za demetalizaciju, a reaktor sa fiksnim slojevima može da obuhvati katalizator za hidrotretiranje.

[0036] Kada se sadržaj organometalnih jedinjenja frakcije (reziduuma) 10 ugljovodonika kreće od oko 50 do oko 75 ppm, može se koristiti dijagram procesa na slici 2. Reaktor 12 sa fiksnim slojevima može se postaviti pre sistema 42 reaktora sa uzburkanim slojem. Reaktor 12 sa fiksnim slojevima može da obuhvati katalizator za hidrodemetalizaciju. Demetalizovani i delimično desulfatisovan tok 14 može da se uvede u sistem 20 reaktora za hidrokrekovanje radi daljeg hidrokrekovanja i uklanjanja heteroatoma pri niskim količinama katalizatora za dopunu. Reaktor 12 sa fiksnim slojevima može da radi u režimu prema gore usmerenim tokom. Kada katalizator za

1

hidrodemetalizaciju postane deaktiviran, reziduum 10 može zaobići reaktor 12 sa fiksnim slojem i ući u sistem 42 reaktora sa sa uzburkanim slojem Sistem 42 reaktora sa uzburkanim slojem neće se isključiti i reaktor 12 sa fiksnim slojevima može se isprazniti i ponovo napuniti svežim katalizatorom. Delomično konvertovani ugljikovodici 44 će se zatim kombinovati sa vodonikom 25 i uvoditi u sistem 20 reaktora za hidrokrekovanje kako je prethodno opisano.

[0037] Cevi i ventili mogu se koristiti za obezbeđivanje fleksibilnog rasporeda reaktora 12 sa fiksnim slojevima i sistema 42 reaktora sa uzburkanim slojem , tj. reaktora 12 sa fiksnim slojevima pre sistema 42 reaktora sa uzburkanim slojem ili sistema 42 reaktora pre reaktora sa fiksnim slojem i pripadajuća oprema nizvodno. Ovi fleksibilni aranžmani omogućavaju doođenje frakcija (reziduuma) 10 rezidualnih ugljovodonika uz korišćenje iste opreme. Za protoke i opremu sa istim pozivnim oznakama na brojnim slikama može se pretpostaviti da su isti.

[0038] Efluenti iz sistema 20 reaktora za hidrokrekovanje, sistem 42 reaktora sa uzburkanim slojem ili sistem 12 reaktora sa fiksnim slojevima mogu se obraditi pre ulaska u sistem 46 frakcioniranja kroz integrisani sistem reaktora za hidroprocesiranje (IHRS). IHRS je sistem za hidroizolaciju sa fiksnim slojem u istom nivou, koji koristi uzvodni separator para / tečnosti visokog pritiska / visoke temperate (HP / HT V / L) koji se nalazi između reaktora za hidroprocesiranje sa uzburkanim slojem i nizvodnog IHRS-a. Separator omogućava razdvajanje između nekonvertovanog reziduuma u tečnom efluentu separatora HP / HT V / L i ndestilata proizvoda isparavanja koji vru ispod normalne tačke ključanja oko 538 ° C (1000 ° F), što može obezbediti put nižih troškova za dalje hidrotretiranje ili hidrokrekovanje gasnih ulja, frakcija dizela i nafte nastalih krekovanjem rezidua u uzvodnim reaktoru sa uzburkanim slojem .

[0039] Slike 3 i 4 ilustruju dva IHRS i opisane niže Slika 3 je ilustracija gde je IHRS instaliran nizvodno od mešovitog toka dobijenog mešanjem delimično konvertovanih ugljovodonika regenerisanih preko protočne linije 44 iz sistema 42 reaktora sa uzburkanim slojem i parcijalno konvertovanih ugljovodonika preko protočne linije 27 iz sistema 20 reaktora za hidrokrekovanje. Slika 4 je ilustracija gde je IHRS instaliran nizvodno od reaktora 20 za hidroprocesiranje sa uzburkanim slojem.

[0040] Kao što je prikazano na slici 3, tokovi 44 i 27 efluenta iz reakcionog reaktora 42 za hidroprocesiranje sa uzburkanim slojem i sistema 20 reaktora za hidrokrekovanje, mogu se ohladiti u izmenjivaču toplote (nije prikazano) i dovoditi u HP / HT V / L separator 61 gde struja pare koja uključuje lagane proizvode i destilate koji vru ispod oko 538 ° C (1000 ° F) normalne tačke ključanja i tok tečnosti koji obuhvata nekonvertovani reziduum se mogu odvojiti i odvojeno preraditi u opremi koja se nalazi nizvodno. Tok 67 pare može se uvesti u reaktor 66 za hidroprocesiranje sa fiksnim slojevima radi izvođenja hidrotretiranja, hidrokrekovanja ili njihove kombinacije. Efluent 68 iz IHRS sistema 66 reaktora sa fiksnim slojevima uvodi se u sistem 46 za frakcionisanje koji regeneriše tok 48 izduvnog gasa, tok 50 lake hidrotretirane ili hidrokrekovane nafte, tok 52 teške hidrotretirane ili hidrokrekovane nafte, tok 54 hidrotretiranog ili hidrokrekovanog kerozina, tok 56 hidrotretiranog ili hidrokrekovano dizela, kao što je prethodno opisano. Tečni tok 63 se može ohladiti u izmenjivaču toplote (nije prikazano) i pod pritiskom u sistemu za spuštanje pritiska (nije prikazan) pre nego što se dovede u sistem 72 za frakcionisanje u vakuumu koji obnavlja tok 58 lakog hidrotretiranog ili hidrokrekovanog VGO, tok 60 teškog hidrotretiranog ili hidrokrekovanog VGO i tok 62 nekonvertovanog vakuumskog reziduuma. Struja sa proizvodom sa dna vakumskog toranja, poput ugljovodonika sa početnom tačkom ključanja od najmanje oko 480 ° C, kao što je početna tačka ključanja u opsegu od oko 480 ° C do oko 565 ° C, nakon hlađenja se može usmeriti do rezervoara, kao recimo direktnom izmjneom toplote ili direktnim ubrizgavanjem dela dovoda ugljovodoničnog reziduuma u proizvod sa dna vakuumskog tornja.

[0041] Kao što je prikazano na slici 4, tok 27 efluenta iz 20 reaktora u eulaliranom sloju može se ohladiti u izmenjivaču toplote (nije prikazano) i dovesti u HP / HT V / L separator 161 gde protok pare koji obuhvata lake proizvode i destilate koji vru ispod oko 538 ° C (1000 ° F) normalne tačke ključanja i tečni tok koji uključuje nekonvertovani ostatak, mogu se odvojiti i preraditi odvojeno u opremi postavljenoj nizvodno. Tok 167 pare se dovodi u reaktor 166 sa nepokretnim slojevima radi izvođenja hidrotretiranja, hidrokrekovanja ili njihove kombinacije.Tok 168 efluenta iz IHRS reaktora sa sistemom 166 sa fiksnim slojevima može se dovoditi u atmosferski sistem 146 za frakcionisanje koji regenriše tok 48 izduvnog gasa , tok 50 lake hidrotretirane ili hidrokrekovane nafte, tok 52 teške hidrotretirane ili hidrokrekovane nafte, tok 54 hidrotretiranog ili hidrokrekovanog kerozina, tok 56 hidrotretiranog ili hidrokrekovanog dizela. Tečni tok 163 je ohlađen u izmenjivaču toplote (nije prikazan) i dekoprimovan u sistemu za spuštanje pritiska (nije prikazan) i može se dovoditi u sistem 172 za frakcioniranje u vakuumu koji regeneriše tok 58 lake hidrotretirane ili hidrokrekovane VGO, tok 60 teške hidrotretirane ili hidrokrekovane VGO i tok 62 nekonvertovanog rezduuma u vakuumu. U nekim realizacijama, proizvod sa dna vakuumskog toranja, kao što su ugljovodonici sa početnom tačkom ključanja od najmanje oko 480 ° C, kao što je inicijalna tačka ključanja u opsegu od oko 480 ° C do oko 565 ° C, se zatim može usmeravati do rezervoara nakon hlađenja, poput direktne razmene toplote ili direktnim ubrizgavanjem dela reziduuma ugljovodonika u proizvod koji se nalazi na dnu vakuumskog tornja.

[0042] Sastav katalizatora za hidrokonverziju koji se koriste u postupku hidrokonverzije prema ovde ostvarenim rešenjima su dobro poznati prosečnim stručnjacima i nekoliko ih je komercijalno dostupnih između ostalih od W.R. Grace & Co., Criterion Catalysts & Technologies, i Albemarle. Pogodni katalizatori za hidrokonverziju mogu da sadrže jedan ili više elemenata izabranih iz Grupe 4-12 iz periodnog sistema elemenata. Ovde otkriveni katalizatori za hidrokonverziju mogu da obuhvate, sadrže ili se sastoje u osnovi od jednog ili više nikla, kobalta, volframa, molibdena i njihovih kombinacija, bilo da nisu podržani ili podržani na poroznom supstratu poput silicijuma, glinice, titanijuma ili njihove kombinacije. Dobavljeni od proizvođača ili kao rezultat procesa regeneracije, katalizatori za hidrokonverziju mogu da budu, na primer, u obliku metalnih oksida. Katalizatori za hidrokonverziju mogu se prethodno prevesti u sulfid i / ili predkondicionirati pre uvođenja u reaktor(e) za hidrokrekovanje.

[0043] Destilatni katalizatori za hidrotretiranje koji mogu biti korisni uključuju katalizator izabran od onih elemenata za koje je poznato da pružaju katalitičku aktivnost hidrogenizacije. Obi;no je odabrana najmanje jedna metalna komponenta izabrana iz elemenata grupe 8-10 i / ili iz elemenata grupe 6. Elementi grupe 6 mogu obuhvatati hrom, molibden i volfram. Elementi grupe 8-10 mogu da obuhvate gvožđe, kobalt, nikl, rutenijum, rodijum, paladijum, osmijum, iridijum i platinu. Količina (količine) komponente (i) hidrogenizacije u katalizatoru pogodno se kreće od oko 0,5% do oko 10% težine metalnih komponenti grupe 8-10 i od oko 5% do oko 25% težine grupe 6 metalne komponente (metalnih komponenti), izračunato kao oksid (i) metala na 100 težinskih delova ukupnog katalizatora, pri čemu su procenti bazirani na težini katalizatora pre sulfidovanja. Komponente hidrogenizacije u katalizatoru mogu biti u oksidnom i / ili sulfidnom obliku. Ako je kombinacija najmanje metalne komponente grupe 6 i grupe 8 prisutna kao (mešoviti) oksidi, ona će biti podvrgnuta tretmanu sulfidovanja pre odgovarajuće upotrebe u hidrokrekovanju. Katalizator može da sadrži jednu ili više komponenti nikla i / ili kobalta i jednu ili više komponenti molibdena i / ili volframa ili jednu ili više komponenti platine i / ili paladijuma. Korisni su katalizatori koji sadrže nikl i molibden, nikl i volfram, platinu i / ili paladijum.

[0044] Katalizator za hidrotretiranje rezidua koji može biti koristan uključuje katalizatore koji se uglavnom sastoje od komponente hidrogenizacije, izabranih iz elemenata grupe 6 (poput molibdena i / ili volframa) i elemenata grupe 8-10 (kao što je kobalt i / ili nikl), ili njihove smeše, koja može biti podržana na nosaču od aluminijum oksida.

1

Fosfor (Grupa 15) oksid je po izboru prisutan kao aktivni sastojak. Tipični katalizator može da sadrži od 3 do 35 tež.% komponenti hidrogenizacije, sa vezivnim sredstvom aluminijum oksidom. Opseg veličina peleta katalizatora može biti od 0,80 mm (1/32 inča) do 3,17 mm (1/8 inča) i mogu biti sfer nog, ekstrudiranog, oblika sa tri ili četiri lobusa. U nekim realizacijama, uvedeni materijal prolazi kroz zonu katalizatora stupa u kontakt prvo sa katalizatorom koji je prethodno izabran za uklanjanje metala, mada se može sprovesti donekle i uklanjanje sumpora, azota i aromata. Sledeći slojevi katalizatora mogu se koristiti za uklanjanje sumpora i azota, mada bi se takođe očekivalo da katalizuju reakcije uklanjanja metala i / ili hidrokreovanja. Sloj(evi) katalizatora za demetalizaciju, kada postoje, mogu da obuhvate katalizator(e) koji imaju prosečnu veličinu pora u rasponu od 1,25 · 10<-8>do 2,25 · 10<-8>m (125 do 225 Angstrema) i zapreminu pora u rasponu od 0,5–1,1 cm3/g . Sloj(evi) katalizatora za denitrogenizaciju / odsumporavanje mogu da sadrže katalizator(e) koji imaju prosečnu veličinu pora u rasponu od 1,00 · 10<-8>do 1,90 · 10<-8>m (100 do 190 Angstrema sa zapreminom pora od 0,5-1,1 cm<3>/ g.U.S. patent br. 4,990,243 opisuje katalizator za hidrotretiranje koji ima veličinu pora od najmanje 6,00 · 10<-9>m (60 Angstrema), a poželjno od oko 7,50 · 10<-9>m (75 Angstrema) do oko 1,20 · 10<-8>m (120 Angstrema). Katalizator za uklanjanje tragova metala koristan za ovaj postupak je opisan, na primer, u US patentu 4,976,848. Isto tako, katalizatori korisni za odsumporavanje potoka teških frakcija opisani su, na primer, u US patentima 5,215,955. i 5,177,047. Katalizatori korisni za odsumporavanje srednjeg destilata, protoka vakuumskog gasa i protoka nafte opisani su, na primer, u US 4,990,243.

[0045] Korisni katalizatori za hidrotretiranje rezidua uključuju katalizatore koji imaju poroznu refraktornu bazu sastavljenu od aluminijum oksida, silicijuma, fosfora ili različitih njihovih kombinacija. Jedna ili više vrsta katalizatora se ovde mogu koristiti kao katalizator za hidrotretiranje rezidua, a gde se koriste dva ili više katalizatora, katalizatori mogu biti prisutni u reaktorskoj zoni kao slojevi. Katalizatori u donjem sloju (slojevima) mogu imati dobru aktivnost demetalizacije. Katalizatori mogu takođe da imaju aktivnost hidrogenizacije i odsumporavanja, pa može biti korisno koristiti katalizatore velikih pora kako bi se maksimizovalo uklanjanje metala. Katalizatori koji imaju ove karakteristike nisu optimalni za uklanjanje ugljeničnog ostatka po Konradsonu i sumpora. Prosečna veličina pora za katalizator u donjem sloju ili slojevima obično će biti najmanje 60 Angstrema i u mnogim slučajevima će biti znatno veća. Katalizator može da sadrži metal ili kombinaciju metala, kao što su nikl, molibden ili kobalt. Katalizatori korisni u donjem sloju ili slojevima opisani su u U.S. 5,071,8055,215,955 i 5,472,928. Na primer, oni katalizatori kao što je opisano u US patentu br. 5,472,928 i koji imaju najmanje 20% pora u opsegu od 1,30 · 10<-8>do 1,70 · 10<-8>m (130 do 170 Angstrema), na osnovu azotne metode, mogu biti korisni u donjim slojevima (ima) katalizatora. Katalizatori prisutni u gornjem sloju ili slojevima zone katalizatora trebalo bi da imaju veću aktivnost hidrogenizacije u poređenju sa katalizatorima u donjem sloju ili slojevima. Shodno tome, katalizatori korisni u gornjem sloju ili slojevima mogu se okarakterisati manjim veličinama pora i većim aktivnostima uklanjanja ugljeničnog ostatka po Konradsonu, denitrogenacijom i odsumporavanjem. Obično će katalizatori da sadržr metale kao što su, na primer, nikl, volfram i molibden da bi se poboljšala aktivnost hidrogenizacije. Na primer, oni katalizatori kao što je opisano u US patentu br.

5,472,928 i koji imaju najmanje 30% pora u opsegu od 9,50 · 10<-9 do 1,35 · 10-8 m (95>do 135 Angstrema) na osnovu azotne metode , mogu da budu korisni u gornjim slojevima katalizatora. Katalizatori mogu biti oblikovani katalizatori ili sferni katalizatori. Pored toga, mogu se koristiti gusti, manje krti katalizatori u prema gore usmerenim fiksnim zonama katalizatora da bi se smanjilo lomljenje čestica katalizatora i uvlačenje čestica u proizvod koji je regenerisan iz reaktora.

[0046] Prosečan stručnjak u ovoj oblasti će prepoznati da se različiti slojevi katalizatora ne mogu sastojati od samo jednog katalizatora, već mogu biti sastavljeni od smeše različitih katalizatora radi postizanja optimalnog nivoa metala ili uklanjanja i uklanjanja ugljeničnog ostatka po konradsonu i odsumporavanja za taj sloj . Iako ć e se neka hidrogenizacija odvijati u donjem delu zone, uklanjanje ugljeničnog ostatka po Konradsonu, azota i sumpora mogu se odvijati prvenstveno u gornjem sloju ili slojevima. Očigledno će se dogoditi i dodatno uklanjanje metala. Specifični katalizator ili smeša katalizatora izabrana za svaki sloj, broj slojeva u zoni, proporcionalna zapremina u sloju svakog sloja i odabrani specifični uslovi hidrotretiranja zavisiće od sirovine koju obrađuje jedinica, željenog proizvoda za regeneraciju, kao i komercijalna razmatranja poput troškova katalizatora. Svi ovi parametri potpadaju u veštinu osobe koja se bavi industrijom rafinerije nafte i ovde ne bi trebalo da ih dalje razrađujemo.

[0047] Kao što je gore opisano, ovde je otkrivena efektivna obrada vakuumskih ostataka i intermedijanih tokove kroz više reaktora hidrokrekovanje od kojih svaki deluje u različitim uslovima i obrađuje uneti materijal različitog sastava sa SDA smeštenim u okviru procesa, proširujući granice konverzije ostataka iznad onih koji se mogu postići samim hidrokrekovanjem. Dalje, veći stepen konverzije se može postići korišćenjem manje zapremine katalitičkog reaktora u poređenju sa drugim šemama predloženim za postizanje sličnih konverzija. Kao rezultat, ovde opisani procesi mogu obezbediti uporedive ili veće konverzije, ali zahtevaju niži zahtev za kapitalnim ulaganjima. Dalje, ovde opisani postupci mogu se upotrebiti za proizvodnju loživog ulja koje ima manje od

1

1 tež.% sumpora iz ostatka materijala sa visokim sadržajem sumporom, dok se maksimalno povećava ukupna konverzija.

[0048] Ovde opisane šeme obrade u celini mogu se izvoditi koristeći malu zapreminu reaktora, a istovremeno se postižu visok stepen konverzije. Isto tako, druge rezultirajuće prednosti mogu obuhvatati: smanjenu potrošnju katalizatora zbog odbacivanja metala u asfalt iz SDA jedinice; smanjena kapitalna ulaganja; eliminacija ili značajno smanjenje potrebe za ubrizgavanjem suspenzije nafte, uzvodno od sa uzburkanim slojem, između ostalih prednosti.

[0049] Shodno tome, obim treba da bude ograničen samo priloženim patentnim zahtevima.

1

Claims (10)

Patentni zahtevi

1. Proces poboljšanja osobina rezidua ugljovodonika, gde proces obuhvata:

kontaktiranje frakcije (10) rezidua ugljovodonika i vodonika (21) sa prvim katalizatorom za hidrokonverziju u prvom sistemu (42) reaktora za hidrokonverziju sa uzburkanim slojem ;

regeneracija prvog efluenta (44) iz prvog sistema (42) reaktora za hidrokonverziju sa uzburkanim slojem ;

kontaktiranje prvog efluenta (44) i vodonika (23) sa drugim katalizatorom za hidrokonverziju u drugom sistemu reaktora za hidrokonverziju;

regeneracija drugog efluenta (14) iz drugog sistema reaktora za hidrokonverziju;

kontaktiranje drugog efluenta (14) i vodonika (25) sa trećim katalizatorom za hidrokonverziju u drugom sistemu (20) reaktora za hidrokonverziju sa uzburkanim slojem ;

rehgeneracija trećeg efluenta (27) iz drugog sistema (20) reaktora za hidrokonverzije sa uzburkanim slojem ; i

frakcioniranje trećeg efluenta (27) iz drugog sistema (20) reaktora za hidrokonverziju sa uzburkanim slojem za regeneraciju jedne ili više frakcija ugljovodonika (48-62),

pri čemu drugi sistem reaktora za hidrokonverziju sadrži reaktor sa fiksnim slojevima.

2. Postupak prema zahtevu 1, koji dalje obuhvata recikliranje frakcije (62) vakuumskog rezidua ugljovodonika u bar jedan od prvog sistema(42) reaktora za hidrokonverziju sa uzburkanim slojem , drugi sistem reaktora za hidrokonverziju i drugi sistem ( 20) reaktora za hidrokonverziju sa uzburkanim slojem .

3. Postupak prema zahtevu 1, koji dalje obuhvata recikliranje ugljovodonične frakcije (58) vakuumskog gasnog ulja u bar jedan od prvog sistema (42) reaktora za hidrokonverziju sa uzburkanim slojem, drugi sistem reaktora hidrokonverzije i drugi sistem (20) reaktora za hidrokonverziju sa uzburkanim slojem .

4. Postupak prema zahtevu 1, gde reziduum frakcije (10) ugljovodonika sadrži najmanje jedan naftni atmosferski ili vakuumski reziduum, deasfaltisana ulja, deasfaltisanu smolu, atmosferski toranj za hidrokrekovanje ili dno vakuumskog tornja, direktno dobijeno vakuumsko gasno ulje, hidrokrekovano vakuumsko gasno ulje, suspenzije ulja katalitički kreokovanog fluida (FCC), vakumsko gasno ulje iz procesa u uzburkanom sloju, ulja dobijena iz š kriljaca, ulja iz uglja, bio-izvedena sirova ulja, bitumenski katranski pesak, tal ulja, crna ulja.

5. Postupak prema zahtevu 1, gde se deo prvog efluenta, deo efluenta i treći efluent dovode u zajednički sistem za frakcionisanje.

6. Postupak prema zahtevu 1, gde se deo prvog efluenta (44) i deo trećeg efluenta (27) dovode u zajednički sistem (46; 72) za frakcioniranje.

7. Postupak prema zahtevu 1, gde je temperatura u drugom sistemu (20) za hidrokonverziju u uzburkanom sloju viša od temperature u prvom sistemu (42) hidrokonverzije u uzburkanom sloju.

8. Postupak prema zahtevu 1, koji dalje obuhvata razdvajanje prvog efluenta (44) na tečni proizvod (63) i proizvod (67) isparenja, pri čemu kontakt sa prvim efluentom i vodonikom uključuje kontakt tečnog proizvoda i vodonika sa drugom katalizatorom hidrokonverzije.

9. Postupak prema zahtevu 1, gde frakcioniranje obuhvata:

dovod trećeg efluenta (27) u separator (161) da bi se dobila frakcija (167) pare i tečna frakcija (163);

frakcionisanje tečne frakcije (163) radi regeneracij frakcije (162) vakuumskog rezidua u prvom sistemu(172) frakcioniranja;

kontaktiranje frakcije (167) pare sa četvrtim katalizatorom hidrokonverzije u četvrtom sistemu (166) reaktora za hidrokonverziju;

regeneraciju četvrtog efluenta (168) iz četvrtog sistema (166) reaktora za hidrokonverziju;

frakcionisanje četvrtog efluenta (168) za regeneraciju jedne ili više frakcija (48-56) ugljovodonika u drugom sistemu (146) frakcioniranja,

pri čemu prvi sistem (172) frakcionisanja je sistem frakcionisanja u vakuumu, drugi sistem (146) frakcionisanja je sistem frakcionisanja pod atmosferskim uslovima, a četvrti sistem (166) reaktora za hidrokonverziju je reaktor za hidroprocesiranje sa fiksnim slojevima.

1

10. Sistem za poboljšanje osobina reziduuma ugljovodonika, sistem koji obuhvata:

prvi sistem (42) reaktora za hidrokonverziju u uzburkanom sloju za kontakt frakcije (10) rezidua ugljovodonika i vodonika (21) sa prvim katalizatorom za hidrokonverziju da bi se proizveo prvi efluent (44);

drugi sistem reaktora za hidrokonverziju za kontakt prvog efluenta (44) i vodonika (23) sa drugim katalizatorom za hidrokonverziju da bi se dobio drugi efluent (14);

drugi sistem (20) reaktora za hidrokonverziju sa uzburkanim slojem za kontakt drugog efluenta (14) i vodonika (25) sa trećim katalizatorom za hidrokonverziju da bi se dobio treći efluent (27); i

jedinica za frakcioniranje (46) za frakcioniranje trećeg efluenta (27) za regeneraciju jedne ili više frakcija (48-60) ugljovodonika i frakcije (62) vakuumskog reziduuma,

pri čemu drugi sistem reaktora za hidrokonverziju obuhvata sistem (12) reaktora za hidrokonverziju sa fiksnim slojevima.

1