RS67668B1

RS67668B1 - Postupak i uređaj za kodiranje slike/video zapisa

Info

Publication number: RS67668B1
Application number: RS20260091A
Authority: RS
Inventors: Seethal Paluri; Hendry Hendry; Seunghwan Kim; Jie Zhao
Original assignee: Lg Electronics Inc
Priority date: 2019-11-05
Filing date: 2020-11-05
Publication date: 2026-02-27
Also published as: EP4340365A3; JP7590608B2; FI4044599T3; CA3160471C; HRP20240431T1; EP4044599A1; MX2025010032A; US12192470B2; ES2976723T3; KR102804484B1; CA3160471A1; CN114762351B; JP2024045679A; CN118200603A; JP2026034668A; US20250097424A1; KR20250067956A; CN114762351A; BR112022008691A2; SI4044599T1

Description

[0001] Opis

[0002] POZADINA OVOG OTKRIVANJA

[0003] Oblast ovog otkrivanja

[0004] Ova tehnologija se odnosi na postupak i uređaj za kodiranje slike/video zapisa.

[0006] Stanje tehnike

[0007] U poslednje vreme, potražnja za slikama/video zapisima visoke rezolucije i visokog kvaliteta, kao što su 4K, 8K ili još viši Ultra High Definition (UHD) formati slika/video zapisa, raste u različitim oblastima. Kako rezolucija ili kvalitet slika/video zapisa postaju viši, prenosi se relativno veća količina informacija, odnosno bitova, nego kod konvencionalnih podataka slika/video zapisa. Zbog toga, ukoliko se podaci slika/video zapisa prenose putem medija kao što su postojeće žične/bežične širokopojasne veze ili čuvaju u nasleđenim medijima za čuvanje, troškovi prenosa i čuvanja se lako povećavaju.

[0008] Pored toga, interesovanje i potražnja za sadržajima virtuelne realnosti (VR) i proširene (veštačke) realnosti (AR), kao i za imerzivne medije kao što su hologrami, u porastu su; takođe je u porastu i emitovanje slika/video zapisa koji ispoljavaju karakteristike različite od karakteristika stvarnih slika/video zapisa, kao što su slike/video zapisi iz igara.

[0009] [0004] Stoga je potrebna visoko efikasna tehnika kompresije slika/video zapisa kako bi se efikasno komprimovali i prenosili, čuvali ili reprodukovali slike/video zapisi visoke rezolucije i visokog kvaliteta koji ispoljavaju različite karakteristike, kako je prethodno opisano. Dokument („AHG15: cu_qp_delta_subdiv and cu_chroma_qp_offset_subdiv syntax dependency removal“, br. JVET-P0407, m50374) ukazuje na problem zavisnosti sintakse cu_qp_delta_subdiv i cu_chroma_qp_offset_subdiv od informacija kako na SPS nivou tako i na nivou isečka, kao i na predlog da se ovi sintaksni elementi premeste u zaglavlje isečka. Dokument („AHG17: Text for zaglavlje slike“, br. JVET-P1006, m51445) otkriva RBSP sintaksu zaglavlja slike koja uključuje partition_constraints_override_flag. EP 4035 396 A1 otkriva postupak kodiranja koji sprovodi dekoderski uređaj. U tom dokumentu postupak je opisan tako da obuhvata parsiranje protoka bitova radi dobijanja zastavice iz zaglavlja slike protoka bitova, pri čemu ta zastavica ukazuje na to da li je trenutna slika I-slika, i kada zastavica ukazuje da je trenutna slika I-slika, sintaksni element namenjen za inter predikciju se izvodi na podrazumevanu vrednost, ili, kada zastavica ukazuje da je trenutna slika P- ili B-slika, pribavlja se sintaksni element namenjen za inter predikciju iz zaglavlja slike.

[0011] KRATAK SADRŽAJ

[0012] U skladu sa pronalaskom, obezbeđen je uređaj za dekodiranje kako je navedeno u zahtevu 1, obezbeđen je uređaj za kodiranje kako je navedeno u zahtevu 2, kao i uređaj za prenos podataka za sliku kako je navedeno u zahtevu 3.

[0013] Prema jednom načinu ostvarivanja ovog dokumenta, može se sprečiti signaliziranje nepotrebnog sintaksnog elementa za inter predikciju ili intra predikciju tokom prenosa slika/video zapisa.

[0015] KRATAK OPIS CRTEŽA

[0016]

[0017] FIG.1 šematski prikazuje primer sistema za kodiranje video zapisa/slike na koji načini ostvarivanja ovog otkrivanja mogu da se primenjuju.

[0018] FIG.2 je dijagram koji šematski ilustruje a konfiguracija uređaja za kodiranje video zapisa/slike na koji načini ostvarivanja ovog otkrivanja mogu da se primenjuju.

[0019] FIG.3 je dijagram koji šematski ilustruje a konfiguracija uređaja za dekodiranje video zapisa/slike na koji načini ostvarivanja ovog otkrivanja mogu da se primenjuju.

[0020] FIG.4 prikazuje primer postupka kodiranja video zapisa/slike na osnovu intra predikcije.

[0021] FIG.5 prikazuje primer postupka dekodiranja video zapisa/slike na osnovu intra predikcije. FIG.6 ilustruje primer postupka kodiranja video zapisa/slike na osnovu inter predikcije.

[0022] FIG.7 ilustruje primer postupka dekodiranja video zapisa/slike na osnovu inter predikcije.

[0023] FIG.8 i 9 šematski ilustruju postupak kodiranja video zapisa/slike i primer povezanih komponenti prema jednom načinu ostvarivanja ovog dokumenta.

[0024] FIG.10 i 11 šematski ilustruju a postupak dekodiranja video zapisa/slike i primer povezanih komponenti prema jednom načinu ostvarivanja ovog dokumenta.

[0025] FIG.12 ilustruje primer sistema za strimovanje sadržaja na koji se načini ostvarivanja otkriveni u ovom dokumentu mogu primenjivati.

[0026] OPIS PRIMERA NAČINA OSTVARIVANJA

[0027] Ovo otkrivanje može biti izmenjeno u različitim oblicima, a specifični načini ostvarivanja biće opisani i ilustrovani na crtežima. Termini korišćeni u ovom otkrivanju služe isključivo za opisivanje specifičnih načina ostvarivanja i nisu namenjeni ograničavanju postupka otkrivenog u ovom otkrivanju. Izraz u jednini obuhvata i značenje „najmanje jedan“, osim ako se iz konteksta jasno ne može drugačije zaključiti. Termini kao što su „uključuje“ i „ima“ namenjeni su da ukažu na to da osobine, brojevi, faze, operacije, elementi, komponente ili njihove kombinacije opisane u dokumentu postoje, te se stoga mora razumeti da nije isključena mogućnost postojanja ili dodavanja jedne ili više drugih osobina, brojeva, faza, operacija, elemenata, komponenti ili njihovih kombinacija.

[0028] Pored toga, svaka konfiguracija crteža opisana u ovom dokumentu predstavlja nezavisnu ilustraciju za objašnjavanje funkcija kao osobina koje se međusobno razlikuju i ne znači da je svaka konfiguracija realizovana pomoću međusobno različitog hardvera ili različitog softvera. Na primer, dve ili više konfiguracija mogu se kombinovati da formiraju jednu konfiguraciju, a jedna konfiguracija može se takođe podeliti na više konfiguracija.

[0029] U daljem tekstu, načini ostvarivanja ovog otkrivanja biće detaljno opisani uz pozivanje na priložene crteže. Pored toga, isti referentni brojevi koriste se za označavanje istih elemenata kroz sve crteže, a opisi istih elemenata mogu biti izostavljeni.

[0030] FIG.1 ilustruje primer sistema za kodiranje video zapisa/slike na koji se mogu primeniti načini ostvarivanja ovog otkrivanja.

[0031] Pozivajući se na FIG.1, sistem za kodiranje video zapisa/slike može da obuhvata prvi uređaj (izvorni uređaj) i drugi uređaj (prijemni uređaj). Izvorni uređaj može da prenosi kodirane informacije ili podatke o video zapisu/slici do prijemnog uređaja putem digitalnog medija za čuvanje ili mreže, u obliku datoteke ili strimovanja.

[0032] Izvorni uređaj može da obuhvata izvor video zapisa, uređaj za kodiranje i predajnik.

[0033] Prijemni uređaj može da obuhvata prijemnik, uređaj za dekodiranje i prikazivač. Uređaj za kodiranje može se nazivati uređajem za kodiranje video zapisa/slike, a uređaj za dekodiranje može se nazivati uređajem za dekodiranje video zapisa/slike. Predajnik može biti uključen u uređaj za kodiranje. Prijemnik može biti uključen u uređaj za dekodiranje. Prikazivač može da obuhvata ekran, a ekran može biti realizovan kao zaseban uređaj ili kao spoljna komponenta.

[0034] [0014] Izvor video zapisa može pribaviti video zapis/sliku putem postupka snimanja, sintetisanja ili generisanja video zapisa/slike. Izvor video zapisa može da obuhvata uređaj za snimanje video zapisa/slike i/ili uređaj za generisanje video zapisa/slike. Uređaj za snimanje video zapisa/slike može da obuhvata, na primer, jednu ili više kamera, arhive video zapisa/slika koje sadrže prethodno snimljene video zapise/slike i tome slično. Uređaj za generisanje video zapisa/slike može da obuhvata, na primer, računare, tablete i pametne telefone i može (elektronski) da generiše video zapise/slike. Na primer, virtuelni video zapis/slika može biti generisan pomoću računara ili sličnog uređaja. U tom slučaju, postupak snimanja video zapisa/slike može biti zamenjen postupkom generisanja odgovarajućih podataka.

[0035] Uređaj za kodiranje može da kodira ulazni video zapis/sliku. Uređaj za kodiranje može da sprovodi niz postupaka kao što su predikcija, transformacija i kvantizacija radi kompaktnosti i efikasnosti kodiranja. Kodirani podaci (kodirane informacije o video zapisu/slici) mogu biti izlaz u obliku protoka bitova.

[0036] Predajnik može da prenosi kodirane informacije ili podatke o slici/video zapisu, koji su izlaz u obliku protoka bitova, do prijemnika prijemnog uređaja putem digitalnog medija za čuvanje ili mreže, u obliku datoteke ili strimovanja. Digitalni medij za čuvanje može da obuhvata različite medije za čuvanje kao što su USB, SD, CD, DVD, Blu-rej, HDD, SSD i tome slično.

[0037] Predajnik može da obuhvata element za generisanje medijske datoteke putem unapred određenog formata datoteke i može da obuhvata element za prenos putem mreže za emitovanje/komunikaciju. Prijemnik može da primi/izdvoji protok bitova i da primljeni protok bitova prosledi uređaju za dekodiranje.

[0038] Uređaj za dekodiranje može da dekodira video zapis/sliku sprovođenjem niza postupaka kao što su dekvantizacija, inverzna transformacija i predikcija, koji odgovaraju radu uređaja za kodiranje.

[0039] Prikazivač može da renderuje dekodirani video zapis/sliku. Renderovani video zapis/slika može biti prikazan putem ekrana.

[0040] Ovaj dokument se odnosi na kodiranje video zapisa/slika. Na primer, postupak/način ostvarivanja otkriven u ovom dokumentu može se primeniti na postupak otkriven u standardu za višenamensko kodiranje video zapisa (VVC). Pored toga, postupak/način ostvarivanja otkriven u ovom dokumentu može se primeniti na postupak otkriven u standardu za esencijalno kodiranje video zapisa (EVC), standardu AOMedia Video 1 (AV1), drugoj generaciji standarda za audio-video kodiranje (AVS2) ili standardu za kodiranje video zapisa/slika sledeće generacije (npr. H.267, H.268 itd.).

[0041] U ovom dokumentu predstavljeni su različiti načini ostvarivanja koji se odnose na kodiranje video zapisa/slika, pri čemu se načini ostvarivanja mogu međusobno kombinovati, osim ako nije drugačije navedeno.

[0042] U ovom dokumentu, video može da označava niz slika tokom vremena. Slika se uopšteno odnosi na jedinicu koja predstavlja jednu sliku u određenom vremenskom okviru, dok se isečak/pločica odnosi na jedinicu koja čini deo slike u smislu kodiranja. Isečak/pločica može da obuhvata jednu ili više jedinica stabla kodiranja (CTU). Jedna slika može da se sastoji od jednog ili više isečakova/pločica. Jedna slika može da se sastoji od jedne ili više grupa pločica. Jedna grupa pločica može da obuhvata jedan ili više pločica. Brik može da predstavlja pravougaoni region redova CTU unutar pločice u slici. Pločica može biti podeljen na više brikova, pri čemu se svaki brik sastoji od jednog ili više redova CTU unutar pločice. Pločica koja nije podeljena na više brikova može se takođe nazivati brikom. Skeniranje brikova predstavlja specifičan sekvencijalni redosled CTU jedinica koje particionišu sliku, pri čemu su CTU jedinice poređane uzastopno u raster skeniranju CTU jedinica unutar brika, brikovi unutar pločice su poređani uzastopno u raster skeniranju brikova pločice, a pločice u slici su poređane uzastopno u raster skeniranju pločica slike. Pločica je pravougaoni region CTU jedinica unutar određene kolone pločica i određenog reda pločica u slici. Kolona pločica je pravougaoni region CTU jedinica čija je visina jednaka visini slike, a čija je širina određena sintaksnim elementima u skupu parametara slike. Red pločica je pravougaoni region CTU jedinica čija je visina određena sintaksnim elementima u skupu parametara slike, a čija je širina jednaka širini slike. Skeniranje pločica predstavlja specifičan sekvencijalni redosled CTU jedinica koje particionišu sliku, pri čemu su CTU jedinice poređane uzastopno u raster skeniranju CTU jedinica unutar pločice, dok su pločice u slici poređane uzastopno u raster skeniranju pločica slike. Isečak obuhvata celobrojni broj brikova slike koje mogu biti isključivo sadržane u jednoj NAL jedinici. Isečak može biti sastavljen ili od određenog broja celih pločica ili samo od uzastopnog niza celih brikova jedne pločice. U ovom dokumentu, grupa pločica i isečak mogu da se koriste naizmenično. Na primer, u ovom dokumentu, grupa pločica/zaglavlje grupe pločica može da se označava kao isečak/zaglavlje isečka.

[0043] Piksel ili pel može označavati najmanju jedinicu koja čini jednu sliku (ili sliku/video zapis). Takođe, termin „uzorak“ može se koristiti kao ekvivalent za piksel. Uzorak uopšteno može predstavljati piksel ili vrednost piksela, i može predstavljati samo piksel/vrednost piksela luma komponente ili samo piksel/vrednost piksela hroma komponente.

[0044] Jedinica može predstavljati osnovnu jedinicu obrade slike. Jedinica može da obuhvati najmanje jedan specifičan region slike i informacije vezane za taj region. Jedna jedinica može da obuhvati jedan luma blok i dva hroma (npr. Cb, Cr) bloka. Jedinica se u nekim slučajevima može koristiti naizmenično sa terminima kao što su blok ili oblast. U opštem slučaju, M×N blok može obuhvatati uzorak (ili nizove uzoraka) ili skup (ili niz) koeficijenata transformacije od M kolona i N redova. Alternativno, uzorak može označavati vrednost piksela u prostornom domenu, a kada se takva vrednost piksela transformiše u frekvencijski domen, može označavati koeficijent transformacije u frekvencijskom domenu.

[0045] U ovom dokumentu, termin „/“ i „,“ treba tumačiti kao „i/ili“. Na primer, izraz „A/B“ može značiti „A i/ili B“. Dalje, „A, B“ može značiti „A i/ili B“. Takođe, „A/B/C“ može značiti „najmanje jedan od A, B i/ili C“.

[0046] Dalje, u ovom dokumentu, termin „ili“ bi trebalo tumačiti kao „i/ili“. Na primer, izraz „A ili B“ može da obuhvata: 1) samo A, 2) samo B, i/ili 3) oba A i B. Drugim rečima, termin „ili“ u ovom dokumentu bi trebalo tumačiti kao „dodatno ili alternativno“.

[0047] Dalje, zagrade korišćene u ovom dokumentu mogu značiti „na primer“. Konkretno, u slučaju kada je iskazano „predikcija (intra predikcija)“, može se ukazati da je „intra predikcija“ predložena kao primer za „predikciju“. Drugim rečima, termin „predikcija“ u ovom dokumentu nije ograničen na „intra predikciju“, već može biti naznačeno da je „intra predikcija“ predložena kao primer za „predikciju“. Dalje, čak i u slučaju kada je iskazano „predikcija (tj. intra predikcija)“, može se ukazati da je „intra predikcija“ predložena kao primer za „predikciju“.

[0048] U ovom dokumentu, tehničke osobine koje su pojedinačno objašnjene na jednom crtežu mogu biti realizovane pojedinačno, ili se mogu realizovati istovremeno.

[0049] FIG.2 je dijagram koji šematski ilustruje konfiguraciju uređaja za kodiranje video zapisa/slike na koji se mogu primeniti načini ostvarivanja ovog otkrivanja. U daljem tekstu, termin „uređaj za kodiranje video zapisa“ može uključivati i uređaj za kodiranje slike.

[0050] [0029] Pozivajući se na FIG.2, uređaj 200 za kodiranje može da obuhvata i bude konfigurisan sa: razdelnikom 210 slike, prediktorom 220, preostalim procesorom 230, entropijskim koderom 240, sabiračem 250, filterom 260 i memorijom 270. Prediktor 220 može da obuhvata inter prediktor 221 i intra prediktor 222. Preostali procesor 230 može da obuhvata transformator 232, kvantizator 233, dekvantizator 234 i inverzni transformator 235. Preostali procesor 230 može dalje da obuhvata i oduzimač 231. Sabirač 250 može se nazivati rekonstruktor ili generator rekonstruisanog bloka. Razdelnik 210 slike, prediktor 220, preostali procesor 230, entropijski koder 240, sabirač 250 i filter 260, koji su prethodno opisani, mogu biti realizovani pomoću jednog ili više hardverskih komponenti (npr. koderskih čipsetova ili procesora) prema jednom načinu ostvarivanja. Pored toga, memorija 270 može da obuhvata bafer dekodiranih slika (DPB) i može biti takođe konfigurisan putem digitalnog medija za čuvanje. Hardverska komponenta može dalje da obuhvata memoriju 270 kao internu ili eksternu komponentu.

[0051] Razdelnik 210 slike može podeliti ulaznu sliku (ili sliku, frejm) koja se unosi u uređaj 200 za kodiranje na jednu ili više jedinica za obradu. Kao primer, jedinica za obradu može se nazivati kodirajuća jedinica (CU). U ovom slučaju, kodirajuća jedinica može biti rekurzivno podeljena u skladu sa strukturom kvadratnog stabla, binarnog stabla i ternarnog stabla (QTBTTT), počevši od jedinice kodirajućeg stabla (CTU) ili najveće kodirajuće jedinice (LCU). Na primer, jedna kodirajuća jedinica može biti podeljena na više kodirajućih jedinica dubljeg nivoa zasnovano na strukturi kvadratnog stabla, strukturi binarnog stabla i/ili strukturi ternarnog stabla. U ovom slučaju, na primer, prvo se primenjuje struktura kvadratnog stabla, a potom se mogu primeniti struktura binarnog stabla i/ili struktura ternarnog stabla. Alternativno, struktura binarnog stabla može se primeniti i prvo. Postupak kodiranja u skladu sa ovim otkrivanjem može biti sproveden na osnovu konačne kodirajuće jedinice, koja se više ne deli. U ovom slučaju, na osnovu efikasnosti kodiranja prema karakteristikama slike ili slično, maksimalna kodirajuća jedinica može biti direktno korišćena kao konačna kodirajuća jedinica, ili, po potrebi, kodirajuća jedinica može biti rekurzivno podeljena na kodirajuće jedinice dubljeg nivoa, tako da se koristi kodirajuća jedinica optimalne veličine kao konačna kodirajuća jedinica. Ovde postupak kodiranja može uključivati postupke kao što su predikcija, transformacija i rekonstrukcija, koji će biti opisani kasnije. Kao još jedan primer, jedinica za obradu može dodatno uključivati predikcionu jedinicu (PU) ili transformacionu jedinicu (TU). U ovom slučaju, svaka od predikcionih jedinica i transformacionih jedinica može biti podeljena ili particionisana iz pomenute konačne kodirajuće jedinice. Predikciona jedinica može biti jedinica za predikciju uzorka, dok transformaciona jedinica može biti jedinica za dobijanje koeficijenata transformacije i/ili jedinica za dobijanje preostalog signala iz koeficijenata transformacije.

[0052] [0031] Jedinica se u nekim slučajevima može koristiti naizmenično sa terminima kao što su blok ili oblast. Uopšteno, M×N blok može predstavljati uzorke raspoređene u M kolona i N redova ili skup koeficijenata transformacije. Uzorak uopšteno može predstavljati piksel ili vrednost piksela, a može takođe predstavljati samo piksel/vrednost piksela luma komponente, ili samo piksel/vrednost piksela hroma komponente. Uzorak se može koristiti i kao termin koji odgovara pikselu ili pelu koji čini jednu sliku (ili sliku/video zapis).

[0053] Uređaj 200 za kodiranje može da oduzme predikcioni signal (predikcioni blok, niz predikcionih uzoraka) koji izlazi iz inter prediktora 221 ili intra prediktora 222 od ulaznog signala slike (originalni blok, originalni niz uzoraka) da bi se generisao preostali signal (preostali blok, niz preostalih uzoraka), pri čemu se generisani preostali signal prosleđuje transformatoru 232. U ovom slučaju, kao što je ilustrovano, jedinica koja oduzima predikcioni signal (predikcioni blok, niz predikcionih uzoraka) od ulaznog signala slike (originalni blok, originalni niz uzoraka) u enkoderu 200 može se nazivati oduzimač 231. Prediktor 220 može da izvrši predikciju nad blokom koji je cilj obrade (u daljem tekstu nazvan trenutni blok) i generiše predikcioni blok koji uključuje predikcione uzorke za trenutni blok. Prediktor 220 može da odredi da li se primenjuje intra predikcija ili inter predikcija u jedinicama trenutnog bloka ili kodirajuće jedinice (CU).

[0054] Prediktor 220 može da generiše različite informacije o predikciji, kao što su informacije o režimu predikcije, i prosledi generisane informacije entropijskom koderu 240, kao što je opisano u nastavku u opisu svakog režima predikcije. Informacije o predikciji mogu biti kodirane od strane entropijskog kodera 240 i izlaziti u obliku protok bitova.

[0055] Intra prediktor 222 može da predvidi trenutni blok sa referencom na uzorke unutar trenutne slike. Referentni uzorci mogu biti smešteni pored trenutnog bloka, ili mogu biti udaljeni od trenutnog bloka u zavisnosti od režima predikcije. Režimi predikcije u intra predikciji mogu uključivati više nedirekcionih režima i više direkcionih režima. Nedirekcioni režim može uključivati, na primer, DC režim ili planarni režim. Direkcioni režim može uključivati, na primer, 33 direkciona režima predikcije ili 65 direkcionih režima predikcije u zavisnosti od preciznosti pravca predikcije. Međutim, ovo je ilustrativno, i direkcioni režimi predikcije koji su više ili manje od navedenog broja mogu se koristiti prema podešavanju. Intra prediktor 222 takođe može odrediti režim predikcije koji se primenjuje na trenutni blok koristeći režim predikcije primenjen na susedni blok.

[0056] Inter prediktor 221 može generisati predikcioni blok trenutnog bloka na osnovu referentnog bloka (niza referentnih uzoraka) koji je određen pomoću vektora pokreta na referentnoj slici. U ovom slučaju, kako bi se smanjila količina informacija o pokretu koje se prenose u inter režimu predikcije, informacije o pokretu mogu se predvideti u jedinicama bloka, podbloka ili uzorka, na osnovu korelacije informacija o pokretu između susednog bloka i trenutnog bloka. Informacije o pokretu mogu uključivati vektor pokreta i indeks referentne slike.

[0057] Informacije o pokretu mogu dalje uključivati i podatke o smeru inter predikcije (L0 predikcija, L1 predikcija, Bi predikcija, ili slično). U slučaju inter predikcije, susedni blok može uključivati prostorni susedni blok koji se nalazi u trenutnoj slici i vremenski susedni blok koji se nalazi u referentnoj slici. Referentna slika koja uključuje referentni blok i referentna slika koja uključuje vremenski susedni blok mogu biti iste, a takođe mogu biti i različite. Vremenski susedni blok može se nazivati, na primer, kolocirani referentni blok, kolocirana CU (colCU) ili slično, a referentna slika koja uključuje vremenski susedni blok može se nazivati i kolocirana slika (colPic). Na primer, inter prediktor 221 može konfigurisati listu kandidata za informacije o pokretu na osnovu susednih blokova, i generisati informacije koje ukazuju koji kandidat se koristi za dobijanje vektora pokreta i/ili indeksa referentne slike trenutnog bloka. Inter predikcija može se izvesti na osnovu različitih režima predikcije. Na primer, u slučaju režima preskakanja i režima spajanja, inter prediktor 221 može koristiti informacije o pokretu susednog bloka kao informacije o pokretu trenutnog bloka. U slučaju režima preskakanja, preostali signal se možda neće prenositi, za razliku od režima spajanja. Režim predikcije vektora pokreta (MVP) može označiti vektor pokreta trenutnog bloka korišćenjem vektora pokreta susednog bloka kao vektora pokreta prediktora, uz signalizaciju razlike u vektoru pokreta.

[0058] Prediktor 220 može da generiše predikcioni signal na osnovu različitih postupaka predikcije koji će biti opisani u nastavku. Na primer, prediktor 220 može primeniti intra predikciju ili inter predikciju za predikciju jednog bloka, ili može istovremeno primeniti intra predikciju i inter predikciju. Ovo se može nazvati kombinovana inter i intra predikcija (CIIP). Pored toga, prediktor može biti zasnovan na režimu predikcije kopiranja intra bloka (IBC) ili na paletnom režimu za predikciju bloka. IBC režim predikcije ili paletni režim mogu se koristiti za kodiranje slika/video zapisa sadržaja kao što su igre, na primer u kodiranju ekrana (SCC). IBC uglavnom vrši predikciju unutar trenutne slike, ali može se izvesti slično kao inter predikcija, u smislu da se referentni blok izvlači unutar trenutne slike. Drugim rečima, IBC može koristiti bar jednu od tehnika inter predikcije opisanih u ovom dokumentu. Paletni režim se može posmatrati kao primer intra kodiranja ili intra predikcije. Kada se primenjuje paletni režim, vrednost uzorka u slici može biti signalizirana na osnovu informacija o paletnoj tabeli ili paletnom indeksu.

[0059] Predikcioni signal koji generiše prediktor (uključujući inter prediktor 221 i/ili intra prediktor 222) može se koristiti za generisanje rekonstruisanog signala ili može biti korišćen za generisanje preostalog signala.

[0060] [0037] Transformator 232 može da generiše koeficijente transformacije primenom tehnike transformacije na preostali signal. Na primer, tehnika transformacije može da obuhvati najmanje jednu od: diskretne kosinusne transformacije (DCT), diskretne sinusne transformacije (DST), transformacije zasnovane na grafikonu (GBT) ili uslovno nelinearne transformacije (CNT). Ovde se GBT odnosi na transformaciju dobijenu iz grafikona pri izražavanju informacija o odnosima između piksela u grafikonu. CNT se odnosi na transformaciju dobijenu na osnovu predikcionog signala generisanog korišćenjem svih prethodno rekonstruisanih piksela. Takođe, postupak transformacije može se primeniti na blok piksela kvadratnog oblika ili na blok promenljive veličine koji nije kvadratnog oblika.

[0061] Kvantizator 233 kvantizuje koeficijente transformacije i prosleđuje ih entropijskom koderu 240, a entropijski koder 240 kodira kvantizovani signal (informacije o kvantizovanim koeficijentima transformacije) i izlazni kodirani signal isporučuje u obliku protoka bitova.

[0062] Informacije o kvantizovanim koeficijentima transformacije mogu se nazivati preostale informacije. Kvantizator 233 može da preuredi kvantizovane koeficijente transformacije iz blokovskog oblika u jednodimenzionalni vektorski oblik na osnovu redosleda skeniranja koeficijenata i može da generiše informacije o koeficijentima transformacije na osnovu kvantizovanih koeficijenata transformacije u tom jednodimenzionalnom vektorskom obliku.

[0063] Entropijski koder 240 može da obavlja različite postupke kodiranja, kao što su, na primer, eksponencijalni Golomb, kontekstno prilagodljivo kodiranje promenljive dužine (CAVLC) i kontekstno prilagodljivo binarno aritmetičko kodiranje (CABAC). Entropijski koder 240 može da kodira informacije neophodne za rekonstrukciju video zapisa/slike (npr. vrednosti sintaksnih elemenata i slično), osim kvantizovanih koeficijenata transformacije, bilo zajedno s njima ili odvojeno. Kodirane informacije (npr. kodirane informacije o video zapisu/slici) mogu se prenositi ili čuvati u jedinicama sloja apstrakcije mreže (NAL jedinicama) u obliku protoka bitova.

[0064] Informacije o video zapisu/slici mogu dodatno da obuhvate informacije o različitim skupovima parametara, kao što su skup adaptivnih parametara (APS), skup parametara slike (PPS), skup parametara sekvence (SPS) ili skup parametara video zapisa (VPS). Takođe, informacije o video zapisu/slici mogu dodatno da obuhvate opšte informacije o ograničenjima. U ovom dokumentu, informacije i/ili sintaksni elementi koji se prenose/signaliziraju sa uređaja za kodiranje na uređaj za dekodiranje mogu biti uključeni u informacije o video zapisu/slici. Informacije o video zapisu/slici mogu biti kodirane kroz prethodno opisani postupak kodiranja i uključene u protok bitova. Protok bitova može se prenositi preko mreže ili se može čuvati u digitalnom medijumu za čuvanje. Ovde mreža može da obuhvati emitersku mrežu i/ili komunikacionu mrežu, a digitalni medijum za čuvanje može da obuhvati različite medije kao što su USB, SD, CD, DVD, Blu-ray, HDD i SSD. Predajna jedinica (nije prikazana) i/ili jedinica za čuvanje (nije prikazana) za prenos ili čuvanje signala koji izlazi iz entropijskog kodera 240 mogu biti konfigurisane kao unutrašnje/spoljašnje komponente uređaja 200 za kodiranje, ili predajna jedinica može biti uključena u entropijski koder 240.

[0065] Kvantizovani koeficijenti transformacije koji izlaze iz kvantizatora 233 mogu se koristiti za generisanje predikcionog signala. Na primer, preostali signal (preostali blok ili preostali uzorci) može se rekonstruisati primenom dekvantizacije i inverzne transformacije na kvantizovane koeficijente transformacije putem dekvantizatora 234 i jedinice za inverznu transformaciju 235. Sabirač 250 može da sabere rekonstruisani preostali signal sa predikcionim signalom koji izlazi iz inter prediktora 221 ili intra prediktora 222 kako bi se generisao rekonstruisani signal (rekonstruisana slika, rekonstruisani blok, rekonstruisani niz uzoraka). Kada ne postoji ostatak za blok koji je predmet obrade, kao što je slučaj kada se primenjuje režim preskakanja, predikcioni blok se može koristiti kao rekonstruisani blok. Sabirač 250 može se nazivati i jedinicom za restauraciju ili generatorom restaurisanog bloka. Generisani rekonstruisani signal može se koristiti za intra predikciju sledećeg bloka koji je predmet obrade u trenutnoj slici ili se, nakon filtriranja opisanog u nastavku, može koristiti za inter predikciju naredne slike.

[0066] Meanwhile, luma mapping with chroma scaling (LMCS) may be applied during a picture encoding and/or reconstruction process.

[0067] Filter 260 može da poboljša subjektivni i/ili objektivni kvalitet slike primenom filtriranja na rekonstruisani signal. Na primer, filter 260 može da generiše izmenjenu rekonstruisanu sliku primenom različitih postupaka filtriranja na rekonstruisanu sliku i da izmenjenu rekonstruisanu sliku sačuva u memoriji 270, konkretno u DPB-u memorije 270. Različiti postupci filtriranja mogu da obuhvate, na primer, deblokirajući filter, adaptivni pomeraj uzorka, filter adaptivne petlje, bilateralni filter i tome slično. Filter 260 može da generiše različite vrste informacija koje se odnose na filtriranje i da generisane informacije prosledi entropijskom koderu 240, kao što će kasnije biti opisano u opisu svakog postupka filtriranja. Informacije koje se odnose na filtriranje mogu biti kodirane od strane entropijskog kodera 240 i izlazno date u obliku protoka bitova.

[0068] Izmenjena rekonstruisana slika koja se prosleđuje u memoriju 270 može se koristiti kao referentna slika u inter prediktoru 221. Kada se inter predikcija primenjuje u uređaju za kodiranje, može se izbeći neusklađenost predikcije između uređaja 200 za kodiranje i uređaja za dekodiranje i može se poboljšati efikasnost kodiranja.

[0069] DPB u okviru memorije 270 može da čuva izmenjenu rekonstruisanu sliku radi korišćenja kao referentne slike u inter prediktoru 221. Memorija 270 može da čuva informacije o kretanju bloka iz koga se izvode (ili kodiraju) informacije o kretanju u trenutnoj slici i/ili informacije o kretanju blokova u slici koja je već rekonstruisana. Sačuvane informacije o kretanju mogu se proslediti inter prediktoru 221 kako bi se koristile kao informacije o kretanju prostorno susednog bloka ili kao informacije o kretanju vremenski susednog bloka. Memorija 270 može da čuva rekonstruisane uzorke rekonstruisanih blokova u trenutnoj slici i može da prosleđuje rekonstruisane uzorke intra prediktoru 222.

[0070] FIG.3 je dijagram koji šematski ilustruje konfiguraciju uređaja za dekodiranje video zapisa/slike na koji se mogu primeniti načini ostvarivanja ovog otkrivanja.

[0071] Pozivajući se na FIG.3, uređaj za dekodiranje 300 može da obuhvata i bude konfigurisán sa entropijskim dekoderom 310, preostalim 320 procesorom, prediktorom 330, sabiračem 340, filterom 350 i memorijom 360. Prediktor 330 može da obuhvata inter prediktor 331 i intra prediktor 332. Preostali 320 procesor može da obuhvata dekvantizator 321 i jedinicu za inverznu transformaciju 322. Entropijski dekoder 310, preostali 320 procesor, prediktor 330, sabirač 340 i filter 350, koji su prethodno opisani, mogu biti konfigurisani pomoću jedne ili više hardverskih komponenti (npr. dekoderskih čipsetova ili procesora) prema jednom načinu ostvarivanja. Pored toga, memorija 360 može da obuhvata bafer dekodirane slike (DPB) i može biti konfigurisana pomoću digitalnog medijuma za čuvanje. Hardverska komponenta može dodatno da obuhvata memoriju 360 kao unutrašnju/spoljašnju komponentu.

[0072] Kada se protok bitova koji uključuje informacije o video zapisu/slikama unese, uređaj za dekodiranje 300 može da rekonstruiše sliku u skladu sa postupkom u kome se informacije o video zapisu/slikama obrađuju u uređaju za kodiranje prikazanom na FIG.2. Na primer, uređaj za dekodiranje 300 može da izvede jedinice/blokove na osnovu informacija vezanih za podelu blokova koje se dobijaju iz protoka bitova. Uređaj za dekodiranje 300 može da obavlja dekodiranje koristeći procesnu jedinicu koja je primenjena u uređaju za kodiranje. Shodno tome, procesna jedinica za dekodiranje može biti, na primer, kodirajuća jedinica, pri čemu se kodirajuća jedinica može deliti prema strukturi kvadratnog stabla, strukturi binarnog stabla i/ili strukturi ternarnog stabla počev od jedinice kodirajućeg stabla ili maksimalne kodirajuće jedinice. Iz kodirajuće jedinice može se izvesti jedna ili više transformacionih jedinica. Pored toga, rekonstruisani signal slike koji se dekodira i izlazi iz uređaja za dekodiranje 300 može se reprodukovati putem uređaja za reprodukciju.

[0073] Uređaj za dekodiranje 300 može da primi signal koji izlazi iz uređaja za kodiranje sa FIG.2 u obliku protoka bitova, a primljeni signal može biti dekodiran pomoću entropijskog dekodera 310. Na primer, entropijski dekoder 310 može da parsira protok bitova kako bi izveo informacije (npr. informacije o video zapisu/slikama) potrebne za rekonstrukciju slike (odnosno rekonstrukciju slike u okviru kadra). Informacije o video zapisu/slikama mogu dodatno da uključe informacije o različitim skupovima parametara, kao što su adaptivni skup parametara (APS), skup parametara slike (PPS), skup parametara sekvence (SPS) ili skup parametara video zapisa (VPS). Pored toga, informacije o video zapisu/slikama mogu dodatno da uključe opšte informacije o ograničenjima. Uređaj za dekodiranje može dalje da dekodira sliku na osnovu informacija iz skupa parametara i/ili opštih informacija o ograničenjima. Signalizirane/primljene informacije i/ili sintaksni elementi koji su kasnije opisani u ovom dokumentu mogu se dekodirati u okviru postupka dekodiranja i dobiti iz protoka bitova. Na primer, entropijski dekoder 310 dekodira informacije u protoku bitova na osnovu postupaka kodiranja kao što su eksponencijalni Golomb, kontekstno prilagodljivo kodiranje promenljive dužine (CAVLC) ili kontekstno prilagodljivo binarno aritmetičko kodiranje (CABAC), i kao izlaz daje sintaksne elemente potrebne za rekonstrukciju slike i kvantizovane vrednosti koeficijenata transformacije za ostatak. Konkretnije, CABAC postupak entropijskog dekodiranja može da primi bin koji odgovara svakom sintaksnom elementu u protoku bitova, da odredi kontekstni model korišćenjem informacija o ciljanom sintaksnom elementu za dekodiranje, informacija o dekodiranju ciljanog bloka ili informacija o simbolu/binu dekodiranom u prethodnoj fazi, i da izvrši aritmetičko dekodiranje bina predviđanjem verovatnoće pojave bina u skladu sa određenim kontekstnim modelom, čime se generiše simbol koji odgovara vrednosti svakog sintaksnog elementa. U tom slučaju, CABAC postupak entropijskog dekodiranja može da ažurira kontekstni model korišćenjem informacija o dekodiranom simbolu/binu za kontekstni model narednog simbola/bina nakon određivanja kontekstnog modela. Informacije koje se odnose na predikciju, među informacijama dekodiranim od strane entropijskog dekodera 310, mogu se proslediti prediktoru (inter prediktoru 332 i intra prediktoru 331), dok preostale vrednosti nad kojima je izvršeno entropijsko dekodiranje u entropijskom dekoderu 310, odnosno kvantizovani koeficijenti transformacije i povezane informacije o parametrima, mogu biti ulaz u preostali procesor 320.

[0074] [0049] Preostali procesor 320 može da izvede preostali signal (preostali blok, preostali uzorci i niz preostalih uzoraka). Takođe, informacije o filtriranju među informacijama koje dekodira entropijski dekoder 310 mogu se proslediti filteru 350. U međuvremenu, prijemna jedinica (nije prikazana) za prijem signala koji izlazi iz uređaja za kodiranje može biti dodatno konfigurisana kao interni/eksterni element uređaja za dekodiranje 300, ili prijemna jedinica može biti sastavni deo entropijskog dekodera 310. Dalje, uređaj za dekodiranje prema ovom dokumentu može se nazivati uređaj za dekodiranje video zapisa/slike, a uređaj za dekodiranje može biti podeljen na dekoder informacija (dekoder informacija o video zapisu/slici) i dekoder uzoraka (dekoder uzoraka video zapisa/slike). Dekoder informacija može da obuhvata entropijski dekoder 310, a dekoder uzoraka može da obuhvati najmanje jedan od sledećih elemenata: dekvantizator 321, inverzni transformator 322, sabirač 340, filter 350, memoriju 360, inter prediktor 332 i intra prediktor 331.

[0075] Dekvantizator 321 može da dekvantizuje kvantizovane koeficijente transformacije kako bi se dobili koeficijenti transformacije. Dekvantizator 321 može da preuredi kvantizovane koeficijente transformacije u dvodimenzionalni blokovski oblik. U tom slučaju, preuređivanje se može izvršiti na osnovu redosleda skeniranja koeficijenata koji je primenjen u uređaju za kodiranje. Dekvantizator 321 može da izvrši dekvantizaciju kvantizovanih koeficijenata transformacije korišćenjem kvantizacionog parametra (npr. informacije o veličini faze kvantizacije) i da na taj način dobije koeficijente transformacije.

[0076] Inverzni transformator 322 vrši inverznu transformaciju koeficijenata transformacije kako bi se dobio preostali signal (preostali blok, niz preostalih uzoraka).

[0077] Prediktor 330 može da izvrši predikciju trenutnog bloka i da generiše predikcioni blok koji obuhvata predikcione uzorke trenutnog bloka. Prediktor može da odredi da li se na trenutni blok primenjuje intra predikcija ili inter predikcija na osnovu informacija o predikciji koje izlaze iz entropijskog dekodera 310, kao i da odredi konkretan intra/inter režim predikcije.

[0078] [0053] Prediktor 330 može da generiše predikcioni signal na osnovu različitih postupaka predikcije koji će biti opisani kasnije. Na primer, prediktor može da primeni intra predikciju ili inter predikciju za predikciju jednog bloka, a može i istovremeno da primeni intra i inter predikciju. Ovo se može nazvati kombinovana inter i intra predikcija (CIIP). Pored toga, prediktor može da zasniva predikciju na režimu kopiranja intra bloka (IBC) ili na režimu palete za predikciju bloka. Režim kopiranja intra bloka (IBC) ili režim palete mogu se koristiti za kodiranje slika/video zapisa sadržaja kao što su igre, na primer u okviru kodiranja sadržaja ekrana (SCC). IBC u osnovi vrši predikciju unutar trenutne slike, ali se može sprovoditi slično inter predikciji po tome što se referentni blok izvodi unutar trenutne slike. Odnosno, IBC može da koristi najmanje jednu od tehnika inter predikcije opisanih u ovom dokumentu. Režim palete može se smatrati primerom intra kodiranja ili intra predikcije. Kada se primeni režim palete, informacije o tabeli palete i indeksu palete mogu biti uključene u informacije o video zapisu/slici i signalizirane.

[0079] Intra prediktor 331 može da predvidi trenutni blok pozivanjem na uzorke u trenutnoj slici. Referencirani uzorci mogu biti smešteni u susedstvu trenutnog bloka ili mogu biti udaljeni od trenutnog bloka u zavisnosti od režima predikcije. U intra predikciji, režimi predikcije mogu da obuhvataju više nedirekcionih režima i više direkcionih režima. Intra prediktor 331 može da odredi režim predikcije koji se primenjuje na trenutni blok korišćenjem režima predikcije primenjenog na susedni blok.

[0080] Inter prediktor 332 može da izvede predikcioni blok za trenutni blok na osnovu referentnog bloka (niza referentnih uzoraka) koji je određen vektorom pokreta na referentnoj slici. U tom slučaju, radi smanjenja količine informacija o pokretu koje se prenose u režimu inter predikcije, informacije o pokretu mogu se predviđati na nivou blokova, podblokova ili uzoraka na osnovu korelacije informacija o pokretu između susednog bloka i trenutnog bloka.

[0081] Informacije o pokretu mogu da obuhvataju vektor pokreta i indeks referentne slike. Informacije o pokretu mogu dalje da obuhvate i informacije o smeru inter predikcije (L0 predikcija, L1 predikcija, bi-predikcija i tome slično). U slučaju inter predikcije, susedni blok može da obuhvata prostorno susedni blok koji postoji u trenutnoj slici i vremenski susedni blok koji postoji u referentnoj slici. Na primer, inter prediktor 332 može da formira listu kandidata informacija o pokretu na osnovu susednih blokova i da izvede vektor pokreta trenutnog bloka i/ili indeks referentne slike na osnovu primljenih informacija o izboru kandidata. Inter predikcija se može izvršavati na osnovu različitih režima predikcije, a informacije o predikciji mogu da obuhvate informacije koje ukazuju na režim inter predikcije za trenutni blok.

[0082] Sabirač 340 može da generiše rekonstruisani signal (rekonstruisanu sliku, rekonstruisani blok ili rekonstruisani niz uzoraka) sabiranjem dobijenog preostalog signala sa predikcionim signalom (predikcioni blok ili predikcioni niz uzoraka) koji izlazi iz prediktora (uključujući inter prediktor 332 i/ili intra prediktor 331). Ako za blok koji je cilj obrade ne postoji ostatak, kao što je slučaj kada se primenjuje režim preskakanja, predikcioni blok može se koristiti kao rekonstruisani blok.

[0083] Sabirač 340 može se nazvati i rekonstruktor ili generator rekonstruisanih blokova.

[0084] Generisani rekonstruisani signal može se koristiti za intra predikciju sledećeg bloka koji se obrađuje u trenutnoj slici, a kao što će biti opisano kasnije, može se takođe izlaziti putem filtriranja ili se može koristiti za inter predikciju sledeće slike.

[0085] Pored toga, u postupku dekodiranja slike može se primeniti i luma mapiranje sa hroma skaliranjem (LMCS).

[0086] Filter 350 može da poboljša subjektivni i/ili objektivni kvalitet slike primenom filtriranja na rekonstruisani signal. Na primer, filter 350 može da generiše izmenjenu rekonstruisanu sliku primenom različitih postupaka filtriranja na rekonstruisanu sliku i da izmenjenu rekonstruisanu sliku čuva u memoriji 360, tačnije u DPB-u memorije 360. Različiti postupci filtriranja mogu da obuhvataju, na primer, deblokirajuće filtriranje, filter adaptivnog pomeraja uzoraka (SAO), adaptivni filter u petlji, bilateralni filter i slično.

[0087] (Izmenjena) rekonstruisana slika čuvana u DPB-u memorije 360 može se koristiti kao referentna slika u inter prediktoru 332. Memorija 360 može da čuva informacije o kretanju bloka iz koga su izvedene (ili dekodirane) informacije o kretanju u trenutnoj slici i/ili informacije o kretanju blokova u slici koja je već rekonstruisana. Sačuvane informacije o kretanju mogu se preneti u inter prediktor 332 kako bi se koristile kao informacije o kretanju prostorno susednog bloka ili kao informacije o kretanju vremenski susednog bloka. Memorija 360 može da čuva rekonstruisane uzorke rekonstruisanih blokova u trenutnoj slici i da te rekonstruisane uzorke prenosi u intra prediktor 331.

[0088] U ovom dokumentu, načini ostvarivanja opisani za filter 260, inter prediktor 221 i intra prediktor 222 uređaja 200 za kodiranje mogu se jednako primeniti ili odgovarati filteru 350, inter prediktoru 332 i intra prediktoru 331.

[0089] [0062] Postupak kodiranja video zapisa/slike prema ovom dokumentu može se izvršavati na osnovu sledeće strukture particionisanja. Konkretno, postupci predikcije, obrade ostatka ((inverzna) transformacija i (de)kvantizacija), kodiranja sintaksnih elemenata i filtriranja, koji će kasnije biti opisani, mogu se izvršavati na osnovu CTU i CU (i/ili TU i PU) izvedenih na osnovu strukture particionisanja. Postupak particionisanja blokova može se izvesti pomoću razdelnika slike 210 prethodno opisanog uređaja za kodiranje, a informacije vezane za particionisanje mogu se obraditi (kodirati) pomoću entropijskog kodera 240 i preneti do uređaja za dekodiranje u obliku protoka bitova. Entropijski dekoder 310 uređaja za dekodiranje može da izvede strukturu particionisanja blokova trenutne slike na osnovu informacija o particionisanju dobijenih iz protoka bitova i, na osnovu toga, da izvrši niz postupaka za dekodiranje slike (npr. predikciju, obradu ostatka, rekonstrukciju bloka/slike i filtriranje u petlji). Veličina CU i veličina TU mogu biti jednake, ili u oblasti CU može postojati više TU. U međuvremenu, veličina CU uglavnom predstavlja veličinu bloka kodiranja (CB) luma komponente (uzoraka). Veličina TU uglavnom predstavlja veličinu bloka transformacije (TB) luma komponente (uzoraka). Veličina CB ili TB hroma komponente (uzoraka) može se izvesti na osnovu veličine CB ili TB luma komponente (uzoraka), u skladu sa odnosom komponenti prema formatu boje (hroma format, npr. 4:4:4, 4:2:2, 4:2:0 i tome slično) slike. Veličina TU može se izvesti na osnovu maxTbSize. Na primer, ako je veličina CU veća od maxTbSize, može se izvesti više TU (TB) maksimalne veličine maxTbSize, a transformacija / inverzna transformacija može se izvršavati u jedinici TU (TB). Dalje, na primer, u slučaju kada se primenjuje intra predikcija, režim intra predikcije/tip može se izvesti u jedinici CU (ili CB), a izvođenje susednog referentnog uzorka i generisanje uzorka predikcije mogu se izvršavati u jedinici TU (ili TB). U tom slučaju, jedan ili više TU (ili TB) mogu postojati u okviru jedne oblasti CU (ili CB), pri čemu u tom slučaju više TU (ili TB) mogu deliti isti režim intra predikcije/tip.

[0090] Dalje, pri kodiranju video zapisa/slike prema ovom dokumentu, jedinica za obradu slike može imati hijerarhijsku strukturu. Jedna slika može biti podeljena na jednu ili više pločica, brikova, isečaka i/ili grupu pločica. Jedan isečak može da obuhvata jednu ili više brikova. Jedan brik može da obuhvata jedan ili više redova CTU u okviru pločice. Isečak može da obuhvata celobrojni broj brikova slike. Jedna grupa pločica može da obuhvata jednu ili više pločica. Jedna pločica je pravougaona oblast CTU u okviru određene kolone pločica i određenog reda pločica u slici. Grupa pločica može da obuhvata celobrojni broj pločica u skladu sa raster-skeniranjem pločica u slici. Zaglavlje isečka može da nosi informacije/parametre koji se mogu primeniti na odgovarajući isečak (blokove u isečku). U slučaju da uređaj za kodiranje/dekodiranje poseduje višejezgarni procesor, postupci kodiranja/dekodiranja za pločicu, isečak, brik i/ili grupu pločica mogu se obrađivati paralelno. U ovom dokumentu, isečak ili grupa pločica mogu se naizmenično koristiti. Odnosno, zaglavlje grupe pločica može se nazivati zaglavljem isečka. Ovde, isečak može imati jedan od tipova isečaka, uključujući intra (I) isečak, predikcioni (P) isečak i bi-predikcioni (B) isečak. Za predikciju blokova u I isečku, inter predikcija se ne koristi, već se koristi samo intra predikcija. Čak i u ovom slučaju, izvorna vrednost uzorka može se kodirati i signalizirati bez predikcije. Za blokove u P isečku mogu se koristiti intra predikcija ili inter predikcija, a u slučaju korišćenja inter predikcije može se koristiti samo jednosmerna predikcija. S druge strane, za blokove u B isečku mogu se koristiti intra predikcija ili inter predikcija, a u slučaju korišćenja inter predikcije može se koristiti najviše dvosmerna predikcija.

[0091] [0064] U skladu sa karakteristikama video slike (npr. rezolucijom), ili uzimajući u obzir efikasnost kodiranja ili paralelnu obradu, koder može da odredi pločice/grupe pločica, brikove, isečke, kao i maksimalne i minimalne veličine kodirajućih jedinica, a odgovarajuće informacije ili informacije koje omogućavaju njihovo izvođenje mogu biti uključene u protok bitova.

[0092] Dekoder može da pribavi informacije koje predstavljaju da li su pločica / grupa pločica, brik, isečak ili CTU u pločici trenutne slike podeljeni na više kodirajućih jedinica. Pribavljanjem (prenosom) takvih informacija samo pod određenim uslovom može se povećati efikasnost.

[0093] U međuvremenu, kao što je prethodno opisano, jedna slika može da obuhvata više isečaka, a jedan isečak može da obuhvata zaglavlje isečka i podatke isečka. U tom slučaju, jedno zaglavlje slike može se dodatno dodati za više isečaka (skup zaglavlja isečaka i podataka isečaka) u jednoj slici. Zaglavlje slike (sintaksa zaglavlja slike) može da obuhvata informacije/parametre koji se mogu zajednički primeniti na sliku. Zaglavlje isečka (sintaksa zaglavlja isečka) može da obuhvata informacije/parametre koji se mogu zajednički primeniti na isečak. Skup adaptivnih parametara (APS) ili skup parametara slike (PPS) može da obuhvata informacije/parametre koji se mogu zajednički primeniti na jednu ili više slika. Skup parametara sekvence (SPS) može da obuhvata informacije/parametre koji se mogu zajednički primeniti na jednu ili više sekvenci. Skup parametara video zapisa (VPS) može da obuhvata informacije/parametre koji se mogu zajednički primeniti na više slojeva. Skup parametara dekodiranja (DPS) može da obuhvata informacije/parametre koji se mogu zajednički primeniti na celokupan video. DPS može da obuhvata informacije/parametre koji se odnose na konkatenaciju kodirane video sekvence (CVS).

[0094] U ovom dokumentu, sintaksa višeg sloja može da obuhvata najmanje jednu od sledećih: APS sintaksu, PPS sintaksu, SPS sintaksu, VPS sintaksu, DPS sintaksu, sintaksu zaglavlja slike i sintaksu zaglavlja isečka.

[0095] Dalje, na primer, informacije o podeli i konfiguraciji pločice / grupe pločica / brika / isečka mogu se podesiti na strani kodiranja putem sintakse višeg nivoa i mogu se preneti do uređaja za dekodiranje u obliku protoka bitova.

[0096] U ovom dokumentu, najmanje jedno od kvantizacije/dekvantizacije i/ili transformacije/inverzne transformacije može biti izostavljeno. Kada je kvantizacija/dekvantizacija izostavljena, kvantizovani koeficijent transformacije može se nazivati koeficijent transformacije. Kada je transformacija/inverzna transformacija izostavljena, koeficijent transformacije može se nazivati koeficijent, koeficijent ostatka, ili se i dalje može nazivati koeficijent transformacije radi ujednačenosti izražavanja.

[0097] U ovom dokumentu, kvantizovani koeficijent transformacije i koeficijent transformacije mogu se nazivati koeficijent transformacije i skalirani koeficijent transformacije, respektivno. U tom slučaju, preostale informacije mogu da obuhvataju informacije o koeficijentu(ima) transformacije, a informacije o koeficijentu(ima) transformacije mogu se signalizirati putem sintakse preostalog kodiranja. Koeficijenti transformacije mogu se izvesti na osnovu preostalih informacija (ili informacija o koeficijentu(ima) transformacije), a skalirani koeficijenti transformacije mogu se izvesti putem inverzne transformacije (skaliranja) nad koeficijentima transformacije. Preostali uzorci mogu se izvesti na osnovu inverzne transformacije (transformacije) skaliranih koeficijenata transformacije. Ovo se može primeniti i/ili izraziti i u drugim delovima ovog dokumenta.

[0098] Kao što je prethodno opisano, uređaj za kodiranje može da izvršava različite postupke kodiranja, na primer eksponencijalni Golomb, kontekstno-adaptivno kodiranje promenljive dužine (CAVLC) i kontekstno-adaptivno binarno aritmetičko kodiranje (CABAC). Dalje, uređaj za dekodiranje može da dekodira informacije iz protoka bitova na osnovu postupka kodiranja, kao što su eksponencijalni Golomb, CAVLC ili CABAC, i može da kao izlaz dobije vrednost sintaksnog elementa i kvantizovane vrednosti koeficijenata transformacije za ostatak, koje su neophodne za rekonstrukciju slike. Na primer, prethodno opisani postupci kodiranja mogu se izvršavati kao što će biti opisano u nastavku.

[0099] U ovom dokumentu, intra predikcija može da predstavlja predikciju kojom se generišu uzorci predikcije za trenutni blok na osnovu referentnih uzoraka u slici (u daljem tekstu, trenutna slika) kojoj trenutni blok pripada. U slučaju da se intra predikcija primenjuje na trenutni blok, mogu se izvesti susedni referentni uzorci koji se koriste za intra predikciju trenutnog bloka. Susedni referentni uzorci trenutnog bloka mogu da obuhvataju uzorke susedne levoj ivici trenutnog bloka veličine nW×nH, ukupno 2×nH uzoraka susednih donje-levoj strani, uzorke susedne gornjoj ivici trenutnog bloka i ukupno 2×nW uzoraka susednih gornje-desnoj strani, kao i jedan uzorak susedan gornje-levoj strani trenutnog bloka. Dalje, susedni referentni uzorci trenutnog bloka mogu da obuhvataju više kolona gornjih susednih uzoraka i više redova levih susednih uzoraka. Takođe, susedni referentni uzorci trenutnog bloka mogu da obuhvataju ukupno nH uzoraka susednih desnoj ivici trenutnog bloka veličine nW×nH, ukupno nW uzoraka susednih donjoj ivici trenutnog bloka, kao i jedan uzorak susedan donje-desnoj strani trenutnog bloka.

[0100] Međutim, neki od susednih referentnih uzoraka trenutnog bloka možda još nisu dekodirani ili nisu dostupni. U tom slučaju, uređaj za dekodiranje može da konfiguriše susedne referentne uzorke koji se koriste za predikciju zamenom nedostupnih uzoraka dostupnim uzorcima. Dalje, susedni referentni uzorci koji se koriste za predikciju mogu se konfigurisati i putem interpolacije dostupnih uzoraka.

[0101] [0074] U slučaju da su susedni referentni uzorci izvedeni, (i) uzorak predikcije može se dobiti na osnovu proseka ili interpolacije susednih referentnih uzoraka trenutnog bloka, i (ii) uzorak predikcije može se dobiti na osnovu referentnog uzorka koji se nalazi u određenom (predikcionom) pravcu za uzorak predikcije među susednim referentnim uzorcima trenutnog bloka. Slučaj (i) može se nazvati neusmereni režim ili neugaoni režim, a slučaj (ii) može se nazvati usmereni ili ugaoni režim. Dalje, uzorak predikcije može se generisati interpolacijom prvog susednog uzorka sa drugim susednim uzorkom koji se nalazi u suprotnom pravcu od pravca predikcije intra režima predikcije trenutnog bloka, na osnovu uzorka predikcije trenutnog bloka među susednim referentnim uzorcima. Prethodno opisani slučaj može se nazvati intra predikcija linearne interpolacije (LIP). Dalje, hroma predikcioni uzorci mogu se generisati na osnovu luma uzoraka korišćenjem linearnog modela, a ovaj slučaj može se nazvati LM režim. Dalje, privremeni predikcioni uzorak trenutnog bloka može se dobiti na osnovu filtriranih susednih referentnih uzoraka, a uzorak predikcije trenutnog bloka može se dobiti izračunavanjem ponderisanog zbira privremenog predikcionog uzorka i najmanje jednog referentnog uzorka izvedenog u skladu sa intra režimom predikcije među postojećim susednim referentnim uzorcima, tj. nefiltriranim susednim referentnim uzorcima. Prethodno opisani slučaj može se nazvati intra predikcija zavisna od položaja (PDPC). Dalje, uzorak predikcije može se dobiti korišćenjem referentnog uzorka koji se nalazi u predikcionom pravcu na liniji referentnih uzoraka sa najvišom predikcionom tačnošću među više linija referentnih uzoraka trenutnog bloka, putem izbora odgovarajuće linije. U ovom slučaju, intra predikcija se može kodirati u postupku za signalizaciju korišćene linije referentnih uzoraka uređaju za dekodiranje. Prethodno opisani slučaj može se nazvati intra predikcija multi-referentne linije (MRL) ili intra predikcija zasnovana na MRL. Dalje, intra predikcija može da se izvede na osnovu istog režima intra predikcije kroz podelu trenutnog bloka na vertikalne ili horizontalne podparticije, a susedni referentni uzorci mogu se izvesti i koristiti u jedinici podparticije. Odnosno, u ovom slučaju, budući da se režim intra predikcije za trenutni blok jednako primenjuje na podparticije, a susedni referentni uzorci se izvedu i koriste po podparticiji, performanse intra predikcije mogu se poboljšati u nekim slučajevima. Takav postupak predikcije može se nazvati intra predikcija intra podparticija (ISP) ili intra predikcija zasnovana na ISP. Prethodno opisani postupak intra predikcije može se nazvati tip intra predikcije, u razlikovanju od intra režima predikcije. Tip intra predikcije može se nazvati i različitim terminima, kao što su tehnika intra predikcije ili dodatni režim intra predikcije. Na primer, tip intra predikcije (ili dodatni režim intra predikcije) može uključivati najmanje jedan od LIP, PDPC, MRL ili ISP opisanih gore. Postupak opšte intra predikcije koji ne uključuje konkretan tip intra predikcije, kao što su LIP, PDPC, MRL ili ISP, može se nazvati normalni tip intra predikcije. Normalni tip intra predikcije se obično primenjuje u slučaju da se ne koristi konkretan tip intra predikcije, a predikcija se izvodi na osnovu prethodno opisanog intra režima predikcije. U međuvremenu, po potrebi, može se izvesti post-filtriranje za izvedeni uzorak predikcije.

[0102] Konkretno, postupak intra predikcije može da obuhvata sledeće faze: određivanje intra režima predikcije/tipa, izvođenje susednih referentnih uzoraka, i izvođenje uzoraka predikcije na osnovu intra režima predikcije/tipa. Dalje, po potrebi, može se izvesti post-filtriranje za izvedeni uzorak predikcije.

[0103] U međuvremenu, pored prethodno opisanih tipova predikcije, može se koristiti i afina linearna ponderisana intra predikcija (ALWIP). ALWIP može se nazvati i linearno ponderisana intra predikcija (LWIP), ili matrično ponderisana intra predikcija (MIP), odnosno intra predikcija zasnovana na matrici. U slučaju da se MIP primeni na trenutni blok, (i) koriste se susedni referentni uzorci za koje je prethodno izvršen postupak uprosečavanja, (ii) može se izvesti postupak množenja matrice i vektora, i (iii) po potrebi, uzorci predikcije trenutnog bloka mogu se dobiti daljom horizontalnom/vertikalnom interpolacijom. Intra režimi predikcije koji se koriste za MIP mogu biti konfigurisani drugačije u odnosu na prethodno opisane LIP, PDPC, MRL ili ISP intra predikcije, ili u odnosu na intra režime koji se koriste za normalnu intra predikciju. Intra režim predikcije za MIP može se nazvati MIP režim intra predikcije, MIP režim predikcije ili MIP mode. Na primer, u skladu sa intra režimom predikcije za MIP, matrica i ofset koji se koriste za matriks-vektor množenje mogu biti konfigurisani drugačije. Ovde se matrica može nazvati (MIP) ponderisana matrica, a pomeraj se može nazvati (MIP) vektor pomeraja ili (MIP) bias vektor.

[0104] Šematski, na primer, postupak kodiranja video zapisa/slike zasnovan na intra predikciji može da obuhvata sledeće faze.

[0105] FIG.4 ilustruje primer postupka kodiranja video zapisa/slike na osnovu intra predikcije.

[0106] [0079] Pozivajući se na FIG.4, S400 može biti izvršen od strane intra prediktora 222 uređaja za kodiranje, dok S410 do S430 mogu biti izvršeni od strane preostalog procesora 230 uređaja za kodiranje. Konkretno, S410 može biti izvršen od strane oduzimača 231 uređaja za kodiranje, S420 može biti izvršen od strane transformatora 232 i kvantizatora 233 uređaja za kodiranje, S430 može biti izvršen od strane dekvantizatora 234 i inverznog transformatora 235 uređaja za kodiranje. U S400, informacije o predikciji mogu biti izvedene od strane intra prediktora 222, i mogu biti kodirane od strane entropijskog kodera 240. Kroz S410 i S420, preostale informacije mogu biti izvedene i mogu biti kodirane od strane entropijskog kodera 240. Preostale informacije predstavljaju informacije o preostalim uzorcima. One mogu uključivati informacije o kvantizovanim koeficijentima transformacije za preostale uzorke. Kao što je prethodno opisano, preostali uzorci mogu biti izvedeni kao koeficijenti transformacije pomoću transformatora 232 uređaja za kodiranje, koeficijenti transformacije mogu biti izvedeni kao kvantizovani koeficijenti transformacije pomoću kvantizatora 233, informacije o kvantizovanim koeficijentima transformacije mogu biti kodirane od strane entropijskog kodera 240 putem postupka preostalog kodiranja.

[0107] Uređaj za kodiranje obavlja intra predikciju za trenutni blok (S400). Uređaj za kodiranje može da izvede režim intra predikcije za trenutni blok, da izvede susedne referentne uzorke trenutnog bloka i da generiše uzorke predikcije u trenutnom bloku na osnovu režima intra predikcije i susednih referentnih uzoraka. Ovde se postupci određivanja režima intra predikcije, izvođenja susednih referentnih uzoraka i generisanja uzoraka predikcije mogu obavljati istovremeno, a bilo koji postupak može biti obavljen pre drugog postupka. Na primer, intra prediktor 222 uređaja za kodiranje može da obuhvata determinator režima predikcije/tipa, izvođač referentnih uzoraka i izvođač uzoraka predikcije, pri čemu determinator režima predikcije/tipa može da odredi režim intra predikcije/tip za trenutni blok, izvođač referentnih uzoraka može da izvede susedne referentne uzorke trenutnog bloka, a izvođač uzoraka predikcije može da izvede uzorke predikcije trenutnog bloka. U međuvremenu, u slučaju da se obavlja postupak filtriranja uzoraka predikcije, koji će biti opisan kasnije, intra prediktor 222 može dalje da obuhvata i filter uzoraka predikcije. Uređaj za kodiranje može da odredi režim koji se primenjuje na trenutni blok među više režima intra predikcije. Uređaj za kodiranje može da uporedi RD troškove za režime intra predikcije i da odredi optimalni režim intra predikcije za trenutni blok.

[0108] [0081] U međuvremenu, uređaj za kodiranje može da obavlja postupak filtriranja uzoraka predikcije. Filtriranje uzoraka predikcije može se nazvati post-filtriranje. Neki ili svi uzorci predikcije mogu biti filtrirani postupkom filtriranja uzoraka predikcije. U nekim slučajevima, postupak filtriranja uzoraka predikcije može biti izostavljen.

[0109] Uređaj za kodiranje izvodi preostale uzorke za trenutni blok na osnovu uzoraka predikcije (S410). Uređaj za kodiranje može da uporedi uzorke predikcije sa originalnim uzorcima trenutnog bloka na osnovu faze i da izvede preostale uzorke.

[0110] Uređaj za kodiranje može da izvede kvantizovane transformacione koeficijente putem transformacije/kvantizacije preostalih uzoraka (S420), a zatim može ponovo da izvede (izmenjene) preostale uzorke obavljanjem dekvantizacije/inverzne transformacije kvantizovanih transformacionih koeficijenata (S430). Razlog za ponovno obavljanje dekvantizacije/inverzne transformacije nakon transformacije/kvantizacije jeste izvođenje istih preostalih uzoraka kao preostalih uzoraka koje, kao što je prethodno opisano, izvodi uređaj za dekodiranje.

[0111] Uređaj za kodiranje može da generiše rekonstruisani blok koji obuhvata rekonstruisane uzorke za trenutni blok na osnovu uzoraka predikcije i (izmenjenih) preostalih uzoraka (S440). Na osnovu rekonstruisanog bloka može se generisati rekonstruisana slika za trenutnu sliku.

[0112] Kao što je prethodno opisano, uređaj za kodiranje može da kodira informacije o slici koje obuhvataju informacije o predikciji za intra predikciju (npr. informacije o režimu predikcije koje predstavljaju režim predikcije) i preostale informacije o intra/preostalim uzorcima, i da izlazno da kodirane informacije o slici u obliku protoka bitova. Preostale informacije mogu da obuhvataju sintaksu kodiranja preostataka. Uređaj za kodiranje može da izvede kvantizovane transformacione koeficijente putem transformacije/kvantizacije preostalih uzoraka. Preostale informacije mogu da obuhvataju informacije o kvantizovanim transformacionim koeficijentima.

[0113] Šematski, kao primer, postupak dekodiranja video zapisa/slike na osnovu intra predikcije može da obuhvata sledeće.

[0114] FIG.5 ilustruje primer postupka dekodiranja video zapisa/slike na osnovu intra predikcije.

[0115] Uređaj za dekodiranje može da obavlja operaciju koja odgovara operaciji koju obavlja uređaj za kodiranje.

[0116] [0089] Pozivajući se na FIG.5, faze S500 do S510 mogu biti obavljene od strane intra prediktora 331 uređaja za dekodiranje, a informacije o predikciji iz S500 i preostale informacije iz S530 mogu biti dobijene iz protoka bitova od strane entropijskog dekodera 310 uređaja za dekodiranje. Preostali procesor 320 uređaja za dekodiranje može da izvede preostale uzorke za trenutni blok na osnovu preostalih informacija. Konkretno, dekvantizator 321 preostalog procesora 320 može da izvede transformacione koeficijente obavljanjem dekvantizacije na osnovu kvantizovanih transformacionih koeficijenata izvedenih na osnovu preostalih informacija, a inverzni transformator 322 preostalog procesora može da izvede preostale uzorke za trenutni blok obavljanjem inverzne transformacije transformacionih koeficijenata. Faza S540 može biti obavljena od strane sabirača 340 ili rekonstruktora uređaja za dekodiranje.

[0117] Konkretno, uređaj za dekodiranje može da izvede režim intra predikcije za trenutni blok na osnovu primljenih informacija o predikciji (S500). Uređaj za dekodiranje može da izvede susedne referentne uzorke trenutnog bloka (S510). Uređaj za dekodiranje generiše uzorke predikcije u trenutnom bloku obavljanjem intra predikcije na osnovu režima intra predikcije i susednih referentnih uzoraka (S520). U ovom slučaju, uređaj za dekodiranje može da obavlja postupak filtriranja uzoraka predikcije. Filtriranje uzoraka predikcije može se nazvati postfiltriranje. Neki ili svi uzorci predikcije mogu biti filtrirani postupkom filtriranja uzoraka predikcije.

[0118] Uređaj za dekodiranje generiše preostale uzorke za trenutni blok na osnovu primljenih preostalih informacija (S530). Uređaj za dekodiranje može da generiše rekonstruisane uzorke za trenutni blok na osnovu uzoraka predikcije i preostalih uzoraka i da izvede rekonstruisani blok koji obuhvata rekonstruisane uzorke (S540). Rekonstruisana slika za trenutnu sliku može biti generisana na osnovu rekonstruisanog bloka.

[0119] Ovde intra prediktor 331 uređaja za dekodiranje može da obuhvata determinator režima predikcije/tipa, izvođač referentnih uzoraka i izvođač uzoraka predikcije. Determinator režima predikcije/tipa može da odredi režim intra predikcije za trenutni blok na osnovu informacija o režimu predikcije dobijenih od entropijskog dekodera 310 uređaja za dekodiranje, izvođač referentnih uzoraka može da izvede susedne referentne uzorke trenutnog bloka, a izvođač uzoraka predikcije može da izvede uzorke predikcije trenutnog bloka. U međuvremenu, u slučaju da se obavlja prethodno opisani postupak filtriranja uzoraka predikcije, intra prediktor 331 može dalje da obuhvata i filter uzoraka predikcije.

[0120] [0093] Informacije o predikciji mogu da obuhvataju informacije o režimu intra predikcije i/ili informacije o tipu intra predikcije. Na primer, informacije o režimu intra predikcije mogu da obuhvataju informacije o zastavici (npr. intra_luma_mpm_flag) koje predstavljaju da li se na trenutni blok primenjuje najverovatniji režim (MPM) ili preostali režim, a u slučaju da se MPM primenjuje na trenutni blok, informacije o režimu predikcije mogu dalje da obuhvataju indeksne informacije (npr. intra_luma_mpm_idx) koje predstavljaju jednog od kandidata režima intra predikcije (MPM kandidata). Kandidati režima intra predikcije (MPM kandidati) mogu da čine listu MPM kandidata ili MPM listu. Dalje, u slučaju da se MPM ne primenjuje na trenutni blok, informacije o režimu intra predikcije mogu dalje da obuhvataju informacije o preostalom režimu (npr. intra_luma_mpm_remainder) koje ukazuju na jedan od preostalih režima intra predikcije, isključujući kandidate režima intra predikcije (MPM kandidate). Uređaj za dekodiranje može da odredi režim intra predikcije trenutnog bloka na osnovu informacija o režimu intra predikcije. Za prethodno opisani MIP može biti konfigurisana posebna MPM lista.

[0121] Dalje, informacije o tipu intra predikcije mogu biti implementirane u različitim oblicima. Kao primer, informacije o tipu intra predikcije mogu da obuhvataju indeksne informacije o tipu intra predikcije koje ukazuju na jedan od tipova intra predikcije. Kao drugi primer, informacije o tipu intra predikcije mogu da obuhvataju najmanje jedno od: informacije o liniji referentnih uzoraka (npr. intra_luma_ref_idx) koje predstavljaju da li se MRL primenjuje na trenutni blok i koja linija referentnih uzoraka se koristi u slučaju da se MRL primenjuje, informacije o ISP zastavici (npr. intra_subpartitions_mode_flag) koje predstavljaju da li se ISP primenjuje na trenutni blok, informacije o tipu ISP-a (npr. intra_subpartitions_split_flag) koje ukazuju na tip particionisanja podparticija u slučaju da se ISP primenjuje, informacije o zastavici koje predstavljaju da li se PDCP primenjuje ili informacije o zastavici koje predstavljaju da li se LIP primenjuje. Dalje, informacije o tipu intra predikcije mogu da obuhvataju MIP zastavicu koja predstavlja da li se MIP primenjuje na trenutni blok.

[0122] Informacije o režimu intra predikcije i/ili informacije o tipu intra predikcije mogu biti kodirane/dekodirane putem postupka kodiranja opisanog u ovom dokumentu. Na primer, informacije o režimu intra predikcije i/ili informacije o tipu intra predikcije mogu biti kodirane/dekodirane putem entropijskog kodiranja (npr. CABAC ili CAVLC) na osnovu skraćenog (rice) binarnog koda.

[0123] U međuvremenu, šematski, kao primer, postupak kodiranja video zapisa/slike na osnovu inter predikcije može da obuhvata sledeće.

[0124] FIG.6 ilustruje primer postupka kodiranja video zapisa/slike na osnovu inter predikcije.

[0125] [0098] Pozivajući se na FIG.6, uređaj za kodiranje obavlja inter predikciju za trenutni blok (S600). Uređaj za kodiranje može da izvede inter režim predikcije i informacije o kretanju trenutnog bloka, i može da generiše uzorke predikcije trenutnog bloka. Ovde se postupci određivanja inter režima predikcije, izvođenja informacija o kretanju i generisanja uzoraka predikcije mogu obavljati istovremeno, a bilo koji postupak može biti obavljen pre drugog postupka. Na primer, inter prediktor uređaja za kodiranje može da obuhvata determinator režima predikcije, izvođač informacija o kretanju i izvođač uzoraka predikcije, pri čemu determinator režima predikcije može da odredi režim predikcije za trenutni blok, izvođač informacija o kretanju može da izvede informacije o kretanju trenutnog bloka, a izvođač uzoraka predikcije može da izvede uzorke predikcije za trenutni blok. Na primer, inter prediktor uređaja za kodiranje može da pretražuje blok sličan trenutnom bloku u određenoj oblasti (oblasti pretrage) referentnih slika putem procene kretanja i može da izvede referentni blok čija je razlika u odnosu na trenutni blok minimalna ili jednaka ili manja od unapred određenog nivoa. Na osnovu toga, izvodi se indeks referentne slike koji ukazuje na referentnu sliku u kojoj se nalazi referentni blok, a vektor pokreta se izvodi na osnovu razlike u položaju između referentnog bloka i trenutnog bloka. Uređaj za kodiranje može da odredi režim koji se primenjuje na trenutni blok među različitim režimima predikcije. Uređaj za kodiranje može da uporedi troškove brzina–izobličenje (RD) za različite režime predikcije i da odredi optimalni režim predikcije za trenutni blok.

[0126] Na primer, u slučaju da se na trenutni blok primenjuje režim preskakanja ili režim spajanja, uređaj za kodiranje može da konfiguriše listu kandidata za spajanje i može da izvede referentni blok čija je razlika u odnosu na trenutni blok minimalna ili jednaka ili manja od unapred određenog nivoa među referentnim blokovima koje označavaju kandidati za spajanje uključeni u listu kandidata za spajanje. U ovom slučaju, kandidat za spajanje koji se odnosi na izvedeni referentni blok može biti izabran, a informacije o indeksu spajanja koje ukazuju na izabranog kandidata za spajanje mogu biti generisane i signalizirane uređaju za dekodiranje. Informacije o kretanju trenutnog bloka mogu biti izvedene korišćenjem informacija o kretanju izabranog kandidata za spajanje.

[0127] [0100] Kao drugi primer, u slučaju da se na trenutni blok primenjuje (A)MVP režim, uređaj za kodiranje može da konfiguriše (A)MVP listu kandidata i može da koristi vektor pokreta MVP kandidata izabrane među MVP kandidatima uključene u (A)MVP listu kandidata kao MVP trenutnog bloka. U ovom slučaju, na primer, vektor pokreta koji ukazuje na referentni blok izveden prethodno opisanim postupkom procene kretanja može biti korišćen kao vektor pokreta trenutnog bloka, a MVP kandidat čiji vektor pokreta ima najmanju razliku u odnosu na vektor pokreta trenutnog bloka među MVP kandidatima može biti izabrani MVP kandidat. Razlika vektora pokreta (MVD), koja se dobija oduzimanjem MVP od vektora pokreta trenutnog bloka, može biti izvedena. U ovom slučaju, informacije o MVD mogu biti signalizirane uređaju za dekodiranje. Dalje, u slučaju da se primenjuje (A)MVP režim, vrednost indeksa referentne slike može biti konfigurisana kao informacija o indeksu referentne slike i može biti zasebno signalizirana uređaju za dekodiranje.

[0128] Uređaj za kodiranje može da izvede preostale uzorke na osnovu uzoraka predikcije (S610). Uređaj za kodiranje može da izvede preostale uzorke poređenjem uzoraka predikcije sa originalnim uzorcima trenutnog bloka.

[0129] Uređaj za kodiranje kodira informacije o slici koje obuhvataju informacije o predikciji i preostale informacije (S620). Uređaj za kodiranje može da izlazno daje kodirane informacije o slici u obliku protoka bitova. Informacije o predikciji mogu biti informacije koje se odnose na postupak predikcije i mogu obuhvatati informacije o režimu predikcije (npr. zastavica preskakanja, zastavica spajanja ili indeks režima) i informacije o kretanju. Informacije o kretanju mogu obuhvatati informacije o izboru kandidata (npr. indeks spajanja, MVP zastavica ili MVP indeks), koje se koriste za izvođenje vektora pokreta. Dalje, informacije o kretanju mogu obuhvatati informacije o prethodno opisanom MVD-u i/ili informacije o indeksu referentne slike. Dalje, informacije o kretanju mogu obuhvatati informacije koje predstavljaju da li je primenjena L0 predikcija, L1 predikcija ili bi-predikcija. Preostale informacije predstavljaju informacije o preostalim uzorcima. Preostale informacije mogu obuhvatati informacije o kvantizovanim transformacionim koeficijentima za preostale uzorke.

[0130] Izlazni protok bitova može biti sačuvan u (digitalnom) medijumu za čuvanje radi prenosa uređaju za dekodiranje ili može biti prenet uređaju za dekodiranje putem mreže.

[0131] U međuvremenu, kao što je prethodno opisano, uređaj za kodiranje može da generiše rekonstruisanu sliku (uključujući rekonstruisane uzorke i rekonstruisani blok) na osnovu referentnih uzoraka i preostalih uzoraka. Ovo omogućava uređaju za kodiranje da izvede isti rezultat predikcije kao onaj koji se izvodi u uređaju za dekodiranje, a kroz ovo može biti poboljšana efikasnost kodiranja. Shodno tome, uređaj za kodiranje može da sačuva rekonstruisanu sliku (ili rekonstruisane uzorke ili rekonstruisani blok) u memoriji i može da je koristi kao referentnu sliku za inter predikciju. Kao što je prethodno opisano, postupak filtriranja u petlji može dalje da se primeni na rekonstruisanu sliku.

[0132] Šematski, kao primer, postupak dekodiranja video zapisa/slike na osnovu inter predikcije može obuhvatati sledeće.

[0133] FIG.7 ilustruje primer postupka dekodiranja video zapisa/slike na osnovu inter predikcije.

[0134] Uređaj za dekodiranje može da obavlja operaciju koja odgovara operaciji koju izvodi uređaj za kodiranje. Uređaj za dekodiranje može da obavlja predikciju za trenutni blok na osnovu primljenih informacija o predikciji i može da izvede uzorke predikcije.

[0135] Konkretno, pozivajući se na FIG.7, uređaj za dekodiranje može da odredi režim predikcije za trenutni blok na osnovu informacija o predikciji dobijenih iz protoka bitova (S700). Uređaj za dekodiranje može da odredi koji inter režim predikcije se primenjuje na trenutni blok na osnovu informacija o režimu predikcije u informacijama o predikciji.

[0136] Na primer, može se odrediti da li se na trenutni blok primenjuje režim spajanja na osnovu zastavice spajanja, ili se primenjuje (A)MVP režim. Dalje, jedan od različitih kandidata inter režima predikcije može biti izabran na osnovu indeksa spajanja. Kandidati inter režima predikcije mogu obuhvatati različite inter režime predikcije, kao što su režim preskakanja, režim spajanja i/ili (A)MVP režim.

[0137] Uređaj za dekodiranje izvodi informacije o kretanju trenutnog bloka na osnovu određenog inter režima predikcije (S710). Na primer, u slučaju da se na trenutni blok primenjuje režim preskakanja ili režim spajanja, uređaj za dekodiranje može da konfiguriše listu kandidata za spajanje koja će biti opisana kasnije i može da izabere jednog od kandidata za spajanje uključenih u listu kandidata za spajanje. Izbor može biti izvršen na osnovu prethodno opisanih informacija o izboru (indeksa spajanja). Informacije o kretanju trenutnog bloka mogu biti izvedene korišćenjem informacija o kretanju izabranog kandidata za spajanje. Informacije o kretanju izabranog kandidata za spajanje mogu biti korišćene kao informacije o kretanju trenutnog bloka.

[0138] Kao drugi primer, u slučaju da se na trenutni blok primenjuje (A)MVP režim, uređaj za dekodiranje može da konfiguriše (A)MVP listu kandidata i može da koristi vektor pokreta MVP kandidata izabranog među MVP kandidatima uključene u (A)MVP listu kandidata. Izbor može biti izvršen na osnovu prethodno opisanih informacija o izboru (mvp zastavica ili mvp indeks). U ovom slučaju, MVD trenutnog bloka može biti izveden na osnovu informacija o MVD-u, a vektor pokreta trenutnog bloka može biti izveden na osnovu MVP-a i MVD-a trenutnog bloka. Dalje, indeks referentne slike trenutnog bloka može biti izveden na osnovu informacija o indeksu referentne slike. Slika na koju ukazuje indeks referentne slike u listi referentnih slika za trenutni blok može biti izvedena kao referentna slika koja se koristi za inter predikciju trenutnog bloka.

[0139] [0112] U međuvremenu, informacije o kretanju trenutnog bloka mogu biti izvedene bez konfiguracije liste kandidata, i u ovom slučaju prethodno opisana konfiguracija liste kandidata može biti izostavljena.

[0140] Uređaj za dekodiranje može da generiše uzorke predikcije za trenutni blok na osnovu informacija o kretanju trenutnog bloka (S720). U ovom slučaju, referentna slika može biti izvedena na osnovu indeksa referentne slike trenutnog bloka, a vektor pokreta trenutnog bloka može da izvede uzorke predikcije trenutnog bloka korišćenjem uzoraka referentnog bloka označenog u referentnoj slici. U ovom slučaju, kako će biti opisano kasnije, postupak filtriranja uzoraka predikcije može dalje da se primeni na sve ili samo neke od uzoraka predikcije trenutnog bloka prema potrebi.

[0141] Na primer, inter prediktor uređaja za dekodiranje može da obuhvata determinator režima predikcije, izvođač informacija o kretanju i izvođač uzoraka predikcije, pri čemu determinator režima predikcije može da odredi režim predikcije za trenutni blok na osnovu primljenih informacija o režimu predikcije, izvođač informacija o kretanju može da izvede informacije o kretanju (vektor pokreta i/ili indeks referentne slike) trenutnog bloka na osnovu informacija o primljenim informacijama o kretanju, a izvođač uzoraka predikcije može da izvede uzorke predikcije trenutnog bloka.

[0142] Uređaj za dekodiranje generiše preostale uzorke za trenutni blok na osnovu primljenih preostalih informacija (S730). Uređaj za dekodiranje može da generiše rekonstruisane uzorke za trenutni blok na osnovu uzoraka predikcije i preostalih uzoraka (S740). Nakon toga, postupak filtriranja u petlji može dalje da se primeni na rekonstruisanu sliku, kao što je prethodno opisano.

[0143] U međuvremenu, kao što je prethodno opisano, može biti kodirana/signalizirana sintaksa višeg nivoa (HLS) za kodiranje video zapisa/slike. Kodirana slika može biti sastavljena od jednog ili više isečaka. Parametar koji opisuje kodiranu sliku signalizira se u zaglavlju slike, a parametar koji opisuje isečak se signalizira u zaglavlju isečka. Zaglavlje slike se prenosi u obliku same NAL jedinice. Zaglavlje isečka se nalazi na početku NAL jedinice koja sadrži korisni deo isečka (tj. podataka isečka).

[0144] Svaka slika je povezana sa zaglavljem slike. Slika može biti sastavljena od različitih tipova isečaka (intra-kodirani isečak (tj. I isečak) i inter-kodirani isečak (tj. P isečak i B isečak)). Shodno tome, zaglavlje slike može da obuhvata sintaksne elemente neophodne za intra isečak slike i inter isečak slike. Na primer, sintaksa zaglavlja slike može biti kao u tabeli 1 u nastavku.

[0145] [Tabela 1]

[0146]

[0148] Ċ

[0149]

[0150]

[0151]

[0154]

[0156] Među sintaksnim elementima iz Tabele 1, sintaksni elementi koji u svojim nazivima sadrže „intra_slice“ (npr. pic_log2_diff_min_qt_min_cb_intra_slice_luma) su sintaksni elementi koji se koriste u I isečak-u odgovarajuće slike, a sintaksni elementi (npr. pic_temporal_mvp_enabled_flag) koji su povezani sa sintaksnim elementima čiji nazivi sadrže „inter_slice“ (npr. pic_log2_diff_min_qgt_min_cb_inter_slice, mvp, mvd, mmvd i merge) su sintaksni elementi koji se koriste u P isečku i/ili B isečku odgovarajuće slike.

[0157] [0119] Drugim rečima, zaglavlje slike uključuje sve sintaksne elemente neophodne za intrakodirani isečak i sintaksne elemente neophodne za inter-kodirani isečak za svaku pojedinačnu sliku. Međutim, ovo je korisno samo u slučaju slike koja uključuje mešovite tipove isečaka (slika koja uključuje i intra-kodirane i inter-kodirane isečke). Uopšteno, pošto slika ne uključuje mešovite tipove isečaka (tj. opšta slika uključuje samo intra-kodirane isečke ili samo interkodirane isečke), nije neophodno signalizirati sve podatke (sve sintaksne elemente koji se koriste u intra-kodiranom isečku i sve sintaksne elemente koji se koriste u inter-kodiranom isečku).

[0158] Sledeći crteži su pripremljeni da objasne detaljan primer ovog dokumenta. Pošto su imena detaljnih uređaja ili imena detaljnih signala/informacija data samo kao primer, tehničke karakteristike ovog dokumenta nisu ograničene na detaljna imena korišćena u sledećim crtežima.

[0159] Ovaj dokument obezbeđuje postupke u nastavku kako bi se rešio prethodno opisan problem. Stavke svakog postupka mogu pojedinačno da se primenjuju, ili mogu da se primenjuju u kombinaciji.

[0160] 1. Može biti signalizirana zastavica u zaglavlju slike koja određuje da li su sintaksni elementi, koji su potrebni samo za intra-kodirane isečke, prisutni u zaglavlju slike. Ta zastavica može se nazvati intra_signaling_present_flag.

[0161] a) Kada je intra_signaling_present_flag jednak 1, sintaksni elementi koji su potrebni za intra-kodirane isečke su prisutni u zaglavlju slike. Slično, kada je intra_signaling_present_flag jednak 0, sintaksni elementi koji su potrebni za intra-kodirane isečke nisu prisutni u zaglavlju slike.

[0162] b) Vrednost intra_signaling_present_flag u zaglavlju slike će biti jednaka 1 kada slika povezana sa zaglavljem slike ima najmanje jedan intra kodirani isečak. c) Vrednost intra_signaling_present_flag u zaglavlju slike može bitit jednaka 1 čak i kada slika povezana sa zaglavljem slike nema intra kodirani isečak. d) Kada slika ima jednu ili više podslika koje sadrže samo intra kodirane isečke i kada se očekuje da jedna ili više tih podslika mogu biti izdvojene i spojene sa podslikama koje sadrže jedan ili više inter kodiranih isečaka, vrednost intra_signaling_present_flag bi trebalo da bude jednako 1.

[0163] 2. Zastavica u zaglavlju slike za specificiranje da li su u zaglavlju slike prisutni sintaksni elementi koji su potrebni isključivo za inter kodirane isečke može biti signalizirana. Ta zastavica se može nazivati inter_signaling_present_flag.

[0164] a) Kada je inter_signaling_present_flag jednako 1, sintaksni elementi koji su potrebni za inter kodirane isečke prisutni su u zaglavlju slike. Isto tako, kada je inter_signaling_present_flag jednako 0, sintaksni elementi koji su potrebni za inter kodirane isečke nisu prisutni u zaglavlju slike.

[0165] b) Vrednost inter_signaling_present_flag u zaglavlju slike će biti jednaka 1 kada slika povezana sa zaglavljem slike ima najmanje jedan inter kodirani isečak. c) Vrednost inter_signaling_present_flag u zaglavlju slike može biti jednaka 1 čak i kada slika povezana sa zaglavljem slike ne sadrži inter kodirani isečak.

[0166] d) Kada slika ima jednu ili više podslika koje sadrže samo inter kodirane isečke i kada se očekuje da jedna ili više tih podslika mogu biti izdvojene i spojene sa podslikama koje sadrže jedan ili više intra kodiranih isečaka, vrednost inter_signaling_present_flag treba da se postavi na 1.

[0167] 3. Navedene zastavice (intra_signaling_present_flag i inter_signaling_present_flag) mogu biti signalizirane u drugom skupu parametara, kao što je skup parametara slike (PPS), umesto u zaglavlju slike.

[0168] 4. Druga alternativa za signaliziranje prethodnih zastavica može biti sledeća.

[0169] a) Mogu se definisati dve promenljive, IntraSignalingPresentFlag i InterSignalingPresentFlag, koje redom specificiraju da li su sintaksni elementi potrebni za intra kodirane isečke i sintaksni elementi potrebni za inter kodirane isečke prisutni u zaglavlju slike ili ne.

[0170] b) U zaglavlju slike može biti signalizirana zastavica nazvana mixed_slice_types_present_flag. Kada je mixed_slice_types_present_flag jednako 1, vrednosti IntraSignalingPresentFlag i InterSignalingPresentFlag postavljaju se na 1.

[0171] c) Kada je mixed_slice_types_present_flag jednako 0, u zaglavlju slike može biti signalizirana dodatna zastavica nazvana intra_slice_only_flag, pri čemu važi sledeće: ako je intra_slice_only_flag jednako 1, vrednost IntraSignalingPresentFlag se postavlja na 1, a vrednost InterSignalingPresentFlag se postavlja na 0. U suprotnom, vrednost IntraSignalingPresentFlag se postavlja na 0, a vrednost InterSignalingPresentFlag se postavlja na 1.

[0172] 5. Sintaksni element fiksne dužine u zaglavlju slike, koji se može nazivatI slice_types_idc, a koji specificira sledeće informacije, može biti signaliziran.

[0173] a) Da li slika povezana sa zaglavljem slike sadrži samo intra kodirane isečke. Za ovaj tip, vrednost slice_types_idc može biti postavljena na 0.

[0174] b) Da li slika povezana sa zaglavljem slike sadrži samo inter kodirane isečke. Vrednost slice_types_idc može biti postavljena na 1.

[0175] c) Da li slika povezana sa zaglavljem slike može sadržati intra kodirane isečke i inter kodirane isečke. Vrednost slice_types_idc može biti postavljena na 2.

[0176] Napomena: kada slice_types_idc ima vrednost jednaku 2, i dalje je moguće da slika sadrži samo intra kodirane isečke ili samo inter kodirane isečke. d) Ostale vrednostI slice_types_idc mogu biti rezervisane za buduću upotrebu.

[0177] 6. Za semantiku slice_types_idc u zaglavlju slike, sledeća ograničenja mogu biti dodatno naznačena.

[0178] a) Kada slika povezana sa zaglavljem slike sadrži jednu ili više intra kodiranih isečaka, vrednost slice_types_idc ne sme biti jednaka 1.

[0179] b) Kada slika povezana sa zaglavljem slike sadrži jednu ili više inter kodiranih isečaka, vrednost slice_types_idc ne sme biti jednaka 0.

[0180] 7. slice_types_idc može biti signaliziran u drugom skupu parametara, kao što je skup parametara slike (PPS), umesto u zaglavlju slike.

[0181] Kao način ostvarivanja, uređaj za kodiranje i uređaj za dekodiranje mogu koristiti tabelu 2 i tabelu 3 kao sintaksu i semantiku zaglavlja slike zasnovanu na postupcima 1 i 2, kako je prethodno opisano.

[0182]

[0183]

[0184] [Tabela 3]

[0185]

[0186]

[0189] Pozivanjem na tabelu 2 i tabelu 3, ako je vrednost intra_signaling_present_flag 1, ovo može da predstavlja da je sintaksni element koji se koristi samo u intra-kodiranom isečku prisutan u zaglavlju slike. Ako je vrednost intra_signaling_present_flag 0, ovo može da predstavlja da sintaksni element koji je kodiran samo u intra-kodiranom isečku nije prisutan u zaglavlju slike. Shodno tome, ako slika koja se odnosi na zaglavlje slike uključuje jedan ili više isečaka sa tipom isečka, isečka I, vrednost intra_signaling_present_flag postaje 1. Dalje, ako slika koja se odnosi na zaglavlje slike ne uključuje isečke sa tipom isečka, isečka I, vrednost intra_signaling_present_flag postaje 0.

[0190] Ako je vrednost inter_signaling_present_flag 1, ovo može da predstavlja sintaksni element koji se koristi samo u inter-kodiranim isečcima i koji je prisutan u zaglavlju slike. Ako je vrednost inter_signaling_present_flag 0, ovo može da predstavlja sintaksni element koji se koristi samo u inter-kodiranim isečcima i koji nije prisutan u zaglavlju slike. Shodno tome, ako slika kojoj pripada zaglavlje slike uključuje jedan ili više isečaka tipa P isečak i/ili B isečak, vrednost intra_signaling_present_flag postaje 1. Dalje, ako slika kojoj pripada zaglavlje slike ne uključuje isečke tipa P isečak i/ili B isečak, vrednost intra_signaling_present_flag postaje 0.

[0191] Dalje, u slučaju slike koja uključuje jedan ili više podslika sa intra-kodiranim isečcima koje se mogu spojiti sa jednim ili više podslika sa inter-kodiranim isečcima, obe vrednosti, intra_signaling_present_flag i inter_signaling_present_flag, postavljaju se na 1.

[0192] Na primer, u slučaju da trenutna slika uključuje samo inter-kodirane isečke (P isečak i/ili B isečak), uređaj za kodiranje može odrediti vrednost inter_signaling_present_flag kao 1, a vrednost intra_signaling_present_flag kao 0.

[0193] Kao drugi primer, u slučaju da trenutna slika uključuje samo intra-kodirani isečak (I isečak), uređaj za kodiranje može odrediti vrednost inter_signaling_present_flag kao 0, a vrednost intra_signaling_present_flag kao 1.

[0194] Kao još jedan primer, u slučaju da je u trenutnoj slici uključen najmanje jedan interkodirani isečak ili najmanje jedan intra-kodirani isečak, uređaj za kodiranje može odrediti da su i vrednost inter_signaling_present_flag i vrednost intra_signaling_present_flag postavljene na 1.

[0195] U slučaju da je vrednost intra_signaling_present_flag određena kao 0, uređaj za kodiranje može generisati informacije o slici u kojima su sintaksni elementi neophodni za intraisečak isključeni ili izostavljeni, a u zaglavlju slike su uključeni samo sintaksni elementi neophodni za inter-isečak. Ako je vrednost inter_signaling_present_flag određena kao 0, uređaj za kodiranje može generisati informacije o slici u kojima su sintaksni elementi neophodni za inter-isečak isključeni ili izostavljeni, a u zaglavlju slike su uključeni samo sintaksni elementi neophodni za intra-isečak.

[0196] Ako je vrednost inter_signaling_present_flag, dobijena iz zaglavlja slike u informacijama o slici, jednaka 1, uređaj za dekodiranje može odrediti da je u odgovarajućoj slici uključen najmanje jedan inter-kodirani isečak i može parsirati sintaksne elemente neophodne za inter predikciju iz zaglavlja slike. Ako je vrednost inter_signaling_present_flag jednaka 0, uređaj za dekodiranje može odrediti da je u odgovarajućoj slici uključen samo intra-kodirani isečak i može parsirati sintaksne elemente neophodne za intra predikciju iz zaglavlja slike. Ako je vrednost intra_signaling_present_flag, dobijena iz zaglavlja slike u informacijama o slici, jednaka 1, uređaj za dekodiranje može odrediti da je u odgovarajućoj slici uključen najmanje jedan intra-kodirani isečak i može parsirati sintaksne elemente neophodne za intra predikciju iz zaglavlja slike. Ako je vrednost intra_signaling_present_flag jednaka 0, uređaj za dekodiranje može odrediti da je u odgovarajućoj slici uključen samo inter-kodirani isečak i može parsirati sintaksne elemente neophodne za inter predikciju iz zaglavlja slike.

[0197] Kao još jedan način ostvarivanja, uređaj za kodiranje i uređaj za dekodiranje mogu koristiti sledeću tabelu 4 i tabelu 5 kao sintaksu i semantiku zaglavlja slike, na osnovu prethodno opisanih postupaka 5 i 6.

[0198]

[0199]

[0200]

[0201]

[0202] [Tabela 5]

[0203]

[0204] Pozivajući se na tabelu 4 i tabelu 5, ako je vrednost slice_types_idc 0, to znači da je tip svih isečaka u slici koja se odnosi na zaglavlje slike I isečak. Ako je vrednost slice_types_idc 1, to znači da je tip svih isečaka u slici koja se odnosi na zaglavlje slike P ili B isečak. Ako je vrednost slice_types_idc 2, to znači da je tip isečaka u slici koja se odnosi na zaglavlje slike I, P i/ili B isečak.

[0205] Na primer, ako trenutna slika uključuje samo intra-kodirani isečak, uređaj za kodiranje može odrediti vrednost slice_types_idc kao 0 i uključiti u zaglavlje slike samo sintaksne elemente neophodne za dekodiranje intra-isečka. To znači da, u ovom slučaju, sintaksni elementi neophodni za inter-isečak nisu uključeni u zaglavlje slike.

[0206] Kao još jedan primer, ako je u trenutnoj slici uključen samo inter-kodirani isečak, uređaj za kodiranje može da odredi da je vrednost slice_types_idc jednaka 1, i može da uključi samo sintaksne elemente neophodne za dekodiranje inter isečka u zaglavlju slike. Odnosno, u ovom slučaju, sintaksni elementi neophodni za intra isečak nisu uključeni u zaglavlje slike.

[0207] Kao još jedan primer, ako su u trenutnoj slici uključeni najmanje jedan inter-kodirani isečak i najmanje jedan intra-kodirani isečak, uređaj za kodiranje može da odredi da je vrednost slice_types_idc jednaka 2, i može da uključi sve sintaksne elemente neophodne za dekodiranje inter isečka, kao i sintaksne elemente neophodne za dekodiranje intra isečka, u zaglavlju slike.

[0208] Ako je vrednost slice_types_idc, dobijena iz zaglavlja slike u informacijama o slici, jednaka 0, uređaj za dekodiranje može da odredi da je u odgovarajućoj slici uključen samo intrakodirani isečak, i može da parsira sintaksne elemente neophodne za dekodiranje intra-kodiranog isečka iz zaglavlja slike. Ako je vrednost slice_types_idc jednaka 1, uređaj za dekodiranje može da odredi da je u odgovarajućoj slici uključen samo inter-kodirani isečak, i može da parsira sintaksne elemente neophodne za dekodiranje inter-kodiranog isečka iz zaglavlja slike. Ako je vrednost slice_types_idc jednaka 2, uređaj za dekodiranje može da odredi da su u odgovarajućoj slici uključeni najmanje jedan intra-kodirani isečak i najmanje jedan inter-kodirani isečak, i može da parsira sintaksne elemente neophodne za dekodiranje intra-kodiranog isečka, kao i sintaksne elemente neophodne za dekodiranje inter-kodiranog isečka, iz zaglavlja slike.

[0209] Kao još jedan način ostvarivanja, uređaj za kodiranje i uređaj za dekodiranje mogu da koriste jednu zastavicu koja predstavlja da li slika uključuje intra- i inter-kodirane isečke. Ako je zastavica tačna, odnosno ako je vrednost zastavice jednaka 1, intra isečak i inter isečak mogu biti uključeni u odgovarajuću sliku. U ovom slučaju, sledeća Tabela 6 i Tabela 7 mogu se koristiti kao sintaksa i semantika zaglavlja slike.

[0210] [Tabela 6]

[0211]

[0212]

[0214] Ċ

[0215] [Tabela 7]

[0216]

[0217] Pozivajući se na tabelu 6 i tabelu 7, ako je vrednost mixed_slice_signaling_present_flag jednaka 1, to može da predstavlja da slika koja se odnosi na odgovarajuće zaglavlje slike ima jedan ili više isečaka različitih tipova. Ako je vrednost mixed_slice_signaling_present_flag jednaka 0, to može da znači da slika koja se odnosi na odgovarajuće zaglavlje slike uključuje podatke koji se odnose samo na jedan tip isečka.

[0218] Promenljive InterSignalingPresentFlag i IntraSignalingPresentFlag predstavljaju da li su u odgovarajućem zaglavlju slike prisutni sintaksni element neophodan za intra-kodirani isečak, odnosno sintaksni element neophodan za inter-kodirani isečak. Ako je vrednost mixed_slice_signaling_present_flag jednaka 1, vrednosti IntraSignalingPresentFlag i InterSignalingPresentFlag postavljaju se na 1.

[0219] Ako je vrednost intra_slice_only_flag postavljena na 1, to predstavlja da je vrednost IntraSignalingPresentFlag postavljena na 1, a vrednost InterSignalingPresentFlag postavljena na 0. Ako je vrednost intra_slice_only_flag jednaka 0, to predstavlja da je vrednost IntraSignalingPresentFlag postavljena na 0, a vrednost InterSignalingPresentFlag postavljena na 1.

[0220] Ako slika koja se odnosi na zaglavlje slike ima jedan ili više isečaka sa tipom isečka I, vrednost IntraSignalingPresentFlag postavlja se na 1. Ako slika koja se odnosi na zaglavlje slike ima jedan ili više isečaka sa tipom isečka P ili B, vrednost InterSignalingPresentFlag postavlja se na 1.

[0221] Na primer, ako je u trenutnoj slici uključen samo intra-kodirani isečak, uređaj za kodiranje može da odredi da je vrednost mixed_slice_signaling_present_flag jednaka 0, može da odredi da je vrednost intra_slice_only_flag jednaka 1, može da odredi da je vrednost IntraSignalingPresentFlag jednaka 1, i može da odredi da je vrednost InterSignalingPresentFlag jednaka 0.

[0222] Kao još jedan primer, ako je u trenutnoj slici uključen samo inter-kodirani isečak, uređaj za kodiranje može da odredi da je vrednost mixed_slice_signaling_present_flag jednaka 0, može da odredi da je vrednost intra_slice_only_flag jednaka 0, može da odredi da je vrednost IntraSignalingPresentFlag jednaka 0, i može da odredi da je vrednost InterSignalingPresentFlag jednaka 1.

[0223] [0144] Kao još jedan primer, ako su u trenutnoj slici uključeni najmanje jedan intra-kodirani isečak i najmanje jedan inter-kodirani isečak, uređaj za kodiranje može da odredi da su vrednosti mixed_slice_signaling_present_flag, IntraSignalingPresentFlag i InterSignalingPresentFlag postavljene na 1.

[0224] Ako je vrednost mixed_slice_signaling_present_flag, dobijena iz zaglavlja slike u informacijama o slici, jednaka 0, uređaj za dekodiranje može da odredi da je u odgovarajućoj slici uključen samo intra-kodirani isečak ili samo inter-kodirani isečak. U ovom slučaju, ako je vrednost intra_slice_only_flag, dobijena iz zaglavlja slike, jednaka 0, uređaj za dekodiranje može da parsira samo sintaksne elemente neophodne za dekodiranje inter-kodiranog isečka iz zaglavlja slike. Ako je vrednost intra_slice_only_flag jednaka 1, uređaj za dekodiranje može da parsira samo sintaksne elemente neophodne za dekodiranje intra-kodiranog isečka iz zaglavlja slike.

[0225] Ako je vrednost mixed_slice_signaling_present_flag, dobijena iz zaglavlja slike u informacijama o slici, jednaka 1, uređaj za dekodiranje može da odredi da su u odgovarajućoj slici uključeni najmanje jedan intra-kodirani isečak i najmanje jedan inter-kodirani isečak, i može da parsira sintaksne elemente neophodne za dekodiranje inter-kodiranog isečka, kao i sintaksne elemente neophodne za dekodiranje intra-kodiranog isečka, iz zaglavlja slike.

[0226] FIG.8 i 9 šematski ilustruju postupak kodiranja video zapisa/slike i primer povezanih komponenti prema jednom načinu ostvarivanja ovog dokumenta.

[0227] Postupak kodiranja video zapisa/slike, otkriven na FIG.8, može da se izvršava pomoću uređaja 200 za kodiranje (video zapisa/slike), otkrivenog na FIG.2 i FIG.9. Konkretno, na primer, korak S800 sa FIG.8 može da se izvršava pomoću prediktora 220 uređaja 200 za kodiranje, a koraci S810 do S830 mogu da se izvršavaju pomoću entropijskog kodera 240 uređaja 200 za kodiranje. Postupak kodiranja video zapisa/slike, otkriven na FIG.8, može da uključi prethodno opisane načine ostvarivanja ovog dokumenta.

[0228] Konkretno, pozivajući se na FIG.8 i FIG.9, prediktor 220 uređaja za kodiranje može da odredi režim predikcije trenutnog bloka u trenutnoj slici (S800). Trenutna slika može da uključi više isečaka. Prediktor 220 uređaja za kodiranje može da generiše predikcione uzorke (predikcioni blok) za trenutni blok na osnovu režima predikcije. Ovde, režim predikcije može da uključi inter režim predikcije i režim intra predikcije. Ako je režim predikcije trenutnog bloka inter režim predikcije, predikcione uzorke može da generiše inter prediktor 221 prediktora 220. Ako je režim predikcije trenutnog bloka režim intra predikcije, predikcione uzorke može da generiše intra prediktor 222 prediktora 220.

[0229] Preostali procesor 230 uređaja za kodiranje može da generiše preostale uzorke i preostale informacije na osnovu predikcionih uzoraka i originalne slike (originalnog bloka i originalnih uzoraka). Ovde, preostale informacije predstavljaju informacije o preostalim uzorcima i mogu da uključe informacije o (kvantizovanim) transformacionim koeficijentima za preostale uzorke.

[0230] Sabirač (ili rekonstruktor) uređaja za kodiranje može da generiše rekonstruisane uzorke (rekonstruisanu sliku, rekonstruisani blok ili niz rekonstruisanih uzoraka) tako što međusobno sabira preostale uzorke generisane od strane preostalog procesora 230 i predikcione uzorke generisane od strane inter prediktora 221 ili intra prediktora 222.

[0231] U međuvremenu, entropijski koder 240 uređaja za kodiranje može da generiše prve informacije koje predstavljaju da li su informacije neophodne za inter postupak predikcije za proces dekodiranja prisutne u zaglavlju slike koje se odnosi na trenutnu sliku (S810). Dalje, entropijski koder 240 uređaja za kodiranje može da generiše druge informacije koje predstavljaju da li su informacije neophodne za intra postupak predikcije za proces dekodiranja prisutne u zaglavlju slike koje se odnosi na trenutnu sliku (S820). Ovde, prve informacije i druge informacije predstavljaju informacije uključene u zaglavlje slike u okviru informacija o slici, i mogu da odgovaraju prethodno opisanim intra_signaling_present_flag, inter_signaling_present_flag, slice_type_idc, mixed_slice_signaling_present_flag, intra_slice_only_flag, IntraSignalingPresentFlag i/ili InterSignalingPresentFlag.

[0232] [0153] Kao primer, u slučaju da su informacije neophodne za inter postupak predikcije za proces dekodiranja uključene u zaglavlje slike koje se odnosi na trenutnu sliku, s obzirom na to da je u trenutnoj slici uključen inter-kodirani isečak, entropijski koder 240 uređaja za kodiranje može da odredi da je vrednost prve informacije jednaka 1. Dalje, u slučaju da su informacije neophodne za intra postupak predikcije za proces dekodiranja uključene u odgovarajuće zaglavlje slike, s obzirom na to da je u trenutnoj slici uključen intra-kodirani isečak, entropijski koder 240 uređaja za kodiranje može da odredi da je vrednost druge informacije jednaka 1. U ovom slučaju, prva informacija može da odgovara inter_signaling_present_flag, a druga informacija može da odgovara intra_signaling_present_flag. Prva informacija može se nazivati prvom zastavicom, informacijom o tome da li su sintaksni elementi koji se koriste za inter isečke prisutni u zaglavlju slike, zastavicom koja označava da li su sintaksni elementi koji se koriste za inter isečke prisutni u zaglavlju slike, informacijom o tome da li su isečci u trenutnoj slici inter isečci, ili zastavicom koja označava da li su isečci inter isečci. Druga informacija može se nazivati drugom zastavicom, informacijom o tome da li su sintaksni elementi koji se koriste za intra isečke prisutni u zaglavlju slike, zastavicom koja označava da li su sintaksni elementi koji se koriste za intra isečke prisutni u zaglavlju slike, informacijom o tome da li su isečci u trenutnoj slici intra isečci, ili zastavicom koja označava da li su isečci intra isečci.

[0233] U međuvremenu, u slučaju da su u odgovarajuće zaglavlje slike uključene samo informacije neophodne za intra postupak predikcije, s obzirom na to da je u slici uključen samo intra-kodirani isečak, entropijski koder 240 uređaja za kodiranje može da odredi da je vrednost prve informacije jednaka 0, i može da odredi da je vrednost druge informacije jednaka 1. Dalje, u slučaju da su u odgovarajuće zaglavlje slike uključene samo informacije neophodne za inter postupak predikcije, s obzirom na to da je u slici uključen samo inter-kodirani isečak, vrednost prve informacije može da se odredi kao 1, a vrednost druge informacije može da se odredi kao 0. Shodno tome, ako je vrednost prve informacije jednaka 0, svi isečci u trenutnoj slici mogu da imaju tip isečka I. Ako je vrednost druge informacije jednaka 0, svi isečci u trenutnoj slici mogu da imaju tip isečka P ili tip isečka B. Ovde, informacije neophodne za intra postupak predikcije mogu da uključe sintaksni element koji se koristi za dekodiranje intra isečka, a informacije neophodne za inter postupak predikcije mogu da uključe sintaksni element koji se koristi za dekodiranje inter isečka.

[0234] Kao još jedan primer, ako svi isečci u trenutnoj slici imaju tip isečka I, entropijski koder 240 uređaja za kodiranje može da odredi da je vrednost informacije o tipu isečka jednaka 0, a ako svi isečci u trenutnoj slici imaju tip isečka P ili tip isečka B, entropijski koder 240 uređaja za kodiranje može da odredi da je vrednost informacije o tipu isečka jednaka 1. Ako svi isečci u trenutnoj slici imaju tip isečka I, tip isečka P i/ili tip isečka B (odnosno, ako su tipovi isečaka u slici mešoviti), entropijski koder 240 uređaja za kodiranje može da odredi da je vrednost informacije o tipu isečka jednaka 2. U ovom slučaju, informacija o tipu isečka može da odgovara slice_type_idc.

[0235] Kao još jedan primer, ako svi isečci u trenutnoj slici imaju isti tip isečka, entropijski koder 240 uređaja za kodiranje može da odredi da je vrednost informacije o tipu isečka jednaka 0, a ako isečci u trenutnoj slici imaju različite tipove isečaka, entropijski koder 240 uređaja za kodiranje može da odredi da je vrednost informacije o tipu isečka jednaka 1. U ovom slučaju, informacija o tipu isečka može da odgovara mixed_slice_signaling_present_flag.

[0236] Ako je vrednost informacije o tipu isečka određena kao 0, informacije o tome da li je intra isečak uključen u isečke mogu da budu uključene u odgovarajuće zaglavlje slike.

[0237] Informacija o tome da li je intra isečak uključen u isečke može da odgovara intra_slice_only_flag. Ako svi isečci u slici imaju tip isečka I, entropijski koder 240 uređaja za kodiranje može da odredi da je vrednost informacije o tome da li je intra isečak uključen u isečke jednaka 1, da odredi da je vrednost informacije o tome da li su sintaksni elementi koji se koriste za intra isečke prisutni u zaglavlju slike jednaka 1, i da odredi da je vrednost informacije o tome da li su sintaksni elementi koji se koriste za inter isečke prisutni u zaglavlju slike jednaka 0. Ako je tip isečka svih isečaka u slici tip isečka P i/ili tip isečka B, entropijski koder 240 uređaja za kodiranje može da odredi da je vrednost informacije o tome da li je intra isečak uključen u isečke jednaka 0, da odredi da je vrednost informacije o tome da li su sintaksni elementi koji se koriste za intra isečke prisutni u zaglavlju slike jednaka 0, i da odredi da je vrednost informacije o tome da li su sintaksni elementi koji se koriste za inter isečke prisutni u zaglavlju slike jednaka 1.

[0238] Entropijski koder 240 uređaja za kodiranje može da kodira informacije o slici, koje uključuju prvu informaciju, drugu informaciju i informaciju o tipu isečka, zajedno sa preostalim informacijama i informacijama povezanim sa predikcijom (S830). Na primer, informacije o slici mogu da uključe informacije vezane za particionisanje, informacije o režimu predikcije, preostale informacije, informacije vezane za filtriranje unutar petlje, prvu informaciju, drugu informaciju i informaciju o tipu isečka, i mogu da uključe različite sintaksne elemente koji se na njih odnose. Kao primer, informacije o slici mogu da uključe informacije o različitim skupovima parametara, kao što su adaptivni skup parametara (APS), skup parametara slike (PPS), skup parametara sekvence (SPS) ili skup parametara video zapisa (VPS). Dalje, informacije o slici mogu da uključe različite vrste informacija, kao što su sintaksa zaglavlja slike, sintaksa strukture zaglavlja slike, sintaksa zaglavlja isečka i sintaksa kodirajuće jedinice. Prethodno opisane prva informacija, druga informacija, informacija o tipu isečka, informacije neophodne za intra postupak predikcije i informacije neophodne za inter postupak predikcije mogu da budu uključene u sintaksu zaglavlja slike.

[0239] Informacije koje je kodirao entropijski koder 240 uređaja za kodiranje mogu da se izlaze u obliku protoka bitova. Protok bitova može da se prenosi preko mreže ili preko medijuma za čuvanje.

[0240] FIG.10 i 11 šematski ilustruju postupak dekodiranja video zapisa/slike i primer povezanih komponenti prema jednom načinu ostvarivanja ovog dokumenta.

[0241] Postupak dekodiranja video zapisa/slike, otkriven na FIG.10, može da se izvršava pomoću uređaja za dekodiranje 300 (video zapisa/slike), otkrivenog na FIG.3 i FIG.11.

[0242] Konkretno, na primer, koraci S1000 do S1020 sa FIG.10 mogu da se izvršavaju pomoću entropijskog dekodera 310 uređaja za dekodiranje, a korak S1030 može da se izvršava pomoću prediktora 330 uređaja za dekodiranje 300. Postupak dekodiranja video zapisa/slike, otkriven na FIG.10, može da uključi prethodno opisane načine ostvarivanja ovog dokumenta.

[0243] Pozivajući se na FIG.10 i FIG.11, entropijski dekoder 310 uređaja za dekodiranje može da dobije informacije o slici iz protoka bitova (S1000). Informacije o slici mogu da uključe zaglavlje slike koje se odnosi na trenutnu sliku. Trenutna slika može da uključi više isečaka.

[0244] U međuvremenu, entropijski dekoder 310 uređaja za dekodiranje može da parsira, iz zaglavlja slike, prvu zastavicu koja predstavlja da li su informacije neophodne za inter postupak predikcije za proces dekodiranja prisutne u zaglavlju slike koje se odnosi na trenutnu sliku (S1010). Dalje, entropijski dekoder 310 uređaja za dekodiranje može da parsira, iz zaglavlja slike, drugu zastavicu koja predstavlja da li su informacije neophodne za intra postupak predikcije za proces dekodiranja prisutne u zaglavlju slike koje se odnosi na trenutnu sliku (S1020). Ovde, prva zastavica i druga zastavica mogu da odgovaraju prethodno opisanim intra_signaling_present_flag, inter_signaling_present_flag, slice_type_idc, mixed_slice_signaling_present_flag, intra_slice_only_flag, IntraSignalingPresentFlag i/ili InterSignalingPresentFlag. Entropijski dekoder 310 uređaja za dekodiranje može da parsira sintaksne elemente uključene u zaglavlje slike u okviru informacija o slici na osnovu bilo koje sintakse zaglavlja slike iz Tabela 2, 4 i 6, kako je prethodno opisano.

[0245] Uređaj za dekodiranje može da generiše predikcione uzorke izvršavanjem najmanje jednog od intra predikcije ili inter predikcije za isečke u trenutnoj slici na osnovu prve zastavice, druge zastavice i informacija o tipu isečka (S1030).

[0246] Konkretno, entropijski dekoder 310 uređaja za dekodiranje može da parsira (ili dobije) najmanje jednu od informacija neophodnih za postupak intra predikcije i/ili informacije neophodne za postupak inter predikcije za proces dekodiranja iz zaglavlja slike koje se odnosi na trenutnu sliku, na osnovu prve zastavice, druge zastavice i/ili informacija o tipu isečka. Prediktor 330 uređaja za dekodiranje može da generiše predikcione uzorke izvršavanjem intra predikcije i/ili inter predikcije na osnovu najmanje jedne od informacija neophodnih za postupak intra predikcije ili informacija neophodnih za inter predikciju. Pri tome, informacije neophodne za postupak intra predikcije mogu da obuhvataju sintaksni element koji se koristi za dekodiranje intra isečka, a informacije neophodne za postupak inter predikcije mogu da obuhvataju sintaksni element koji se koristi za dekodiranje inter isečka.

[0247] Kao primer, ako je vrednost prve zastavice 0, entropijski dekoder 310 uređaja za dekodiranje može da utvrdi (ili odluči) da sintaksni elementi koji se koriste za inter predikciju nisu prisutni u zaglavlju slike i može da parsira samo informacije neophodne za postupak intra predikcije iz zaglavlja slike. Ako je vrednost prve zastavice 1, entropijski dekoder 310 uređaja za dekodiranje može da utvrdi (ili odluči) da su sintaksni elementi koji se koriste za inter predikciju prisutni u zaglavlju slike i može da parsira informacije neophodne za postupak inter predikcije iz zaglavlja slike. U ovom slučaju, prva zastavica može da odgovara inter_signaling_present_flag.

[0248] Dalje, ako je vrednost druge zastavice 0, entropijski dekoder 310 uređaja za dekodiranje može da utvrdi (ili odluči) da sintaksni elementi koji se koriste za intra predikciju nisu prisutni u zaglavlju slike i može da parsira samo informacije neophodne za postupak inter predikcije iz zaglavlja slike. Ako je vrednost druge zastavice 1, entropijski dekoder 310 uređaja za dekodiranje može da utvrdi (ili odluči) da su sintaksni elementi koji se koriste za intra predikciju prisutni u zaglavlju slike i može da parsira informacije neophodne za postupak intra predikcije iz zaglavlja slike. U ovom slučaju, druga zastavica može da odgovara intra_signaling_present_flag.

[0249] Ako je vrednost prve zastavice 0, uređaj za dekodiranje može da utvrdi da svi isečci u trenutnoj slici imaju tip I-isečka. Ako je vrednost prve zastavice 1, uređaj za dekodiranje može da utvrdi da 0 ili više isečaka u trenutnoj slici imaju tip P-isečka ili B-isečka. Drugim rečima, ako je vrednost prve zastavice 1, isečak tipa P-isečak ili B-isečak može biti uključen ili ne mora biti uključen u trenutnu sliku.

[0250] Dalje, ako je vrednost druge zastavice 0, uređaj za dekodiranje može da utvrdi da svi isečci u trenutnoj slici imaju tip P-isečka ili B-isečka. Ako je vrednost druge zastavice 1, uređaj za dekodiranje može da utvrdi da 0 ili više isečaka u trenutnoj slici imaju tip I-isečka. Drugim rečima, ako je vrednost druge zastavice 1, isečak tipa I-isečak može biti uključen ili ne mora biti uključen u trenutnu sliku.

[0251] [0170] Kao još jedan primer, ako je vrednost informacije o tipu isečka 0, entropijski dekoder 310 uređaja za dekodiranje može da utvrdi da svi isečci u trenutnoj slici imaju tip I-isečka i može da parsira samo informacije neophodne za postupak intra predikcije. Ako je vrednost informacije o tipu isečka 1, entropijski dekoder 310 uređaja za dekodiranje može da utvrdi da svi isečci u odgovarajućoj slici imaju tip P-isečka ili tip B-isečka i može da parsira samo informacije neophodne za postupak inter predikcije iz zaglavlja slike. Ako je vrednost informacije o tipu isečka 2, entropijski dekoder 310 uređaja za dekodiranje može da utvrdi da isečci u odgovarajućoj slici imaju tip isečka u kojem su pomešani tip I-isečka, tip P-isečka i/ili tip B-isečka i može da parsira sve informacije neophodne za postupak inter predikcije i informacije neophodne za postupak intra predikcije iz zaglavlja slike. U ovom slučaju, informacija o tipu isečka može da odgovara slice_type_idc.

[0252] Kao još jedan primer, entropijski dekoder 310 uređaja za dekodiranje može da utvrdi da svi isečci u trenutnoj slici imaju isti tip isečka ako je vrednost informacije o tipu isečka određena kao 0 i može da utvrdi da isečci u trenutnoj slici imaju različite tipove isečaka ako je vrednost informacije o tipu isečka određena kao 1. U ovom slučaju, informacija o tipu isečka može da odgovara mixed_slice_signalling_present_flag. Ako želiš, mogu dodatno da proverim terminološku konzistentnost sa ranijim delovima dokumenta (npr. upotrebu „trenutna slika“ / „odgovarajuća slika“) ili da predložim alternativnu, još formalniju varijantu.

[0253] Ako je vrednost informacije o tipu isečka određena kao 0, entropijski dekoder 310 uređaja za dekodiranje može da parsira informaciju o tome da li je intra isečak uključen u isečke iz zaglavlja slike. Informacija o tome da li je intra isečak uključen u isečke može da odgovara intra_slice_only_flag, kako je gore opisano. Ako je vrednost informacije o tome da li je intra isečak uključen u isečke jednaka 1, svi isečci u slici mogu imati tip I-isečka.

[0254] Ako je vrednost informacije o tome da li je intra isečak uključen u isečke jednaka 1, entropijski dekoder 310 uređaja za dekodiranje može da parsira samo informacije neophodne za postupak intra predikcije iz zaglavlja slike. Ako je vrednost informacije o tome da li je intra isečak uključen u isečke jednaka 0, entropijski dekoder 310 uređaja za dekodiranje može da parsira samo informacije neophodne za postupak inter predikcije iz zaglavlja slike.

[0255] Ako je vrednost informacije o tipu isečka jednaka 1, entropijski dekoder 310 uređaja za dekodiranje može da parsira sve informacije neophodne za postupak inter predikcije i informacije neophodne za postupak intra predikcije iz zaglavlja slike.

[0256] U međuvremenu, preostali procesor 320 uređaja za dekodiranje može da generiše preostale uzorke na osnovu preostalih informacija dobijenih od entropijskog dekodera 310.

[0257] Sabirač 340 uređaja za dekodiranje može da generiše rekonstruisane uzorke na osnovu prediktivnih uzoraka koje generiše prediktor 330 i preostalih uzoraka koje generiše preostali procesor 320. Dalje, sabirač 340 uređaja za dekodiranje može da generiše rekonstruisanu sliku (rekonstruisani blok) na osnovu rekonstruisanih uzoraka.

[0258] Nakon toga, po potrebi, radi unapređenja subjektivnog i/ili objektivnog kvaliteta slike, postupci filtriranja u petlji, kao što su deblokirajuće filtriranje, SAO i/ili AFL postupci, mogu se primeniti na rekonstruisanu sliku.

[0259] Iako su postupci opisani na osnovu dijagrama toka u kojem su koraci ili blokovi navedeni sekvencijalno u prethodno opisanim načinima ostvarivanja, koraci ovog otkrivanja nisu ograničeni na određeni redosled, već se pojedini korak može izvršavati u drugačijem koraku ili u drugačijem redosledu, ili istovremeno u odnosu na gore opisano. Dalje, stručnjacima iz odgovarajuće oblasti biće jasno da koraci dijagrama toka nisu isključivi, te da se u njega može uključiti još jedan korak ili da se jedan ili više koraka iz dijagrama toka mogu izostaviti bez uticaja na obim ovog otkrivanja.

[0260] Navedeni postupak prema ovom otkrivanju može biti realizovan u obliku softvera, a uređaj za kodiranje i/ili uređaj za dekodiranje prema ovom otkrivanju mogu biti uključeni u uređaj za izvođenje obrade slike, na primer u televizor, računar, pametni telefon, set-top boks, uređaj za prikaz ili slično.

[0261] Kada se načini ostvarivanja ovog otkrivanja realizuju pomoću softvera, navedeni postupak može biti realizovan pomoću modula (procesa ili funkcije) koji izvršava navedene funkcije. Modul može biti sačuvan u memoriji i izvršavan od strane procesora. Memorija može biti instalirana unutar ili izvan procesora i može biti povezana sa procesorom putem različitih opštepoznatih sredstava. Procesor može da obuhvata aplikaciono-specifično integrisano kolo (ASIC), druge čipsetove, logičko kolo i/ili uređaj za obradu podataka. Memorija može da obuhvata memoriju samo za čitanje (ROM), memoriju sa slučajnim pristupom (RAM), fleš memoriju, memorijsku karticu, medijum za čuvanje i/ili druge uređaje za čuvanje. Drugim rečima, načini ostvarivanja prema ovom otkrivanju mogu biti realizovani i izvršavani na procesoru, mikroprocesoru, kontroleru ili čipu. Na primer, funkcionalne jedinice prikazane na odgovarajućim FIG. mogu biti realizovane i izvršavane na računaru, procesoru, mikroprocesoru, kontroleru ili čipu. U tom slučaju, informacije o realizaciji (na primer, informacije o instrukcijama) ili algoritmi mogu biti sačuvani u digitalnom medijumu za čuvanje.

[0262] [0181] Pored toga, uređaj za dekodiranje i uređaj za kodiranje na koje se primenjuje način ostvarivanja ovog otkrivanja mogu biti uključeni u multimedijalni predajno-prijemni uređaj za emitovanje, mobilni komunikacioni terminal, kućni bioskopski video uređaj, digitalni bioskopski video uređaj, nadzornu kameru, uređaj za video-ćaskanje i uređaj za komunikaciju u realnom vremenu, kao što je video-komunikacija, mobilni uređaj za strimovanje, medijum za čuvanje, kamkorder, pružalac usluge video-na-zahtev (VoD), Over-The-Top (OTT) video uređaj, pružalac usluge internet strimovanja, 3D video uređaj, uređaj za virtuelnu realnost (VR), uređaj za proširenu realnost (AR), video uređaj za slikovni telefon, terminal u vozilu (na primer, terminal u vozilu, uključujući autonomno vozilo, avionski terminal ili brodski terminal) i medicinski video uređaj; i mogu se koristiti za obradu slikovnog signala ili podataka. Na primer, OTT video uređaj može da obuhvata konzolu za igre, Blu-rej plejer, televizor povezan na internet, kućni bioskopski sistem, pametni telefon, tablet računar i digitalni video-snimač (DVR).

[0263] Pored toga, postupak obrade na koji se primenjuje način ostvarivanja ovog otkrivanja može biti realizovan u obliku programa koji izvršava računar i može biti sačuvan u računarski čitljivom medijumu za snimanje. Multimedijalni podaci koji imaju strukturu podataka u skladu sa načinom ostvarivanja ovog otkrivanja takođe mogu biti sačuvani u računarski čitljivom medijumu za snimanje. Računarski čitljiv medijum za snimanje obuhvata sve vrste uređaja za čuvanje i distribuiranih uređaja za čuvanje u kojima se čuvaju računarski čitljivi podaci.

[0264] Računarski čitljiv medijum za snimanje može da obuhvata, na primer, Blu-rej disk (BD), univerzalnu serijsku magistralu (USB), ROM, PROM, EPROM, EEPROM, RAM, CD-ROM, magnetnu traku, diskete i optičke uređaje za čuvanje podataka. Računarski čitljiv medijum za snimanje takođe obuhvata medije ostvarene u obliku nosećeg talasa (na primer, prenos putem Interneta). Pored toga, protok bitova generisan postupkom kodiranja može biti sačuvan u računarski čitljivom medijumu za snimanje ili prenet putem žične ili bežične komunikacione mreže.

[0265] Pored toga, način ostvarivanja ovog otkrivanja može biti realizovan kao proizvod računarskog programa zasnovan na programskom kodu, pri čemu se programski kod može izvršavati na računaru u skladu sa načinom ostvarivanja ovog otkrivanja. Programski kod može biti sačuvan na računarski čitljivom nosaču.

[0266] FIG.12 prikazuje primer sistema za strimovanje sadržaja na koji se može primeniti način ostvarivanja ovog otkrivanja.

[0267] Pozivajući se na FIG.12, sistem za strimovanje sadržaja na koji se primenjuju načini ostvarivanja ovog otkrivanja može uopšteno da obuhvata server za kodiranje, server za strimovanje, veb server, medijum za čuvanje, korisnički uređaj i multimedijalni ulazni uređaj.

[0268] Server za kodiranje ima funkciju da komprimuje u digitalne podatke sadržaje ulazne iz multimedijalnih ulaznih uređaja, kao što su pametni telefon, kamera, kamkorder i tome slično, da generiše protok bitova i da ga prenese serveru za strimovanje. Kao još jedan primer, u slučaju kada multimedijalni ulazni uređaj, kao što su pametni telefon, kamera, kamkorder ili slično, direktno generiše protok bitova, server za kodiranje može biti izostavljen.

Claims

1. [0187] Protok bitova može biti generisan postupkom kodiranja ili postupkom generisanja protoka bitova na koji se primenjuju načini ostvarivanja ovog otkrivanja. Server za strimovanje može privremeno da čuva protok bitova tokom procesa prenosa ili prijema protoka bitova.

[0188] Server za strimovanje prenosi multimedijalne podatke korisničkom uređaju na osnovu zahteva korisnika putem veb servera, koji funkcioniše kao sredstvo koje obaveštava korisnika o dostupnim uslugama. Kada korisnik zatraži uslugu koju želi, veb server prosleđuje zahtev serveru za strimovanje, a server za strimovanje prenosi multimedijalne podatke korisniku. U tom smislu, sistem za strimovanje sadržaja može da obuhvata poseban kontrolni server, i u tom slučaju kontrolni server ima funkciju da upravlja komandama/odgovorima između odgovarajuće opreme u sistemu za strimovanje sadržaja.

[0189] Server za strimovanje može da prima sadržaje iz medijuma za čuvanje i/ili sa servera za kodiranje. Na primer, u slučaju kada se sadržaji primaju sa servera za kodiranje, sadržaji mogu biti primani u realnom vremenu. U tom slučaju, server za strimovanje može da čuva protok bitova tokom unapred određenog vremenskog perioda radi nesmetanog pružanja usluge strimovanja.

[0190] Na primer, korisnički uređaj može da obuhvata mobilni telefon, pametni telefon, prenosni računar, digitalni radiodifuzni terminal, lični digitalni asistent (PDA), prenosni multimedijalni plejer (PMP), navigacioni uređaj, slate PC, tablet računar, ultrabuk, nosivi uređaj (npr. terminal u obliku sata (pametni sat), terminal u obliku naočara (pametne naočare), uređaj sa displejom montiranim na glavi (HMD)), digitalni televizor, desktop računar, digitalnu signalizaciju ili slično.

[0191] Svaki od servera u sistemu za strimovanje sadržaja može da bude realizovan kao distribuirani server, i u tom slučaju, podaci koje svaki server primi mogu se obrađivati na distribuiran način.

Patentni zahtevi

1. Uređaj za dekodiranje za dekodiranje slika, pri čemu taj uređaj za dekodiranje obuhvata: memoriju; i

najmanje jedan procesor povezan sa memorijom, pri čemu je taj najmanje jedan procesor konfigurisan tako da:

prima (S1000) protok bitova koji obuhvata informacije o slici, pri čemu te informacije o slici uključuju zaglavlje slike koje se odnosi na trenutnu sliku, pri čemu ta trenutna slika uključuje isečke;

parsira (S1010), iz zaglavlja slike, prvu zastavicu koja se odnosi na to da li su sintaksni elementi koji se koriste samo za inter isečak prisutni u zaglavlju slike;

parsira (S1020), iz zaglavlja slike, drugu zastavicu koja se odnosi na to da li su sintaksni elementi koji se koriste samo za intra isečak prisutni u zaglavlju slike; i

generiše (S1030) predikcione uzorke izvođenjem najmanje ili intra predikcije ili inter predikcije na blokovima u isečcima na trenutnoj slici na osnovu prve zastavice i druge zastavice, naznačen time, što

na osnovu vrednosti prve zastavice koja je jednaka 1, trenutna slika uključuje jedan ili više isečaka tipa P isečka ili B isečka, a sintaksni elementi koji se koriste samo za inter isečak prisutni su u zaglavlju slike, i

na osnovu vrednosti druge zastavice koja je jednaka 1, trenutna slika uključuje jedan ili više isečaka tipa I isečka, a sintaksni elementi koji se koriste samo za intra isečak su prisutni u zaglavlju slike.

2. Uređaj za kodiranje za kodiranje slika, pri čemu taj uređaj za kodiranje obuhvata: memoriju; i

određuje (S800) tipove isečaka u trenutnoj slici;

generiše (S810) prvu zastavicu koja se odnosi na to da li su sintaksni elementi koji se koriste samo za inter isečak prisutni u zaglavlju slike koje se odnosi na trenutnu sliku;

generiše (S820) drugu zastavicu koja se odnosi na to da li su sintaksni elementi koji se koriste samo za intra isečak prisutni u zaglavlju slike; i

kodira (S830) informacije o slici uključujući prvu zastavicu i drugu zastavicu,

naznačen time, što

se prva i druga zastavica nalaze u zaglavlju slike informacija o slici,

na osnovu vrednosti druge zastavice koja je jednaka 1, trenutna slika uključuje jedan ili više isečaka tipa I isečka, a sintaksni elementi koji se koriste samo za intra isečak prisutni su u zaglavlju slike.

3. Uređaj za prenos podataka za sliku, pri čemu taj uređaj obuhvata:

najmanje jedan procesor konfigurisan tako da dobija protok bitova za sliku, pri čemu je taj protok bitova generisan na osnovu određivanja tipova isečaka u trenutnoj slici, generisanja prve zastavice koja se odnosi na to da li su sintaksni elementi koji se koriste samo za inter isečak prisutni u zaglavlju slike odnose na trenutnu sliku, generisanja druge zastavice koja se odnosi na to da li su sintaksni elementi koji se koriste samo za intra isečak prisutni u zaglavlju slike, i kodiranja informacija o slici uključujući prvu zastavicu i drugu zastavicu; i

predajnik konfigurisan tako da prenosi podatke koji obuhvataju protok bitova,

naznačen time, što

se prva i druga zastavica nalaze u zaglavlju slike informacija o slici,