RS60323B1 - Uređaj za obradu kablova kojim se obrađuju kablovska jezgra u višežilnom kablu - Google Patents

Description

Opis

Pronalazak se odnosi na uređaj za obradu kablova kojim se obrađuju kablovska jezgra u višežilnom kablu.

Kod obrade višežilnih kablova nekada je nužno, kako bi se uklonila izolacija s kabla, da se kablovska jezgra obrade tako da se nakon toga sa pojedinačnih kablovskih jezgara skine izolacija i da im se stavi kontakt za savijanje. Iz patenta EP 1135 836 B1 poznat je ručni alat za takvu obradu kablovskih jezgara u višežilnom kablu. Kako bi se na višežilni kabl moglo staviti kućište utikača, kablovska jezgra, ogoljena skidanjem izolacije i zavrtanjem zaštitnog sloja na kablu, moraju se odvojiti i tako bez izolacije se moraju umetnuti u tačan položaj u odnosu na uvodne otvore na kućištu utikača. U tu svrhu, na bočnom delu ovog ručnog alata predviđen je rupičasti šablon za postizanje željenog položaja u koji se ručno mogu staviti krajevi kablovskih jezgara.

Iz patenta DE 10 2004 004 978 B4 poznat je uređaj za obradu kablova kojim se razdvajaju lak žice višežilnog kabla. Ovaj uređaj za obradu kablova obuhvata zatezni uređaj, pomoću koga se lak žice razdvajaju zateznim dejstvom. Uređaj za obradu kablova, za dalju obradu lak žica, obuhvata prihvatnu iglu na čijem su spoljašnjem omotača ostavljeni žlebovi za prijem lak žica. Lak žice se mogu raširiti i ispraviti okretanjem prihvatne igle. Za pripremno oblikovanje lak žica, neki prstenasti element za prelaženje prelazi preko lak žica, kojim se lak žice pritiskaju u žlebove prihvatne igle. Ovaj uređaj za obradu kablove je zahtevan zbog neophodnog okretanja i težak za upotrebu. Još jedan nedostatak sastoji se u tome što su neophodne relativno velike dužine za skidanje izolacije kako bi se dobili dovoljno dugi krajevi lak žica.

Patent US 2014/0115855 A1 predstavlja uređaj za obradu kablova i postupak kod koga se kablovske žile razdvajaju vazdušnim pritiskom. U praksi se pokazalo da se tako kablovske žile ne mogu dovesti u dovoljno definisan krajnji položaj. Zbog toga se kablovske žile moraju naknadno obrađivati za kasnije skidanje izolacije.

Patent JPH0289374U predstavlja uređaj za obradu kablova prema zahtevu 1.

Zbog toga je zadatak ovog pronalaska da izbegne poznate nedostatke, a naročito da osmisli uređaj za obradu kablova kojim se obrađuju kablovska jezgra višežilnog kabla, pri čemu se taj uređaj može jednostavno koristiti. Dalje je potrebno da se uređaj za obradu kablova jednostavno može automatizovati. Prema ovom pronalasku, zadatak se rešava uređajem za obradu kablova sa karakteristikama navedenim u zahtevu 1. Uređaj za obradu kablova kojim se obrađuju kablovska jezgra višežilnog kabla obuhvata barem dva razdvojna elementa, koji se mogu kretati jedan prema drugom, a koji mogu ući između kablovskih jezgara i koji se mogu poput češlja provući duž kablovskih jezgara – nakon što su ušli između kablovskih jezgara. Kabl koji se pruža duž uzdužne ose kabla, može se podupreti ka spolja izolacionim omotačem koji obavija kablovska jezgra. Pod obradom se podrazumeva obrada višežilnog kabla na njegovom kraju, pri čemu su kablovska jezgra tj. njihovi krajevi već ogoljeni – na primer skidanjem izolacije sa kabla pri kome se sa jednog kraja uklanja izolacioni omotač. Sa uređajem za obradu kablova obrađuju se dakle krajevi žila kablovskih jezgara, izvađeni iz izolacionog omotača, a pre svega iz zaštitnog sloja (zaštitnog pletiva, zaštitne folije). Funkcionalnost uređaja za obradu kablova, koja će se detaljno opisati u nastavku, kao i pojedinačni koraci postupka, realizovani na ovom uređaju za obradu kablova, odnose se, dakle, na kraj kabla sa ogoljenim krajevima kablovskih jezgara.

Pri ulasku razdvojnih elemenata, razdvojni elementi prodiru između kablovskih jezgara i razmiču kablovska jezgra barem u pojedinim delovima. Ovo prilazno kretanje vodi, dakle, do punktuelnog razdvajanja kablovskih jezgara. Za dalje razdvajanje, umetnuti razdvojni elementi kreću se u pravcu uzdužne ose kabla, a naročito u pravcu ogoljenog kraja kabla. Ovim postupkom češljanja ne samo da se kablovska jezgra razdvajaju, nego se ona i aksijalno ispravljaju.

Time što uređaj za obradu kablova obuhvata barem dva razdvojna elementa, koji se mogu kretati jedan prema drugom, a koji u cilju razdvajanja kablovskih jezgara, postavljenih jedan pored drugog, a u datom slučaju upetljanih, mogu ući između, u idealnom slučaju, ogoljenih krajeva kablovskih jezgara i koji se mogu kretati poput češlja duž kablovskih jezgara tj. duž uzdužne ose kabla, moguće je na poželjan način obraditi kablovskih jezgara na njihovim krajevima. Nakon što se pomoću razdvojnih elemenata sproveo postupak češljanja, kablovska jezgra su međusobno razdvojena, a moguće petlje uklonjene, tako da se dobijaju ogoljena kablovska jezgra, manje ili više ispravljena, koje su spremne za moguće dalje korake obrade.

Uređaj za obradu kablova, prema ovom pronalasku, naročito je pogodan za obradu upetljanih kablovskih jezgara višežilnog kabla koji se pruža duž uzdužne ose kabla. Kabl može biti okrugao, pri čemu kablovska jezgra mogu povezana u svežanj okruglog oblika. Kablovska jezgra, povezane u svežanj okruglog oblika, mogu biti dodatno upetljana oko stožera. Svako kablovsko jezgro može da obuhvata provodnik od nekog elektroprovodnog materijala kao što je na primer bakar, kao i izolaciju koja obavija provodnik. Nadalje, kabl se može realizovati kao zaštićen kabl, pri čemu zaštićen kabl obuhvata zaštitno pletivo od nekog elektroprovodnog materijala, a u datom slučaju i zaštitnu foliju.

Prema prvom načinu realizacije, razdvojni elementi mogu biti postavljeni u obliku zvezde oko uzdužne ose kabla i mogu se kretati radijalno prema kablovskim jezgrima tj. prema uzdužnoj osi kabla. Poželjno je da su razdvojni elementi postavljeni tako da su u položaju mirovanja na odstojanju od kabla i da ne dodiruju kablovska jezgra. Nakon prilaznog kretanja u radijalnom pravcu, razdvojni element ulazi između dva odgovarajuća, susedna kablovska jezgra i izaziva razdvajanje kablovskih jezgara. Na kraju prilaznog kretanja razdvojni elementi se nalaze u aktivnom položaju. Razdvojni elementi, koji se mogu kretati između položaja mirovanja i aktivnog položaja, mogu se pokretati električno, pneumatski ili nekim pogonskim sredstvom koje radi na drugačiji način.

Naročito dobar učinak razdvajanja se postiže kada je za svako kablovsko jezgro višežilnog kabla predviđen po jedan razdvojni element. Za kabl sa četiri žile bi tako uređaj za obradu kablova obuhvatao na primer četiri razdvojna elementa. Razdvojni elementi se mogu pogonskim sredstvima i/ili pomoću menjača sinhronizovano prebaciti iz položaja mirovanja u aktivni položaj.

Razdvojni elementi mogu se grupisati u parovima razdvojnih elemenata, pri čemu su odgovarajući razdvojni elementi jednog para razdvojnih elemenata međusobno zupčano povezani tako da se mogu zajedno kretati jedan prema drugom nakon aktiviranja pogonskog motora ili drugog pogonskog sredstva. Poželjno je da su suprotno pokretljivi razdvojni elementi jednog para razdvojnih elemenata koaksijalno usmereni.

Razdvojni element može biti razdvojni štap sa klinastim vrhom, u idealnom slučaju, koji prodire između kablovskih jezgara i koji pritiskom razmiče kablovska jezgra. Klinasti oblik vrha odnosi se pritom na pravac, određen uzdužnom osom kabla. Kako bi se obrazovao klinasti vrh, razdvojni štap može obuhvatati dva poravnana klinasta krila koja se spajaju u oštroj tački. Klinasta krila mogu obuhvatati klinasti ugao koji iznosi između 20 ̊ i 60 ̊. Naročito je poželjno da klinasti ugao iznosi otprilike 40 ̊. Poželjno je da klinaste površine mogu biti ravne ili konkavne. Kao alternativa klinastom obliku, moguće je vrh razdvojnog štapa realizovati i kao kupu ili kao presečenu kupu.

U slučaju da višežilni kabl koji se treba obraditi obuhvata centralni stožer oko koga su raspoređena kablovska jezgra, onda može biti od prednosti ako uređaj za obradu kablova obuhvata element za sečenje kojim se skraćuje stožer. Element za sečenje može se radijalno kretati prema stožeru između otvorenog položaja i položaja za sečenje. Element za sečenje mogao bi obuhvatati na primer nož sa oštricom u obliku slova V. Poželjno je da je element za sečenje realizovan kao pečat za sečenje kako bi se dobio alat za štancovanje.

Nakon što se kablovska jezgra razdvoje i isprave pomoću prethodno opisanih razdvojnih elemenata, od prednosti može biti naredni korak obrade kako bi se omogućilo optimalno uklanjanje izolacije i priprema samih kablovskih jezgara. U tu svrhu, uređaj za obradu kablova obuhvata alat za oblikovanje kojim se vrši pripremno oblikovanje ogoljenih krajeva žila kablovskih jezgara višežilnog kabla, razdvojenih pomoću razdvojnih elemenata. Alatom za oblikovanje moguće je napraviti dodatno odstojanje između kablovskih jezgara (tj. tačnije krajeva kablovskih jezgara) tako da su nakon okončanja ovog radnog koraka kao rezultat u idealnom slučaju dobijaju krajevi jezgara koji se pružaju paralelno sa osom, postavljeni na radijalnom odstojanju, na primer od 2 mm ili više, od uzdužne ose kabla ili od centralnog stožera. Kablovska jezgra, prethodno oblikovana na ovakav način, mogu se jednostavno registrovati. Sa pojedinačnih kablovskih jezgara tada se može jednostavno skinuti izolacija i mogu se zatim obrađivati. Na primer, u cilju postavljanja kućišta, kablovskim jezgrima se mogu postaviti, nakon skidanja izolacije, kontakti ili omotači za krajeve kabla. Krajevi kablovskih jezgara sa kojih je skinuta izolacija mogli bi se, takođe, direktno utaknuti u kućište utikača.

Alat za oblikovanje može obuhvatati čauru za vođenje koja se može kretati u aksijalnom pravcu, tj. u pravcu uzdužne ose kabla višežilnog kabla prema krajevima kablovskih jezgara kako bi se kablovska jezgra obuhvatila sa krajnje strane.

Alat za oblikovanje obuhvata pečat za oblikovanje, koji se može kretati u aksijalnom pravcu, sa prijemnim prostorom za jezgra u vidu kanala kako bi se kablovska jezgra obuhvatila sa krajnje strane. Kablovska jezgra se mogu deformisanjem uobličiti prema konturi koju su prethodno odredili prijemni prostori za jezgra na pečatu za oblikovanje, pa se tako mogu jednostavno prethodno uobličiti.

Pečat za oblikovanje može na slobodnom kraju obuhvatati šiljati odeljak za širenje, kao i poželjno cilindričan odeljak za oblikovanje, koji se nastavlja na odeljak za širenje, a koji služi za određivanje konture krajeva kablovskih jezgara. Ovakvim pečatom za oblikovanje može se garantovati da se nakon okončanja procesa pripremnog oblikovanja dobijaju krajevi kablovskih jezgara višežilnog kabla koji su na međusobnom odstojanju i koji su paralelni sa osom.

Ako alat za oblikovanje obuhvata pomenuti pečat za oblikovanje i pomenutu čauru za vođenje, može biti od prednosti, ako se pečat za oblikovanje i čaura za vođenje mogu dovesti u interakciju tako da čaura za vođenje koaksijalno okružuje pečat za oblikovanje barem u zatvorenom položaju i da su kablovska jezgra prihvaćena između čaure za vođenje i pečata za oblikovanje u zatvorenom položaju, zategnute ili barem bez mogućnosti kretanja kako bi se krajevi jezgara plastično oblikovali.

Dalje može biti od prednosti ako u zatvorenom položaju, čaura za vođenje natkriva pečat za oblikovanje u aksijalnom pravcu. Dalje može biti od prednosti ako je dužina čaure za vođenje veća od dužine odeljka za oblikovanje na pečatu za oblikovanje; a naročito je poželjno da je dužina čaure za vođenje veća od ukupne dužine odeljka za oblikovanje i odeljka za širenje.

Poželjno je da čaura za vođenje obuhvata cilindrični odeljak za pritisak na koji mogu da nalegnu krajevi kablovskih jezgara u zatvorenom položaju radijalno ka spolja. Odeljak za pritisak čaure za vođenje može se pružati u aksijalnom pravcu tako da odeljak za oblikovanje deluje na krajeve kablovskih jezgara, koje se treba uobličiti ili su već uobličeni, celom njihovom dužinom.

Dalje, pečat za oblikovanje može obuhvatati centralni ulazni otvor, koji se pruža u aksijalnom pravcu, na primer u vidu bušotine za prijem stožera višežilnog kabla.

Čaura za vođenje može obuhvatati proreze koji se pružaju u aksijalnom pravcu ili rupe u vidu žleba, postavljene sa unutrašnje strane čaure za vođenje, preko kojih se kablovske žile tj. krajevi kablovskih jezgara mogu otpustiti nakon pripremnog oblikovanja.

Kako bi otpustila prethodno oblikovane krajeve kablovskih jezgara, čaura za vođenje je realizovana tako da se može okrenuti prema pečatu za oblikovanje. Čaura za vođenje se može okretati oko uzdužne ose kabla sve dok se prorezi ili udubljenja ne postave radijalno iznad prostora za prijem jezgara.

Čaura za vođenje može obuhvatati rupu kroz koju može proći element za sečenje kako bi skratio centralni stožer višežilnog kabla. Ako alat za oblikovanje obuhvata pečat za oblikovanje onda je poželjno da i ovaj pečat za oblikovanje obuhvata rupu za element za sečenje.

Prethodno opisan alat za oblikovanje kojim se oblikuju kablovska jezgra višežilnog kabla mogao bi se u idealnom slučaju kombinovati i sa drugim razdvojnim sredstvima za razdvajanje kablovskih jezgara, koja se nalaze jedan pored drugog i koje su u datom slučaju upetljane. U tom slučaju, ne bi bilo nužno upotrebiti barem dva razdvojna elementa, koji se mogu kretati jedan prema drugom, pomenuti na početku, a koji mogu ući između kablovskih jezgara i koji se mogu kretati poput češlja duž kablovskih jezgara.

Ostale pojedinačne karakteristike i prednosti ovog pronalaska proizlaze u nastavku iz opisa jednog primera realizacije, kao i iz crteža.

Prikazani su:

Sl. 1 udaljeni prikaz kraja kabla sa koga je skinuta izolacija, višežilnog kabla sa četiri kablovska jezgra,

Sl. 2 spreman kraj kabla, koji je, polazeći od kraja kabla sa sl. 1, obrađen uređajem za obradu kablova prema ovom pronalasku,

Sl. 3 kraj kabla sa sl. 1 sa razdvojnim elementima koji prodiru između kablovskih jezgara, na uređaju za obradu kablova prema ovom pronalasku u aktivnom stanju,

Sl. 4 razdvojni elementi za vreme procesa češljanja kojim se ispravljaju kablovska jezgra,

Sl. 5 kablovska jezgra kraja kabla pre nego što na njih deluje pečat za oblikovanje alata za oblikovanje uređaja za obradu kablova,

Sl. 6 pečat za oblikovanje, stisnut u krajeve kablovskih jezgara na uređaju za obradu kablova prema ovom pronalasku,

Sl. 7 uzdužni presek alata za oblikovanje sa pečatom za oblikovanje u položaju sa sl.6, kao i sa čaurom za vođenje u zatvorenom položaju,

Sl. 8A poprečni presek alata za oblikovanje sa sl.7,

Sl. 8B još jedan prikaz poprečnog preseka alata za oblikovanje, međutim sa okrenutom čaurom za vođenje, pri čemu se kablovska jezgara otpuštaju,

Sl. 9 udaljeni prikaz uređaja za obradu kablova kojim se obrađuju kablovska jezgra višežilnog kabla,

Sl. 10 deo uređaja za obradu kablova sa sl. 9 sa alatom za oblikovanje u blago uveličanom prikazu iz perspektive,

Sl. 11 alat za oblikovanje sa sl. 10 sa mašinskom jedinicom koja sadrži pečat za oblikovanje,

Sl. 12 mašinska jedinica koja sadrži čauru za vođenje alata za oblikovanje sa sl.

10,

Sl. 13 uprošćen prikaz iz perspektive uređaja za obradu kablova u izlaznom položaju,

Sl. 14 uređaj za obradu kablova sa sl.13 sa kablovskim jezgrima, pozicioniranim iznad razdvojnih elemenata u položaju mirovanja,

Sl. 15 uređaj za obradu kablova sa razdvojnim elementima, umetnutim u kablovska jezgra,

Sl. 16 uređaj za obradu kablova nakon završetka procesa češljanja, sprovedenog pomoću razdvojnih elemenata,

Sl. 17 uređaj za obradu kablova sa alatom za oblikovanje, vođenim prema kraju kabla,

Sl. 18 uređaj za obradu kablova nakon vraćanja razdvojnih elemenata u položaj mirovanja,

Sl. 19 uređaj za obradu kablova sa čaurom za oblikovanje, pokrenutom preko kablovskih jezgara,

Sl. 20 uređaj za obradu kablova nakon izlaska pečata za oblikovanje u čauru za oblikovanje kako bi se postigao zatvoreni položaj alata za oblikovanje,

Sl. 21 uređaj za obradu kablova nakon okretanja čaure za oblikovanje, i

Sl. 22 obrađen kraj kabla i uređaj za obradu kablova u izlaznom položaju.

Sl. 1 prikazuje kraj kabla višežilnog kabla 10. Kabl 10 je u datom slučaju realizovan kao okrugli kabl i obuhvata četiri kablovska jezgra 11 koja su povezana u kružni svežanj i koje su upetljane oko centralnog stožera 12, čiji je poprečni presek u vidu kruga. Stožer 12, koji se na primer sastoji od nekog izolacionog materijala ili tekstilnih vlakana, određuje okruglu tj. kružnu konfiguraciju kabla 10 i doprinosi stabilizaciji kabla. Kabl 10 sa četiri jezgra obuhvata izolacioni omotač 14 koji štiti kablovska jezgra 11 od spoljašnjeg uticaja. Kao električnu zaštitu, kabl 10 sa četiri kablovska jezgra obuhvata zaštitno pletivo 13 od nekog elektroprovodnog materijala. Nadalje, kabl 10 bi mogao da obuhvata i zaštitnu foliju (koja nije predstavljena) koja se sastoji na primer od nekog veštačkog materijala, obloženog aluminijumskim slojem. Ovakvi zaštićeni okrugli kablovi 10 sa četiri jezgra koriste se na primer kao signalni kablovi u kolima ili drugim vozilima. Kablovska jezgra 11 su samo simbolički predstavljena na sl. 1, kao i na slikama koje slede. Kablovska jezgra 11 obuhvataju izolaciju koja obavija provodnik, na primer od nekog veštačkog materijala. Provodnici su obično lak žice ili žice od nekog elektroprovodnog metalnog materijala kao što su bakar i aluminijum.

Pre nego što otpočne obrada kablovskih jezgara 11, koja će se detaljno opisati u nastavku, pomoću uređaja za obradu kablova prema ovom pronalasku, kablovska jezgra 11 moraju se na svojim krajevima izvaditi iz izolacionog omotača 14 i zaštitnog pletiva 13 na neki način koji je poznat u stručnoj praksi. Sa kraja kabla 10, prikaznog na sl. 1, već je na odgovarajući način skinuta izolacija, a zaštitno pletivo 13 je zavrnuto tako da su krajevi kablovskih jezgara 11 ogoljeni prema spolja. Kraj 10 kabla, pripremljen na ovakav način, može se tada obraditi uređajem za obradu kablova, koji će se detaljno opisati u nastavku. Nakon što se završi proces obrade pomoću uređaja za obradu kablova (koji još uvek nije predstavljen) dobija se konačno kabl 10 kakav je prikazan na sl. 2. Pojedinačna kablovska jezgra 11 se nalaze na međusobnom odstojanju i postavljene su oko uzdužne ose 20 kabla sa podjednakom udaljenošću. Krajevi kablovskih jezgara 11 su pritom usmerene da budu paralelne sa uzdužnom srednjom osom 20. Krajevi kablovskih jezgara 11 su udaljene od stožera 12 za radijalno odstojanje od na primer 2 mm. Na sl. 2 stožer 12 je skraćen u odnosu na kablovska jezgra 11.

Slike 3 i 4 prikazuju razdvojne elemente 2 uređaja za obradu kablova, pomoću kojih se razdvajaju i ispravljaju upletena kablovska jezgra 11. Polazeći od prethodno obrađenog kabla sa sl. 1, razdvojni elementi 2 ulaze između kablovskih jezgara 11. Prilazno kretanje kojim razdvojni elementi 2 ulaze, na sl.3 označen je strelicom e. Kako bi moglo da se izdvoji svako pojedinačno kablovsko jezgro 11, uređaj 1 za obradu kablova obuhvata četiri razdvojna elementa 2 u unakrsnoj postavci. Za prilazno kretanje u radijalnom pravcu koriste se pogonska sredstva (koja nisu prikazana). Naročito je poželjno da se pritom razdvojni elementi 2 pokreću u paru ili generalno sinhronizovano.

Razdvojni element 2 je u datom slučaju realizovan kao razdvojni štap sa cilindričnim osnovnim telom. Razdvojni štapovi 2 obuhvataju klinaste vrhova 17 koji prodiru između kablovskih jezgara 11 i pritiskom razmiču susedna kablovska jezgra 11. Kako bi se formirao klinasti vrh 17 (u odnosu na pravac određen uzdužnom osom 20 kabla), razdvojni element 2 obuhvata dva poravnana krila 18 klina, koja se spajaju u oštroj tački, koja čine klinasti ugao od na primer 15 ̊. Na kraju prilaznog kretanja u radijalnom pravcu e, prednji krajevi klinastog vrha 17 razdvojnog elementa 2 dodiruje stožer 12. Umesto vrha 17 u vidu klina, predstavljenog ovde, moguće je da se vrh razdvojnog štapa 2 realizuje i kao kupa ili presečena kupa.

Nakon što razdvojni elementi 2 dostignu aktivni položaj (sl. 3), razdvojni elementi 2 se kreću u aksijalnom pravcu. Kretanjem razdvojnih elemenata 2 kroz kablovska jezgra 11 na način kao što se vrši proces češljanja, krajevi kablovskih jezgara 11 se ispravljaju. Postupak češljanja označen je na sl.4 strelicom f.

Nakon završetka procesa razdvajanja i češljanja, na sl. 5 se vidi uprošćeni prikaz kraja kabla 10.

Tada se može sprovesti proces pripremnog oblikovanja, objašnjen na slikama 5 i 6, kojim se vrši pripremno oblikovanje kablovskih jezgara 11. Sl. 5 prikazuje pečat 5 za oblikovanje alata 3 za oblikovanje kojim se vrši pripremno oblikovanje kablovskih jezgara 11. Pečat 5 za oblikovanje se pokreće u aksijalnom pravcu prema kraju kabla 10 i prodire u gomilu izdvojenih i ispravljenih kablovskih jezgara 11. To kretanje je označeno strelicom k. Umesto da se pečat 5 za oblikovanje pomera u aksijalnom pravcu prema kraju kabla, svakako je zamislivo da se kabl 10 kreće – pri fiksnom položaju pečata 5 za oblikovanje – u suprotnom smeru od strelice k u aksijalnom pravcu. Pečat za oblikovanje obuhvata četiri prijemna prostora 15 za jezgra u vidu kanala za kablovska jezgra 11. Na sl. 6 pečat 5 za oblikvanje ušao je u kablovska jezgra 11. Krajevi kablovskih jezgara 11 nalaze se u prijemnim prostorima 15 za žile, prianjajući uz konturu pečata 5 za oblikovanje. Deformisanjem kablovskih jezgara 11 prema konturi pečata 5 za oblikovanje dobija se poželjno oblikovanje i pozicioniranje kablovskih jezgara 11, predstavljeno na sl. 2. Nadalje se predviđa element 6 za sečenje kojim se skraćuje stožer. Kako bi se skratio stožer 12, element 6 za sečenje se pomera u pravcu q. Rupa kroz koju može proći element 6 za sečenje označena je brojem 16. Element 6 za sečenje realizovan je kao pečat za sečenje kojim se obrazuje alat za štancovanje.

Ako bi alat 3 za oblikovanje obuhvatao samo jedan pečat 5 za oblikovanje, moglo bi se desiti da se pri prodiranju pečata 5 za oblikovanje u kablovska jezgra 11, krajevi jezgara previše rašire i tako da se udalje od konture pečata 5 za oblikovanje. Kako bi kablovska jezgra 11 ostala uz konturu pečata 5 za oblikovanje i kako bi se oblikovala na poželjan način, alat za oblikovanje obuhvata čauru 4 za vođenje koja obezbeđuje definisano deformisanje kablovskih jezgara 11. Poželjna varijanta alata 3 za oblikovanje kojim se vrši pripremno oblikovanje kablovskih jezgara 11 predstavljena je u nastavku na sl.7.

Slika 7 prikazuje uzdužni presek alata 3 za oblikovanje koji sa unutrašnje strane obuhvata pečat 5 za oblikovanje, a sa spoljašnje strane čauru 4 za vođenje. Čaura 4 za vođenje je koaksijalno usmerena u odnosu na pečat 5 za oblikovanje. Čaura 4 za vođenje koja se pruža duž uzdužne ose 20 kabla je smeštena na pečatu 5 za oblikovanje tako da se može aksijalno pomerati. U zatvorenom položaju, prikazanom na sl. 7, pečat 5 za oblikovanje i čaura 4 za vođenje dovedeni su u interakciju tako da su kablovska jezgra 11 prihvaćena između čaure 4 za vođenje i pečata 5 za oblikovanje i pritom se stežu u cilju plastičnog oblikovanja kablovskih jezgara 11.

Sa sl.7 dalje proizlazi da pečat 5 za oblikovanje obuhvata na slobodnom kraju odeljak 8 za širenje, koji se sužava pri vrhu, kao i cilindrični odeljak 9 za oblikovanje koji se nadovezuje na odeljak za širenje, kojima se vrši pripremno oblikovanje konture kojom se vrši pripremno oblikovanje kablovskih jezgara 11. Na odeljak 21 za pritisak nadovezuje se na zadnjem delu prošireni odeljak 22 u vidu bušotine. Pečat 5 za oblikovanje obuhvata ulazni otvor 19 za prijem centralnog stožera 12 kabla 10.

Sl. 8 prikazuje poprečni presek alata 3 za oblikovanje u zatvorenom položaju. Kao što se može videti, kablovska jezgra 11 naležu u predelu odeljka 9 za oblikovanje sa cilindrične unutrašnje strane 21 čaure 4 za vođenje, koja obrazuje odeljak 21 za pritisak, tako da se kablovska jezgra 11 deformišu na željeni način. Okretanjem čaure za vođenje u pravcu strelice w oko uzdužne srednje ose 20 prorezi 23 se postavljaju iznad kablovskih jezgara 11. Ovaj položaj je predstavljen na sl.8B. Tada se spreman kraj kabla 10 može ukloniti sa alata 3 za oblikovanje. Okrenuta čaura 4 za vođenje omogućava da se oslobodi kabl, a da se kablovska jezgra 11 pri procesu svlačenja ne izobliče na neželjen način. Na slikama 8A i 8B takođe se može videti da je rupa 48 za prolaz elementa 6 za sečenje proširena kako bi se omogućio okret w (sl.8A).

Alat 3 za oblikovanje, prikazan na slikama od 5 do 8, kojim se vrši pripremno oblikovanje kablovskih jezgara višežilnog kabla 10, mogla bi – umesto postavke sa razdvojnim elementima, koji se mogu kretati radijalno prema uzdužnoj osi kabla – biti od prednosti i druga razdvojna sredstva za razdvajanje kablovskih jezgara, koje se nalaze jedna pored druge, i u datom slučaju su upetljane. Bilo bi zamislivo i da se kablovska jezgra prethodno razdvoje na primer vazdušnim pritiskom na način koji je predstavljen u postupku u patentu US 2014/0115855 A1.

Konstruktivne detalje o realizaciji uređaja 1 za obradu kabla kojim se obrađuju kablovske žile kabla sa četiri žile treba preuzeti sa slika od 9 do 12. Sl. 9 predstavlja opšti prikaz uređaja 1 za obradu kablova sa glavom 24 za obradu na kojoj su postavljeni razdvojni elementi 2. Glava 24 za obradu će se zbog toga u nastavku nazivati i glavom za razdvajanje i ispravljanje. Uzdužna osa kabla 10 stavljenog u uređaj 1 za obradu kablova, označena brojem 20, određuje i glavnu osu mašine u samom uređaju 1 za obradu kablova. Glava 24 za razdvajanje i ispravljanje može se u oba smera kretati u aksijalnom pravcu duž uzdužne ose 20 kabla tj. duž glavne ose mašine preko servo-ose sa osovinskim pogonom 28 koji obuhvata osovinu 26. Glava 24 za razdvajanje i ispravljanje obuhvata četiri razdvojna elementa koji se mogu kretati radijalno prema kablovskim jezgrima 11 kabla 10. Razdvojni elementi 2 su realizovani u obliku štapa i u nastavku će se nazivati razdvojnim iglama. Svaki razdvojni element 2 sadržan je u držaču 29 igli. Uređaj 1 za obradu kablova obuhvata konzolu 25 za nošenje mašinskih komponenti.

Po dva držača 29 igli koji se nalaze jedan preko puta drugog, za razdvojne igle, mogu se kretati zajedno preko zupčanika radijalno prema uzdužnoj osi 20 kabla. Električni pogonski motor 31 kojim se pokreću oba horizontalno pokretljiva držača 29ʹ igli označen je brojem 31. Pogonski motor 31 je povezan sa nekim od zupčanika kaišem 32. Drugi zupčanik kojim se mogu pokretati vertikalno pokretljivi držači 29 igli, pokreće se drugim pogonskim motorom preko kaiša koji je označen brojem 33. Poželjno je da se oba pogonska motora 31 pokreću tako da se razdvojni elementi 2 kreću sinhronizovano prema kablovskim jezgrima 11.

Uređaj 1 za obradu kablova obuhvata nadalje glavu 27 za oblikovanje koja će se u nastavku nazivati „glavom za pripremno oblikovanje“. Glava 27 za oblikovanje koja nosi alat 3 za oblikovanje, kao i element 6 za sečenje mogu se kretati u oba smera kao celina u aksijalnom pravcu duž uzdužne ose 20 kabla pomoću pneumatskih sredstava ili drugih pogonskih sredstava.

Sl. 10 prikazuje mašinsku jedinicu uređaja 1 za obradu kablova sa glavom 27 za pripremno oblikovanje. Na sl. 12 duplom strelicom je predstavljeno da je mašinska jedinica sa glavom 27 za pripremno oblikovanje postavljena na sankama 34 i tako se, kao jedna celina, može kretati u oba smera duž uzdužne ose kabla. Kao pogon pojedinačnih komponenti glave 27 za pripremno oblikovanje predviđena su ukupno četiri pogona. Pogon, označen brojem 35, služi za aksijalno kretanje pečata 5 za oblikovanje na alatu 3 za oblikovanje. Pogonom 36 može se pokretati čaura 4 za vođenje u aksijalnom pravcu. Usisna cev 37 služi za usisavanje delova stožera kabla, odvojenih elementom za sečenje, koja ih uklanja iz uređaja 1 za obradu kablova.

Na sl. 11 prikazana je postavka, podređena pečatu 5 za oblikovanje. Pogonom 35, koji je realizovan na primer kao pneumatski okretni pogon, pečat 5 za oblikovanje može se kretati u oba smera u aksijalnom pravcu preko ekscentra (koji se ovde ne može videti) i potisne šipke 40, povezane sa njim. Ovo kretanje je na sl. 11 naznačeno duplom strelicom. Postavka, prikazana na sl.11, obuhvata nadalje element 6 za sečenje, koji se može pogonom 39 kretati u pravcu q kako bi se skratio stožer kabla. Pogonsko rešenje za pokretanje elementa 6 za sečenje je na ovom primeru realizacije realizovano na sličan način kao i ono kod alata za oblikovanje. Pogon 39 za pokretanje elementa 6 za sečenje realizovan je kao pneumatski okretni pogon, koji pomoću ekscentra 42, povezanog sa pogonskom osom okretnog pogona može da pomera element 6 za sečenje u pravcu q kretanja.

Sl. 12 prikazuje postavku, podređenu čauri 4 za vođenje. Čaura 4 za vođenje može se kretati u oba smera u aksijalnom pravcu pomoću pogona 36, realizovanog kao pneumatski okretni pogon, preko ekscentra i potisne šipke 44. Aksijalna pokretljivost čaure 4 za vođenje na sl. 12 označena je duplom strelicom. Nadalje se čaura 4 za vođenje može ograničeno rotirati oko uzdužne ose kabla tj. oko glavne ose mašine. Ovo okretno kretanje predstavljeno je na sl. 12 iskrivljenom strelicom. Pogon, označen brojem 38 koristi se za okretanje čaure 4 za vođenje. Ovaj pogon 38 takođe je realizovan kao pneumatski okretni pogon koji je preko ekscentra, kao i potisne šipke 45 zglobno povezan sa priključnim delom 47, za koji je pričvršćena čaura 4 za vođenje. Zglobni spoj između potisne šipke 45 i priključnog dela 47 je označen brojem 46.

Na slikama od 13 do 22 prikazani su pojedinačni radni koraci postupka obrade kablovskih žila 11 kabla 10 uz primenu prethodno opisanog uređaja 1 za obradu kablova. Sl. 13 se odnosi na početni položaj uređaja 1 za obradu kablova. Višežilni kabl 10 može se dopremiti uređaju 1 za obradu kablova hvatačem kabla (koji ovde nije predstavljen) i na odgovarajući način dovesti u tačan ugaoni položaj za ispravljanje razdvojnih elemenata 2, čime je spreman kraj kabla sa koga je skinuta izolacija i zaštita zajedno sa kablovskim žilama. Zatim se razdvojni elementi 2, koji se nalaze u položaju mirovanja, dovode u aksijalni startni položaj iznad kraja kabla 10. Ovaj položaj je prikazan na sl. 14. Razdvojni elementi 2 mogu se sada radijalno kretati prema kablovskim jezgrima u pravcu e. Razdvojni elementi 2 prodiru pri ovom prilaznom kretanju između kablovskih jezgara 11. Čim razdvojni elementi 2 dostignu aktivni položaj prema sl. 15, razdvojni elementi se pokreću u pravcu f i razdvojni elementi 2 kreću se poput češlja duž kablovskih jezgara 11. Aksijalna pozicija, prikazana na sl. 15, ne ostvaruje kontakt prednjim krajevima razdvojnih elemenata 2 sa stožerom (koji se ovde ne može videti). Čim razdvojni elementi 2 dostignu aksijalnu krajnju poziciju prema sl.16 nakon okončanja procesa češljanja, razdvojni elementi 2 se još jednom blago pokreću u radijalnom pravcu i udaraju u stožer, čime se stožer osigurava i centrira u svom položaju.

Polazeći od položaja, prikazanog na sl. 16, sada se alat 3 za oblikovanje kreće prema kraju kabla 10 u pravcu strelice k. Pritom se stožer kabla 10 umeće u ulazni otvor (19, vidi sl. 7) na pečatu 5 za oblikovanje na alatu 3 za oblikovanje. Ovaj položaj je prikazan na sl. 17. Tada se razdvojni elementi 2 vraćaju u radijalnom pravcu dok ponovo ne zauzmu položaj mirovanja. Uređaj 1 za obradu kablova prikazan je u ovom položaju na sl. 18. Zatim se čaura 4 za vođenje alata 3 za oblikovanje kreće u aksijalnom pravcu preko kablovskih jezgara 11. Sl. 19 prikazuje uređaj 1 za obradu kablova sa izašlom čaurom 4 za vođenje, u kojoj su kablovska jezgra 11 obuhvaćena čaurom 4 za vođenje. Zatim polazi pečat 5 za oblikovanje i postiže se zatvoren položaj alata 3 za oblikovanje u kome se uobličavaju kablovska jezgra 11. Uređaj 1 za obradu kablova sa alatom 3 za oblikovanje u zatvorenom položaju prikazan je na sl. 20. Tada se čaura 4 za vođenje okreće u pravcu strelice w, kako bi se prorezi 23 doveli iznad kablovskih jezgara 11. Na taj način je moguće ukloniti alat za oblikovanje sa kabla, a da se pritom pri procesu svlačenja ne vrši nikakvo dejstvo na prethodno oblikovana kablovska jezgra 11 i tako se izbegava njihovo naknadno neželjeno izobličavanje. Nakon okretanja čaure 4 za vođenje, alat 3 za oblikovanje se nalazi u položaju prema sl. 21 u kome se skraćuje stožer pomoću elementa 6 za sečenje, pokrenutim u pravcu q. Na kraju se uređaj 1 za obradu kablova ponovo dovodi u početni položaj; kraj kabla 10 je tada spreman. Ovaj poslednji položaj je prikazan na sl.22.

Prethodno opisani primeri realizacije odnose se na obradu krajeva kod četiri kablovske žile zaštićenog okruglog kabla 10 sa četiri žile. Uređaj 1 za obradu kablova prema ovom pronalasku bio bi pogodan svakako i kod drugačijih, zaštićenih ili nezaštićenih višežilnih okruglih kablova, a naročito kod kablova koji obuhvataju manje ili više od četiri jezgra. Osim okruglih kablova zamislive su i drugačije kablovske konfiguracije. Nadalje, kabl može, ali i ne mora da obuhvata stožer. U slučaju da je na primer potrebno obraditi kabl sa tri žile na uređaju za obradu kablova na prethodno opisan način, u tom slučaju bi uređaj za obradu kablova obuhvatao tri razdvojna elementa. U skladu s tim, pečat za oblikovanje na alatu za oblikovanje trebalo bi realizovati tako da obuhvata tri prijemna prostora za tri kablovska jezgra. Takođe za kablove sa pet jezgara ili kablove sa većim brojem jezgara mogao bi biti od prednosti uređaj za obradu kablova, prilagođen na odgovarajući način.

Claims (11)

Patentni zahtevi

1. Uređaj za obradu kablova kojim se obrađuju kablovska jezgra (11) višežilnog kabla (10) sa barem dva razdvojna elementa (2), koji se mogu kretati jedan prema drugom, a koji mogu ući između kablovskih jezgara (11), pri čemu se razdvojni elementi (2) mogu kretati poput češlja duž kablovskih jezgara (11), naznačen time, što uređaj (1) za obradu kablova obuhvata alat (3) za oblikovanje kojim se vrši pripremno oblikovanje kablovskih jezgara (11) višežilnog kabla (10), razdvojenih pomoću razdvojnih elemenata (2), pri čemu alat (3) za oblikovanje obuhvata pečat (5) za oblikovanje koji se može kretati u aksijalnom pravcu (20) tj. u pravcu uzdužne ose višežilnog kabla, sa prijemnim prostorima (15) za jezgra za jednostrani prijem kablovskih jezgara (11).

2. Uređaj za obradu kablova prema zahtevu 1, naznačen time, što su razdvojni elementi (2) postavljeni u obliku zvezde i mogu se kretati u radijalnom pravcu prema uzdužnoj osi (20) kabla (10).

3. Uređaj za obradu kablova prema zahtevu 1 ili 2, naznačen time, što je za svako kablovsko jezgro (11) višežilnog kabla (10) koji treba obraditi, predviđen po jedan razdvojni element (2).

4. Uređaj za obradu kablova prema nekom od zahteva 1 do 3, naznačen time, što je razdvojni element (2) razdvojni štap sa vrhom (17) koji prodire između kablovskih jezgara (11) i koji pritiskom razmiče kablovska jezgra (11).

5. Uređaj za obradu kablova prema nekom od zahteva 1 do 4, naznačen time, što uređaj (1) za obradu kablova obuhvata element (6) za sečenje kojim se skraćuje centralni stožer (12) u višežilnom kablu (10).

6. Uređaj za obradu kablova prema nekom od zahteva 1 do 5, naznačen time, što alat (3) za oblikovanje obuhvata čauru (4) za vođenje, koja se može kretati u aksijalnom pravcu (20), za jednostrano hvatanje kablovskih jezgara.

7. Uređaj za obradu kablova prema nekom od zahteva 1 do 6, naznačen time, što pečat (5) za oblikovanje obuhvata odeljak (8) za širenje koji se oštro sužava, kao i poželjno cilindrični odeljak (8) za oblikovanje, koji se nadovezuje na odeljak za širenje, kojima se vrši pripremno oblikovanje konture za krajeve kablovskih jezgara (11).

8. Uređaj za obradu kablova prema nekom od zahteva 1 do 7, naznačen time, što alat (3) za oblikovanje obuhvata pečat (5) za oblikovanje i čauru (4) za vođenje, koji se mogu dovesti u interakciju tako da čaura (4) za vođenje u zatvorenom položaju koaksijalno okružuje pečat (5) za oblikovanje, a kablovska jezgra (11) su prihvaćena između čaure (4) za vođenje i pečata (5) za oblikovanje u zatvorenom položaju, poželjno stezanjem ili bez mogućnosti kretanja, kako bi se kablovska jezgra plastično uobličila.

9. Uređaj za obradu kablova prema zahtevu 8, naznačen time, što pečat (5) za oblikovanje obuhvata centralni ulazni otvor (19) koji se pruža u aksijalnom pravcu (20), za prijem stožera (12) višežilnog kabla (10).

10. Uređaj za obradu kablova prema nekom od zahteva 1 do 9, naznačen time, što čaura (4) za vođenje obuhvata proreze (23) koji se pružaju u aksijalnom pravcu (x), za ispuštanje prethodno oblikovanih kablovskih jezgara (11).

11. Uređaj za obradu kablova prema nekom od zahteva 1 do 10, naznačen time, što je čaura (4) za vođenje realizovana tako da se može okretati prema pečatu (5) za oblikovanje.