RS66762B1 - Signaliziranje informacija koje se odnose na odsečak u sistemu za kodiranje/dekodiranje slika/video zapisa - Google Patents

Description

Opis

POZADINA OVOG OTKRIVANJA

Oblast ovog otkrivanja

[0001] Ovo otkrivanje se odnosi na postupak i uređaj za pojačavanje signaliziranja informacija koje se odnose na odsečke u sistemu za kodiranje/dekodiranje slike/video zapisa.

Stanje tehnike

[0002] U novije vreme, potražnja za slikama i video zapisima visoke rezolucije i visokog kvaliteta, kao što su 4K, 8K ili još više ultra visoke definicije (UHD) je u porastu u različitim oblastima. Kako rezolucija ili kvalitet slike/video zapisa postaje viši, proporcionalno veća količina informacija, odnosno bitova, se prenosi u poređenju sa konvencionalnim slikama ili video zapisima. Zbog toga, ukoliko se slika/video prenosi putem postojećih žičanih ili bežičnih širokopojasnih linija, ili čuva na starijim medijima za čuvanje podataka, troškovi prenosa i čuvanja značajno rastu.

[0003] Štaviše, interesovanje i potražnja za sadržajima iz oblasti virtuelne stvarnosti (VR) i veštačke stvarnosti (AR), kao i za imerzivnim medijima poput holograma, su sve više u porastu. Takođe, raste i emitovanje slika i video zapisa koji prikazuju karakteristike drugačije od stvarnih slika i video materijala, kao što su slike/video zapisi iz video igara.

[0004] Zbog toga je neophodna visokoefikasna tehnika kompresije slika i video zapisa, kako bi se efikasno komprimovale i prenosile, skladištile ili reprodukovale slike i video zapisi visoke rezolucije i kvaliteta, koji prikazuju različite karakteristike kao što je prethodno opisano.

[0005] Stanje tehnike može da se pronađe kod Hellman (Broadcom) T et al, "AHG17: Signalling of Rectangular Slices", JVET-P0240 i kod Bross B et al, "Versatile Video Coding (Draft 7)", JVET-P2001.

KRATAK SADRŽAJ OVOG OTKRIVANJA

Tehnički ciljevi

[0006] Ovaj pronalazak je definisan u nezavisnim patentnim zahtevima, pri čemu poželjni načini ostvarivanja ovog pronalaska su definisani u zavisnim patentnim zahtevima.

[0007] Tehnički cilj ovog otkrivanja je da obezbedi postupak i uređaj za povećanje efikasnosti kodiranja slike/video zapisa.

[0008] Drugi tehnički cilj ovog otkrivanja je da obezbedi postupak i uređaj za efikasno signaliziranje informacije o odsečku unutar pločice.

[0009] Opet drugi tehnički cilj ovog otkrivanja je da obezbedi postupak i uređaj za smanjenje opterećenja signaliziranja prilikom isporuke (ili prenosa) informacija o odsečku unutar pločice.

[0010] Još jedan tehnički cilj ovog otkrivanja je da obezbedi postupak i uređaj za efikasno isporučivanje (ili prenošenje) informacija koje se odnose a broj i visinu odsečaka unutar pločice.

[0011] Još jedan tehnički cilj ovog otkrivanja je da obezbedi postupak i uređaj za efikasnije signaliziranje visina odgovarajućih slajdova, kada dva ili više slajdova imaju istu visinu unutar pločice.

Tehnička rešenja

[0012] Prema jednom načinu ostvarivanja ovog otkrivanja, ovde je obezbeđen postupak dekodiranja koji se izvodi putem uređaja za dekodiranje video zapisa. Taj postupak može da uključuje sledeće faze: raščlanjivanje informacija o broju koje se odnose na broj odsečaka, pri čemu svaki od njih ima eksplicitno signaliziranu visinu unutar pločice trenutne slike iz protoka bitova; raščlanjivanje informacija o visini koje se odnose na visine odsečaka, pri čemu svaki ima eksplicitno signaliziranu visinu iz protoka bitova, na osnovu informacija o broju; izvođenje broja odsečaka unutar pločice na osnovu informacija o broju i visini; generisanje predikcionih uzoraka vršenjem predikcije na trenutnom bloku trenutne slike, zasnovano na odsečcima unutar pločice; generisanje rekonstruisanih uzoraka na osnovu predikcionih uzoraka; i generisanje rekonstruisane slike za trenutnu sliku na osnovu rekonstruisanih uzoraka. Pri tome, informacije o visini mogu da uključuju isti broj sintaksnih elemenata kao što je vrednost informacije o broju, gde se, u slučaju da je vrednost informacije o broju jednaka n, visine odsečaka od 0-tog do (n– 1)-og unutar pločice mogu izvesti na osnovu sintaksnih elemenata; gde se visina n-og odsečka može izvesti na osnovu visine (n–1)-og odsečka; i gde se visina poslednjeg odsečka može izvesti na osnovu preostale visine nakon oduzimanja visina ostalih odsečaka unutar pločice od ukupne visine pločice.

[0013] Prema drugom načinu ostvarivanja ovog otkrivanja, ovde je obezbeđen postupak kodiranja video zapisa koji izvodi uređaj za kodiranje video zapisa. Taj postupak može da uključuje sledeće faze: izvođenje odsečaka unutar pločice trenutne slike; generisanje predikcionih uzoraka vršenjem predikcije na trenutnom bloku na osnovu izvedenih odsečaka; generisanje preostalih informacija na osnovu predikcionih uzoraka i originalne slike; generisanje informacija o broju koje se odnose na broj odsečaka, pri čemu svaki ima eksplicitno signaliziranu visinu unutar pločice, kao i informacija o visini koje se odnose na visine odsečaka, takođe na osnovu izvedenih odsečaka; i kodiranje slikovnih informacija uključujući preostale informacije, informacije o broju i informacije o visini. Pri tome, ako je vrednost informacije o broju jednaka n, informacije o visini mogu ukazivati na visine od 0-tog do (n–1)-og odsečka unutar pločice; visina n-og odsečka može se izvesti na osnovu visine (n–1)-og odsečka; a visina poslednjeg odsečka može se izvesti na osnovu preostale visine, dobijene oduzimanjem visina ostalih odsečaka unutar pločice od ukupne visine pločice.

[0014] Prema još jednom načinu ostvarivanja ovog otkrivanja, ovde je obezbeđen digitalni računarski čitljiv medijum za snimanje, a koji sadrži informacije uskladištene na njemu koje uzrokuju da uređaj za dekodiranje video zapisa izvede postupak dekodiranja video zapisa.

Postupak dekodiranja video zapisa može da uključuje sledeće faze: raščlanjivanje informacija o broju koje se odnose na broj odsečaka, pri čemu svaki odsečak ima eksplicitno signaliziranu visinu unutar pločice trenutne slike, iz slikovnih informacija; raščlanjivanje informacija o visini koje se odnose na visine odsečaka, pri čemu svaki ima eksplicitno signaliziranu visinu iz slikovnih informacija, na osnovu informacija o broju; izvođenje broja odsečaka unutar pločice na osnovu informacija o broju i o visini; generisanje predikcionih uzoraka izvođenjem predikcije na trenutnom bloku trenutne slike, na osnovu odsečaka unutar pločice; generisanje rekonstruisanih uzoraka na osnovu predikcionih uzoraka; i generisanje rekonstruisane slike za trenutnu sliku na osnovu rekonstruisanih uzoraka. Pri tome, informacije o visini mogu da uključuju isti broj sintaksnih elemenata kao što je vrednost informacije o broju, pri čemu, ako je vrednost informacije o broju jednaka n, visine od 0-tog do (n–1)-og odsečka unutar pločice mogu se izvesti na osnovu sintaksnih elemenata; visina n-og odsečka može se izvesti na osnovu visine (n–1)-og odsečka; a visina poslednjeg odsečka može se izvesti na osnovu preostale visine, dobijene oduzimanjem visina ostalih odsečaka unutar pločice od ukupne visine pločice.

EFEKTI OVOG OTKRIVANJA

[0015] Prema jednom načinu ostvarivanja ovog otkrivanja, ukupna efikasnost kompresije slike/video zapisa može biti poboljšana.

[0016] Prema jednom načinu ostvarivanja ovog otkrivanja, informacije o odsečku unutar pločice mogu biti efikasno signalizirane.

[0017] Prema jednom načinu ostvarivanja ovog otkrivanja, opterećenje signaliziranjem može biti smanjeno prilikom isporučivanja (ili prenosa) informacija o odsečku unutar pločice.

[0018] Prema jednom načinu ostvarivanja ovog otkrivanja, informacije koje se odnose na broj i visinu odsečaka unutar pločice mogu biti efikasno signalizirane.

[0019] Prema jednom načinu ostvarivanja ovog otkrivanja, kada dva ili više odsečaka imaju istu visinu unutar pločice, signaliziranje informacija o visini odsečaka sa istom visinom može biti izostavljeno.

KRATAK OPIS CRTEŽA

[0020]

FIG.1 šematski ilustruje primer sistema za kodiranje video zapisa/slike na koji se načini ostvarivanja ovog dokumenta mogu primenjivati.

FIG.2 predstavlja dijagram koji šematski ilustruje konfiguraciju uređaja za kodiranje video zapisa/slika na koji načini ostvarivanja ovog dokumenta mogu da se primenjuju.

FIG.3 predstavlja dijagram koji šematski ilustruje konfiguraciju uređaja za dekodiranje video zapisa/slike na koji načini ostvarivanja ovog dokumenta mogu da se primenjuju.

FIG.4 prikazuje primer postupka dekodiranja slike.

FIG.5 prikazuje primer postupka kodiranja slike.

FIG.6 prikazuje primer postupka kodiranja video zapisa/slike na osnovu inter predikcije.

FIG.7 prikazuje opšti izgled inter prediktora u uređaju za kodiranje.

FIG.8 prikazuje primer postupka dekodiranja video zapisa/slike na osnovu inter predikcije. FIG.9 prikazuje opšti izgled inter prediktora u uređaju za dekodiranje.

FIG.10 i FIG.11 redom prikazuju opšte primere postupka za kodiranje video zapisa/slike i povezanu komponentu prema jednom načinu ostvarivanja ovog otkrivanja.

FIG.12 i FIG.13 redom prikazuju opšte primere postupka za dekodiranje video zapisa/slike i povezanu komponentu prema jednom načinu ostvarivanja ovog otkrivanja.

FIG.14 prikazuje primer sadržaja sistema za strimovanje na koji način ostvarivanja ovog otkrivanja može da se primenjuje.

OPIS PRIMERA NAČINA OSTVARIVANJA

[0021] Otkrivanje ovog dokumenta može biti modifikovano u različitim oblicima, a specifični načini ostvarivanja biće opisani i ilustrovani na crtežima. Pojmovi koji se koriste u ovom dokumentu služe isključivo za opisivanje konkretnih načina ostvarivanja i ne treba ih tumačiti kao ograničavajuće u pogledu otkrivenog postupka u ovom dokumentu. Izraz u jednini uključuje i značenje „najmanje jednog“, osim ako iz konteksta jasno ne proizilazi drugačije. Pojmovi kao što su „uključuje“ i „ima“ ukazuju na postojanje karakteristika, brojeva, faza, operacija, elemenata, komponenti ili njihovih kombinacija koje se koriste u dokumentu, te se shodno tome podrazumeva da nije isključena mogućnost postojanja ili dodavanja jedne ili više različitih karakteristika, brojeva, faza, operacija, elemenata, komponenti ili njihovih kombinacija.

[0022] Pored toga, svaka konfiguracija sa crteža opisana u ovom dokumentu predstavlja nezavisnu ilustraciju radi objašnjenja funkcija kao karakteristika koje se međusobno razlikuju, i ne znači da je svaka konfiguracija ostvarena pomoću međusobno različitog hardvera ili softvera. Na primer, dve ili više konfiguracija mogu biti kombinovane u jednu konfiguraciju, a jedna konfiguracija može takođe biti podeljena na više konfiguracija. Bez odstupanja od suštine otkrivenog postupka u ovom dokumentu, načini ostvarivanja u kojima se konfiguracije kombinuju i/ili razdvajaju uključeni su u obim ovog otkrivanja.

[0023] Ovaj dokument se odnosi na kodiranje video zapisa/slike. Na primer, postupak ili način ostvarivanja otkriven u ovom dokumentu može se primeniti na postupak otkriven u standardu za raznovrsno kodiranje video zapisa (VVC). Pored toga, postupak ili način ostvarivanja otkriven u ovom dokumentu može se primeniti na postupak otkriven u standardima kao što su esencijalno video kodiranje (EVC), AOMedia Video 1 (AV1), druga generacija standarda za kodiranje audio-videa (AVS2), ili neki budući standard za kodiranje video zapisa/slike (npr. H.267, H.268 itd.).

[0024] U ovom dokumentu, video može da se odnosi na niz slika kroz vreme. Slika generalno predstavlja jedinicu koja odgovara jednoj slici u određenom vremenskom okviru, dok se odsečak/pločica odnosi na jedinicu koja predstavlja deo slike u smislu kodiranja.

Odsečak/pločica može da uključuje jednu ili više kodirajućih jedinica stabla (CTU). Jedna slika može da se sastoji od jedne ili više pločica/odsečaka. Jedna slika može da se sastoji od jedne ili više grupa pločica. Jedna grupa pločica može da uključuje jednu ili više pločica. Brik može predstavljati pravougaoni region redova CTU unutar pločice na slici. Pločica može biti podeljena na više brikova, pri čemu se svaka sastoji od jednog ili više redova CTU unutar te pločice. Pločica koja nije podeljena na više brikova takođe se može označiti kao brik. Skeniranje brikova predstavlja specifičan sekvencijalni raspored CTU jedinica pri particionisanju slike, gde su CTU jedinice poređane uzastopno po raster skeniranju CTU jedinica unutar brika, brikovi unutar pločice su poređani uzastopno po raster skeniranju brikova u pločici, a pločice na slici su poređane uzastopno po raster skeniranju pločica slike. Pločica predstavlja pravougaoni region CTU jedinica unutar određene kolone i reda pločica na slici. Kolona pločica je pravougaoni region CTU jedinica sa visinom jednakom visini slike i širinom definisanom sintaksnim elementima u skupu parametara slike. Red pločica je pravougaoni region CTU jedinica sa visinom definisanom sintaksnim elementima u skupu parametara slike i širinom jednakom širini slike. Skeniranje pločica predstavlja specifičan sekvencijalni raspored CTU jedinica pri particionisanju slike, u kojem su CTU jedinice poređane uzastopno po raster skeniranju unutar pločice, dok su pločice na slici poređane uzastopno po raster skeniranju pločica slike. Odsečak obuhvata ceo broj brikova slike koje mogu biti isključivo obuhvaćene u jednoj NAL jedinici.

Odsečak može da se sastoji ili od određenog broja celih pločica, ili samo od uzastopnog niza celih brikova unutar jedne pločice. U ovom dokumentu, pojmovi grupa pločica i odsečak mogu se koristiti naizmenično. Na primer, u ovom dokumentu, zaglavlje grupe pločica može se označiti i kao zaglavlje odsečka.

[0025] Piksel ili pel može da označava najmanju jedinicu koja čini jednu sliku (ili jedan kadar). Takođe, pojam uzorak može se koristiti kao odgovarajući izraz za piksel. Uzorak generalno može da predstavlja piksel ili vrednost piksela, i može se odnositi isključivo na piksel/vrednost piksela luma komponente ili isključivo na piksel/vrednost piksela hroma komponente.

[0026] Jedinica može predstavljati osnovnu jedinicu obrade slike. Jedinica može da uključuje najmanje jedno od sledećeg: određeni region slike i informacije koje se odnose na taj region. Jedna jedinica može da uključuje jedan luma blok i dva hroma bloka (npr. Cb, Cr). Pojam jedinica može u nekim slučajevima da se koristi naizmenično sa pojmovima kao što su blok ili oblast. Uopšteno, M×N blok može da sadrži uzorke (ili niz uzoraka) ili skup (ili niz) koeficijenata transformacije u M kolonama i N redova. Alternativno, uzorak može označavati vrednost piksela u prostornom domenu, a kada se ta vrednost transformiše u frekvencijski domen, može predstavljati koeficijent transformacije u frekvencijskom domenu.

[0027] U nekim slučajevima jedinica može da se koristi naizmenično sa pojmovima kao što su blok ili oblast. Uopšteno, MxN blok može predstavljati uzorke sastavljene od M kolona i N redova ili grupu koeficijenata transformacije. Uzorak generalno može da predstavlja piksel ili vrednost piksela, i može se odnositi isključivo na piksel/vrednost piksela luma komponente, kao i isključivo na piksel/vrednost piksela hroma komponente. Pojam uzorak može da se koristi kao odgovarajući izraz za piksel ili pel koji čini jednu sliku (ili jedan kadar).

[0028] Različiti načini ostvarivanja koji se odnose na kodiranje video zapisa/slike predstavljeni su u ovom dokumentu, i načini ostvarivanja mogu međusobno da se kombinuju, osim ako nije drugačije navedeno.

[0029] U ovom dokumentu, tehničke karakteristike koje su pojedinačno objašnjene na jednom crtežu mogu biti pojedinačno primenjene ili istovremeno primenjene.

[0030] U nastavku teksta, načini ostvarivanja ovog dokumenta će detaljno biti opisan uz pozivanje na prateće crteže. Pored toga, slične pozivne oznake se koriste za označavanje elemenata kroz crteže, i isti opisi sličnih elemenata mogu biti izostavljeni.

[0031] FIG.1 ilustruje primer sistema za kodiranje video zapisa/slike na koji ovi načini ostvarivanja ovog dokumenta mogu da se primenjuju.

[0032] Uz pozivanje na FIG.1, sistem za kodiranje video zapisa/slike može da uključuje prvi uređaj (izvorni uređaj) i drugi uređaj (prijemni uređaj). Izvorni uređaj može da prenosi kodirane informacije ili podatke o videu/slici ka uređaju za prijem putem digitalnog medijuma za čuvanje ili mreže, u obliku fajla ili strimovanja.

[0033] Izvorni uređaj može da uključuje izvor videa, uređaj za kodiranje i predajnik. Uređaj za prijem može da uključuje prijemnik, uređaj za dekodiranje i prikazivač. Uređaj za kodiranje može se nazvati uređajem za kodiranje video zapisa/slike, a uređaj za dekodiranje može se nazvati uređajem za dekodiranje video zapisa/slike. Predajnik može biti uključen u uređaj za kodiranje. Prijemnik može biti uključen u uređaj za dekodiranje. Prikazivač može da uključuje ekran, a ekran može biti konfigurisan kao poseban uređaj ili kao spoljna komponenta.

[0034] Izvor videa može da dobije video/sliku putem postupka snimanja, sinteze ili generisanja videa/slike. Izvor videa može da uključuje uređaj za snimanje videa/slike i/ili uređaj za generisanje videa/slike. Uređaj za snimanje videa/slike može da uključuje, na primer, jednu ili više kamera, arhive videa/slika koje sadrže prethodno snimljene video zapise/slike i slično. Uređaj za generisanje videa/slike može da uključuje, na primer, računare, tablete i pametne telefone, i može elektronski da generiše video/zapise ili slike. Na primer, virtuelni video ili slika mogu biti generisani pomoću računara ili sličnog uređaja. U tom slučaju, proces snimanja videa/slike može biti zamenjen procesom generisanja odgovarajućih podataka.

[0035] Uređaj za kodiranje može da kodira ulazni video/sliku. Uređaj za kodiranje može da izvede niz postupaka kao što su predikcija, transformacija i kvantizacija radi kompresije i efikasnosti kodiranja. Kodirani podaci (kodirane informacije o videu/slici) mogu biti izlazni u obliku protoka bitova.

[0036] Predajnik može da prenosi kodirane informacije o videu/slici ili podatke izlazne u obliku protoka bitova ka prijemniku uređaja za prijem putem digitalnog skladišnog medijuma ili mreže, u obliku fajla ili strimovanja. Digitalni medijum za čuvanje podataka može da uključuje različite medijume za čuvanje kao što su USB, SD, CD, DVD, Blu-ray, HDD, SSD i slično. Predajnik može da uključuje element za generisanje medijskog fajla kroz unapred definisani format fajla i može da uključuje element za prenos putem emitovanih/komunikacionih mreža. Prijemnik može da primi/izvuče protok bitova i prenese primljeni protok bitova uređaju za dekodiranje.

[0037] Uređaj za dekodiranje može da dekodira video/sliku izvođenjem niza postupaka kao što su dekvantizacija, inverzna transformacija i predikcija, koje odgovaraju operacijama uređaja za kodiranje.

[0038] Prikazivač može da prikaže dekodirani video/sliku. Prikazani video/slika mogu biti prikazani putem ekrana.

[0039] U ovom dokumentu, pojam "/" i "," trebalo bi da se tumači kao "i/ili". Na primer, pojam "A/B" može da označava "A i/ili B". Takođe, "A, B" može da označava "A i/ili B". Dodatno, "A/B/C" može da označava "barem jedan od A, B i/ili C". Takođe, "A/B/C" može da označava "barem jedan od A, B i/ili C".

[0040] Dalje, u ovom dokumentu, pojam "ili" trebalo bi da se tumači kao "i/ili". Na primer, izraz "A ili B" može obuhvatiti 1) samo A, 2) samo B, i/ili 3) oba, A i B. Drugim rečima, pojam "ili" u ovom dokumentu trebalo bi da se tumači kao "dodatno ili alternativno".

[0041] Dalje, zagrade koje se koriste u ovom dokumentu mogu značiti "na primer". Konkretno, u slučaju da je izraz "predikcija (intra predikcija)" upotrebljen, to može da znači da je "intra predikcija" predložena kao primer "predikcije". Drugim rečima, pojam "predikcija" u ovom dokumentu nije ograničen na "intra predikciju", a "intra predikcija" je predložena kao primer "predikcije". Dalje, čak i u slučaju da je izraz "predikcija (tj., intra predikcija)" upotrebljen, to može značiti da je "intra predikcija" predložena kao primer "predikcije".

[0042] FIG.2 predstavlja dijagram koji šematski ilustruje konfiguraciju uređaja za kodiranje video zapisa/slika na koji načini ostvarivanja ovog dokumenta mogu da se primenjuju. U nastavku teksta, ono što je označeno kao uređaj za kodiranje video zapisa može da uključuje uređaj za kodiranje slike.

[0043] Uz pozivanje na FIG.2, uređaj 200 za kodiranje može da uključuje i bude konfigurisan sa razdelnikom 210 slike, prediktorom 220, procesorom 230 preostalog dela, entropijskim koderom 240, sabiračem 250, filterom 260, i memorijom 270. Prediktor 220 može da uključuje inter prediktor 221 i intra prediktor 222. Procesor preostalog dela 230 može da uključuje transformator 232, kvantizator 233, dekvantizator 234, i inverzni transformator 235. Procesor 230 preostalog dela može dodatno da uključuju oduzimač 231. Sabirač 250 može biti nazvan rekonstruktivnim uređajem ili generatorom rekonstruisanih blokova. Razdelnik 210 slike, prediktor 220, procesor 230 preostalog dela, entropijski koder 240, sabirač 250 i filter 260, koji su prethodno opisani, mogu biti konfigurisani od strane jedne ili više hardverskih komponenti (npr. čipseta za kodiranje ili procesora) prema jednom načinu ostvarivanja. Pored toga, memorija 270 može da uključuje bafer dekodirane slike (DPB), i može biti takođe konfigurisana od strane digitalnog medijuma za čuvanje. Hardverska komponenta može dodatno da uključuju memoriju 270 kao internu/eksternu komponentu.

[0044] Razdelnik 210 slike može podeliti ulaznu sliku (ili sliku, frejm) koja ulazi u uređaj 200 za kodiranje u jednu ili više procesnih jedinica. Na primer, procesna jedinica može biti nazvana kodirajuća jedinica (CU). U ovom slučaju, kodirajuća jedinica može biti rekurzivno podeljena prema strukturi kvadratnog stabla, binarnog stabla, ternarnog stabla (QTBTTT) iz stabla kodirajuće jedinice (CTU) ili najveće kodirajuće jedinice (LCU). Na primer, jedna kodirajuća jedinica može biti podeljena u više kodirajućih jedinica dublje dubine na osnovu strukture kvadratnog stabla, binarnog stabla i/ili ternarnog stabla. U ovom slučaju, na primer, struktura kvadratnog stabla se prvo primenjuje, a struktura binarnog stabla i/ili struktura ternarnog stabla može se naknadno primeniti. Alternativno, struktura binarnog stabla može takođe biti primenjena prva. Postupak kodiranja prema ovom dokumentu može biti izveden na osnovu finalne kodirajuće jedinice koja više nije podeljena. U ovom slučaju, na osnovu efikasnosti kodiranja prema karakteristikama slike ili sličnim faktorima, maksimalna kodirajuća jedinica može biti direktno korišćena kao finalna kodirajuća jedinica, ili, po potrebi, kodirajuća jedinica može biti rekurzivno podeljena u kodirajuće jedinice dublje dubine, tako da kodirajuća jedinica optimalne veličine može biti korišćena kao finalna kodirajuća jedinica. Ovde, postupak kodiranja može uključivati postupke kao što su predikcija, transformacija i rekonstrukcija, koje će biti opisane kasnije. Kao drugi primer, procesna jedinica može dodatno da uključuje predikcionu jedinicu (PU) ili transformacionu jedinicu (TU). U ovom slučaju, svaka od predikcione jedinice i transformacione jedinice može biti podeljena ili particionisana iz prethodno pomenute finalne kodirajuće jedinice. Predikciona jedinica može biti jedinica za predikciju uzorka, a transformaciona jedinica može biti jedinica za indukovanje koeficijenta transformacije i/ili jedinica za indukovanje preostalog signala iz koeficijenta transformacije.

[0045] Uređaj 200 za kodiranje može oduzeti izlaz predikcionog signala (prediktivni blok, predikcija uzorka niza) od inter prediktora 221 ili intra prediktora 222 od ulaznog signala slike (originalni blok, originalni uzorak niza) kako bi generisao preostali signal (preostali blok, preostali uzorak niza), a generisani preostali signal se zatim prosleđuje transformatoru 232. U ovom slučaju, kao što je prikazano, jedinica za oduzimanje predikcionog signala (predikcija blok, predikcija uzorka niza) od ulaznog signala slike (originalni blok, originalni uzorak niza) u uređaju za kodiranje 200 može biti nazvana oduzimač 231. Prediktor 220 može da izvodi predikciju na ciljanom procesnom bloku (u nastavku teksta nazvanom trenutni blok) i generisati prediktivni blok koji uključuje predikcione uzorke za trenutni blok. Prediktor 220 može odrediti da li će se primeniti intra predikcija ili inter predikcija u jedinicama trenutnog bloka ili kodirajuće jedinice (CU). Prediktor 220 može da generiše različite vrste informacija o predikciji, kao što su informacije o predikcijskom režimu, i proslediti generisane informacije entropijskom koderu 240, kao što je opisano u nastavku u opisu svakog režima predikcije. Informacije o predikciji mogu biti kodirane entropijskim koderom 240 i izlaziti u obliku protoka bitova.

[0046] Intra prediktor 222 može da predvidi trenutni blok u odnosu na uzorke unutar trenutne slike. Referentni uzorci mogu biti locirani u susedstvu trenutnog bloka, ili mogu biti locirani dalje od trenutnog bloka, u zavisnosti od režima predikcije. Režimi predikcije u intra predikciji mogu uključivati više neusmerenih režima i više usmerenih režima. Neusmereni režim može uključivati, na primer, DC režim ili planarni režim. Usmerena predikcija može uključivati, na primer, 33 režima usmerene predikcije ili 65 režima usmerene predikcije, u zavisnosti od preciznosti pravca predikcije. Međutim, ovo je samo ilustrativno, i režimi usmeren predikcije koji su manji ili veći od broja navedenog mogu se koristiti u zavisnosti od podešavanja. Intra prediktor 222 takođe može da odredi režim predikcije primenjen na trenutni blok koristeći režim predikcije primenjen na susedni blok.

[0047] Inter prediktor 221 može da izazove prediktivni blok trenutnog bloka na osnovu referentnog bloka (referentne uzorke) koji je naveden pomoću vektora kretanja na referentnoj slici. U ovom trenutku, kako bi se smanjila količina informacija o kretanju koje se prenose u inter predikcionom režimu, informacije o kretanju mogu biti predviđene u jedinicama bloka, podbloka ili uzorka na osnovu korelacije informacija o kretanju između susednog bloka i trenutnog bloka. Informacije o kretanju mogu uključivati vektor kretanja i indeks referentne slike.

Informacije o kretanju mogu takođe uključivati informacije o pravcu inter predikcije (L0 predikcija, L1 predikcija, Bi predikcija, ili slično). U slučaju inter predikcije, susedni blok može uključivati prostorni susedni blok koji postoji unutar trenutne slike i vremenski susedni blok koji postoji u referentnoj slici. Referentna slika koja uključuje referentni blok i referentna slika koja uključuje vremenski susedni blok mogu biti iste ili različite jedna od druge. Vremenski susedni blok može nositi naziv kao što je kolocirani referentni blok, kolocirana CU (colCU), ili slično, a referentna slika koja uključuje vremenski susedni blok može biti nazvana kolocirana slika (colPic). Na primer, inter prediktor 221 može konfigurisati listu kandidata za informacije o kretanju na osnovu susednih blokova i generisati informacije koje označavaju koji kandidat se koristi za derivaciju vektora kretanja i/ili indeksa referentne slike trenutnog bloka. Inter predikcija može se obaviti na osnovu različitih režima predikcije, a na primer, u slučaju režima preskakanja i režima spajanja, inter prediktor 221 može koristiti informacije o kretanju susednog bloka kao informacije o kretanju trenutnog bloka. U slučaju režima preskakanja, preostali signal se neće prenositi, za razliku od režima preskakanja. Režim predikcije vektora kretanja (MVP) može da označava vektor kretanja trenutnog bloka koristeći vektor kretanja susednog bloka kao prediktor vektora kretanja, i signalizirati razliku u vektoru kretanja.

[0048] Prediktor 220 može da generiše predikcioni signal na osnovu različitih predikcionih postupaka koji će biti opisani u nastavku. Na primer, prediktor 220 može primeniti intra predikciju ili inter predikciju za predikciju jednog bloka, a može istovremeno primeniti i intra i inter predikciju. Ovo se može nazvati kombinovana inter i intra predikcija (CIIP).

Pored toga, prediktor može biti zasnovan na režimu intra blok kopije (IBC) ili na paletnom režimu za predikciju bloka. IBC režim ili paletni režim mogu se koristiti za kodiranje slike/video zapisa sadržaja kao što su igre, na primer, kodiranje sadržaja ekrana (SCC). IBC u osnovi vrši predikciju unutar trenutne slike, ali se može izvoditi slično kao inter predikcija, jer se referentni blok izvodi unutar iste slike. To jest, IBC može koristiti bar jednu od inter predikcionih tehnika opisanih u ovom dokumentu. Paletni režim se može posmatrati kao primer intra kodiranja ili intra predikcije. Kada se primeni paletni režim, vrednost uzorka na slici može biti signalizirana na osnovu informacija iz tabele palete i indeksa palete.

[0049] Predikcioni signal koji generiše prediktor (uključujući inter prediktor 221 i/ili intra prediktor 222) može da se koristi za generisanje rekonstruisanog signala ili za generisanje preostalog signala.

[0050] Transformator 232 može da generiše koeficijente transformacije primenom tehnike transformacije na preostali signal. Na primer, tehnika transformacije može da uključuje bar jednu od sledećih: diskretna kosinusna transformacija (DCT), diskretna sinusna transformacija (DST), transformacija zasnovana na grafu (GBT) ili uslovno nelinearna transformacija (CNT). Ovde, GBT se odnosi na transformaciju dobijenu iz grafa pri izražavanju odnosa između piksela u grafu. CNT se odnosi na transformaciju dobijenu na osnovu predikcionog signala koji je generisan korišćenjem svih prethodno rekonstruisanih piksela. Takođe, proces transformacije može biti primenjen na blok piksela iste veličine kao kvadrat, ili na blok promenljive veličine koji nije kvadratnog oblika.

[0051] Kvantizator 233 kvantizuje koeficijente transformacije i prosleđuje ih entropijskom koderu 240, dok entropijski koder 240 kodira kvantizovani signal (informacije o kvantizovanim koeficijentima transformacije) i izlazno šalje kodirani signal kao protok bitova.

Informacije o kvantizovanim koeficijentima transformacije mogu se nazvati preostale informacije. Kvantizator 233 može preurediti kvantizovane koeficijente transformacije iz blok forme u jednodimenzionalni vektorski oblik, na osnovu redosleda skeniranja koeficijenata, i može da generiše informacije o koeficijentima transformacije na osnovu kvantizovanih koeficijenata u tom jednodimenzionalnom obliku.

[0052] Entropijski koder 240 može primenjivati različite postupke kodiranja, kao što su eksponencijalni Golomb, kontekstno-adaptivno kodiranje promenljive dužine (CAVLC) i kontekstno-adaptivno binarno aritmetičko kodiranje (CABAC). Takođe, može kodirati informacije potrebne za rekonstrukciju videa ili slike, kao što su vrednosti sintaksnih elemenata, koje mogu biti odvojene od kvantizovanih koeficijenata transformacije ili kodirane zajedno s njima.

Kodirane informacije, uključujući kodirane informacije o slici ili videu, mogu se prenositi ili skladištiti u jedinicama sloja apstrakcije mreže (NAL jedinice), u obliku protoka bitova. Ove informacije mogu dalje sadržavati podatke o različitim skupovima parametara, poput skupa adaptacionih parametara (APS), skupa parametara slike (PPS), skupa parametara sekvence (SPS) ili skupa video parametara (VPS), kao i informacije o opštim ograničenjima. U ovom dokumentu, informacije i/ili sintaksni elementi koji se prenose ili signaliziraju sa uređaja za kodiranje ka uređaju za dekodiranje smatraju se sastavnim delom informacija o slici ili videu. Te informacije se kodiraju korišćenjem prethodno opisanog postupka kodiranja i uključuju se u protok bitova, koji može biti prenet preko mreže ili sačuvan na digitalnom medijumu za čuvanje. Mreža može uključivati emisionu mrežu i/ili komunikacionu mrežu, dok digitalni medijum za čuvanje može obuhvatati različite uređaje kao što su USB, SD, CD, DVD, Blu-ray, HDD i SSD. Jedinica za prenos i/ili jedinica za čuvanje signala koji izlazi iz entropijskog kodera 240 može biti konfigurisana kao unutrašnji ili spoljašnji deo uređaja 200 za kodiranje, a jedinica za prenos može biti direktno integrisana u sam entropijski koder 240.

[0053] Kvantizovani koeficijenti transformacije koji izlaze iz kvantizatora 233 mogu se koristiti za generisanje predikcionog signala. Na primer, preostali signal (preostali blok ili preostali uzorci) može biti rekonstruisan primenom dekvantizacije i inverzne transformacije na kvantizovane koeficijente transformacije, korišćenjem dekvantizatora 234 i inverzne transformacione jedinice 235. Sabirač 250 može dodati rekonstruisani preostali signal na predikcioni signal koji dolazi iz inter prediktora 221 ili intra prediktora 222, kako bi se generisao rekonstruisani signal (rekonstruisana slika, rekonstruisani blok ili niz rekonstruisanih uzoraka). Kada ne postoji preostali signal za ciljni blok koji se obrađuje, kao u slučaju kada se primenjuje režim preskakanja (režim preskakanja), prediktivni blok se može koristiti kao rekonstruisani blok.

Sabirač 250 se može označiti i kao jedinica za restauraciju ili generator restaurisanog bloka. Generisani rekonstruisani signal može se koristiti za intra predikciju narednog ciljnog bloka u okviru tekuće slike, ili, nakon filtriranja (kako će biti opisano u nastavku), za inter predikciju naredne slike.

[0054] U međuvremenu, luma mapiranje sa skaliranjem hrome (LMCS) može se primeniti tokom procesa kodiranja i/ili rekonstrukcije slike.

[0055] Filter 260 može poboljšati subjektivni i ciljani kvalitet slike primenom filtriranja na rekonstruisani signal. Na primer, filter 260 može da generiše izmenjenu rekonstruisanu sliku primenom različitih postupaka filtriranja na rekonstruisanu sliku i smeštanjem te izmenjene rekonstruisane slike u memoriju 270, tačnije, u DPB memorije 270. Različiti postupci filtriranja mogu uključivati, na primer, filtriranje za uklanjanje blokova, adaptivni pomeraj uzorka, adaptivni filter petlje, bilateralni filter i slične tehnike. Filter 260 može da generiše različite vrste informacija koje se odnose na filtriranje i da prenese generisane informacije entropijskom koderu 240, kako će biti opisano kasnije u opisu svakog postupka filtriranja. Informacije koje se odnose na filtriranje mogu biti kodirane od strane entropijskog kodera 240 i izlazno poslate u obliku protoka bitova.

[0056] Izmenjena rekonstruisana slika koja se prenosi u memoriju 270 može se koristiti kao referentna slika u inter prediktoru 221. Kada se inter predikcija primeni kroz uređaj za kodiranje, može se izbeći neslaganje u predikciji između uređaja 200 za kodiranje i uređaja za dekodiranje, čime se poboljšava efikasnost kodiranja.

[0057] DPB memorije 270 može da čuva izmenjenu rekonstruisanu sliku koja se koristi kao referentna slika u inter prediktoru 221. Memorija 270 može da čuva informacije o kretanju bloka od kojeg su informacije o kretanju u trenutnoj slici izvedene (ili kodirane) i/ili informacije o kretanju blokova u slici, koji su već rekonstruisani. Čuvane informacije o kretanju mogu biti prenesene u inter prediktor 221 kako bi se iskoristile kao informacije o kretanju prostornog susednog bloka ili informacije o kretanju vremenskog susednog bloka. Memorija 270 može da čuva rekonstruisane uzorke rekonstruisanih blokova u trenutnoj slici i može preneti te rekonstruisane uzorke u intra prediktor 222.

[0058] FIG.3 je dijagram koji shematski objašnjava konfiguraciju uređaja za dekodiranje video zapisa/slike na koji načini ostvarivanja ovog dokumenta mogu da se primenjuju.

[0059] Uz pozivanje na FIG.3, uređaj 300 za dekodiranje može da uključuje i bude konfigurisan sa entropijskim dekoderom 310, preostalim procesorom 320, prediktorom 330, sabiračem 340, filerom 350 i memorijom 360. Prediktor 330 može da uključuje inter prediktor 331 i intra prediktor 332. Preostali procesor 320 može da uključuje dekvantizator 321 i inverzni transformator 322. Entropijski dekoder 310, preostali procesor 320, prediktor 330, sabirač 340 i filter 350, koji su već opisani, mogu biti konfigurisani pomoću jednog ili više hardverskih komponenti (npr. dekoderski čipseti ili procesori) prema jednom načinu ostvarivanja. Nadalje, memorija 360 može da uključuje bafer dekodirane slike (DPB) i može biti konfigurisana pomoću digitalnog medijuma za čuvanje. Hardverska komponenta može dalje uključivati memoriju 360 kao unutrašnji/spoljašnji element.

[0060] Kada se protok bitova koji uključuje informacije o video/slici unese, uređaj 300 za dekodiranje može rekonstruisati sliku kao odgovor na proces u kojem se informacije o video/slici obrađuju u uređaju za kodiranje prikazanom na FIG.2. Na primer, uređaj 300 za dekodiranje može izvesti jedinice/blokove na osnovu informacija o podeli blokova koje su preuzete iz protoka bitova. Uređaj 300 za dekodiranje može da izvede dekodiranje koristeći jedinicu za obradu primenjenu u uređaju za kodiranje. Stoga, jedinica za obradu za dekodiranje može biti, na primer, kodirajuća jedinica, a kodirajuća jedinica može biti podeljena prema strukturi kvadratnog stabla, binarnom stablu i/ili ternarnom stablu iz stabla kodirajuće jedinice ili maksimalne kodirajuće jedinice. Jedna ili više transformacionih jedinica može biti izvedeno iz kodirajuće jedinice. Pored toga, rekonstruisani signal slike koji je dekodiran i izlazno prenesen kroz uređaj 300 za dekodiranje može biti reprodukovan kroz uređaj za reprodukciju.

[0061] Uređaj 300 za dekodiranje može primiti signal koji izlazi iz uređaja za kodiranje sa Fig.2 u obliku protoka bitova, a primljeni signal može biti dekodiran kroz entropijski dekoder 310. Na primer, entropijski dekoder 310 može da analizira protok bitova kako bi izveo informacije (npr. video/informacije o slici) neophodne za rekonstrukciju slike (ili rekonstrukciju slike).

Video/informacije o slici mogu dodatno da uključuju informacije o različitim skupovima parametara, kao što su skup parametara za adaptaciju (APS), skup parametara za sliku (PPS), skup parametara za sekvencu (SPS) ili skup parametara za video (VPS). Pored toga, video/informacije o slici mogu uključivati i opšte informacije o ograničenjima. Uređaj za dekodiranje može dalje dekodirati sliku na osnovu informacija o skupu parametara i/ili opštih informacija o ograničenjima. Signalizirane/primljene informacije i/ili sintaksni elementi opisani kasnije u ovom dokumentu mogu biti dekodirani i dekodirati postupak kodiranja i dobijeni iz protoka bitova. Na primer, entropijski dekoder 310 dekodira informacije u protoku bitova na osnovu kodirajućeg postupka kao što su eksponencijalno Golomb kodiranje, kontekstualnoadaptivno kodiranje promenljive dužine (CAVLC) ili kontekstualno-adaptivno aritmetičko kodiranje (CABAC), i izlazno šalje sintaksne elemente potrebne za rekonstrukciju slike i kvantizovane vrednosti koeficijenata transformacije za preostali signal. Konkretno, CABAC entropijsko dekodiranje može primiti bin koji odgovara svakom sintaksnom elementu u protoku bitova, odrediti kontekstualni model koristeći informacije o sintaksnom elementu cilja za dekodiranje, informacije o dekodiranju ciljnog bloka ili informacije o simbolu/binu dekodiranim u prethodnoj fazi, i izvesti aritmetičko dekodiranje na binu predviđanjem verovatnoće pojavljivanja bina prema određenom kontekstualnom modelu, i generisati simbol koji odgovara vrednosti svakog sintaksnog elementa. U ovom slučaju, CABAC entropijsko dekodiranje može ažurirati kontekstualni model koristeći informacije o dekodiranom simbolu/binu za kontekstualni model narednog simbola/bina nakon što se odredi kontekstualni model. Informacije koje se odnose na predikciju među informacijama dekodiranim od strane entropijskog dekodera 310 mogu biti prosleđene prediktoru (inter prediktor 332 i intra prediktor 331), a preostale vrednosti na kojima je obavljeno entropijsko dekodiranje u entropijskom dekoderu 310, to jest kvantizovani koeficijenti transformacije i povezane informacije o parametrima, mogu biti prosleđene u preostali procesor 320.

[0062] Preostali procesor 320 može izvesti preostali signal (preostali blok, preostali uzorci ili preostali niz uzoraka). Takođe, informacije o filtriranju među informacijama dekodiranim od strane entropijskog dekodera 310 mogu biti prosleđene filteru 350. U međuvremenu, jedinica za prijem (nije prikazana) za prijem signala koji izlazi iz uređaja za kodiranje može biti dodatno konfigurisana kao unutrašnji/spoljašnji element uređaja 300 za dekodiranje, ili jedinica za prijem može biti komponenta entropijskog dekodera 310. U međuvremenu, uređaj za dekodiranje prema ovom dokumentu može biti nazvan uređajem za dekodiranje video zapisa/slike/slike, a uređaj za dekodiranje može biti podeljen na dekoder informacija (dekoder video/slikovnih/slikovnih informacija) i dekoder uzoraka (dekoder video/slikovnih/slikovnih uzoraka). Dekoder informacija može da uključuje entropijski dekoder 310, a dekoder uzoraka može da uključuje najmanje jedan od dekvantizatora 321, inverznog transformatora 322, sabirača 340, filtera 350, memorije 360, inter prediktora 332 i intra prediktora 331.

[0063] Dekvantizator 321 može da dekvantizuje kvantizovane koeficijente transformacije kako bi izlazno generisao koeficijente transformacije. Dekvantizator 321 može da preuredi kvantizovane koeficijente transformacije u dvodimenzionalni blok oblik. U ovom slučaju, preuređivanje može biti izvedeno na osnovu reda skeniranja koeficijenata koji je primenjen od strane uređaja za kodiranje. Dekvantizator 321 može izvesti dekvantizaciju za kvantizovane koeficijente transformacije koristeći parametar kvantizacije (npr. informacije o veličini koraka kvantizacije) i dobiti koeficijente transformacije.

[0064] Inverzni transformator 322 inverzno transformiše koeficijente transformacije kako bi dobio preostali signal (preostali blok, preostali niz uzoraka).

[0065] U ovom dokumentu, barem jedan od postupaka kvantizacije/dekvantizacije i/ili transformacije/inverzne transformacije može biti izostavljen. Kada se kvantizacija/dekvantizacija izostavi, kvantizovani koeficijenti transformacije mogu se nazvati koeficijentima transformacije. Kada se transformacija/inverzna transformacija izostavi, koeficijenti transformacije mogu da se nazovu koeficijentima ili preostalim koeficijentima, ili se mogu i dalje nazivati koeficijentima transformacije radi ujednačenosti izraza.

[0066] U ovom dokumentu, kvantizovani koeficijenti transformacije i koeficijenti transformacije mogu se nazivati koeficijentima transformacije i skaliranim koeficijentima transformacije, respektivno. U tom slučaju, preostale informacije mogu da uključuju informacije o koeficijentima transformacije, a informacije o koeficijentima transformacije mogu biti signalizirane kroz preostalu sintaksu kodiranja. Koeficijenti transformacije mogu biti izvedeni na osnovu preostalih informacija (ili informacija o koeficijentu(ima) transformacije), a skalirani koeficijenti transformacije mogu biti izvedeni kroz inverznu transformaciju (skaliranje) na koeficijentima transformacije. Preostali uzorci mogu biti izvedeni na osnovu inverzne transformacije (transformacije) skaliranih koeficijenata transformacije. Ovo se može primeniti/iskazati i u drugim delovima ovog dokumenta.

[0067] Prediktor 330 može izvesti predikciju trenutnog bloka i generisati prediktivni blok koji uključuje prediktivne uzorke trenutnog bloka. Prediktor može odrediti da li se primenjuje intra predikcija ili inter predikcija na trenutni blok na osnovu informacija o predikciji izlaznih iz entropijskog dekodera 310, i odrediti specifičan intra/inter predikcioni režim.

[0068] Prediktor 330 može da generiše prediktivni signal na osnovu različitih postupaka predikcije koji će biti opisani kasnije. Na primer, prediktor može primeniti intra predikciju ili inter predikciju za predikciju jednog bloka, i može istovremeno primeniti intra i inter predikciju. Ovo se može nazvati kombinovanom inter i intra predikcijom (CIIP). Pored toga, prediktor može biti zasnovan na režimu predikcije intra bloka (IBC) ili na režimu palete za predikciju bloka. IBC režim predikcije ili režim palete mogu da se koriste za kodiranje slike/video sadržaja kao što su igre, na primer, kodiranje sadržaja ekrana (SCC). IBC uglavnom vrši predikciju unutar trenutne slike, ali se može izvoditi slično inter predikciji jer se referentni blok izvodi unutar trenutne slike. To znači da IBC može koristiti barem jednu od tehnika inter predikcije opisanih u ovom dokumentu. Režim palete može se smatrati primerom intra kodiranja ili intra predikcije. Kada se primeni režim palete, informacije o tabeli palete i indeks palete mogu biti uključene u informacije o videu/slici i signalizirane.

[0069] Intra prediktor 331 može da predvidi trenutni blok pozivajući se na uzorke u trenutnoj slici. Pomenuti uzorci mogu biti locirani u blizini trenutnog bloka, ili mogu biti locirani odvojeno od trenutnog bloka, u zavisnosti od režima predikcije. U intra predikciji, režimi predikcije mogu da uključuju više neusmerenih režima i više usmerenih režima. Intra prediktor 331 može da odredi režim predikcije koji će biti primenjen na trenutni blok koristeći režim predikcije primenjen na susedni blok.

[0070] Inter prediktor 332 može da izvede prediktivni blok za trenutni blok na osnovu referentnog bloka (referentne uzorke) koji je definisan vektorom kretanja na referentnoj slici. U ovom slučaju, kako bi se smanjila količina informacija o kretanju koje se prenose u režimu inter predikcije, informacije o kretanju mogu biti predviđene u jedinici blokova, podblokova ili uzoraka na osnovu korelacije informacija o kretanju između susednog bloka i trenutnog bloka. Informacije o kretanju mogu da uključuju vektor kretanja i indeks referentne slike. Informacije o kretanju mogu dodatno da uključuju informacije o pravcu inter predikcije (L0 predikcija, L1 predikcija, Bi predikcija, i slično). U slučaju inter predikcije, susedni blok može da uključuje prostorni susedni blok koji postoji u trenutnoj slici i vremenski susedni blok koji postoji u referentnoj slici. Na primer, inter prediktor 332 može da konstruiše listu kandidata za informacije o kretanju na osnovu susednih blokova, i da izvede vektor kretanja trenutnog bloka i/ili indeks referentne slike na osnovu primljenih informacija o selekciji kandidata. Inter predikcija može da se vrši na osnovu različitih režima predikcije, a informacije o predikciji mogu da uključuju informacije koje označavaju režim inter predikcije za trenutni blok.

[0071] Sabirač 340 može da generiše rekonstruisani signal (rekonstruisanu sliku, rekonstruisani blok ili rekonstruisanu matricu uzoraka) dodajući dobijeni preostali signal predikcionom signalu (prediktivni blok ili predviđenu matricu uzoraka) koji izlazi iz prediktora (uključujući inter prediktor 332 i/ili intra prediktor 331). Ako ne postoji preostali signal za blok koji se obrađuje, kao što je slučaj kada se primenjuje režim preskakanja, prediktivni blok može da se koristi kao rekonstruisani blok.

[0072] Sabirač 340 može biti nazvan rekonstruktorska jedinica ili generator rekonstruisanih blokova. Generisani rekonstruisani signal može biti korišćen za intra predikciju narednog bloka koji treba da se obradi u trenutnoj slici, a kao što će biti opisano u nastavku, može takođe biti izlazni kroz filtriranje ili može biti korišćen za inter predikciju naredne slike.

[0073] U međuvremenu, luma mapiranje sa hroma skaliranjem (LMCS) takođe može biti primenjeno u procesu dekodiranja slike.

[0074] Filter 350 može da poboljša subjektivni/objektivni kvalitet slike primenom filtriranja na rekonstruisani signal. Na primer, filter 350 može da generiše modifikovanu rekonstruisanu sliku primenom različitih postupaka filtracije na rekonstruisanu sliku i može da sačuva modifikovanu rekonstruisanu sliku u memoriji 360, tačnije, u DPB memoriji 360. Različiti postupci filtracije mogu da uključuju, na primer, filtriranje deblokiranja, adaptivni pomeraj uzorka, adaptivni filter petlje, bilateralni filter i slično.

[0075] (Modifikovana) rekonstruisana slika sačuvana u DPB memoriji 360 može se koristiti kao referentna slika u inter prediktoru 332. Memorija 360 može da čuva informacije o pokretu bloka iz kojeg su informacije o pokretu u trenutnoj slici dobijene (ili dekodirane) i/ili informacije o pokretu blokova u slici koji su već rekonstruisani. Čuvane informacije o pokretu mogu da se prenesu u inter prediktor 332 kako bi se koristile kao informacije o pokretu prostorno susednog bloka ili informacije o pokretu vremenski susednog bloka. Memorija 360 može da čuva rekonstruisane uzorke rekonstruisanih blokova u trenutnoj slici i da prenese rekonstruisane uzorke u intra prediktor 331.

[0076] U ovom dokumentu, načini ostvarivanja opisani u filteru 260, inter prediktoru 221 i intra prediktoru 222 uređaja 200 za kodiranje mogu se primeniti jednako ili odgovarati filteru 350, inter prediktoru 332 i intra prediktoru 331 uređaja 300 za dekodiranje.

[0077] U međuvremenu, postupak kodiranja video zapisa/slike prema ovom dokumentu može se izvesti na osnovu sledeće strukture particionisanja. Konkretno, prethodno opisani postupci predikcije, preostale obrade ((inverzne) transformacije i (de)kvantizacije), kodiranja sintaksnih elemenata i filtriranje mogu da se izvedu na osnovu CTU i CU (i/ili TU i PU) izvedenih na osnovu strukture particionisanja. Postupak particionisanja blokova može da se izvede pomoću razdelnika 210 slike uređaja za kodiranje koji je prethodno opisan, a informacije vezane za podelu mogu biti (kodirajuće) obrađene od strane entropijskog kodera 240 i prenesene do uređaja za dekodiranje u obliku protoka bitova. Entropijski dekoder 310 uređaja za dekodiranje može da izvede strukturu particionisanja blokova trenutne slike na osnovu informacija o particionisanju dobijenih iz protoka bitova, i na osnovu toga izvesti niz postupaka (npr. predikcija, preostala obrada, rekonstrukcija blokova/slike, filtriranje unutar petlje i slično) za dekodiranje slike. Veličina CU i veličina TU mogu biti jednake, ili može postojati više TU unutar CU oblasti. U međuvremenu, veličina CU obično predstavlja veličinu bloka kodiranja komponente luma (CB). Veličina TU obično predstavlja veličinu transformacionog bloka komponente luma (TB). Veličina CB ili TB komponente hroma može biti izvedena na osnovu veličine CB ili TB komponente luma u skladu sa odnosom komponenti prema formatu boje (hroma format, npr.4:4:4, 4:2:2, 4:2:0 i slično) slike. Veličina TU može biti izvedena na osnovu maxTbSize. Na primer, ako je veličina CU veća od maxTbSize, može se izvesti više TU (TBs) veličine maxTbSize iz CU, i transformacija/inverzna transformacija može se izvesti po jedinici TU (TB). Dalje, na primer, u slučaju primene intra predikcije, način/tip intra predikcije može se izvesti po jedinici CU (ili CB), a postupci izvođenja susednih referentnih uzoraka i generisanja uzoraka predikcije mogu se izvesti po jedinici TU (ili TB). U ovom slučaju, jedna ili više TU (ili TB) može biti prisutna u jednoj CU (ili CB) oblasti, a u tom slučaju, više TU (ili TB) može deliti isti način/tip intra predikcije.

[0078] Dalje, u kodiranju videa/slike prema ovom dokumentu, jedinica za obradu slike može imati hijerarhijsku strukturu. Jedna slika može biti podeljena na jednu ili više pločica, brikova, odsečke i/ili grupe pločica. Jedan odsečak može da uključuje jedan ili više brikova. Jedan brik može da uključuje jednu ili više CTU redova unutar pločice. Odsečak može da uključuje celobrojni broj brikova slike. Jedna grupa pločica može da uključuje jednu ili više pločica. Jedna pločica može da uključuje jednu ili više CTU. CTU može biti podeljena na jedan ili više CU. Pločica predstavlja pravougaoni region CTU unutar određene kolone pločica i određene vrste pločica na slici. Grupa pločica može da uključuje celobrojni broj pločica prema rasterskom skeniranju pločica na slici. Zaglavlje odsečka može nositi informacije/parametre koji se mogu primeniti na odgovarajući odsečak (blokove u odsečku). U slučaju da uređaj za kodiranje/dekodiranje ima višejezgrani procesor, procesi kodiranja/dekodiranja za pločice, odsečke, brikove i/ili grupe pločica mogu biti obrađeni paralelno. U ovom dokumentu, odsečak ili grupa pločica mogu se koristiti naizmenično. To jest, zaglavlje grupe pločica može se nazvati zaglavlje odsečka. Ovde, odsečak može imati jedan od tipova odsečaka, uključujući intra (I) odsečak, prediktivni (P) odsečak i bi-prediktivni (B) odsečak. U predikciji blokova u I odsečku, inter predikcija ne može biti korišćena, i koristi se samo intra predikcija. Naravno, čak i u ovom slučaju, signaliziranje se može izvesti kodiranjem originalne vrednosti uzorka bez predikcije. Što se tiče blokova u P odsečku, može se koristiti intra predikcija ili inter predikcija, a u slučaju korišćenja inter predikcije, koristi se samo uni-predikcija. U međuvremenu, što se tiče blokova u B odsečku, može se koristiti intra predikcija ili inter predikcija, a u slučaju korišćenja inter predikcije, može se maksimalno koristiti bi-predikcija.

[0079] Uređaj za kodiranje može da odredi veličinu pločice/grupe pločica, brika, odsečka, kao i maksimalne i minimalne veličine kodirajućih jedinica, uzimajući u obzir efikasnost kodiranja ili paralelnu obradu, ili prema karakteristikama (npr. rezoluciji) video slike. Informacije o njima ili informacije koje mogu da ih indukuju mogu biti uključene u protok bitova.

[0080] Uređaj za dekodiranje može da dobije informacije koje predstavljaju pločicu/grupu pločica, brik i odsečak trenutne slike, kao i da utvrdi da li je CTU u okviru pločice podeljena na više kodirajućih jedinica. Time što se takve informacije dobijaju (prenose) samo pod određenim uslovom, može se poboljšati efikasnost.

[0081] U međuvremenu, kao što je prethodno opisano, jedna slika može da uključuje više odsečaka, a jedno zaglavlje odsečka može da uključuje zaglavlje odsečka i podatke o odsečku. U tom slučaju, jedno zaglavlje slike može dodatno biti dodato na više odsečaka (zaglavlje odsečka i skup podataka o odsečku) u jednoj slici. Zaglavlje slike (sintaksa zaglavlja slike) može da uključuje informacije/parametre koji su zajednički primenljivi na sliku. Odsečak zaglavlja (sintaksa zaglavlja odsečka) može da uključuje informacije/parametre koji se mogu zajednički primeniti na odsečak. Skup parametara za prilagođavanje (APS) ili skup parametara za sliku (PPS) može da uključuje informacije/parametre koji se mogu zajednički primeniti na jedan ili više odsečaka ili slika. Skup parametara za sekvencu (SPS) može da uključuje informacije/parametre koji se mogu zajednički primeniti na jednu ili više sekvenci. Skup parametara za video (VPS) može da uključuje informacije/parametre koji se mogu zajednički primeniti na više slojeva. Skup parametara za dekodiranje (DPS) može da uključuje informacije/parametre koji se mogu zajednički primeniti na celokupan video. DPS može da uključuje informacije/parametre koji se odnose na spajanje kodirane video sekvence (CVS).

[0082] Sintaksa visokog nivoa (HLS) u ovom otkrivanju uključuje barem jednu od sledećih sintaksi: APS sintaksu, PPS sintaksu, SPS sintaksu, VPS sintaksu, DPS sintaksu, i sintaksu zaglavlja odsečka.

[0083] Dodatno, na primer, informacije o particionisanju i konfiguraciji, itd., pločice/pločica grupe/bloka/odsečka mogu biti konfigurisane u uređaju za kodiranje na osnovu sintakse visokog nivoa, a zatim prenete (ili dostavljene) uređaju za dekodiranje u formatu protoka bitova.

[0084] Slika može biti podeljena na jedan ili više redova pločica i jedan ili više kolona pločica. Pločica je sekvenca CTU-ova koja pokriva pravougaoni region slike. Pločica može biti podeljena na jedan ili više blokova, a svaki blok može biti konfigurisan od više redova CTU-ova. Pločica koja nije podeljena na više blokova takođe se može nazvati blokom. Međutim, blok koji je podskup pločice ne naziva se pločicom. Odsečak može uključivati više pločica ili više blokova pločice.

[0085] FIG.4 prikazuje primer postupka dekodiranja slike.

[0086] U kodiranju slike/video zapisa, slika koja konfiguriše sliku/video zapis može biti kodirana/dekodirana prema redosledu dekodiranja. Redosled slika koji odgovara izlaznom redosledu dekodirane slike može biti konfigurisan različito od redosleda dekodiranja. I, kada se vrši inter predikcija na osnovu konfigurisanog redosleda slika, može se izvoditi kako prednja predikcija, tako i obrnuta predikcija.

[0087] FIG.4 prikazuje opšti primer postupka dekodiranja slike kojem se može primeniti način ostvarivanja ovog otkrivanja. Na FIG.4, S400 može da bude izveden od strane entoprijskog dekodera 310 uređaja za dekodiranje, koji je opisan gore na FIG.3, S410 može da bude izveden od strane prediktora 330, S420 može da bude izveden od strane preostalog procesora 320, S430 može da bude izveden od strane sabirača 340, a S440 može da bude izveden od strane filtera 350. S400 može da uključuje postupak kodiranja koji je opisan u ovom dokumentu, S410 može da uključuje inter/intra predikciju postupak koji je opisan u ovom dokumentu, S420 može da uključuje postupak obrade preostalih informacija koji je opisan u ovom dokumentu, S430 može da uključuje postupak rekonstrukcije bloka/slike koji je opisan u ovom dokumentu, a S440 može da uključuje postupak filtriranja u petlji koji je opisan u ovom dokumentu.

[0088] Uz pozivanje na FIG.4, kao što je prethodno opisano na FIG.3, postupak dekodiranja slike generalno može da uključuje postupak dobijanja informacije slike/video zapisa (S400) iz protoka bitova (putem dekodiranja), postupak rekonstrukcije slike (S410 do S430) i postupak filtriranja unutar petlje (S440) za rekonstruisanu sliku. Postupak rekonstrukcije slike može se izvesti na osnovu predikcionih uzoraka i preostalih uzoraka koji se dobijaju izvođenjem inter/intra predikcije (S410) i obradom preostalih podataka (S420, tj. dekvantizacijom i inverznom transformacijom kvantizovanih transformacionih koeficijenata). Izvođenjem postupka filtriranja unutar petlje na rekonstruisanu sliku generisanu kroz postupak rekonstrukcije slike, može se dobiti modifikovana rekonstruisana slika, koja se zatim može izvesti kao dekodirana slika i sačuvati u baferu za slike ili memoriji 360 uređaja za dekodiranje, kako bi se koristila kao referentna slika tokom inter predikcije pri dekodiranju neke naredne slike. U nekim slučajevima, postupak filtriranja unutar petlje može biti preskočen. U tom slučaju, rekonstruisana slika se neposredno koristi kao dekodirana slika, koja se takođe čuva u baferu za slike ili memoriji 360 uređaja za dekodiranje i koristi se kao referentna slika pri inter predikciji pri dekodiranju naredne slike. Kao što je gore opisano, postupak filtriranja unutar petlje (S440) može da uključuje postupak uklanjanja blokova sa filtera, postupak sa adaptivnim pomerajem uzoraka (SAO), adaptivni filter petlje (ALF), i/ili bilateralni filter, i tako dalje, a deo ili ceo postupak filtriranja unutar petlje može biti preskočen. Dodatno, jedan ili deo procedure deblokiranja filtriranja, procedure uzorka adaptivnog pomeraja (SAO), procedure adaptivnog filtera u petlji (ALF) i procedure bilateralnog filtera mogu se primeniti sekvencijalno, ili sve ove procedure mogu biti primenjene sekvencijalno. Na primer, nakon što se postupak deblokiranja filtriranja primeni na rekonstruisanu sliku, može se izvesti postupak SAO. Alternativno, na primer, nakon što se postupak deblokiranja filtriranja primeni na rekonstruisanu sliku, može se izvesti postupak ALF. Ovo se može takođe primeniti i u uređaju za kodiranje.

[0089] FIG.5 prikazuje primer postupka kodiranja slike.

[0090] FIG.5 prikazuje opšti primer postupka kodiranja slike na koji se može primeniti način ostvarivanja ovog otkrivanja. Na slici 5, korak S500 može da izvede prediktor 220 uređaja za kodiranje koji je opisan prethodno na slici 2, korak S510 može da izvede preostali procesor 230, a korak S520 može da izvede entropijski koder 240. Korak S500 može da uključuje inter/intra predikcioni postupak koji je opisan u ovom dokumentu, S510 može da uključuje postupak obrade preostalih vrednosti, kako je ovde opisan, a S520 može da uključuje postupak kodiranja informacija, takođe opisan u ovoj specifikaciji.

[0091] Uz pozivanje na FIG.5 kao što je prethodno opisano na slici 2, postupak kodiranja slike generalno može da uključuje postupak kodiranja informacija za rekonstrukciju slike (na primer, informacije o predikciji, preostale informacije, informacije o particionisanju i slično), kao i izlaz kodiranih informacija u formatu protoka bitova, postupak generisanja rekonstruisane slike za trenutnu sliku, kao i postupak primene filtriranja unutar petlje na rekonstruisanu sliku (opciono). Uređaj za kodiranje može da izvede preostale (modifikovane) uzorke iz kvantizovanih transformacionih koeficijenata pomoću dekvantizatora 234 i inverznog transformatora 235, a zatim uređaj za kodiranje može da generiše rekonstruisanu sliku na osnovu predikcionih uzoraka koji su izlaz iz koraka S500 i (modifikovanih) preostalih uzoraka. Rekonstruisana slika koja se generiše na taj način može biti ista kao gore opisana rekonstruisana slika koja se generiše u uređaju za dekodiranje. Modifikovana rekonstruisana slika može se dobiti primenom postupka filtriranja unutar petlje na rekonstruisanu sliku, koja se zatim čuva u baferu za dekodirane slike ili memoriji 270 uređaja za dekodiranje. Kao i u uređaju za dekodiranje, modifikovana rekonstruisana slika može se koristiti kao referentna slika tokom postupka inter predikcije prilikom kodiranja slike. Kao što je ranije opisano, u nekim slučajevima, deo ili ceo postupak filtriranja unutar petlje može biti preskočen. Kada se izvodi filtriranje unutar petlje, informacije vezane za filtriranje (parametri) mogu se kodirati pomoću entropijskog kodera 240 i zatim preneti u formatu protoka bitova, a uređaj za dekodiranje može izvesti isti postupak filtriranja koristeći se tim istim informacijama kao uređaj za kodiranje.

[0092] Izvođenjem prethodno opisanog postupka filtriranja unutar petlje, može se smanjiti šum koji nastaje prilikom kodiranja slike/pokretne slike, kao što su blokovski artefakti i prstenasti artefakti, a subjektivni i objektivni vizuelni kvalitet može biti poboljšan. Dodatno, time što i uređaj za kodiranje i uređaj za dekodiranje sprovode postupak filtriranja unutar petlje, oba uređaja mogu da izvedu isti rezultat predikcije, čime se povećava pouzdanost kodiranja slike i smanjuje veličina (ili količina) podataka koji treba da se prenesu za potrebe kodiranja slike.

[0093] Kao što je prethodno opisano, postupak rekonstrukcije slike može se izvoditi i u uređaju za dekodiranje, kao i u uređaju za kodiranje. Rekonstruisani blok može biti generisan za svaku blok jedinicu na osnovu intra predikcije/inter predikcije, a rekonstruisana slika koja uključuje rekonstruisane blokove može biti generisana. Kada je trenutna slika/segment/pločica grupa I slika/segment/pločica grupa, blokovi koji su uključeni u tu grupu mogu biti rekonstruisani isključivo na osnovu intra predikcije. S druge strane, kada je trenutna slika/segment/pločica grupa P ili B slika/segment/pločica grupa, blokovi unutar te grupe mogu biti rekonstruisani na osnovu intra predikcije ili inter predikcije. U tom slučaju, inter predikcija može biti primenjena na deo blokova unutar trenutne slike/segmenta/pločice, dok se intra predikcija može primeniti na preostale blokove. Komponente slike u boji mogu uključivati luma komponentu i hroma komponentu. I, osim ako nije izričito ograničeno (ili zabranjeno) u ovoj specifikaciji, postupci i načini ostvarivanja koji su predloženi u ovoj specifikaciji mogu se primeniti i na luma komponentu i na hroma komponentu.

[0094] U međuvremenu, postupak kodiranja video zapisa/slike koji se zasniva na inter predikciji može generalno uključivati, na primer, sledeće.

[0095] FIG.6 prikazuje primer postupka kodiranja video zapisa/slike na osnovu inter predikcije, a FIG.7 prikazuje opšti izgled inter prediktora u uređaju za kodiranje.

[0096] Uz pozivanje na FIG.6 i FIG.7, uređaj za kodiranje izvodi inter predikciju na trenutnom bloku (S600). Uređaj za kodiranje može da izvede inter predikcioni režim i informacije o kretanju trenutnog bloka i da generiše predikcione uzorke trenutnog bloka. Ovde se postupci određivanja inter predikcionog režima, izvođenja informacija o kretanju i generisanja predikcionih uzoraka mogu izvoditi istovremeno, ili se bilo koji od navedenih postupaka može izvesti pre drugih. Na primer, inter prediktor 221 u uređaju za kodiranje može da uključuje određivač predikcionog režima 221_1, derivatora informacija o kretanju 221_2 i derivatora predikcionih uzoraka 221_3. Određivač predikcionog režima 221_1 može da odredi režim predikcije za trenutni blok, derivator informacija o kretanju 221_2 može da izvede informacije o kretanju trenutnog bloka, a derivator predikcionih uzoraka 221_3 može da izvede predikcione uzorke trenutnog bloka. Na primer, inter prediktor uređaja za kodiranje može da traži blok sličan trenutnom bloku unutar unapred određenog regiona za pretragu referentnih slika putem procene pokreta, a zatim može da izvede referentni blok koji ima minimalnu razliku u odnosu na trenutni blok ili razliku koja je jednaka ili manja od unapred definisanog referentnog standarda. Na osnovu takve razlike može da se izvede indeks referentne slike koji ukazuje na referentnu sliku u kojoj se nalazi referentni blok, a vektor kretanja može da se izvede na osnovu razlike u poziciji između referentnog i trenutnog bloka. Uređaj za kodiranje može da odredi režim koji će se primeniti na trenutni blok među različitim režimima predikcije. Takođe, uređaj za kodiranje može da uporedi troškove stopa-distorzija (RD) za različite režime predikcije i odredi optimalan režim predikcije za trenutni blok.

[0097] Na primer, kada se režim preskakanja ili režim spajanja primeni na trenutni blok, uređaj za kodiranje konfiguriše listu kandidata za spajanje, i, među referentnim blokovima koji su označeni kandidatima za spajanje uključenim u listu kandidata, može se izvesti referentni blok koji ima minimalnu razliku u odnosu na trenutni blok ili koji ima razliku u odnosu na trenutni blok koja je jednaka ili manja od unapred određene referentne vrednosti. U tom slučaju, kandidat za spajanje koji je povezan sa izvedenim referentnim blokom može biti izabran, a informacije o indeksu spajanja koje ukazuju na izabranog kandidata mogu biti generisane i zatim signalizirane uređaju za dekodiranje. Informacije o kretanju trenutnog bloka mogu biti izvedene korišćenjem informacija o kretanju izabranog kandidata za spajanje.

[0098] Kao još jedan primer, kada se (A)MVP režim primeni na trenutni blok, uređaj za kodiranje konfiguriše listu (A)MVP kandidata, i vektor kretanja izabranog kandidata prediktora vektora kretanja (MVP), koji je izabran među kandidatima koji su uključeni u listu (A)MVP kandidata, može se koristiti kao MVP trenutnog bloka. U tom slučaju, na primer, vektor kretanja koji ukazuje na referentni blok dobijen prethodno opisanom procenom kretanja može se koristiti kao vektor kretanja trenutnog bloka, a među MVP kandidatima može biti izabran onaj kandidat čiji vektor kretanja ima najmanju razliku u odnosu na vektor kretanja trenutnog bloka. Razlika vektora kretanja (MVD), koja predstavlja razliku dobijenu oduzimanjem MVP-a od vektora kretanja trenutnog bloka, može se izvesti. U tom slučaju, informacije koje se odnose na MVD mogu biti signalizirane uređaju za dekodiranje. Pored toga, kada se primenjuje (A)MVP režim, vrednost indeksa referentne slike može se konfigurisati kao informacije o indeksu referentne slike i može biti zasebno signalizirana uređaju za dekodiranje.

[0099] Uređaj za kodiranje može da izvede preostale uzorke na osnovu predikcionih uzoraka (S610). Uređaj za kodiranje može da izvede preostale uzorke upoređivanjem predikcionih uzoraka sa originalnim uzorcima trenutnog bloka.

[0100] Uređaj za kodiranje kodira informacije o slici, uključujući informacije o predikciji i informacije o preostalim podacima (S620). Uređaj za kodiranje može da izlazne kodirane informacije o slici u formatu protoka bitova. Informacije o predikciji mogu da budu informacije koje se odnose na proceduru predikcije, koja može da uključuje informacije o režimu predikcije (npr. zastavica za preskakanje, zastavica za spajanje ili indeks režima, itd.), kao i informacije koje se odnose na informacije o kretanju. Informacije koje se odnose na informacije o kretanju mogu da uključuju informacije o izboru kandidata (npr. indeks za spajanje, MVP zastavica ili MVP indeks), što su informacije za izvođenje vektora kretanja. Takođe, informacije o kretanju mogu da uključuju prethodno opisane informacije o razlici vektora kretanja (MVD) i/ili informacije o indeksu referentne slike. Pored toga, informacije o kretanju mogu da uključuju i podatke koji ukazuju na to da li je primenjena L0 predikcija, L1 predikcija ili bi-predikcija. Informacije o preostalim podacima odnose se na preostale uzorke. Ove informacije mogu da uključuju kvantizovane koeficijente transformacije za preostale uzorke.

[0101] Izlazni protok bitova može biti sačuvan na (digitalnom) medijumu za čuvanje i zatim isporučen uređaju za dekodiranje, ili može biti isporučen uređaju za dekodiranje putem mreže.

[0102] U međuvremenu, prethodno opisani uređaj za kodiranje može da generiše rekonstruisanu sliku (uključujući rekonstruisane uzorke i rekonstruisani blok) na osnovu referentnih uzoraka i preostalih uzoraka. Ovo se vrši kako bi uređaj za kodiranje mogao da izvede rezultat predikcije koji je isti kao rezultat predikcije dobijen procedurom predikcije u uređaju za dekodiranje, a takođe i zato što efikasnost kodiranja može biti time poboljšana. Zbog toga, uređaj za kodiranje može da sačuva rekonstruisanu sliku (ili rekonstruisane uzorke, rekonstruisani blok) u memoriji i da koristi tu sačuvanu sliku kao referentnu sliku za interpredikciju. Kao što je prethodno opisano, postupak filtriranja unutar petlje i slično može se dodatno primeniti na rekonstruisanu sliku.

[0103] Postupak kodiranja video zapisa/slike koji se zasniva na inter-predikciji može generalno da uključuje, na primer, sledeće.

[0104] FIG.8 prikazuje primer postupka dekodiranja video/slike zasnovanog na inter-predikciji, dok FIG.9 prikazuje opšti prikaz inter-prediktora u uređaju za dekodiranje.

[0105] Uređaj za dekodiranje može da izvede operacije koje odgovaraju operacijama koje je izveo uređaj za kodiranje. Uređaj za dekodiranje može da izvede predikciju na trenutnom bloku na osnovu primljenih informacija o predikciji i može da izvede predikcione uzorke.

[0106] Preciznije, uz pozivanje na FIG.8 i FIG.9, uređaj za dekodiranje može da odredi režim predikcije za trenutni blok na osnovu informacija o predikciji koje su primljene iz protoka bitova (S800). Uređaj za dekodiranje može da utvrdi koji inter-predikcioni režim je primenjen na trenutni blok na osnovu informacija o režimu predikcije unutar informacija o predikciji.

[0107] Na primer, da li je režim spajanja primenjen na trenutni blok ili da li je (A)MVP režim određen može se utvrditi na osnovu zastavice za spajanje. Alternativno, jedan kandidat za interpredikcioni režim može biti izabran, od raznih kandidata za inter-predikcioni režim, na osnovu indeksa spajanja. Kandidati za inter-predikcioni režim mogu uključivati različite inter-predikcione režime, kao što su režim preskakanja, režim spajanja, i/ili (A)MVP režim, i tako dalje.

[0108] Uređaj za dekodiranje izvodi informacije o pokretu za trenutni blok na osnovu utvrđenog inter-predikcionog režima (S810). Na primer, kada se primeni režim preskakanja ili režim spajanja na trenutni blok, uređaj za dekodiranje konfiguriše listu kandidata za spajanje, koja će biti kasnije detaljno opisana, i može da izabere jednog kandidata za spajanje iz kandidata uključenih u listu kandidata za spajanje. Izbor može biti izveden na osnovu prethodno opisanog indeksa spajanja. Informacije o pokretu trenutnog bloka mogu biti izvedene korišćenjem informacija o pokretu izabranog kandidata za spajanje. Informacije o pokretu izabranog kandidata za spajanje mogu biti korišćene kao informacije o pokretu trenutnog bloka.

[0109] Kao još jedan primer, kada se (A)MVP režim primeni na trenutni blok, uređaj za dekodiranje konfiguriše listu (A)MVP kandidata, i vektor kretanja izabranog kandidata prediktora vektora kretanja (MVP), koji je izabran među MVP kandidatima uključenim u listu (A)MVP kandidata, može biti korišćen kao MVP trenutnog bloka. Izbor može biti izveden na osnovu prethodno opisanih informacija za izbor (mvp zastavica ili mvp indeks). U ovom slučaju, MVD trenutnog bloka može biti izveden na osnovu informacija o MVD-u, a vektor kretanja trenutnog bloka može biti izveden na osnovu MVP trenutnog bloka i MVD. Takođe, indeks referentne slike trenutnog bloka može biti izveden na osnovu informacija o indeksu referentne slike. Slika koja je označena indeksom referentne slike unutar liste referentnih slika koja se odnosi na trenutni blok može biti izvedena kao referentna slika koja se koristi za inter-predikciju trenutnog bloka.

[0110] U međuvremenu, informacije o pokretu trenutnog bloka mogu biti izvedene bez konfigurisanja bilo koje liste kandidata, i u tom slučaju, gore opisani postupak konfiguracije liste kandidata može biti preskočen.

[0111] Uređaj za dekodiranje može da generiše predikcione uzorke za trenutni blok na osnovu informacija o pokretu trenutnog bloka (S820). U tom slučaju, uređaj za dekodiranje može da izvede referentnu sliku na osnovu indeksa referentne slike trenutnog bloka, a zatim uređaj za dekodiranje može da izvede predikcione uzorke trenutnog bloka koristeći uzorke referentnog bloka koji je označen vektorom kretanja trenutnog bloka unutar referentne slike. U tom slučaju, među predikcionim uzorcima trenutnog bloka, postupak filtriranja predikcionih uzoraka, koji će biti kasnije detaljno opisan, može se dodatno primeniti na sve ili deo predikcionih uzoraka trenutnog bloka.

[0112] Na primer, inter-prediktor 332 uređaja za dekodiranje može da uključuje određivač režima predikcije 332_1, derivator informacija o pokretu 332_2 i derivator predikcionih uzoraka 332_3. Određivač režima predikcije 332_1 može da odredi režim predikcije za trenutni blok na osnovu primljenih informacija o režimu predikcije, derivator informacija o pokretu 332_2 može da izvede informacije o pokretu (vektor kretanja i/ili indeks referentne slike, i tako dalje) za trenutni blok na osnovu informacija o primljenim informacijama o pokretu, a derivator predikcionih uzoraka 332_3 može da izvede predikcione uzorke za trenutni blok.

[0113] Uređaj za dekodiranje generiše preostale uzorke za trenutni blok na osnovu primljenih informacija o preostalim podacima (S830). Uređaj za dekodiranje može da generiše rekonstruisane uzorke za trenutni blok na osnovu predikcionih uzoraka i preostalih uzoraka i generiše rekonstruisanu sliku na osnovu generisanih rekonstruisanih uzoraka (S840). Nakon toga, kao što je prethodno opisano, postupak filtriranja unutar petlje i slično može se dodatno primeniti na rekonstruisanu sliku.

[0114] U međuvremenu, kao što je prethodno opisano, sintaksa visokog nivoa (HLS) može biti kodirana/ signalizirana za kodiranje video zapisa/slike. Kodirana slika može biti konfigurisana od jednog ili više odsečaka. Parametar koji opisuje kodiranu sliku je signaliziran u zaglavlju slike, a parametar koji opisuje odsečak je signaliziran unutar zaglavlja odsečka. Zaglavlje slike se prenosi u svom formatu NAL jedinice. A, zaglavlje odsečka je prisutno na početku (ili početnoj tački) NAL jedinice koja uključuje korisne podatke o odsečku.

[0115] Svaka slika je povezana sa zaglavljem slike. Slika može biti konfigurisana od različitih tipova odsečaka (intra-kodirani odsečak, tj. I odsečak, i inter-kodirani odsečci, tj. P odsečak i B odsečak). Zbog toga, zaglavlje slike može da uključuje sintaksne elemente koji su potrebni za intra odsečak slike i inter odsečak slike.

[0116] Slika može biti podeljena na pod-slike, pločice i/ili odsečke. Signaliziranje pod-slika može biti prisutno u skupu parametara sekvence (SPS). Signaliziranje pločica i kvadratnih odsečaka može biti prisutno u skupu parametara slike (PPS). Signaliziranje odsečaka u rasterskom redosledu može biti prisutno u zaglavlju odsečka.

[0117] Na primer, u vezi sa particionisanjem slike, sintaksni elementi prikazani u nastavku u tabeli 1 mogu biti uključeni u SPS sintaksu.

[Tabela 1]

seq_parameter_set_rbsp() { Deskriptor

[0118] Sintaksni elementi prikazani u tabeli 2 mogu biti uključeni u PPS sintaksu.

[Tabela 2]

[0119] U tabeli 2, num_slices_in_tile_minus1[i] 1 označava broj odsečaka unutar trenutne pločice, kada i-ti odsečak uključuje podskup redova CTU unutar jedne pločice. Vrednost num_slices_in_tile_minus1[i] treba da bude u opsegu od 0 do RowHeight[tileY] - 1, uključivo. Ovde, tileY je indeks reda pločica koji uključuje i-ti odsečak. Kada num_slices_in_tile_minus1[i] nije prisutan u PPS, njegova vrednost se podrazumevano određuje kao 0.

[0120] slice_height_in_ctu_minus_1_[i] 1 označava visinu pravougaonog i-og odsečka u jedinicama redova CTU, kada i-ti odsečak uključuje podskup CTU redova unutar jedne pločice. Vrednost slice_height_in_ctu_minus1[i] bi trebalo da bude u opsegu od 0 do RowHeight[tileY] -1, uključujući i to. Ovde, tileY predstavlja indeks reda pločica koji uključuje i-ti odsečak.

[0121] Sintaksni elementi prikazani u tabeli 3 u nastavku mogu biti označeni u sintaksi odsečka iz zaglavlja.

[Tabela 3]

[0122] Uz pozivanje na tabelu 1 do tabele 3, u trenutnom dizajnu pločica i odsečaka, pravougaoni odsečak može da obuhvata jednu ili više pločica. Alternativno, pravougaoni odsečak može da obuhvata ceo broj CTU redova unutar jedne pločice.

[0123] Kada pravougaoni odsečak obuhvata ceo broj CTU redova unutar jedne pločice (što odgovara slučaju kada je pločica podeljena na dva ili više odsečaka), u trenutnom signaliziranju visina svakog odsečka se eksplicitno signalizira. Međutim, ova vrsta signaliziranja nije optimalan postupak signaliziranja.

[0124] Raspored odsečaka unutar jedne pločice može da uključuje slučaj u kojem su visine odsečaka unutar pločice ujednačene, osim poslednjeg odsečka, kao i slučaj u kojem visine odsečaka unutar pločice nisu ujednačene. Kada su visine odsečaka unutar pločice ujednačene, osim poslednjeg odsečka, pošto su visine svih odsečaka (osim poslednjeg) iste, može se jednostavno signalizirati visina jednog odsečka, bez potrebe za eksplicitnim signaliziranjem visine svakog odsečka. Kada visine odsečaka unutar pločice nisu ujednačene, visina svakog odsečka unutar pločice mora biti signalizirana.

[0125] Sledeći crteži su prikazani radi detaljnog objašnjenja primera iz ove specifikacije. Detaljni pojmovi koji se odnose na uređaj (ili uređaje), kao i izrazi koji se odnose na signal(e)/informacije prikazane u crtežima, navedeni su isključivo kao primeri. Stoga, tehničke karakteristike ove specifikacije nisu ograničene samo na pojmove koji su korišćeni u sledećim crtežima.

[0126] Ova specifikacija pruža sledeće postupke u cilju rešavanja prethodno opisanih problema. Stavke svakog postupka mogu se primenjivati nezavisno ili u kombinaciji.

[0127] Na primer, kada jedna pločica uključuje dva ili više odsečaka, broj visina odsečaka koji se eksplicitno signaliziraju u okviru CTU redova može biti signaliziran. Ovo se može nazvati sintaksnim elementom num_exp_slice_in_tile. U tom slučaju, sintaksni elementi (niz slice_row_height_minus1) za indekse od 0 do num_exp_slice_in_tile - 1 mogu biti signalizirani. Ovo može biti signalizirano kao ue(v) ili u(v), pri čemu broj bitova za signalizaciju takvih sintaksnih elemenata može da varira u skladu sa brojem CTU redova unutar pločice. Ovde, ue(v) predstavlja sintaksni element kodiran Exp-Golomb kodiranjem nultog reda, dok u(v) označava da se koristi v broj bitova, pri čemu vrednost v varira u skladu sa vrednostima drugih sintaksnih elemenata.

[0128] Visina svakog odsečka, počevši od prvog odsečka pa do n-og odsečka unutar pločice, dodeljuje se vrednostima slice_row_height_minus1 1, počevši od 0 do num_exp_slice_in_tile -1, respektivno. Ovde, n je jednak broju odsečaka koji se eksplicitno signaliziraju unutar pločice (num_exp_slice_in_tile).

[0129] Iako preostali CTU redovi koji su veći od num_exp_slice_in_tile_minus1 1 i koji su (eksplicitno) signalizirani poslednji unutar pločice i dalje postoje, novi odsečak je definisan unutar pločice. Drugim rečima, odsečak(ci) koji nisu eksplicitno signalizirani prisutni su unutar pločice. Poslednji odsečak može imati visinu koja je jednaka ili manja od

num_exp_slice_in_tile_minus1 1 koji je poslednji signaliziran.

[0130] Kao još jedan primer, kada jedna pločica uključuje dva ili više odsečaka, broj odsečaka koji su uključeni u pločicu može biti signaliziran. U tom slučaju, može biti signalizirana zastavica koja označava da li su visine svakog odsečka unutar pločice ujednačene ili ne. Kada su visine svakog odsečka unutar pločice ujednačene, samo jedna visina odsečka može biti signalizirana iz CTU redova. Visina svakog odsečka unutar pločice tada može biti izvedena na osnovu signalizirane visine odsečka. S druge strane, kada visine svakog odsečka unutar pločice nisu ujednačene, visine svakog odsečka, osim poslednjeg, mogu biti eksplicitno signalizirane.

[0131] U ovoj specifikaciji, informacije o odsečku(cima) i/ili pločici(ama) mogu da uključuju informacije i/ili sintaksne elemente prikazane u tabeli 1 do tabele 3. Informacije o slici/videu mogu da uključuju sintaksu visokog nivoa (HLS) prikazanu u tabeli 1 do tabele 3, a ta sintaksa visokog nivoa može da uključuje informacije koje se odnose na odsečak(e) i/ili pločicu(e).

Informacije koje se odnose na odsečak(e) mogu da uključuju podatke koji ukazuju na jedan ili više odsečaka unutar trenutne slike, dok informacije koje se odnose na pločicu(e) mogu da uključuju podatke koji ukazuju na jednu ili više pločica unutar trenutne slike. Pločica koja uključuje jedan ili više odsečaka, kao i odsečak koji uključuje jednu ili više pločica, može biti prisutna na slici.

[0132] Kao način ostvarivanja, radi predstavljanja particionisane strukture slike, sintakse prikazane u tabeli 4 i semantika prikazana u tabeli 5 mogu se koristiti u okviru PPS (skupa parametara slike).

[Tabela 4]

[Tabela 5]

num_exp_slices_in_tile[ i ] plus 1 označava broj elemenata exp_slice_height_in_ctu_minus1[ j ] prisutnih u PPS. Kada ovaj element nije prisutan, podrazumeva se da je vrednost num_exp_slices_in_tile_minus1 [ i ] jednaka 0.

exp_slice_height_in_ctu_minus1[ j ] plus 1 označava visinu j-og eksplicitno signaliziranog pravougaonog odsečka u jedinicama CTU redova za slučaj gde i-ti odsečak sadrži podskup CTU redova iz jedne pločice. Vrednost cxp_slice_height_in_ctu_minus1[ j ] će biti u opsegu od 0 do RowHeight[ tileY ] - 1, uključujući i tu vrednost, gde tileY je indeks redova pločica koji sadrži te odsečke.

[0133] Uz pozivanje na tabelu 4 i tabelu 5, num_exp_slices_in_tile[i] 1 predstavlja broj exp_slice_height_in_ctu_minus1[j] koji je prisutan u PPS. Kada num_exp_slices_in_tile[i] nije prisutan u PPS, vrednost num_exp_slices_in_tile_minus1[i] je izvedena kao 0.

[0134] exp_slice_height_in_ctu_minus1[j] 1 označava visinu j-og pravougaonog odsečka koja je eksplicitno signalizirana u jedinicama CTU reda, kada i-ti odsečak uključuje podskup CTU redova u jednoj pločici. Vrednost exp_slice_height_in_ctu_minus1[j] bi trebalo da je u opsegu uključujući i tu vrednost od 0 do RowHeight[tileY] - 1. Ovde, tileY je indeks reda pločica uključujući odsečak.

[0135] Odnosno, num_exp_slices_in_tile[i] može se smatrati informacijom o broju odsečaka čija je visina eksplicitno signalizirana unutar pločice u okviru trenutne slike. S druge strane, exp_slice_height_in_ctu_minus1[j] može se smatrati informacijom o visini za svaki odsečak čija je visina eksplicitno signalizirana.

[0136] Informacija o broju i informacija o visini mogu biti sintaksni elementi kodirani pomoću Exp-Golomb kodiranja.

[0137] Informacija o broju može se da raščlani na osnovu informacija o širini i visini odsečka koji uključuje datu pločicu. Kada pločica uključuje i-ti odsečak, informacija o širini odsečka koji uključuje pločicu može odgovarati sintaksnom elementu slice_width_in_tiles_minus1[i], a informacija o visini može odgovarati sintaksnom elementu slice_height_in_tiles_minus1[i]. I-ti odsečak može biti pravougaoni odsečak, a odsečci unutar pločice takođe mogu biti podeljeni na pravougaone odsečke.

[0138] Na primer, uređaj za kodiranje može da generiše informaciju o broju i informaciju o visini na osnovu informacija o odsečcima trenutne slike. Ove informacije mogu biti uključene u informacije o slici i signalizirane uređaju za dekodiranje u formatu protoka bitova.

[0139] Kada se informacija o broju raščlani iz PPS, kao što je prikazano u tabeli 4, uređaj za dekodiranje može da raščlani informaciju o visini iz PPS na osnovu informacije o broju.

Na primer, kada je vrednost informacije o broju jednaka n (pri čemu n predstavlja ceo broj veći ili jednak 0), uređaj za dekodiranje može da raščlani informaciju o visini za n odsečaka (počevši od 0-tog odsečka do (n−1)-og odsečka unutar pločice) iz PPS. Informacija o visini može da označava visinu svakog od tih odsečaka u redovima kodirajuće jedinice stabla (CTU redovima).

[0140] Zatim, uređaj za dekodiranje može da izvede visine preostalih odsečaka unutar pločice na osnovu visine (n-1)-og odsečaka. Tačnije, uređaj za dekodiranje može da izvede visine preostalih odsečaka, isključujući poslednji odsečak unutar pločice, počevši od n-og odsečaka unutar pločice, tako da one budu jednake višoj od visine (n-1)-og odsečaka. Za ovo, uređaj za dekodiranje može da uporedi preostalu visinu pločice, koja se izračunava oduzimanjem zbira visina odsečaka počevši od 0-tog odsečaka do (n-1)-og odsečaka od ukupne visine pločice, kako bi utvrdio da li je preostala visina jednaka ili veća od uniforme visine odsečaka. Ovde, uniformna visina odsečaka znači odsečke sa uniformnom visinom (istom visinom) unutar pločice. To znači da visina uniformnog odsečka može biti ista kao visina (n-1)-og odsečaka.

[0141] Kada preostala visina pločice bude jednaka ili veća od visine uniformnog odsečaka, visina n-og odsečaka može da se izvede kao visina uniformnog odsečaka. I, kada preostala visina pločice bude manja od visine uniformnog odsečaka, visina n-og odsečaka može da se izvede kao preostala visina. Dodatno, kada preostala visina pločice bude jednaka ili veća od visine uniformnog odsečaka, ažurirana preostala visina može da se izvede oduzimanjem visine n-og odsečaka od preostale visine. I, kada je ažurirana preostala visina jednaka ili veća od visine uniformnog odsečaka, uređaj za dekodiranje može da izvede visinu (n+1)-og odsečaka kao visinu uniformnog odsečaka. Kada je ažurirana preostala visina manja od visine uniformnog odsečaka, uređaj za dekodiranje može da izvede visinu (n+1)-og odsečaka kao ažuriranu preostalu visinu. To znači da, isključujući poslednji odsečak unutar pločice, visina odsečaka počevši od n-og odsečaka do poslednjeg odsečaka može da se izvede kao uniformna visina. Visina poslednjeg odsečaka može biti jednaka ili manja od visine svakog uniformnog odsečaka (odsečaka počevši od (n-1)-og odsečaka do odsečaka neposredno pre poslednjeg odsečaka).

[0142] Kao primer, kada 5 odsečaka bude uključeno u jednu pločicu, i kada broj informacija pokazuje 3, informacije o visini za prvi do treći odsečak unutar pločice mogu se raščlanjivati iz PPS, a visina četvrtog odsečka unutar pločice može se izvesti da bude ista kao visina trećeg odsečka. U ovom slučaju, visina petog odsečka može biti veća ili manja od visine četvrtog odsečka.

[0143] Uređaj za dekodiranje može da izvede broj odsečaka unutar pločice izvršavanjem gore opisane procedure skeniranja. Kada je vrednost broja informacija veća od 0, postupak izvođenja informacija o visini svakog odsečka unutar pločice i informacija o broju odsečaka unutar pločice može biti označena kako je prikazano u nastavku u tabeli 5.

[Tabela 6]

[0144] U slučaju pravougaonog odsečka, lista NumCtuInSlice[i] za i u opsegu uključujući tu vrednost od 0 do num_slices_in_pic_minus1 može da označi broj CTU-a unutar i-og odsečka, dok matrica CtbAddrInSlice[i][j] za i u opsegu uključujući tu vrednost od 0 do NumCtuInSlice[i] -1 i j u opsegu uključujući tu vrednost od 0 do NumCtuInSlice[i] - 1 označava adresu slike u raster skeniranju za j-ti CTB unutar i-og odsečka i može biti izvedena kao što je prikazano u tabeli 7.

[Tabela 7]

[0145] Kao još jedan način ostvarivanja, kako bi se predstavila podeljena struktura slike, sintakse prikazane u tabeli 8 i semantike prikazane u tabeli 9 mogu se koristiti za PPS.

[Tabela 8]

if( tile_idx_delta_present_flag && i < mun_slices_in_pic_minus1 ) tile_idx-delta [i ] se(v)

[Tabela 9]

uniform_slice_spacing_flag[i] jednak 1 označava da su CTU redovi ravnomerno raspoređeni preko pločice i signalizirani pomoću sintaksnih elemenata uniform_slice_height_in_ctu_minus1[i]. uniform_slice_spacing_flag[i] jednak 0 označava da CTU redovi mogu, ali i ne moraju biti ravnomerno raspoređeni preko pločice, i signalizirani su pomoću sintaksnih elemenata num_slices_in_tile_minus1[i] i slice_height_in_ctu_minus1[i].

slice_rows_height_in_ctu_minus1{ i ] plus 1 označava visinu odsečka, isključujući poslednji odsečak pločice, u jedinicama CTB-a, kada je uniform_slice_spacing_flag[i] jednako 1.

Vrednost slice_rows_height_in_ctu_minus1[i] biće u opsegu od 0 do RowHeight[tileY] - 1, uključujući i tu vrednost, gde je tileY indeks reda pločica koji sadrži te odsečke.

num_slices_in_tile_minus1[ i ] plus 1 označava broj odsečka u trenutnoj pločici za slučaj gde i-ti odsečak sadrži podskup CTU redova iz jedne pločice, a uniform_slice_spacing_flag[i] je jednako 0. Vrednost num_slices_in_tile_minus1[i] će biti u opsegu od 0 do RowHeight[tileY] - 1, uključujući i tu vrednost, gde je tileY indeks reda pločica koji sadrži i-ti odsečak.

Kada nije prisutna, vrednost num_slices_in_tile_minus1[i] se pretpostavlja da je jednaka 0.

slice_height_in_ctu_minus1[ i ] plus 1 označava visinu i-og pravougaonog odsečka u jedinicama CTU redova za slučaj gde i-ti odsečak sadrži podskup CTU redova iz jedne pločice. Vrednost slice_height_in_ctu_minus1[i] će biti u opsegu od 0 do RowHeight[tileY] - 1, uključujući i tu vrednost, gde je tileY indeks reda pločica koji sadrži i-ti odsečak.

[0146] Uz pozivanje na Tabele 8 i 9, ako je vrednost uniform_slice_spacing_flag[i] jednaka 1, ovo označava da su CTU redovi ravnomerno raspoređeni kroz celu pločicu i signalizirani su korišćenjem sintaksnih elemenata uniform_slice_height_in_ctu_minus1[i]. Ako je vrednost uniform_slice_spacing_flag[i] jednaka 0, ovo označava da CTU redovi možda neće biti ravnomerno raspoređeni kroz celu pločicu i signaliziraju se korišćenjem sintaksnih elemenata num_slices_in_tile_minus1[i] i slice_height_in_ctu_minus1[i].

[0147] Kada je vrednost uniform_slice_spacing_flag[i] jednaka 1, slice_rows_height_in_ctu_minus1[i] 1 označava visinu odsečaka, isključujući poslednji odsečak pločice, u jedinicama CTB. Vrednost slice_height_in_ctu_minus1[i] trebalo bi da bude u opsegu, uključujući i tu vrednost, od 0 do RowHeight[tileY] - 1. Ovde, tileY je indeks reda pločica koji uključuje odsečke.

[0148] num_slices_in_tile_minus1[i] 1 označava broj odsečaka unutar trenutne pločice, kada iti odsečak uključuje podskup CTU redova u jednoj pločici, i kada je vrednost uniform_slice_spacing_flag[i] jednaka 0. Vrednost num_slices_in_tile_minus1[i] trebalo bi da bude u opsegu, uključujući i tu vrednost, od 0 do RowHeight[tileY] - 1. Ovde, tileY je indeks reda pločica koji uključuje i-ti odsečak. Kada num_slices_in_tile_minus1[i] nije prisutan, vrednost num_slices_in_tile_minus1[i] se izvodi kao 0.

[0149] slice_height_in_ctu_minus1[i] 1 označava visinu pravougaonog i-og odsečka u jedinicama CTU redova, kada i-ti odsečak uključuje podskup CTU redova u jednoj pločici.

Vrednost slice_height_in_ctu_minus1[i] trebalo bi da bude u opsegu, uključujući i tu vrednost, od 0 do RowHeight[tileY] - 1. Ovde, tileY je indeks reda pločica koji uključuje i-ti odsečak.

[0150] Na primer, uređaj za kodiranje može da generiše bar jedan od sledećih sintaktičkih elemenata: uniform_slice_spacing_flag, slice_rows_height_in_ctu_minus1, num_slices_in_tile_minus1, i slice_height_in_ctu_minus1 na osnovu informacija o odsečcima trenutne slike.

[0151] Kada se uniform_slice_spacing_flag raščlanjuje iz PPS, kao što je prikazano u tabeli 8, uređaj za dekodiranje može da raščlanjuje visine odsečaka height_in_ctu_minus1 ili broj odsečaka u pločici num_slices_in_tile_minus1 iz PPS na osnovu vrednosti uniform_slice_spacing_flag. Na primer, ako je vrednost uniform_slice_spacing_flag jednaka 1, uređaj za dekodiranje može da raščlanjuje slice_rows_height_in_ctu_minus1 iz PPS i potom može da izvede visinu preostalih odsečaka (izuzev poslednjeg odsečka) unutar pločice na osnovu vrednosti slice_rows_height_in_ctu_minus1. Ako je vrednost uniform_slice_spacing_flag jednaka 0, uređaj za dekodiranje može da raščlanjuje num_slices_in_tile_minus1 i slice_height_in_ctu_minus1 iz PPS i zatim može da izvede odsečke unutar pločice na osnovu dobijenih rezultata.

[0152] Na primer, promenljive NumSlicesInTileMinus1[i] i OdsečakHeightInCtuMinus1[i+k] koje se odnose na broj informacija i visinu informacija odsečaka unutar pločice mogu biti izvedene kao što je prikazano u nastavku. Ovde, k može biti u opsegu uključujući i tu vrednost od 0 do NumSlicesInTileMinus1[i].

[0153] U slučaju pravougaonog odsečka, lista NumCtuInSlice[i], za i u opsegu uključujući i tu vrednost od 0 do num_slices_in_pic_minus1, može da označava broj CTU jedinica unutar i-og odsečka. Matrica CtbAddrInSlice[i][j], za i u istom opsegu i j u opsegu od 0 do NumCtuInSlice[i] -1, označava adresu raster skena slike za j-ti CTB unutar i-og odsečka i može da se izvede kao što je prikazano u tabeli 11.

[Tabela 11]

[0154] FIG.10 i FIG.11, redom, prikazuju opšte primere postupka kodiranja video zapisa/slike i srodne komponente prema jednom načinu ostvarivanja ovog otkrivanja.

[0155] Postupak kodiranja video zapisa/slike prikazan na FIG.10 može da se izvede pomoću (uređaja 200 za kodiranje (videa/slike) koji je prikazan na FIG.2 i FIG.11. Tačnije, na primer, fazu S1000 sa FIG.10 može da izvede razdelnik 210 slike iz uređaja 200 za kodiranje, dok fazu S1010 može da izvede prediktor 220 iz istog uređaja. Fazu S1020 može da izvede preostali procesor 230 uređaja za kodiranje. Faze S1030 i S1040 može da izvede entropijski koder 240 uređaja 200 za kodiranje. Postupak kodiranja video zapisa/slike prikazan na FIG.10 može da uključuje načine ostvarivanja koji su opisani gore u ovoj specifikaciji.

[0156] Konkretnije, uz pozivanje na FIG.10 i FIG.11, razdelnik 210 slike uređaja za kodiranje može da izvede odsečke unutar pločice trenutne slike (S1000). Na primer, razdelnik 210 slike može da podeli ulaznu sliku (ili sliku, ram) na jedan ili više CU. Ulazna slika može da sadrži jednu ili više slika. Slika može biti podeljena na jednu ili više pločica, brikova, odsečaka i/ili grupa pločica. Odsečak može da obuhvati jedan ili više blokova, pločica i/ili grupa pločica. Brik može da sadrži jedan ili više redova CTU jedinica. Grupa pločica može da sadrži jednu ili više pločica. Pločica može da uključuje jedan ili više CTU jedinica. CTU može biti dalje podeljena na jednu ili više CU jedinica. Kada je konkretan odsečak u okviru trenutne slike pravougaoni odsečak, razdelnik 210 slike može da particioniše taj pravougaoni odsečak na više pločica, i zatim, među tim pločicama, može da particioniše najmanje jednu pločicu i na taj način izvede više pravougaonih odsečaka.

[0157] Prediktor 220 uređaja za kodiranje može da izvrši predikciju za trenutni blok na osnovu odsečaka koji su izvedeni u razdelniku 210 slike, i zatim generiše predikcione uzorke (blok predikcije) i predikciono povezane informacije za trenutni blok (S1010). Prediktor 220 može da odredi da li se primenjuje intra predikcija, ili da li se primenjuje inter predikcija u trenutnom bloku ili CU jedinicama. Prediktor 220 može da isporuči različite informacije koje se odnose na predikciju (predikcione povezane informacije) entropijskom koderu 240. U ovom slučaju, predikcione povezane informacije mogu da uključuju informacije koje se odnose na inter predikcioni režim i informacije koje se odnose na intra predikcioni režim. Kada je režim predikcije trenutnog bloka inter predikcija, predikcioni uzorci mogu biti generisani u inter prediktoru 221 prediktora 220. I kada je režim predikcije trenutnog bloka intra predikcija, predikcioni uzorci mogu biti generisani u intra prediktoru 222 prediktora 220.

[0158] Preostali procesor 230 uređaja za kodiranje može da generiše preostale uzorke i preostale informacije na osnovu predikcionih uzoraka generisanih od strane prediktora 220 i originalne slike (originalnog bloka, originalnih uzoraka) (S1020). U ovom slučaju, preostale informacije su informacije koje se odnose na preostale uzorke, a preostale informacije mogu da uključuju informacije koje se odnose na (kvantizovane) koeficijente transformacija za preostale uzorke.

[0159] Sabirač (ili rekonstruktor) uređaja za kodiranje može da generiše rekonstruisane uzorke (rekonstruisanu sliku, rekonstruisani blok, rekonstruisanu matricu uzoraka) dodajući preostale uzorke koji su generisani u preostalom procesoru 230 i predikcione uzorke koji su generisani u inter prediktoru 221 ili intra prediktoru 222.

[0160] Entropijski koder 240 uređaja za kodiranje može da generiše informacije koje se odnose na particionisanje na osnovu strukture particionisanja koja je izvedena u razdelniku 210 slike. Informacije povezane sa particionisanjem mogu da uključuju informacije (broj informacije) o broju odsečaka, od kojih svaki ima visinu eksplicitno signaliziranu unutar pločice, kao i informacije (visinske informacije) o visini odsečaka, od kojih svaki ima visinu eksplicitno signaliziranu. Na primer, entropijski koder 240 može da generiše broj informacije koje se odnose na broj odsečaka, od kojih svaki ima visinu eksplicitno signaliziranu (obezbeđenu) unutar pločice, kao i visinske informacije koje se odnose na visinu odsečaka, od kojih svaki ima visinu eksplicitno signaliziranu (obezbeđenu) na osnovu odsečaka koji su izvedeni u razdelniku 210 slike (S1030). Ovde, broj informacije može da uključuje gore opisane sintaksne elemente num_exp_slices_in_tile i/ili num_slices_in_tile_minus1. Visinske informacije mogu da uključuju gore opisane sintaksne elemente exp_slice_height_in_ctu_minus1, slice_rows_height_in_ctu_minus1 i/ili slice_height_in_ctu_minus1.

[0161] Entropijski koder 240 može da kodira informacije slike koje uključuju informacije povezane sa particionisanjem, koje obuhvataju brojčane informacije i visinske informacije, informacije povezane sa predikcijom koje su generisane u prediktoru 220, i/ili preostale informacije koje su generisane u preostalom procesoru 230 (S1040). Informacije koje entropijski koder 240 kodira mogu da budu izlazne u formatu protoka bitova. Protok bitova može da se prenese do uređaja za dekodiranje putem mreže ili medijuma za čuvanje.

[0162] Na primer, entropijski koder 240 može da uključi informacije slike koje sadrže sintaksni element num_exp_slices_in_tile kao brojčane informacije i sintaksni element exp_slice_height_in_ctu_minus1 kao visinske informacije, na osnovu prethodno opisanih tabele 4 i tabele 5. Visinske informacije mogu da označavaju visinu odsečaka čija je visina eksplicitno signalizirana unutar pločice u jedinicama CTU redova, i u tom slučaju visinske informacije mogu da uključuju sintaksne elemente za odsečke čija je visina eksplicitno signalizirana. Broj sintaksnih elemenata koji su uključeni u informacije slike može biti jednak vrednosti brojčanih informacija.

[0163] Kao još jedan primer, entropijski koder 240 može da kodira informacije slike koje uključuju sintaksne elemente uniform_slice_spacing_flag, num_slices_in_tile_minus1, slice_rows_height_in_ctu_minus1 i/ili slice_height_in_ctu_minus1, na osnovu prethodno opisanih tabele 8 i tabele 9. Sintaksni elementi num_slices_in_tile_minus1, slice_rows_height_in_ctu_minus1 i slice_height_in_ctu_minus1 mogu biti uključeni, ili ne moraju biti uključeni u informacije slike, u zavisnosti od vrednosti uniform_slice_spacing_flag.

[0164] Entropijski koder 240 može da signalizira broj informacija i informacije o visini putem skupa parametara slike (PPS) unutar informacija slike. U tom slučaju, entropijski koder 240 može da uključi broj informacija i/ili informacije o visini korišćenjem Exp-Golomb postupka.

[0165] FIG.12 i FIG.13 prikazuju, redom, opšte primere postupka dekodiranja video/slike i pripadajuće komponente prema jednom načinu ostvarivanja ovog otkrivanja.

[0166] Postupak dekodiranja video/slike prikazan na FIG.12 može da bude izveden od strane (video/slika) uređaja za dekodiranje 300 koji je prikazan na FIG.3 i FIG.13. Konkretno, na primer, faze S1200 do S1220 sa FIG.12 mogu da budu izvedene od strane entropijskog dekodera 310 uređaja za dekodiranje. Fazu S1230 sa FIG.12 može da izvede prediktor 330 uređaja za dekodiranje. Faze S1240 i S1250 sa FIG.12 može da izvede sabirač 340 uređaja za dekodiranje. Postupak dekodiranja video/slike prikazan na FIG.12 može da uključuje načine ostvarivanja koji su opisani iznad u ovoj specifikaciji.

[0167] Uz pozivanje na FIG.12 i FIG.13, entropijski dekoder 310 uređaja za dekodiranje može da dobije informacije koje se odnose na particionisanje, preostale informacije, informacije koje se odnose na predikciju (informacije o razlikovanju inter/intra predikcije, informacije o intra predikciji modu, informacije o inter predikciji modu i slično), informacije koje se odnose na filtriranje unutar petlje i slično, iz protoka bitova. Ovde, informacije koje se odnose na particionisanje mogu da uključuju informacije (informacije o broju) o broju odsečaka čija je visina eksplicitno signalizirana, među odsečcima unutar pločice tekuće slike, informacije (informacije o visini) o visini odsečaka čija je visina eksplicitno signalizirana i slično.

[0168] Na primer, entropijski dekoder 310 može da raščlanjuje informacije (broj informacija) koje se odnose na broj odsečaka čija je visina eksplicitno signalizirana, među odsečcima unutar pločice tekuće slike, iz protoka bitova (S1200), i može da raščlanjuje informacije (informacije o visini) koje se odnose na visinu odsečaka čija je visina eksplicitno signalizirana iz protoka bitova na osnovu broja informacija (S1210). Konkretno, entropijski dekoder 310 može da raščlanjuje broj informacija i informacije o visini iz skupa parametara slike (PPS) unutar protoka bitova, na osnovu gore opisanih tabele 4. Ovde, broj informacija može da se raščlanjuje na osnovu informacija o širini i visini odsečka koji uključuje tu pločicu. U tom trenutku, odsečak koji uključuje pločicu i/ili odsečke unutar pločice može da bude pravougaoni odsečak (ili više njih). Broj informacija i informacije o visini mogu biti sintaksni elementi kodirani pomoću Exp-Golomb postupka. Informacije o visini mogu da uključuju sintaksne elemente za svaki odsečak čija je visina eksplicitno signalizirana. Broj sintaksnih elemenata može da bude isti kao i vrednost broja informacija.

[0169] Na primer, entropijski dekoder 310 može da raščlanjuje sintaksne elemente slice_width_in_tiles_minus1 i slice_height_in_tiles_minus1 iz skupa parametara slike (PPS) na osnovu tabele 4, i entropijski dekoder 310 može da raščlanjuje sintaksni element num_exp_slices_in_tile iz skupa parametara slike (PPS) na osnovu vrednosti sintaksnih elemenata slice_width_in_tiles_minus1 i slice_height_in_tiles_minus1. Takođe, entropijski dekoder 310 može da raščlanjuje broj exp_slice_height_in_ctu_minus1 koji je ekvivalentan vrednosti sintaksnog elementa num_exp_slices_in_tile iz skupa parametara slike (PPS).

[0170] Kada vrednost broja informacija bude jednaka n, entropijski dekoder 310 može da izvede visine 0-tog odsečka do (n-1)-og odsečka unutar pločice na osnovu visinske informacije. Takođe, entropijski dekoder 310 može da izvede visinu n-og odsečka unutar pločice na osnovu visine (n-1)-og odsečka. To znači da visina n-og odsečka može biti izvedena da bude ista kao visina (n-1)-og odsečka. Ovde, n-ti odsečak možda neće biti poslednji odsečak unutar pločice. Drugim rečima, entropijski dekoder 310 može da izvede visine preostalih odsečaka (odsečaka koji nisu eksplicitno signalizirani) osim poslednjeg odsečka unutar pločice, da imaju istu visinu kao (n-1)-ti odsečak. Stoga, visine odsečaka počevši od n-og odsečka do poslednjeg odsečka unutar pločice mogu biti uniformne, osim za poslednji odsečak unutar pločice. Entropijski dekoder 310 može da izvede visinu poslednjeg odsečka unutar pločice na osnovu preostale visine nakon što se od visine pločice oduzmu visine drugih odsečaka unutar pločice. Kada se izvedu visine svih odsečaka unutar pločice, entropijski dekoder 310 može da izvede broj odsečaka unutar pločice (S1220). Ovde, broj odsečaka unutar pločice može da odgovara broju odsečaka počevši od 0-tog odsečka do poslednjeg odsečka unutar pločice.

[0171] Uređaj 300 za dekodiranje može da dekodira trenutnu sliku na osnovu odsečaka trenutne slike koji se dobijaju izvođenjem gore opisanim postupkom. Konkretno, preostali procesor 320 uređaja za dekodiranje može da generiše preostale uzorke na osnovu preostalih informacija koje su dobijene od entropijskog dekodera 310. Prediktor 330 uređaja za dekodiranje može da izvodi inter predikciju i/ili intra predikciju na trenutnom bloku koji je uključen u odsečke unutar slike na osnovu informacija vezanih za predikciju koje su dobijene od entropijskog dekodera 310 kako bi generisao predikcione uzorke (S1230). Sabirač 340 uređaja za dekodiranje može da generiše rekonstruisane uzorke na osnovu predikcionih uzoraka koji su generisani u prediktoru 330 i preostalih uzoraka koji su generisani u preostalom procesoru 320 (S1240). Takođe, sabirač 340 uređaja za dekodiranje može da generiše rekonstruisanu sliku (rekonstruisani blok) na osnovu rekonstruisanih uzoraka (S1250).

[0172] Nakon toga, postupak filtriranja unutar petlje, kao što su deblokirajuće filtriranje, SAO i/ili ALF procedure, može biti primenjen na rekonstruisanu sliku po potrebi, kako bi se poboljšao subjektivni/objektivni kvalitet slike.

[0173] U međuvremenu, kao drugi primer, entoprijski dekoder 310 može da analizira sintaksne elemente slice_width_in_tiles_minus1 i slice_height_in_tiles_minus1 iz skupa parametara slike (PPS) protoka bitova na osnovu tabele 8, a entoprijski dekoder 310 može da analizira sintaksni element uniform_slice_spacing_flag iz skupa parametara slike (PPS) na osnovu vrednosti sintaksnih elemenata slice_width_in_tiles_minus1 i slice_height_in_tiles_minus1. U ovom slučaju, entoprijski dekoder 310 može da analizira sintaksni element slice_rows_height_in_ctu_minus1 ili analizira sintaksni element num_slices_in_tile_minus1 iz skupa parametara slike (PPS) na osnovu vrednosti sintaksnog elementa uniform_slice_spacing_flag. Sintaksni element slice_rows_height_in_ctu_minus1 može da bude analiziran, kada je vrednost sintaksnog elementa uniform_slice_spacing_flag jednaka 1, a sintaksni element num_slices_in_tile_minus1 može da bude analiziran, kada je vrednost sintaksnog elementa uniform_slice_spacing_flag jednaka 0.

[0174] Kada se analizuje sintaksni element slice_rows_height_in_ctu_minus1, entoprijski dekoder 310 može da izvede visine preostalih odsečaka, isključujući poslednji odsečak unutar pločice, kao vrednost slice_rows_height_in_ctu_minus1.

[0175] Kada se analizuje sintaksni element num_slices_in_tile_minus1, entoprijski dekoder 310 može da analizira broj sintaksnih elemenata slice_height_in_ctu_minus1 koji odgovaraju vrednosti sintaksnog elementa num_slices_in_tile_minus1, a vrednosti mogu biti izvedene kao visine svakog odsečka unutar pločice, respektivno.

[0176] Iako su postupci opisani na osnovu dijagrama toka u kojem su faze ili blokovi navedeni u sekvenci u prethodno opisanom načinu ostvarivanja, faze ovog dokumenta nisu ograničene određenim redosledom, i određena faza može biti izvedena u drugoj fazi ili po drugom redosledu ili istovremeno u odnosu na ono što je prethodno opisano. Dalje, stručnjacima iz ove oblasti će biti jasno da faze u dijagramima toka nisu ekskluzivne, i da se može uključiti druga faza ili jedan ili više faza u dijagramu toka može biti izbrisano bez uticaja na opseg ovog dokumenta.

[0177] Prethodno pomenuti postupak prema ovom dokumentu može biti u obliku softvera, a uređaj za kodiranje i/ili dekodiranje prema ovom dokumentu može biti uključeni u uređaj za obradu slika, na primer, TV, računar, pametan telefon, set-top boks, uređaj za prikazivanje ili slično.

[0178] Kada su načini ostvarivanja ovog dokumenta primenjeni putem softvera, prethodno pomenuti postupak može biti primenjen kroz modul (proces ili funkciju) koji obavlja prethodno pomenutu funkciju. Modul može biti smešten u memoriji i izvršavan od strane procesora.

Memorija može biti instalirana unutar ili izvan procesora i može biti povezana sa procesorom putem različitih dobro poznatih sredstava. Procesor može uključivati integrisano kolo specifično za aplikacije (ASIC), druge čipsetove, logičke sklopove i/ili uređaje za obradu podataka.

Memorija može uključivati memoriju samo za čitanje (ROM), memoriju sa slučajnim pristupom (RAM), fleš memoriju, memorijsku karticu, medijum za čuvanje podataka i/ili druge uređaje za čuvanje podataka. Drugim rečima, način ostvarivanja prema ovom dokumentu može biti primenjen i izvršavan na procesoru, mikroprocesoru, kontroleru ili čipu. Na primer, funkcionalne jedinice prikazane u odgovarajućim slikama mogu biti primenjene i izvršavane na računaru, procesoru, mikroprocesoru, kontroleru ili čipu. U tom slučaju, informacije o implementaciji (na primer, informacije o instrukcijama) ili algoritmi mogu biti smešteni u digitalnom medijumu za čuvanje podataka.

[0179] Pored toga, uređaj za dekodiranje i uređaj za kodiranje na koji se primenjuju načini ostvarivanja ovog dokumenta mogu biti uključeni u transiver za emitovanje multimedije, terminal mobilne komunikacije, kućni bioskopski video uređaj, digitalni bioskopski video uređaj, sigurnosnu kameru, uređaj za video ćaskanje, uređaj za komunikaciju u realnom vremenu kao što je video komunikacija, mobilni uređaj za strimovanje, medijum za čuvanje podataka, kamkorder, servisni provajder videa na zahtev (VoD), Over The Top (OTT) video uređaj, provajder internet strimovanja, 3D video uređaj, uređaj za virtuelnu stvarnost (VR), uređaj za proširenu realnost (AR) uređaj, uređaj za video telefoniju, terminal vozila (na primer, terminal vozila (uključujući terminal autonomnog vozila), terminal u avionu ili terminal na brodu), kao i medicinski video uređaj; i može se koristiti za obradu video signala ili podataka. Na primer, OTT video uređaj može uključivati konzolu za igre, Blu-ray plejer, TV sa internet povezivanjem, sistem kućnog bioskopa, pametan telefon, tablet računar i digitalni video rekorder (DVR).

[0180] Pored toga, postupak obrade na koji se primenjuju načini ostvarivanja ovog dokumenta može biti proizveden u obliku programa koji izvršava računar i može biti smešten na računarom čitljivom mediju za snimanje. Multimedijalni podaci sa strukturom podataka prema načinima ostvarivanja ovog dokumenta takođe mogu da se čuvaju na medijumu za snimanje koji je čitljiv na računaru. Medijum za snimanje čitljiv na računaru obuhvata sve vrste uređaja za čuvanje i distribuirane uređaje za čuvanje u kojima se čuvaju podaci čitljivi na računaru. Medijum za snimanje čitljiv samo na računaru može da uključuje, na primer, Blu-ray disk (BD), univerzalnu serijsku magistralu (USB), ROM, PROM, EPROM, EEPROM, RAM, CD-ROM, magnetnu traku, disketu i optički uređaj za čuvanje podataka. Medijum za snimanje čitljiv na računaru takođe uključuje medijume u obliku nosioca talasa (na primer, prenos putem Interneta). Pored toga, protok bitova generisan tokom postupka kodiranja može da se čuva na medijumu za snimanje čitljivom na računaru ili prenesen putem žičane ili bežične komunikacione mreže.

[0181] Pored toga, način(i) ostvarivanja ovog dokumenta može biti realizovan kao proizvod računarskog programa zasnovan na programskoj šifri, a programska šifra može biti izvršena na računaru prema načinima ostvarivanja ovog dokumenta. Programska šifra može biti smeštena na nosaču čitljivom na računaru.

[0182] FIG.14 predstavlja primer sistema strimovanja sadržaja na koji način ostvarivanja ovog dokumenta može da se primenjuje.

[0183] Uz pozivanje na FIG.14, sistem strimovanja sadržaja na koji se načini ostvarivanja ovog dokumenta primenjuju može generalno uključivati server za kodiranje, server za strimovanje, veb server, medijum za čuvanje podataka, uređaj korisnika i multimedijalni ulazni uređaj.

[0184] Server za kodiranje funkcioniše tako da kompresuje digitalne podatke sadržaja unetih iz uređaja za unos multimedije, kao što su pametni telefon, kamera, video kamera i slično, kako bi generisao protok bitova i preneo ga na server za strimovanje. Kao drugi primer, u slučaju kada uređaj za unos multimedije, kao što je pametni telefon, kamera, video kamera ili slično, direktno generiše protok bitova, server za kodiranje može biti izostavljen.

[0185] Protok bitova može biti generisan postupkom kodiranja ili postupkom generisanja protoka bitova na koji se primenjuju načini ostvarivanja ovog dokumenta. Server za strimovanje može privremeno da čuva protok bitova u postupku prenosa ili prijema protoka bitova.

[0186] Server za strimovanje prenosi multimedijalne podatke korisničkoj opremi na osnovu zahteva korisnika putem veb servera, koji funkcioniše kao instrument koji obaveštava korisnika o dostupnim uslugama. Kada korisnik zatraži uslugu koju želi, veb server prenosi zahtev server za strimovanje, a server za strimovanje zatim prenosi multimedijalne podatke korisniku. U tom kontekstu, sistem za strimovanje sadržaja može da uključuje poseban kontrolni server, koji funkcioniše za upravljanje komandama/odgovorima između odgovarajuće opreme u sistemu za strimovanje sadržaja.

[0187] Server za strimovanje može da primi sadržaj od memorije medijuma i/ili servera za kodiranje. Na primer, u slučaju da sadržaj dolazi sa servera za kodiranje, sadržaj može biti primljen u realnom vremenu. U tom slučaju, server za strimovanje može da čuva protok bitova tokom unapred određenog vremenskog perioda kako bi pružio uslugu strimovanja bez problema.

[0188] Na primer, korisnička oprema može da uključuje mobilni telefon, pametan telefon, laptop računar, terminal za digitalno emitovanje, lični digitalni asistent (PDA), prenosivi multimedijalni plejer (PMP), navigaciju, slejt PC, tablet računar, ultrabuk, prenosivi uređaj (npr. terminal u obliku sata (pametni sat), terminal u obliku naočara (pametne naočare), uređaj sa ekranom postavljenim na glavi (HMD)), digitalnu televiziju, desktop računar, digitalni reklamni

Claims (6)

displej ili slično. [0189] Svaki od servera u sistemu strimovanja sadržaja može da radi kao distribuirani server, i u tom slučaju, podaci primljeni od svakog servera mogu biti obrađeni na distribuirani način. Patentni zahtevi

1. Postupak dekodiranja video zapisa koji se izvodi uređajem za dekodiranje video zapisa, pri čemu taj postupak obuhvata:

raščlanjivanje (S1200) iz protoka bitova, informacije o broju obuhvaćene sintaksnim elementom skupa parametara slike, PPS, pri čemu te informacije o broju određuju broj eksplicitnih odsečaka unutar pločice trenutne slike, pri čemu svaki eksplicitni odsečak ima svoju visinu eksplicitno signaliziranu u protoku bitova, pri čemu ta pločica obuhvata više pravougaonih odsečaka, informaciju o visini za eksplicitne odsečke koja je uključena u protok bitova, informaciju o visini za odsečke pored eksplicitnih odsečaka unutar pločice koja nije uključena u protok bitova, a svi odsečci unutar pločice su identifikovani prema svom redosledu unutar pločice od 0-tog odsečka do poslednjeg odsečka; raščlanjivanje (S1210) iz protoka bitova, na osnovu informacije o broju, informacije o visini obuhvaćene brojem sintaksnih elemenata PPS, pri čemu je taj broj sintaksnih elemenata jednak broju eksplicitnih odsečaka, pri čemu ti sintaksni elementi obuhvataju vrednosti koje određuju visine eksplicitnih odsečaka;

izvođenje (S1220) visina od 0-tog odsečka do poslednjeg odsečka i ukupnog broja odsesčaka unutar pločice na osnovu informacije o broju i informacije o visini; generisanje (S1230) predikcionih uzoraka izvođenjem predikcije na trenutnom bloku trenutne slike na osnovu izvedenih odsečaka unutar pločice;

generisanje (S1240) rekonstruisanih uzoraka na osnovu predikcionih uzoraka; i generisanje (S1250) rekonstruisane slike za trenutnu sliku na osnovu rekonstruisanih uzoraka,

naznačen time, što to izvođenje (S1220) dodatno obuhvata:

izvođenje, na osnovu broja eksplicitnih odsečaka koji su jednaki n, pri čemu je n manji od ukupnog broja odsečaka unutar pločice, visine 0-tog odsečka do (n-1)-og odsečka unutar pločice na osnovu sintaksnih elemenata u informaciji o visini, i izračunavanje preostale visine pločica oduzimanjem zbira visina odsečaka počevši od 0-tog odsečka do (n-1)-og odsečka od ukupne visine pločica, i

izvođenje visine svakog i-og odsečka počevši od n-og odsečka preostalih odsečaka unutar pločice izvođenjem

a) utvrđivanja da li je preostala visina pločice jednaka ili veća od visine (n-1)-og odsečka,

b) izvođenja, na osnovu utvrđivanja da je preostala visina jednaka ili veća od visine (n-1)-og odsečka, da je visina i-og odsečka ista kao visina (n-1)-og odsečka, c) ažuriranja preostale visine oduzimanjem visine (n-1)-og odsečka od preostale visine, i

d) ažuriranja i dodavanjem 1,

pri čemu se faza a) do faze d) ponavljaju sve dok se za ažuriranu preostalu visinu ne utvrdi da je manja od visine (n-1)-og odsečka u fazi a), i

izvođenje, na osnovu utvrđivanja da je preostala visina manja od visine (n-1)-og odsečka i utvrđivanja da je preostala visina veća od nule, visine poslednjeg odsečka unutar pločice tako da bude jednaka preostaloj visini.

2. Postupak dekodiranja video zapisa prema zahtevu 1, pri čemu informacija o broju i informacija o visini uključuju Exp-Golomb-kodirani sintaksni element.

3. Postupak dekodiranja video zapisa prema zahtevu 1, pri čemu je informacija o broju za pločicu označena sintaksnim elementom num_exp_slices_in_tile, i pri čemu je informacija o visini za svaki eksplicitni odsečak pločice označena sintaksnim elementom exp_slice_height_in_ctu_minus1, pri čemu vrednost num_exp_slices_in_tile uvećana za 1 označava broj sintaksnih elemenata exp_slice_height_in_ctu_minus1 prisutnih u PPS za datu pločicu, i pri čemu, za svaki eksplicitni odsečak, vrednost exp_slice_height_in_ctu_minus1 uvećana za 1 označava visinu eksplicitnog odsečka u jedinicama redova CTU.

4. Postupak kodiranja video zapisa koji se izvodi uređajem za kodiranje video zapisa, pri čemu taj postupak obuhvata:

izvođenje (S1000) odsečaka unutar pločice trenutne slike, pri čemu ta pločica obuhvata više pravougaonih odsečaka, pri čemu se informacija o visini eksplicitnih odsečaka kodira u protok bitova, dok se informacija o visini za odsečke koji nisu eksplicitni unutar pločice ne kodira u protok bitova, a svi odsečci unutar pločice identifikuju se prema svom redosledu unutar pločice, počevši od 0-tog odsečka do poslednjeg odsečka;

generisanje (S1010) predikcionih uzoraka izvođenjem predikcije na trenutnom bloku na osnovu izvedenih odsečaka;

generisanje (S1020) preostalih informacija na osnovu predikcionih uzoraka i originalne slike;

generisanje (S1030) informacije o broju koja određuje broj eksplicitnih odsečaka unutar pločice trenutne slike, pri čemu svaki eksplicitni odsečak ima svoju visinu koja je eksplicitno signalizirana u protoku bitova, kao i informaciju o visini koja određuje visine tih eksplicitnih odsečaka; i

kodiranje (S1040) u protok bitova, informacije o slici koja uključuje preostale informacije, informaciju o broju obuhvaćenu u sintaksnom elementu skupa parametara slike, PPS, kao i informaciju o visini obuhvaćenu u više sintaksnih elemenata PPS, pri čemu je broj tih sintaksnih elemenata jednak broju eksplicitnih odsečaka,

naznačen time, što:

pri čemu, na osnovu broja eksplicitnih odsečaka koji je jednak n, i pri čemu je n manji od ukupnog broja odsečaka unutar pločice, sintaksni elementi u informaciji o visini označavaju visine od 0-tog odsečka do (n-1)-og odsečka unutar pločice,

pri čemu svaki i-ti odsečak, počevši od n-og od preostalih odsečaka unutar pločice, ima visinu jednaku visini (n−1)-og odsečka ili preostaloj visini pločice u slučaju da je preostala visina manja od visine (n−1)-og odsečka, pri čemu je preostala visina jednaka visini dobijenoj oduzimanjem zbira visina odsečaka počevši od 0-tog odsečka do (i−1)-og odsečka od ukupne visine pločice.

5. Neprenosivi medijum za čuvanje digitalnih podataka čitljiv na računaru na kojem se čuva protok bitova generisan postupkom kodiranja video zapisa, pri čemu taj postupak kodiranja video zapisa obuhvata:

izvođenje (S1000) odsečaka unutar pločice trenutne slike, pri čemu ta pločica obuhvata više pravougaonih odsečaka, informaciju o visini za eksplicitne odsečke koja je kodirana u protok bitova, dok se informacija o visini za odsečke koji nisu eksplicitni ne kodira u protok bitova, a svi odsečci unutar pločice identifikuju se prema svom redosledu u okviru pločice, počevši od 0-tog odsečka do poslednjeg odsečka;

generisanje (S1010) predikcionih uzoraka izvođenjem predikcije na trenutnom bloku na osnovu prethodno izvedenih odsečaka;

generisanje (S1020) preostalih informacija na osnovu predikcionih uzoraka i originalne slike; generisanje (S1030) informacije o broju koji određuje broj eksplicitnih odsečaka unutar pločice trenutne slike, pri čemu svaki eksplicitni odsečak ima svoju visinu eksplicitno signaliziranu u protoku bitova i informacije o visini koja određuje visine eksplicitnih odsečaka; i

kodiranje (S1040) u protok bitova, informacije o slici radi generisanja protoka bitova, pri čemu informacija o slici uključuje preostale informacije, informacije o broju obuhvaćene u sintaksnom elementu skupa parametara slike, PPS, kao i informacije o visini obuhvaćene u više sintaksnih elemenata PPS, pri čemu je broj tih sintaksnih elemenata jednak broju eksplicitnih odsečaka,

naznačen time, što:

pri čemu, na osnovu broja eksplicitnih odsečaka koji je jednak n, i pri čemu je n manji od ukupnog broja odsečaka unutar pločice, sintaksni elementi u informaciji o visini označavaju visine od 0-tog odsečka do (n-1)-og odsečka unutar pločice,

pri čemu svaki i-ti odsečak počevši od n-og odsečka preostalih odsečaka unutar pločice ima visinu jednaku visini (n-1)-og odsečka ili preostaloj visini pločice u slučaju da je preostala visina manja od visine (n−1)- og odsečka, pri čemu je preostala visina jednaka visini dobijenoj oduzimanjem zbira visina odsečaka počevši od 0-tog odsečka do (i−1)-og odsečka od ukupne visine pločice.

6. Postupak prenosa podataka za video zapis, pri čemu taj postupak obuhvata:

generisanje protoka bitova za taj video zapis; i

prenošenje podataka koji obuhvataju protok bitova,

pri čemu je taj protok bitova generisan

izvođenjem (S1000) odsečaka unutar pločice trenutne slike, pri čemu ta pločica obuhvata više pravougaonih odsečaka, informaciju o visini za eksplicitne odsečke koja je kodirana u protok bitova, informaciju o visini za odsečke pored eksplicitnih odsečaka unutar pločice koja nije kodirana u protok bitova, a svi odsečci unutar pločice su identifikovani prema svom redosledu unutar pločice od 0-tog odsečka do poslednjeg odsečka;

generisanje (S1010) predikcionih uzoraka izvođenjem predikcije na trenutnom bloku na osnovu izvedenih odsečaka;

generisanje (S1020) preostalih informacija na osnovu predikcionih uzoraka i originalne slike; generisanje (S1030) informacije o broju koja određuje broj eksplicitnih odsečaka unutar pločice trenutne slike, pri čemu svaki eksplicitni odsečak ima svoju visinu eksplicitno signaliziranu u protoku bitova i informaciju o visini koja određuje visine eksplicitnih odsečaka; i

kodiranje (S1040) u protok bitova, informacije o slici radi generisanja protoka bitova, pri čemu informacija o slici uključuje preostale informacije, informaciju o broju obuhvaćenu u sintaksnom elementu skupa parametara slike, PPS, kao i informaciju o visini obuhvaćenu u više sintaksnih elemenata PPS, pri čemu je broj tih sintaksnih elemenata jednak broju eksplicitnih odsečaka,

naznačen time, što:

pri čemu, na osnovu broja eksplicitnih odsečaka koji je jednak n, i pri čemu je n manji od ukupnog broja odsečaka unutar pločice, sintaksni elementi u informaciji o visini označavaju visine od 0-tog odsečka do (n-1)-og odsečka unutar pločice,

pri čemu svaki i-ti odsečak počevši od n-og odsečka preostalih odsečaka unutar pločice ima visinu jednaku visini (n-1)-og odsečka ili preostaloj visini pločice u slučaju da je preostala visina manja od visine (n−1)- og odsečka, pri čemu je preostala visina jednaka visini dobijenoj oduzimanjem zbira visina odsečaka počevši od 0-tog odsečka do (i−1)-og odsečka od ukupne visine pločice.