RS58464B1 - Herbicidno sredstvo koje sadrži flufenacet - Google Patents

Description

Opis

Pronalazak se odnosi na tehničku oblast sredstava za zaštitu bilja od korova koja, na primer, mogu da se koriste kod biljnih kultura i kao aktivni sastojci u herbicidnim sredstvima koja sadrže flufenacet u kombinaciji sa drugim herbicidima.

Herbicidna aktivna supstanca flufenacet (proizvođač: Bayer CropScience) spada u grupu heteroariloksi acetamida, i mešavine ove grupe sa drugim herbicidima su poznate u literaturi (npr.) US 5945379 B, US 5593942 B, US 5811373 B, US 6967188 B, US 2002/004457 A1, US2011/152092 A1, US 2011/152087 A1, JP 2010163411 A. U patentu US 5858920 B su, između ostalog, opisani heteroariloksi acetamidi u smeši sa pojedinačnim aktivnim supstancama, kao što je, npr. herbicid aklonifen, mada bez eksperimentalnih podataka o sinergijskom efektu.

Pored toga, smeše herbicida aklonifena i diflufenikana su opisane u FR 2611437 A1, i Bedmar et al, „Performance of Diflufenican, Aclonifen, Oxadiazon and Combinations for Weed Control in Sunflower“.

Herbicidna aktivna supstanca flufenacet se odlikuje širokim spektrom delovanja protiv monokotiledonih i dikotiledonih biljaka i koristi se npr. pre setve, pre nicanja ili posle nicanja kod sejanja i/ili sadnje poljoprivrednih ili baštenskih biljnih kultura, kao i nekultivisanih površina (npr. kod žitarica kao što su pšenica, ječam, raž, tritikale, zatim pirinač, kukuruz, proso, šećerna repa, šećerna trska, uljana repica, pamuk, suncokret, soja, krompir, paradajz, pasulj, lan, pašnjaci, voćni zasadi, plantažne kulture, zelene i travnate površine, kao i stambene i industrijske zone i pruge).

Kao zasebni agens, flufenacet je u prodavnicama dostupan pod trgovačkim nazivima kao što su, na primer, Cadou®, Drago®, Define® i Tiara®. Pored upotrebe kao zasebnog agensa, u literaturi su poznate smeše flufenaceta sa drugim herbicidima (npr. US 5985797 B, US 5912206 B, US 6492301 B, US 6864217 B, US 6486096 B; US 2003/0069138 A, WO 2002/058472 A, US 6365550 B, US 2003/0060367 A, US 6878675 B, US 6071858 B, WO 2007/112834 A), a u prodaji: mešavina sa metribuzinom (npr. Axiom®, Bastille®, Artist®, Domain®, Plateen®, Fedor®, Draeda®), sa izoksaflutolom (npr. Epic®, Cadou Star®), sa metosulamom (npr. Diplöme®, Terano®), sa diflufenikanom (npr. Herold®, Liberator®), sa 2,4-D (npr. Drago 3.4®), sa atrazinom (npr. Aspect®), sa pendimetalinom (npr. Crystal®, Malibu Pack®), sa atrazinom i metribuzinom (npr. Axiom AT®) i sa diflufenikanom i flurtamonom (npr. Baccara FORTE®).

Uprkos dobrim efektima flufenaceta kao zasebnog agensa i u već poznatim mešavinama, još uvek postoji potreba za poboljšanjem aplikativnog profila ove aktivne supstance u specijalnim oblastima primene. Razlozi za to su mnogobrojni, kao što je npr. dalje povećanje efikasnosti u specijalnim oblastima primene, povećanje tolerancije biljnih kultura, reakcija na nove tehnike proizvodnje pojedinih kultura i/ili povećana pojava korova koji su otporni na herbicide (npr. kod žitarica, pirinča i kukuruza, ali i kod, krompira, suncokreta, graška, šargarepe i komorača) npr. pomoću rezistencije ciljnog mesta - ’Target-Site Resistance’ (skraćenica: TSR, pri čemu populacije korova sadrže biotipove sa specifičnom rezistencijom za mesto delovanja, tj. putem prirodnih mutacija u genskoj sekvenci se menja mesto vezivanja na mestu delovanja, tako da se aktivne supstance više ne vezuju, ili se vezuju u nedovoljnoj meri, i ne mogu da deluju na odgovarajući način) i povećane metaboličke rezistencije – ’Enhanced Metabolic Resistance’ (skraćenica: EMR, pri čemu populacije korova sadrže biotipove sa metaboličkom rezistencijom, tj. biljke imaju sposobnost da brže metabolišu enzimske komplekse aktivnih supstanci, što znači da se aktivne supstance u biljci brže razlažu). Prema Komitetu za rezistenciju herbicida – ’Herbicide Resistance Action Committee’ (skraćenica: HRAC, radna grupa istraživačke industrije), rezistencija na dozvoljene aktivne supstance je podeljena prema mehanizmu njihovog dejstva (sin. Mode of Action; MoA): npr. HRAC grupa A = inhibitori acetilkoenzim-A-karboksilaze (MoA:

ACCaza) ili HRAC grupa B = inhibitori acetolaktatsintaze (MoA: ALS). Ova poboljšanja aplikativnog profila mogu biti od značaja, kako pojedinačno tako i u međusobnoj kombinaciji.

Mogućnost za poboljšanje aplikativnog profila herbicida može da se sastoji u kombinovanju aktivne supstance sa jednom ili više dodatnih aktivnih supstanci. Međutim, kod kombinovane primene više aktivnih supstanci često nastupaju fenomeni fizičke i biološke nepodnošljivosti, npr. nedovoljna stabilnost pri dodavanju koformulanata, razlaganje aktivne supstance ili uzajamna nepodnošljivost aktivnih supstanci. Suprotno tome, poželjne su kombinacije aktivnih supstanci sa povoljnim profilom dejstva, visokom stabilnošću i što je moguće više sinergijski pojačanim dejstvom, koje dozvoljava smanjenje potrebne količine u odnosu na pojedinačnu primenu kombinovanih aktivnih supstanci. Takođe su poželjne i kombinacije aktivnih supstanci koje povećavaju opštu toleranciju biljnih kultura i/ili mogu da se koriste kod specijalnih tehnika proizvodnje. Tu, na primer, spada smanjenje dubine setve, što najčešće ne može da se primenjuje zbog tolerancije kultura. Time se uopšteno postiže brže nicanje biljne kulture, smanjuje se rizik od pojave bolesti prilikom klijanja (kao npr. Pythium i Rhizoctonia), poboljšava sposobnost prezimljavanja i gustina. Ovo takođe važi i za kasne setve koje zbog rizika tolerancije kultura inače ne bi bile moguće.

Zadatak predloženog pronalaska se sastoji u poboljšanju aplikativnog profila herbicidne aktivne supstance flufenaceta u pogledu:

• pojednostavljenog postupka primene, čime se snižavaju troškovi korisnika i postiže se blaži uticaj na okolinu.

• poboljšanja fleksibilnosti primene aktivnih supstanci pre nicanja, pa do nicanja biljnih kultura i korova.

• poboljšanja fleksibilnosti i pouzdanosti primene na zemljištima sa različitim karakteristikama (npr. tip zemljišta, vlažnost zemljišta).

• poboljšanja pouzdanosti primene na rezistentne vrste korova koja omogućava nove mogućnosti efikasnog menadžmenta otpornosti;

pri čemu poslednji navedeni zadatak ima prioritet.

Ovaj zadatak je rešen obezbeđivanjem herbicidnih sredstava koja sadrže flufenacet i ostale herbicide, aklonifen i diflufenikan.

Prema tome, predmet pronalaska se odnosi na herbicidna sredstva koja sadrže kao jedini herbicid aktivne sastojke:

A) flufenacet (komponenta A)

B) aklonifen (komponenta B) i

C) diflufenikan (komponenta C).

Aktivne supstance koje su u ovom opisu navedene pod „zajedničkim nazivom“ (herbicidni aktivni sastojci) poznate su, na primer, iz priručnika „The Pesticide Manual“, 14. izdanje 2006/2007, ili iz odgovarajućeg elektronskog priručnika „The e-Pesticide Manual“, verzija 4.0 (2006-07), koga je objavio British Crop Protection Council, odnosno the Royal Soc. of Chemistry, kao i iz priručnika „The Compendium of Pesticide Common Names“ na internetu (veb stranica: http://www.alanwood.net/pesticides/).

Herbicidni aktivni sastojci, komponente A, B i C, u nastavku će skraćeno biti označeni kao „(pojedinačne) aktivne supstance“, „(pojedinačni) herbicidi“ ili kao „herbicidne komponente“ i poznati su kao zasebne supstance ili kao mešavina, npr. iz priručnika „The Pesticide Manual“, 14. izdanje (videti gore), gde su registrovani pod sledećim brojevima (skraćenica: „PM #..“ sa odgovarajućim rednim brojem registracije/„sequentiell entry number“):

• Komponenta A: flufenacet (PM #381), sinonim tiafluamid, npr. N-(4-fluorfenil)-N-(1-metiletil)-2-[[5 - (trifluorometil)-1,3,4-tiadiazol-2-il]oksi]acetamid;

• Komponenta B: aklonifen (PM #9), npr.2-hlor-6-nitro-3-fenoksibenzenamin;

• Komponenta C: diflufenikan (PM #258), npr. N-(2,4-difluorofenil)-2-[3-(trifluorometil)fenoksi ]-3-piridinkarboksamid.

Ako se u okviru ovog opisa koristi skraćeni oblik „zajedničkog naziva“ neke aktivne supstance, onda su time – ukoliko je primenljivo – obuhvaćeni svi uobičajeni derivati, kao što su estri i soli, i izomeri, a naročito optički izomeri, posebno u komercijalnom obliku, odn. oblicima. Ako se „zajedničkim nazivom“ označava estar ili so, onda su time obuhvaćeni i svi drugi uobičajeni derivati, kao što su drugi estri i soli, slobodne kiseline i neutralna jedinjenja, izomeri, a naročito optički izomeri, posebno u komercijalnom obliku, odn. oblicima.

Navedeni nazivi hemijskih jedinjenja označavaju najmanje jedno od jedinjenja koja su obuhvaćena „zajedničkim nazivom“, često neko od jedinjenja kome se daje prednost.

Ukoliko se u ovom opisu upotrebljava skraćenica „AS/ha“, onda to znači „aktivna supstanca po hektaru“, u odnosu na 100%-tnu aktivnu supstancu. Svi navodi u opisu su težinski procenti (skraćenica: „tež.-%“) i odnose se, ako to nije drugačije definisano, na relativnu težinu odgovarajuće komponente u odnosu na ukupnu težinu herbicidnog sredstva (npr. mešavine).

Shodno pronalasku, herbicidna sredstva imaju herbicidno aktivan sadržaj komponenata A, B i C i mogu sadržati i druge sastojke, kao što su npr. agrohemijske aktivne supstance iz grupe insekticida, fungicida i safenera i/ili dodatne materije koje su uobičajene kod zaštite bilja i/ili pomoćna sredstva za mešanje, ili mogu da se upotrebljavaju zajedno sa njima.

Herbicidna sredstva iz ovog pronalaska u poželjnoj varijanti imaju poboljšanje aplikativnog profila sinergijskog dejstva. Ovi sinergijski efekti se mogu primetiti npr. kod zajedničke primene herbicidnih komponenata, ali se često mogu utvrditi i kod vremenski pomerene promene (Splitting). Takođe je moguća i primena pojedinačnih herbicida ili kombinacije herbicida iz više delova (sekvencijalna primena), npr. primene pre nicanja koje su praćene primenama nakon nicanja ili rana primena kod nicanja praćena primenom u srednjoj i kasnoj fazi nicanja. Pri tome je poželjna zajednička ili skoro istovremena primena aktivnih supstanci herbicidnih sredstava shodno pronalasku.

Sinergijski efekti dozvoljavaju smanjenje količine primene pojedinačnih aktivnih supstanci ili veće dejstvo kod iste količine primene, kontrolu do sada nepoznatih vrsta (praznine), produženje perioda primene i/ili smanjenje broja neophodnih pojedinačnih primena i – kao rezultat za korisnika – ekonomski i ekološki povoljniji sistem za borbu protiv korova.

Količina primene herbicidnih komponenata i njihovih derivata u herbicidnim sredstvima može da varira u velikom opsegu. Korišćenjem herbicidnih komponenti u količinama primene od 21 do 7500 g AS/ha u procesu pre i posle nicanja, suzbija se relativno širok spektar jednogodišnjeg i višegodišnjeg korova, travnog korova i trave oštrice.

Količine primene herbicidnih komponenti u herbicidnom sredstvu međusobno stoje u sledećem težinskom odnosu:

(opseg komponente A) : (opseg komponente B) : (opseg komponente C) (1–10) : (1– 10) : (1–8).

Količine primene odgovarajućih herbicidnih komponenti u herbicidnom sredstvu su:

• Komponenta A: 50–300 g AS/ha flufenaceta;

• Komponenta B: 80–1000 g AS/ha aklonifena;

• Komponenta C: 30–200 g AS/ha diflufenikana.

Shodno tome, težinski procenti (tež.-% ) herbicidnih komponenata se mogu izračunati iz gore navedenih količina primene u odnosu na ukupnu težinu herbicidnih sredstava koja mogu sadržati i dodatne sastojke.

Herbicidna sredstva shodno pronalasku pokazuju izuzetno herbicidno dejstvo protiv širokog spektra komercijalno važnih mono i dikotiledonih korova, kao što su korovi, travni korovi i trave oštrice (Cyperaceae), uključujući vrste koje su otporne na herbicidne aktivne supstance, kao što su glifozati, glufozinati, atrazin, inhibitori fotosinteze, imidazolinonski herbicidi, sulfoniluree, (hetero-)ariloksi-ariloksialkilkarbonske kiseline, odn. -fenoksialkilkarbonske kiseline (tzv. ‚Fops‘), cikloheksandionoksim (tzv. ‚Dims‘) ili inhibitori rasta. Aktivni sastojci dobro deluju čak i na višegodišnji korov koji daje izdanke iz rizoma, delova korena ili drugih trajnih organa. Ove supstance se pri tom mogu primenjivati npr. u procesu pre setve, pre nicanja ili posle nicanja, npr. istovremeno ili posebno.

U nastavku se navode konkretni primeri nekih tipičnih monokotiledonih i dikotiledonih korova koji se mogu suzbiti herbicidnim sredstvima shodno pronalasku, ali bez ograničenja samo na navedene vrste.

Dobro se suzbijaju monokotiledoni korovi, jednogodišnji, kao što su npr. Avena spp., Alopecurus spp., Apera spp., Brachiaria spp., Bromus spp., Digitaria spp., Lolium spp., Echinochloa spp., Leptochloa spp., Fimbristylis spp., Panicum spp., Phalaris spp., Poa spp., Setaria spp., kao i vrste trave oštrice, kao i višegodišnje vrste Agropyron, Cynodon, Imperata, kao i sirak i trajne vrste trava oštrica.

Dikotiledone vrste se protežu na širok spektar vrsta, kao što su npr. Abutilon spp., Amaranthus spp., Chenopodium spp., Chrysanthemum spp., Galium spp., Ipomoea spp., Kochia spp., Lamium spp., Matricaria spp., Pharbitis spp., Polygonum spp.,Sida spp., Sinapis spp., Solanum spp., Stellaria spp., Veronica spp., Eclipta spp., Sesbania spp., Aeschynomene spp. i Viola spp., Xanthium spp. u grupi jednogodišnjih, kao i Convolvulus, Cirsium, Rumex i Artemisia u grupi višegodišnjih korova.

Ako se herbicidna sredstva shodno pronalasku primene pre klijanja na površini zemljišta, onda se ili potpuno sprečava izbijanje klica korova ili korov raste do faze zametka lista, ali tada prestaje da raste i na kraju potpuno izumire nakon dve do četiri nedelje.

U slučaju primene herbicidnih sredstava shodno pronalasku na zelene delove biljke u procesu posle nicanja takođe veoma brzo nakon primene dolazi do drastičnog zaustavljanja rasta, tako da korov ostaje u fazi rasta u kojoj se nalazio u trenutku primene ili u potpunosti izumire nakon izvesnog vremena tako da se na ovaj način štetni korov za biljne kulture uklanja veoma rano i na održiv način. Herbicidna sredstva shodno pronalasku mogu da se primenjuju i kod pirinča u vodi, a zatim se prenose preko tla, izdanaka i korena.

Herbicidna sredstva shodno pronalasku se odlikuju veoma brzim i dugotrajnim herbicidnim dejstvom. Otpornost na kišu aktivnih sastojaka u herbicidnim sredstvima shodno pronalasku po pravilu je povoljna. Posebna prednost se ogleda u težini, jer se komponente A, B i C u sredstvima shodno pronalasku mogu efikasno dozirati i podesiti na tako male vrednosti da njihovo delovanje na zemljište bude optimalno niskog nivoa. Prema tome, njihova primena ne samo da je moguća kod osetljivih kultura, već se time praktično sprečava i kontaminacija podzemnih voda. Preko kombinacije aktivnih sastojaka shodno pronalasku omogućava se značajno smanjenje potrebnih količina primene aktivnih sastojaka.

Kod istovremene primene komponenata A, B i C u sredstvima shodno pronalasku se u poželjnoj varijanti postiže poboljšanje aplikativnog profila kao posledica superaditivnih (=sinergijskih) efekata. Pri tom je delovanje kombinacija jače od zbira očekivanog dejstva pojedinačnih herbicida. Sinergijski efekti omogućavaju veće i/ili duže dejstvo (trajno dejstvo); suzbijanje širokog spektra korova, travnih korova i trava oštrica delimično samo sa jednom, odn. nekoliko primena; brže herbicidno dejstvo; kontrolu do sada nepoznatih vrsta (praznine); kontrolu npr. vrsta koje pokazuju toleranciju ili otpornost na jedan ili više herbicida; proširenje spektra primene i/ili smanjenje broja potrebnih pojedinačnih primena, odn. smanjenje ukupne količine primene – kao rezultat za korisnika – ekonomski i ekološki povoljnije sisteme za borbu protiv korova.

Navedene karakteristike i prednosti potrebne su u praktičnom suzbijanju korova da bi se poljoprivredne/šumarske/baštenske kulture, travnjaci/pašnjaci ili kulture za proizvodnju energije (biogas, bioetanol) zaštitili od neželjenih konkurentnih biljaka i da bi se time osigurao i/ili povećao kvalitet i količina prinosa. Ovim novim kombinacijama u herbicidnim sredstvima shodno pronalasku se u pogledu opisanih karakteristika u velikoj meri prevazilazi tehnički standard.

Bilo da se radi o herbicidnim sredstvima shodno pronalasku koja imaju odličan herbicidni efekat na mono ili dikotiledone korove, štetno dejstvo na kulture je beznačajno ili isključeno.

Iz toga proizlazi da sredstva shodno pronalasku delimično imaju karakteristike koje regulišu rast kod biljnih kultura. Ona deluju regulativno na metabolizam biljaka i time omogućavaju ciljanu kontrolu biljnih sastojaka i olakšanu žetvu, kao npr. aktiviranjem desikacije i usporavanja rasta. Osim toga, pogodna su i za opšte upravljanje i sprečavanje neželjenog vegetativnog rasta, ali bez uništavanja biljaka. Sprečavanje vegetativnog rasta je veoma važno kod velikog broja mono i dikotiledonih kultura, jer se na taj način može smanjiti ili potpuno sprečiti gubitak useva tokom skladištenja.

Na osnovu poboljšanog aplikativnog profila, sredstva shodno pronalasku se mogu primeniti kako za suzbijanje korova u poznatim biljnim kulturama tako i za suzbijanje korova kod tolerantnih ili genetski izmenjenih biljnih kultura i biljaka za proizvodnju energije. Genetski izmenjene biljke (GMO) se po pravilu odlikuju posebno dobrim karakteristikama, na primer otpornošću na određene pesticide, pre svega određene herbicide (kao npr. otpornost na komponente A, B i C u sredstvima shodno pronalasku), te na primer otpornošću na štetne insekte, bolesti biljaka ili izazivače bolesti, kao što su određeni mikroorganizmi poput gljivica, bakterija ili virusa. Druge posebne karakteristike se odnose npr. na useve s obzirom na količinu, kvalitet, skladištenje, kao i sastav specijalnih sastojaka. Tako su poznate genetski modifikovane biljke koje imaju povećani sadržaj skroba ili izmenjen kvalitet skroba ili one koje imaju drugačiji sastav masnih kiselina u usevima, odn. povećani sadržaj vitamina ili energetskih svojstva. Druge posebne karakteristike mogu se, na primer, ogledati u toleranciji ili otpornosti na abiotske stresore, kao što su npr. toplota, hladnoća, suša, so i ultraljubičasto zračenje. Sredstva shodno pronalasku se na osnovu svojih herbicidnih i drugih karakteristika takođe mogu koristiti za suzbijanje korova u biljnim kulturama dobijenim poznatim mutantnim selekcijama ili razvojnim biljnim kulturama, kao i kod hibrida nastalih ukrštanjem mutagenih i transgenih biljaka.

Dosadašnji načini proizvodnje novih biljaka koje imaju modifikovane karakteristike u odnosu na uobičajene biljke sastoje se, na primer, u klasičnom postupku uzgajanja i proizvodnje mutanata. Alternativno, nove biljke sa modifikovanim karakteristikama mogu da se proizvedu uz pomoć tehnika genetskog inženjeringa (videti npr. EP 0221044 A, EP 0131624 A). Opisane su, na primer, u više slučajeva: rekombinantne modifikacije biljnih kultura u svrhu modifikacije skroba koji se sintetiše u biljkama (npr. WO 92/011376 A, WO 92/014827 A, WO 91/019806 A); genetski modifikovane biljne kulture koje su otporne na određene herbicide tipa glufozinata (uporediti npr. EP 0242236 A, EP 0242246 A) ili glifozata (WO 92/000377 A) ili sulfoniluree (EP 0257993 A, US 5,013,659) ili na kombinacije ili mešavine ovih herbicida usled takozvanog „gene stacking“-a, kao što su transgene biljne kulture, npr. kukuruz ili soja pod trgovačkim nazivima ili oznakama Optimum™ GAT™ (Glyphosate ALS Tolerant); transgene biljne kulture, na primer pamuk, sa sposobnošću da proizvode toksine bakterije Bacillus thuringiensis (Bt-Toxine) koji biljke čine otpornim na određene štetočine (EP 0142924 A, EP 0193259 A); transgene biljne kulture sa modifikovanim sastavom masnih kiselina (WO 91/013972 A); genetskim inženjeringom izmenjene biljne kulture sa novim sadržajima ili sekundarnim materijama, npr. novi fitoaleksini koji povećavaju otpornost na bolesti (EP 0309862 A, EP 0464461 A); genetskim inženjeringom modifikovane biljke sa smanjenom fotorespiracijom, povećanim prinosima i većom tolerancijom na stresore (EP 0305398 A); transgene biljne kulture koje proizvode važne proteine za farmaceutiku i dijagnostiku („molecular pharming“); transgene biljne kulture koje se odlikuju povećanim prinosima ili boljim kvalitetom; transgene biljne kulture koje odlikuju kombinacije navedenih novih karakteristika („gene stacking“).

U principu je poznat veliki broj tehnika molekularne biologije kojima se mogu proizvesti nove genetski modifikovane biljke sa modifikovanim karakteristikama; videti npr. I. Potrykus i G. Spangenberg (eds.) Gene Transfer to Plants, Springer Lab Manual (1995), Springer Verlag Berlin, Heidelberg ili Christou, „Trends in Plant Science“ 1 (1996) 423–431. Za takve manipulacije tehnikama genetskog inženjeringa se molekuli nukleinske kiseline mogu uvesti u plazmide koji omogućuju mutagenezu ili promenu sekvence rekombinacijom DNK sekvenci. Uz pomoć standardnih tehnika, npr. zamene baza, delovi sekvenca se uklanjaju ili se dodaju prirodne ili sintetičke sekvence. Za povezivanje DNK fragmenata, fragmentima se mogu dodati adapteri ili linkeri, videti npr. Sambrook et al., 1989, Molecular Cloning, A

1

Laboratory Manual, 2. Aufl. Cold Spring Harbor Laboratory Press, Cold Spring Harbor, NY; ili Winnacker „Gene und Klone“, VCH Weinheim 2. izdanje 1996.

Proizvodnja biljnih ćelija sa ograničenom aktivnošću genetskog proizvoda može se postići, na primer, ekspresijom najmanje jednog odgovarajućeg antisens-RNK i jednog sens-RNK za postizanje učinka kosupresije ili ekspresijom najmanje jednog odgovarajuće konstruisanog ribozima koji cepa specifične transkripcije gore navedenog genetskog proizvoda.

U tu svrhu se mogu koristiti DNK molekuli koji obuhvataju celu kodirajuću sekvencu genetskog proizvoda i eventualno flankirajuće sekvence, kao i DNK molekuli koji obuhvataju samo deo kodirajuće sekvence, pri čemu ti delovi moraju biti dovoljno dugački da bi se u ćelijama obezbedio antisens efekat. Takođe se mogu koristiti DNK sekvence koje se odlikuju visokim stepenom homologije sa kodirajućim sekvencama genetskog proizvoda, ali nisu potpuno identične.

U slučaju ekspresije molekula nukleinske kiseline u biljkama, sintetisani protein može da se nađe u bilo kom delu biljne ćelije. Međutim, da bi se postigla lokalizacija u određenom delu, kodirajući region DNK sekvence može npr. da se kombinuje i osigura lokalizaciju u određenom delu. Takve sekvence su poznate stručnjacima (videti npr. Braun et al., EMBO J.

11 (1992), 3219–3227; Wolter et al., Proc. Natl. Acad. Sci. USA 85 (1988), 846–850;

Sonnewald et al., Plant J.1 (1991), 95–106). Ekspresija molekula nukleinskih kiselina može da se obavi i u organelama biljnih ćelija.

Iz ćelija transgenih biljaka može da se reprodukuje cela biljka korišćenjem poznatih tehnika. Kod transgenih biljaka se, u principu, radi o biljkama proizvoljne vrste, odnosno o monokotiledonim, kao i dikotiledonim biljkama. Tako postoje genetski modifikovane biljke sa karakteristikama modifikovanim nadekspresijom, supresijom ili inhibicijom homolognih (= prirodnih) gena ili genskih sekvenci, ili ekspresijom heterolognih (= stranih) gena ili genskih sekvenci.

Cilj predloženog pronalaska je i da obezbedi postupak za suzbijanje neželjenog rasta biljaka (na primer, korova), poželjno u biljnim kulturama kao što su žitarice (npr. tvrda i meka pšenica, ječam, raž, zob, ukrštene vrste kao tritikala, pirinač zasađen ili zasejan pod ‚Upland‘ ili ‚Paddy‘ uslovima, kukuruz, proso, kao što je sirak), šećerna repa, šećerna trska, repica, pamuk, suncokret, soja, krompir, paradajz, pasulj, poput običnog pasulja i boba, lan, te kod pašnjaka, voćnih nasada, plantažnih kultura, zelenih i travnatih površina, kao i u stambenim i industrijskim zonama i na prugama, a posebno poželjno u monokotiledonim kulturama kao što su žitarice, na primer pšenica, ječam, raž, zob, ukrštene vrste kao tritikala, pirinač, kukuruz i sirak, i u dikotiledonim kulturama kao što su suncokret, soja, krompir, paradajz, grašak, šargarepa i komorač, pri čemu se komponente A, B i C herbicidnog sredstva shodno pronalasku, istovremeno ili posebno, npr. pre nicanja (vrlo rano do kasno), nakon nicanja ili pre i nakon nicanja, primenjuju na biljke, na primer, korove, delove biljaka, na seme biljaka ili na površinu na kojoj rastu biljke, na primer, na oranicu.

Cilj pronalaska je i primena herbicidnog sredstva prema pronalasku, koje sadrži komponente A, B i C, za suzbijanje korova, poželjno u biljnim kulturama, poželjno u gore navedenim biljnim kulturama. Nadalje, cilj pronalaska je i primena herbicidnog sredstva prema pronalasku, koje sadrži komponente A, B i C, za suzbijanje korova otpornih na pesticide (npr. TSR i EMR rezistencija kod ALS i ACCaze), poželjno u biljnim kulturama, poželjno u gore navedenim biljnim kulturama.

Cilj ovog pronalaska je takođe i postupak sa komponentama A, B i C sadržanim u herbicidnim sredstvima shodno pronalasku za selektivno suzbijanje korova u biljnim kulturama, poželjno u gore navedenim biljnim kulturama, kao i njegova primena.

Cilj ovog pronalaska je takođe postupak za suzbijanje nepoželjne vegetacije korišćenjem herbicidnih sredstava, shodno pronalasku, koja sadrže sastojke A, B i C, kao i njihova primena u biljnim kulturama, koje su genetski modifikovane (transgene) ili dobijene selektivnim mutacijama, i koja inhibiraju regulatore rasta, kao što je npr.2,4 D, Dicamba, ili herbicide, esencijalne biljne enzime, npr. acetolaktat sintetaze (ALS), EPSP sintaze, glutamin sintetaze (GS) ili hidroksifenilpiruvat dioksigenaze (HPPD), a koje su otporne na herbicide iz grupe sulfonilurea, glifozata, glufozinata, odnosno benzoilizoksazola i analognih aktivnih sastojaka, ili na proizvoljne kombinacije tih aktivnih sastojaka. Herbicidna sredstva shodno pronalasku posebno poželjno mogu da se primenjuju u transgenim biljnim kulturama koje su otporne na kombinaciju glifozata i glufozinata, glifozata i sulfonilurea ili imidazolinona. Herbicidna sredstva shodno pronalasku izuzetno poželjno mogu da se primenjuju u transgenim biljnim kulturama, kao što je npr. kukuruz ili soja pod trgovačkim nazivom ili oznakom Optimum™ GAT™ (Glyphosate ALS Tolerant).

Cilj ovog pronalaska je i primena komponenata A, B i C, sadržanih u herbicidnim sredstvima shodno pronalasku, za suzbijanje korova, poželjno u biljnim kulturama, te poželjno u gore navedenim biljnim kulturama.

Herbicidna sredstva shodno pronalasku takođe mogu da se koriste za neselektivno suzbijanje neželjene vegetacije, na primer, u plantažnim kulturama, na ivicama saobraćajnica, trgovima, u industrijskim postrojenjima ili na prugama; ili za selektivnu kontrolu neželjene vegetacije u biljnim kulturama za proizvodnju energije (biogas, bioetanol).

Herbicidna sredstva shodno pronalasku mogu da se koriste i kao mešovite formulacije komponenata A, B i C, a prema potrebi sa dodatnim agrohemijski aktivnim supstancama, aditivima i / ili uobičajenim pomoćnim sredstvima za formulisanje, koje se zatim na uobičajen način koriste razblažene vodom, ili u obliku takozvanih mešavina za rezervoare sa posebno ili delimično posebno formulisanim komponentama sa vodom. Pod određenim uslovima mešovite formulacije se razblažuju drugim tečnostima ili čvrstim materijama ili se primenjuju u nerazblaženom stanju.

Komponente A, B i C ili njihove potkombinacije mogu da se formulišu na različite načine u zavisnosti od zadatih bioloških i/ili hemijsko-fizičkih parametara. Kao opcije za opšte formulacije u obzir dolaze, na primer: prašak za prskanje (WP), koncentrat rastvorljiv u vodi, emulzioni koncentrat (EC), vodeni rastvori (SL), emulzije (EW), kao ulja-u-vodi i vode-uulju, rastvori ili emulzije za prskanje, rastvorljivi koncentrati (SC), disperzije, uljne disperzije (OD), suspoemulzije (SE), sredstva za posipanje (DP), sredstva za namakanje semena, granule za primenu na tlu ili za posipanje (GR), ili granule rastvorljive u vodi (WG), formulacije ultra-low-volume, disperzije sa mikrokapsulama ili voskom.

Neke vrste formulacija su, u principu, poznate i opisane su, na primer, u: „Manual on Development and Use of FAO and WHO Specifications for Pesticides“, FAO and WHO, Rome, Italy, 2002; Winnacker-Küchler, „Chemische Technologie“, Band 7, C. Hanser Verlag

1

München, 4. Aufl.1986; van Valkenburg, „Pesticide Formulations“, Marcel Dekker N.Y. 1973; K. Martens, „Spray Drying Handbook“, 3rd Ed.1979, G. Goodwin Ltd. London.

Neophodna pomoćna sredstva za formulisanje, kao što su inertni materijali, tenzidi, rastvarači i druge dodatne materije, takođe su poznata i opisana su, na primer, u: Watkins, „Handbook of Insecticide Dust Diluents and Carriers“, 2nd Ed., Darland Books, Caldwell N.J.; H.v. Olphen, „Introduction to Clay Colloid Chemistry“; 2nd Ed., J. Wiley & Sons, N.Y. Marsden, „Solvents Guide“, 2nd Ed., Interscience, N.Y.1950; McCutcheon's, „Detergents and Emulsifiers Annual“, MC Publ. Corp., Ridegewood N.J.; Sisley and Wood, „Encyclopedia of Surface Active Agents“, Chem. Publ. Co. Inc., N.Y.1964; Schönfeldt, „Grenzflächenaktive Äthylenoxidaddukte“, Wiss. Verlagsgesellschaft, Stuttgart 1976, Winnacker-Küchler, „Chemische Technologie“, Band 7, C. Hanser Verlag München, 4. Aufl.1986.

Na osnovu ovih formulacija mogu se napraviti i kombinacije sa drugim agrohemijski aktivnim sastojcima, kao što su fungicidi, insekticidi, a takođe i safeneri, đubriva i/ili regulatori rasta, na primer, u obliku gotove formulacije ili kao mešavina za rezervoar.

Praškovi za prskanje (praškovi koji kvase) su preparati koji se ravnomerno rastvaraju u vodi i koji, osim aktivnih sastojaka, sadrže jedan ili više razređivača ili inertnih materijala, jonskih i/ili nejonskih tenzida (sredstva za kvašenje, disperzanti), na primer, polioksietilisane alkilfenole, polietoksilisane masne alkohole ili masne amine, propilen oksid-etilen kopolimere, alkansulfonate ili alkilbenzolsulfonate ili alkilnaftalensulfonate, natrijum lignosulfonat, natrijum 2,2‘-dinaftilmetan-6,6‘-disulfonat, natrijum dibutilnaftalen sulfonat ili, takođe, natrijum oleoilmetiltaurinat.

Emulzioni koncentrati se pripremaju rastvaranjem aktivnog sastojka u nekom organskom rastvaraču ili smeši rastvarača, npr. butanolu, cikloheksanonu, dimetilformamidu, acetofenonu, ksilolu ili takođe u aromatičnim rastvaračima sa visokom tačkom ključanja ili ugljovodonicima, uz dodavanje jednog ili više jonskih i/ili nejonskih tenzida (emulgatora). Kao emulgatori se, na primer, mogu koristiti: kalcijumove soli alkilarilsulfonske kiseline, kao što je kalcijum dodecilbenzensulfonat, ili nejonski emulgatori, kao što su poliglikolni estri masnih kiselina, alkilarilpoliglikol etar, poliglikolni etri masnih alkohola, kopolimer propilen oksida i etilen oksida, alkilpolietar, sorbitanski estri masnih kiselina, polioksietilen sorbitanski estri masnih kiselina ili polioksietilensorbit estri.

Praškovi se dobijaju mlevenjem aktivnih sastojaka sa fino usitnjenim čvrstim materijalima, na primer, talkom, prirodnom glinom, kao što je kaolin, bentonitom i pirofilitom, ili dijatomejskom zemljom.

Suspenzioni koncentrati su suspenzije aktivnih sastojaka u vodi. Mokrim mlevenjem pomoću komercijalno dostupnih kugličnih mlinova i prema potrebi sa dodavanjem dodatnih tenzida, mogu se, na primer, napraviti druge vrste formulacija koje su slične navedenim. Osim suspendovanog aktivnog sastojka ili aktivnih sastojaka, u formulaciji se mogu dodati i rastvoriti i drugi aktivni sastojci.

Uljne disperzije su suspenzije aktivnih sastojaka na bazi ulja, pri čemu ulje može biti bilo koja organska tečnost, na primer, biljno ulje, aromatični ili alifatični rastvarač ili alkilni ester masnih kiselina. Mokrim mlevenjem pomoću komercijalno dostupnih kugličnih mlinova i prema potrebi sa dodavanjem dodatnih tenzida (sredstva za kvašenje, disperzanti), mogu se, na primer, napraviti druge vrste formulacija koje su slične navedenim. Osim suspendovanog aktivnog sastojka ili aktivnih sastojaka, u formulaciji se mogu dodati i rastvoriti i drugi aktivni sastojci.

Emulzije, na primer emulzije tipa ulja-u-vodi (EW), mogu se na primer pripremiti pomoću mešalica, koloidnih mlinova i/ili stacionarnih mešalica za mešavine sa vodom ili sa organskim rastvaračima koji se ne mešaju sa vodom i uz dodavanje dodatnih tenzida po potrebi, kao na primer kod već navedenih vrsta formulacija. Aktivni sastojci su ovde u rastvorenom obliku.

Granule se mogu proizvesti raspršivanjem aktivnog sastojka na adsorptivni, granulirani inertni materijal ili nanošenjem koncentrata aktivne supstance pomoću lepkova, na primer polivinil alkohola, natrijum poliakrilata ili mineralnih ulja, na površinu noseće materije (nosača), kao što je pesak, kaolinit, kreda ili granulirani inertni materijal. Pogodni aktivni sastojci mogu takođe da se granuliraju na uobičajeni način za proizvodnju granuliranog đubriva, a po potrebi i kao mešavina sa đubrivom. Granule rastvorljive u vodi proizvode se

1

po pravilu uobičajenim postupcima, kao što su sušenje raspršivanjem, granulacija u fluidnom sloju, peletiranje, mešanje u mešalicama velike brzine i ekstrudiranje bez čvrstog inertnog materijala.

Za proizvodnju granula peletiranjem, granulacijom u fluidnom sloju, ekstrudovanjem i raspršivanjem, videti tehnike npr. u „Spray-Drying Handbook“ 3. izdanje 1979, G. Goodwin Ltd., London; J.E. Browning, „Agglomeration“, Chemical and Engineering 1967, od strane 147 nadalje; „Perry's Chemical Engineer's Handbook“, 5. izd., McGraw-Hill, New York 1973, str.8–57.

Više detalja o formulisanju sredstava za zaštitu bilja videti npr. u G.C. Klingman, „Weed Control as a Science“, John Wiley and Sons, Inc., New York, 1961, str.81–96 i J.D. Freyer, S.A. Evans, „Weed Control Handbook“, 5. izd., Blackwell Scientific Publications, Oxford, 1968, str.101–103.

Agrohemijske formulacije po pravilu sadrže od 0,1 do 99 težinskih procenata, a posebno od 2 do 95 tež.-%, aktivnih sastojaka herbicidnih komponenti, pri čemu su u zavisnosti od vrste formulacije uobičajene sledeće koncentracije: U praškovima za prskanje koncentracija aktivnih sastojaka iznosi npr. oko 10 do 95 tež.-%, dok ostatak do 100 tež.-% čine uobičajeni sastojci formulacije. Kod emulzionih koncentrata, koncentracija aktivnih sastojaka može, na primer, da se kreće od 5 do 80 tež.-%. Praškaste formulacije uglavnom sadrže od 5 do 20 tež.-% aktivnog sastojka, dok rastvori za prskanje sadrže oko 0,2 do 25 tež.-%. Kod granulata kao što su rastvorljive granule, sadržaj aktivnih sastojaka delom zavisi od toga da li je aktivno jedinjenje u tečnom ili čvrstom stanju i koja se pomoćna sredstva koriste za granulisanje i punjenje. Sadržaj granulata rastvorljivih u vodi se po pravilu kreće od 10 do 90 tež.-%.

Pored toga, navedene formulacije aktivnih sastojaka po potrebi sadrže uobičajena sredstva za lepljenje, kvašenje, rastvaranje, emulgovanje, konzerviranje, zaštitu od zamrzavanja i sredstva za rastvaranje, punjenje, bojenje, nanošenje, protiv stvaranja pene, protiv isparavanja i sredstva koja utiču na pH vrednost ili viskoznost.

Herbicidno dejstvo kombinacija herbicida shodno pronalasku može da se poboljša npr. surfaktantima, kao što je sredstvo za kvašenje iz reda poliglikolnih etara masnih alkohola. Poliglikolni etri masnih alkohola poželjno sadrže 10–18 C atoma u ostatku masnog alkohola i

1

2–20 jedinica etilenoksida u delu poliglikol etra. Poliglikoletri masnih alkohola mogu postojati u nejonskom obliku, ili u jonskom obliku, npr. u obliku poliglikoletar sulfata ili fosfata masnih alkohola, koji se primenjuju npr. kao alkalne soli (npr. natrijumove ili kalijumove soli) ili amonijumove soli, ili i kao soli zemnoalkalnih metala, kao što su magnezijumove soli, kao što je natrijum diglikoletar sulfat C12/C14-masnog alkohola (Genapol® LRO, Clariant GmbH); videti npr. EP-A-0476555, EP-A-0048436, EP-A-0336151 ili US-A-4,400,196, kao i Proc. EWRS Symp. „Factors Affecting Herbicidal Activity and Selectivity“, 227–232 (1988). Nejonski poliglikolni etri masnih alkohola su sa npr. 2–20, poželjno 3–15 jedinica etilenoksida koje sadrže (C10-C18)-, poželjno (C10-C14)-poliglikolni etar masnog alkohola (npr. poliglikolni etar izotridecil alkohola) npr. iz Genapol<®>X-serije, kao što su Genapol<®>X-030, Genapol<®>X-060, Genapol<®>X-080 ili Genapol<®>X-150 (sve proizvodi Clariant GmbH).

Predloženi pronalazak obuhvata i kombinaciju komponenata A, B i C sa prethodno navedenim sredstvima za kvašenje iz reda poliglikolnih etara masnih kiselina, poželjno sa 10–18 C-atoma u ostatku masnog alkohola i 2–20 jedinica etilenoksida u delu poliglikolnog etra, koja mogu da se jave u nejonskom i jonskom obliku (npr. kao sulfati poliglikolnih etara masnih kiselina). Poželjni su C12/C14-masni alkohol-diglikoletarsulfat-natrijum (Genapol<®>LRO, Clariant GmbH) i poliglikolni etar izotridecilalkohola, sa 3–15 jedinica etilenoksida, npr. iz Genapol<®>X-serije, kao što su Genapol<®>X-030, Genapol<®>X-060, Genapol<®>X-080 i Genapol<®>X-150 (sve proizvodi Clariant GmbH). Takođe je poznato da su poliglikolni etri masnih kiselina, bilo nejonski ili jonski poliglikolni etri masnih kiselina (npr. sulfati poliglikoletra masnih kiselina), pogodni kao pomoćna sredstva za penetraciju i pojačavanje dejstva za niz drugih herbicida, pored ostalog za herbicide iz serije imidazolinona (videti npr. EP-A-0502014).

Herbicidno dejstvo kombinacija herbicida shodno pronalasku može da se pojača i korišćenjem biljnih ulja. Pod pojmom „biljna ulja“ podrazumevaju se ulja iz biljnih vrsta od kojih se dobija ulje, kao što su sojino ulje, repičino ulje, suncokretovo ulje, ulje od semenki pamuka, laneno ulje, kokosovo ulje, palmino ulje, ulje šafranike ili ricinusovo ulje, a posebno repičino ulje, kao i produkti njegove transesterifikacije, npr. alkilni estri, kao što je metilestar repičinog ulja ili etilestar repičinog ulja.

1

Biljna ulja su pogodno estri C10-C22-, poželjno C12-C20-masnih kiselina. C10-C22-estri masnih kiselina su, na primer, estri nezasićenih ili zasićenih C10-C22-masnih kiselina, a posebno sa parnim brojem atoma ugljenika, npr. erukinska kiselina, laurinska kiselina, palmitinska kiselina, te posebno C18-masne kiseline, kao što je stearinska kiselina, linolna kiselina ili linoleinska kiselina.

Primeri za estre C10-C22-masnih kiselina su estri koji se dobijaju konverzijom glicerina ili glikola sa C10-C22- masnim kiselinama, kao npr. u uljima od biljnih vrsta od kojih se dobijaju ulja, ili estara C1-C20-alkil-C10C22-masnih kiselina, kao što se mogu dobiti npr. transesterifikacijom pomenutog glicerinskog ili glikolnog estra-C10-C22-masnih kiselina sa C1-C20alkoholima (npr. metanolom, etanolom, propanolom ili butanolom).

Transesterifikacija se može izvesti poznatim metodama, kao što su npr. one opisane u Römpp Chemie Lexikon, 9. Auflage, Band 2, Seite 1343, Thieme Verlag Stuttgart.

Kao estri C1-C20-alkil-C10-C22-masnih kiselina pogodni su metilestar, propilestar, butilestar, 2-etil-heksilestar i dodecilestar. Kao estri glikol- i glicerin-C10-C22-masnih kiselina pogodni su pojedinačni ili mešoviti glikolni i glicerinski estri C10-C22-masnih kiselina, a posebno masnih kiselina sa parnim brojem atoma ugljenika, npr. erukinska kiselina, laurinska kiselina, palmitinska kiselina, te posebno C18-masne kiseline, kao što su stearinska kiselina, oleinska kiselina, linolna kiselina ili linoleinska kiselina.

Biljna ulja su u herbicidnim sredstvima shodno pronalasku sadržana npr. u obliku komercijalno dostupnih aditiva za formulisanje sa uljem, a posebno onih na bazi repičinog ulja, kao što su Hasten® (Victorian Chemical Company, Australija, kasnije nazvan Hasten, glavni sastojak: etil estar repičinog ulja), Actirob<®>B (Novance, Francuska, kasnije nazvan ActirobB, glavni sastojak: metil estar repičinog ulja), Rako-Binol<®>(Bayer AG, Nemačka, kasnije nazvan Rako-Binol, glavni sastojak: repičino ulje), Renol<®>(Stefes, Nemačka, kasnije nazvan Renol, sastojak biljnog ulja: metil estar repičinog ulja) ili Stefes Mero<®>(Stefes, Nemačka, kasnije nazvan Mero, glavni sastojak: metil estar repičinog ulja).

Predloženi pronalazak u narednoj varijanti realizacije obuhvata kombinacije komponenata A, B i C sa prethodno navedenim biljnim uljima, kao što je repičino ulje, poželjno u obliku

1

komercijalno dostupnih aditiva za formulisanje sa uljem, a posebno onih na bazi repičinog ulja, kao što su Hasten<®>, Actirob<®>B, Rako-Binol<®>, Renol<®>ili Stefes Mero<®>.

Da bi se primenile, formulacije u komercijalnom obliku se po potrebi razblažuju na uobičajeni način, npr. u slučaju praškova za prskanje, emulzionih koncentrata, disperzija i granulata rastvorljivih u vodi. Praškasti preparati, granulati za posipanje, odn. rasipanje, kao i formulacije za prskanje više se ne razblažuju dodatnim inertnim materijama pre primene.

Aktivni sastojci mogu da se primene na biljke, delove biljke, seme biljke ili obradivu površinu (oranicu), a poželjno na zelene biljke i delove biljke, a po potrebi na oranice. Jedna mogućnost primene je istovremena primena aktivnih sastojaka u obliku mešavina za rezervoar, pri čemu se optimalno koncentrovane formulacije pojedinačnih aktivnih sastojaka zajedno mešaju sa vodom u rezervoaru, a zatim se dobijena supa primenjuje za prskanje.

Zajednička herbicidna formulacija herbicidnih sredstava shodno pronalasku, sa komponentama A, B i C, ima prednost lakše primene, jer su količine komponenata već podešene na međusobno optimalan odnos. Osim toga, pomoćna sredstva u formulaciji takođe su međusobno optimalno podešena.

A. Primeri formulacija opšte vrste

a) Praškasto sredstvo se dobija mešanjem 10 tež. delova aktivnog sastojka/smeše aktivnih sastojaka i 90 tež. delova talka, kao inertnog sredstva, i njihovim mlevenjem u vibracionom mlinu.

b) Prašak koji se lako rastvara u vodi dobija se mešanjem 25 tež. delova aktivnog sastojka/smeše aktivnih sastojaka, 64 tež. delova kaolinske gline kao inertnog materijala, 10 tež. delova kalijum lignosulfonata i 1 tež. dela natrijum oleoilmetiltaurata kao sredstva za kvašenje i dispergovanje, a zatim se melje u klinastom mlinu.

c) Suspenzioni koncentrat koji se lako disperguje u vodi dobija se mešanjem 20 tež. delova aktivnog sastojka/smeše aktivnih sastojaka sa 5 tež. delova

1

tristirilfenolpoliglikol etra (Soprophor BSU), 1 tež. delom natrijum lignosulfonata (Vanisperse CB) i 74 tež. delova vode, a zatim se melje u mlinu sa habajućim konusom do finoće zrna ispod 5 mikrona.

d) Uljna disperzija koja se lako raspoređuje u vodi se dobija mešanjem 20 tež. delova aktivnog sastojka/smeše aktivnih sastojaka sa 6 tež. delova alkilfenolpoliglikoletra (Triton<®>X 207), 3 tež. dela izotridekanolpoliglikoletra (8 EO) i 71 tež. delom parafinskog mineralnog ulja (opseg ključanja npr. oko 255 do 277°C) i melje u mlinu sa habajućim konusom do finoće zrna ispod 5 mikrona.

e) Emulgacioni koncentrat se dobija mešanjem 15 tež. delova aktivnog sastojka/aktivnih sastojaka, 75 tež. delova cikloheksanona kao sredstva za rastvaranje i 10 tež. delova oksetilirajućeg nonilfenola kao emulgatora.

f) Granulat koji se disperguje u vodi se dobija mešanjem

75 tež. delova jednog aktivnog sastojka/smeše aktivnih sastojaka,

10 tež. delova kalcijum lignosulfonata,

5 tež. delova natrijum-laurilsulfata,

3 tež. dela polivinil alkohola i

7 tež. delova kaolina

a zatim se melje klinastim mlinom i prašak se granulira u fluidizovanom sloju putem raspršivanja vode kao granulacione tečnosti.

g) Granulat koji se disperguje u vodi takođe se dobija mešanjem 25 tež. delova aktivnog sastojka/smeše aktivnih sastojaka,

5 tež. delova natrijum 2,2'-dinaftilmetan-6,6'-disulfonata,

2 tež. dela natrijum oleoilmetiltaurata,

1 tež. dela polivinil alkohola,

17 tež. delova kalcijum-karbonata i

50 tež. delova vode

ujednačava se na koloidnom mlinu i predusitnjava, a zatim se melje mlinom; tako dobijena suspenzija se raspršuje u tornju za raspršivanje pomoću mlaznica za jedan materijal, a zatim se suši.

2

B. Biološki primeri

a) Opisi metoda

Eksperimenti u staklenicima

U standardnom postupku ispitivanja, seme različitih biotipova (porekla) korova i trava posejano je u saksije prečnika 8–13 cm sa prirodnom zemljom standardne obradive površine (muljevita ilovača, nesterilna) i pokriveno pokrovnim slojem zemlje debljine oko 1 cm.

Saksije su zatim stavljene u staklenik (12–16 h osvetljenja, temperatura danju 20–22°C, noću 15–18°C) i kultivisane do vremena primene. Saksije su zatim tretirane na laboratorijskoj liniji za prskanje pomoću supa za prskanje koje su sadržale sredstva shodno pronalasku, savremene mešavine, odnosno pojedinačne primenjene komponente. Primena aktivnih sastojaka formulisanih kao WG, WP, EC ili drugačije formulisanih aktivnih sastojaka ili kombinacija aktivnih sastojaka vršena je u određenim fazama rasta biljaka. Potrebna količina vode za prskanje iznosila je oko 100–600 I/ha. Nakon tretmana, biljke su ponovo vraćane u staklenike.

Približno 3 nedelje nakon primene vršena je vizuelna procena delovanja na zemlju/lišće prema skali od 0–100% u odnosu na netretiranu kontrolnu grupu: 0% = nema vidljivog delovanja u odnosu na netretiranu kontrolnu grupu; 100% = potpuno delovanje u odnosu na netretiranu kontrolnu grupu.

(Napomene: Termin „seme“ takođe obuhvata vegetativne oblike razmnožavanja, npr gomoljastim rizomima; korišćene skraćenice: h osvetljenja = sati trajanja osvetljenja, g AS / ha = grama aktivne supstance po hektaru, l / ha = litara po hektaru, S = osetljivo, R = otporno)

1. Delovanje na korov pre nicanja: Seme različitih biotipova (porekla) korova i trava posejano je u saksije prečnika 8–13 cm sa prirodnom zemljom standardne obradive površine (muljevita ilovača, nesterilna) i pokriveno pokrovnim slojem zemlje debljine oko 1 cm. Saksije su zatim stavljene u staklenik (12–16 h osvetljenja, temperatura danju 20–22°C, noću 15–18°C) i kultivisane do vremena primene. Saksije su u BBCH fazi 00–10 semena/biljaka tretirane na laboratorijskoj liniji za prskanje pomoću supa za prskanje koje su sadržale sredstva shodno pronalasku, mešavine, odnosno pojedinačne primenjene komponente u formulacijama WG, WP, EC ili drugim formulacijama. Potrebna količina vode za prskanje iznosila je oko 100–600 l/ha. Nakon tretmana biljke su ponovo vraćane u staklenike, a po potrebi su đubrene i navodnjavane.

2. Delovanje na korov nakon nicanja: Seme različitih biotipova (porekla) korova i trava posejano je u saksije prečnika 8–13 cm sa prirodnom zemljom standardne obradive površine (muljevita ilovača, nesterilna) i pokriveno pokrovnim slojem zemlje debljine oko 1 cm. Saksije su zatim stavljene u staklenik (12–16 h osvetljenja, temperatura danju 20–22°C, noću 15–18°C) i kultivisane do vremena primene.

Saksije su u različitim BBCH fazama između 11–25 semena/biljaka, odn. po pravilu između dve do tri nedelje od početka kultivacije, tretirane na laboratorijskoj liniji za prskanje pomoću supa za prskanje koje su sadržale sredstva shodno pronalasku, mešavine, odnosno pojedinačne primenjene komponente u formulacijama WG, WP, EC ili drugim formulacijama. Potrebna količina vode za prskanje iznosila je oko 100– 600 l/ha. Nakon tretmana biljke su ponovo vraćane u staklenike, a po potrebi su đubrene i navodnjavane.

3. Selektivno delovanje pre nicanja: Seme različitih vrsta kultura (porekla) posejano je u saksije prečnika 8–13 cm sa prirodnom zemljom standardne obradive površine (muljevita ilovača, nesterilna) i pokriveno pokrovnim slojem zemlje debljine oko 1 cm. Saksije su zatim stavljene u staklenik (12–16 h osvetljenja, temperatura danju 20– 22°C, noću 15–18°C) i kultivisane do vremena primene. Saksije su u BBCH fazi 00– 10 semena/biljaka tretirane na laboratorijskoj liniji za prskanje pomoću supa za prskanje koje su sadržale sredstva shodno pronalasku, mešavine, odnosno pojedinačne primenjene komponente u formulacijama WG, WP, EC ili drugim formulacijama. Potrebna količina vode za prskanje iznosila je oko 100–600 l/ha. Nakon tretmana biljke su ponovo vraćane u staklenike, a po potrebi su đubrene i navodnjavane.

4. Selektivno delovanje nakon nicanja: Seme različitih vrsta kultura (porekla) posejano je u saksije prečnika 8–13 cm sa prirodnom zemljom standardne obradive površine (muljevita ilovača, nesterilna) i pokriveno pokrovnim slojem zemlje debljine oko 1 cm. Saksije su zatim stavljene u staklenik (12–16 h osvetljenja, temperatura danju 20–22°C, noću 15–18°C) i kultivisane do vremena primene. Saksije su u različitim BBCH fazama između 11–32 semena/biljaka, odn. po pravilu između dve do četiri nedelje od početka kultivacije, tretirane na laboratorijskoj liniji za prskanje pomoću supa za prskanje koje su sadržale sredstva shodno pronalasku, mešavine, odnosno pojedinačne primenjene komponente u formulacijama WG, WP, EC ili drugim formulacijama. Potrebna količina vode za prskanje iznosila je oko 100–600 l/ha. Nakon tretmana biljke su ponovo vraćane u staklenike, a po potrebi su đubrene i navodnjavane. Saksije su kultivisane u stakleniku (12–16 h osvetljenja, temperatura danju 20–22°C, noću 15–18°C).

5. Delovanje na korov pre i posle nicanja pri različitim uslovima kultivacije: Seme različitih biotipova (porekla) korova i trava posejano je u saksije prečnika 8–13 cm sa prirodnom zemljom standardne obradive površine (muljevita ilovača, nesterilna) i pokriveno pokrovnim slojem zemlje debljine oko 1 cm. Saksije su zatim stavljene u staklenik (12–16 h osvetljenja, temperatura danju 20–22°C, noću 15–18°C) i kultivisane do vremena primene. Saksije su u različitim BBCH fazama 00–25 semena/biljaka tretirane na laboratorijskoj liniji za prskanje pomoću supa za prskanje koje su sadržale sredstva shodno pronalasku, mešavine, odnosno pojedinačne primenjene komponente u formulacijama WG, WP, EC ili drugim formulacijama. Potrebna količina vode za prskanje iznosila je oko 100–600 l/ha. Nakon tretmana biljke su ponovo vraćane u staklenike, a po potrebi su đubrene i navodnjavane.

Saksije su kultivisane u stakleniku (12–16 h osvetljenja, temperatura danju 20–22°C, noću 15–18°C). Navodnjavanje je menjano prema zahtevima. Pri tome su pojedine poredbene grupe snabdevane vodom u inkrementima, u opsegu od količine iznad PWP (permanent wilting point, tačka permanentnog sušenja) pa do nivoa maksimalnog kapaciteta zemljišta.

6. Delovanje na korov pre i posle nicanja pri različitim uslovima navodnjavanja: Seme različitih biotipova (porekla) korova i trava posejano je u saksije prečnika 8–13 cm sa prirodnom zemljom standardne obradive površine (muljevita ilovača, nesterilna) i pokriveno pokrovnim slojem zemlje debljine oko 1 cm. Saksije su zatim stavljene u staklenik (12–16 h osvetljenja, temperatura danju 20–22°C, noću 15–

2

18°C) i kultivisane do vremena primene. Saksije su u različitim BBCH fazama 00–25 semena/biljaka tretirane na laboratorijskoj liniji za prskanje pomoću supa za prskanje koje su sadržale sredstva shodno pronalasku, mešavine, odnosno pojedinačne primenjene komponente u formulacijama WG, WP, EC ili drugim formulacijama. Potrebna količina vode za prskanje iznosila je oko 100–600 l/ha. Nakon tretmana biljke su ponovo vraćane u staklenike, a po potrebi su đubrene i navodnjavane.

Saksije su kultivisane u stakleniku (12–16 h osvetljenja, temperatura danju 20–22°C, noću 15–18°C). Pri tome su pojedine poredbene grupe navodnjavane različitim tehnikama. Navodnjavanje je vršeno ili odozdo, ili u inkrementima, odozgo (prskanje).

7. Delovanje protiv korova pre i posle nicanja pri različitim uslovima zemljišta: Seme različitih biotipova (porekla) korova i trava posejano je u saksije prečnika 8–13 cm sa prirodnom zemljom i pokriveno pokrovnim slojem zemlje debljine oko 1 cm. Radi kontrole herbicidnog delovanja biljke su uzgajane u različitim zemljištima, od peskovitog zemljišta do teškog glinovitog zemljišta sa različitim sadržajem organskih materija. Saksije su zatim stavljene u staklenik (12–16 h osvetljenja, temperatura danju 20–22°C, noću 15–18°C) i kultivisane do vremena primene. Saksije su u različitim BBCH fazama 00–25 semena/biljaka tretirane na laboratorijskoj liniji za prskanje pomoću supa za prskanje koje su sadržale sredstva shodno pronalasku, mešavine, odnosno pojedinačne primenjene komponente u formulacijama WG, WP, EC ili drugim formulacijama. Potrebna količina vode za prskanje iznosila je oko 100– 600 l/ha. Nakon tretmana biljke su ponovo vraćane u staklenike, a po potrebi su đubrene i navodnjavane. Saksije su kultivisane u stakleniku (12–16 h osvetljenja, temperatura danju 20–22°C, noću 15–18°C).

8. Delovanje protiv korova pre nicanja i posle nicanja radi suzbijanja otpornih trava/korova: Seme različitih biotipova (porekla) korova i trava sa različitim mehanizmima otpora na različite mehanizme delovanja posejano je u saksije prečnika 8–13 cm sa prirodnom zemljom standardne obradive površine (muljevita ilovača, nesterilna) i pokriveno pokrovnim slojem zemlje debljine oko 1 cm. Saksije su zatim stavljene u staklenik (12–16 h osvetljenja, temperatura danju 20–22°C, noću 15– 18°C) i kultivisane do vremena primene. Saksije su u različitim BBCH fazama 00–25 semena/biljaka tretirane na laboratorijskoj liniji za prskanje pomoću supa za prskanje koje su sadržale sredstva shodno pronalasku, mešavine, odnosno pojedinačne primenjene komponente u formulacijama WG, WP, EC ili drugim formulacijama. Potrebna količina vode za prskanje iznosila je oko 100–600 l/ha. Nakon tretmana biljke su ponovo vraćane u staklenike, a po potrebi su đubrene i navodnjavane.

Saksije su kultivisane u stakleniku (12–16 h osvetljenja, temperatura danju 20–22°C, noću 15–18°C).

9. Delovanje protiv korova i selektivno delovanje na kulture pre i posle nicanja pri različitim uslovima setve: Seme različitih biotipova (porekla) korova, trava i biljnih kultura posejano je u saksije prečnika 8–13 cm sa prirodnom zemljom i pokriveno pokrovnim slojem zemlje debljine oko 0–5 cm. Saksije su zatim stavljene u staklenik (12–16 h osvetljenja, temperatura danju 20–22°C, noću 15–18°C) i kultivisane do vremena primene. Saksije su u različitim BBCH fazama 00–25 semena/biljaka tretirane na laboratorijskoj liniji za prskanje pomoću supa za prskanje koje su sadržale sredstva shodno pronalasku, mešavine, odnosno pojedinačne primenjene komponente u formulacijama WG, WP, EC ili drugim formulacijama. Potrebna količina vode za prskanje iznosila je oko 100–600 l/ha. Nakon tretmana biljke su ponovo vraćane u staklenike, a po potrebi su đubrene i navodnjavane. Saksije su kultivisane u stakleniku (12–16 h osvetljenja, temperatura danju 20–22°C, noću 15–18°C).

U ispitivanjima na terenu, pod prirodnim uslovima i uz uobičajenu pripremu tla i prirodno ili veštačko zasejavanje korova pre ili posle setve kulturnih biljaka, odnosno pre ili posle pojave korova, primenjivana su sredstva shodno pronalasku, mešavine prema stanju tehnike, odnosno pojedinačne komponente, i ocenjivane su vizuelno u periodu od 4 nedelje do 8 meseci nakon tretmana u poređenju sa netretiranim parcelama. Pri tome je procentualno određivano oštećenje kulturnih biljaka i dejstvo protiv korova, kao i dalji efekti eksperimentalnih postavki.

b) Rezultati

Korišćene su sledeće skraćenice:

2

BBCH = BBCH kôd daje informacije o fazi morfološkog razvoja biljke. Ovo je zvanična skraćenica za Biologische Bundesanstalt, Bundessortenamt und CHemische Industrie (Biološki savezni institut, savezna kancelarija za biljne sorte i hemijska industrija). Opseg od BBCH 00–10 odnosi se na faze klijanja semena do probijanja površine. Opseg od BBCH 11– 25 odnosi se na faze razvoja lista do faze grananja izdanaka (u skladu sa brojem izdanaka, odn. bočnih izdanaka).

PE = primena na zemljište pre nicanja; BBCH semena/biljaka 00–10.

PO = primena na zelene delove biljke nakon nicanja; BBCH biljaka 11–25.

HRAC = „Herbicide Resistance Action Committee“, koji kategorizuje dozvoljene aktivne sastojke prema njihovom mehanizmu delovanja (sin. „Mode of Action“ = mehanizam delovanja; MoA)

HRAC grupa A = inhibitori acetilkoenzim-A-karboksilaze (MoA: ACCase).

HRAC grupa B = inhibitori acetolaktat sintetaze (MoA: ALS).

AS = aktivna supstanca (na osnovu 100% aktivnog sastojka; sin. a.i. (engleski)).

Doza g AS/ha = količina primene u gramima aktivne supstance po hektaru.

LOLSS = Lolium species.

Delovanja herbicidnih sredstava shodno pronalasku odgovaraju postavljenim zahtevima i time rešavaju zadatak poboljšanja aplikativnog profila herbicidnog aktivnog sastojka flufenaceta (pored ostalog, pružaju fleksibilna rešenja u vezi sa količinama primene pri istoj do povećanoj efikasnosti).

Kada se razmatraju herbicidni efekti sredstava shodno pronalasku u odnosu na savremene mešavine, odnosno pojedinačne primenjene komponente na komercijalno značajne mono i

2

dikotiledone korove, sinergijski herbicidni efekti se izračunavaju na osnovu ‚Colby formule‘ (uporediti sa S.R. Colby; Weeds 15 (1967), 20–22):

E<C>= (A B C) – (AxC (AxBxC)/10000

gde su:

A, B, C = efekti komponenata A, odn. B, odn. C u procentima pri doziranju a, odn. b, odn. c grama AS/ha;

E<c>= očekivana vrednost prema ‚Colby formuli‘ u %, pri doziranju a b c grama AS/ha.

Δ = razlika (%) između izmerene vrednosti (%) - očekivana vrednost (%) (izmerena vrednost manje očekivana vrednost)

Izračunavanje: - izmerene vrednosti: za (A), (B) i (C) i (A)+(B)+(C) u % Ocenjivanje: - izmerena vrednost (%) veća od E<C>: =̂ sinergija (+Δ)

- izmerena vrednost (%) = E<C>: =̂ aditivni efekat (±0Δ)

- izmerena vrednost (%) manja od E<C>: =̂ antagonizam (-Δ)

Tabela 1: Poređenje delovanja mešavine na rezistentne biotipove Lolium spp. nakon tretmana posle nicanja (PO, BBCH 11).

Kod ispitanih biljnih vrsta, izradom mešavina je postignuto znatno sinergijsko dejstvo protiv rezistentnih biotipova HRAC grupe A i B (Δ 58; Δ 15).

2

<(1)>Poredbeni proizvodi koji pokazuju postojeću rezistenciju kod različitih biotipova.

Kod ispitanih biljnih vrsta, izradom mešavina je postignuto znatno sinergijsko dejstvo protiv rezistentnih biotipova HRAC grupe A i B (Δ 58; Δ 15).

2

Claims (9)

Patentni zahtevi

1. Herbicidna sredstva koja sadrže jedino herbicidne aktivne sastojke

A) flufenacet (komponenta A)

B) aklonifen (komponenta B) i

C) diflufenikan (komponenta C) naznačena time što herbicidne komponente međusobno stoje u sledećoj težinskoj razmeri:

(opseg komponente A) : (opseg komponente B) : (opseg komponente C)

(1–10) : (1–10) : (1–8).

2. Herbicidna sredstva shodno patentnom zahtevu 1, koja sadrže sledeće količine primene herbicidnih komponenata:

Komponenta A: 50–300 g AS/ha flufenaceta;

Komponenta B: 80–1000 g AS/ha aklonifena;

Komponenta C: 30–200 g AS/ha diflufenikana.

3. Herbicidna sredstva shodno patentnom zahtevu 1 ili 2 koja dodatno sadrže uobičajene aditive za zaštitu bilja i/ili pomoćna sredstva za formulisanje.

4. Herbicidna sredstva shodno jednom od patentnih zahteva od 1 do 3 koja dodatno sadrže jednu ili više komponenata iz grupe agrohemijskih aktivnih sastojaka koja obuhvata insekticide, fungicide i safenere.

5. Primena herbicidnog sredstva definisanog shodno jednom od patentnih zahteva od 1 do 4 za suzbijanje korova.

6. Primena herbicidnog sredstva definisanog shodno jednom od patentnih zahteva od 1 do 4 za suzbijanje korova otpornog na herbicide.

7. Postupak za suzbijanje nepoželjne vegetacije, naznačen time što se komponente A, B i C herbicidnog sredstva definisane u skladu sa jednim od patentnih zahteva od 1 do 4 primenjuju istovremeno ili posebno na biljke, delove biljke, seme biljke ili na zemlju na kojoj biljke rastu.

2

8. Postupak shodno patentnom zahtevu 7 za selektivno suzbijanje korova u biljnim kulturama.

9. Postupak shodno patentnom zahtevu 8, naznačen time što su biljne kulture genetski modifikovane ili dobijene selektivnim mutacijama.

Izdaje i štampa: Zavod za intelektualnu svojinu, Beograd, Kneginje Ljubice 5