RS64680B1

RS64680B1 - Stabilna formulacija antitela

Info

Publication number: RS64680B1
Application number: RS20230935A
Authority: RS
Inventors: Qingyan Hu; Dingjiang Liu
Original assignee: Regeneron Pharma
Priority date: 2017-04-06
Filing date: 2018-03-23
Publication date: 2023-11-30
Also published as: AU2018247501B2; LT3606504T; KR102667484B1; TWI795396B; US20230183348A1; IL269499B2; PT4249512T; JP7229171B2; IL269499B1; FI4249512T3; MX2019011207A; JP2020516608A; FI3606504T3; SMT202500308T1; MA66264B1; EA201992377A1; DK4249512T3; HRP20231282T1; EP4628509A2; SI3606504T1

Description

Opis

[0001] Ova prijava se podnosi 23. marta 2018. godine kao PCT Međunarodna patentna prijava i potražuje pravo prvenstva u odnosu na SAD privremenu patentnu prijavu br.62/482,270, podnetu 6. aprila 2017. godine.

OBLAST PRONALASKA

[0002] Predmetni pronalazak se odnosi na oblast formulacija terapijskih antitela. Preciznije, predmetni pronalazak se odnosi na oblast farmaceutskih formulacija koje sadrže humano antitelo koje se specifično vezuje za humani protein programirane smrti tipa 1 (PD-1).

STANJE TEHNIKE

[0003] Terapijski makromolekuli (npr. antitela) moraju biti formulisani na način koji molekule čini ne samo pogodnim za davanje pacijentima, već i tako da se održi njihova stabilnost tokom skladištenja i naknadne upotrebe. Na primer, terapijska antitela u tečnom rastvoru su sklona degradaciji, agregaciji ili neželjenim hemijskim modifikacijama ukoliko rastvor nije pravilno formulisan. Stabilnost antitela u tečnoj formulaciji zavisi ne samo od vrsta ekscipijenasa upotrebljenih u formulaciji, već i od količina i proporcija ekscipijenasa jednih u odnosu na druge. Štaviše, prilikom pripreme tečne formulacije antitela, moraju se uzeti u obzir i druga razmatranja pored stabilnosti. Primeri takvih dodatnih razmatranja uključuju viskoznost rastvora i koncentraciju antitela koji mogu biti prilagođeni za datu formulaciju, kao i vizuelni kvalitet ili privlačnost formulacije. Prema tome, kada se priprema formulacija terapijskog antitela, velika pažnja se mora posvetiti postizanju cilja da formulacije ostane stabilna, sadrži adekvatnu koncentraciju antitela i poseduje odgovarajući viskoznost, kao i druge osobine koje omogućavaju da formulacija bude pogodna za davanje pacijentima.

[0004] Antitela na humani protein programirane smrti tipa 1 (PD-1) su jedan primer terapijski relevantnog makromolekula koji zahteva pravilno formulisanje. Anti-PD-1 antitela su klinički korisna za lečenje kancera (npr. kancera pluća, melanoma i kancera mozga), kao i virusnih infekcija i autoimunskih bolesti. Opisana su anti-PD-1 antitela za primer, između ostalog, u SAD Patentima/Publikacijama br. 7101550, 7595048, 7488802, 7563869, 8008449, 8168757, 8216996, 20110008369, 20130017199, 20130022595 i u WO2006121168, WO2009114335, WO2012145493, WO2013014668, WO2009101611, EP2262837 i EP2504028. US20140234296 opisuje liofilizovane formulacije anti-PD-1 antitela.

[0005] Iako su anti-PD-1 antitela poznata, u oblasti tehnike ostaje potreba za novim farmaceutskim formulacijama koje sadrže anti-PD-1 antitela i dovoljno su stabilne i pogodne za davanje pacijentima.

KRATKO IZLAGANJE SUŠTINE PRONALASKA

[0006] Predmetni pronalazak zadovoljava prethodno navedenu potrebu, obezbeđivanjem stabilnih farmaceutskih formulacija, kao što je definisano patentnim zahtevima, pri čemu navedene formulacije sadrže humano antitelo koje se specifično vezuje za humani protein programirane smrti tipa 1 (PD-1).

[0007] Prema jednom aspektu, obezbeđena je stabilna tečna farmaceutska formulacija niske viskoznosti, koja sadrži: (i) humano antitelo koje se specifično vezuje za humani protein programirane smrti tipa 1 (PD-1); (ii) pufer; (iii) organski korastvarač; (iv) stabilizator; i (v) modifikator viskoznosti, kao što je definisano patentnim zahtevima.

[0008] U raznim primerima izvođenja, antitelo je obezbeđeno u koncentraciji od oko 5 ± 0,75 mg/mL do oko 250 ± 37,5 mg/mL. U jednom primeru izvođenja, antitelo je obezbeđeno u koncentraciji od 12,5 mg/mL ± 1,85 mg/mL, ili oko 12,5 mg/mL. U jednom primeru izvođenja, antitelo je obezbeđeno u koncentraciji od 25 mg/mL ± 3,75 mg/mL, ili oko 25 mg/mL. U drugom primeru izvođenja, antitelo je obezbeđeno u koncentraciji od 50 mg/mL ± 7,5 mg/mL, ili oko 50 mg/mL. U sledećem primeru izvođenja, antitelo je obezbeđeno u koncentraciji od 100 mg/mL ± 15 mg/mL, ili oko 100 mg/mL. U jednom primeru izvođenja, antitelo je obezbeđeno u koncentraciji od 150 mg/mL ± 22,5 mg/mL, ili oko 150 mg/mL. U drugom primeru izvođenja, antitelo je obezbeđeno u koncentraciji od 175 mg/mL ± 26,25 mg/mL, ili oko 175 mg/mL. U sledećem primeru izvođenja, antitelo je obezbeđeno u koncentraciji od 200 mg/mL ± 30 mg/mL, ili oko 200 mg/mL.

[0009] U određenim primerima izvođenja, formulacija sadrži bilo koje od anti-PD-1 antitela opisanih u SAD patentnoj prijavi br.: 20150203579. Anti-PD-1 antitelo sadrži (a) varijabilni region teškog lanca (HCVR) koji sadrži regione koji određuju komplementarnost teškog lanca 1, 2 i 3 (HCDR1-HCDR2-HCDR3) od kojih svaki sadrži sekvencu SEQ ID NO: 3, SEQ ID NO: 4 i SEQ ID NO: 5, tim redom; i (b) varijabilni region lakog lanca (LCVR) koji sadrži regione koji određuju komplementarnost lakog lanca 1, 2 i 3 (LCDR1-LCDR2-LCDR3) od kojih svaki sadrži sekvencu SEQ ID NO: 6, SEQ ID NO: 7 i SEQ ID NO: 8, tim redom. U jednom primeru izvođenja, antitelo sadrži HCVR sa aminokiselinskom sekvencom SEQ ID NO: 1 i LCVR sa aminokiselinskom sekvencom SEQ ID NO: 2. U jednom primeru izvođenja, antitelo sadrži teški lanac sa aminokiselinskom sekvencom SEQ ID NO: 9 i laki lanac sa aminokiselinskom sekvencom SEQ ID NO: 10. U jednom primeru izvođenja, antitelo sadrži teški lanac sa aminokiselinskom sekvencom SEQ ID NO: 11 i laki lanac sa aminokiselinskom sekvencom SEQ ID NO: 10. U jednom primeru izvođenja, antitelo sadrži teški lanac sa aminokiselinskom sekvencom izabranom iz grupe koju čine SEQ ID NO: 9 i 11; i laki lanac sa aminokiselinskom sekvencom SEQ ID NO: 10. U jednom primeru izvođenja, antitelo sadrži HCVR sa sekvencom koja je 90% identična SEQ ID NO: 1. U jednom primeru izvođenja, antitelo sadrži LCVR sa sekvencom koja je 90% identična SEQ ID NO: 2. U jednom primeru izvođenja, antitelo sadrži HCVR sa sekvencom koja je 90% identična SEQ ID NO: 1 i LCVR sa sekvencom koja je 90% identična SEQ ID NO: 2.

[0010] pH tečne formulacije je oko pH 6,0 ± 0,3.

[0011] Pufer sadrži histidin. U određenim primerima izvođenja, histidinski pufer je u koncentraciji od 5 mM ± 1 mM do 50 mM ± 10 mM, poželjno od 5 mM ± 1 mM do 25 mM ± 5 mM. U jednom primeru izvođenja, histidinski pufer je u koncentraciji od 10 mM ± 2 mM ili oko 10 mM. U jednom primeru izvođenja, histidinski pufer je u koncentraciji od 20 mM ± 4 mM ili oko 20 mM. U jednom primeru izvođenja, histidinski pufer je u koncentraciji od 40 nM ± 8 mM ili oko 40 nM. U određenim primerima izvođenja, histidinski pufer sadrži L-histidin i L-histidin monohidrohloridni monohidrat. U jednom primeru izvođenja, L-histidin je u koncentraciji od 2 mM ± 0,4 mM do 25 mM ± 5 mM, poželjno od 4 mM ± 0,8 mM do 20 mM ± 4 mM. U jednom primeru izvođenja, L-histidin monohidrohloridni monohidrat je u koncentraciji od 2 mM ± 0,4 mM do 25 mM ± 5 mM, poželjno od 4 mM ± 0,8 mM do 20 mM ± 4 mM. U jednom primeru izvođenja, pufer sadrži L-histidin u koncentraciji od 4,8 mM ± 0,96 mM i L-histidin monohidrohloridni monohidrat u koncentraciji od 5,2 mM ± 1,04 mM. U jednom primeru izvođenja, pufer sadrži histidin u koncentraciji od 10 mM ± 2 mM, pri čemu histidin obuhvata L-histidin u koncentraciji od 4,8 mM ± 0,96 mM i L-histidin monohidrohloridni monohidrat u koncentraciji od 5,2 mM ± 1,04 mM.

[0012] U određenim primerima izvođenja, organski korastvarač je nejonski polimer koji sadrži polioksietilenski ostatak. U jednom primeru izvođenja, organski rastvarač je surfaktant. U pojedinim primerima izvođenja, organski korastvarač je bilo koji ili više od polisorbata, poloksamera 188 i polietilen glikola 3350. U jednom primeru izvođenja, organski korastvarač je polisorbat 80. U jednom primeru izvođenja, organski korastvarač je polisorbat 20.

[0013] U jednom primeru izvođenja, organski korastvarač je u koncentraciji od oko 0,01% ± 0,005% do oko 1% ± 0,5% "težine prema zapremini" ili "w/v", pri čemu je, npr.0,1 g/ml = 10% i 0,01 g/ml = 1%. U određenim primerima izvođenja, organski rastvarač je polisorbat u koncentraciji od 0,05% ± 0,025% do 0,5% ± 0,25% (w/v). U jednom primeru izvođenja, organski korastvarač je polisorbat 80, u koncentraciji od 0,2% ± 0,1% w/v, ili oko 0,2%. U drugom primeru izvođenja, organski korastvarač je polisorbat 80, u koncentraciji od 0,1% ± 0,05% w/v ili oko 0,1% w/v. U jednom primeru izvođenja, organski korastvarač je polisorbat 20, u koncentraciji od 0,2% ± 0,1% w/v, ili oko 0,2%. U drugom primeru izvođenja, organski korastvarač je polisorbat 20, u koncentraciji od 0,1% ± 0,05% w/v ili oko 0,1% w/v.

[0014] Stabilizator je šećer koji je saharoza. U raznim primerima izvođenja, stabilizator je u koncentraciji od 1% ± 0,2% w/v do 20% ± 4% w/v, od 5% ± 1% w/v do 15% ± 3% w/v, ili od 1% ± 0,2% do 10% ± 2% w/v. U jednom primeru izvođenja, stabilizator je saharoza u koncentraciji od 5% ± 1% w/v ili oko 5% w/v. U drugom primeru izvođenja, stabilizator je saharoza u koncentraciji od 9% ± 1,8% w/v ili oko 9% w/v. U sledećem primeru izvođenja, stabilizator je saharoza u koncentraciji od 10% ± 2% w/v ili oko 10% w/v.

[0015] U jednom primeru izvođenja, modifikator viskoznosti je L-prolin. U određenim primerima izvođenja, modifikator viskoznosti je u koncentraciji od 1% ± 0,2% do 5% ± 1% w/v. U jednom primeru izvođenja, modifikator viskoznosti je prolin u koncentraciji od 1,5% ± 0,3% ili oko 1,5%. U jednom primeru izvođenja, modifikator viskoznosti je prolin u koncentraciji od 3% ± 0,6%, ili oko 3%.

[0016] U određenim primerima izvođenja, viskoznost tečne farmaceutske formulacije na 25°C je manja od ili je jednaka oko 15 cPoaza ± 10%, pri čemu se 1 cP odnosi na 1 mPas. U određenim primerima izvođenja, viskoznost na 25°C je između 1,0 cPoaza ± 10% i 20 cPoaza ± 10%. U određenim primerima izvođenja, viskoznost tečne farmaceutske formulacije je ≤ 15 cPoaza. U određenim primerima izvođenja, viskoznost tečne farmaceutske formulacije je ≤ 20 cPoaza. U određenim primerima izvođenja, viskoznost tečne farmaceutske formulacije je ≤ 10 cPoaza. U određenim primerima izvođenja, viskoznost na 25°C je 5 cPoaza ± 10%, 6,0 cPoaza ± 10%, 7,0 cPoaza ± 10%, 7,1 cPoaza ± 10%, 7,2 cPoaza ± 10%, 7,9 cPoaza ± 10%, 8,3 Poaza ± 10%, 9,0 cPoaza ± 10%, 9,6 cPoaza ± 10%, 10,0 cPoaza ± 10%, 10,6 cPoaza ± 10%, 11,4 cPoaza ± 10%, 11,6 cPoaza ± 10%, 11,8 cPoaza ± 10%, 12,0 Poaza ± 10%, 13,0 cPoaza ± 10%, 14,0 cPoaza ± 10%, 15,0 cPoaza ± 10% ili 16 cPoaza ± 10%.

[0017] Opisana je i obezbeđena, iako nije u skladu sa pronalaskom, stabilna tečna farmaceutska formulacija niske viskoznosti, koja sadrži: (i) od 5 ± 0,75 mg/ml do 250 ± 37,5 mg/ml humanog antitela koje se specifično vezuje za humani PD-1; (ii) od 0 mM do 40 ± 8 mM histidinski pufer; (iii) od 0% do 0,5% ± 0,25% (w/v) polisorbata 80; (iv) od 0% do 15% ± 3% (w/v) saharoze; i (v) od 0 do 5% ± 1% prolina, pri pH od oko 5,3 do oko 6,7; pri čemu anti-PD-1 antitelo sadrži varijabilni region teškog lanca (HCVR) i varijabilni region lakog lanca (LCVR) i to tako da kombinacija HCVR / LCVR sadrži regione koji određuju komplementarnost teškog i lakog lanca (HCDR1-HCDR2-HCDR3 / LCDR1-LCDR2-LCDR3), koji obuhvataju aminokiselinske sekvence SEQ ID NO: 3 - 4 - 5 / SEQ ID NO: 6 - 7 - 8, tim redom. U jednom primeru izvođenja, anti-PD-1 antitelo sadrži varijabilni region teškog lanca (HCVR) i varijabilni region lakog lanca (LCVR) koji sadrže aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 1 i SEQ ID NO: 2, tim redom. U određenim primerima izvođenja, anti-PD1 antitelo sadrži Fc region izabran iz grupe koju čine humani IgG1, IgG2, IgG3 i IgG4 izotipovi. U jednom primeru izvođenja, antitelo sadrži humani IgG4 izotip. U jednom primeru izvođenja, antitelo sadrži teški lanac sa aminokiselinskom sekvencom izabranom iz grupe koju čine SEQ ID NO: 9 i 11; i laki lanac sa aminokiselinskom sekvencom SEQ ID NO: 10. U jednom primeru izvođenja, antitelo sadrži teški lanac sa aminokiselinskom sekvencom SEQ ID NO: 9 i laki lanac sa aminokiselinskom sekvencom SEQ ID NO: 10. U jednom primeru izvođenja, antitelo sadrži teški lanac sa aminokiselinskom sekvencom SEQ ID NO: 11 i laki lanac sa aminokiselinskom sekvencom SEQ ID NO: 10. U jednom primeru izvođenja, antitelo ima molekulsku težinu od 143 kDa ± 5 kDa.

[0018] Opisana je i obezbeđena, iako nije u skladu sa pronalaskom, stabilna tečna farmaceutska formulacija niske viskoznosti, koja sadrži: (i) od 5 ± 0,75 mg/ml do 250 ± 37,5 mg/ml humanog antitela koje se specifično vezuje za humani PD-1; (ii) od 0 mM do 40 ± 8 mM histidinski pufer; (iii) od 0% do 0,5% ± 0,25% (w/v) polisorbata 80; (iv) od 0% do 15% ± 3% (w/v) saharoze; i (v) od 0 do 5% ± 1% prolina, pri pH od oko 5,3 do oko 6,7; gde anti-PD-1 antitelo sadrži HCVR i LCVR, pri čemu je HCVR sa sekvencom koja je 90% identična SEQ ID NO: 1 i/ili LCVR je sa sekvencom koja je 90% identična SEQ ID NO: 2. U jednom primeru izvođenja, anti-PD-1 antitelo sadrži HCVR sa aminokiselinskom sekvencom SEQ ID NO: 1 i LCVR sa aminokiselinskom sekvencom SEQ ID NO: 2. U jednom primeru izvođenja, anti-PD-1 antitelo sadrži tešku lanac sa aminokiselinskom sekvencom izabranom iz grupe koju čine SEQ ID NO: 9 i 11; i laki lanac sa aminokiselinskom sekvencom SEQ ID NO: 10.

[0019] Opisana je i obezbeđena, iako nije u skladu sa pronalaskom, stabilna tečna farmaceutska formulacija niske viskoznosti, koja sadrži: (i) od 5 ± 0,75 mg/ml do 250 ± 37,5 mg/ml humanog antitela koje se specifično vezuje za humani PD-1; (ii) od 0 mM do 40 ± 8 mM histidinski pufer; (iii) od 0% do 0,5% ± 0,25% (w/v) polisorbata 80; (iv) od 0% do 15% ± 3% (w/v) saharoze; i (v) od 0 do 5% ± 1% prolina, pri pH od oko 5,3 do oko 6,7; gde anti-PD-1 antitelo sadrži HCVR i LCVR, pri čemu HCVR sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 1 koja nema više od pet aminokiselinskih supstitucija, i pri čemu LCVR sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 2 koji nema više od dve aminokiselinske supstitucije. U jednom primeru izvođenja, anti-PD-1 antitelo sadrži HCVR sa aminokiselinskom sekvencom SEQ ID NO: 1 i LCVR sa aminokiselinskom sekvencom SEQ ID NO: 2. U jednom primeru izvođenja, anti-PD-1 antitelo sadrži teški lanac sa aminokiselinskom sekvencom izabranom iz grupe koju čine SEQ ID NO: 9 i 11; i laki lanac sa aminokiselinskom sekvencom SEQ ID NO: 10.

[0020] U određenim primerima izvođenja, formulacija prema bilo kom od prethodnih aspekata, ima atribut izabran iz grupe koju čine: (i) formulacija je stabilna u pogledu dugotrajnog skladištenja na 25°C, 5°C, -20°C, -30°C °C i -80°C, kao što je ovde opisano; (ii) formulacija je stabilna na stres agitacije, kao što je ovde opisano; (iii) formulacija je niske viskoznosti (viskoznost je manja od 20 cPoaza, poželjno manja od 15 cPoaza); (iii) formulacija je stabilna čak i sa varijacijom do ± 50% u koncentracijama ekscipijensa formulacije, kao što je ovde opisano; (iv) formulacija je izo-osmolarna fiziološkim uslovima; (v) formulacija je stabilna u odnosu na i kompatibilna je sa uređajima i procedurama za intravensku isporuku; i (vi) formulacija je stabilna u pogledu dugotrajnog skladištenja u staklenoj bočici ili u prethodno napunjenom špricu.

[0021] U određenim primerima izvođenja ovog aspekta, obezbeđena je stabilna tečna formulacija, koja sadrži: (i) od 5 ± 0,75 mg/ml do 250 ± 37,5 mg/ml humanog antitela koje se specifično vezuje za humani PD-1; (ii) od 5 mM ± 1 mM do 20 ± 4 mM histidinski pufer; (iii) od 0,05% ± 0,025% do 0,3% ± 0,15% (w/v) polisorbata 80; (iv) od 1% ± 0,2% do 10% ± 2% (w/v) saharoze; i (v) od 1% ± 0,2% do 5% ± 1% prolina, pri pH od oko 6,0; pri čemu antitelo sadrži HCVR/LCVR sa parom aminokiselinskih sekvenci SEQ ID NO: 1/2. U jednom primeru izvođenja, stabilna tečna formulacija ovog aspekta ima viskoznost manju od 15 cP. U jednom primeru izvođenja, ≥ 90% antitela ima molekulsku težinu od 143 kDa ± 1 kDa. U jednom primeru izvođenja, farmaceutska formulacija ima viskoznost manju od 20 cP, manju od 15 cP ili manju od 10 cP. U jednom primeru izvođenja, više od 96% antitela ima nativnu konformaciju nakon skladištenja od 12 meseci na 5°C. U jednom primeru izvođenja, najmanje 97% ili više antitela ima nativnu konformaciju nakon skladištenja na -80°C, -30°C i/ili -20°C tokom 6 meseci.

[0022] U jednom primeru izvođenja ovog aspekta, stabilna tečna formulacija sadrži (i) 25 ± 3,75 mg/mL anti-PD-1 antitela; (ii) 10 ± 2 mM histidinski pufer; (iii) 0,2% ± 0,1% (w/v) polisorbata 80; (iv) 1,5% ± 0,3% (w/v) prolina; i (v) 5% ± 1% (w/v) saharoze, pri pH od 6,0 ± 0,3, pri čemu antitelo sadrži HCVR/LCVR sa parom aminokiselinskih sekvenci SEQ ID NO: 1/2.

[0023] U jednom primeru izvođenja ovog aspekta, stabilna tečna formulacija sadrži (i) 25 ± 3,75 mg/mL anti-PD-1 antitela; (ii) 4,8 mM ± 0,96 mM L-histidin; (iii) 5,2 mM ± 1,04 mM L-histidin monohidrohloridni monohidrat; (iv) 0,2% ± 0,1% (w/v) polisorbata 80; (v) 1,5% ± 0,3% (w/v) prolina; i (vi) 5% ± 1% (w/v) saharoze, pri pH od 6,0 ± 0,3, pri čemu antitelo sadrži HCVR/LCVR sa parom aminokiselinskih sekvenci SEQ ID NO: 1/2.

[0024] U jednom primeru izvođenja ovog aspekta, stabilna tečna formulacija sadrži (i) 50 ± 7,5 mg/mL anti-PD-1 antitela; (ii) 10 ± 2 mM histidinski pufer; (iii) 0,2% ± 0,1% (w/v) polisorbata 80; (iv) 1,5% ± 0,3% (w/v) prolina; i (v) 5% ± 1% (w/v) saharoze, pri pH od 6,0 ± 0,3, pri čemu antitelo sadrži HCVR/LCVR sa parom aminokiselinskih sekvenci SEQ ID NO: 1/2. U jednom primeru izvođenja ove posebne formulacije, viskoznost je manja od 10 cPoaza.

[0025] U jednom primeru izvođenja ovog aspekta, stabilna tečna formulacija sadrži (i) 50 ± 7,5 mg/mL anti-PD-1 antitela; (ii) 4,8 mM ± 0,96 mM L-histidin; (iii) 5,2 mM ± 1,04 mM L-histidin monohidrohloridni monohidrat; (iv) 0,2% ± 0,1% (w/v) polisorbata 80; (v) 1,5% ± 0,3% (w/v) prolina; i (vi) 5% ± 1% (w/v) saharoze, pri pH od 6,0 ± 0,3, pri čemu antitelo sadrži HCVR/LCVR sa parom aminokiselinskih sekvenci SEQ ID NO: 1/2.

[0026] U jednom primeru izvođenja, stabilna tečna formulacija sadrži (i) 100 ± 15 mg/mL anti-PD-1 antitela; (ii) 10 ± 2 mM histidinski pufer; (iii) 0,2% ± 0,1% (w/v) (w/v) polisorbata 80; (iv) 1,5% ± 0,3% (w/v) prolina; i (v) 5% ± 1% (w/v) saharoze, pri pH od 6,0 ± 0,3, pri čemu antitelo sadrži HCVR/LCVR sa parom aminokiselinskih sekvenci SEQ ID NO: 1/2. U jednom primeru izvođenja ove posebne formulacije, viskoznost je manja od 10 cPoaza.

[0027] U jednom primeru izvođenja ovog aspekta, stabilna tečna formulacija sadrži (i) 100 ± 15 mg/mL anti-PD-1 antitela; (ii) 4,8 mM ± 0,96 mM L-histidin; (iii) 5,2 mM ± 1,04 mM L-histidin monohidrohloridni monohidrat; (iv) 0,2% ± 0,1% (w/v) polisorbata 80; (v) 1,5% ± 0,3% (w/v) prolina; i (vi) 5% ± 1% (w/v) saharoze, pri pH od 6,0 ± 0,3, pri čemu antitelo sadrži HCVR/LCVR sa parom aminokiselinskih sekvenci SEQ ID NO: 1/2.

[0028] U jednom primeru izvođenja, stabilna tečna formulacija sadrži (i) 150 ± 22,5 mg/mL anti-PD-1 antitela; (ii) 10 ± 2 mM histidinski pufer; (iii) 0,2% ± 0,1% (w/v) polisorbata 80; (iv) 10% ± 2% (w/v) saharoze; i (v) 1,5% ± 0,3% (w/v) prolina, pri pH od 6,0 ± 0,3, pri čemu antitelo sadrži HCVR/LCVR sa parom aminokiselinskih sekvenci SEQ ID NO: 1/2. U jednom primeru izvođenja ove posebne formulacije, viskoznost je manja od 20 cPoaza, poželjno je manja od 15 cPoaza.

[0029] U jednom primeru izvođenja ovog aspekta, stabilna tečna formulacija sadrži (i) 150 ± 22,5 mg/mL anti-PD-1 antitela; (ii) 4,8 mM ± 0,96 mM L-histidin; (iii) 5,2 mM ± 1,04 mM L-histidin monohidrohloridni monohidrat; (iv) 0,2% ± 0,1% (w/v) polisorbata 80; (v) 1,5% ± 0,3% (w/v) prolina; i (vi) 5% ± 1% (w/v) saharoze, pri pH od 6,0 ± 0,3, pri čemu antitelo sadrži HCVR/LCVR sa parom aminokiselinskih sekvenci SEQ ID NO: 1/2.

[0030] U jednom primeru izvođenja ovog aspekta, stabilna tečna formulacija sadrži (i) 175 ± 26,25 mg/mL anti-PD-1 antitela; (ii) 10 ± 2 mM histidinski pufer; (iii) 0,2% ± 0,1% (w/v) polisorbata 80; (iv) 5% ± 1% (w/v) saharoze; i (v) 1,5% ± 0,3% (w/v) prolina, pri pH od 6,0 ± 0,3, pri čemu antitelo sadrži HCVR/LCVR sa parom aminokiselinskih sekvenci SEQ ID NO: 1/2. U jednom primeru izvođenja ove posebne formulacije, viskoznost je manja od 20 cPoaza, poželjno je manja od 15 cPoaza.

[0031] U jednom primeru izvođenja ovog aspekta, stabilna tečna formulacija sadrži (i) 175 ± 26,25 mg/mL anti-PD-1 antitela; (ii) 4,8 mM ± 0,96 mM L-histidin; (iii) 5,2 mM ± 1,04 mM L-histidin monohidrohloridni monohidrat; (iv) 0,2% ± 0,1% (w/v) polisorbata 80; (v) 1,5% ± 0,3% (w/v) prolina; i (vi) 5% ± 1% (w/v) saharoze, pri pH od 6,0 ± 0,3, pri čemu antitelo sadrži HCVR/LCVR sa parom aminokiselinskih sekvenci SEQ ID NO: 1/2.

[0032] U jednom primeru izvođenja ovog aspekta, stabilna tečna formulacija sadrži (i) 200 ± 30,00 mg/mL anti-PD-1 antitela; (ii) 10 ± 2 mM histidinski pufer; (iii) 0,2% ± 0,1% (w/v) polisorbata 80; (iv) 5% ± 1% (w/v) saharoze; i (v) 1,5% ± 0,3% (w/v) prolina, pri pH od 6,0 ± 0,3, pri čemu antitelo sadrži HCVR/LCVR sa parom aminokiselinskih sekvenci SEQ ID NO: 1/2. U jednom primeru izvođenja ove posebne formulacije, viskoznost je manja od 20 cPoaza.

[0033] U jednom primeru izvođenja ovog aspekta, stabilna tečna formulacija sadrži (i) 200 ± 30,00 mg/mL anti-PD-1 antitela; (ii) 4,8 mM ± 0,96 mM L-histidin; (iii) 5,2 mM ± 1,04 mM L-histidin monohidrohloridni monohidrat; (iv) 0,2% ± 0,1% (w/v) polisorbata 80; (v) 1,5% ± 0,3% (w/v) prolina; i (vi) 5% ± 1% (w/v) saharoze, pri pH od 6,0 ± 0,3, pri čemu antitelo sadrži HCVR/LCVR sa parom aminokiselinskih sekvenci SEQ ID NO: 1/2.

[0034] U jednom primeru izvođenja, nakon skladištenja formulacije na 45° tokom 28 dana, ≥ 90% antitela je nativnog oblika i ≥ 35% antitela je, glavna varijanta naelektrisanja. U jednom primeru izvođenja, nakon skladištenja formulacije na 25° tokom tri meseca, > 94% antitela je nativnog oblika i ≥ 44% antitela je, glavna varijanta naelektrisanja. U jednom primeru izvođenja, nakon skladištenja formulacije na 5° tokom 12 meseci, > 96% antitela je nativnog oblika i > 50% antitela je, glavna varijanta naelektrisanja. U jednom primeru izvođenja, nakon skladištenja formulacije na -20° tokom 12 meseci, > 96% antitela je nativnog oblika i > 40% antitela je, glavna varijanta naelektrisanja. U jednom primeru izvođenja, nakon skladištenja formulacije na -30° tokom 12 meseci, > 96% antitela je nativnog oblika i > 40% antitela je, glavna varijanta naelektrisanja. U jednom primeru izvođenja, nakon skladištenja formulacije na -80° tokom 12 meseci, > 96% antitela je nativnog oblika i > 40% antitela je, glavna varijanta naelektrisanja. U jednom primeru izvođenja, više od 96% antitela ima nativnu konformaciju nakon skladištenja tokom 12 meseci na 5°C. U jednom primeru izvođenja, najmanje 97% ili više antitela ima nativnu konformaciju nakon skladištenja na -80°C, -30°C i/ili -20°C tokom 6 meseci.

[0035] Takođe je opisana, iako nije u skladu sa pronalaskom, stabilna tečna formulacija koja sadrži: (i) do 100 mg/mL anti-PD-1 antitela; (ii) od 2 mM ± 0,4 mM do 20 mM ± 4 mM histidinski pufer; (iii) do 20% ± 4% (w/v) saharoze; i (iv) do 0,2% ± 0,1% w/v polisorbata, pri pH 6,0 ± 0,3. U jednom primeru izvođenja, stabilna tečna formulacija sadrži 25 mg/mL anti-PD-1 antitela. U jednom primeru izvođenja, stabilna tečna formulacija sadrži 50 mg/mL anti-PD-1 antitela. U jednom primeru izvođenja, stabilna tečna formulacija sadrži 75 mg/mL anti-PD-1 antitela. U jednom primeru izvođenja, stabilna tečna formulacija sadrži 10 mM ± 2 mM histidinski pufer. U jednom primeru izvođenja, stabilna tečna formulacija sadrži 5% saharoze. U jednom primeru izvođenja, stabilna tečna formulacija sadrži 6% saharoze. U jednom primeru izvođenja, stabilna tečna formulacija sadrži 9% saharoze. U jednom primeru izvođenja, stabilna tečna formulacija sadrži 10% saharoze. U jednom primeru izvođenja, stabilna tečna formulacija sadrži 0,1% polisorbata. U jednom primeru izvođenja, polisorbat je polisorbat 80 ili polisorbat 20. U jednom primeru izvođenja, anti-PD-1 antitelo sadrži HCVR/LCVR sa SEQ ID NO: 1/2.

[0036] Prema jednom aspektu, stabilna tečna farmaceutska formulacija prema bilo kom od prethodnih aspekata, obezbeđena je u kontejneru. U jednom primeru izvođenja, kontejner je polikarbonatna bočica. U jednom primeru izvođenja, kontejner je staklena bočica. U jednom primeru izvođenja, staklena bočica je borosilikatna staklena bočica tipa 1 sa čepom od butil gume obloženim fluorougljenikom. U jednom primeru izvođenja, kontejner je mikroinfuzer. U jednom primeru izvođenja, kontejner je špric. U jednom primeru izvođenja, kontejner je prethodno napunjen špric. U jednom primeru izvođenja, špric sadrži klip obložen fluorougljenikom. U određenim primerima izvođenja, špric je stakleni špric od 1 mL ili 2,25 mL koji sadrži manje od oko 500 delova na milijardu volframa i opremljen sa iglom od 27-G, čepom od butil gume obloženim fluorougljenikom i štitnikom za iglu od gume koja nije citotoksična i koja je bez lateksa. U jednom primeru izvođenja, špric je stakleni špric od 1 mL, opremljen iglom sa tankim zidom, kalibra 27 G, 4023/50 gumenim čepom sa FLUROTEC premazom i FM 27 gumenim štitnikom za iglu. U jednom primeru izvođenja, špric je plastični špric od 1 mL, 2 mL, 3 mL, 5 mL ili 10 mL na koga je postavljena igla.

[0037] Prema jednom aspektu, obezbeđen je komplet koji sadrži stabilnu farmaceutsku kompoziciju prema bilo kom od prethodnih aspekata, kontejner i uputstva. U jednom primeru izvođenja, kontejner je staklena bočica. U jednom primeru izvođenja, kontejner je prethodno napunjen špric. U jednom primeru izvođenja, špric je stakleni špric od 1 mL ili 2,25 mL, opremljen iglom sa tankim zidom, kalibra 27 G, 4023/50 gumenim čepom obloženim FLUROTEC premazom i FM 27 gumenim štitnikom za iglu.

U jednom primeru izvođenja, špric je plastični špric od 1 mL, 2 mL, 3 mL, 5 mL ili 10 mL na koga je postavljena igla.

[0038] U određenim primerima izvođenja, predmetni pronalazak obezbeđuje prethodno napunjen špric koji sadrži stabilnu tečnu farmaceutsku formulaciju koja sadrži: (i) od 5 ± 0,75 mg/ml do 250 ± 37,5 mg/ml humanog antitela koje se specifično vezuje za humani PD-1; (ii) od 5 mM ± 1 mM do 20 ± 4 mM histidinski pufer; (iii) od 0,05% ± 0,025% do 0,3% ± 0,15% (w/v) polisorbata 80; (iv) od 1% ± 0,2% do 10% ± 2% (w/v) saharoze; i (v) od 1% ± 0,2% do 5% ± 1% prolina, pri pH od 6,0 ± 0,3, pri čemu antitelo sadrži HCVR/LCVR sa parom aminokiselinskih sekvenci SEQ ID NO: 1/2; pri čemu formulacija ima atribut izabran iz grupe koju čine: (i) ≥ 98% antitela je u nativnom obliku nakon skladištenja na 5°C tokom 12 meseci; (ii) ≥ 53% antitela je, glavna varijanta naelektrisanja nakon skladištenja na 5°C tokom 12 meseci; (iii) ≥ 97% antitela je u nativnom obliku nakon skladištenja na 25°C tokom 6 meseci; (iv) formulacija je stabilna na stres agitacije, pri čemu je ≥ 98% antitela u nativnom obliku nakon 120 minuta stresa agitacije u prethodno napunjenom špricu; (v) preko 90% antitela ima molekulsku težinu od 143 kDa ± 1 kDa; (vi) farmaceutska formulacija ima viskoznost manju od 20 cP, manju od 15 cP ili manju od 10 cP; (vii) više od 96% antitela ima nativnu konformaciju nakon skladištenja tokom 12 meseci na 5°C; i (viii) najmanje 97% ili više antitela ima nativnu konformaciju nakon skladištenja na -80°C, -30°C i/ili -20°C tokom 6 meseci.

[0039] U određenim primerima izvođenja, predmetni pronalazak obezbeđuje staklenu bočicu koja sadrži stabilnu tečnu farmaceutsku formulaciju koja sadrži: (i) od 5 ± 0,75 mg/ml do 250 ± 37,5 mg/ml humanog antitela koje se specifično vezuje za humani PD-1; (ii) od 5 mM ± 1 mM do 20 ± 4 mM histidinski pufer; (iii) od 0,05% ± 0,025% do 0,3% ± 0,15% (w/v) polisorbata 80; (iv) od 1% ± 0,2% do 10% ± 2% (w/v) saharoze; i (v) od 1% ± 0,2% do 5% 1% prolina, pri pH od 6,0 ± 0,3, pri čemu antitelo sadrži HCVR/LCVR sa parom aminokiselinskih sekvenci SEQ ID NO: 1/2; pri čemu formulacija ima atribut izabran iz grupe koju čine: (i) formulacija je stabilna na uslove skladištenje i stresa u staklenoj bočici; (ii) formulacija je stabilna i kompatibilna za upotrebu u uređajima za IV isporuku; (iii) formulacija je hemijski i fizički stabilna u pogledu razblaživanje sa standardnim razblaživačima poznatim u stanju tehnike (npr. sa 0,9% natrijum hloridom ili 5% dekstrozom); (iv) formulacija je stabilna u IV kesama napravljenim od stakla ili polimerne plastike (npr. od polivinilhlorida, ftalata, poliolefina ili polipropilena); (v) formulacija je kompatibilna sa standardnim infuzionim pumpama (npr. peristaltičkom pumpom, pumpom za izbacivanje tečnosti); (vi) ≥ 90% antitela ima molekulsku težinu od 143 kDa ± 1 kDa; (vii) farmaceutska formulacija ima viskoznost manju od 20 cP, manju od 15 cP ili manju od 10 cP; (viii) više od 96% antitela ima nativnu konformaciju nakon skladištenja tokom 12 meseci na 5°C; i (ix) najmanje 97% ili više antitela ima nativnu konformaciju nakon skladištenja na -80°C, -30°C i/ili -20°C tokom 6 meseci.

[0040] Ostali primeri izvođenja će postati očigledni nakon pregleda detaljnog opisa koji sledi.

KRATAK OPIS SLIKA

[0041]

Slika 1 je tabela koja prikazuje uticaj pH na stabilnost mAt1 u koncentraciji od 150 mg/mL, inkubiranog na 45°C tokom 28 dana.<a>Rezultati za 'Početni materijal' SE-UPLC i CEX-UPLC analiza su prosečne vrednosti početnog materijala za sve formulacije.

Slika 2 prikazuje stabilnost tokom skladištenja tri formulacije F1, F2 i F3, pri čemu F1 sadrži 210 mg/mL mAt1, 10 mM histidin i 3% prolin, pri pH 6,0; F2 sadrži 210 mg/mL mAt1, 10 mM histidin i 3% saharozu, pri pH 6,0; i F3 sadrži 210 mg/mL mAt1, 10 mM histidin i 5% saharozu, pri pH 6,0. Stabilnost skladištenja je merena preko % vrsta visoke molekulske težine (HMW) nastalih skladištenjem na -80°C (A), -30°C (B) i -20°C (C) do 9 meseci, a koje su analizirane hromatografijom razdvajanja po veličini (SEC).

Slika 3 prikazuje stabilnost skladištenja za tri formulacije F1, F2 i F3, pri čemu F1 sadrži 150 mg/mL mAt1, 10 mM histidin, 9% saharozu i 0,2% polisorbat 80 (PS80), pri pH 6,0; F2 sadrži 175 mg/mL mAt1, 10 mM histidin, 3% prolin i 0,2% PS80, pri pH 6,0; i F3 sadrži 175 mg/mL mAt1, 10 mM histidin, 5% saharozu, 1,5% prolin i 0,2% PS80, pri pH 6,0. Stabilnost skladištenja je merena preko % vrsta visoke molekulske težine (HMW) nastalih skladištenjem na -80°C (A), -30°C (B) i -20°C (C) do 6 meseci, a koje su analizirane hromatografijom razdvajanja po veličini (SEC).

Slika 4 je tabela koja prikazuje viskoznost za 150 mg/mL mAt1 sa dodatkom ekscipijenasa i modifikatora viskoznosti.

Slika 5 je tabela koja prikazuje uticaj modifikatora viskoznosti na stabilnost mAt1 koncentracije 175 mg/mL, inkubiranog na 45°C tokom 14 dana.<a>pH, rezultati za 'Početni materijal' SE-UPLC i CEX-UPLC analiza su prosečne vrednosti početnog materijala za sve formulacije.

DETALJAN OPIS

[0042] Pre opisa postupaka predmetnog pronalaska, podrazumeva se da ovaj pornalazak nije ograničen na određene postupke i opisane eksperimentalne uslove, pošto takvi postupci i uslovi mogu varirati. Podrazumeva se takođe da je svrha terminologije koja je ovde upotrebljena samo opisivanje određenih primera izvođenja i da nije predviđeno da bude ograničavajuća, pošto će obim predmetnog pronalaska biti ograničen samo priloženim patentnim zahtevima.

[0043] Ukoliko nije drugačije definisano, svi tehnički i naučni termini koji su ovde upotrebljeni su sa istim značenjem koje se obično podrazumeva od strane stručnjaka iz oblasti tehnike kojoj pronalazak pripada. Kao što se ovde upotrebljava, termin "oko", kada se upotrebljava u odnosu na određenu navedenu numeričku vrednost ili opseg vrednosti, označava da vrednost može varirati od navedene vrednosti za ne više od 1%. Na primer, kako se ovde upotrebljava, izraz „oko 100“ uključuje 99 i 101 i sve vrednosti između (npr. 99,1; 99,2; 99,3; 99,4 itd.). Iako bilo koji postupci i materijali slični ili ekvivalentni onima koji su ovde opisani, mogu biti upotrebljeni u praksi ili ispitivanju predmetnog pronalaska, sledi opis poželjnih postupaka i materijala.

[0044] Kao što se ovde upotrebljava, izraz "farmaceutska formulacija" označava kombinaciju najmanje jednog aktivnog sastojka (npr. malog molekula, makromolekula, jedinjenja itd. koji je sposoban da ispoljava biološki efekat kod čoveka ili životinje različite od čoveka), i najmanje jednog neaktivnog sastojka koji je, kada se kombinuje sa aktivnim sastojkom ili sa jednim ili sa više dodatnih neaktivnih sastojaka, pogodan za terapijsko davanje čoveku ili životinji različitoj od čoveka. Termin "formulacija", kako se ovde upotrebljava, označava "farmaceutsku formulaciju", osim ukoliko nije drugačije naznačeno. Predmetni pronalazak obezbeđuje farmaceutske formulacije koje sadrže najmanje jedan terapijski polipeptid. Prema određenim primerima izvođenja predmetnog pronalaska, terapijski polipeptid je antitelo, ili njegov fragment koji vezuje antigen, koji se specifično vezuje za humani protein programirane smrti tipa 1 (PD-1). Preciznije, predmetni pronalazak uključuje farmaceutske formulacije koje sadrže: (i) humano antitelo koje se specifično vezuje za humani PD-1 (ii) histidinski pufer; (iii) organski korastvarač koji je nejonski surfaktant; (iv) stabilizator koji je ugljeni hidrat; i, opciono, (v) modifikator viskoznosti koji je aminokiselina. Specifične komponente i formulacije za primer uključene u obim predmetnog pronalaska detaljno su opisane u nastavku teksta.

ANTITELA KOJA SE SPECIFIČNO VEZUJU ZA PD-1

[0045] Farmaceutske formulacije predmetnog pronalaska mogu sadržavati humano antitelo, ili njegov fragment koji vezuje antigen, a koji se specifično vezuju za humani PD-1. Kao što se ovde upotrebljava, termin "PD-1" označava humani protein programirane smrti tipa 1. Antitela na humani PD-1 su opisana u npr. US Patentima/Publikacijama br. 8008449, 8168757, 20110008369, 20130017199, 20130022595, 20150203579, i u WO2006121168, WO2009114335, WO2012145493, WO2013014668, WO2009101611, WO2015112800, EP2262837 i EP2504028.

[0046] Termin "antitelo", kako se ovde upotrebljava, generalno se odnosi na imunoglobulinske molekule koji sadrže četiri polipeptidna lanca, dva teška (H) lanca i dva laka (L) lanca, koji su međusobno povezani disulfidnim vezama, kao i njihove multimere (npr. IgM); ipak, imunoglobulinski molekuli koji se sastoje samo od teških lanaca (tj. kojima nedostaju laki lanci) takođe su obuhvaćeni definicijom termina "antitelo". Svaki teški lanac sadrži varijabilni region teškog lanca (ovde skraćeno kao HCVR ili VH) i konstantni region teškog lanca. Konstantni region teškog lanca obuhvata tri domena, CH1, CH2 i CH3. Svaki laki lanac sadrži varijabilni region lakog lanca (ovde skraćeno LCVR ili VL) i konstantni region lakog lanca. Konstantni region lakog lanca sadrži jedan domen (CL1). VHi VLregioni mogu dalje biti podeljeni na regione hipervarijabilnosti, koji se označavaju kao regioni koji određuju komplementarnost (CDR), a koji su ispresecani sa regionima koji su više evolutivno očuvani i označeni kao uokvirujući regioni (FR). Svaki VHi VLse sastoji od tri CDR i četiri FR, raspoređenih od amino-kraja do karboksi-kraja po sledećem redosledu: FR1, CDR1, FR2, CDR2, FR3, CDR3, FR4.

[0047] Ukoliko nije drugačije naznačeno, termin "antitelo", kako se ovde upotrebljava, podrazumeva da su obuhvaćeni celokupni molekuli antitela, kao i njihovi fragmenti koji vezuju antigen. Termin "deo koji vezuje antigen" ili "fragment koji vezuje antigen" antitela (ili jednostavno "deo antitela" ili "fragment antitela"), kako se ovde upotrebljava, odnosi se na jedan ili više fragmenata antitela koji zadržavaju sposobnost da se specifično vezuju za humani PD-1 ili njegov epitop.

[0048] Predviđeno je da se termin „izolovano antitelo“, kako se ovde upotrebljava, odnosi na antitelo koje je suštinski oslobođeno od drugih antitela sa različitim antigenim specifičnostima (npr. izolovano antitelo koje se specifično vezuje za humani PD-1 je suštinski oslobođeno od antitela koja specifično vezuju antigene koji nisu humani PD-1).

[0049] Termin "specifično vezuje", ili slični, označavaju da antitelo, ili njegov fragment koji vezuje antigen, obrazuje kompleks sa antigenom koji je relativno stabilan u fiziološkim uslovima. Specifično vezivanje se može okarakterisati konstantom disocijacije od najmanje oko 1×10<-8>M ili više. Postupci za utvrđivanje da li se dva molekula specifično vezuju, dobro su poznati u stanju tehnike i uključuju, na primer, ravnotežnu dijalizu, površinsku plazmonsku rezonanciju i slično. Izolovano antitelo koje specifično vezuje humani PD-1 može, međutim, imati unakrsnu reaktivnost za druge antigene, kao što su PD-1 molekuli iz drugih vrsta (ortolozi). U kontekstu predmetnog pronalaska, smatra se da multispecifična (npr. bispecifična) antitela koja se vezuju za humani PD-1, kao i jedan ili više dodatnih antigena, "specifično vezuju" humani PD-1. Štaviše, izolovano antitelo može suštinski biti oslobođeno od drugog ćelijskog materijala ili hemikalija.

[0050] Anti-humana PD-1 antitela za primer, koja mogu biti uključena u farmaceutske formulacije predmetnog pronalaska, navedena su u publikacijama patentnih prijava US20150203579 i WO2015112800.

[0051] Prema određenim primerima izvođenja predmetnog pronalaska, anti-humano PD-1 antitelo, ili njegov fragment koji vezuje antigen, sadrži region koji određuje komplementarnost teškog lanca (HCDR) 1 sa SEQ ID NO: 3, HCDR2 sa SEQ ID NO: 4 i HCDR3 sa SEQ ID NO: 5. U određenim primerima izvođenja, anti-humano PD-1 antitelo, ili njegov fragment koji vezuje antigen, sadrži HCVR sa SEQ ID NO: 1.

[0052] Prema određenim primerima izvođenja predmetnog pronalaska, anti-humani PD-1, ili njegov fragment koji vezuje antigen, sadrži region koji određuje komplementarnost lakog lanca (LCDR) 1 sa SEQ ID NO: 6, LCDR2 sa SEQ ID NO: 7 i LCDR3 sa SEQ ID NO: 8. U određenim primerima izvođenja, antihumano PD-1 antitelo, ili njegov fragment koji vezuje antigen, sadrži LCVR sa SEQ ID NO: 2.

[0053] Prema određenim primerima izvođenja predmetnog pronalaska, anti-humani PD-1, ili njegov fragment koji vezuje antigen, sadrži HCVR sa sekvencom koja je 90%, 95%, 98% ili 99% identična sa SEQ ID NO: 1.

[0054] Prema određenim primerima izvođenja predmetnog pronalaska, anti-humani PD-1, ili njegov fragment koji vezuje antigen, sadrži LCVR sa sekvencom koja je 90%, 95%, 98% ili 99% identična sa SEQ ID NO: 2.

[0055] Prema određenim primerima izvođenja predmetnog pronalaska, anti-humani PD-1, ili njegov fragment koji vezuje antigen, sadrži HCVR sa aminokiselinskom sekvencom SEQ ID NO: 1 koja ima ne više od 5 aminokiselinskih supstitucija.

[0056] Prema određenim primerima izvođenja predmetnog pronalaska, anti-humani PD-1, ili njegov fragment koji vezuje antigen, sadrži LCVR sa aminokiselinskom sekvencom SEQ ID NO: 2 koja ima ne više od 2 aminokiselinske supstitucije.

[0057] Identitet sekvence može biti izmeren bilo kojim postupkom koji je poznat u stanju tehnike (npr. GAP, BESTFIT i BLAST).

[0058] Predmetni pronalazak takođe uključuje formulacije koje sadrže anti-PD-1 antitela, pri čemu anti-PD-1 antitela sadrže varijante bilo koje od HCVR, LCVR i/ili CDR aminokiselinskih sekvenci koje su ovde opisane sa jednom ili sa više konzervativnih aminokiselinskih supstitucija. Na primer, predmetni pronalazak uključuje formulacije koje sadrže anti-PD-1 antitela sa HCVR, LCVR i/ili CDR aminokiselinskim sekvencama sa, npr.10 ili manje, 8 ili manje, 6 ili manje, 4 ili manje itd. evolutivno očuvanih aminokiselinskih supstitucija u odnosu na bilo koju od HCVR, LCVR i/ili CDR aminokiselinskih sekvenci koje su ovde opisane.

[0059] U određenim primerima izvođenja, anti-PD1 antitelo sadrži Fc region izabran iz grupe koju čine humani IgG1, IgG2, IgG3 i IgG4 izotipovi.

[0060] Neograničavajuće, antitelo za primer, upotrebljeno ovde u Primerima, označava se kao "mAt1". Ovo antitelo se takođe pominje u US 20150203579 kao H2M7798N ili H4H7798N, a poznato je i kao "REGN2810" ili "cemiplimab". mAt1 (H4H7798N) sadrži par aminokiselinskih sekvenci HCVR/LCVR sa SEQ ID NO: 1/2 i HCDR1-HCDR2-HCDR3 / LCDR1-LCDR2-LCDR3 domene predstavljene sa SEQ ID NO: 3 - 4 - 5 / SEQ ID NO: 6 - 7 - 8.

[0061] Prema određenim primerima izvođenja predmetnog pronalaska, anti-humani PD-1, ili njegov fragment koji vezuje antigen, sadrži teški lanac SEQ ID NO: 9 i laki lanac SEQ ID NO: 10.

[0062] U stanju tehnike je dobro poznato da se terminalno cepanje aminokiselina može odvijati tokom proizvodnje antitela (pogledati, na primer, Wang i saradnici, 2007, J. Pharma. Sci. 96: 1-26). Prema tome, u određenim primerima izvođenja, anti-PD-1 antitelo sadrži teški lanac i laki lanac, pri čemu teški lanac sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 11. SEQ ID NO: 11 sadrži aminokiselinsku sekvencu teškog lanca pri čemu je C-terminalni lizin odsutan iz aminokiselinske sekvence SEQ ID NO: 9. U određenim primerima izvođenja, formulacije predmetnog opisa sadrže oko 50%, oko 60%, oko 70%, oko 80%, oko 90%, oko 95%, oko 98% ili više anti-PD-1 antitela, pri čemu je odsutan C-terminalni lizin.

[0063] Količina antitela, ili njegovog fragmenta koji vezuje antigen, sadržana u farmaceutskim formulacijama predmetnog pronalaska, može varirati u zavisnosti od specifičnih osobina koje su poželjne za formulaciju, kao i od konkretnih okolnosti i svrha za koje je namenjena upotreba formulacija. U određenim primerima izvođenja, farmaceutske formulacije su tečne formulacije koje mogu sadržavati 5 ± 0,75 mg/mL do 250 ± 37,5 mg/mL antitela; 10 ± 1,5 mg/mL do 240 ± 36 mg/mL antitela; 20 ± 3,0 mg/mL do 230 ± 34,5 mg/mL antitela; 25 ± 3,75 mg/mL do 240 ± 36 mg/mL antitela; 50 ± 7,5 mg/mL do 230 ± 34,5 mg/mL antitela; 60 ± 9 mg/mL do 240 ± 36 mg/mL antitela; 70 ± 10,5 mg/mL do 230 ± 34,5 mg/mL antitela; 80 ± 12 mg/mL do 220 ± 33 mg/mL antitela; 90 ± 13,5 mg/mL do 210 ± 31,5 mg/mL antitela; 100 ± 15 mg/mL do 200 ± 30 mg/mL antitela; 110 ± 16,5 mg/mL do 190 ± 28,5 mg/mL antitela; 120 ± 18 mg/mL do 180 ± 27 mg/mL antitela; 130 ± 19,5 mg/mL do 170 ± 25,5 mg/mL antitela; 140 ± 21 mg/mL do 160 ± 24 mg/mL antitela; 150 ± 22,5 mg/mL antitela; ili 175 ± 26,25 mg/ml. Na primer, formulacije predmetnog pronalaska mogu sadržavati oko 5 mg/mL; oko 10 mg/mL; oko 15 mg/mL; oko 20 mg/mL; oko 25 mg/mL; oko 30 mg/mL; oko 35 mg/mL; oko 40 mg/mL; oko 45 mg/mL; oko 50 mg/mL; oko 55 mg/mL; oko 60 mg/mL; oko 65 mg/mL; oko 70 mg/mL; oko 75 mg/mL; oko 80 mg/mL; oko 85 mg/mL; oko 90 mg/mL; oko 95 mg/mL; oko 100 mg/mL; oko 105 mg/mL; oko 110 mg/mL; oko 115 mg/mL; oko 120 mg/mL; oko 125 mg/mL; oko 130 mg/mL; oko 135 mg/mL; oko 140 mg/mL; oko 145 mg/mL; oko 150 mg/mL; oko 155 mg/mL; oko 160 mg/mL; oko 165 mg/mL; oko 170 mg/mL; oko 175 mg/mL; oko 180 mg/mL; oko 185 mg/mL; oko 190 mg/mL; oko 195 mg/mL; oko 200 mg/mL; oko 205 mg/mL; oko 210 mg/mL; oko 215 mg/mL; oko 220 mg/mL; oko 225 mg/mL; oko 230 mg/mL; oko 235 mg/mL; oko 240 mg/mL; oko 245 mg/mL; ili oko 250 mg/mL antitela ili njegovog fragmenta koji vezuje antigen, koji se specifično vezuju za humani PD-1.

EKSIPIJENSI I pH

[0064] Farmaceutske formulacije predmetnog pronalaska sadrže jedan ili više ekscipijenasa. Termin "ekscipijens", kako se ovde upotrebljava, označava bilo koji agens koji nije terapijski i dodaje se formulaciji da bi se obezbedila željena konzistencija, viskoznost ili efekat stabilizacije.

[0065] U određenim primerima izvođenja, farmaceutska formulacija pronalaska sadrži najmanje jedan organski korastvarač, po vrsti i u količini koja stabilizuje humano PD-1 antitelo pod uslovima grubog rukovanja ili agitacije, kao što je, npr. vorteksovanje. U pojedinim primerima izvođenja, ono što se podrazumeva pod "stabilizuje" je sprečavanje obrazovanja više od 3% agregiranih antitela u odnosu na ukupnu količinu antitela (po molarnosti) tokom grubog rukovanja. U pojedinim primerima izvođenja, grubo rukovanje je vorteksovanje rastvora koji sadrži antitelo i organski korastvarač tokom oko 60 minuta ili oko 120 minuta.

[0066] U određenim primerima izvođenja, organski korastvarač je nejonski surfaktant, kao što je alkil poli(etilen oksid). Specifični nejonski surfaktanti prema pronalasku su oni poput polisorbata 20, polisorbata 28, polisorbata 40, polisorbata 60, polisorbata 65, polisorbata 80, polisorbata 81 i polisorbata 85; poloksameri kao što su poloksamer 181, poloksamer 188, poloksamer 407; ili polietilen glikol (PEG). Polisorbat 20 je takođe poznat kao TWEEN 20, sorbitan monolaurat i polioksietilensorbitan monolaurat. Poloksamer 188 je poznat i kao PLURONIC F68.

[0067] Količina nejonskog surfaktanta sadržanog unutar farmaceutskih formulacija predmetnog pronalaska može varirati u zavisnosti od specifičnih poželjnih osobina formulacija, kao i od konkretnih okolnosti i namena upotrebe formulacija. U određenim primerima izvođenja, formulacije mogu sadržavati 0,01% ± 0,005% do 0,5% ± 0,25% surfaktanta. Na primer, formulacije predmetnog pronalaska mogu sadržavati oko 0,005%; oko 0,01%; oko 0,02%; oko 0,03%; oko 0,04%; oko 0,05%; oko 0,06%; oko 0,07%; oko 0,08%; oko 0,09%; oko 0,1%; oko 0,11%; oko 0,12%; oko 0,13%; oko 0,14%; oko 0,15%; oko 0,16%; oko 0,17%; oko 0,18%; oko 0,19%; oko 0,20%; oko 0,21%; oko 0,22%; oko 0,23%; oko 0,24%; oko 0,25%; oko 0,26%; oko 0,27%; oko 0,28%; oko 0,29%; oko 0,30%; oko 0,35%; oko 0,40%; oko 0,45%; oko 0,46%; oko 0,47%; oko 0,48%; oko 0,49%; oko 0,50%; oko 0,55%; ili oko 0,575% polisorbata 20 ili polisorbata 80.

[0068] Farmaceutske formulacije predmetnog pronalaska sadrže jedan ili više stabilizatora, po vrsti i u količini koja stabilizuje humano PD-1 antitelo pod uslovima toplotnog stresa. U pojedinim primerima izvođenja, ono što se podrazumeva pod "stabilizuje" je održavanje više od oko 91% antitela u nativnoj konformaciji prilikom držanja rastvora koji sadrži antitelo i termički stabilizator održavaju na oko 45°C do oko 28 dana. U pojedinim primerima izvođenja, ono što se podrazumeva pod "stabilizuje" je kada manje od oko 6% antitela agregira prilikom držanja rastvora koji sadrži antitelo i termički stabilizator na oko 45°C do oko 28 dana. Kao što se ovde upotrebljava, "nativno" označava glavni oblik antitela prilikom razdvajanja po veličini, što je generalno intaktni monomer antitela. Termin "nativni" se takođe odnosi na neagregirani i nerazgrađeni oblik antitela.

[0069] Toplotni stabilizator je u količini koja, kada je sadržana unutar formulacije, može varirati u zavisnosti od specifičnih okolnosti i namena upotrebe formulacija. U određenim primerima izvođenja, formulacije mogu sadržavati oko 1% do oko 15% šećera; oko 2% do oko 14% šećera; oko 3% do oko 13% šećera; oko 4% do oko 12% šećera; oko 5% do oko 12% šećera; oko 6% do oko 11% šećera; oko 7% do oko 10% šećera; oko 8% do oko 11% šećera; ili oko 9% do oko 11% šećera. Na primer, farmaceutske formulacije predmetnog pronalaska mogu sadržavati 4% ± 0,8%; 5% ± 1%; 6% ± 1,2%; 7% ± 1,4%; 8% ± 1,6%; 9% ± 1,8%; 10% ± 2%; 11% ± 2,2%; 12% ± 2,4%; 13% ± 2,6%; ili oko 14% ± 2,8% šećera (npr. saharoze).

[0070] Farmaceutske formulacije predmetnog pronalaska takođe sadrže pufer ili puferski sistem, koji služi za održavanje stabilnog pH i kao ispomoć u stabilizaciji humanog PD-1 antitela. Termin "pufer", kako se ovde upotrebljava, označava farmaceutski prihvatljiv pufer koji održava stabilan pH ili se odupire promenama pH rastvora. Prema pronalasku, pufer sadrži histidin. U kontekstu ovog opisa, "histidinski pufer" ili "pufer koji sadrži histidin" je pufer koji sadrži aminokiselinu histidin. Primeri histidinskih pufera uključuju one koji sadrže histidin hlorid, histidin acetat, histidin fosfat i histidin sulfat. U poželjnom primeru izvođenja, histidinski pufer se priprema rastvaranjem L-histidina i L-histidin hidrohlorida (npr. kao monohidrata) u definisanoj količini i odnosu. U jednom primeru izvođenja, histidinski pufer se priprema titriranjem L-histidina (slobodne baze, čvrste supstance) sa razblaženom hlorovodoničnom kiselinom. Unutar ovog opisa, termin "histidin" se koristi naizmenično sa "histidinski pufer". U pojedinim primerima izvođenja, ono što se podrazumeva pod "stabilizuje" je kada manje od 4,5% ± 0,5% antitela agregira prilikom držanja rastvora koji sadrži antitelo i pufer na oko 45°C do oko 28 dana. U pojedinim primerima izvođenja, ono što se podrazumeva pod "stabilizuje" je kada manje od 3% ± 0,5% ili manje od 2,5% ± 0,5% antitela agregira prilikom držanja rastvora koji sadrži antitelo i pufer na oko 37°C tokom do oko 28 dana. U pojedinim primerima izvođenja, ono što se podrazumeva pod "stabilizuje" je kada je najmanje 93% ± 0,5% ili najmanje 94% ± 0,5% antitela u svojoj nativnoj konformaciji, što se utvrđuje hromatografijom razdvajanja po veličini, prilikom držanja rastvora koji sadrži antitelo i pufer na oko 45°C do oko 28 dana. U pojedinim primerima izvođenja, ono što se podrazumeva pod "stabilizuje" je kada je najmanje 94% ± 0,5% ili najmanje 95% ± 0,5% antitela u svojoj nativnoj konformaciji, što se utvrđuje hromatografijom razdvajanja po veličini, prilikom držanja rastvora koji sadrži antitelo i pufer na oko 37°C do oko 28 dana. Pod "nativnim" ili "nativnom konformacijom", ono što se podrazumeva je frakcija antitela koja nije agregirana ili razgrađena. Ovo se generalno utvrđuje testom koji meri relativnu veličinu entiteta antitela, kao što je analiza hromatografskog razdvajanja po veličini. Neagregirano i nerazgrađeno antitelo se eluira u okviru fakcije koja sadrži nativno antitelo i generalno je glavna eluciona frakcija. Agregirano antitelo se eluira u okviru frakcije koja ukazuje na veličinu veću od nativnog antitela. Razgrađeno antitelo se eluira u okviru frakcije koja ukazuje na veličinu manju od nativnog antitela.

[0071] U pojedinim primerima izvođenja, ono što se podrazumeva pod "stabilizuje" je kada je najmanje 35% ± 0,5% antitela u svojoj, glavnoj varijanti naelektrisanja, što se utvrđuje hromatografijom katjonske izmene, prilikom držanja rastvora koji sadrži antitelo i pufer na oko 45° C do oko 28 dana. U pojedinim primerima izvođenja, ono što se podrazumeva pod "stabilizuje" je kada je najmanje 46% ± 0,5% ili najmanje 39% ± 0,5% antitela u svojoj, glavnoj varijanti naelektrisanja, što se utvrđuje hromatografijom katjonske izmene, prilikom držanja rastvora koji sadrži antitelo i pufer na oko 37°C do oko 28 dana. Pod "po naelektrisanju” ili “glavna varijanta naelektrisanja", ono što se podrazumeva je frakcija antitela koja se eluira sa jonoizmenjivačke smole u okviru glavnog pika, a koja je generalno okružena sa više "baznih" pikova na jednoj strani i sa više "kiselih" pikova na drugoj strani.

[0072] Farmaceutske formulacije predmetnog pronalaska imaju pH od 6,0 ∓ 0,3.

[0073] Pufer podrazumeva histidinski pufer. U određenim primerima izvođenja, histidinski pufer je prisutan u koncentraciji od 5 mM ± 1 mM do 15 mM ± 3 mM; 6 mM ± 1,2 mM do 14 mM ± 2,8 mM; 7 mM ± 1,4 mM do 13 mM ± 2,6 mM; 8 mM ± 1,6 mM do 12 mM ± 2,4 mM; 9 mM ± 1,8 mM do 11 mM ± 2,2 mM; 10 mM ± 2 mM; ili oko 10 mM. U određenim primerima izvođenja, puferski sistem sadrži histidin u količini od 10 mM ± 2 mM, pri pH od 6,0 ± 0,3. U poželjnim primerima izvođenja, histidinski pufer sadrži L-histidin i L-histidin monohidrohloridni monohidrat. U jednom primeru izvođenja, histidinski pufer sadrži L-histidin u koncentraciji od 4,8 mM ± 0,96 mM. U jednom primeru izvođenja, histidinski pufer sadrži L-histidin monohidrohloridni monohidrat u koncentraciji od 5,2 mM ± 1,04 mM.

U jednom primeru izvođenja, histidinski pufer sadrži L-histidin u koncentraciji od 4,8 mM ± 0,96 mM i L-histidin monohidrohloridni monohidrat u koncentraciji od 5,2 mM ± 1,04 mM.

[0074] Farmaceutske formulacije predmetnog pronalaska takođe sadrže jedan ili više ekscipijenasa koji služe za održavanje smanjene viskoznosti ili za snižavanje viskoznosti formulacija koje sadrže visoku koncentraciju lekovite supstance tipa anti-PD-1 antitela (npr. generalno ≥ 150 mg/ml antitela). Modifikator viskoznosti je prolin. U jednom primeru izvođenja, farmaceutska formulacija predmetnog pronalaska sadrži L-prolin, u koncentraciji od 1%, 1,5%, 2%, 2,5%, 3%, 3,5%, 4%, 4,5% ili 5%. U celokupnom opisu, termin "prolin" se koristi naizmenično sa "L-prolin". U pojedinim primerima izvođenja, formulacija sadrži prolin u količini dovoljnoj da održi viskoznost tečne formulacije manjom od 20 ± 3 cPoaza, manjom od 15 ± 2,25 cPoaza ili manjom od 11 ± 1,65 cPoaza. U pojedinim primerima izvođenja, formulacija sadrži prolin u količini dovoljnoj da se viskoznost održi na ili ispod 15 ± 2,25 cPoaza. U određenim primerima izvođenja, formulacije mogu sadržavati oko 1% do oko 5% prolina; oko 2% do oko 4% prolina; ili oko 3% prolina. Na primer, farmaceutske formulacije predmetnog pronalaska mogu sadržavati 1% ± 0,2%; 1,5% ± 0,3%; 2% ± 0,4%; 2,5% ± 0,5%; 3% ± 0,6%; 3,5% ± 0,7%; 4% ± 0,8%; 4,5% ± 0,9%; ili oko 5% ± 1% prolina.

[0075] Tokom procesa prečišćavanja antitela, može biti poželjna ili neophodna zamena jednog pufera drugim, da bi se postigle odgovarajuće koncentracije ekscipijenasa, kao i koncentracija antitela, pH itd. Izmena pufera može biti postignuta, npr. filtracijom/dijafiltracijom pod ultra-visokim pritiskom (UF/DF), upotrebom, npr. polupropusne membrane za filtraciju sa tangencijalnim protokom. Upotreba takvih tehnika, međutim, ima potencijal da prouzrokuje Gibbs-Donnan-ov efekat [Bolton i saradnici, 2011, Biotechnol. Prog.27(1):140-152]. Nagomilavanje pozitivnog naelektrisanja na strani membrane gde se nalazi proizvod, tokom koncentrovanja proteina, električno je uravnoteženo preferencijalnim kretanjem pozitivnih jona na suprotnu stranu membrane. Potencijalna posledica ove pojave je da finalne koncentracije određenih komponenti (npr. histidina, L-prolina itd.) mogu biti niže od predviđenih ciljnih koncentracija ovih komponenti usled elektrostatičkog odbijanja pozitivno naelektrisanih ekscipijenasa pufera za dijafiltraciju i pozitivno naelektrisanih proteina antitela tokom UF/DF koraka. Prema tome, predmetni pronalazak uključuje formulacije u kojima koncentracija, npr. histidina i/ili L-prolina, varira od ovde navedenih količina ili opsega usled Gibbs-Donnan-ovog efekta.

[0076] Isključivanje po zapremini opisuje ponašanje visoko koncentrovanih uzoraka, u kojima značajan deo ukupne zapremine rastvora zauzima rastvorena supstanca, posebno veliki molekuli kao što su proteini, čime se iz ovog prostora isključuje rastvarač. Ovo zatim smanjuje ukupnu zapreminu rastvarača koji je dostupan za druge rastvorene supstance i time njihovo rastvaranje, što može dovesti do nejednake raspodele preko filtracione membrane za filtraciju pod ultra-visokim pritiskom. Predmetni pronalazak stoga uključuje formulacije u kojima koncentracija, npr. histidina i/ili L-prolina, može varirati od ovde navedenih količina ili opsega, a usled efekta isključivanja po zapremini.

[0077] Tokom proizvodnje formulacija predmetnog pronalaska, mogu se javiti varijacije u sastavu formulacije. Ove varijacije mogu uključivati koncentraciju aktivnog sastojka, koncentraciju ekscipijenasa i/ili pH formulacije. Pošto promene u bilo kom od ovih parametara mogu potencijalno uticati na stabilnost ili potenciju lekovitog proizvoda, sprovedene su studije dokazanog prihvatljivog opsega (PAR), da bi se procenilo da li će varijacije u sastavu, unutar definisanih opsega, uticati na stabilnost ili potenciju antitela. Shodno tome, predmetni pronalazak uključuje formulacije koje sadrže anti-PD-1 antitela koje su stabilne i zadržavaju potenciju sa do 50% varijacije u koncentraciji ekscipijenasa. Na primer, ovde su uključene formulacije anti-PD-1 antitela, gde na stabilnost i potenciju navedenih formulacija ne utiče ± 10%, ± 20%, ±30%, ± 40% ili ± 50% varijacija u koncentraciji antitela, saharoze, histidinskog pufera i/ili polisorbata.

STABILNOST I VISKOZNOST FARMACEUTSKIH FORMULACIJA

[0078] Farmaceutske formulacije predmetnog pronalaska obično ispoljavaju visoke nivoe stabilnosti. Termin "stabilan", kako se ovde upotrebljava za farmaceutske formulacije, označava da antitela unutar farmaceutskih formulacija zadržavaju prihvatljiv stepen hemijske strukture ili biološke funkcije nakon skladištenja pod definisanim uslovima. Formulacija može biti stabilna čak i ukoliko antitelo sadržano u njoj ne zadržava 100% svoje hemijske strukture ili biološke funkcije nakon skladištenja tokom definisanog vremenskog perioda. Pod određenim okolnostima, održavanje od oko 90%, oko 95%, oko 96%, oko 97%, oko 98% ili oko 99% strukture ili funkcije antitela nakon skladištenja tokom definisanog vremenskog perioda, može se smatrati "stabilnim".

[0079] Stabilnost može biti izmerena, između ostalog, utvrđivanjem procenta nativnog antitela koje ostaje u formulaciji nakon skladištenja tokom definisanog vremenskog perioda, na definisanoj temperaturi. Procenat nativnog antitela može biti utvrđen, između ostalog, hromatografijom razdvajanja po veličini (npr. tečnom hromatografijom razdvajanja po veličini pod ultra-visokim pritiskom [SE-UPLC]), a nativno označava neagregirano i nerazgrađeno. "Prihvatljiv stepen stabilnosti", kako se ova fraza ovde upotrebljava, označava da se najmanje 90% nativnog oblika antitela može detektovati u formulaciji nakon skladištenja tokom definisanog vremenskog perioda perioda na datoj temperaturi. U određenim primerima izvođenja, najmanje oko 90%, 91%, 92%, 93%, 94%, 95%, 96%, 97%, 98%, 99% ili 100% nativnog oblika antitela može biti detektovano u formulaciji nakon skladištenja tokom definisanog vremenskog perioda na definisanoj temperaturi. Definisan vremenski period nakon koga se meri stabilnost, može biti najmanje 14 dana, najmanje 28 dana, najmanje 1 mesec, najmanje 2 meseca, najmanje 3 meseca, najmanje 4 meseca, najmanje 5 meseci, najmanje 6 meseci, najmanje 7 meseci, najmanje 8 meseci, najmanje 9 meseci, najmanje 10 meseci, najmanje 11 meseci, najmanje 12 meseci, najmanje 18 meseci, najmanje 24 meseca ili više. Definisana temperatura na kojoj farmaceutska formulacija može biti skladištena prilikom procene stabilnosti, može biti bilo koja temperatura od oko -80°C do oko 45°C, npr. skladištenje na oko -80°C, oko -30°C, oko -20°C, oko 0°C, oko 4°-8°C, oko 5°C, oko 25°C, oko 35°C, oko 37°C, ili oko 45°C. Na primer, farmaceutska formulacija se može smatrati stabilnom ukoliko se nakon 6 meseci skladištenja na 5°C, sa SE-UPLC detektuje više od oko 95%, 96%, 97% ili 98% nativnog antitela. Farmaceutska formulacija se takođe može smatrati stabilnom ukoliko se nakon 6 meseci skladištenja na 25°C, sa SE-UPLC detektuje više od oko 95%, 96%, 97% ili 98% nativnog antitela. Farmaceutska formulacija se takođe može smatrati stabilnom ukoliko se nakon 28 dana skladištenja na 45°C, sa SE-UPLC detektuje više od oko 89%, 90%, 91%, 92%, 93%, 94%, 95% ili 96% nativnog antitela. Farmaceutska formulacija se takođe može smatrati stabilnom ukoliko se nakon 12 meseci skladištenja na -20°C, sa SE-UPLC detektuje više od oko 96%, 97% ili 98% nativnog antitela. Farmaceutska formulacija se takođe može smatrati stabilnom ukoliko se nakon 12 meseci skladištenja na -30°C, sa SE-UPLC detektuje više od oko 96%, 97% ili 98% nativnog antitela. Farmaceutska formulacija se takođe može smatrati stabilnom ukoliko se nakon 12 meseci skladištenja na -80°C, sa SE-UPLC detektuje više od oko 96%, 97% ili 98% nativnog antitela.

[0080] Stabilnost može biti izmerena, između ostalog, određivanjem procenta antitela koja obrazuju agregat unutar formulacije, nakon skladištenja tokom definisanog vremenskog perioda na definisanoj temperaturi, pri čemu je stabilnost obrnuto proporcionalna procentu agregata koji se obrazuje. Procenat agregiranih antitela može biti utvrđen, između ostalog, hromatografijom razdvajanja po veličini (npr. tečnom hromatografijom razdvajanja po veličini pod ultra-visokim pritiskom [SE-UPLC]). „Prihvatljiv stepen stabilnosti“, kako se ova fraza ovde upotrebljava, označava da se detektuje najviše 5% antitela u agregiranom obliku (takođe označenom kao oblik visoke molekulske težine – HMW oblik) u formulaciji nakon skladištenja tokom definisanog vremenskog perioda perioda na datoj temperaturi. U određenim primerima izvođenja prihvatljiv stepen stabilnosti označava da se najviše oko 5%, 4%, 3%, 2%, 1%, 0,5% ili 0,1% antitela može detektovati u vidu agregata u formulaciji nakon skladištenja tokom definisanog vremenskog perioda perioda na datoj temperaturi. Definisan vremenski period nakon kog se meri stabilnost može biti najmanje 2 nedelje, najmanje 28 dana, najmanje 1 mesec, najmanje 2 meseca, najmanje 3 meseca, najmanje 4 meseca, najmanje 5 meseci, najmanje 6 meseci, najmanje 7 meseci, najmanje 8 meseci, najmanje 9 meseci, najmanje 10 meseci, najmanje 11 meseci, najmanje 12 meseci, najmanje 18 meseci, najmanje 24 meseca ili više. Temperatura na kojoj se farmaceutska formulacija može skladištiti prilikom procene stabilnosti, može biti bilo koja temperatura od oko -80°C do oko 45°C, npr. skladištenje na oko -80°C, oko -30°C, oko -20°C, oko 0°C, oko 4°-8°C, oko 5°C, oko 25 °C, oko 35°C, oko 37°C ili oko 45°C. Na primer, farmaceutska formulacija se može smatrati stabilnom ukoliko se, nakon 12 meseci skladištenja na 5°C, detektuje manje od oko 2%, 1%, 0,5% ili 0,1% antitela u agregiranom obliku. Farmaceutska formulacija se takođe može smatrati stabilnom ukoliko se, nakon tri meseca skladištenja na 25 °C, detektuje manje od oko 4%, 3%, 2%, 1%, 0,5% ili 0,1% antitela u agregiranom obliku. Farmaceutska formulacija se takođe može smatrati stabilnom ukoliko se, nakon 28 dana skladištenja na 45°C, detektuje manje od oko 10%, 9%, 8%, 7%, 6%, 5%, 4%, 3%, 2%, 1%, ili 0,5% antitela u agregiranom obliku. Farmaceutska formulacija se takođe može smatrati stabilnom ukoliko se, nakon tri meseca skladištenja na -20°C, -30°C ili -80°C, detektuje manje od oko 3%, 2%, 1%, 0,5% ili 0,1% antitela u agregiranom obliku.

[0081] Stabilnost može biti izmerena, između ostalog, određivanjem procenta antitela koje migrira u kiseliju frakciju tokom jonske izmene („kiseli oblik“) u odnosu na glavnu frakciju antitela („glavna varijanta naelektrisanja“), pri čemu je stabilnost obrnuto proporcionalna frakciji antitela u kiselom obliku. Bez želje da bude vezano za teoriju, deamidacija antitela može prouzrokovati da antitelo postane negativnijeg naelektrisanja i stoga kiselije u odnosu na antitelo koje nije deamidirano (pogledati, npr. Robinson N., Protein Deamidation, PNAS, April 16, 2002, 99(8):5283-5288). Procenat "zakiseljenog" antitela može biti utvrđen, između ostalog, jonoizmenjivačkom hromatografijom (npr. tečnom jonoizmenjivačkom hromatografijom pod ultra-visokim pritiskom [CEX-UPLC]). "Prihvatljiv stepen stabilnosti", kako se ova fraza ovde upotrebljava, označava da je najviše 45% antitela u kiselijem obliku detektovano u formulaciji nakon skladištenja tokom definisanog vremenskog perioda na definisanoj temperaturi. U određenim primerima izvođenja, prihvatljiv stepen stabilnosti označava da se najviše oko 40%, 35%, 30%, 25%, 20%, 15%, 10%, 5%, 4%, 3%, 2%, 1%, 0,5 %, ili 0,1% antitela može detektovati u kiselom obliku u formulaciji nakon skladištenja tokom definisanog vremenskog perioda na datoj temperaturi. U jednom primeru izvođenja, prihvatljiv stepen stabilnosti označava da se manje od 30%, 25%, 20%, 15%, 10%, 5%, 4%, 3%, 2%, 1%, 0,5% ili 0,1% antitela može detektovati u kiselom obliku u formulaciji nakon skladištenja tokom definisanog vremenskog perioda perioda na datoj temperaturi. Definisano vreme nakon koga se meri stabilnost, može biti najmanje 2 nedelje, najmanje 28 dana, najmanje 1 mesec, najmanje 2 meseca, najmanje 3 meseca, najmanje 4 meseca, najmanje 5 meseci, najmanje 6 meseci, najmanje 7 meseci, najmanje 8 meseci, najmanje 9 meseci, najmanje 10 meseci, najmanje 11 meseci, najmanje 12 meseci, najmanje 18 meseci, najmanje 24 meseca ili više. Temperatura na kojoj se farmaceutska formulacija može skladištiti prilikom procene stabilnosti, može biti bilo koja temperatura od oko -80°C do oko 45°C, npr. skladištenje na oko -80°C, oko -30°C, oko -20°C, oko 0°C, oko 4°-8°C, oko 5°C, oko 25°C ili oko 45°C. Na primer, farmaceutska formulacija se može smatrati stabilnom ukoliko je, nakon tri meseca skladištenja na -80°C, -30°C ili -20°C, manje od oko 30%, 29%, 28%, 27%, 26%, 25%, 24%, 23%, 22%, 21%, 20%, 19%, 18%, 17%, 16%, 15%, 14%, 13%, 12%, 10%, 9%, 8%, 7%, 6%, 5%, 4%, 3%, 2%, 1%, 0,5% ili 0,1% antitela u kiselijem obliku. Farmaceutska formulacija se takođe može smatrati stabilnom ukoliko je, nakon šest meseci skladištenja na 5°C, manje od oko 32%, 31%, 30%, 29%, 28%, 27%, 26%, 25%, 24%, 23%, 22%, 21%, 20%, 19%, 18%, 17%, 16%, 15%, 14%, 13%, 12%, 10%, 9%, 8%, 7%, 6%, 5%, 4%, 3%, 2%, 1%, 0,5% ili 0,1% antitela u kiselijem obliku. Farmaceutska formulacija se takođe može smatrati stabilnom ukoliko je, nakon šest meseci skladištenja na 25°C, manje od oko 43%, 42%, 41%, 40%, 39%, 38%, 37%, 36%, 35%, 34%, 33%, 32%, 31%, 30%, 29%, 28%, 27%, 26%, 25%, 24%, 23%, 22%, 21%, 20%, 19%, 18%, 17%, 16%, 15%, 14%, 13%, 12%, 10%, 9%, 8%, 7%, 6%, 5%, 4%, 3%, 2%, 1%, 0,5% ili 0,1% antitela u kiselijem obliku. Farmaceutska formulacija se takođe može smatrati stabilnom ukoliko se, nakon 28 dana skladištenja na 45°C, manje od oko 49%, 48%, 47%, 46%, 45%, 44%, 43%, 42%, 41%, 40%, 39%, 38%, 37%, 36%, 35%, 34%, 33%, 32%, 31%, 30%, 29%, 28%, 27%, 26%, 25%, 24%, 23%, 22%, 21%, 20%, 19%, 18%, 17%, 16%, 15%, 14%, 13%, 12%, 10%, 9%, 8%, 7%, 6%, 5%, 4%, 3%, 2%, 1%, 0,5% ili 0,1% antitela može detektovati u kiselijem obliku.

[0082] Za procenu stabilnosti formulacija predmetnog pronalaska mogu biti upotrebljeni i drugi postupci, kao što su, npr. diferencijalna skenirajuća kalorimetrija (DSC) za određivanje termičke stabilnosti, kontrolisana agitacija za određivanje mehaničke stabilnosti i apsorbancija na oko 350 nm ili oko 405 nm za određivanje turbiditeta rastvora. Na primer, formulacija predmetnog pronalaska se može smatrati stabilnom ukoliko je, nakon 6 ili više meseci skladištenja na oko 5°C do oko 25°C, promena u OD405formulacije manja od oko 0,05 (npr. 0,04; 0,03; 0,02; 0,01 ili manje) od OD405formulacije u nultom trenutku.

[0083] Merenje biološke aktivnosti ili afiniteta vezivanja antitela za njegov ciljni molekul, takođe može biti upotrebljeno za procenu stabilnosti. Na primer, formulacija predmetnog pronalaska se može smatrati stabilnom ukoliko se, nakon skladištenja na npr. 5°C, 25°C, 45°C itd. tokom definisanog vremenskog perioda (npr.1 do 12 meseci), anti-PD-1 antitelo sadržano unutar formulacije vezuje za PD-1 sa afinitetom koji iznosi najmanje 90%, 95% ili više u odnosu na afinitet vezivanja antitela pre navedenog skladištenja. Afinitet vezivanja može biti određen npr. ELISA postupkom ili površinskom plazmonskom rezonancijom. Biološka aktivnost može biti utvrđena testom aktivnosti PD-1, kao što je npr. dovođenje ćelije koja eksprimira PD-1 u kontakt sa formulacijom koja sadrži anti PD-1 antitelo. Vezivanje antitela za takvu ćeliju može biti izmereno direktno, kao što je npr. FACS analizom. Alternativno, nishodna aktivnost PD-1 sistema može biti izmerena u prisustvu antitela i upoređena sa aktivnošću PD-1 sistema u odsustvu antitela. U pojedinim primerima izvođenja, PD-1 može biti endogen za ćeliju. U drugim primerima izvođenja, PD-1 može biti ektopično eksprimiran u ćeliji.

[0084] Dodatni postupci za procenu stabilnosti antitela u formulaciji su prikazani u Primerima koji su predstavljeni u nastavku teksta.

[0085] Tečne farmaceutske formulacije predmetnog pronalaska mogu, u određenim primerima izvođenja, pokazivati niske do umerene nivoe viskoznosti. "Viskoznost", kako se ovde upotrebljava, može biti "kinematička viskoznost" ili "apsolutna viskoznost". "Kinematička viskoznost" je mera otpornog toka tečnosti pod uticajem gravitacije. Kada se dve tečnosti jednake zapremine stave u identične kapilarne viskozimetre i dopusti se tečenje pod uticajem gravitacije, viskoznoj tečnosti je potrebno više vremena nego manje viskoznoj da teče kroz kapilaru. Na primer, ukoliko jednom fluidu treba 200 sekundi da završi svoj tok, a drugom fluidu je potrebno 400 sekundi, drugi fluid je na skali kinematičke viskoznosti dvostruko viskozniji od prvog. „Apsolutna viskoznost“, koja se ponekad naziva i dinamička ili jednostavna viskoznost, proizvod je kinematičke viskoznosti i gustine tečnosti (Apsolutna viskoznost = Kinematička viskoznost x Gustina). Dimenzija kinematičke viskoznosti je L<2>/T, gde je L dužina, a T vreme. Obično se kinematička viskoznost izražava u centistokovima (cSt). SI jedinica kinematičke viskoznosti je mm<2>/s, što je 1 cSt. Apsolutna viskoznost se izražava u jedinicama centipoaza (cP). SI jedinica apsolutne viskoznosti je miliPaskal po sekundi (mPa-s), gde je 1 cP = 1 mPas.

[0086] Kao što se ovde upotrebljava, nizak nivo viskoznosti, u odnosu na tečnu formulaciju predmetnog pronalaska, ispoljiće apsolutnu viskoznost manju od oko 20 cPoaza (cP). Na primer, smatraće se da tečna formulacija pronalaska ima "nisku viskoznost", ukoliko, kada se meri upotrebom standardnih tehnika merenja viskoznosti, formulacija ispoljava apsolutnu viskoznost od oko 20 cP, oko 19 cP, oko 18 cP, oko 15 cP, oko 12 cP, oko 10 cP, oko 9 cP, oko 8 cP ili manje. Kao što se ovde upotrebljava, umereni nivo viskoznosti, u odnosu na tečnu formulaciju predmetnog pronalaska, ispoljiće apsolutnu viskoznost između oko 35 cP i oko 20 cP. Na primer, smatraće se da tečna formulacija pronalaska ima "umerenu viskoznost", ukoliko, kada se meri upotrebom standardnih tehnika merenja viskoznosti, formulacija ispoljava apsolutnu viskoznost od oko 34 cP, oko 33 cP, oko 32 cP, oko 31 cP, oko 30 cP, oko 29 cP, oko 28 cP, oko 27 cP, oko 26 cP, oko 25 cP, oko 24 cP, oko 23 cP, oko 22 cP, oko 21 cP, oko 20 cP, oko 19 cP, 18 cP, oko 17 cP, oko 16 cP ili oko 15,1 cP.

[0087] Kao što je ilustrovano u primerima u nastavku teksta, predmetni pronalazači su došli do iznenađujućeg otkrića da tečne formulacije niske viskoznosti koje sadrže visoke koncentracije antihumanog PD-1 antitela (npr. od oko 50 mg/ml do 250 mg/mL) mogu biti dobijene formulisanjem antitela sa prolinom od oko 1% do oko 5% i sa oko 5% saharoze. Takve formulacije su stabilne na stres tokom rukovanja i na skladištenje na temperaturama opsega od 45°C do -80°C (ovde prikazano), a imaju i nisku viskoznost (viskoznost je opega od 7 do 15cP).

FORMULACIJE ZA PRIMER

[0088] Prema jednom aspektu predmetnog pronalaska, farmaceutska formulacija je stabilna, niske viskoznosti, generalno fiziološki izotonična tečna formulacija, koja sadrži: (i) humano antitelo koje se specifično vezuje za humani PD-1 (npr. H4H7798N), u koncentraciji do 250 mg/mL ± 45 mg/mL; (ii) histidinski puferski sistem koji obezbeđuje dovoljno puferisanja na oko pH 6,0 ± 0,3; (iii) organski korastvarač, koji štiti strukturni integritet antitela; (iv) termički stabilizator koji je šećer; i (iv) modifikator viskoznosti koji je aminokiselina, koji služi za očuvanje viskoznosti koja je podesna za injeciranje u pogodnoj zapremini prilikom subkutanog davanja.

[0089] Prema jednom primeru izvođenja, stabilna farmaceutska formulacija niske viskoznosti sadrži: (i) humano IgG4 antitelo koje se specifično vezuje za humani PD-1, a koje sadrži HCDR1 sa SEQ ID NO: 3, HCDR2 sa SEQ ID NO: 4, HCDR3 sa SEQ ID NO: 5, LCDR1 sa SEQ ID NO: 6, LCDR2 sa SEQ ID NO: 7 i LCDR3 sa SEQ ID NO: 8, u koncentraciji do 200 mg/ml ± 30 mg/mL; (ii) histidinski pufer od 10 mM ± 2 mM, koji je puferski na pH 6,0 ± 0,3; (iii) polisorbat 80 od 0,2% w/v ± 0,1% w/v; (iv) saharozu od 5% ± 1% w/v; i (v) L-prolin od 1,5% (w/v) ± 0,3%.

[0090] Prema jednom primeru izvođenja, stabilna farmaceutska formulacija niske viskoznosti sadrži: (i) humano IgG4 antitelo koje se specifično vezuje za humani PD-1, a koje sadrži HCDR1 sa SEQ ID NO: 3, HCDR2 sa SEQ ID NO: 4, HCDR3 sa SEQ ID NO: 5, LCDR1 sa SEQ ID NO: 6, LCDR2 sa SEQ ID NO: 7 i LCDR3 sa SEQ ID NO: 8, u koncentraciji od 175 mg/ml ± 26,25 mg/mL; (ii) histidinski pufer od 10 mM ± 2 mM, koji je puferski na pH 6,0 ± 0,3; (iii) polisorbat 80 od 0,2% w/v ± 0,1% w/v; (iv) saharozu od 5% ± 1% w/v; i (v) L-prolin od 1,5% (w/v) ± 0,3%.

[0091] Prema jednom primeru izvođenja, stabilna farmaceutska formulacija niske viskoznosti sadrži: (i) humano IgG4 antitelo koje se specifično vezuje za humani PD-1, a koje sadrži HCDR1 sa SEQ ID NO: 3, HCDR2 sa SEQ ID NO: 4, HCDR3 sa SEQ ID NO: 5, LCDR1 sa SEQ ID NO: 6, LCDR2 sa SEQ ID NO: 7 i LCDR3 sa SEQ ID NO: 8, u koncentraciji od 150 mg/ml ± 22,5 mg/mL; (ii) histidinski pufer od 10 mM ± 2 mM, koji je puferski na pH 6,0 ± 0,3; (iii) polisorbat 80 od 0,2% w/v ± 0,1% w/v; (iv) saharozu od 5% ± 1% w/v; i (v) L-prolin od 1,5% (w/v) ± 0,3%.

[0092] Prema jednom primeru izvođenja, stabilna farmaceutska formulacija niske viskoznosti sadrži: (i) humano IgG4 antitelo koje se specifično vezuje za humani PD-1, a koje sadrži HCDR1 sa SEQ ID NO: 3, HCDR2 sa SEQ ID NO: 4, HCDR3 sa SEQ ID NO: 5, LCDR1 sa SEQ ID NO: 6, LCDR2 sa SEQ ID NO: 7 i LCDR3 sa SEQ ID NO: 8, u koncentraciji od 100 mg/mL ± 15 mg/mL; (ii) histidinski pufer od 10 mM ± 2 mM, koji je puferski na pH 6,0 ± 0,3; (iii) saharozu od 5% w/v ± 1% w/v; (iv) polisorbat 80 od 0,2% w/v ± 0,1%; i L-prolin od 1,5% (w/v) ± 0,3%.

[0093] Prema jednom primeru izvođenja, stabilna farmaceutska formulacija niske viskoznosti sadrži: (i) humano IgG4 antitelo koje se specifično vezuje za humani PD-1, a koje sadrži HCDR1 sa SEQ ID NO: 3, HCDR2 sa SEQ ID NO: 4, HCDR3 sa SEQ ID NO: 5, LCDR1 sa SEQ ID NO: 6, LCDR2 sa SEQ ID NO: 7 i LCDR3 sa SEQ ID NO: 8, u koncentraciji od 50 mg/mL ± 7,5 mg/mL; (ii) histidinski pufer od 10 mM ± 2 mM, koji je puferski na pH 6,0 ± 0,3; (iii) saharozu od 5% w/v ± 1% w/v; (iv) polisorbat 80 od 0,2% w/v ± 0,1%; i L-prolin od 1,5% (w/v) ± 0,3%.

[0094] Prema jednom primeru izvođenja, stabilna farmaceutska formulacija niske viskoznosti sadrži: (i) humano IgG4 antitelo koje se specifično vezuje za humani PD-1, a koje sadrži HCDR1 sa SEQ ID NO: 3, HCDR2 sa SEQ ID NO: 4, HCDR3 sa SEQ ID NO: 5, LCDR1 sa SEQ ID NO: 6, LCDR2 sa SEQ ID NO: 7 i LCDR3 sa SEQ ID NO: 8, u koncentraciji od 25 mg/mL ± 3,75 mg/mL; (ii) histidinski pufer od 10 mM ± 2 mM, koji je puferski na pH 6,0 ± 0,3; (iii) saharozu od 5% w/v ± 1% w/v; (iv) polisorbat 80 od 0,2% w/v ± 0,1%; i L-prolin od 1,5% (w/v) ± 0,3%.

[0095] Dodatni neograničavajući primeri farmaceutskih formulacija obuhvaćenih predmetnim pronalaskom su ovde navedeni na drugom mestu, uključujući radne Primere predstavljene u nastavku teksta.

KONTEJNERI I POSTUPCI DAVANJA

[0096] Farmaceutske formulacije predmetnog pronalaska mogu biti sadržane u bilo kom kontejneru pogodnom za skladištenje lekova i drugih terapijskih kompozicija. Na primer, farmaceutske formulacije mogu biti sadržane unutar zaptivenog i sterilisanog plastičnog ili staklenog kontejnera koji ima definisanu zapreminu, kao što su to bočica, ampula, špric, patrona ili boca. Mogu biti upotrebljeni različiti tipovi bočica koji će sadržavati formulacije predmetnog pronalaska uključujući, npr. prozirne i neprozirne (npr. ćilibarne) staklene ili plastične bočice. Slično navedenom, može biti upotrebljen bilo koji tip šprica koji će sadržavati ili kojim će biti date farmaceutske formulacije predmetnog pronalaska.

[0097] Farmaceutske formulacije predmetnog pronalaska mogu biti sadržane unutar špriceva sa "normalnim sadržajem volframa" ili unutar špriceva sa "niskim sadržajem volframa". Kao što će prosečno iskusan stručnjak iz oblasti tehnike i podrazumevati, proces pravljenja staklenih špriceva generalno uključuje upotrebu vruće volframske šipke koja ima funkciju da probije staklo stvarajući tako rupu iz koje se tečnosti mogu izvlačiti i izbacivati iz šprica. Rezultat ovog procesa je deponovanje volframa u tragovima, na unutrašnjoj površini šprica. Za smanjenje količine volframa u špricu, mogu stoga biti upotrebljeni naknadno pranje i drugi koraci obrade. Kao što se ovde upotrebljava, izraz "sa normalnim sadržajem volframa" označava da špric sadrži više ili tačno 500 delova na milijardu (ppb) volframa. Termin "sa niskim sadržajem volframa" označava da špric sadrži manje od 500 ppb volframa. Na primer, špric sa niskim sadržajem volframa, prema predmetnom pronalasku, može sadržavati manje od oko 490, 480, 470, 460, 450, 440, 430, 420, 410, 390, 350, 300, 250, 200, 150, 100, 90, 80, 70, 60, 50, 40, 30, 20, 10 ili manje ppb volframa.

[0098] Gumeni klipovi koji se upotrebljavaju za špriceve, kao i gumeni čepovi koji se upotrebljavaju za zatvaranje otvora bočica, mogu biti sa premazima, da bi se sprečila kontaminacija medicinskog sadržaja šprica ili bočice, ili da bi se očuvala njihova stabilnost. Prema tome, farmaceutske formulacije predmetnog pronalaska, prema određenim primerima izvođenja, mogu biti sadržane u špricu koji sadrži klip sa premazom, ili unutar bočiće koja je zaptivena i to sa gumenim čepom koji ima premaz. Na primer, klip ili čep mogu biti obloženi fluorokarbonskim filmom. Primeri obloženih čepova ili klipova pogodnih za upotrebu sa bočicama i špricevima koji sadrže farmaceutske formulacije predmetnog pronalaska su pomenuti u, npr. SAD patentnima br. 4,997,423; 5,908,686; 6,286,699; 6,645,635; i 7,226,554, čiji je sadržaj ovde u potpunosti uključen putem citiranja ovih referenci. Posebni primeri obloženih gumenih čepova i klipova koji mogu biti upotrebljeni u kontekstu predmetnog pronalaska, komercijalno su dostupni pod trgovačkim nazivom "FluroTec<®>", i dostupni su od kompanije West Pharmaceutical Services, Inc. (Lionville, PA). FluroTec<®>je primer fluorokarbonskog premaza koji se upotrebljava da bi se do minimuma svela ili sprečila adhezija lekovitog proizvoda za gumene površine.

[0099] Prema određenim primerima izvođenja predmetnog pronalaska, farmaceutske formulacije mogu biti sadržane u špricu sa niskim sadržajem volframa, koji sadrži klip obložen fluorougljenikom.

[0100] Farmaceutske formulacije mogu biti davane pacijentu parenteralnim putevima kao što je injeciranje (npr. subkutano, intravensko, intramuskularno, intraperitonealno itd.) ili perkutano, mukozno, nazalno, u pluća ili oralno davanje. Brojni uređaji za isporuku tipa olovke/pena ili autoinjektori za višekratnu upotrebu mogu biti upotrebljeni za subkutanu isporuku farmaceutskih formulacija predmetnog pronalaska. Primeri uključuju, ali nisu ograničeni na AUTOPEN<™>(Owen Mumford, Inc., Woodstock, VB), DISETRONIC<™>olovku (Disetronic Medical Systems, Bergdorf, Švajcarska), HUMALOG MIX 75/25<™>olovku, HUMALOG<™>olovku, HUMALIN 70/30<™>olovku (Eli Lilly and Co., Indianapolis, IN), NOVOPEN<™>I, II i III (Novo Nordisk, Kopenhagen, Danska), NOVOPEN JUNIOR<™>(Novo Nordisk, Kopenhagen, Danska), BD<™>olovku (Becton Dickinson, Franklin Lakes, NJ), OPTIPEN<™>, OPTIPEN PRO<™>, OPTIPEN STARLET<™>i OPTICLIK<™>(sanofi-aventis, Frankfurt, Nemačka). Primeri uređaja za isporuku tipa olovke/pena ili autoinjektora za jednokratnu upotrebu koji imaju primenu u subkutanoj isporuci farmaceutske kompozicije predmetnog pronalaska uključuju, ali nisu ograničeni na, SOLOSTAR<™>olovku (sanofi-aventis), FLEXPEN<™>(Novo Nordisk) i KWIKPEN<™>(Eli Lilly), SURECLICK<™>autoinjektor (Amgen, Thousand Oaks, CA), PENLET<™>(Haselmeier, Štutgart, Nemačka), EPIPEN (Dey, L.P.) i HUMIRA<™>olovku (Abbott Labs, Abbott Park, IL).

[0101] Ovde se takođe razmatra upotreba mikroinfuzora za isporuku farmaceutskih formulacija predmetnog pronalaska. Kao što se ovde upotrebljava, termin "mikroinfuzor" označava uređaj za subkutanu isporuku, dizajniran tako da se sporo daju velike količine (npr. do oko 2,5 mL ili više) terapijske formulacije tokom dužeg vremenskog perioda (npr. oko 10, 15, 20, 25, 30 ili više minuta). Pogledati, npr. U.S.6,629,949; US 6,659,982; i Meehan i saradnici, J. Controlled Release 46:107-116 (1996.). Mikroinfuzori su posebno korisni za isporuku velikih doza terapijskih proteina sadržanih unutar visoko koncentrovanih (npr. oko 100, 125, 150, 175, 200 ili više mg/mL) ili viskoznih rastvora.

[0102] U određenim primerima izvođenja, stabilna tečna farmaceutska formulacija prema bilo kom od prethodnih aspekata, pakuje se u sterilnu staklenu bočicu i daje se kao IV infuzija.

[0103] U jednom primeru izvođenja, kontejner je bočica od prozirnog borosilikatnog stakla tipa 1 od 20 mL. U određenim primerima izvođenja, kontejner je borosilikatna staklena (tipa 1) bočica od 2 mL, 5 mL ili 10 mL sa hlorobutilnim čepom, koji je sa FluroTec<®>premazom.

[0104] U jednom primeru izvođenja, tečna farmaceutska formulacija predmetnog pronalaska koja sadrži oko 25 mg/mL ili 50 mg/mL mAt1, daje se instravenski i može biti sadržana unutar staklene bočice.

[0105] U određenim primerima izvođenja, predmetni pronalazak obezbeđuje autoinjektor koji sadrži bilo koju od tečnih formulacija koje su ovde opisane. U pojedinim primerima izvođenja, predmetni pronalazak obezbeđuje autoinjektor koji sadrži stabilnu tečnu formulaciju koja sadrži oko 50 mg/mL, oko 100 mg/mL, oko 150 mg/mL ili oko 175 mg/mL mAt1, oko 10 mM histidina, pri pH od oko 6,0; oko 5% saharoze, oko 1,5% prolina i oko 0,2% polisorbata 80.

[0106] U određenim primerima izvođenja, predmetni pronalazak obezbeđuje prethodno napunjen špric koji sadrži bilo koju od tečnih formulacija koje su ovde opisane. U pojedinim primerima izvođenja, predmetni pronalazak obezbeđuje prethodno napunjen špric koji sadrži stabilnu tečnu formulaciju sa oko 50 mg/mL, oko 100 mg/mL, oko 150 mg/mL ili oko 175 mg/mL mAt1, oko 10 mM histidina, pri pH od oko 6,0; oko 5% saharoze, oko 1,5% prolina i oko 0,2% polisorbata 80. U određenim primerima izvođenja, špric je stakleni špric od 1 mL ili 2,25 mL na koga je postavljena igla sa tankim zidom, kalibra 27G, i koji je sa gumenim klipom obloženim sa fluorougljenikom i sa gumenom zaštitom za iglu.

[0107] U jednom primeru izvođenja, tečna farmaceutska formulacija koja sadrži oko 175 mg/mL ± 26,25 mg/mL mAt1, daje se u zapremini od približno do 2 mL, putem prethodno napunjenog šprica. U određenim primerima izvođenja, špric je stakleni špric od 1 mL ili 2,25 mL na koga je postavljena igla sa tankim zidom, kalibra 27G, i koji je sa gumenim klipom obloženim fluorougljenikom i sa gumenom zaštitom za iglu. U jednom primeru izvođenja, špric je OMPI stakleni špric od 1 mL na koga je postavljena igla kalibra od 27G i koji je sa FM27 gumenom zaštitom za iglu i sa 4023/50 gumenim klipom obloženim sa FLUROTEC<®>premazom.

[0108] U jednom primeru izvođenja, tečna farmaceutska formulacija koja sadrži oko 150 mg/mL ± 22,5 mg/mL anti-PD-1 antitela, daje se u zapremini od približno do 2 mL, putem prethodno napunjenog šprica. U jednom primeru izvođenja, špric je stakleni špric od 1 mL ili 2,25 mL na koga je postavljena igla sa tankim zidom, kalibra od 27G, i koji je sa gumenim klipom obloženim fluorougljenikom i sa gumenom zaštitom za iglu. U jednom primeru izvođenja, špric je OMPI stakleni špric od 1 mL na koga je postavljena igla kalibra 27G i koji je sa FM27 gumenom zaštitom za iglu i sa 4023/50 gumenim klipom obloženim sa FLUROTEC<®>premazom.

TERAPIJSKE UPOTREBE FARMACEUTSKIH FORMULACIJA

[0109] Farmaceutske formulacije predmetnog pronalaska su korisne, između ostalog, za lečenje, prevenciju ili ublažavanje bilo koje bolesti ili poremećaja povezanog sa aktivnošću PD-1, uključujući bolesti ili poremećaje posredovane sa PD-1. Posebni, neograničavajućih primeri bolesti i poremećaja koji se mogu lečiti ili sprečiti davanjem farmaceutskih formulacija predmetnog pronalaska, uključuju virusne infekcije, autoimunske bolesti i razne vrste kancera kao što su, npr. kancer mozga, kancer pluća, kancer prostate, kancer debelog creva, kancer glave i vrata, kancer kože, razni kanceri krvi i kanceri endometrijuma.

PRIMERI

[0110] Primeri koji slede, prikazani su na način koji obezbeđuje prosečno iskusnim stručnjacima iz oblasti tehnike potpun opis pronalaska i kako da se naprave i upotrebljavaju postupci i kompozicije pronalaska, a nemaju za cilj da ograniče obim onoga što pronalazači smatraju njihovim pronalaskom. Uloženi su napori da se obezbedi tačnost u pogledu upotrebljavanih brojeva (npr. za količine, temperaturu itd.), ali je potrebno uzeti u obzir i pojedine eksperimentalne greške i odstupanja. Ukoliko nije drugačije naznačeno, delovi su delovi u molovima, molekulska težina je prosečna molekulska težina, temperatura je u stepenima Celzijusa, a pritisak je na ili blizu atmosferskog pritiska.

Primer 1: Razvoj formulacije anti-PD-1 antitela

[0111] Ciljevi aktivnosti za formulisanje antitela su bili da se razvije formulacija sa sledećim osobinama:

<●>Tečna formulacija sa koncentracijom anti-PD-1 antitela dovoljnom za isporuku doze od 250 mg, ili više, intravenskom infuzijom;

<●>Približno izo-osmolarna formulacija koja je stabilna nakon razblaživanja sa razblaživačima koji se uobičajeno upotrebljavaju, npr. 0,9% injekcioni rastvor natrijum hlorida ili 5% injekcioni rastvor dekstroze, za intravensku infuziju;

<●>Formulacija koja je kompatibilna sa i stabilna u bočici od prozirnog stakla tipa 1, sa standardnim serumskim čepom, kao pakovanjem; i

<●>Rastvor sterilnog lekovitog proizvoda (DP) koji podržava dugoročnu stabilnost;

∘ Formulacija u kojoj se prisustvo vrsta antitela visoke molekulske težine (HMW) svodi na minimum, kada se iste podvrgavaju rukovanju i termičkim stresovima;

∘ Formulacija u kojoj se promene u relativnoj distribuciji vrsta naelektrisanih antitela svode na minimum, kada se iste podvrgavaju termičkom stresu; i

∘ Formulacija u kojoj se održava biološka aktivnost kada se podvrgava rukovanju i termičkom stresu.

[0112] Tokom razvoja formulacije, korišćene su tri vrste primarnih uslova stresa za proteine (koji predstavljaju ekstremne uslove rukovanja, preko kojih lekoviti proizvod antitela neće biti podvrgnut tokom rukovanja, proizvodnje, transporta, skladištenja i obeležavanja) za razvoj i optimizaciju formulacija antitela i za procenu uticaja potencijalnih realnih stresova na stabilnost lekovitog proizvoda. Ovi stresni uslovi su uključivali:

<●>Agitaciju (vorteksovanje) rastvora proteina na sobnoj temperaturi. Vorteksovanje u staklenim bočicama premašuje agitaciju koje se može javiti tokom rukovanja i proizvodnje proteina.

<●>Inkubaciju proteinskog rastvora na povišenoj temperaturi (37°C, 40°C ili 45°C) u odnosu na predložene uslove skladištenja DP (2°C-8°C).

<●>Podvrgavanje proteina višestrukim ciklusima zamrzavanja i odmrzavanja. Pošto će protein biti podvrgnut najmanje jednom ciklusu zamrzavanja i odmrzavanja tokom proizvodnje DP, višestruki ciklusi zamrzavanja i odmrzavanja simuliraju i premašuju stvarni stres koji se može očekivati, a kome protein može biti izložen.

[0113] Tokom razvoja početne formulacije, postojala su četiri glavna cilja rada:

1. Odabir pufera i pH: Odabir pufera i pH može imati veliki uticaj na stabilnost proteina i stoga je odluka o optimalnim vrstama pufera i pH važan proces. U ovim odeljcima su predstavljene studije koje prikazuju obrazloženje za izbor optimalnog pufera i pH za antitelo.

2. Odabir surfaktanta ili organskog korastvarača: Surfaktant ili organski korastvarač, kao što je polisorbat, obično su potrebni da bi se sprečili taloženje ili agregacija proteina prilikom agitacije. Solubilan protein može biti podvrgnut agitaciji prilikom rukovanja, filtriranja, mešanja, proizvodnje, transporta i davanja. Lekovita supstanca antitela u jednostavnom puferisanom rastvoru može postati vidno zamućena prilikom prekomerne agitacije. Prema tome, utvrđeno da je važna i stabilizacija proteina prilikom rukovanja i agitacije.

3. Identifikacija/selekcija eksipijenasa za stabilizaciju/toničnost: Dodavanje šećera, soli i aminokiselina je ispitivano u pogledu njihove sposobnosti da se poboljša stabilnost antitela na toplotni stres i da se produži rok trajanja DP. Ovde su prikazana i obrazloženja za uključivanje navedenih termičkih stabilizatora, kao i studije koje identifikuju optimalne koncentracije u finalnoj formulaciji.

4. Odabir koncentracije antitela: Ispitivan je i uticaj koncentracije antitela na stabilnost lekovitog proizvoda sa odabranim ekscipijensima.

[0114] Početne aktivnosti razvoja formulacije su sprovedene upotrebom 5-50 mg/mL anti-PD-1 antitela i uključivale su skrining organskih korastvarača, termičkih stabilizatora i pufera u tečnim formulacijama anti-PD-1 antitela, a da bi se identifikovali ekscipijensi koji su kompatibilni sa proteinom i koji poboljšavaju njegovu stabilnost, uz zadržavanje osmomolarnosti na nivou koji je približan fiziološkom i sa niskom viskoznošću pogodnom za intravensko i subkutano injeciranje. Uslovi pufera su ispitivani i da bi se utvrdio optimalni pH za maksimalnu stabilnost proteina (ovde opisano u Primerima 4, 6 i 7).

[0115] Rezultati ovog rada na razvoju inicijalne formulacije su upotrebljeni za razvoj početne formulacije koja je bila pogodna za Fazu 1 kliničkih ispitivanja. Formulacija Faze 1 je takođe obezbedila referentnu formulaciju za optimizaciju kliničkih i komercijalnih formulacija u kasnoj fazi.

[0116] Sa znanjem stečenim iz razvoja početne formulacije, aktivnosti razvoja formulacije u kasnoj fazi uključivale su optimizaciju pH, koncentracije surfaktanta i stabilizatora, da bi se identifikovali ekscipijensi koji poboljšavaju stabilnost proteina i pri niskim i visokim koncentracijama proteina (do 175 mg/mL mAt1) (opisano u Primerima 5, 8, 9 i 10).

[0117] Tokom razvoja formulacije, formulacije su procenjivane i u pogledu stabilnosti na stres i skladištenje. Postupci upotrebljavani za procenu stabilnosti u studijama razvoja formulacija, opisani su ovde u Primeru 3. Primeri 11 i 12 opisuju stabilnost formulacija u uslovima skladištenja i stresa.

[0118] Primer 13 opisuje stabilnost formulacija kada su ekscipijensi bili varirani unutar specifičnih opsega.

[0119] Rezultati dobijeni iz ovih studija, upotrebljavani su za razvoj stabilnih tečnih formulacija pogodnih za kliničku upotrebu, bilo za intravensko (IV) ili za subkutano davanje (SC). Primer 14 opisuje kontejnere upotrebljene za formulacije koje su ovde opisane. Primeri 15, 16 i 17 opisuju kompatibilnost i stabilnost formulacija u staklenim bočicama, prethodno napunjenim špricevima i uređajima za intravensku isporuku. Takve formulacije su ispunile ciljeve definisane za razvoj formulacije:

<●>Razvijene formulacije su pogodne za razvijene doze;

<●>Toničnost je izo-osmolarna sa fiziološkim uslovima;

∘ Osmolalnost formulacije od 50 mg/mL je približno 318 mOsm/kg;

<●>Sterilan DP rastvor podržava dugoročnu stabilnost u tečnom stanju;

∘ Pri dugotrajnom skladištenju na 2-8 °C, prisutno je minimalno obrazovanje HMW vrsta antitela;

∘ Pri dugotrajnom skladištenju na 2-8 °C, postoji mala ili nikakva promena u relativnoj distribuciji vrsta antitela sa različitim naelektrisanjima; i

∘ Uočava se minimalno obrazovanje sub-vidljivih čestica u DP antitela pod uslovima ubrzanog skladišenja i stresa, a nakon skladištenja na 5°C tokom 12 meseci.

[0120] Ostale osobine formulacija biće očigledne iz opisa koji sledi. Anti-PD-1 antitela: Anti-PD-1 antitela su opisana u US20150203579. Antitelo za primer, upotrebljeno u Primerima koji slede, u potpunosti je humano anti-PD-1 antitelo H4H7798N (kao što je opisano u US20150203579, poznato i kao "REGN2810" ili "cemiplimab") koje sadrži teški lanac sa aminokiselinskom sekvencom SEQ ID NO: 9 i laki lanac sa aminokiselinskom sekvencom SEQ ID NO: 10; par aminokiselinskih sekvenci HCVR/LCVR koji sadrži SEQ ID NO: 1/2; i CDR sekvence teškog i lakog lanca koje sadrže SEQ ID NO: 3 - 8; a koje se ovde navodi kao "mAt1".

Primer 2: Formulacije za primer

[0121] U određenim primerima izvođenja, mAt1 je formulisano kao vodena puferisana formulacija koja sadrži od 5 mg/ml ± 0,75 mg/ml do 250 mg/ml ± 45,0 mg/ml mAt1, 10 mM ± 2 mM histidinski pufer, 0,2% ± 0,1% w/v polisorbata, 1% ± 0,2% do 10% ± 2% w/v saharoze i 1% ± 0,02% do 5% ± 1% w/v prolina, pri pH 6,0 ± 0,3.

[0122] Formulacije za primer uključuju:

<●>Stabilnu farmaceutsku formulaciju niske viskoznosti koja sadrži: 25 mg/ml ± 3,75 mg/mL mAt1, 10 ± 2 mM histidinski pufer, 0,2% ± 0,1% w/v polisorbata 80, 5% ± 1% w/v saharoze i 1,5% ± 0,3% w/v L-prolina, pri pH 6,0 ± 0,3.

<●>Stabilnu farmaceutsku formulaciju niske viskoznosti koja sadrži: 50 mg/ml ± 7,5 mg/mL mAt1, 10 ± 2 mM histidinski pufer, 0,2% ± 0,1% w/v polisorbata 80, 5% ± 1% w/v saharoze i 1,5% ± 0,3% w/v L-prolina, pri pH 6,0 ± 0,3.

<●>Stabilnu farmaceutsku formulaciju niske viskoznosti koja sadrži: 150 ± 23 mg/mL mAt1, 10 ± 2 mM histidinski pufer, 0,2% ± 0,1% w/v polisorbata 80, 5% ± 1% w/v saharoze i 1,5% ± 0,3% w/v L-prolina, pri pH 6,0 ± 0,3.

<●>Stabilnu farmaceutsku formulaciju niske viskoznosti koja sadrži: 175 ± 27 mg/mL mAt1, 10 ± 2 mM histidinski pufer, 0,2% ± 0,1% w/v polisorbata 80, 5% ± 1% w/v saharoze i 1,5% ± 0,3% w/v L-prolina, pri pH 6,0 ± 0,3.

Primer 3: Postupci upotrebljeni za procenu stabilnosti formulacije

[0123] Testovi koji slede, primenjivani su da bi se procenila stabilnost formulacije:

<●>Boja i izgled, vizuelnim pregledom

<●>pH

<●>Turbiditet, meren porastom OD na 405 nm ili nefelometrijom

<●>Čestična analiza je vršena mikroprotočnim snimanjem (MFI) (prijavljena je u vidu broja čestica dobijenih kao takvih) i zatamnjenjem svetlosti (HIAC)

<●>Koncentracija proteina utvrđena je reverzno-faznom tečnom hromatografijom pod ultra-visokim pritiskom

(RP-UPLC)

[0124]

<●>Čistoća - tečnom hromatografijom pod ultra-visokim pritiskom sa razdvajanjem po veličini (SE-UPLC) ili redukujućom ili neredukujućom mikročip kapilarnom elektroforezom, natrijum dodecil sulfatni (MCE-SDS) PAGE

<●>Analiza varijanti po naelektrisanju, hromatografijom izmene katjona - tečnom hromatografijom pod ultra-visokim pritiskom (CEX-UPLC) ili kapilarnim izoelektričnim fokusiranjem

(iCIEF)

[0125]

<●>Potencija, biološkom analizom: Relativna potencija svakog uzorka je utvrđivana upotrebom biološke analize i definisana je kao: (IC50referentnog uzorka/IC50 uzorka)*100%. Izmerena potencija stabilnosti uzoraka pri skladištenju mora biti unutar 50% do 150% od izmerene potencije referentnog standarda. ;;[0126] Fizička stabilnost formulacije se odnosi na osobine kao što su boja, izgled, pH, turbiditet i koncentracija proteina. Prisustvo vidljivih čestica u rastvoru može biti detektovano vizuelnim pregledom. Rastvor prolazi vizuelnu inspekciju ukoliko je bistar do blago opalescentan, suštinski bez vidljivih čestica i bezbojan do bledo žut. Dodatno, turbiditet, meren putem OD na 405 nm, takođe može biti upotrebljen za detekciju čestica u rastvoru. Porast OD na 405 nm može ukazivati na prisustvo čestica, porast opalescencije ili promenu boje ispitivanih proizvoda. MFI je upotrebljavan za merenje sub-vidljivih čestica koje su veličine ≥ 2 µm. Koncentracija mAt1 proteina je merena RP-UPLC testom i prijavljena je kao procenat izdvojenih proteina u odnosu na početni materijal. U RP-UPLC testu, mAt1 se eluira sa RP kolone kao jedan pik. Koncentracija proteina se zatim određuje iz ukupne površine pika mAt1, upoređivanjem sa kalibracionom krivom generisanom upotrebom standarda za mAt1. Procenat izdvajanja se izračunava na osnovu izmerene koncentracije proteina u odnosu na početnu koncentraciju proteina. ;;[0127] Hemijska stabilnost se odnosi na obrazovanje kovalentno modifikovanih oblika (npr. kovalentnih agregata, proizvoda cepanja ili oblika koji predstavljaju varijante po naelektrisanju), kao i nekovalentno modifikovanih oblika (npr. nekovalentnih agregata) proteina. Proizvodi razgradnje više i niže molekulske težine mogu biti razdvojeni od nativnog mAt1 sa SE-UPLC i MCE-SDS. Procenat razgrađenog mAt1 u SE-UPLC i MCE-SDS postupcima, izračunavan je iz odnosa površine svih pikova koji nisu nativni prema ukupnoj površini svih pikova mAt1. Varijante mAt1 oblika po naelektrisanju, razdvajane su upotrebom CEX-UPLC i iCIEF. U CEX-UPLC postupku, pikovi sa retencionim vremenima ranijim u odnosu na glavni pik su obeležavani kao "kiseli" pikovi; pikovi sa retencionim vremenima kasnijim u odnosu na glavni pik su obeležavani kao "bazni" pikovi. U iCIEF postupku, pikovi fokusirani na pI nižem od onog za glavni pik, obeležavani su kao "kiseli" pikovi, dok su oni fokusirani na pI većem od onog za glavni pik, obeležavani su kao "bazni" pikovi. ;;Primer 4: Uticaj različitih pufera i pH ;;[0128] Uticaj pufera i pH na termičku stabilnost mAt1, ispitivan je u tečnim formulacijama inkubacijom 5 mg/mL mAt1 na 45°C tokom 28 dana, u serijama puferskih sistema i sa različitim opsezima pH. Proučavani su sledeći pH i puferski sistemi: acetatni (pH 4,5; 5,0; 5,5), histidinski (pH 5,5; 6,0; 6,5) i fosfatni (pH 6,0; 6,5; 7,0). Na osnovu rezultata SE-UPLC analize, uočena je maksimalna stabilnost proteina kada je mAt 1 bilo formulisano pri pH između 6,0 i 6,5 u histidinskom puferu (Tabela 1). ;Tabela 1: Uticaj pufera i pH na stabilnost 5 mg/mL mAt1, inkubiranog na 45°C tokom 28 dana ;;; ; ;; <a>Prijavljeno kao relativna promena u čistoći u odnosu na početni materijal. Početni materijal (bez inkubacije) sadrži ≥ 97,2% od pika nativnih oblika, prema SE-UPLC, i ≥49,0% od varijanti glavnog pika prema CEX-UPLC, u svim formulacijama. ;CEX = Katjonska izmena; DS = Supstanca leka; HMW = Visoke molekulske težine; LMW = Niske molekulske težine; OD = Optička gustina; RP = Reverzno-fazni; SE = Razdvajanje po veličini; UPLC = tečna hromatografija pod ultra-visokim pritiskom ;;[0129] Na osnovu rezultata CEX-UPLC analize, maksimalna stabilnost proteina je uočena kada je mAt1 bilo formulisano pri pH između 5,5 i 6,0 u histidinskom puferu, ili između pH 5,0 i 5,5 u acetatnom puferu. Ove analize su takođe utvrdile da su agregacija (tj. obrazovanje HMW vrsta), fragmentacija (tj. obrazovanje LMW vrsta), kao i obrazovanje varijanti sa različim naelektrisanjima bili glavni putevi degradacije. Histidinski pufer je izabran kao formulacioni pufer pošto je obezbedio najbolji ukupni nivo stabilizacije proteina u pogledu obrazovanja HMW i LMW vrsta i obrazovanja varijanti sa različim naelektrisanjima. Za formisanje je izabran i pH od 6,0 pošto je obrazovanje HMW vrsta i varijanti sa različim naelektrisanjima, što su glavni putevi degradacije, pri ovom pH bilo svedeno na minimum. Na osnovu ovih rezultata, za formulisanje mAt1 je izabran 10 mM histidinski pufer sa pH 6,0. ;;Primer 5: Skrining pH u histidinskim puferima ;;[0130] Uticaj pufera i pH na termičku stabilnost mAt1 ispitivani su u tečnim formulacijama visokih koncentracija. Na 45°C tokom 28 dana, inkubirano je 150 mg/mL mAt1, u seriji histidinskih pufera opsega pH od 5,3; 5,5; 5,8; 6,0 i 6,3, sa i bez termičkih stabilizatora. U prisustvu 9% saharoze, na osnovu rezultata SE-UPLC analize, uočena je maksimalna stabilnost proteina kada je mAt1 bilo formulisano pri pH između 5,8 i 6,3 u histidinskom puferu (Slika 1). Na osnovu rezultata CEX-UPLC analize, uočena je maksimalna stabilnost proteina kada je mAt1 bilo formulisano pri pH između 5,3 i 6,0 u histidinskom puferu (Tabela 2). ;Tabela 2: Uticaj pH na stabilnost 150 mg/mL mAt1, inkubiranog na 45 °C tokom 28 dana ;; ;; <a>Prijavljeno kao relativna promena u čistoći u odnosu na početni materijal. Početni materijal (bez inkubacije) sadrži ≥ 94,0% od pika nativnih oblika, prema SE-UPLC, i ≥49,0% od varijanti glavnog pika prema CEX-UPLC, u svim formulacijama. ;<b>Uzorak je želatinizirao. Nisu rađene dalje analize. NA = Nije primenljivo ;CEX, katjonska izmena, HMW, visoke molekulske težine; LMW, niske molekulske težine; OD, optička gustina; RP, reverzno-fazni; SE, razdvajanje po veličini; UPLC, tečna hromatografija pod ultra-visokim pritiskom ;;[0131] Ove analize su takođe pokazale da su agregacija (tj. obrazovanje HMW vrsta) i obrazovanje varijanti sa različim naelektrisanjima bili glavni putevi degradacije. Za formulaciju DP je izabran pH od 6,0, pošto je obrazovanje HMW vrsta i varijanti sa različim naelektrisanjima, što su glavni putevi degradacije, na ovom pH bilo svedeno na minimum. Na osnovu ovih rezultata, za DP formulaciju mAt1 visoke koncentracije je izabran 10 mM histidinski pufer sa pH 6,0. ;;Primer 6: Odabir zaštitnih sredstava protiv stresa agitacije ;;[0132] Stabilizatori kao što su surfaktanti i organski korastvarači često se dodaju formulacijama antitela da bi se protein zaštitio od agregacije indukovane agitacijom. U tečnim formulacijama je ispitivan uticaj organskih korastvarača i surfaktanata na stabilnost pod stresom agitacije i termičku stabilnost mAt1 od 5 mg/mL. Procenjivani su sledeći korastvarači i surfaktanti: 0,1% polisorbat 20, 0,1% polisorbat 80 i 1,0% PEG3350. Rezultati studija stabilnosti pod stresom agitacije sumirani su u Tabeli 3. ;;Tabela 3: Uticaj organskih korastvarača i surfaktanata na stabilnost 5 mg/mL mAt1 nakon agitacije (120 min vorteksovanja) ;;; ;; <a>Prijavljeno kao relativna promena u čistoći u odnosu na početni materijal. Početni materijal (bez inkubacije) sadrži ≥ 98,2% od pika nativnih oblika, prema SE-UPLC, i ≥49,0% od varijanti glavnog pika prema CEX-UPLC, u svih 5 formulacija. ;<b>Formulacija takođe sadrži 5% saharozu. ;;CEX = Katjonska izmena; HMW = Visoke molekulske težine; LMW = Niske molekulske težine; OD = Optička gustina; RP = Reverzno-fazni; SE = Razdvajanje po veličini; UPLC = tečna hromatografija pod ultra-visokim pritiskom ;;[0133] Kada je agitacija vršena vorteksovanjem tokom 120 minuta u odsustvu organskog korastvarača ili surfaktanta, mAt1 je bilo nestabilno. Nakon agitacije vorteksovanjem u odsustvu korastvarača ili surfaktanta, rastvor je postao zamućen, pokazao je značajan porast turbiditeta i imao je povećanje u agregatima od 15,3%, što je utvrđeno sa SE-UPLC, kao i gubitak od 24% u proteinima izdvojenim sa RP-UPLC (Tabela 3). 1% PEG3350 nije obezbedio dovoljnu stabilizaciju mAt1 nakon 120 min vorteksovanja. U prisustvu 1% PEG3350, rastvor je postao zamućen i ispoljio je porast turbiditeta (Tabela 3). Nasuprot tome, i 0,1% polisorbat 20 i 0,1% polisorbat 80 su u istom obimu zaštitili mAt1 od nestabilnosti indukovane agitacijom (Tabela 3). ;[0134] Ipak, formulacija koja je sadržavala 0,1% polisorbata 80, nakon inkubacije na 45°C, pokazala je smanjenu količinu agregata u poređenju sa formulacijom koja je sadržavala 0,1% polisorbata 20 (Tabela 4). Kao surfaktant za formulaciju DP sa mAt10 je izabran 1% polisorbat 80, pošto je stabilizovao protein u uslovima stresa agitacije, imao je manje negativnog uticaja na termičku stabilnost proteina od polisorbata 20 (što je utvrđeno i SE-UPLC i CEX-UPLC analizom), a imao je i bezbednu istoriju upotrebe u formulacijama monoklonskih antitela. ;;Primer 7: Odabir zaštitnih sredstava protiv termičkog stresa ;;[0135] Stabilizatori poput saharoze se često dodaju formulacijama antitela, da bi se povećala termička stabilnost proteina u tečnim formulacijama. Pet (5) mg/mL mAt1 u tečnoj formulaciji, ispoljilo je poboljšanu stabilnost kada je bilo formulisano sa 5% saharozom i kada je bilo inkubirano u uslovima ubrzanog skladištenja (Tabela 4). ;;Tabela 4: Uticaj organskog korastvarača i surfaktanata na stabilnost 5 mg/mL mAt1, inkubiranog na 45°C tokom 29 dana ;;; ;; <a>Prijavljeno kao relativna promena u čistoći u odnosu na početni materijal. Početni materijal (bez inkubacije) sadrži ≥ 98,2% od pika nativnih oblika, prema SE-UPLC, i ≥49,1% od varijanti glavnog pika prema CEX-UPLC, u svih 5 formulacija. ;<b>Formulacija takođe sadrži 5% saharozu. ;CEX = Katjonska izmena; HMW = Visoke molekulske težine; LMW = Niske molekulske težine; OD = Optička gustina; RP = Reverzno-fazni; SE = Razdvajanje po veličini; UPLC = tečna hromatografija pod ultra-visokim pritiskom ;[0136] Nakon inkubacije na 45°C tokom 29 dana, relativna količina HMW vrsta se povećala za 1,7% u formulaciji koja je sadržavala 5% saharoze, u poređenju sa porastom od 2,8% u kontrolnoj formulaciji bez saharoze. Iz tog razloga, saharoza je izabrana kao termički stabilizator. Da bi se formulacija učinila izotoničnom i da bi se termička stabilnost dovela do maksimuma, koncentracija saharoze je povećana na 10% za formulaciju mAt1. ;;Primer 8: Optimizacija stabilizatora ;;[0137] Cilj optimizacije termičkih stabilizatora bio je da se identifikuju komponente za stabilizaciju koje bi mogle biti upotrebljene za razvoj DP formulacije koja podržava koncentraciju antitela do 200 mg/mL. U početnoj formulaciji, odabrana je saharoza koncentracije od 10%. Utvrđeno je da je sa 10% saharozom, viskoznost mAt1 bila oko 20 cP na 20°C, što se smatralo previsokim za robusnost proizvoda kasnog stadijuma i komercijalni proizvod. Prema tome, bila je potrebna modifikovana formulacija sa mAt1 koja bi ispoljavala i povoljnu stabilnost i nižu viskoznost. ;;[0138] Saharoza je izabrana kao termički stabilizator za mAt1 tokom razvoja formulacije niske koncentracije. Za razvoj formulacije visoke koncentracije, različite koncentracije saharoze i L-prolina su procenjivane u kontekstu stabilnost i viskoznost mAt1 u koncentracijama od 150 i 175 mg/mL na 25°C (Tabela 5) i na 40°C, tokom 1 meseca. Obrazovanje HMW vrsta se smanjivalo sa porastom koncentracije saharoze, kada su formulacije bile inkubirane na 40°C tokom 28 dana. Stabilizaciju sličnu dobijenoj za 5% saharozu, obezbedio je i 3% L-prolin, a maksimalna stabilizacija je uočena sa 9% saharoze. ;;[0139] Iako je 9% saharoze obezbedila nešto bolju stabilizaciju u poređenju sa 3% L-prolinom, ona je takođe povećala viskoznost formulacije. Za 175 mg/mL, formulacija mAt1 sa 9% saharoze imala je viskoznost od 27 centipoaza, što postavlja izazove za proizvodnju i davanje. Formulacija mAt1 od 175 mg/mL sa 3% prolina ima viskoznost od približno 20 centipoaza, što je održivo u trenutno prihvaćenom proizvodnom procesu. ;;Tabela 5: Povećana stabilnost visoke koncentracije mAt1 sa termičkim stabilizatorima na 25 °C tokom 1 meseca ;;; ; ; ;; <a>Rezultati za pH, SE-UPLC i CEX-UPLC “polazni materijal” su prosečne vrednosti polaznih formulacija ;[0140] Ipak, na osnovu stabilnosti skladištenja na -20°C, -30°C i -80°C, ustanovljeno je da formulacija sa 3% prolina nije bila tako stabilna kao formulacija sa saharozom (Slika 2). Kao što je prikazano na Slici 2, formulacija F3 (sa 5% saharoze) bila je stabilna na -20°C, -30°C i -80°C sa ≤3% HMW vrsta. ;;[0141] Uticaj L-prolina na stabilizaciju mAt1 ispitivan je sa formulacijom od 50 mg/mL. Nakon inkubacije na 45 °C tokom 28 dana, formulacija sa L-prolinom je pokazala niže nivoe HMW vrsta u odnosu na formulaciju bez L-prolina, ukazujući da L-prolin stabilizuje antitelo u koncentraciji od 50 mg/mL (Tabela 6 ). Dodatno, uticaj L-prolina na proteinsku strukturu antitela ispitan je biofizičkim tehnikama (infracrvenom spektroskopijom sa Furijeovom transformacijom, CD spektroskopijom, fluorescentnom emisionom spektroskopijom i diferencijalnom skenirajućom kalorimetrijom). Rezultati su pokazali da L-prolin ne remeti sekundarnu i tercijarnu strukturu antitela. ;;Tabela 6: Uticaj stabilizatora na stabilnost 50 mg/mL mAt1, nakon inkubacije na 45°C tokom 28 dana ;;; ; ;; <a>Prijavljeno kao promena u čistoći u odnosu na početni materijal. Početni materijal (bez inkubacije) sadrži ≥ 98,5% u odnosu na pik monomera, prema SE-UPLC, i ≥52,8% od varijanti glavnog pika prema CEX-UPLC, u sve tri formulacije. ;CEX, katjonska izmena; DS, lekovita supstanca; HMW, visoke molekulske težine; LMW, niske molekulske težine; OD, optička gustina; RP, reverzno-fazni; SE, razdvajanje po veličini; UPLC, tečna hromatografija pod ultra-visokim pritiskom ;;[0142] Uticaj različitih stabilizatora na termičku stabilnost visokih koncentracija (150 i 175 mg/mL) mAt1 je dalje ispitivan u tečnim formulacijama. Procenjivani stabilizatori su bili 9% (w/v) saharoza, 3% (w/v) L-prolin i 5% (w/v) saharoza sa 1,5% (w/v) L-prolinom. Rezultati studije ubrzane stabilnosti sumirani su u Tabeli 7. ;;Tabela 7: Uticaj stabilizatora na stabilnost mAt1 nakon inkubacije na 25 °C i 40 °C ;; ; ;; <a>Prijavljeno kao promena u čistoći u odnosu na početni materijal. Početni materijal (bez inkubacije) sadrži ≥ 97,3% od pika nativnih oblika, prema SE-UPLC, i ≥49,6% od varijanti glavnog pika prema CEX-UPLC, u sve tri formulacije. ;CEX, katjonska izmena; HMW, visoke molekulske težine; LMW, niske molekulske težine; OD, optička gustina; RP, reverzno-fazni; SE, razdvajanje po veličini; UPLC, tečna hromatografija pod ultra-visokim pritiskom ;;[0143] Nakon inkubacije na 40°C tokom 28 dana, 9% saharoza je obezbedila najbolju stabilizaciju i imala je najvišu viskoznost među formulacijama visoke koncentracije. Formulacija sa 5% saharoze/1,5% L-prolina zauzela je drugo mesto po stabilnosti nakon 28 dana na 40°C. Nakon inkubacije na 25 °C tokom tri meseca, stabilnost mAt1 je bila skoro ista u svim ispitivanim formulacijama; međutim, formulacija sa 5% saharoze/1,5% L-prolina je bila nešto bolja od druge dve formulacije. Ipak, nakon inkubacije na -20°C, -30°C i -80°C, saharoza u koncentraciji od 5% i od 9% je obezbedila bolju stabilnost od 3% prolina (Slika 3). Viskoznost formulacije sa 175 mg/mL mAt1 i 5% saharoze/1,5% L-prolina, iznosila je 14 cP na 20°C. Da bi se obezbedila formulacija koja daje izotoničan rastvor i postiže najbolju ravnotežu između stabilnosti i viskoznosti, za razvoj DP formulacije antitela kasne faze odabrani su 5% saharoza/1,5% L-prolin. ;;Primer 9: Odabir modifikatora viskoznosti ;;[0144] Viskoznost proteinskih formulacija eksponencijalno raste kako se koncentracija proteina povećava. Kada viskoznost počne da prelazi oko 10 do 15 cP na 20°C, viskoznost formulacije se mora uzeti u obzir prilikom razvoja formulacije: ovo je jednostavno objasniti, pošto je viskoznost u korelaciji sa lakoćom injeciranja kroz prethodno napunjen špric (PFS) ili drugi uređaj za isporuku na bazi igle; još važnije, održavanje razumno niske viskoznosti je kritično za razvoj uređaja za isporuku, kao što je autoinjektor. Uticaj ekscipijenasa na viskoznost formulacije ispitivan je u tečnoj formulaciji sa sledećim potencijalnim modifikatorima viskoznosti, prolinom, argininom HCl, histidinom HCl, magnezijum acetatom i NaCl. Slika 4 sumira viskoznost mAt1 koncentracije 150 mg/mL sa modifikatorima viskoznosti. ArgininHCl, histidinHCl, magnezijum acetat i NaCl koncentracija 25 - 100 mM smanjuju viskoznost formulacija sa mAt1 od 150 mg/mL. ;;[0145] Ispitivan je i uticaj modifikatora viskoznosti na stabilnost formulacije mAt1. Formulacije mAt1 od 150 mg/mL sa modifikatorima viskoznosti kao što su argininHCl, histidinHCl, magnezijum acetat i NaCl su pripremane i inkubirane na 45°C tokom 28 dana. Rezultati su prikazani na Slici 5. Utvrđeno je da je maksimalna stabilnost proteina uočena kada je mAt1 bilo formulisano bez modifikatora viskoznosti; sve ove soli koje modifikuju viskoznost negativno utiču na stabilnost mAt1. Prema tome, soli nisu bile uključene u finalnu formulaciju. ;;[0146] L-prolin, kao stabilizator, svodi na minimum viskoznost rastvora sa koncentracijom antitela od ili iznad 50 mg/mL. Rezultati studija stabilnosti u uslovima ubrzanog skladišenja za antitelo visoke koncentracije sa različitim količinama L-prolina, sa i bez saharoze, sumirani su u Tabeli 7. Nakon inkubacije na 25 °C tokom tri meseca, formulacija sa 5% saharoze/1,5% L -prolina obezbedila je blago poboljšanu stabilnost u odnosu na druge dve formulacije u pogledu obrazovanja HMW vrsta. Nakon inkubacije na 40 °C tokom 28 dana, formulacija koja je sadržavala 9% saharoze obezbedila je najbolju stabilizaciju, dok je formulacija sa 5% saharoze/1,5% L-prolina formulacija zauzela drugo mesto. Formulacija sa 9% saharoze ima viskoznost od 20 cP pri 175 mg/mL antitela, dok formulacija sa 175 mg/mL i 5% saharoze/1,5% L-prolina ima viskoznost od 14 cP na 20 °C. Dodavanje L-prolina u formulaciju je bilo važno za smanjenje viskoznosti pri povišenim koncentracijama proteina, kao i za stabilizaciju antitela. ;;[0147] Ukratko, kombinacija 5% saharoza/1,5% L-prolin je odabrana za formulisanja antitela od 50 mg/mL i onih visoke koncentracije. Ovom kombinacijom ekscipijenasa je postignuta izotonična formulacija sa prihvatljivom stabilnošću i viskoznošću kod svih ispitivanih koncentracija antitela (do 175 mg/mL). ;;Primer 10: Optimizacija koncentracije polisorbata (PS) ;;[0148] Tokom razvoja formulacije, uočeno je obrazovanje vrsta višeg reda molekulske težine i porast turbiditeta prilikom agitacije formulacije sa mAt1 bez surfaktanta. Protein je stabilizovan na agitaciju dodavanjem polisorbata 80 (PS 80). Tokom razvoja tečne formulacije sa mAt1 u visokoj koncentraciji, uočena je nestabilnost na agitaciju kao povećanje u vrstama višeg reda molekulske težine. Sprovedena je stoga studija, da bi se odredila minimalna količina polisorbata 80 koja je potrebna za zaštitu do 175 mg/mL mAt1 od nestabilnosti indukovane agitacijom. Formulacije u ovoj studiji su sadržavale 5% saharoze i 1,5% L-prolina, tako da se uticaj polisorbata 80 mogao proučavati sa sastavom formulacije koji je bioa reprezentativniji za finalnu formulaciju. Nominalne koncentracije polisorbata 80 uključene u studiju su bile 0%, 0,02%, 0,04%, 0,06%, 0,08%, 0,1%, 0,15% i 0,2% (w/v). U odsustvu polisorbata 80, rastvor je postao zamućen i pokazao je značajan porast turbiditeta nakon agitacije vorteksovanjem. Uočeno je smanjenje količine %HMW u zavisnosti od koncentracije polisorbata 80 nakon 120 minuta agitacije. Utvrđeno je i da je koncentracija polisorbata 80 od 0,15 - 0,2% dovoljna da se stabilizuje 150 mg/mL i 175 mg/mL mAt1 u kontekstu agregacije indukovane agitacijom (Tabela 8). Dodavanje 0,2% (w/v) (nominalna vrednost) polisorbata 80 potpuno je sprečilo stvaranje HMW vrsta nakon agitacije tokom 120 minuta. ;;Tabela 8: Stabilnost mAt1 konc.150 mg/mL i 175 mg/mL sa PS 80 nakon 120 min agitacije ;;; ; ; ; [0149] Tabela 9 detaljno opisuje uticaj koncentracije polisorbata 80 na stabilnost 175 mg/mL mAt1 nakon agitacije (120 minuta vorteksovanja). ;;Tabela 9: Uticaj koncentracije Polisorbata 80 na stabilnost mAt1 koncentracije 175 mg/mL nakon agitacije (120 minuta vorteksovanja) ;;; ;; <a>Prijavljeno kao relativna promena u čistoći u odnosu na početni materijal. Početni materijal (bez inkubacije) sadrži ≥ 97,4% od pika nativnih oblika, prema SE-UPLC, i ≥ 48,2% od varijanti glavnog pika prema CEX-UPLC, u svim formulacijama. ;CEX, katjonska izmena; HMW, visoke molekulske težine; LMW, niske molekulske težine; NA, nije dostupno; OD, optička gustina; RP, reverzno-fazni; SE, razdvajanje po veličini; UPLC, tečna hromatografija pod ultra-visokim pritiskom ;;[0150] Sposobnost 0,2% (w/v) polisorbata 80 da zaštiti mAt1 od nestabilnosti indukovane agitacijom potvrđena je drugom studijom sa finalnom formulacijom od 50 mg/mL (Tabela 10). ;;Tabela 10: Uticaj koncentracije PS 80 na stabilnost mAt1 od 50 mg/mL nakon agitacije (120 minuta vorteksovanja) ; ;; <a>Prijavljeno kao relativna promena u čistoći u odnosu na početni materijal. Početni materijal (bez inkubacije) sadrži ≥ 98,5% u odnosu na pik monomera, prema SE-UPLC, i ≥ 52,8% od varijanti glavnog pika prema CEX-UPLC, u svih pet formulacija. ;CEX, katjonska izmena; DS, lekovita supstanca; HMW, visoke molekulske težine; LMW, niske molekulske težine; NA, nije dostupno; OD, optička gustina; RP, reverzno-fazni; SE, razdvajanje po veličini; UPLC, tečna hromatografija pod ultra-visokim pritiskom ;;[0151] Na osnovu ovih rezultata, 0,2% (w/v) polisorbata 80 je izabran kao surfaktant pošto je obezbedio dovoljnu stabilizaciju da se spreči stvaranje HMW vrsta pod stresom agitacije. ;;Primer 11: Stablinost na skladištenje i stres za posebne primere formulacija ;;[0152] Stabilnost pri skladištenju formulacija mAt1 sa 50 mg/mL i 175 mg/mL u staklenim bočicama, prikazana je u Tabeli 11 i Tabeli 12, a podaci o stabilnosti u uslovima ubrzanog skladištenja i stresa za dve formulacije su prikazani u Tabeli 13 i Tabeli 14, tim redom. Istraživanja u studijama stabilnosti su pokazala da je formulacija mAt1 sa 50 mg/mL i 175 mg/mL u staklenim bočicama stabilna najmanje 24 meseca prilikom skladištenja na 2 °C do 8 °C. Dodatno, formulacija mAt1 sa 50 mg/mL takođe je ispoljila odličnu stabilnost u uslovima ubrzanog skladištenja i stresa. Formulacija je stabilna kada se čuva na 25 °C tokom najmanje 3 meseca i na 40 °C tokom najmanje 7 dana, što pokazuje kompatibilnost formulacije od 50 mg/mL sa primarnim komponentama zatvarača kontejnera. Nisu uočene značajne promene u boji ili izgledu, turbiditetu, čestičnosti, pH, koncentraciji proteina, čistoći merenoj sa SE-UPLC ili CEX-UPLC i iCIEF, a pod ovim uslovima je bila zadržana i potencija. ;Tabela 11: Istraživanje stabilnosti formulacije sa 50 mg/mL, skladištene na 2 - 8°C ; ; Tabela 12: Istraživanje stabilnosti formulacije od 175 mg/mL, skladištene na 2 - 8°C ; ; Tabela 13: Istraživanje stabilnosti formulacije od 50 mg/mL, skladištene u ubrzanim i uslovima stresa ; ; Tabela 14: Istraživanje stabilnosti formulacije od 175 mg/mL, skladištene u ubrzanim i stresnim uslovima ; ; Primer 12: Stabilnost formulacija sa mAt1 koje sadrže histidinski pufer, saharozu i polisorbat [0153] Tabele 15-24 sumiraju stabilnost skladištenja formulacija sa mAt1 za primer koje sadrže 10 mM histidinski pufer, pH 6,0, saharozu i polisorbat. ;Tabela 15: Istraživanje stabilnosti formulacije sa mAt1 skladištene na -80°C ;; ; Tabela 16: Istraživanje stabilnosti formulacije sa mAt1 skladištene na -30°C ; ;; Tabela 17: Istraživanje stabilnosti formulacije sa mAt1 skladištene na -20°C ; ; ;; Tabela 18: Istraživanje stabilnosti formulacije sa mAt1 - uticaj uslova ubrzanog skladištenja ; ; ;; Tabela 19: Istraživanje stabilnosti formulacije sa mAt1 skladištene na -80°C ; ; ;; Tabela 20: Istraživanje stabilnosti formulacije sa mAt1 skladištene na -30°C ; ; ;; Tabela 21: Istraživanje stabilnosti formulacije sa mAt1 skladištene na -20°C ; ; ;; Tabela 22: Istraživanje stabilnosti formulacije sa mAt1 - uticaj uslova ubrzanog skladištenja ; ; ;; Tabela 23: Istraživanje stabilnosti formulacije sa mAt1 skladištene na 5°C ; ; ;; Tabela 24: Istraživanje stabilnosti formulacije sa mAt1 skladištene u uslovima ubrzanog skladištenja ; ; ;; [0154] Tabele 25 - 27 sumiraju stabilnost na stres kod formulacija za primer. ;Tabela 25: Istraživanje stabilnosti formulacije sa mAt1 - Uticaj stresnih uslova ;; ; ;; Tabela 26: Istraživanje stabilnosti formulacije sa mAt1 - Uticaj stresnih uslova ; ; ;; Tabela 27: Istraživanje stabilnosti formulacije sa mAt1 - Uticaj stresnih uslova ; ; ;; Tabela 28: Stabilnost na ubrzano skladištenje i stres za formulacije sa mAt1 od 50 mg/mL i 25 mg/mL ; ; ;;; Primer 13: Studija dokazanog prihvatljivog opsega (PAR) ;;[0155] Tokom proizvodnje mAt1 lekovitog proizvoda (DP), može doći do varijacija u sastavu DP. Ove varijacije mogu uključivati koncentraciju aktivnog sastojka, koncentraciju ekscipijenasa i/ili pH formulacije. Pošto promene u bilo kom od ovih parametara mogu potencijalno uticati na stabilnost ili potenciju leka, sprovedene su studije Dokazano prihvatljivog opsega (PAR) da bi se procenilo da li će varijacije u sastavu DP, unutar definisanih opsega, uticati na stabilnost ili potenciju mAt1 DP. ;;[0156] Upotrebljene su dve studije Dizajna eksperimenta (DOE), da bi se procenio uticaj svakog parametra formulisanja, kao i interakcije, na stabilnost formulacija: ;;<™>Pre-PAR studija frakcionog faktorskog dizajna, sa procenom stabilnosti u uslovima ubrzanog skladištenja i stresa, da bi se identifikovali kritični parametri formulisanja koji mogu uticati na stabilnost DP za mAt1; ;;<™>PAR studija kompletnog faktorskog dizajna, uključujući kritične parametre formulisanja koji su identifikovani u Pre-PAR studiji, sa dugotrajnom stabilnošću roka trajanja, da bi se demonstrirali prihvatljivi opsezi parametara za formulisanje. ;;Dizajn pre-PAR studije ;;[0157] Da bi se ispitali kritični i/ili parametri interakcija prilikom formulisanja u DP kompoziciju, koji bi mogli biti važni za kvalitet proizvoda, primenjen je frakcioni faktorski DOE, da bi se ispitala stabilnost formulacija u uslovima ubrzanog skladištenja i stresa i to variranjem svih parametara formulacija, uključujući koncentraciju proteina (± 10%), koncentracije pufera i stabilizatora (± 20%), koncentracija surfaktanta (± 50%) i pH (± 0,3 jedinica). Opsezi ispitivanih formulacionih parametara su definisani kao jednaki ili širi od kriterijuma prihvatljivosti specifikacije i iskustva u proizvodnji. Studija je dizajnirana upotrebom statističkog softvera, koristeći IV frakcioni faktorski eksperiment rezolucije 2^(6-2). Zajedno sa četiri ciljne formulacije kao centralne tačke, studija je uključivala 20 serija, kao što je prikazano u Tabeli 29. ;Tabela 29: Formulacije ispitivane u Pre-PAR studiji ;;; ;;; [0158] Svih 20 formulacija je okarakterisano u uslovima ubrzanog skladištenja i uslovima stresa (25°C, 37°C, zamrzavanje/odmrzavanje [F/T] i agitacija) i procenjivane su fizička/hemijska osobine i stabilnost, uključujući vizuelnu inspekciju, pH, turbiditet, osmolalnost, provodljivost, čistoću, koncentraciju i izdvajanje proteina, analizu varijanti sa različim naelektrisanjima i analiza sub-vidljivih čestica. ;;Rezultati pre-PAR studije ;;[0159] Svih 20 formulacija nije pokazalo promenu nakon agitacije ili F/T stresa. Rezultati inkubacije na 25 °C i 37 °C analizirani su regresionim modelom (JMP model uklapanja, sa standardnim postupkom najmanjih kvadrata i isticanjem efekta poluge). Statistička analiza glavnih i varijabli interakcija za sve eksperimentalne formulacije u odnosu na kritične atribute kvaliteta, ukazala je da su pH, koncentracija proteina i koncentracija saharoze važni za kvalitet proizvoda. Dva atributa kvaliteta proizvoda na koja su uticali su HMW vrste i varijante naelektrisanja tipa kiselina. Utvrđeno je da drugi parametri formulisanja, uključujući koncentracije histidina, prolina ili polisorbata 80 unutar ispitivanih opsega, nisu statistički značajno uticali na kvalitet proizvoda. U uslovima ubrzanog skladištenja, nije bilo sekundarnih ili viših interakcija koje utiču na stabilnost formulacija. Rezultati pre-PAR studije su pokazali da su pH, koncentracija mAt1 i koncentracija saharoze bili kritični za stabilnost formulacije sa mAt1 i smatrani su stoga kritičnim parametrima formisanja za formulaciju mAt1 od 50 mg/mL. ;;[0160] Iako su pH, koncentracija mAt1 i koncentracija saharoze identifikovani kao kritični parametri za formulisanje, uticaj ova tri faktora na atribute kvaliteta je bio minimalan. Na osnovu statističke analize, promena pH opsega od 5,7-6,3, mAt1 u opsegu 45-55 mg/mL i/ili saharoze u opsegu 4-6%, verovatno je imala uticaj <15% na obrazovanje HMW vrsta i varijanti naelektrisanju tipa kiselina. ;;[0161] Da bi se potvrdio uticaj na stabilnost dugotrajnog skladištenja u preporučenim uslovima skladištenja DP, dalje su procenjivana sledeća tri kritična parametra za formulisanje: pH, koncentracija mAt1 i koncentracija saharoze, u PAR studiji stabilnosti tokom trajnijeg skladištenja. ;;Dizajn PAR studije ;;[0162] Potpun faktorski DOE dizajn je primenjen da bi se ispitala stabilnost prilikom dugotrajnog skladištenja formulacija sa varijacijama u pH (± 0,3 jedinica), koncentraciji proteina (± 10%) i koncentraciji saharoze (± 20%), što je dovelo do obrazovanja osam eksperimentalnih serija (Tabela 30); referentna formulacija (formulacija 3, ciljna formulacija u Tabeli 30) uključena je kao centralna formulacija. ;;Tabela 30: Formulacije ispitivane u PAR studijama ;;; ; ;;; [0163] Kompletan dizajn faktorijalne studije omogućava procenu svih glavnih uslova dejsva, kao i uslova interagovanja. Opsezi ispitivanih parametara za formulisanje, definisani kao jednaki ili širi od kriterijuma prihvatljivosti specifikacije i iskustva u proizvodnji, ostali su isti kao u Pre-PAR studiji. ;;[0164] Stabilnost eksperimentalnih formulacija je zatim upoređena sa stabilnošću referentne formulacije na pH 6,0, koja je sadržavala sve komponente formulisanja u njihovim nominalnim koncentracijama (F3). PAR studije su koristile seriju DS sa mAt1 proizvedenih reprezentativnim komercijalnim proizvodnim procesom. DP formulacije su punjene u borosilikatne staklene (Schott tipa 1) bočice od 10 mL, sa West S2-4514432/50 GRY B2-40 čepovima od 20 mm obloženim FluroTec<®>filmom (komercijalni DP prikaz) i procenjivani su u pogledu stabilnosti prilikom dugotrajnog skladištenja na 2-8 °C. Formulacije su proučavane prema planu analize u Tabeli 31. ;Tabela 31: Plan analize za PAR studiju ;;; ;;; Rezultati PAR studije ;;Uticaj na obrazovanje vrsta HMW ;;[0165] Za svih 9 formulacija, nije bilo značajnog porasta u %HMW izmerenog SE-UPLC postupkom, do 12 meseci na 2-8 °C. Sve vrednosti su bile znatno ispod gornje definisane granice i nije uočen značajan porast %HMW tokom vremena. ;;[0166] Utvrđeno je da je obrazovanje vrsta HMW bilo izuzetno sporo kod DP sa mAt1 od 50 mg/mL na 2-8 °C. Tokom perioda do 12 meseci, maksimalna promena relativne količine u %HMW u formulaciji 9 bila je ~0,2%. Pošto je promena u % HMW bila minimalna, a koncentracija monomera se može smatrati konstantom, agregacija iz monomera do HMW vrsta mogla bi se pojednostaviti kao reakcija nultog reda. Posledično, upotrebljavan je pojednostavljen linearni model za analizu podataka o stabilnosti %HMW. Linearnim prilagođavanjem %HMW tokom vremena, dobijena je stopa obrazovanja HMW vrsta za svaku formulaciju. ;[0167] Stopa je analizirana u odnosu na glavne faktore, kao i sve uslove interakcija, upotrebom regresionog modela (JMP model ukljapanja sa standardnim postupkom najmanjih kvadrata i isticanjem efekta poluge). Dobijeni regresioni model je bio statistički značajan sa R<2>od 0,74. Koncentracija mAt1, pH i vreme su bili statistički značajni, ali je efekat na obrazovanje %HMW vrsta bio bez statističke značajnosti, doprinoseći samo do 0,1%. ;;[0168] Prema tome, ovi faktori, pH opsega 5,7 - 6,3, koncentracija mAt1 opsega 45-55 mg/mL i koncentracija saharoze opsega 4-6%, nisu imali praktičnu važnost za stabilnost %HMW na 2-8 °C. ;;[0169] % HMW u svih 9 formulacija do vremenske tačke od 12 meseci, bio je znatno ispod definisane granice kriterijuma prihvatljivosti od 4% i samim tim unutar definisanih granica za oslobađanje i kraj roka trajanja. Dodatno, linearni modeli predviđaju da će nakon 24 meseca skladištenja na 2°C - 8°C kao roka trajanja, %HMW, opsega od 0,6% do 0,8%, takođe biti znatno ispod definisane granice. ;;[0170] Na osnovu podataka o stabilnosti tokom dugotrajnog skladištenja, utvrđeno je da varijacije kritičnih parametara za formulisanje unutar ispitivanih opsega, nemaju značajan uticaj na stabilnost formulacije mAt1. Formulacija mAt1 sa 50 mg/mL je bila robusna u pogledu obrazovanja HMW vrsta unutar opsega ispitivanih sastava formulacija. ;;Uticaj na obrazovanje varijanti sa naelektrisanjem tipa kiselina ;;[0171] Nije bilo značajnog porasta u % varijanti tipa kiselina, izmerenih do 12 meseci na 2-8 °C, kod svih 9 formulacija. Sve vrednosti su bile ispod gornje definisane granice, a nije uočen značajan porast u % varijanti tipa kiselina tokom vremena. ;;[0172] Formulacija mAt1 se smatrala robusnom u pogledu obrazovanja varijanti tipa kiselina po naelektrisanju, unutar ispitivanog ospega sastava formulacija. ;;Uticaj na opšte atribute kvaliteta ;;[0173] Ispitivan je i uticaj pH, koncentracije mAt1 i saharoze, kao i vremena skladištenja, na druge opšte atribute kvaliteta DP, uključujući izgled, pH, turbiditet, vidljivost čestica, izdvajanje proteina, % monomera i %LMW koji se dobijaju SEC analizom, % glavnog i % varijanti baznog naelektrisanja, koji se dobijaju sa iCIEF, kao i bioaktivnost. Sve vrednosti su bile unutar definisanih granica i nije uočena značajna promena tokom vremena ili razlika između PAR formulacija: ;;<™>Nisu detektovan ni precipitat niti vidljive čestice, bilo vizuelnom inspekcijom ili merenjem turbiditeta (OD na 405 nm i nefelometrija); ;<™>Nisu uočene statistički značajne promene u izdvajanju proteina (RP-UPLC); ;<™>pH formulacija je bio stabilan; ;<™>Nije bilo značajnog porasta u sub-vidljivim česticama, niti su uočene značajne razlike u broju subvidljivih čestica između formulacija PAR studije. ;∘ Za sub-vidljive čestice merene sa HIAC, sve vrednosti su bile ispod prihvatljivih granica postavljenih od strane USP <788> i nije uočena značajna varijacija u sub-vidljivim česticama između formulacija. ;∘ Dodatno, MFI je izmerio i sub-vidljive čestice. Nisu uočene značajne varijacije u sub-vidljivim česticama između formulacija. ;<™>Rezultati biološke analize su bili unutar definisanih granica za sve formulacije tokom skladištenja. ;[0174] Rezultati pokazuju da varijacije kritičnih parametara za formulisanje (pH, koncentracije mAt1 i koncentracije saharoze), u okviru ispitivanih opsega nemaju značajan uticaj na stabilnost formulacije mAt1. Formulacija mAt1 od 50 mg/mL je robusna u pogledu opštih atributa kvaliteta unutar ispitivanog opsega sastava formulacija. ;;Uticaj zamrzavanja i odmrzavanja na stabilnost PAR formulacija ;;[0175] Fizička i hemijska stabilnost formulacije sa mAt1 od 50 mg/mL, ispitivana je nakon dva ciklusa zamrzavanja i odmrzavanja i nije bila izmenjena varijacijama u kritičnim parametrima formulisanja, tj. sa promenama pH jedinica za ± 0,3, varijacijama u koncentraciji mAt1 za ±10% i/ili varijacijama u saharozi za ± 20% u odnosu na referentno mAt1. ;;[0176] Uočeni su sledeći efekti: ;;<™>Nije detektovan talog, ni vizuelnom inspekcijom niti merenjima turbiditeta (OD na 405 nm); ;<™>Nije uočen gubitak proteina (RP-UPLC); ;<™>pH formulacija je ostao konstantan; ;<™>Nisu uočene značajne razlike u broju sub-vidljivih čestica, utvrđenih zatamnjivanjem svetlosti (HIAC) ili mikroprotočnim snimanjem (MFI) između formulacija studije. Došlo je do blagog porasta sub-vidljivih čestica nakon 2 ciklusa F/T, koje su mogle biti uklonjene filtriranjem kroz filter od 0,22 µm pre punjenja sa DP. ;<™>Nisu uočene značajne promene u čistoći, što je utvrđeno sa SE-UPLC, u svim formulacijama nakon dva ciklusa zamrzavanja i odmrzavanja; ;<™>U svim formulacijama nakon dva ciklusa zamrzavanja i odmrzavanja nije uočena značajna promena u distribuciji varijanti po naelektrisanju, što je utvrđeno sa iCIEF. ;<™>Rezultati biološke analize su pokazali da se aktivnost mAt1 održava u svim formulacijama nakon 2 ciklusa zamrzavanja i odmrzavanja. ;;Zaključci ;;[0177] Pre-PAR i PAR studije zasnovane na dizajnu eksperimenta (DOE) upotrebljavane su za procenu uticaja paramtera formulisanja, kao i interakcija, na stabilnost formulacija. Pre-PAR studija za stabilnost u uslovima ubrzanog skladištenja i stresa, identifikovala je pH, koncentraciju mAt1 i koncentraciju saharoze kao kritične parametre za formulisanje. Potpuna faktorijalna PAR studija za stabilnost prilikom dugotrajnog skladištenja, pokazala je da varijacije u kritičnim parametrima formulisanja, u okviru studija opsega, nisu uticale na kvalitet DP sa mAt1. ;;[0178] Preciznije, stabilnost i potencija DP sa mAt1 koncentracije 50 mg/mL, skladištena na 5°C tokom 12 meseci, nije bila izmenjena varijacijama u koncentraciji proteina od ±10%, varijacijama u koncentraciji saharoze od ±20%, varijacijama u koncentraciji L-prolina i/ili histidina, i/ili polisorbata 80 od ± 50%, i/ili varijacijama pH jedinice od ± 0,3. ;;[0179] Robusnost formulacije sa mAt1 pokazana je PAR studijom. Sveukupno, rezultati pre-PAR i PAR studije su podržali da varijabilnost u sastavima mAt1 formulacije, u okviru ispitivanih opsega, ne utiče štetno na stabilnost DP sa mAt1 pod preporučenim uslovima skladištenja (2 do 8°C). ;;[0180] Uzorci FDS sa mAt1 od 50 mg/mL su bili stabilni nakon dva ciklusa zamrzavanja i odmrzavanja (zamrzavanje na -30°C i odmrzavanje na sobnoj temperaturi). Stabilnost FDS sa mAt1 na stres zamrzavanja/odmrzavanja nije bila pod uticajem promena koncentracije mAt1 od ±10%, promena saharoze od ±20% i/ili promena pH jedinica od ±0,3 u odnosu na kontrolni FDS sa mAt1 (50 mg/mL). Rezultati ovih studija zamrzavanja/odmrzavanja obezbeđuju dokaz da FDS sa 50 mg/mL mAt1 može biti zamrznut i odmrznut tokom proizvodnje DP sa mAt1, bez negativnog uticaja na stabilnost FDS. ;;Primer 14: Kontejneri ;;[0181] Formulacije mAt1 su razvijene u staklenim bočicama (za isporuku intravenskom infuzijom). Kontejner za lekoviti proizvod sa mAt1 namenjen za kasniji klinički razvoj i komercijalizaciju proizvoda takođe je prethodno napunjen špric, koji je predstavljen ili kao samostalan špric za samoinjeciranje ili je ugrađen u autoinjektorski uređaj za samoinjeciranje. ;;Primer 15: Stabilnost formulacije sa mAt1 u staklenim bočicama ;;[0182] Tabele 32 - 35 sumiraju stabilnost formulacija sa mAt1 za primer, u staklenim bočicama od 10 mL. ;;Tabela 32: Istraživanje stabilnosti formulacije sa mAt1, skladištene na 2 - 8°C ;;; ; ;; Tabela 33: Istraživanje stabilnosti formulacije sa mAt1 u uslovima ubrzanog skladištenja i stresa ; ; ;; Tabela 34: Istraživanje stabilnosti formulacije sa mAt1 skladištene na 2 - 8°C ; ; ;; Tabela 35: Istraživanje stabilnosti formulacije sa mAt1 u ubrzanim i uslovima stresa ; ; ;; [0183] Utvrđeno je da su dve formulacije pri različitim zapreminama za punjenje bile stabilne na stres (40°C/75% RV) (podaci nisu prikazani). ;Primer 16: Stabilnost formulacije mAt1 u prethodno napunjenim špricevima ;[0184] Tabele 36-38 sumiraju stabilnost formulacija sa mAt1 visoke koncentracije u prethodno napunjenim špricevima. ;;Tabela 36: Istraživanje stabilnosti lekovitog proizvoda sa mAt1 u prethodno napunjenom špricu (PFS) skladištenom na 5°C ;;; ; ;; Tabela 37: Istraživanje stabilnosti lekovitog proizvoda sa mAt1 u prethodno napunjenom špricu (PFS) čuvanog u uslovima ubrzanog skladištenja ; ; ;; Tabela 38: Istraživanje stabilnosti lekovitog proizvoda sa mAt1 u prethodno napunjenom špricu (PFS) – Uticaj stresnih uslova ; ; ;;; Primer 17: Kompatibilnost formulacija sa mAt1 u uređajima za intravensku (IV) isporuku ;[0185] Za procenu kompatibilnosti, formulacija sa mAt1 od 50 mg/mL je dodata u IV kesicu od 100 mL, koja je sadržavala bilo 0,9% injekcioni rastvor natrijum hlorida ili 5% injekcioni rastvor dekstroze, da bi se procenilo da li je mAt1 stabilno kada se daje intravenski. Da bi se podržala varijabilnost u težini pacijenata, u ovoj studiji su ispitivane dve koncentracije prethodno pripremljene smeše, od 1,0 mg/mL mAt1 i 25 mg/mL mAt1, da bi se imitirali uslove niske i visoke doze. Sledeće komponente IV smeše su upotrebljavane tokom studija kompatibilnosti: ;;<™>Lekoviti proizvod ;∘ DP sa 50 mg/mL mAt1 ;<™>Razblaživači ;∘ Injekcioni rasatvor sa 0,9% natrijum hlorida ;∘ Injekcioni rasatvor sa 5% dekstroze ;<™>IV kese ;∘ IV kese napravljene od polivinil hlorida (PVC) sa di-(2-etilheksil)ftalatom (DEHP), prethodno napunjene sa 0,9% injekcionim rastvorom natrijum hlorida ;∘ IV kese napravljene od polivinil hlorida (PVC) sa DEHP, prethodno napunjene sa 5% injekcionim rastvorom dekstroze ;∘ IV kese napravljene od poliolefina (PO) prethodno napunjene sa 0,9% injekcionim rastvorom natrijum hlorida ;∘ IV vrećice napravljene od poliolefina (PO) prethodno napunjene 5% injekcionim rastvorom dekstroze ;∘ IV kese napravljene od polipropilena prethodno napunjene sa 0,9% injekcionim rastvorom natrijum hlorida ;∘ IV boce napravljene od polipropilena prethodno napunjene sa 0,9% injekcionim rastvorom natrijum hlorida ;<™>IV Pumpe ;∘ Peristaltička pumpa ;∘ Pumpa za istiskivanje tečnosti ;<™>IV Infuzioni sistemi ;∘ IV sistem napravljen od PVC-a sa DEHP ;∘ IV sistem napravljen od PVC-a sa dioktil tereftalatom (DEHT) ;∘ IV sistem napravljen od PVC-a sa trioktil trimelitatom (TOTM) ;∘ IV sistem napravljen od PVC-a obloženog polietilenom ;∘ IV sistem napravljen od poliuretana ;<™>Filteri ;∘ 0,2 µm polietarsulfonski unutrašnji filter ;∘ 1,2 µm polietarsulfonski unutrašnji filter ;∘ 5 µm polietarsulfonski unutrašnji filter ;∘ 15 µm polietarsulfonski unutrašnji filter. ;;[0186] DP korišćeni u ovoj studiji su GMP proizvedeni upotrebom reprezentativnog DP komercijalnog proizvodnog procesa. Vreće za IV koje su sadržavale prethodno pomešanu smešu su prvobitno držane 24 sata na 5°C; kese su zatim inkubirane tokom najmanje 8 sati na 25 °C. Nakon ovih inkubacija, svaki od infuzionih sistema je povezan sa IV kesom, napunjen je smešom i držan 1 sat na sobnoj temperaturi. Svaka smeša je zatim pumpana kroz odgovarajuće infuzione sisteme brzinom od 25 mL/h i 500 mL/h. ;;[0187] Postupci upotrebljeni za procenu kompatibilnosti prethodno pripremljenih smeša: Kompatibilnost prethodno pripremljene smeše mAt1 sa materijalima koji se koriste u uređaju za intravensku isporuku procenjivana je upotrebom sledećih testova: ;;<™>Boja i izgled, vizuelnim pregledom ;<™>pH ;<™>Turbiditet, meren porastom optičke gustine (OD) na 405 nm ;<™>Analiza sub-vidljivih čestica prethodno pripremljene smeše, zatamnjivanjem svetlosti (HIAC)<™>Proteinska koncentracija mAt1, revezno-faznom tečnom hromatografijom pod ultra-visokim pritiskom (RP-UPLC) ;<™>Čistoća, sa SE-UPLC ;<™>Analiza varijanti različitih naelektrisanja, sa CEX-UPLC ;<™>Potencija, biološki test: Relativna potencija svakog uzorka je određivana upotrebom biološke analize i definiše se kao: (IC50Referentnog uzorka/IC50Uzorka)* 100%. Izmerena potencija uzoraka stabilnosti pri skladištenju mora biti unutar 50-150% u odnosu na izmerenu potenciju referentnog standarda.

[0188] Rezultati i zaključci: Formulacija mAt1 od 50 mg/mL, razblažena bilo u 0,9% injekcionom rastvoru natrijum hlorida ili 5% injekcionom rastvoru dekstroze do koncentracija od 1,0 mg/mL ili 25 mg/mL, bila je fizički i hemijski stabilna pod svim uslovima koji su ispitivani u okviru predloženih raspona doza i uslova davanja. Ovi podaci podržavaju sledeće zaključke koji se odnose na pripremu doza i IV davanje DP sa mAt1:

<™>IV kese sa 0,9% injekcionim rastvorom natrijum hlorida i 5% injekcionim rastvorom dekstroze, napravljene od PVC-a sa DEHP, PO i polipropilenom, kompatibilne su sa IV davanjem mAt1.

DP sa mAt1 može biti razblažen do koncentracija od samo 1,0 mg/mL u PVC, PO ili polipropilenskim IV kesama koje sadrže ili 0,9% natrijum hlorid ili 5% dekstrozu za IV davanje.

DP sa mAt1 može biti razblažen do koncentracija visokih poput 25,0 mg/mL u PVC, PO ili polipropilenskim IV kesama koje sadrže ili 0,9% natrijum hlorid ili 5% dekstrozu za IV davanje. Prethodno pripremljena smeša mAt1 u 0,9% natrijum hloridu ili 5% dekstrozi je bila stabilna nakon inkubacije u PVC, PO ili polipropilenskoj IV kesi tokom perioda do 24 sata na 5°C i do 8 sati na 25°C. Razblažen DP sa mAt1 može biti dat u roku od 6 sati od pripreme.

Razblaženo mAt1 može biti dato upotrebom standardne infuzione pumpe.

Razblaženo mAt1 može biti dato sistemom za infuziju koji se sastoji od PVC-a koji sadrži DEHP, PVC-a koji sadrži TOTM, polietilen ili poliuretan.

mAt1 je kompatibilan sa upotrebom unutrašnjeg polietarsulfonskog filtera od 0,2 µm - 5 µm. Razblaženo mAt1 može biti dato brzinom opsega od 25 do 500 mL/sat.

Claims

Patentni zahtevi

1. Stabilna tečna farmaceutska formulacija koja sadrži:

(a) antitelo koje se specifično vezuje za humani programirane smrti tipa 1 (PD-1), pri čemu antitelo sadrži tri regiona koji određuju komplementarnost teškog lanca (CDR) (HCDR1, HCDR2 i HCDR3) sadržana u varijabilnom regionu teškog lanca (HCVR) i tri CDR lakog lanca (LCDR1, LCDR2 i LCDR3) sadržana u varijabilnom regionu lakog lanca (LCVR), pri čemu HCDR1 sadrži SEQ ID NO: 3, HCDR2 sadrži SEQ ID NO: 4, HCDR3 sadrži SEQ ID NO: 5, LCDR1 sadrži SEQ ID NO: 6, LCDR2 sadrži SEQ ID NO: 7 i LCDR3 sadrži SEQ ID NO: 8;

(b) pufer koji sadrži histidin;

(c) organski rastvarač koji sadrži polisorbat;

(d) saharozu kao stabilizator; i

(e) prolin kao modifikator viskoznosti;

pri čemu je pH stabilne tečne farmaceutske formulacije 6,0 ± 0,3.

2. Farmaceutska formulacija prema patentnom zahtevu 1, gde je koncentracija antitela:

(a) od 5 mg/mL ± 0,75 mg/mL do 250 mg/mL ± 37,5 mg/mL;

(b) 25 mg/mL ± 3,75 mg/mL;

(c) 50 mg/mL ± 7,5 mg/mL;

(d) 150 mg/mL ± 22,5 mg/mL; ili

(e) 175 mg/mL ± 26,25 mg/mL.

3. Farmaceutska formulacija prema patentnom zahtevu 1 ili 2, gde je koncentracija histidinskog pufera od 5 mM ± 1 mM do 20 mM ± 4 mM, opciono gde:

(a) koncentracija histidinskog pufera je 10 mM ± 2 mM; i/ili

(b) histidinski pufer se priprema od L-histidina i L-histidin monohidrohloridnog monohidrata, dalje opciono pri čemu se histidinski pufer priprema od 4,8 mM ± 0,96 mM L-histidina i 5,2 mM ± 1,04 mM L-histidin monohidrohloridnog monohidrata.

4. Farmaceutska formulacija prema bilo kom od patentnih zahteva 1-3, gde je koncentracija polisorbata od 0,01% ± 0,005% do 0,5% ± 0,25% w/v, opciono gde:

(a) koncentracija polisorbata je 0,1% ± 0,05% w/v ili 0,2% ± 0,1% w/v; i/ili

(b) polisorbat je polisorbat 80,

5. Farmaceutska formulacija prema bilo kom od patentnih zahteva 1-4, gde je koncentracija saharoze od 1% ± 0,2% do 20% ± 4% w/v, opciono gde je koncentracija saharoze od 1% ± 0,2% do 10% ± 2 % w/v, kao što je 5% ± 1% w/v.

6. Farmaceutska formulacija prema patentnom zahtevu 5, gde je koncentracija saharoze 5% ± 1% w/v, a koncentracija prolina je od 1% ± 0,2% do 5% ± 1% w/v, kao što je 1,5% ± 0,3% w/v.

7. Farmaceutska formulacija prema patentnom zahtevu 1, koja sadrži:

(a) 5 mg/mL ± 0,75 mg/mL do 250 mg/mL ± 37,5 mg/mL antitela,

(b) 10 mM ± 2 mM histidinski pufer,

(c) 0,2% ± 0,1% w/v polisorbata,

(d) 5% ± 1% w/v saharoze, i

(e) 1,5% ± 0,3% w/v prolina;

pri pH 6,0 ± 0,3;

opciono, gde je koncentracija antitela: (i) 175 mg/mL ± 26,25 mg/mL antitela; (ii) 150 mg/mL ± 22,5 mg/mL antitela; (iii) 50 mg/mL ± 7,5 mg/mL antitela; ili (iv) 25 mg/mL ± 3,75 mg/mL antitela.

8. Farmaceutska formulacija prema patentnom zahtevu 1, koja sadrži:

(a) 5 mg/mL ± 0,75 mg/mL do 250 mg/mL ± 37,5 mg/mL antitela,

(b) 0,74 mg/mL L-histidina,

(c) 1,1 mg/mL L-histidin monohidrohloridnog monohidrata,

(d) 2 mg/mL polisorbata,

(e) 50 mg/mL saharoze, i

(f) 15 mg/mL prolina;

pri pH 6,0 ± 0,3;

9. Farmaceutska formulacija prema bilo kom od patentnih zahteva 1-8, gde:

(a) najmanje 90% antitela ima nativnu konformaciju nakon 28 dana na 45°C; i/ili

(b) najmanje 35% antitela je, po nelektrisanju, glavna varijanta naelektrisanja antitela nakon 28 dana na 45°C; i/ili

(c) najmanje 94% antitela ima nativnu konformaciju nakon tri meseca na 25 °C; i/ili

(d) najmanje 44% antitela je, po nelektrisanju, glavna varijanta naelektrisanja antitela, nakon tri meseca na 25 °C; i/ili

(e) najmanje 96% antitela ima nativnu konformaciju nakon 12 meseci na 5°C; i/ili

(f) najmanje 45% antitela je, po nelektrisanju, glavna varijanta naelektrisanja antitela, nakon 12 meseci na 5°C; i/ili

(g) najmanje 96% antitela ima nativnu konformaciju nakon 12 meseci na -20°C, -30°C i/ili -80°C; i/ili

(h) najmanje 40% antitela je, po nelektrisanju, glavna varijanta naelektrisanja antitela, nakon 12 meseci na -20°C, -30°C i/ili -80°C.

10. Farmaceutska formulacija prema bilo kom od patentnih zahteva 1-9, pri čemu antitelo sadrži HCVR sa SEQ ID NO: 1 i LCVR sa SEQ ID NO: 2.

11. Farmaceutska formulacija prema patentnom zahtevu 10, gde je koncentracija antitela: (i) 175 mg/mL ± 26,25 mg/mL antitela; (ii) 150 mg/mL ± 22,5 mg/mL antitela; (iii) 50 mg/mL ± 7,5 mg/mL antitela; ili (iv) 25 mg/mL ± 3,75 mg/mL antitela.

12. Farmaceutska formulacija prema patentnom zahtevu 11, gde:

(a) ≥ 90% antitela ima molekulsku težinu od 143 kDa ± 1 kDa; i/ili

(b) farmaceutska formulacija ima viskoznost manju od 20 mPa-s na 25 °C, opciono manju od 15 mPa-s na 25 °C.

13. Farmaceutska formulacija prema bilo kom od patentnih zahteva 1 - 12, pri čemu antitelo sadrži teški i laki lanac, gde:

(a) teški lanac sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 9;

(b) teški lanac sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 11;

(c) laki lanac sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 10;

(d) antitelo sadrži teški lanac/laki lanac koji sadrži aminokiselinske sekvence SEQ ID NO: 9/10; ili (e) antitelo sadrži teški lanac/laki lanac koji sadrži aminokiselinske sekvence SEQ ID NO: 11/10,

14. Farmaceutska formulacija prema bilo kom od patentnih zahteva 1-13, pri čemu je formulacija pogodna za subkutano ili intravensko davanje.

15. Farmaceutska formulacija prema bilo kom od patentnih zahteva 1-14, pri čemu se navedena formulacija nalazi u kontejneru, opciono pri čemu:

(a) kontejner je bočica;

(b) kontejner je bočica, a bočica je prozirna bočica od stakla Tipa 1, od 10 mL;

(c) kontejner je špric;

(d) kontejner je špric, a špric je od stakla sa niskim sadržajem volframa;

(e) kontejner je prethodno napunjen špric; ili

(f) kontejner je autoinjektor.

16. Komplet koji sadrži farmaceutsku formulaciju prema bilo kom od patentnih zahteva 1-14, kontejner i uputstva, opciono gde:

(a) kontejner je staklena bočica;

(b) kontejner je prethodno napunjen špric; ili

(c) kontejner je autoinjektor.

17. Farmaceutska formulacija prema patentnom zahtevu 1, koja sadrži:

(a) 50 mg/mL ± 7,5 mg/mL antitela,

(b) 0,74 mg/mL L-histidina,

(c) 1,1 mg/mL L-histidin monohidrohloridnog monohidrata,

(d) 2 mg/mL polisorbata 80,

(e) 50 mg/mL saharoze, i

(f) 15 mg/mL prolina;

u vodi, pri pH 6,0 ± 0,3.